VII Menadžment sportskih objekata

7/29/2019 VII Menadment sportskih objekata

1/9

1

1 MENADMENT U SPORTU Mr Jovan urbatovi

VII MENADMENT SPORTSKIH OBJEKATA

7.1. Sportski objekti pojam i definicija

Svakako najznaajniji materijalni resurs sistema sporta predstavljaju sportski objekti.

Oni svojom strukturom, planiranom namenom i funkcionalnim statusom odreuju, uvelikoj meri, plansko-programsku orijentaciju kod izrade sportskih programa na svimnivoima organizovanja. Meu sportskim objektima posebno mesto zauzimajusportski centri kao polivalentni graevinski kompleksi koji, pruanjem usluga natritu, omoguavaju da se obezbede uslovi za bavljenje razliitim modalitetimasportskih aktivnosti (sportsko obrazovanje, takmiarski sport, rekreativni sport,kolski sport) i za razliite kategorije korisnika (deca, omladina, odrasli, osobe saposebnim potrebama).

Zakon o sportu Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 52/96) u lanu 53. definie:"Sportski objekat je graevina, odnosno prostor (graevinski objekat, odnosnonjegov deo ili ureena povrina), namenjen za sportske aktivnosti, koji moe da imapratei prostor (sanitarni, garderobni, spremini, gledalini i drugi) i ugraenuopremu (graevinsku i sportsku)."

Sportski objekat je prostor u/na kojem se realizuje sportska aktivnost.

Sportski objekti mogu sadrati jedno ili vie igralita vebalita, glavne i pomoneterene; pratee sadraje poput svlaionica, ekonomata, magacina, ambulante,prostorije za slubena lica, administraciju, teretane, saune, solarijume, sale zamasau; zatim prostor za publiku gledalite sa prateim prostorima; prostore za

odmor i rekreaciju, uenje; kao i odgovarajue komunikacije: hodnici, prilazi, prolazi,liftovi, parkinzi i dr. U okviru savremenih sportskih objekata, kao to su fudbalskistadioni, multifunkcionalne arene i slino, sve ee se pojavljuju komercijalni ili poslovni prostori koji se najee rentiraju drugim licima i predstavljaju znaajanizvor prihoda u funkciji racionalnog upravljanja i poslovanja (pokrivanje trokovaodravanja, osiguranja i eksploatacije sportskog objekta).

Javni sportski tereni, u smislu pomenutog zakona, jesu posebno ureene povrinenamenjene za odreene sportske aktivnosti (trim staze, planinarske staze, skijakitereni, biciklistike staze, plae i sl.), dostupne graanima pod jednakim uslovima.

7.2. Klasifikacija i tipologija sportskih objekata

Sportske objekte moemo klasifikovati prema razliitim kriterijumima.

Prema potrebama korisnika sportski objekti se mogu klasifikovati na:

Objekte za takmiarski sport Objekte za masovni sport i rekreaciju

Objekte za kolski i univerzitetski sport Objekte za sport u vojsci

Objekte za sport invalida i osoba sa hendikepom


2/9

2


Prema urbanistikoj stalnosti:

Objekti stalnog karaktera

Objekti privremenog karaktera (sportski tereni se postavljaju na lokacijipredvienoj za drugu namenu do poetka izgradnje ili korienja lokacije)

Prema sportskim aktivnostima:

Objekte za sportske igre (sportske hale, fudbalski, ragbi, bejzbol stadioni...)

Objekte za atletiku (atletski stadioni i dvorane)

Oblekte za gimnastiku (gimnastike dvorane i vebalita) Objekte za sportove na vodi (bazeni, jezera, reke, more...)

Objekte za zimske i ledene sportove (ledene dvorane, ski staze...)

Objekte za borilake sportove (manje sportske hale, spcijalizovani objekti...) Objekte za streljatvo i streliarstvo (streljane, otvoreni streliarski objekti...)

Objekte za biciklizam (velodromi, biciklistike staze...) Objekte za konjiki sport (hipodromi) Multifunkcionalne sportske objekte itd.

Prema graevinskom obliku:

Zatvoreni sportski objekti (hale)

Otvoreni sportski objekti (stadioni, javni sportski tereni)

Poluotvoreni sportski objekti

Objekti od lakih konstrukcija (balon hale, montani objekti...)

Kompleksni sportski objekti (mogu biti i otvorenog i zatvorenog tipa)

Prema lokaciji:

Objekti u gradsko-graevinskim zonama predvienim sa sport i rekreaciju Objekti u stambenim zonama (tereni za rekreaciju, otvoreni tereni...)

Objekti u kolama (fiskulturne sale, otvoreni tereni, bazeni...) Objekti u vojnim ustanovama (vojni sportski objekti, streljane...)

Objekti u specifinim zonama (vodene povrine, ume, posebni tereni...) Objekti u poslovnim zonama (objekti i tereni u okviru kompanija i firmi)

Objekti na selu i u prirodi (sportski tereni, trim staze...)

Tipologija sportskih objekata moe da posmatra sportske objekte kroz nekolikoosnovnih tipova:

Osnovni ili elementarni sportski objekti

Normirani objekti manjih dimenzija

Normirani objekti veih dimenzija Sportske staze

Sportski objekti u prirodnim uslovima

Ove osnovne tipove je dalje mogue razvrstavati prema uslovima gde se sportskeaktivnosti odvijaju: na zemlji, na vodi, na snegu, na ledu, u vazduhu...


3/9

3


7.3. Faze razvoja sportskih objekata kod nas

Projektovanje sportskih objekata u odgovarajuem miljeu je, u najveoj meri, bilouslovljeno organizacijom i nainima funkcionisanja okruenja. Obzirom da je sistemdravnog upravljanja u naoj zemlji u vie navrata sutinski menjao svoju prirodu,

potrebno je sagledati karakteristike pojedinih pristupa sistemskom ureenju oveproblematike.

U poetnim fazama razvoja drutva, nakon II svetskog rata, sistemsko opredeljenjese moe identifikovati kao faza centralizovanog dravnog upravljanja, koja je usvim oblastima ostavila duboke tragove. Ovu fazu posebno prati ideoloki i politikipristup upravljakim funkcijama, to minimizira bitne aspekte uticaja, kao to jeutilitarnost, drutvena potreba i prihvatljivot, kao i itav niz drugih, za upravljanjebitnih koncepata. Tako se plansko-programske funkcije centralizuju i prednost sedaje razvoju vrhunskog takmiarskog sporta, prevashodno zbog potrebe da sezemlja afirmie na meunarodnom planu na sportskom polju i tako dokaesuperiornost novog koncepta dravnog organizovanja i funkcionisanja.

Tekoe u kontrolisanju aktivnosti u centralistikom pristupu organizovanja, kao injegova sutinska neefikasnost koju je pratila i visoka cena, uslovilo je relaksiranjeorganizacionog sistema i njegovu transformaciju u pseudodecentralizovani sistemkoji se poistoveuje sa uvoenjem koncepta samoupravljanja. Na taj nain sedonoenje manje vanih odluka premeta na nii - lokalni nivo organizovanja, todozvoljava pojavu prvih preduzetnikih aktivnosti na nivou lokalnog menadmenta. Upogledu izgradnje sportskih objekata sutinskih izmena nema u odnosu na prethodniperiod, osim u toliko to se sada ideoloki i politiki voluntarizam u ovoj oblastipremeta na nivo lokalnog organizovanja.

Razvojem samoupravnog sistema u jednom segmentu se obezbeivao finansijskipotencijal koji se usmeravao u sistem sporta, dok je sa druge strane carovao politikivoluntarizam. U sistemski generisanom odsustvu objektivnih kriterijuma i merilaefikasnosti ulaganja finansijskih sredstava, nije bilo mogue realno valorizovatidrutvena ulaganja u sistem sporta. Sistem ne samo da je unitavao objektivnekriterijume, nego je i promovisao amnestiju od odgovornosti za donoenje odluka.Na planu planiranja, projektovanja i izgradnje sportskih objekata sutinskih izmenanema, osim to i ovo podruje postaje polje za ispoljavanje nerealnih ambicijalokalnih politikih rukovodstava.

Sledea faza razvoja moe da se definie kao postsocijalistika faza u kojoj dolazido naputanja ideolokih koncepata i pojavljuje se sve izraenije insistiranje namenaderskom pristupu planiranju, programiranju i realizaciji aktivnosti u sistemusporta. Na alost, ovaj koncept se uvodi samo u svojim segmentima kojima sedefinie nadlenost menadera, ali ne i njihova odgovornost. Ovakav pristup udomenu izgradnje sportskih objekata nije imao mogunost da se iskae u znatnijojmeri zbog objektivnog nedostatka sredstava za ulaganja u kapitalne sportskeobjekte.

U svakom sluaju dalji razvoj drutva, a posebno insistiranje na transformaciji

sistema organizovanja i funkcionisanja na svoim nivoima, kao i zahtev zapribliavanjem obrascima koje koriste razvijene zemlje zapada, neminovno edovesti do oblika upravljanja koji su se dokazali kao uspeni u svetu. Svakako da e


4/9

4


pristup izgradnji novih sportskih objekata, a posebno onih kapitalne prirode, biti svekritiniji i u sve veoj meri utemeljen na realnim i objektivnim kriterijumima drutvenihpotreba i mogunosti.

7.4. Mogui pravci razvoja sportskih objekta u Srbiji

Dosadanji drutveni pristup problematici izgradnje i odravanja sportskih objekataje doveo do niza problema koji treba da se razree na najprimereniji nain, kako bise omoguilo efikasno funkcionisanje sistema sporta. Kao kljuni problemi koji seuoavaju na planu strukture i funkcionisanja sportskih objekata mogu da se navedu:neravnomerna distribucija sportskih objekata na teritoriji Republike, neprimerenostpostojeih objekata objektivnim potrebama sredine u kojoj su graeni,neprilagoenost sportskih objekata meunarodnim standardima za odravanjevelikih meunarodnih takmienja, trina valorizacija ponude usluga na sportskimobjektima ne dozvoljava poslovanje po utvrenim ekonomskim kriterijumima ineprimerena ovisnost egzistencije sportskih objekata od fiskalnih i parafiskalnihizvora finansiranja.

Ovakva situacija zahteva da se ispitaju mogunosti za sistemsko delovanje u ovojoblasti sa ciljem kontrolisane transformacije organizacije i funkcionisanja kapitalnihsportskih objekata u smeru poveanja trine valorizacije usluga koje se naobjektima pruaju, uvoenja ekonomskih kriterijuma u njihovom poslovanju isistematskom smanjenju fiskalnih i parafiskalnih izvora finansiranja svih funkcija kojese na sportskim objektima ostvaruju.

Ovi zahtevi uslovljavaju znaajnije okretanje prema krajnjem korisniku usluga koje sepruaju na kapitalnim sportskim objektima, odnosno prema graaninu i njegovimpotrebama i interesovanjima. Sasvim je sigurno da ne treba zanemariti i zajednikepotrebe koje se iskazuju u formi opteg interesa koji se zadovoljava na republikomnivou dravnog organizovanja, odnosno zajednikih potreba graana koje seartikuliu i zadovoljavaju na pokrajinskom i lokalnom nivou organizovanja.Kvalitetnim balansiranjem ponude sportskih objekata, mogue je ostvariti i kvalitetnekonstrukcije finansijskog obezbeena njihovih funkcija i odravanja.

Faktori od uticaja na postizanje ekonomskih efekata u poslovanju mogu da seidentifikuju iz poloaja i odnosa usluga sportskih centara prema korisnicima. Ovaj

odnos karakterie usmerenost ponude sportskog objekta, koju definie nivo nakojem se usluge pruaju i funkcija koja se ponudom sportskog objekta ostvaruje. Ovinivoi i funkcije su sledei:

dravni nivo - ostvarivanja opteg interesa, lokalni nivo - zadovoljavanja potreba graana za koje je nadlena jedinica

lokalne samouprave, i

lini nivo - zadovoljavanje linih potreba graana.

Posmatrano u kontekstu strukture sistema sporta mogue je faktore koji utiu naostvarivanje ekonomskih efekata u delatnosti sportskih centara prepoznati prekostepena ostvarivanja opteg interesa i zadovoljavanja potreba graana u oblastima

sportskog obrazovanja, rekreativnog sporta i takmiarskog sporta.


5/9

5


Podizanje efikasnosti ostvarivanja opteg interesa i zadovoljavanja potreba graanakroz delatnost sportskih centara podrazumeva analizu sledeih faktora:

optimalno prilagoavanje sadraja koji se nude u delatnosti sportskih centarakrajnjim korisnicima u pogledu ponuenog prostora, opreme, sprava irekvizita, kao i kvaliteta programa i kadra koji ih realizuje,

segmentiranje korisnika usluga pod kriterijumom pola, uzrasta, stepenazdavstvenih i telesnih sposobnosti, sportskoj orijentaciji i rezultatima,

struktura prihoda prema izvorima, a posebno prema relativnom ueubudetskih sredstava u odnosu na lina sredstva korisnika usluga i strukturarashoda i

modeli organizacije u smislu parametara upravljanja resursima od znaaja zadelatnost sportskog centra.

U funkciji navedenih potreba lociranih na nivou drave (opti interes), nivou jedinicelokalne samouprave (odreene potrebe graana) i nivou pojedinca (line potrebe),nalazi se problem donoenja odluka stratekog karaktera od presudnog uticaja naefikasno upravljanje razvojem sportskog centra. Ove odluke treba da se odnose naprofilisanje strukture usluga prema ciljanim konzumentima, odnosnozainteresovanim, sa navedena tri nivoa (dravni, lokalni, lini), pri emu seprofilisanje vri prema:

aktuelnoj dravnoj politici prioriteta i ulaganja, aktuelnoj lokalnoj politici prioriteta i ulaganja,

interesima ciljne populacije individualnih (grupnih) korisnika, i

raspoloivim prostornim, materijalno tehikim, kadrovskim, organizacionim iplansko-programskim resursima.

7.5. Menadment sportskih objekata

Sve vie izraen lini interes za uestvovanjem u sportskim aktivnostima kao i iridrutveni interesi zahtevaju da se problem upravljanja sportskim objektima naunoistrai, da se identifikuju faktori opteg interesa i potreba graana koji determiniuracionalno upravljanje kapitalnim sportskim objektima.

Menadment sportskih objekata predstavlja primenjenu naunu disciplinu iji jepredmet efikasno i racionalno funkcionisanje sportskih objekata ili sportskih centara,kao mesta obavljanja sportskih aktivnosti, a na osnovu jasno identifikovanih potreba

korisnika i drutvene zajednice.

Menadment sportskih objekata (MSO) je proces usmeravanja ivota i radasportskog objekta u cilju zadovoljenja potreba korisnika i ire drutvenezajednice.

Sportski objekti se planiraju, grade, organizuju i funkcioniu da bi na najbolji nainodgovorili potrebama drutva, ali i graana kao korisnika njihovih usluga. Javnepotrebe su definisane kao opti interes, a pojedinane potrebe kao potrebe graanau smislu osvarivanja prava na bavljenje sportom i fizikim aktivnostima.

Menaderi sportskih objekata su nosioci funkcije upravljanja sportskim objektima.Oni su odgovorni za rad i poslovanje sportskog objekta kao poslovnog sistema.


6/9

6


Menadment sportskih objekata (MSO) predstavlja proces odreen fazamaprocesa menadmenta:

Predvianjapotreba drutva i korisnika u smislu izgradnje sportskog objektaili profilisanja novih vidova ponude

Planiranja izgradnje i ureenja sportskog objekta i/ili kreiranja ponude naosnovu analize sportske tranje i ciljeva drutva

Organizovanja postojeih slubi i optimizacija svih kapaciteta u postupkudefinisanja programskih sadraja, a u cilju efikasnog poslovanja i racionalnogodgovora na elje i potrebe korisnika i drutva

Rukovoenja sportskim objektom kao poslovnim sistemom koji svoje ciljeverealizuje na tritu

Kontrolei utvrivanja standarda u funkcionisanju sportskog objekta

Predvianje MSO je proces utvrivanja mogunosti da se na najracionalniji nain

zadovolje potrebe korisnika koji gravitiraju odreenom objektu, kao i anticipacijaelja, motiva i potreba ljudi u smislu postojee ali i nove potranje. Pojava novihtrendova, novih sportskih aktivnosti i promena u zahtevima korisnika predmet suprocesa predvianja baziranog na kvalitetnim istraivanjima. Izuzev potrebe da seizae u susret specifinim eljama korisnika usluga, neophodno je vriti kontinuiranopraenje normativno-pravnih, institucionalnih, ekonomskih i drutveno-politikihpromena kako na nivou odreenog regiona, tako i itavog drutva.

Planiranje MSO predstavlja proces utvrivanja ciljeva, kao i procedura i tehnika zanjihovo ostvarivanje. Ciljevi mogu biti primarni i sekundarni. Primarni cilj svakogsportskog objekta je zadovoljenje potreba korisnika i ire drutvene zajednice.Sekundarni ciljevi se odnose na poslovni uspeh sportskog objekta kao privrednogsubjekta koji se realizuje na tritu sportskih usluga. Polazei od pretpostavke da seracionalno i efikasno upravljanje sportskim centrima nalazi u funkciji pokazateljaopteg interesa i potreba graana, neophodno je obaviti jasnu identifikacijuhijerarhije potreba u oblasti sporta posmatrano na tri razliita nivoa artikulacijepotreba: na dravnom, lokalnom, linom.

Nakon toga se pristupa izradi planova. Planovi predstavljaju operacionalizacijuciljeva. Svrha planiranja je da se umanje rizici i neizvesnost u poslovanju.

Osnovni cilj planiranja MSO je zadovoljenje potreba korisnika usluga

sportskog objekta odreenog gravitacionog podruja.

Organizovanje MSOpredstavlja proces obezbeenja ljudskih i materijalnih resursau cilju efikasnog funkcionisanja sportskog objekta. Organizaciono struktuiranje seodnosi na poslove definisanja uloga i zadataka, kompetencija i ovlaenja, pravila inormi ponaanja i kontrole resursa kako bi sportski objekat funkcionisao u skladu saposlovnom politikom i utvrenim ciljevima. Zbog specifinosti same delatnosti,sportski objekti zahtevaju visoko profesionalne i obuene kadrove, kao ispecijalizovne slube i servise. Stalna briga o zdravlju i bezbednosti korisnika je,takoe,veoma vaan faktoru funkcionisanju svakog sportskog objekta.

Osnovni cilj organizovanja MSO je koordinisanje aktivnosti i usklaivanjeslubi i servisa sportskog objekta.


7/9

7


Rukovoenje sportskim objektom predstavlja proces uticanja na zaposlene da saentuzijazmom izvravaju postavljene zadatke u funkciji zadovoljenje zahtevakorisnika i drutva. Menader sportskog objekta mora da vlada i sportskim iposlovnim znanjima i vetinama, mora da poseduje osobine savremenog lidera.Najvanije funkcije dobrog voenja sportskim objektom su motivacija zaposlenih,

dobra komunikacija i usmeravanje ljudi da se maksimalno angauju radi ostvarivanjaciljeva. Pored organizacije redovnih poslovnih aktivnosti, menader sportskogoblekta mora posebnu panu da posveti odravanju objekta i opreme radikonstantnog nivoa kvaliteta usluga.

Osnovni cilj rukovoenja sportskim objektom je usmeravanje i motivacijapojedinaca da obavljaju poslove funkcionisanja i odravanja sportskog objektana efikasan nain.

Kontrola u sportskim objektima je prvenstveno orijentisana na utvrivanju standardakoji sportski objekti moraju da zadovolje da bi bili u stanju da na najkvalitetniji nainodgovore zahtevima korisnika. Standardi se pre svega, odnose na zakonske isportske norme, pravila odreena sistemima takmienja i standardimameunarodnih sportskih organizacija. Sam proces kontrole unutar sportskog objektase odnosi na merenje ostvarenog i uporeivanje sa postavljenim ciljevima, kao ieventualno preduzimanje korektivnih akcija.

Osnovni cilj kontrole MSO je da omogui brzu reakciju menadmenta ukolikose jave odstupanja od utvrenih standarda i postavljenih ciljeva sportskogobjekta.

7.6. Vrste menadmenta sportskih objekata

U zavisnosti od forme vlasnitva nad sportskim objektima, kao i nivoa potreba koje bioni trebalo da zadovolje, moemo razlikovati:

Dravni menadment Privatni menadment Meoviti oblik menadmenta

Dravni menadment se odnosi na one sportske objekte koje su u vlasnitvudrave, odnosno republike, pokrajine ili jedinica lokalne samouprave. To su objektiod dravnog, regionalnog ili lokalnog znaaja. Menadment sportskog objekta(organe upravljanja) postavlja dravni organ koji je vlasnik. Veliki kapitalni sportskiobjekti od nacionalnog interesa su, uglavnom, u vlasnitvu drave. Drava, kaovlasnik sportskog objekta moe davati koncesije, odnosno preneti upravljaka pravana trea lica pod odreenim uslovima i na odreeni vremenski period (to je predmetposebnog ugovaranja). Sportske objekte ovog tipa karakterie, pre svega, optiinteres, ali u novije vreme sve je izraenija opredeljenost ka graanima kaokorisnicima usluga i tenja ka ostvarenju vee konkurentnosti i bolje trine pozicije.Dravni sportski centri se sve vie okreu profitabilnosti i to boljem profilisanjutrine ponude.

Privatni menadment se odnosi na sve one sportske objekte koji su u privatnomvlasnitvu. Privatni menadment se javlja tamo gde postoje profitni interesi ulagaa i,


8/9

8


po pravilu, predstavlja efikasniji model upravljanja. Privatnici radije ulau svoj kapitalu manje, funkcionalnije sportske objekte koji su komercijalnog tipa i koji se laketrino valorizuju. Privatna inicijativa u ovom sektoru je od izuzetne vanosti zarazvoj sportske infrastrukture i sporta uopte. Svaka odgovorna drava prepoznajeinteres da stimulie ovakav vid ulaganja u vanu drutvenu oblast kao to je sport.

Sportske hale, baloni za mali fudbal i druge sportove, teretane, wellness i spa centri,teniski centri, golf tereni, paintball tereni, kuglane i slini objekti su sve zastupljeniji ikod nas i predstavljaju znaajan preduslov za dalji razvoj sporta. Karakteristikaprivatnog menadmenta sportskih objekata je profitabilnost, koja je i primarna svrhanjihovog postojanja.

Meoviti menadmentse odnosi na razliite forme partnerskih vlasnikih odnosa.Sve ee se javlaju novi vidovi javno-privatnog partnerstva, odnosno zajednikihulaganja dravnog i privatnog kapitala u sportsku infrastrukturu. Ovakvim nainominvestiranja se postie visok nivo zadovoljenja i opteg, javnog interesa, ali i profitnihinteresa ulagaa. Partneri u poslu (ovo se odnosi na izgradnju novih sportskih

objekata) svoje meusobne odnose definiu ugovaranjem. Kod nas, jo uvek, nijezaiveo ovakav vid ulaganja u sportsku infrastrukturu, ali je poodavno u primeni urazvijenim zemljama, kao i u zemljama u okruenju. Efikasnost poslovanja iusaglaeni javni i privatni interes su osnovna obeleja meovitog menadmentasportskih objekata.


9/9

9


VII MENADMENT SPORTSKIH OBJEKATA

Pitanja za proveru znanja

1. Definicija sportskih objekata.

2. ta sve mogu da sadre sportski objekti?

3. ta su javni sportski tereni?

4. Podela sportskih objekata prema potrebama korisnika.

5. Podela sportskih objekata prema graevinskom obliku.

6. Definicija Menadmenta sportskih objekata (MSO).

7. Faze procesa MSO.

8. Predvianje MSO.

9. Planiranje MSO.

10. Organizovanje MSO.

11. Rukovoenje MSO.

12. Kontrola MSO.

13. Vrste ili tipovi MSO.

14. Dravni tip MSO.

15. Privatni tip MSO.16. Meoviti tip MSO.

VII Menadžment sportskih objekata

Documents

Transcript of VII Menadžment sportskih objekata