Vilijam, Karolina i Džon Heršel

8/16/2019 Vilijam, Karolina i Džon Heršel

1/29

Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno- matematički fakultet

Departman za fiziku

Vilijam, Karolina i Džon Heršel

Mentor: Đura Paunić Student: Filip Uljarević

Novi Sad, 2016

http://www.ns.ac.yu/


2/29

1

1. Uvod

Astronomi ja je svoj razvoj počela mnogo ranije nego ostale prirodne nauke.U dalekoj prošlosti kada svakodnevne pojave nisu bile predmet proučavanjafizike i hemije, astronomija je već bila visoko profilisana nauka. Već u Anticiastronomija je uzela zamah i značajno oblikovala tadašnju kulturu. Ostala carstvaznanja tek su u kasnijim vekovima ušla u domen nauke, i to unutar zidinauniverziteta i laboratorija, daleko od političkog i socijalnog života. Astronomija,naprotiv, već u antičkom svetu je predstavljala sistem teoretskog znanja koje jeimalo praktičnu primenu, koje je uticalo i na svakodnevni duhovni život žitelja.

Čovek je uvek intuitivno osećao, da nebeski svod iznad njega nosi dublji iviši smisao od zemlje po kojoj je hodao, tako su sve oči bile uprte u nebo – gde

je bilo sunce i ostale zvezde, odakle je dolazila svetlost i toplota, i gde je kako severovalo bilo obitavalište bogova. Proučavanje nebeskih tela je bio jedan odnajviših duhovnih ciljeva, na nebu su se mogle naći skrivene poruke i pročitati budućnost.

Ova praksa se nastavila kroz mnoge vekove i astronomsko znanje seneprestano akumuliralo. Na samom početku je bilo jasno da se pojedini nebeski

fenomeni periodično pojavljuju i da je kosmos ogroman i nepregledan. Sve jeokruživala velika nebeska sfera na kojoj su bila nebeska tela koja su kružila okoZemlje – malog tamnog globusa. Ovo je bio ko ncept sveta koji je potrajao višeod narednih hiljadu godina (kada je nauka upala u mračno doba i velikudepresiju), i tek na kraju Srednjeg veka došlo je do revolucije.

U šesnaestom veku je došlo do reorganizacije života i načina mišljenja, ovonije zaobišlo ni astronomiju; došlo se do novog koncepta univerzuma,nepokretnost zemlje se ispostavio kao privid i nešto što je varalo ljudska čula.Pokazalo se da je naša Zemlja samo jedna od planeta – koje rotiraju oko sunca;izvan je bio beskonačan prostor sa ostalim zvezdama.

Astronomija, kao prirodna nauka, sada je ušla u novu eru. Sledeći vek jedoneo otkrića fundamentalnih zakona koji kontrolišu sva kretanja u univerzumuFilozofski način mišljenja je sada po prvi put bio suočen sa egzaktnim i striktnimzakonima prirode. Stari, mistični, astrološki koncept uticaja nebeskih tela načoveka je sada bio zamenjen sa univerzalnim zakonom gravitacije.

Kasnije, u modernom dobu nauke, univerzum je postao još veći – otkrivalesu se nove planete i zvezde – i mogao je biti izražen samo u brojevima; veličinaZemlje i njen značaj naspram ovih brojeva su postali beznačajni.


3/29

2

U ranoj istoriji, astronomija je imala praktičan značaj (predviđanje pomračenja, orijentacija u vremenu i prostoru itd.), dok je fizička teorija bila pukateorijska spekulacija. Kasnije, došlo je do obrta, astronomija je sve više išla kateorijskom saznanju strukture univerzuma, daleko od bilo kakvog direktnog

uticaja na život ljudi;motiv je pre svega bila intelektualna radoznalost, potragaza istinom i oduševljenje pred lepotom i harmonijom univerzuma. Fizika, hemija, biologija su se razvile neviđenom brzinom, njihova tehnička primena jerevolucionisala društvo i izmenila samu slikuzemlje. U ovakvoj revoluciji,astronomija je stajala po strani. Zvezde ne mogu doprineti našoj tehnologiji,našem komforu, ili našoj ekonomskoj organizaciji; njen razvoj je ostavljenvećinom idealistima i entuzijastima koji su težili poznanju univerzuma.


4/29

3

2. Vilijam i Karolina Heršel

Fridrih Vilhelm (Friedrich Wilhelm; 1738-1822) , nama poznatiji kaoVilijam je bio četvrto dete Isaka Heršela (Isaac Herchel) iAne Moricen (AnnaIlse Moritzen); imali su desetoro dece. Rodjen je u Hanoveru, i njegov otac ga jeodgajao da bude muzičar kao i svi muški članovi porodice Heršel; njegova majka

je bila prosta seoska devojka koja nije znala da čita i piše. Godine 1757, Francuzi su izvršili invaziju na Hanover, Isak i Vilijam su

pomagali armiji u bitci kod Hajstenbeka (ne kao borci na samom frontu) koju suHanoverani izgubili. Isak je ubedio Vilijama da treba da se skloni u Engleskuzajedno sa svojim bratom J akobom. Sigurno su stigli u Englesku i izdržavali seod svog muzičkog talenta, kada je potpisan mir 1759. Jakob se vratio, dok jeVilhelm ostao u Engleskoj. Nakon smrti oca Isaka u Engleskoj mu se pridružioJakob a kasnije i njegov mlađi brat Aleksander (Alexander). Tamo je veoma brzonaučio engleski jezik, i promenio ime u Vilijam (William).

Vilijam je hteo i svoju sestru Karolinu (Caroline Herchel) dadovede kod sebe u Englesku, u Bath. Nakon mnogo muke ubedio je njihovumajku da je pusti da ode. Citavo vreme puta joj je pričao o astronomiji,kometama, zvezdanim konstelacijama i ostalim nebeskim telima. Ona je kasnijeshvatila da je praktično postao opsednut astronomi jom, u Bath-u je nabavioknjigu A Complete System of Opticks (Cambridge, 1738), koju je detaljno

proučio, u kojoj su opisane metode pravljenja teleskopa . Čitavo vreme je bio


5/29

4

preokupiran radom, za život je zarađivao kao muzičar ali ipak astronomija je bilanjegova opsesija; sestra Karolina se u početku u potpunosti posvetila muzičkojkarijeri.

Kasnije je Vilijam počeo da zapisuje svoja opažanja(Saturnovih prstena iOrion magline )i posvetio se pravljenju teleskopa . U početku je radio sarefraktorima, koji s u međutim imali manu zbog izražene aberacije (svetlostrazličitih talasnih duzina se refraktuju pod različitim uglovima), kasnije je prešaona reflektore kod kojih je rešen taj problem ali koji nisu imali dovoljnu optičkumoć; većina astronoma tog vremena je bila zainteresovana za Solarni sistem, aliVilijama je zanimalo šta se nalazi izvan toga. Kako su bila potrebna jako velikaogledala za to, a koja su bila veoma skupa posvetio se njihovoj ručnoj izradi (što

je bio veoma dosadan i zamoran posao). Njegov prvi reflektorski teleskop je biosa 5 ½ stopa žižnom daljinom , kasnije je napravio Njutnovski teleskop od 7 stopa,

a zatim i od 10 i 20 stopa.U novembru 1778. napravio je i ispolirao ogledalo za svoj 7 stopni reflektor

koje je po finoći i učinkovitosti bilo ispred bilo kojeg poznatog modela kakoamaterskih tako i profesionalnih astronoma. Ovo mu je omogućilo da vidi stvarikoje drugi nisu mogli, i u predstojećim godinama muzičar iz Batha se pročuo posvojim zapažanjima koja su bila sakrivena od drugih posmatrača.

Vilijamov 7ft reflektor, koji je kasnije postao model za mnoge komercijalne teleskope


6/29

5

U svojim ranim godinama je bio zainteresovan i za postojanje vanzemaljskogživota, tražio je dokaze za postojanje živih bića na Mesecu ali je kasnije odustaood ovoga i posvetio se merenjima visine mesečevih planina. Kasnije se fokusiraona traženje zvezdanih parova koje su vizuelno blizu jedna druge. Sistematskimistraživanjem pronašao je više binarnih i zvezdanih sistema nego što je očekivaoi pažljivo je izračunao njihove relativne razdaljine koje je predstavio u kataloguKraljevskom d ruštvu u Londonu 1782. Vilijam Heršel je uneo revoluciju uastronomiju, prije njegove pojave astronomija je bila skoncentrisana na proučavanje Solarnog sistema, šest planeta unutar njega i njihovih satelita,eventualno nekih kometa i asteroida i njihovih fizičkih karakteristika;neprebojive zvezde su se činile nepomičnim i nije im pridavan preveliki značaj.

On, naprotiv, bio je opsednut zvezdanim univerzumom, pažljivo je sistematisao posmatrane zvezde i izvodio zaključke. Najv eće iznenadjenje za Kraljevskodruštvo Londona je bilo njegovo tvrđenje da je Polarna Zvezda binarna, da su toustvari dve zvezde, a ne jedna; kasnije je stigla potvrda za ovo od AlexanderAuberta (amaterskog astronoma). Joseph Banks je lično pisao Vilijamu Heršelu,gde mu je čestitao i odao priznanje Pokazalo se da je obican muzičar i amaterdošao do otkrića koja su izmicala vodećim astronomima toga vremena, potvrdio

je svoj neverovatan genij i talenat. Njegove ambicije su sve više počinjale da rastu, sada je hteo da ide još dalje

u dubine svemira, intrigirale su ga daleke, blede, i ne pristupačne magline; za takonešto trebalo je napraviti moćan teleskop.

Već 1781. odlučio je da se lati ovog poduhvata, i pokuša da napravi 30 stopniteles kop sa ogledalom prečnika 3 stope. Nekoliko meseci je planirao konstrukcijukoja bi nosila tako veliku cev, i materijal od koga bi napravio ogledalo. Umestoklasične rude bakra i kalaja za pravljenje ogledala , odlučio se da pokuša saželjezom, nakon što je u jednoj topionici napravio eksperimentalni željeni oblikogledala kasnije poliranje nije ostvarilo željeni nivo refleksije; bio je primoran dase vrati na rudu bakra i kalaja. Kako u njegovoj okolini nije bilo nijednemanifakture koja bi mu mogla napraviti ogledalo prečnika od 3 stope odlučio jeda u svojoj kućnoj radionici pokuša ovo ostvariti. Napravio je veliku peć u podrumu svoje kuće, za kalup ogledala je koristio konjsku balegu. Pri prvom pokušaju prilikom hlađenja ogledalo se rasprslo, pri drugom pokušaju kalup je pukao i vreli metal je iscurio po zidovima i pločniku tako da je usled pregrejavanj a došlo i do eksplozije što je čak moglo i da ugrozi živote prisutnih.Ovde je definitivno odustao od svog prvobitnog nauma.


7/29

6

Kako bi izgledao gigantski 30ft teleskop da je napravljen (nacrt iz Vilijamove sveske)

2.1. Otkriće Urana

Jedne večeri 13. marta 1781, Vilijam je kao i obično posmatrao vedro nebo, prelazio je sa zvezde na zvedu, kada je naišao na neki objekat koji se nije činiokao obična zvezda. Nebesko telo je posle samo četiri dana vidno promenilo svoju

poz iciju što je značilo da nije daleko, već je unutar Sunčevog sistema.Pretpostavio j e da bi to mogla biti kometa, i već je bio spremio dopis Kraljevskomdruštvu- ‘‘Account of a Comet’’. Fokus istraživanja u to vreme je bio nakometama tako da Vilijam nije mogao pretpostaviti da bi to moglo biti neštodrugo. Tadašnji astronomNevil Maskeyne je u Griničkoj observatoriji pogledaodio neba na kojem je Vilijam ugledao taj novi objekat (kometu kako je on mislio)i nije primetio ništa sem zvezda i trebalo mu je dugo vremena da primeti jednukoja nije statična. Tomas Honsby (oksfordski profesor) je tražio da mu Vilijam pošalje skicu dela neba na kojem je otkrio misteriozno telo. Nakon toga Honsby je i dalje verovao da se radio o kometi, medjutim Maskelyne nije bio tako siguran.Kada su tadašnji matematičari skupili dovoljno podataka i obavili potr ebne proračune orbite tela, ispostavilo se da je relativno anonimni muzičar iz Bata

otkrio novu planetu i time znatno uvećao znanje o Solarnom sistemu.


8/29

7

Novembra 1781, odlikovan je sa Koplijevom medaljom (Copley Medal)Kraljevskog Društva i sledećeg meseca je postao njihov član. Savetovali su ga danovootkrivenu planetu treba da posveti kralju Džordžu III, jer je postojao vekovniobičaj da ukoliko kralj ili neki drugi vladar prihvati posvetu isplati određenihonorar pronalazaču. Ovo je iskoristio čak i Vilijamov brat Jakob – on je skupsvojih komponovanih sonata posvetio kraljici Šarlot (Charlotte). Retko sedešavalo da neki astronom nudi posvetu, to je bio slučaj većinom sa umetnicima,mada bilo je izuzetaka – Galilej je posvetio svoje otkriće četiri mesecaJupiteraVojvodi Kozimu (Cosimo), čija je familija mediči vladala Firencom. JosephBanks je lukavo nagovarao Vilijama da treba tako postupiti, da bi kralj sigurno bio oduševljen ovim predlogom i da bi oberučke prihvatio a da bi zauzvrat on bio bogato nagra đen.

Kralj je i sam gajio određeno interesovanje za astronomiju, čak je i dao da se

izgradi opservatorija kod Kew Palace, zapadno od Londona, i tamo je za glavnogosmatrača postavio svog bivšeg učitelja Čarlsa Demenbreja (CharlesDemainbray). Demenbrej je već bio zašao u pozne godine i Džozef Benks (JosephBanks) predsednik Kraljevskog Društva, se nadao da bi nakon Demenbrejevesmrti na njegovo mesto mogao doći Vilijam. Međutim nakon Demenbrejevesmrti pročule su se glasine da je kralj to mesto već bio obećao njegovom sinu ida nije hteo da prekrši ovo obećanje.

Vilijama su i dalje pritiskali da treba planetu da posveti kralju i tako gaobaveže na vraćanje usluge To je i učinjeno, predlog je prosleđen kralju koji jesada bio u nezgodnoj situaciji. Pozvao je Vilijama u London i tražio da sa sobom ponese i 7 stopni teleskop. Nakon što je stigao u London sa svojim teleskopom,kralj još uvek nije znao šta da radi sa njim pa je odlučio da kupi još vremena, itražio je da sad dođe u Griničku opservatoriju – tamo se Vilijam uverio da jenjegov teleskop superioran u odnosu na tamošnje. Ispostavilo se da verovatnoima najbolji teleskop ikad napravljen do tad.

Kralj se dosetio da Vilijama postavi za svog ličnog astronoma koji bi boraviou opservatoriji u blizini Vindzor Zamka (Windsor Castle), tako bi kraljevi gostimogli da se zabave gledajući kroz instrumente. Dogovor sa kraljem je postignut,Vilijam bi se iz Bata preselio u okolinu Vindsora gde bi mu jedini posao sem

astronomskih osmatranja bio da ponekad donese instrumente koje bi pokazivaokraljevim gostima ili da ih primi u svojoj opservatoriji. Njegova plata bi bila 200funti što je bio dohodak srednjeg kraljevskog činovnika.

2.2. Kraljevski astronom

Iako plata koju je Vilijam dobio nije bila prevelika, ipak je pristao nadogovor, sada se mogao više posvetiti astronomiji jer je bio oslobođen odmuzičkih aktivnosti. Usledila je selidba iz Bata uDachet (malog mesta u blizini


9/29

8

Vindsor zamka); Vilijam je tražio da mu se Karolina pridruži, iako je Dachet biomalo selo gde nije bilo mnogo aktivnosti i kulturnih dešavanja za razliku od Bata.Sve je bilo spremno za polazak i 30. jula 1782. krenula je priprema za prelazak uDachet. Iznajmio je prili čno oronulo imanje ali ipak dovoljno veliko gde bi semogli smestiti njegovi instrumenti , Karolina je bila zatečena izgledom kuće, prilično zapuštene i sa krovom koji je prokapao ; njihov novi život ipak nije biotako prijatan kao što je Vilijam očekivao, čak ni troškovi života nisu bili jeftiniji,što bi se očekivalo od provincije.

Odmah je prionuo na mukotrpan rad, bio je ushićen, konačno je postao profesionalni astronom. Nastavio je potragu za binarnim zvezdama, sastavio jedrugi katalog sa 434 primerka.

Kralj je itekako uživao da ima ličnog astronoma na raspologanju, pozivao biga kod sebe, on bi dolazio sa svojim prenosivim teleskopom. Kralj nikada ne bi

pokrivao troškove prenosa teleskopa što je finansijski pogađalo Vilijama. Kasnije je tražio da mu uzamak donese i njegovo 20 stopni reflektorski teleskop,međutim ovaj je odgovorio da bi kralj morao lično doći zbog toga, posle ovoganjegove posete zamku su postale dosta ređe.

U Dachet je počeo i sa teorijskim radom, pre je većinom beležio svojaosmatran ja i to objavljivao, sada je dobar dio njegovog rada bio analiza većregistrovanih rezultata ostalih astronoma. Preokupirao ga je pravac kretanjaSunca i solarnog sistema kroz svemirski prostor. Kao što pri posmatranju telasolarnog sistema uzmamo u obzir rotaciju zemlje, pri posmatranju dalekihnebebskih tela bi treb alo uzeti u obzir kretanje solarnog sitema. Zaključio je,analizom podataka, da Sunce putuje prema konstelaciji Herkules. On je dao iveliki doprinos u varijabilnosti sjajnosti zvezda. Engleski amaterski astronomEdvard Pigot (Edward Pigott ) koji je iscrpno beležio sjajnost zvezda i upoređivaonjihovu promenu sa vremenom kao što su Mira, Algol ili β Persei, je kontaktiraoVilijama u vezi magnitude zvezde Algol i njenog satelita – Vilijam je sa svojimteleskopom snimio zapažanja i predstavio to Kraljevskom Društvu. Kasnije 1790. je napisao i četiri “komparativna kataloga sjajnosti zvezda“ gde je opservirao višeod 3000 zvezda.

2.3 Karolina kao asistent

Talen tovana muzičarka Karolina Heršel nije imala mnogo posla u novommestu, nakon selidbe iz Bata gde je zarađivala od svojih muzičkih aktivnosti, uDachetu nije imala puno mogućnosti za ostvarenje svog talenta. Vilijam jeodlučio da joj pomogne u navikavanju na novi život i dao joj je mali teleskop sakojim bi i ona osmatrala neznatni deo neba i tako mu pomogla u njegovimistraživanjima. U početku, posao joj se činio nezanimljiv i dosadan, ali čim jespazila prvu nebulu nastupio je zanos oduševljenja i zagr ijala se za posao koji joj

je dodeljen.


10/29

9

Jedne noći 26. februara 1783. spazila je jednu neobičnu nebulu koja nije bilau katalogu nebula koju su p osedovali ona i Vilijam. U početku su pomislili da jeKarolina kao početnik sa svojim jeftinim teleskopom otkrila nešto novo do tadnepoznato nauci; međutim ta prva nebula je ipak bila u novijem izdanju katalogafrancuskog astronoma Čarlsa Mesiera (Charles Messier) podvedena kao M93,ali oni nisu bili svesni postojanja nove verzije. Iste te noći usledilo je otkriće novenebule, koja je ovaj put bila zaista nepoznata naučnom svetu.

Vilijam je bio impresioniran ovim pa je i sam počeo da u potragu zanebulama, a po strani je ostavio binarne zvezde. Shv atio je da će mu trebati jošveći teleskop. Odmah je krenuo u planiranje izgradnje naprednijeg teleskopa,odlučio je danapravi novi savršeniji20 stopni reflektor. Teleskop je osposobljenza rad već u jesen 1783, nakon što je kompletirao svoj rad odvojnim zvezdama.

Teleskop je imao 20 stopa žižne daljine ali ovaj novi je bio sa ogledalima od

18 inča i sa daleko stabilnijom konstrukcijom. Trebala je poprilična fizička silaza pokretanje te leskopa, ako bi se želilo duže osmatranje nekog dela neba bila jeinstalirana galerija na kojoj se moglo stajati. Manje instrumente tj svoje pređašnje teleskope, sa kojim je bilo lako upravljati je koristio da bi se upoznao sa već postojećim nebulama iz kataloga Carlsa Mesiera.

Nakon što se upoznao sa već postojećim nebulama krenuo je u potragu zanovim, uperio je svoj novi unapređeni 20 stopni teleskop u nebo. Stari teleskop je predao Karolini kako ne bi bila besposlena, ona je bila zadužena da proverinjegova prethodno zabeležena osmatranja dvojnih zvezda.

Nacrt novog 20ft teleskopa

Imao je brojnih poteškoća u radu sa novim teleskopom, radio je sam, trebalo je pomerati glomazni teleskop u raznim pravcima i beležiti rezultate u mraku (za


11/29


12/29

11

Ovde je Heršel pogrešno postavio Sunce u centar galaksije, budući astronomisu naravno vršili ispravke oblika i veličinegalaksije (i sam Heršel je kasnije samoćnijim teleskopom ovo uvidio ) i položaja Sunca ali Vilijam Heršel je svakako nagovestio približan oblik galaksijei time znatno u napredio naše poimanjeMlečnog puta.

Vredi spomenuti pokušaj sličan Heršelovom, takođe sa “brojanjem zvezda“,od strane holandskog astronoma Jakobusa Kaptina (Jacobus Kapteyn) . On jekoristio pomoć astronoma širom sveta, nabavio je fotografije sa raznih delovaneba i prostudirao i u detalje, sa fotografija je odredio vrednosti sjajnosti zvezdai u proračune uključio i njihove brzine. Napravio je mapu dosta precizniju odHeršelove.

Jakobusova mapa M lečnog Puta

Na slici možemo videti da je Jakobus predstavio galaksiju kao spljošteni disk

sa radijusom od otprilike 8500 parseka. Sunce je malo pomereno od centra, ali jeipak bliže centru nego ivici. Heršel i Jakobus su se grubo složili oko izgledagalaksije , da je spljoštena i u obliku diska. Nijedan od njih nije bio svestan efektakoji je itekako uticao na njihove rezultate a to je blokiranje svetlosti od stranemeđuzvezdane prašine – što su oni bili zanemarili.

Heršel je smatrao da su zvezde u našoj galaksiji i dalje uniformnoraspoređene, i da je stoga naša galaksija u ranoj fazi postojanja. On je početakuniverzuma zamišljao kao u prostoru razbacane zvezde – koje je božija rukatamo postavila, a kasnije usled gravitacije je dolazilo do sažimanja gde su izrazitovelike zvezde privukle manje i formirale sferične zvezdane sisteme a tamo gde nije bilo izrazito velikih formirali su se nepravlini oblici.

2.5 Grandiozni projekat novog teleskopa

Vilijam H eršel nikad nije želeo da stane u svojim otkrićima, intrigirale su ganebule o kojima se nije dovoljno znalo ali i proširivanje granica poznatoguniverzuma. Sada mu je i njegov moćni teleskop od 20 stopa postao skroman,hteo je na neki način da izmoli od kralja sredstva za izgradn ju novog, većegdotada najmoćnijeg i najnaprednijeg teleskopa.


13/29


14/29


15/29

14

mora biti obave štena. Blagden je o ovome odmah obavestio tadašnje astronome.Samo pet dana kasnije Blagden i Banks su lično posetili Karolinu kako bi im pokazala kometu kroz svoj teleskop. Ova kometa je simpatično nazivana “thefirst lady comet“.

Vilijam je u povratku iz Hanovera odmah saznao za ovaj uspeh, mada seona i već ranijedokazala kao nepogrešivi račundžija isistematizaor Vilijamovihopservacija.

Ubrzo je došlo i do promena u odnosu između Vilijama i Karoline. On se bio prilično zbližio sa Meri Baldvin (Mary Baldwin), ćerkom vlasnice imanjana kome su živeli, Meri Baldvin je bila udovica koja je bila enormno bogata

Meri Baldvin

Uprkos Kar olininom negodovanju, oni su se venčali 8. maja 1788 u Aptonu(Upton). Do 1791 su živeli u Aptonu a zatim su prešli u Slough.

Karolina je nastavila svoja istraživanja. Vilijam, koji je sada bio veoma bogat, ponudio je da je plaća kao svog asistenta. Karolina nije htela da zavisi odnovca njenog brata, pa ga je zamolila da p odnese zahtev kralju u kojem se tražiloda je prizna kao profesionalnog ast ronoma. To je i urađeno i kralj je odobrio ovajzahtev, Karolina je dobila godišnju platu od 50 funti i tako postala prvi profesionalni ženski astronom u istoriji.

Vilijam je nakon ženidbe prilično usporio svoja dalja istraživanja, sada jeimao i život van astronomije. Iako je nakon 1790, i rešavanja misteri je nebula,njegov interes za astronomiju opao, i dalje se bavio proizvodnjom i prodajomteleskopa. Sada mu posao sa prodajom teleskopa i nije bio tako potreban jer jesvojom ženidbom bio novčano situiran; on je i dalje volio da konstruiše i sklapateleskope On je postao najpoznatiji konstruktor teleskopa toga vremena, mnogi poznate i krunisane glave su tražile da im lično on praviinstrumente. On je takonapravio 25ft reflektor za kralja Spanije, i 20ft za Katarinu Veliku, rusku caricu.


16/29

15

2.6. Lovac na komete

Pošto se Karolina dokazala kao sposoban astronom, Vilijam joj je obezbedioi bolje uslove za rad – usavršio je njen maliteleskop za lov na komete i dao jojslobodu u samostalnom radu. Kao što je već rečeno, ona je već otkrila jednukometu 1786. dok je Vilijam boravio u Hanoveru. Kasnije, u periodu od 1788-1797, pronašla ih je još sedam.

Prva od ovih sedam kometa je bila 1788, to je bila godina kada su astronomiširom sveta očekivali povratak neke komete iz 1661. Karolina je kao i većinatadašnjih astronoma očekivala ovu kometu. Ona je opazila jednu kometu blizuzvezde β Lyrae – to nije bila kometa iz 1661 već neka do tad ne poznata uastronomskim katalozima. Ova novootkrivena Karolinina kometa je viđena i1939, i očekuje se ponovo 2092.

Tek pos le nešto više od godinu dana otkrila je i svoju treću kometu, a odmahzatim posle samo nekolike sedmice i četvrtu. Zanimljivo da je četvrtu kometuotkrila dok je posmatrala površinu Meseca – jer je Vilijam sumnjao da na njemumožda ima vulkanske aktivnosti.

Ona nije dugo čekala posle svojih otkrića, nije se bavila njihovim fizičkimkaraktersitikama i orbitama – već bi jednostavno što prije prijavila svoje otkriće.Usledila su otkrića i 1791, 1793 i 1795. Ova potonja iz 1795. je danas poznatakao Enkeova kometa.; naime Johan Enke (Johan Encke) , nemački astronom, ječetvrt veka nakon Karolininog otkrića utvrdio da je ova kometa, ranije, prije devet

godina primećena od jednog francuskog posmatrača. Ovo je bila jako značajno jer nijedna kometa do tad nije imala tako mali period. Jednu od kometa, svojuosmu, je primetila čak golim okom – 1797.

Sva ova otkrića donela su Karolini svetsku slavu. Nevil Maskelajn je bio njenveliki obožavalac, divio se njenim uspesima ali i njenom ekscentričnoj ličnostiJednom je sama osedlala konja i odjahala sve do Lo ndona a odatle do Griniča idošla na kućni prag Maskelajnu kako bi mu objavila otkriće jedne od kometa.

Koliko su daleko išle pohvale na njen račun, dovoljno govori to da su njenoradno mesto u Sloghu nazivati - hramom Uranije (muza astronomije u grčkojmitologiji) a nju njenom sveštenicom.

2.7. Karolinin katalog zvezda

U sv ojim ranim danima Vilijam Heršel je bio zakupljen posmatranjemzvezda, već tada je primećivao određena neslaganja svojih opažanja sa tadavažećim katalogomDžona Flamstida (John Flamsteed) , poznatog engleskogastronoma. Dolazilo je do neslaganja njegovih magnituda i onih zapisanih ukatalogu, zatim prelazio bi preko zvezda koj ih uopšte nije bilo u katalogu ili biuočavao da u katalogu postoje one zvezde kojih sada uopšte nije bilo nazvezdanom svodu. Već tada mu je bilo jasno da je katalog više nije relevantan i


17/29

16

prepun grešaka. Ipak ovaj katalog je dugo vremena važio kao vodeći zbogautoriteta Džona Flamstida.

Vilijam je u jesen 1975. pozvao Karolinu da se prihvati ovog posla – revizijezvezdanog kataloga. Ona je naravno prihvatila ovaj izazov. Za ovo joj je trebalo

čitavih dvadeset meseci konstantnog i mukotrpnog rada. Rezultat je bio – nastotine pronađenih grešaka i još 500 otkrivenih zvezda koje su promakleFlamstidu.

Ovo je bio još jedan njen veliki uspeh. Kraljvesko d ruštvo je na zahtev NevilMaskelajna finansiralo štampanje ovog revizovanog kataloga.Karlolinin katalog

je objavljen 1798. Nakon ovoga bilo je poželjno uraditi i ostale ispravke. Naime, sva

istraživanja Heršelovih su se oslanjala na stari katalog Džona Flamstida – kordinate nebula su beležene u odnosu na zvezde koje se bile u ovom katalogu.

Sada je trebalo uraditi ispravke prethodnih rezultata jer su bili “inficirani“Flamstidovim greškama. U ovom novom poslu Karolina se sem svog revizovanog kataloga oslanjala i

na rezultate Francis Wollaston ( koji je 1789. objavio dodatak Flamstidovomkatalogu). Ovaj muktorpni rad je započela 1799. U toku ovoga, nakon što je većobavila poprilično veliki broj opservacija oslanjajući se na svoj i katalog FransisaVolastona – objavljen je novi katalog od strane Johana Elerta Boda (JohanElerte Bode) . Ovaj novoobjavljeni katalog je u dobroj meri poremetio njene proračune jer su u ovom katalogu bile mnoge zvezde koje do tad nisu bile poznate. U ovom katalogu odnosno “Allgemeine Beschreibung und Nachweisung der Gestime “ kako ga je nazvao Johan je bilo 17000 zvezda. Sada je i ove nove rezultate morala uzeti u obzir.

Ovaj njen posao je konačno završen marta 1804.

2.8. Povratak u Bat

Pošto je Karolina već odavno postala profesionoalni astronom i solidnozarađivala – odlučila je danapusti imanje Heršelovih (Vilijama i Meri). Stanovala je na više mesta u Sloughu, često je menjala lokaciju, ali bi često dolazila kodVilijama kada je trebalo srediti neke astronomske podatke.

U februaru 1779, Vilijam i Meri su iz Slougha prešli u Bat. Iznajmili su kućuu Batu u kraju Sion Hill. Novine u Batu su ovo odmah objavile, ipak je Vilijam bio čuveni astronom. Sada su veći dio godine provodili u Batu, povremeno su sevraćali u Slough. On se odmah po povratku ponovo pridružio“ Filozofskomdruštvu Bata“ (u kome je objavljivao svoja prva osmatranja) – čiji je član bio preodlaska.

Iako je vreme zenita njegove slave prošlo, on je još uvek gajio interesovanjeza astronomiju. Nije mogao zamisliti boravak u Batu bez nekog kvalitetnog

teleskopa. Odlučio je da naprvai novi reflektor koji bi imao veliku aperturu


18/29

17

odnosno veliku moć prikupljanja svetlosti. Njegovi teleskopi iz Slougha nisu lakomogli biti transportovani u Bat, pa je morao da konstruiše novi. Ovaj noviteleskop je imao ogledalo od 2 stope i žižnu daljinu od samo 10 stopa. Teleskop

je osposobljen za rad u avgustu 1799, i bio je veoma lak za manipulisanje iusmeravanje – što je odgovaralo Vilijamu jer je bio čovek u poznim godinama.Ovaj instrument je 1814. prodao Napoleonovom bratu.

Sion Hill je bio prilično izmešten od grada, pa su uzeli u zakup kuću bližecentru. Ovaj njihov novi dom je bio prilično zapušten, pa je Vilijam pozvaoKarolinu da im pomogne u spremanju novog mesta. Vilijam joj je p redložio daona boravi u Batu i održava kuću dok oni Meri budu u Sloughu, a pri njihovom

povratku u Bat, Karolina bi mogla neometano da boravi u opservatoriji uSloughu.

Kasnije je došlo do komplikacija jer su Vilijam i Meri otkazali zakup kuće.

Sada je Karolina ostala bez mesta stanovanja, i morala je da se trajno vrati uSlough. Jedno vre me je živela kod nećaka GeorgeGriesbach, ali ovo je bilo privremeno jer je mesto bilo prilično udaljeno od opservatorije, kasnije je prešlau Chalvet koji je bio samo milju od opservatorije. Nije nikako mogla da se skrasina jednom mestu, već 1803 obrela se u Aptonu, zatim je živela u jednoj malo kući (koja je bila pedalj od Vilijama i opservatorije) u Crown Inn u Sloughu – ovo sečinilo kao idealno rešenje, međutim ubrzo je bila primorana da je napusti, na krajuse smest ila u jednu malu običnu seosku kućicu u Sloughu – tu je ostala sve do1822. i Vilijamove smrti, kada je napustila Englesku i vratila se u Hanover.

Sva ova njena putešestvija su itekako ostavila traga na njenom radu uastronomiji. Nakon što je napustila kuću Heršelovih i stalne selidbe iz mesta umesto – bila je prilično udaljena od saradnje sa Vilijamom i njegove opservatorijei to se odrazilo na to da posle toga nije zabeležila neko otkriće vredno pomena.

2.9. Vilijamova pozna istraživanja

Kao što je već rečeno – Vilijam je 1781 otkrio planetu Uran (u njegovo vreme poznatu kao “Georgian Planet“). On naravno do ovog otkrića nije došao nikakvimteoretskim proračunima spekualcijama, već čisto pomoću superiornosti svog 20ftteleskopa u odnosu na postojeće. Uran je u to vreme bio najudaljenija poznata planeta Sunčevog sistema.

Tada se naravno nije dovoljno znalo o Sunčevom sistemu, postaojala jemisterija praznine između Marsa i Jupitera. Verovalo se da u toj praznini postojinova planeta do tad nepoznata astronomima, mnogi su u to vreme bili u potraziza njom.

Prve obrise ove “ planete “ nagovestio je 1801. italijanski astronom GiuseppePiazzi koji je radio u opservatoriji u Palermu. Piazzi je radio na svom zvezdanomkatalogu, kada je nakon nekoliko osmatranja primetio da se ranije primećena “zvezda“ pomerila – ispitivao je njenu putanju ali ju je kasnije izgubio.


19/29

18

Već u avgustu 1801, Vilijam je bio obavešten o ovim rezultatima. AstronomJohan Elert Bode mu je poslao pismo u kome ga je zamolio da istraži deoneba ukome se nalazi ovaj misteriozni objekat. On je ovo i učinio sa svojim 10ftteleskopom, nedeljama je tražio ovaj objekat. Maskelajn te Vilijama tačno uputiogde treba da traži. Uz mnogo muke uspeo je da uoči ovaj objekat – radilo seCeresu koji se nalazio u nama danas poznatom asteroidnom pojasu. Bilo mu je jasno da je dijametar te “planete“ dosta manji od Mesečevog.

Nemački astronomHeinrich Olbers je marta 1802, uočio još jedan takavsličan objekat u regionu između Jupitera i Marsa. Utvrdio je da je prečnik objekta

bar 30000 puta manji od Merkurovog.Bilo je očigledno da se radi o telima do tad nepoznatim naučnom svetu.

Vilijam Heršel je predložio naziv- asteroid. Guissepe Piazzi je smatrao da bi višeodgovaralo ime – planetoid, jer su podsećali nakretanja planeta, iako nisu imali

sličan oblik. Prihvaćen je Vilijamov predlog koji se do danas zadržao. Vilijam je verovao je čitav Sunčev sistem naseljen živim bićima – pa čak isamo Sunce. Bio je ubeđen da sve planete imaju atmosferu i da je kiseonikneophodan svim živim bićima. Da bio objasnio postojanje života na Suncu, izneo

je hipotezu po kojoj unutar sunčevog jezgra postoji atmosfera a da su njegovistanovnici zaštićeni od prevelike toplote oblacima koji lebde iznad njih.

Inten zivno je proučavao Sunce, za to je koristio filtere, i primećivao je promene u intezitet u zagrevanja u zavisnosti od boje filtera. Uočio je dazagrevanje ne prestaje sa viljivom svetlošću. Termometrom je merio stepenzagrevanja različitih boja, i utvrdio da je zagrevanje najviše tamo gde uopštenema vidljive svetlosti. On je ovo nazvao “invisible light“. Nama je ovo poznatokao infracrveno zračenje, tako da njemu možemo pripisati njihovo otkriće. JosephBanks mu je čestitao na ovome otkriću i postavio ga u rang sa otkrićem Urana.Johann Ritter je povučen ovim otkrićem, odmah naredne 1801 godine, otkrio

postojanje ultra- violetnog zračenja; on je eksperiemntisao sa srebro hloridom,koji reaguje na svetlosti – i uočio da je reakcija najintezivnija ispod ljubičastekomponente, što je bio dokaz postojanja “nevidljivih ultra violetnih zraka.

Vilija ma je priroda svetlosti uvek fascinirala, još se u ranim danima u Batu bavio ovim. On je kod nebeskih tela uočio “reddening effect“ koji je tumačiorazličitom brzinom prostiranja različitih boja svetlosti.

Već od Njutnovih eksperimenata sa prizmama je bio približno poznatspektrum (bar što se boja tiče) sunčeve svetlosti. Heršela su fascinirale i svetlostiostalih zvezda u kosmosu. O svetlosti i spketrima ostalih zvezda se dugo vremenagotovo ništa nije znalo, jer nije postojao instrument koji bi prikupio dovoljnosvetlosti koja bi se mogla analizirati. Heršela je 1783 uperio svoj 10 ft teleskopu pravcu zvezda α Cepheii µCephei, između okulara i oka je držao prizmu iuporedio ova dva spektra; α Cephei je p okazala širok spektar boja: crvena,narandžasta, žuta, zelena, plava, purpurna, i ljubičasta, dok je µCephei pokazala

dosta siromašniji spektar boja: crvenu, žutu i zelenu. Kasnije je usavršio ovaj


20/29

19

eksperiment, u teleskop je ugradio prizmu koja je mogla d a vrši rotaciju, sa oviminstrumentom je snimio spektar šest najsjajnijih zvezda.

On naravno nije bio teoretičar i nije imao potrebna znanja iz fizike da biozbiljnije proučio ove rezultate; ipak ovo je utrlo put novoj grani astronomijedanas poznatoj kao astrofizika (u početku se koristio naziv “New Astronomy).

Njegova početna istaživanja u astronomiji su bila o dvojnim zvezdama. On je već 1779. počeo da posmatra dvojne zvezde, odnosno one zvezde koje su se nanoćnom nebu činile blizu jedna druge. Heršel je u početku smatrao da su one

blizu jedna druge samo vizu elno, da se dve komponente nalaze na priličnovelikim udaljenostima jedna od druge. John Michell je već 1767izneo hipotezuda mnoge od tih dvojnih zvezda predstavljaju izolovane sisteme dve zvezde kojerotiraju oko zajedničkog centra mase.

Vilijam se kasnije i uverio da broj dvojnih zvezda daleko premašuje broj koji

bi nastao slučajnim poravnanjem; ovo je značilo da je prihvatio hipotezu o postajanju binarnih zvezda (zvezda koje su vezane sopstvenim gravitacionim poljem). Kasnije je čak i uspeo da izračuna period rotacije binarne zvezde Kastor,došao je podatka od 342 godine i 2 meseca – što je približno današnjoj vrednostiod 350 godina. Definitivno postojanje binarnih zvezda je objavio 1802. u svomkatalogu o nebulama.

Iste te 1802. je posetio Pariz, tamo se sreo čak sa Napoleonom koji je bioradoznao u vezi njegovog dela “Construction of heaven“. Tamo se sprijateljio isa čuvenim matematičaremSimon Laplasom – koji je imao svoju teoriju onebularnom poreklu koja se u priličnoj meri slagala sa Vilijamovom.

Jedno vreme je bio fasciniran “Njutnovim prstenovima“ (optički efekatkojise dobija sa plankoveksnim sočivom i ravnom prozračnom površinom) – izvršio je brojne eksperimente i objavio prilično obiman i zamoran rad u “PhilosophicalTransactions“.

Nakon zaokupiranosti Njutnovim prstenovima, možda i kranje nepotrebnom,vratio se astronomskim istraživanjima. Hteo je da kaže poslednju reč o nebulamakojim se dobar deo svog života bavio,objavio je radove 1811. i 1814. u kojima

je prema svom shvatanju opisao evoluciju nebula. U radu iz 1811. je opisao kakose iz čistog nebuloznog oblika javljaju zvezdani sistemi; zatim ,da su čistonebulozni oblici u ranoj fazi postojanja, oni koji se nalaze između nebule izvezdanog sistema u srednjem dobu, a čisto zvezdani sistemi se nalaze u dobu

pune zrelosti. Rad iz 1814. opisuje evoluciju zvezdanih sistema, prema njemukrajnj e nepravilni se razvijaju ka nešto uređenijem sistemu, a zatim kao krajnjainstanca nastaju globularni zvezdani sistemi. Vilijam se ovde prilično približiomodernom shvatanju “života“ nebeskih tela, ali ipak njegova kosmogonija jeimala i određenih nedostataka; on nigde nije naveo kako nastaju nebule (samo jenaznačio njihovo rađanje, ali ne i način), ništa nije rekao i o kasnijoj sudbiniglobularnih sistema. Istina, ranijim radovima je i davao neke naznake o nastanku


21/29

20

nebula i kasnijim kolapsima globularnih sistema ali se to nije činilo dovoljnoubedljivo.

Nama su danas, Vilijamovi globularni sistemi poznati kao ogromni skupovina hiljada zvezda koje rotiraju oko centra galaksije; dok su ovi njegovi nepravilni

oblici poznati kao obična sazvežđa sa manjim brojem zvezda. On se sve manje bavio astronomijom, mnogi njegovi instrumenti su stajali

skrajnuti. Čuveni i moćni 40ft teleskop je sada bio gotovo beskoristan, malo kada bi ga koristio, eventualno bi se prisećao ranijih istraživanja. Kao što je već rečeno,do kraja života je imao posetioce koji su mu dolazili u Slough kako bi se divili irazgledali čuveni teleskop. Morao je vršiti stalni remont teleskopa, svakihnekoliko godina polirati ogledala i popravljati konstrukciju – ipak je finansijer bio kralj Džordž III i to je moralo ostati i za buduće generacije.

3. Džon Heršel

Džon je bio jedino dete Vilijama i Meri Heršel. Odgajan je pod strogimnadzorom svoje majke, on je bio sada njen jedini sin – njen sin iz prethodnog braka je preminuo u svojim tinejdžerskim godinama.

U njegovim dečakim danima su ga posali u jednu od najpoznatijnih javnihškola u Etonu, međutim ubrzo su ga povukli od tamo zbog navodno lošeg uticajatamošnje dece, zatim je pohađao jednu manju školu u blizini Slougha, a često sumu dodatne lekcije pružali privatni predavači koje bi plaćala Meri. Džon je stalno bio pod pritiskom, i teško da se može reći da je imao normalno detinjstvo, često bi u mu i branili da se igra sa okolnom decom.

Karolina je prema njemu imala gotovo majčinski instinkt jer ona sama nijeimala dece. Ipak, ona je bila udaljena od porodičnog kruga pa nije mogla da muublaži ovo njegovo prilično napeto detinjstvo. Ona je već bila i posustalogzdravlja, d oktori su joj čak predivdeli da će potpuno oslepeti (ovo se pokazalokao netačno), a i Vilijam je bio već u svojm sedamdesetim.

Njegov život se prilično sredio kad je sa 17 godina upisao koledž St. John uKembridžu. Tu je konačno mogao da vodi normalan život, i pokazao se kao jedanod najboljih u svojoj generaciji. Imao je raznovrsna interesovanja, pokazivaozadivljujuće rezultate u hemiji, biologiji, matematici ali i drugim oblastima. Nakoledžu je diplomirao 1813. i trebao se odlučiti za nastavak studija; usled brojnihinteresovanja koje je gajio ovo nje bio jednostavan izbor. Kao i mnogi njegovidrugovi sa koledža razmišljao je o studijama prava što je bio prilično čest izbor uto vreme. Vilijam je hteo da on nastavi njegov rad u astronomiji, tako da ovajDžonov stav nije naišao na dobrodošlicu kod Vilijama.


22/29

21

Uz svo negodovanj e Džon je započeo studije prava u Londonu 1813. London je pružao brojne intelektualne prilike i poznanstva, tako se tamo upoznao sahemičarem Vilijamom Volastonom i amaterskim astronom Džejms Sautom.

Džon Heršel

Sve ovo je prilično uzdrmalo njegovu odluku da se bavi pravnim naukama, ion je već 1815 prihvatio poziv jednog kolege sa Kembridža – da tamo drži časovematematike studentima. Nije dugo trajao ovaj njegov boravak u Kembridžu,naredne godine ga je njegov otac pozvao na razgovor – tema je bila Vilijamovnedovršeni rad u astronomiji koji je trebao nastaviti Džon. Ovo je značilo da nemože nastaviti svoje bavljenje matematikom na Kembridžu, bio je uznemirenzbog ovakve situacije ali ipak očeva volja je za njega bila sveta.

On je nakon samo nekoliko dana razgovora sa ocem, pristao da bude njegovnaslednik i nastavljač rada. Mnogi Vilijamovi spisi su izgubljeni, ali ipak jedanveoma bitan za istoričare nauke je sačuvan – “Work to be done“- gde Vilijamobjašnjava šta bi još trebalo uraditi posle njegove smrti, jer je ipak bio svestan daza vreme jednog ljudskog veka nije moglo sve biti postignuto. Naravno preostali posao je trebao nastaviti njegov sin Džon. U spisu se od Džona traži: da detaljnijeistraži četiri nepoznata asterodia i da utvrdi da se zaista radi o novoj vrsti nebeskihtela; zatim da istraži nepoznate planete za koje je verovao da postoje;da izmeritačnu poziciju i kretanje zvezde β Cygni; da ponovo izmeri uglove i rastojanjadvojnih zvezda kako bi se utvrdilo da je sila koja ih drži zaista gravitacija; daistraži preostale delove neba, što Vilijam nije mogao jer je trebalo otputovati van


23/29

22

Engleske u južne krajeve; i na kraju da izvrši reviziju kataloga od 2500 nebula iklastera.

Katal ozi koje je pravio Vilijam bili bi gotovo beskoristni budućim astronomiau formi u kojoj ih je Vilijam napisao, naime položaji nebula nisu bili dati uuniverzalnim kordinatama već u odnosu na poziciju najbliže zvezde. On je biosvestan ovog nedostatka i bio je opsednut mišlju – da se revizija mora uraditi.

U početku Vilijam i Džon su planirali da za istraživanje treba iskoristitidžinovski 40ft, međutim on je već bio u stanjuraspadanja i dugo van upotrebe.Manji teleskop od 20ft je postao krucijalan za njihove dalje planove, iako je i ovajteleskop dobrim delom bio zapušten i zahtevao je remont; ipak sa 20ft teleskopom bi bilo daleko lakše upravljati, a i popravka pokvarenih delova je bila daleko lakšanego kod 40ft. Vilijam je zajedno sa Džonom izbrusio iispolirao nova ogledalaod 18 inča za unapređeni 20ft teleskop.

Džon je polako počeo da ulazi u astronomske vode, u prvim osmatranjimakorsitio je mali 7ft teleskop kako bi se upoznao sa nebulama i ostalim nebeskimtelima. Već 1816. počeo je sa ozbiljnijim osmatranjima, pokušao je odrediveličini asteroida Vesta (u čemu nije uspeo). Marta 1817. izvršio je pažljivo isistematsko osmatranje Venere. Posebno su ga interesovale dvojne zvezde, što jeu početnim osmatranjima okupiralo dobar dio njegovog vremena. Džon je bio

jedan od prvih koji je potvrdio da su putanje dvojnih zvezda elipse, a ovo jeznačilo da su one pod uticajem njutnovske sile gravitacije – što je bio dokaz dagravitaciona sila deluje i van Sunčevog sistema. Zajedno sa svojim prijateljem,amater skim astronomom Sautom, je obavio opsežna istraživanja ovih orbita – ovaj njihova opažanja su objavljena u “Philosophical transactions“ 1824. u radukoji je imao bezmalo 412 strana.

Daleko od toga da Džon Heršel bavio samo astronomijom, pažnju odastronomskih osmatranja su mu odvlačile brojna druga interesovanja. On je biomultilatalentovan i pravi erudita – pažnju su mu zaokupljali i matematika, hemija, botanika, filozofija i organizacija nauke, znači gotovo sve sfere intelektualnemisli.

Vilijam je gotovo sve do pred samu smrt usmeravao sina u istraživanjima. U popravkama i podešavanjima teleskopa je pokazivao zadivljujuću preciznost iako je već bio zašao u devetu deceniju života. On je 1820 zajedno sa svojim sinomDžonom i još nekim njegovim poznanicima, inicirao osnivanje udruženja koje bi bilo posvećeno samo astronomiji, Vilijam je izabran potpredsenika ovogudruženja i to je bilo jedno od njegovih zadnjih astronomskih zaostavština.

Vilijam Heršel je preminuo 25. avgusta 1822. u Sloughu, i sahranjen je u blizini St. Laurence crkve. Na njegovom grobu danas stoji epitaf na latinskom:“Coelorum perrupit claustra “, što bi u slobodnom prevodu značilo- on je proširiogranice neba.

3.2. Karolinin povratak u Hanover


24/29

23

Nakon Vilijamove smrti , Karolinu više ništa nije vezivalo za Slough,zapustila je bila svoje astronomske opservacije i njen radni sto je prekrivala prašina. U Hanoveru je bio još njen najmlađi brat Dietrich, Alexander je preminuo prethodne 1821. Za Dietr icha je bila posebno vezana. Dietricha životnije previše mazio, on je za vreme nereda u Enleskoj 1808-1812 pobegao zaHanover - gde je bio u prilično teškoj materijalnoj situaciji, njegov jedini sin je preminuo rano kao dete. Karolina ga je često novčano pomagala i tako mu je jednom dala gotovo su svoju ušteđevinu.

Ona je prodala sav kućni nameštaj koji je imala, spakovala je samo odeću imali teleskop (“comet sweeper“) od 7ft za koga su je vezale lepe uspomene.Dietrich je došao po nju u Slough. Ona se čak i t ad premišljala, ali ipak je pošlasa njim za Hanover. Brodom su su otišli do Holandije, a zatim fijakerom doHanovera.

Srdačno su je dočekali u Hanoveru, Dietrichova porodica ju je priličnoljubazno primila. Van porodičnog kruga njen jedini duboki prijatelj u Hanoveru je bila Charlotte Pependiek sa kojom se poznavala od najmlađih dana,koja joj jei prilično olakšala boravak u Hanoveru.

U narednim godinama Dietrichovo zdravlje je postajalo sve gore, samo petgodina nakon Vilijama i on se upokojio 1827. Tada je situacija postala priličnozategnuta, njegova žena je počela da se žali na Karolinu, iako je Karolinadoprinosila novčanoj situaciji u porodici svojom penzijom koju je primala od

Kraljevskog društva. Ona se osećala prilično usamljeno i zapostavljeno, niko jojnije posvećivao puno pažnje jer je bila u poznim godinama i sav akcenat jestav ljan na mlađe potomke Heršelovih.

Ona je shvatila da je dolazak u Hanover bio greška, ali ovo nije bilo ništaneobično, ona bi često ispaštala zbog svojih nepromišl jenih postupaka . Već jednom je napravila užasnu grešku kad je napustila kuću Heršelovih u Sloughušto se kasnije negativno odrazilo na njen astronomski rad.

Karolinin portret, 1829.

U Hanoveru je ipak mogla da pomogne Džonu, u njegovom zadatku darevidira i dopuni katalog nebula. Prije nego što bi Džon počeo osmatranje sa


25/29

24

svojim 20ft teleksopom, trebalo je grupisati nebule u zone po sličnim razmacimau odnosu na severni nebeski pol; zatim trebalo je zameniti referentne zvezdeodređenim nebulama. Prvi dio zadatka je već ranije obavila, ali sada je trebalo

poslagati nebule – ona je to nakon obimn og i mukotrpnog rada završila a prila1825, kao i uvek sa zadivljujućom preciznošću, njen rad je obuhvatao 104 strane.Ovo je bio još jedan njen ogroman doprinos astronomiji, imala je 75 godina u tovreme. Kraljevsko astronomsko društvo je joj je dodelilo medalju 1828, kasnije je postala i njihov počasni član – što je bio presedan, jer se radilo o ženi.

Sa ovim revidiranim kordinatama , Džon je bio pripremljen za osmatranje jer je sad znao preko koje nebule je prešao i šta bi mogao ugledati na određenomdelu neba. Džon Heršel je očev ispravljeni i prošireni katalog nebula objavio1833, sada su astro nomi širom sveta moglida korsite taj katalog kao pouzdanizvor podataka.

3.3. Putovanje u Južnu Afriku

Džonova “sveta dužnost“ prema svom ocu još uvek nije bila ispunjena, ostalo je još istražiti delove nebeske sfere koje Vilijam nije mogao videti izEngleske.Za ovo je trebalo posetiti južnu hemisferu zemlje. Njegova majka, Meri Heršel je preminula 1832, tako da Džon nije više imao moralnu dužnost da stalno boravi uEngleskoj, a uostalom nasledio je i veliko bogatstvo koje bi mu omogućilo a seotisne na daleko putovanje.

On je već 1832. počeo da planira ekspediciju, a novembra 1833. zajedno sasvojom porodicom je otplovio ka Južnoj Africi, sa sobom je poneo sem svojihreflektroskih teleksopa i jedan refraktor (sa kojim bi posmatrao dvojne zvezde).

Na Rtu dobre nade (Južna Afrika) je četiri godine intenzivno izvodio osmatranja,tamo je imao gotovo stalno vedro nebo , što nije bio slučaj u Engleskoj pa je isamim tim rad išao mnogo brže. On je na Rtu dobre nade izveo jednu odnajopsežnijih osmatranja ikad viđenih u astronomiji. Snimio je lokacije 68948zvezda, ogroman broj nebula i dvojnih zvezda, opisao detalje Velike nebule

(Great Nebula) u sazvežđu Orion, zatim Magelanove oblake (Magelanic Clouds),Halejevu kometu i Saturnove satelite.1838 vratio se u Englesku, ubrzo po povratku posetio je Karolinu u

Hanoveru, sa sobom je poveo i svog najstarijeg sina Vilijama Džejmsa. Ovo je bio poslednji put da ih je Karolina videla.

Sada je Džon Heršel tražio način da objavi svoje masivne opservacije, za to je trebal o izdvojiti prilična sredstva – ipak on je našao aristokratskogsponzora.Ovaj njegov rad je poznat kao – Cape observations. Trebalo je i srediti

prikupljene podatke i sistematski ih prezentovati, ovo je morao sam jer Karolinanije bila uz njega, zato je to bio prilično mučan i težak poduhvat. Taj rad je trebao


26/29


27/29

26

njegov filozofski rad , kad ga je pročitao izoštrio um i učinio ga boljimeksperimentatorom i filozofom.

Za vreme svog boravka na Rtu dobre nade, detaljno je istraživao Sunce injegove pege , tamo je osmatrao i Halejevu kometu koja je prošla 1835 – primetio

je da njeno kretanje nije uslovljeno samo gravitacijom već je pokreće i neka drugasila, ovo je bio nagoveštaj postojanja solarnog vetra. Iz ovoga vidimo da je ondao i ogroman doprinos astrofizici. Na Rtu dobre nade se bavio i okolnom florom,zajedno sa svojom ženom napravio je precizne skice velikog broja biljnih vrstakojih nije bilo u Engleskoj; takođe je na različitim mestima u Južnoj Africi merioklimatske uslove – jedan od njegovih doprinosa meteorologiji.

Redovno je pisao članke i eseje za enciklopediju Britaniku i tako je enormnoobogatio. Prev odio bi antičke tekstove na engleski jezik, on je jedan od

prevodioca Homerove Ilijade ne engleski jezik

Godine 1849, objavio je “Outlines of Astronomy“ – što nije bila knjiga samoza astronome, već i za nešto širu čitalačku publiku. Iz ovoga vidimo da je bio i popularizator astronomije, ali i same nauke.

Jedno vreme se bavio državnim poslovima. Naime, 1850. postaje upravnikKraljevske kovnice novca; ovo se desilo u veoma nezgodnom trenutku, jer su utoku bile reforme državnog trezora. Ovaj posao mu je prilično teško padao, ipak je on bio naučnik po svojoj prirodi, mada obavljao ga je savesno i pedantno sa puno odgovornosti – uostalom, kao i sve što je u životu radio. Zbog prevelikogstresa, uzrokovanim ovim poslom, dao je ostavku na ovu funkciju 1855, i vratiose svojim naučnim interesovanjima, ali, mora se reći, sa prilično narušenimzdravljem.

Ostatak života proveo je u naučnom radu, pre svega naastronomiji – želeo jeda dopuni prethodne kataloge i da završi neke radove, započete sa svojim ocem.

Preminuo je 11. maja 1871. u mestu Collingwood (Engleska), imao je 79godina. Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu.


28/29

27

4. Zaključak

Brojni su graditelji astronomske nauke, kao što je u uvodu rečeno: od antičkihvremena pa do danas. Ovde je obrađena tema koja ipak predstavlja raritet u istorijiastronomije - da jednu epohu u astronomiji obeleže tri osobe kojesu u krvnomsrodstvu: Vilijam, Karolina i Džon Heršel.

Nijhove životne priče i sudbine su gotovo jedanko fascinantni kao i njihovaotkrića u astronomiji. Oni, kao i svi članovi porodice Hešler, su imali izraženmuzički talenat. Njihovi prihodi su dolazili prvenstveno od muzičkih aktivnosti,Vilijam i Karolina su kasnije doslovno postali zavedeni astronomijom, to je prvo

postala Vilijamova opsesija, a kasnije je u to uvukao i Karolinu. Tada jeastronomija postala njihova glavna preokupacija, a muziciranje je bilo samo

dodatni izvor prihoda.Vilijam je gotovo sam transformisao astronomiju, do njegovog vremena

granice posmatranja su se završavale sa Sunčevim sistemom, on je to proširio nasusedna sazvežđa i nebule, a zatim na čitav univerzum.Nebule, koje su tadasmatrane samo smetnjom u astronomskim opservacijama, nešto što zaklanjavidik pri pogledu na nebeski svod – Vilijam je uveo u svoj predmet proučavanja i ukazao da se možda radi o udaljenim zvezdanim sistemima iligalaksijama.Otkrio je planetu Uran i njene satelite , utvrdio da je Mlečni put uobliku diska, identifikovao dva Saturnova satelita, registrovao ogroman brojzvezda i nebula... Sam je pravio svoje teleskope, koji su bili napredniji od bilokojeg teleskopa nacionalnih i zvaničnih opservatorija.

Karolina je u početku bila Vilijamov asistent, uredno bi beležila i sređivalanjegove rezultate, u ovome je pokazivala ogromno strpljenje i gotovonepogrešivost. Kasnije počinje samostalna osma tranja noćnog neba,odmah jeuočila nove nebule, a kasnije i osam novih kometa – što joj je i donelo slavu.Izvršila je reviziju tadašnjeg najpoznatijegFlamstidovog kataloga zvezda, zatim

pomogla i Džonu u izgradnji generalnog kataloga. Postala je prvi ženski profesionalni astronom u istoriji , kao i prva žena koja je dobila medalju odKraljevskog društva.

Džon je po očevoj želji, nastavio rad u astronomiji, zajedno sa Karolinom. Nastavio je tamo gde je stao Vilijam. On je da bi dovršio rad svog oca, nebo posmatrao i sa južne hemisfe (Rta dobre nade) – i tako postao prvi astronom koji je pregledao čitavu površinu vidljive nebeske sfere.


29/29

Vilijam, Karolina i Džon Heršel

Documents

Transcript of Vilijam, Karolina i Džon Heršel