AtilA

Vilijem Nejpijer

Prevelatatjana Bižić

4 5

Copyright © Wil li am Na pi er, 2005translation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, lAGUNA

Naslov originala

Wil li am Na pi erAt ti la

U znak sećanja na Stivena Torna 1965–2003,najboljeg cimera, najboljeg prijatelja

8 9

Likovi označeni zvezdicom istorijske su ličnosti. Ostali su to mogli biti.

Aecije* – rođen 15. avgusta 398. Sin Gaudencija, glavnog zapo­vednika konjice u pograničnom gradu Silestriji, u današnjoj Bugarskoj.Atila* – rođen 15. avgusta 398. Sin Mundžuka, sina Uldinovog, hunskog vladaraBerih* – Vandalski knezBleda* – Atilin stariji bratKadok – sin lucijevKlaudijan* – Klaudije Klaudijan, Egipćanin, rođen u Alek­sandriji. Miljenik na Honorijevom dvoru. Neki su ga smatrali poslednjim velikim rimskim pesnikom.Eumolp* – dvorski evnuhGala Placidija* – rođena 388. Kći cara teodosija, sestra cara Honorija i mati cara ValentinijanaGamalijel – lutalica, mudrac, sveta ludaGejserih* – vandalski knez

SPiSAK GlAVNiH liKoVA

10 11

Otac mi je uvek go vo rio da je ve li kom isto ri ča ru po treb no dvo je: „Mo raš ume ti da pi šeš“, go vo rio je, „i mo raš ima ti o če mu da pi šeš.“ Sad mi se či ni da u nje go vim re či ma ima iro ni je. Da, oče, imam o če mu da pi šem. Ti bi je dva i po ve ro vao u to o če mu

imam da pi šem.Imam da is pri čam naj ve li čan stve ni je i naj u ža sni je pri če. U

ovo mrač no do ba, kad se ume će po treb no jed nom isto ri ča ru ret ko na la zi, ja sam mo žda po sled nji čo vek na sve tu ka dar da te pri če is pri po ve da.

Ime mi je Prisk iz Pa ni ja, a go di na mi je go to vo de ve­de set. Ži veo sam u naj po gi belj ni je vre me u po ve sti Ri ma, a sad je ta pri ča za vr še na i Ri mu je kraj. Tit Li vi je pi sao je o osni va či ma Ri ma. Me ne je za pa lo da pi šem o nje go vim po sled njim bra ni te lji ma; i nje go vim ra zo ri te lji ma. To je pri ča za gor ke zim ske ve če ri, o uža su i zver stvi ma, kroz ko ju pro­ble sku ju po sled nji zra ci sme lo sti i ple me ni to sti. Pri ča gro zna po mno go če mu, ali do sad na, mi slim, ni je. I ma da sam vr lo star, a mo ja po ble de la ru ka drh ti dr že ći pe ro nad li sto vi ma per ga men ta, sve jed no ve ru jem da mi je pre o sta lo sna ge da is pri po ve dam za vr šna po gla vlja. Čud no se to mo že či ni ti, pa ipak ja znam da će se, kad is pi šem i po sled nje re či mo je pri po ve sti, okon ča ti mo ji da ni na ovoj ze mlji. Kao i sve tom Se ve ri nu, zna no mi je vre me vla sti te smr ti.

Heraklijan* – vrhovni zapovednik vojskeHoronije* – rođen 390. Sin cara teodosija, rimski car od 395. do 423.Ptičica – hunski šamanlucije – starešina rimske vojske, Brit po rođenjuMarko – rimski centurionMundžuk* – stariji sin Uldinov, nakratko hunski vladarolimpijan*– dvorski evnuhorest* – Grk po rođenju, doživotni sadrug AtilinPrisk iz Panije* – skroman i neupadljiv pisarRuga* – mlađi sin Uldinov i hunski vladar od 408. do 441.Serena* – žena StilihonovaStilihon* – poluvarvarin po rođenju, i vrhovni zapovednik vojske u Zapadnom rimskom carstvu do 408, kad je ubijenUldin*– hunski vladar do 408.

PRoloGMa na stir sve tog Se ve ri na ne da le ko od Na pu lja,

488. go di na

Vilijem Nejpijer12 Prolog 13

pri če pri ča, a nje go vo li ce i ne za pa ža ju. Dok slu ša ju, ne gle da ju u nje ga. Gle da ju u va tru. Nje ga ne vi de; vi de ono što im on pri ča. Sve u sve mu, on i ne po sto ji. Po sto je sa mo nje go ve re či.

Pla ton ka že da u ži vo tu kao i u igra ma po sto je tri vr ste lju di. Tu su ju na ci ko ji uče stvu ju i uži va ju u po bed nič koj sla vi. Za tim gle da o ci, ko ji sto je sa stra ne i po sma tra ju. A tu su i dže pa ro ši. Ja ni sam ni ka kav ju nak pri če, to je isti na, ali ni sam ni dže pa roš.

Sun ce za la zi, da le ko nad umor nim Ti ren skim mo rem, ta mo gde su ogrom ne la đe na to va re ne ži tom ne kad za o ra­va le sla ne bra zde od se ver ne Afri ke do Osti je da bi na hra ni le mi lion glad nih rim skih usta. One sad vi še ne je dre. Se ver­na Afri ka je ne pri ja telj sko van dal sko kra ljev stvo, žit ni ce su ta mo iz gu blje ne, a Van da li su opljač ka li i od ne li u Afri ku sve što Go ti ni su već od ne li pre njih – čak i bes ce na bla ga Je ru sa lim skog hra ma ko ja je Tit u svom tri jum fu do neo u Rim če ti ri ve ka ra ni je. Šta se s tim bla gom de si lo? Sa zlat nim Za vet nim kov če gom u ko me su, ka ko ka žu, ču va ne ni ma nje ni vi še ne go Bož je za po ve sti? Sve je još odav no pre to plje no u van dal ski no vac. Na Tra ja no vom stu bu da nas vi še ne sto ji ve li čan stve ni kip ca ra­voj ni ka, pre to pljen je u za di mlje nim ko vač ni ca ma po po kraj njim uli či ca ma i pre tvo ren u kop če za po ja se ve, griv ne i za kiv ke na var var skim šti to vi ma.

Rim je sad sa mo sen ka gra da ka kav je ne kad bio; i, na kra ju kra je va, ipak ni je be smr tan, ni šta vi še ne go li oni lju di što su ga po di gli, ma da smo ne kad ve ro va li da je ste, dok smo uz vi ki va li, na igra ma i tri jum fi ma: „Ave, Ro ma im mor ta lis!“ Ne, Rim ni je ni ka kvo be smrt no bo žan stvo, ne go sa mo grad kao i svi dru gi, umor ni sta rac po ha ran, zlo sta vljan i od ba čen, na pu sti le su ga i že ne i lju bav ni ce i osta vi le da oja đen ri da u no ći, kao pre nje ga Je ru sa lim, i Tro ja, i bez vre me na Te ba. Opljač ka li su ga Go ti, po ha ra li Van da li, osvo ji li Ostro go ti – ali vi še mu je zla na neo je dan na rod stra šni ji a ne vi dlji vi ji od svih ovih: Hu ni.

U ko stu ru Ri ma ko ji je da nas pre o stao pre glad ne le mač ke lu ta li ce gre bu po ru še vi na ma Fo ru ma, a ko rov iz ni če kroz pu ko ti ne ne ka da po zla će nih gra đe vi na. Čvor ci i lu nje gne­zde se pod stre ha ma pa la ta i vi la u ko ji ma su ne ka da ca re vi vo di li raz go vo re s voj sko vo đa ma.

Sve ti Se ve rin? Sa hra njen je u ka pe li ovog ma na sti ra gde ja ovo pi šem pre tra ja va ju ći svo je po sled nje da ne. Ži veo je kao mi si o nar, sve ti telj i slu ga si ro ma šnih, u pro vin ci ji No ri kum iza Al pa, a od i grao je neo če ki va nu ulo gu u po ve sti Ri ma. Umro je pre šest go di na, ali tek su sad nje go vi oda ni sled be ni ci us pe li da pre ne su nje go vo te lo kroz vi so ke pro la ze u Al pi ma i kroz Ita li ju, dok su ih ču do tvor stva pra ti la na sva kom ko ra ku. Ko sam ja da su dim o ta kvim ču di ma?

Ži vi mo u ta jan stve na vre me na.Ovaj ma na stir gde sad ži vim, na sun ča noj oba li u bli zi ni

Na pu lja, u ko me se o me ni lju ba zno sta ra ju mo na si či ja ve ra, pri zna jem, ni je i mo ja, taj ma na stir sad po sve ćen sve tom Se ve ri nu i ve ri u Hri sta ima čud no va tu i po uč nu isto ri ju. Ne ka da je on bio ras ko šna vi la Lu ku lo va. Lu kul be še ve li ki ju nak Ri ma u do ba re pu bli ke, u pr vom ve ku pre Hri sta, u vre me Ci ce ro na, Ce za ra, Pom pe ja i osta lih. (U to su vre me dži no vi ho di li ovom ze mljom.) Lu kul je bio na dasve pro sla­vljen zbog bli sta vih po be da nad Mi tri da tom, kra ljem Pon­ta; ma da su se epi ku rej ci uvek ša li li da mu se oni, ko li ko je nji ma do nje go vih po du hva ta, vi še di ve za to što je u Ita li ju do neo tre šnje.

Po sle Lu ku lo ve smr ti vi la je pro la zi la kroz raz li či te ru ke, sve dok na kra ju, jed nom čud nom iro ni jom ka kve to li ko odu­še vlja va ju Kli ju, mu zu isto ri je, ni je po sta la bo ra vi šte po sled­njeg rim skog ca ra po što se pod pri nu dom od re kao pre sto la: ma log Ro mu la Av gu stu la, zla to ko sog še sto go di šnja ka.

Da nas u njoj ži vi pre ko sto ti nu mo na ha, ko ji sad sto je oko kov če ga u kom se na la ze zem ni osta ci nji ho vog vo lje­nog sve tog Se ve ri na. Gla so vi im se di žu ka ne bu u tu žnoj me lo dič noj mo li tvi, sred di ma ta mja na i sjaj ka nja sve šte nog zla ta. Se ve rin je bio taj ko ji je re kao Odo a ka ru Ostro go tu da nje go va sud ba le ži u sun ča nim ze mlja ma na ju gu. Odo a kar je bio taj ko ji je svrg nuo po sled njeg ca ra, Ro mu la Av gu stu la, ras pu stio se nat i pro gla sio se pr vim var var skim kra ljem Ita li je.

Ne ma još mno go to ga što bi tre ba lo da zna te o me ni. Pro vo dim ži vot po vu če no, u svo joj ti hoj će li ji, ili po gr bljen u pro hlad nom skrip to ri ju mu, sam s per ga men tom i pe rom i uspo me na ma iz osam de set i vi še svo jih go di na. Sa mo sam za pi si vač, pi sar. Sa mo pri čam pri če. Kad se u hlad no zim­sko ve če lju di sku pe oko og nji šta, oni slu ša ju re či onog ko

Vilijem Nejpijer14 Prolog 15

pre kra snu kćer jed nog ca ra ko ja je po nu di la da se uda za var var skog kra lja. Po zna vao sam po sled njeg, naj ple me ni ti­jeg od svih Ri mlja na, ko ji je spa sao već iz gu blje no car stvo, a za svo je je mu ke za slu žio sa mo smrt od ca re vog bo de ža. A po zna vao sam i nje go vog ma log žu strog dru ga s ko jim se igrao, dok je bio bez bri žni de čak, na pro stra nim i ve tro met­nim rav ni ca ma Ski ti je – dru ga iz de tinj stva ko ji mu je, kad su od ra sli, po stao naj lju ći ne pri ja telj, ko ji je ja hao na če lu po la mi li o na ko nja ni ka što su za mra či va li ne bo iz ba če nim stre la ma i za ti ra li sve na svom pu tu kao šum ski po žar. Na po slet ku su se dva dru ga iz de tinj stva su sre la kao već umor ni star ci na raz bo ji štu sred Ka ta la un skih po lja, i ma da ni je dan od njih to ni je uvi đao, bi la je to bit ka ko ju su obo ji ca mo ra li da iz gu be. Naš naj ple me ni ti ji Ri mlja nin iz gu bio je sve što je vo leo, ali isto je za de si lo i nje go vog ne pri ja te lja var va ri na, mrač nog bra ta Ro mu lo vog, sen Ene ji nu, onog ko ga su lju di zva li Ati la vođ Hu na, ali ko ji je ta ko đe uži vao u jed nom ime nu što su mu ga da le nje go ve pre stra vlje ne žr tve: Bič bož ji.

Pa ipak, iz te boj ne po ma me i pro pa sti, iz tog sma ka sve ta, ro đen je je dan no vi svet, i još uvek se ra đa, la ga no i ču de­sno, iz pe pe la, kao na da. Jer, kao što je je dan mu dri čo vek obi ča vao da mi ka že, s osme hom na če tim od bri ga: „Na de se mo gu iz ja lo vi ti, ali ni šta ni je var lji vo ta ko kao oča ja nje.“

U sve mu je to me bog, ta ko ka že naj mu dri ji me đu pe sni­ci ma, pre o zbilj ni So fo kle. Ne do ku či vo nam on opi su je i sve tlost i ta mu, ple me ni tost i sr ča nost, lju bav i sa mo po žr­tvo va nje, su ro vost, ku ka vič luk, zver stva i uža se, a po tom nam spo koj no ka že:

U sve mu je to me bog…

Sun ce je za šlo i hlad no je u mo joj ko mo ri. Vr lo sam star. Ve če ra mi je ma lo be log hle ba i gu tljaj­dva s vo dom po me­ša nog, sla bog vi na. Hri šćan ski mo na si s ko ji ma ži vim u ovom vi so kom sa mot nom ma na sti ru uče da su kat kad taj hleb i vi no Bož je me so i krv. Isti na je da su ču da mno ga na sve tu, te čak i to mo že bi ti ta ko, ali me ni je to sa mo hleb i vi no; i to je do volj no.

Ja sam isto ri čar ko ji ima da is pri ča ve li čan stve nu i uža snu pri ču. Sam ni sam ni šta, ali či ni se da znam sve. Pro či tao sam sva ko pi smo, sva ki re dak le to pi sa i isto ri ja op stao iz onog do ba u kom se od vi jao moj ži vot. Po zna vao sam sve no si­o ce glav nih ulo ga na isto rij skoj po zor ni ci tih bur nih go di na što su pro tre sle svet, i sa svi ma sam nji ma raz go va rao. Bio sam pi sar na dvo ru u Ra ve ni i u Kon stan ti no po lju, slu žio sam voj sko vo đi Aeci ju i ca ru Te o do si ju II. Od u vek sam bio čo vek ko me su se dru gi po ve ra va li, dok sam sâm osta jao u se ni, ma da ni sam za ti ski vao uši pred gla si na ma i tra če vi­ma ako bih gde na njih na i šao, ne go sam ih slu šao pa žlji vo kao i naj o zbilj ni ji, naj objek tiv ni ji iz ve štaj o sil nim de li ma i bo je vi ma, ve ru ju ći u istu mu drost kao i ko mi čar Te ren ci je: „Ho mo sum, hu ma ni nil a me ali e num pu to.“ Te su mu dre re či moj mo to, a mo gle bi bi ti i mo to sva ko ga ko pi še o ljud skoj pri ro di. Čo vek sam i ni šta ljud sko ni je mi stra no.

Po zna vao sam Več ni grad na se dam bre žu lja ka, i mi o mi ri­sni dvor u Ra ve ni, i zlat ni, ne be ski grad Kon stan ti nov. Pu to­vao sam uz moć ni tok Du na va, pro šao kroz Gvo zde nu ka pi ju u sr ce ze mlje Hu na, čuo s usa na nji ho vog gro znog gla va ra pri ču o iz u zet nim go di na ma nje go ve mla do sti i ostao živ, te mo gu da je pri čam i dru gi ma. Sta jao sam na pro stra nim Ka ta­la un skim po lji ma i vi deo kr va vi okr šaj dve naj sil ni je voj ske svih vre me na što su se su da ri le, uz zve ket oruž ja i ja rost za ka kvu ni jed no dru go do ba ni kad ni je zna lo, da bi re ši le sud­bi nu sve ta. A ta je sud bi na bi la ta ko čud na da je ni je mo gao pred vi de ti ni ko ko je u toj bi ci uče stvo vao. Pa ipak je bi lo ne kih mu drih lju di ko ji su zna li. Oni što su spe va li pe sme, pro ro ci i Po sled nji od skri ve nih kra lje va: zna li su.

Po zna vao sam ro bo ve i voj ni ke, kur ve i lo po ve, sve ce i pro ro ke, kra lje ve i ca re ve. Po zna vao sam že nu ko ja je vla da­la či ta vim rim skim sve tom, naj pre ume sto svog ma lo um nog bra ta, za tim ume sto svog ma lo um nog si na. Po zna vao sam

16 17

PRVi dEo

Vuk na dvoru

18 19

Ve dra zo ra svi ta la je nad sun cem spr že nim rav ni ca ma oko re ke Ar no. oko zi di na Fi ren ce, su mor nog po gra nič nog gra da, is cr plje ni osta ci Ra da gaj sto ve var var ske voj ske iz bu di li su se i usta no vi li da vi še ni su op ko lje ni, da ne mi lo srd ni rim ski le gi­o na ri ni su vi še oko njih. Po la ko i ne si gur no, po ra že ni, po di gli su svoj rat ni lo gor i za pu ti li se ka se ve ru, u br da.

Na jed nom br du ne što ju žni je, oda kle se nji ho vo po vla če nje mo glo le po vi de ti, se de la su na ko nji ma dva rim ska za po ved ni ka u sjaj nim bron za nim oklo pi ma, sa sker let nim per ja ni ca ma, i s iz ve snim za do volj stvom po sma tra la taj pri zor.

„da iz dam na re đe nje, go spo di ne?“, upi ta mla đi od njih dvo ji ce.

Vr hov ni za po ved nik Sti li hon ni je odva jao po gled od ono ga što se zbi va lo is pod njih. „Hva la, tri bu ne, ali iz da ću ga sam, kad bu de do bar i pra vi tre nu tak.“ Šte ne dr sko, po mi slio je, po lo žaj ti je ku pljen, i ni je dan oži ljak još ne maš.

od o zdo su se di za li obla ci pra ši ne, za kla nja ju ći de li mič no ogrom na var var ska ko la dok su se škri pe ći ko tr lja la ka se ve ru. dvo ji ca Ri mlja na na bre gu ču la su po vi ke i pu ca nje kan dži ja dok je ša ro li ka, s ko ca i ko nop ca sku plje na voj ska Van da la i Sve va, od met nu tih Go ta, Fra na ka i lom bar da po la zi la na

1olUjA od iStoKA

Toskana, početak avgusta 408.

Vilijem Nejpijer20 Oluja od istoka 21

du gim su li ca ma. Pre pre ka je bi la ne pre la zna. Var va ri ko ji na njoj ne bi bi li po bi je ni vra ća li su se da po le žu u svo jim ša to ri ma očaj ni i is cr plje ni.

Kad je pro ce nio da je Ra da gajst iz gu bio ot pri li ke tre ći nu svo jih sna ga, Sti li hon je na re dio da Ri mlja ni pre ko no ći po dig­nu svoj lo gor i po vu ku se u okol na br da. ta ko su se u svi ta nje zbu nje na i iz mo žde na se ver njač ka ple me na za te kla slo bod na da po đu ku ći.

Sve jed no, po što su ta ko po ku lja li u pot pu nom ne re du, Sti­li ho nu će bi ti zgod no da is po ša lje svo je no ve po moć ne sna ge i vi di za šta su do bre. Za raz li ku od ne kih dru gih voj sko vo đa či ja bi ime na mo gao na ve sti, Sti li hon ni je na la zio na ro či tog uži va­nja gle da ju ći lju de po se če ne na boj nom po lju, ali ta ogrom na, ne di sci pli no va na ru lja do le is pod nje ga, ko ju je taj ras pi ri vač ne vo lja Ra da gajst oku pio za let nji pljač ka ški po hod, osta ja la je čak i po ra že na pret nja za se ver ne rim ske gra ni ce, te ta ko ne će bi ti zgo reg da no ve ko nja nič ke je di ni ce, ma kar i ta ko la ga ne, iz ve du je dan za vr šni na pad, tek uz ne mi ra va nja ra di.

Na po kon, kad se var var ska voj ska u me te žu raz vu kla pre ko rav ni ce, a nje na pret hod ni ca već pri la zi la ka se ver ni jim pri brež­ji ma, Sti li hon klim nu gla vom.

„Po ša lji te ih“, re če.Nje gov tri bun pre ne se na re đe nje i po sle sve ga ne ko li ko tre­

nu ta ka Sti li hon s iz ve snim iz ne na đe njem vi de da su se po moć ne če te već da le u ga lop.

Ni je od njih oče ki vao ni šta na ro či to. Bi li su sit ni lju di, ti no vi rat ni ci s is to ka, la ko na o ru ža ni. Vo le li su svo je ma le lu ko ve na da sve dru go oruž je, čak su ume li da po ja šu u bit ku vi tla ju ći la som – kao da su po šli da sa te ra ju kr do ju ni ca sa nji vih oči ju. Ko je ikad do bio bit ku ko nop ci ma? Ra da gaj sto vi rat ni ci, čak i po ra že ni, ni su bi li ni ka kve ju ni ce sa nji vih oči ju.

osim što su bi li sit ni i la ko na o ru ža ni, ovi rat ni ci su se bo ri li neo klo plje ni, na gi do po ja sa, za šti će ni sa mo fi nim slo jem pra ši­ne po pa le po ba kre na stoj otvr dloj ko ži. Bi lo je sa svim ja sno da

du gač ko po vla če nje pre ko alp skih pre la za ka po stoj bi na ma svo jih ple me na.

Rim će još za ne ko vre me pre ži ve ti to što je pri vu kao nji­ho vu pa žnju.

di vljač ne hor de Ra da gaj sto vih ger man skih rat ni ka uje di ni la je sa mo glad za zla tom i ras po ja sa no uži va nje u ra za ra nju. Za so bom su osta vi li kr va vi ot kos pre ko po lo vi ne Evro pe, od svog za vi ča ja na hlad nim bal tič kim oba la ma ili u pro stra nim skit­skim ste pa ma, pa sve do vi no gra da Pro van se i zla ta stih to skan­skih bre žu lja ka, dok se na kra ju ni su za u sta vi li pod Fi ren com. tu su op se li sil no utvr đe nu rim sku ko lo ni ju na oba la ma Ar na, ali je Sti li hon, ve li ki voj sko vo đa ne po me ten kao i uvek, do ja hao od Ri ma na se ver da se s nji ma su če li, vo de ći voj sku ve li ku kao mo žda tek pe ti na Ra da gaj sto ve, ali ob u če nu za op sa đi va nje pod jed na ko kao i za ra to va nje.

Če sto se ka že da rim ski voj nik ko li ko god da na iz ma hu je ma čem sto ti nu pu ta to li ko ru ku je lo pa tom. Ni ko ta ko ne ko pa ro vo ve kao rim ski voj ni ci. Ubr zo se oni ko ji su op se da li grad na đo še i sa mi pod op sa dom. Ma da ma lo broj ni ja, voj ska ko ja je op se la op sa đi va če op skr blji va la se iz oko li ne na mir ni ca ma, hra nom i vo dom, ko nji ma, pa čak i no vim oruž jem. op ko lje­na voj ska, me đu tim, si lom za dr ža na u svom lo go ru pod vre lim av gu stov skim sun cem to ska ne, ni je bi la u bo ljem po lo ža ju ne go sa ma Fi ren ca. U klop ku uhva će ni var va ri ni su ima li oda­kle da se snab de va ju i bi li su već na iz di sa ju.

U oča ja nju, ne moć ni i oja đe ni Ger ma ni ba ca li su se na pre­pre ke ko je su ih op ko lja va le, ali uza lud. Ko nji su im iz mi ca li i nji šta li, ko pi ta pro bo de nih gvo zde nim šilj ci ma ko je su Ri mlja ni ra su li po ze mlji spe če noj od sun ca, zba cu ju ći svo je ja ha če u ne pre la zne šan če ve, gde bi ih br zo do tu kli strel ci ras po re đe ni na op ko pi ma. oni ko ji bi pe ške po ku ša li da na pad nu op sa đi va če usta no vi li bi da mo ra ju da se spu ste u dva me tra du bok ja rak i po tom da se is ko be lja ju na su prot nu stra nu, pa on da uz tri re da opa kog za ši lje nog ko lja iza ko ga su če ka li rim ski ko plja ni ci s

Vilijem Nejpijer22 Oluja od istoka 23

ho vih sop stve nih lju di. ta da su se ko nja ni ci, s ne u ma nje nom si lo vi to šću čak i po što su pre ju ri li pu nu mi lju ili ne što vi še po tvr dom, sko re lom tlu – dok je če ta rim skih ko nja ni ka već odav no po če la da se za ma ra i po pu šta – ob ru ši li na zgro že ne i oka me nje ne se ver nja ke.

i Sti li hon i nje gov tri bun od u pi ra li su se sti snu tim ša ka ma o ja bu ku se dla iz vi ja ju ći se i na pre žu ći da bo lje vi de.

„Za ime sve tlo sti“, pro mr mlja voj sko vo đa.„Vi de li ti, go spo di ne, ikad išta slič no ovo me?“, upi ta tri bun.Ko nja ni ci su za tren pro se kli put kroz po vor ku u po vla če nju,

za tim s ne ve ro vat nom ve šti nom za o kre nu li i pro se kli po no vo pro laz na su prot nu stra nu. Čak i po sle ne de lje gla do va nja i bo le­sti pod zi di na ma Fi ren ce Ra da gaj sto vi rat ni ci po ku ša va li su da us po sta ve ne ka kav po re dak i od ba ce na pad. Vi so ki pla vo ko si ko pljo no sci, že sto ke i vič ne ma čo no še, bra ni li su se sa sa mrt­nič kom po ma mom, ali su nji ho vi na pa da či bi li po mam ni ji. Ne što bli že me stu gde su se de li na svo jim ko nji ma dva rim ska za po ved ni ka ugle da še sa da ka ko se iz dvo je ne dru ži ne is toč nja ka okre ću i kru že kao u či stom us hi će nju, sa se ca ju ći bez po mu ke bes po moć ne i ras pr še ne Ger ma ne. i vi de še ta ko đe smr to no sno dej stvo nji ho vih la sa. Var va ri ko ji bi po ku ša li da po ja šu bi li su sme sta obo re ni uz fi juk su ro ve om če ba če ne s uža snom i go to vo ne mar nom tač no šću. Po što bi pa la, udo va upe tlja nih u uzde i ka ja se, žr tva bi br zo bi la li še na ži vo ta tu gde se za de si la.

Sti li hon je u ču du gle dao ka ko ko nja ni ci čak i iz bli za, po što su Ri mlja ni već odav no po va di li ma če ve, i da lje ko ri ste svo je krat ke lu ko ve. Sad kad se me tež bit ke ras pro sto u ši ri nu pod njim, vi deo je za što su ovi is toč nja ci ču ve ni po svom bor be nom ume ću. Po sma trao je jed nog od njih ka ko za pi nje stre lu, po ga­đa u le đa jed nog Ger ma na u bek stvu i do hva ta dru gu stre lu iz to bol ca okre ću ći ko nja ko ga je ja hao bez se dla. Po no vo je za peo stre lu, nag nuo se pod ne mo gu ćim uglom da bi se za klo nio uz te lo svog ko nja, dr že ći se na nje mu sa mo sti skom but nih mi ši ća, za tim se na glo is pra vio i za te rao stre lu u li ce Ger ma nu

voj sci u po vla če nju ne će na ne ti ne ku ve li ku šte tu, ali sve jed no će bi ti za ni mlji vo vi de ti ih u na le tu. Ni je dan ih Ri mlja nin još ni je vi deo ka ko se bo re, ma da su mno gi ču li na du va ne i sla bo ve ro vat ne iz ve šta je o nji ho voj ve šti ni s oruž jem. Pri ča lo se da se hi tro kre ću na svo jim ču pa vim step skim ko nji ći ma, te će mo žda i bi ti ne ke ko ri sti od njih kao sko ro te ča u car skoj slu­žbi… S ma lo sre će mo gli bi mo žda da sa te ra ju sa mog Ra da gaj sta i do ve du ga kao za ro blje ni ka. to je zna či lo ci lja ti po vi so ko, ali vre de lo je po ku ša ti.

Pa, u sva kom slu ča ju, ma kar iz ve šta ji o za di vlju ju ćoj br zi ni ko ju su po sti za li ni su bi li pre te ra ni.

Ko nja ni ci do gr me še iz plit ke udo li ne ka is to ku i ustre mi še se pra vo na za te če ne var va re u po vla če nju. tak ti ka im je bi la sa svim do bra: sun ce im je iz la zi lo iza le đa uda ra ju ći nji ho vim ne pri ja te lji ma u oči. Sti li hon je, na rav no, bio pre da le ko da bi vi deo li ca Ra da gaj sto vih lju di, ali po to me ka ko su us po ri li i uz mu va li se, i po pre pad nu tim po vi ci ma, te po to me ka ko su za tim te ška ko la po no vo za ba sr lja la na pred ne bi li se do mo gla za klo na br da pre ne go što ih su stig ne že sto ki ju riš is toč nja ka – po sve mu to me su de ći, re kao bi da se ni su baš sme ška li.

Gro mo vi ti ju riš ko nja ni ka po di gao je po do sta pra ši ne s rav­ni ce ko ju je sun ce pe klo či ta vog već go to vo mi nu log le ta, pa su se Sti li hon i nje gov tri bun na pre za li da vi de. on da je ne što po mra či lo va zduh pred nji ma. Ni su od mah us pe li da shva te.

„je li to… je li to ono što ja mi slim da je ste, go spo di ne?“Sti li hon je bio kao gro mom oši nut. to je ste bi lo upra vo to

na šta je i li či lo: ne za mi sli va olu ja stre la, od ko jih je va zduh po tam neo.

je ste čuo da su ti lju di do bri ko nja ni ci, i je ste čuo da su do bri sa svo jim ne u gled nim ma lim lu ko vi ma, ali ni šta ga ni je pri pre­mi lo na ovo što je sa da gle dao.

Stre le su plju šta le kao ki ša, kao kuk ci smr to no snog uje da, s oba bo ka po Ra da gaj sto voj voj sci i Ger ma ni su, sme te ni, po če li da za sta ju bu du ći da im je put za kr či la go mi la mr tvih te le sa nji­

Vilijem Nejpijer24 Oluja od istoka 25

„Evo ga“, re če Ul din. „ov de je.“Rat nik pri đe i spu sti mo kar po tam neo džak Sti li ho nu pred

no ge.Za ste njav ši, Sti li hon otvo ri džak. Za tri de set go di na ot ka­

ko je bio voj nik, vi deo je sa svim do volj no su ro ve stvar no sti bo je va nja da ga ne po tre sa ju po od se ca ne ru ke, no ge i gla ve. Pa ipak, od po gle da na ras ko ma da ne ostat ke Ra da gaj sto ve – ša ke ot ki nu te u zglo bo vi ma iz ko jih su vi si le lju bi ča ste te ti ve, kr vlju po škro plje no li ce i po su vra će ne oči ko je su zu ri le u nje ga iz dža ka – sr ce mu za sta de na čas ili dva.

to da kle be še ve li ki ger man ski po gla vi ca ko ji je obe ćao da će po bi ti dva mi li o na Ri mlja na i po ve ša ti sve se na to re pod stre he Se na ta. Ko ji je ka zao da će ih osta vi ti da vi se sve dok im vra ne ne is klju ca ju me so do ko sti ju i dok ogo lje ni ko stu ri ne bu du če ke ta li na ve tru – bi će da je bio pe snik.

Ni si sad vi še ta ko re čit, dru ška ne?, po mi slio je Sti li hon.Po di gav ši po gled on re če: „imao sam na re đe nje da Ra da­

gaj sta za ro bim ži vog.“Ul di no vo li ce osta de pot pu no bez iz ra zno. „ta kav ni je obi­

čaj kod nas.“„Ne, to je rim ski obi čaj.“„Na re đu ješ li ti kra lju Ul di nu, voj ni če?“Sti li hon se ko le bao. di plo ma ti ja ni je bi la nje go va ja ča stra­

na, do bro je to znao. Kod voj ni ka je što na umu to na dru mu. Kod di plo ma ta je med na je zi ku, šta god da im je u gla vi. Za sad ipak mo ra po ku ša ti da… osim to ga, uvek tre ba bi ti na opre zu s čo ve kom ko ji o se bi go vo ri u tre ćem li cu.

Ul din is ko ri sti voj sko vo đi no okle va nje. „Upam ti“, re če gla­de ći re dak ču pe rak po se de le dla ke ko ji mu je je dva po kri vao bra du, „Hu ni su tvo ji sa ve zni ci, a ne ro bo vi. A sa ve zi se lo me kao i hleb.“

Sti li hon klim nu gla vom. ta ko đe će upam ti ti, i pam ti će sve do kra ja ži vo ta, i ka ko se Hu ni bo re. Bo go vi nek su nam na po moć, po mi sli, ako bi ikad…

ko ji je sr ljao na nje ga iz ma hu ju ći se ki rom. Stre la je iz bi la na po ti ljak is te ru ju ći na po lje krv i ko ma di će mo zga. Ko nja nik je za peo no vu stre lu i od ja hao još pre ne go što je rat nik sa se ki­rom do ta kao tle.

U ga lo pu! Či ta va ta bit ka od i gra la se, pred Sti li ho nom ko ji ju je u ne ve ri ci gle dao, u pu nom ga lo pu i s ne sma nje nom že sti nom.

„Za ime sve tlo sti“, dah nuo je po no vo.Za ne ko li ko mi nu ta sva je rav ni ca bi la po se ja na var va ri ma

mr tvim i na sa mr ti. is toč nja ci na po kon uspo ri še ko nje te su la kim ko ra kom kr sta ri li po kr va vom raz bo ji štu, do kraj ču ju­ći i po sled nje po ra že ne po ne kom stre lom ili ubo dom ko plja. Ni je dan ni je sja hao. Pra ši na je po či nja la da se sle že. Sun če ve zra ke još su ko so pa da le s is to ka oba sja va ju ći pri zor bla gom zla ća nom sve tlo šću. od iz la ska sun ca pro te klo je sve ga ne ko­li ko mi nu ta.

Ko nač no se voj sko vo đa i nje gov tri bun po kre nu še i zgle da­še. Ni je dan ni re či ne pro slo vi. Ni je dan ni je mo gao da smi sli šta bi re kao. obo li su ko nje i sja ha li niz br do da po zdra ve svo je no ve po moć ne če te.

Pod na br zi nu po dig nu tim za klo nom na ivi ci raz bo ji šta Sti li hon je sme stio svo je moć no te lo na ne u god no kli ma vu polj sku sto li­cu i spre mio se da se upo zna s po gla va rem ko nja ni ka sa is to ka. Ul din se zvao. „Kralj Ul din“, pred sta vljao se.

Usko ro se po ja vio, si tan i ne u gle dan upra vo kao ko nji ći i lu ko vi nje go vog na ro da, ali u tom oni skom kri vo no gom te lu skri va la se ista ži la va i ne is crp na sna ga.

Sti li hon ne usta de, sa mo uljud no klim nu gla vom. „do bar ste po sao da nas oba vi li.“

„do bar po sao mi oba vlja mo sva kog da na.“Voj sko vo đa se na to osmeh nu. „ipak, Ra da gaj sta ni ste do ve li?“Sad se osmeh nuo Ul din. Nje go ve neo bič ne is ko še ne oči

za sve tlu ca še, ali ne od ve se lja. Puc nuo je pr sti ma i je dan od nje go vih lju di mu pri stu pi.

Vilijem Nejpijer26 27

Car ski dvor le žao je utih nuo pod ozve zda nim let njim ne bom.deč ko se zno jio pod tan kim po kri va čem, če la na mr šte nog

od du bo kih mi sli, ste žu ći u ru ci dr žak krat kog no ži ća. No ćas će se is kra sti iz svo je oda je u sen ke dvo ri šta, ne pri me ćen pro­šu nja ti po red noć ne stra že i is ko pa ti oči rim skom ca ru.

Čuo je stra ža re kad su pro šli po red nje go vih vra ta raz go va­ra ju ći ti him, tu rob nim gla so vi ma. Znao je o če mu pri ča ju: o sko ra šnjem po ra zu odr pa nih var var skih Ra da gaj sto vih rat ni ka. Rim ska voj ska ih je po tu kla, na rav no, ali tek uz po moć svo jih no vih sa ve zni ka: di vljač nog i pre zre nog ple me na sa is to ka. Bez ta kve po mo ći, Ri mlja ni su bi li su vi še sla bi, su vi še klo nu log du ha da bi na boj nom po lju nad vla da li ikog dru gog sem po ko je fa lan ge na mi ri sa nih Gr ka.

Po što su stra ža ri oti šli i tre pe ra va na ran dža sta sve tlost nji­ho vih ba klji za mr la, deč ko se iz vu če is pod po kri va ča, obri sa sku plje nim dla nom znoj s li ca i od šu nja se do vra ta. otvo ri la su se glat ko, jer je bio do volj no oba zriv da pre ko da na si pa na šar ke ma sli no vo ulje. Po tom se na šao u dvo ri štu. Vre li na ita li­jan ske let nje no ći te gob no je pri ti ska la. Ni pas da za la je s ne ke sta zi ce, ni mač ka da za mja u če s kro va. Ni uda lje ni ža gor ve li kog gra da ni je se no ćas čuo.

„Kad u tri jum fal noj po vor ci uja še mo u Rim ovog me se ca“, re če on, „ti i tvo ji rat ni ci ja ha će te s na ma.“

Ul din ma lo po pu sti. „i ho će mo za i sta“, od go vo ri.S tim re či ma on se okre nu i ode ka sun cu ko je se us pi nja lo

na ne bu. 2oKo CAREVo

Rim, kraj avgusta 408.