Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet 1

Chlorophyta III

Razdeo: ChlorophytaKlasa: SiphonophyceaeRod: CladophoraVrsta: Cladophora sp. (gr. clados – grana; gr. phoros – nositi)

Vrste roda Cladophora su trihalne, granate, sifonokladalne alge makroskopskih dimenzija (i do 2 m). Talus je izgrađen od višejedarnih cilindričnih segmenata. Na površini segmenata se nalazi debeo, slojevit, celulozni zid, bez sluzi. U svakom segmentu, uz njegov

zid nalazi se citoplazma sa većim brojem jedara i jedan krupan, mrežast hloroplast sa većim brojem pirenoida. Centralni deo segmenta zauzima vakuola. Mlade jedinke roda Cladophora su pričvršćene za podlogu razgranatim rizoidalnim segmentom. U kasnijim fazama razvoja talus se lako odvaja od podloge i nastavlja slobodno da pliva.

Razmnožavaju se vegetativno – fragmentacijom talusa, sporulativno – planosporama i polno – izogamijom. Kod morskih predstavnika zabeležena je izomorfna smena „generacija”.

Kosmopolitski su rasprostranjene. Žive kako u slatkoj tako i u slanoj i brakičnoj vodi. Razvijaju se u mirujućim i brzotekućim vodama koje mogu biti zagađene.

Obeležiti: ćelijski zid, hromatofor, višejedarni segmenti, trihalna, granata sifonokladalna alga

Razdeo: ChlorophytaKlasa: ConjugatophyceaeRod: SpirogyraVrsta: Spirogyra sp. (gr. speira – spirala; gr. gyros – uvijen, izvijen)

Vrste roda Spirogyra su višećelijske, trihalne, negranate alge. Ćelije su cilindrične, sa dobro razvijenim celulozno-pektinskim ćelijskim zidom. U unutrašnjosti ćelije nalazi se

jedan ili više trakastih, spiralno uvijenih hloroplasta, koji se pružaju od jednog do drugog kraja ćelije. U svakom hloroplastu se nalazi veći broj krupnih pirenoida. U centralnom delu vakuole, nalazi se prošireni deocitoplazme koji okružuje jedno krupno jedro, što je karakteristika ove klase zelenih algi. Jedro je preko citoplazmatičnih mostića (konaca) povezano sa perifernim delovima citoplazme. Za posmatranje jedra poželjno je odabrati jedinke sa jednim hloroplastom, jer se tada lakše uočava.

Razmnožavaju se vegetativno – fragmentacijom trihoma, sporulatovno – aplanosporama i akinetima i polno – konjugacijom.

Konjugacija se karakteriše odsustvom pravih gameta. Funkciju gameta preuzima ceo sadržajvegetativne ćelije koji, spajajući se sa odgovarajućim sadržajem druge vegetativne ćelije, obrazuje zigot. Razlikujemo lestvičastu, bočnu i terminalnu konjugaciju. Lestvičastakonjugacija je ime dobila po izgledu koji imaju trihomi u konjugaciji međusobno povezani

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet 2

brojnim konjugacionim cevima. Zigot nastaje u jednoj od ćelija (gametangija), ređe u obema ćelijama ili u konjugacionoj cevi. Potom, zigot prelazi u stanje mirovanja formirajući zigosporu. Nakon redukcione deobe od zigospore nastaje jedna nova jedinka. Osnovna karakteristika lestvičaste konjugacije je prisustvo konjugacione cevi između dve genetički

različite ćelije (poreklom iz različitih jedinki). Terminalna konjugacija je tip lestvičaste konugacije gde se konjugaciona cev formira između krajnjih (terminalnih) ćelija trihoma. Kod bočne konjugacije spajaju se sadržaji dve genetički iste ćelije (poreklom

od iste jedinke). Kod vrsta roda Spirogyra se sreću svi navedeni oblici konjugacije.

Naseljavaju ekosistme sa toplom, mirujućom slatkom vodom gde se mogu razviti u masi gradeći debele plutajuće naslage koji se u narodu nazivaju „žabokrečina“.

Obeležiti: ćelijski zid, hloroplast, jedro, citoplazmatični konci, gametangija, prazna gametangija, konjugaciona cev, zigot.

Razdeo: ChlorophytaKlasa: ConjugatophyceaeRod: ZygnemaVrsta: Zygnema sp. (gr. zygon – jaram; nema – konac, nit)

Vrste roda Zygnema su višećelijske, končaste, negranate alge. Ćelije su cilindrične, sa jasno uočljivim celulozno-pektinskim ćelijskim zidom. U unutrašnjosti ćelije nalaze se dva

krupna zvezdasta hloroplasta smeštena na polovima ćelije. U svakom hloroplastu uočava se jedan krupan pirenoid. Centralni deo ćelije ispunjava krupna vakuola. Kroz centar vakuole prolazi citoplazmatični mostić kojim se povezuje citoplazma na polovima ćelije. U citoplazmatičnom mostiću nalazi se sitno jedro.

Razmnožavaju se vegetativno – fragmentacijom trihoma i polno –konjugacijom. Ponekad, u toku nepovoljnih uslova Zygnema formira akinete sa debelim zidovima u kojima se nalaze hranjive materije. U povoljnim uslovima iz akineta klija nova jedinka.

Naseljavaju slatke, sporotekuće i brzotekuće vode. Često se mogu naći zajedno sa vrstama roda Spirogyra.

Obeležiti: ćelijski zid, zvezdast hloroplast, pirenoid, citoplazmatočni mostić. jedro, končasta negranata alga.

Razdeo: ChlorophytaKlasa: ConjugatophyceaeRod: CosmariumVrsta: Cosmarium sp. (gr. cosmarion – mali ornament)

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet 3

Vrste roda Cosmarium su jednoćelijske alge, ponekad grupisane u kratke, nepostojane niti. Ivice ćelije mogu biti ravne, zaobljene ili talasaste. U odnosu na tri ravni simetrije razlikujemo čeoni, temeni i bočni izgled ćelije. Ćelija roda Cosmarium, sa čeone strane, jasno

je podeljena na dve simetrične polovine poprečnim suženjem koje se naziva sinus. Veličina i oblik sinusa je taksonomski karakter. Sa bočne strane ćelije su znatno uže i takođe podeljene na dve simetrične polovine. Sa temene strane mogu biti eliptičnog, trapezastog, višeugaonog oblika. Ćeliju okružuje jasno diferenciran ćelijski zid, koji može da bude gladak, talasast, tačkast, sa bradavicama ili zrncima. U unutrašnjosti ćelije se uočavaju dva ili četiri pločasta hloroplasta sa jednim ili više pirenoida.

Razmnožavaju se vegetativno –ćelijskom deobom i polno – konjugacijom.Ćelijska deoba kod roda Cosmarium odvija se po poprečnoj ravni u nivou sinusa. Rezultat su dve kćerke ćelije, koje zadržavaju po polovinu ćelijskog zida majke ćelije, a drugu polovinu same formiraju.

Naseljavaju plankton mirujućih ili sporotekućih slatkih voda. Naročito visoka raznovrsnost ovoga roda se nalazi u tresavama.

Obeležiti: ćelijski zid, sinus, hloroplast, pirenoid, novoformirani deo kćerke ćelije, polovina ćerke ćelije poreklom od majke ćelije; novoformirani deo ćelijskog zida, deo ćelijskog zida majke ćelije.

Razdeo: ChlorophytaKlasa: CharophyceaeRod: CharaVrsta: Chara sp.

Vrste roda Chara po svom spoljašnjem izgledu podsećaju na vaskularne biljke. To su krupne alge (do 2 m) kormoidnog talusa i pršljenaste građe. Rizoid je snažno razvijen, granat i na njemu se kod nekih vrsta razvijaju rizoidalne krtolice. Kauloid je pršljenaste građe i neograničenog rasta. Sastoji se od članaka – internodija i čvorova – nodusa, koji se pravilno smenjuju. Internodijum je izgrađen od jedne krupne, cilindrične ćelije (intrenodijalna ćelija). Oko nje se nalazi veći broj sitnih ćelija koje grade koru. One nastaju deoba ćelija nodusa.Nodus je izgrađen od loptastih ćelija čijom deobom, pored kore, nastaju i ćelije stipularnog venca i filoidi. Filoidi su pršljenaste građe i ograničenog rasta.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet 4

Razmnožavaju se vegetativno – rizoidalnim krtolicama i fragmentacijom talusa na kojima je očuvana vegetaciona kupa talusa. Polno se razmnožavaju oogamijom. Muški polni organi su anteridije, a ženski oogonije. Oni se razvijaju se na nodusu filoida iz posebnih ćelija

na preiferiji nodusa. Muški i ženski polni organi najčešće se nalaze na istoj jedinki (jednodome vrste). Manji broj vrsta je dvodom. Zrela jajasta oogonija je zelene boje i sadrži jednu jajnu ćeliju. Oko nje se nalazi omotač od 5 trakastih ćelija koje su čvrsto srasle i spiralno obmotavaju jajnu ćeliju. Na vrhu se te ćelije dele poprečnom deobom i

grade krunicu od 5 ćelija. Zrele anteridije su loptaste, žutocrvene boje i veoma složene građe.Imaju omotač od 8 štitastih ćelija. Kao rezultat oplođenja nastaje zigot u oogoniji, koji se dalje razvija u oosporu sa čvrstim, debelim ćelijskim zidom mrke boje. Posle perioda mirovanja oospora klija posle redukcione deobe u novu jedinku.

Naseljavaju sporotekuće ili stajaće slatke i brakične vode koje su čiste, prosvetljene ibogate karbonatima. Razvijaju se u bentosu u masi gradeći podvodne livade.

Obeležiti: filoid, kauloid, internodija, nodus, anteridija, oogonija, krunica od 5 ćelija, kormoidan talus.

Euglenophyta

Razdeo: EuglenophytaKlasa: EuglenophyceaeRod: EuglenaVrsta: Euglena sp. (gr. eu – dobro pravo; gr. glene – zajednica)

Vrste roda Euglena su jednoćelijske alge, monadnog tipa organizacije. Vretenastog su oblika. Na površini ćelije se nalazi omotač – pelikula koja je kod većine Euglena elastična, što im omogućava promenu oblika tela prilikom kretanja. Ova pojava se naziva metabolija. Na prednjem kraju tela uočava se jedan dobro razvijen bič, dok je drugi u potpunosti

redukovan i neprimetan. Sa iste strane tela uočava se krupna očna mrlja – stigma. U sredini ćelije nalazi se krupno jedro. Hloroplasti mogu biti veoma različiti kod različih vrsta ovoga roda: trakasti, pločasti, zvezdasti, sočivasti, ovalni. Broj, oblik i veličina hloroplasta su taksonomski karakteri. U ćeliji se mogu uočiti zrnca paramilona u kojima se akumuliraju produkti fotosinteze. Mogu biti različitog oblika, veličine i položaja.

Razmnožavaju se bespolno – uzdužnom deobom ćelije pri čemu ćelija ne prestaje sa kretanjem. Pri nepovoljnim uslovima prelaze u palmeloidne stadijume ili mirujuće ciste.

Naseljavaju slatke i brakične vode. Obično ih srećemo u toplim, sporotekućim i mirujućim vodama, bogatim organskim jedinjenjima.

Većina vrsta ovog roda su planktonski organizmi, ali ima i bentosnih.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet 5

Obeležiti: bič, stigma, jedro, pelikula, paramilonsko zrnce.

Razdeo: EuglenophytaKlasa: EuglenophyceaeRod: TrachelomonasVrsta: Trachelomonas sp. (gr. trachys – hrapav; gr. monas – jedinica)

Pripadnici roda Trachelomonas su jednoćelijske, pokretne, slobodno plivajuće alge, monadnog tipa organizacije. Svaka jedinka poseduje loriku ili „kućicu“, čvrsti omotač koji može biti različitog oblika, veličine i boje. Lorika je organske prirode i nastaje lučenjem sluzi na površini ćelije. Sluz se u kontaktu sa vodom mineralizuje. U lorici se akumulira veća količina gvožđa i mangana od čega potiče mrka boja. Na prednjem kraju lorika ima otvor kroz koji prolazi bič (ali kroz koji može da izađe i ćelija). Obod otvora može biti oivičen ogrlicom ili kragnom koja predstavlja taksonomski karakter. Površina lorike može biti glatka,

punktirana, perforirana, granulirana, izbrazdana ili bodljikava. Ćelija je smeštena u unutrašnjosti lorike. Na prednjem kraju ćelije je bič, a u unutrašnjosti su hloroplasti koju mogu biti različitog broja, veličine i oblika.

Razmnožavaju se vegetativno – deobom ćelije. Od novonastalih kćerki ćelija jedna ostaje u majčinskoj lorici, a druga sintetiše novu loriku.

Vrste roda Trachelomonas naseljavaju slatke i brakične, mirujuće ili sporotekuće vode, bogate solima mangana i gvožđa.

Obeležiti: lorika, kragna

Razdeo: EuglenophytaKlasa: EuglenophyceaeRod: PhacusVrsta: Phacus sp. (gr. phacos - sočivast)

Vrste roda Phacus su jednoćelijske, pokretne, slobodno plivajuće alge. Ćelija je spljoštena u jednoj ravni i asimetrična. Oblik ćelije je stalan jer se oko nje nalazi čvrst omotač

(neelastična pelikula), na čijoj površini se često razvijaju različite strukture u obliku bodlji ili bradavica. Kod nekih vrsta se obrazuju i izraštaji u obliku grebena. Zbog prisustva čvrstog omotača oko ćelije nije prisutna pojava metabolije. Na prednjem kraju ćelije nalazi je jedan bič. Zadnji kraj tela može biti zaobljen ili ima izraštaje, najčešće u obliku prave ili savijene bodlje. Telo je ponekad uvijeno po uzdužnoj osi.Ćelije su jednojedarne, a jedro u ćeliji može zauzimati različite

položaje. Hloroplasti su brojni, po obliku pločasti ili sočivasti sa ili bez pirenoida. U ćeliji se nalazi kontraktilna vakuola, stigma i paramilonska zrnca različitog oblika i veličine.

Razmnožavaju se vegetativno – uzdužnom deobom.Naseljavaju plankton slatkih stajaćih voda.

Obeležiti: bič, stigma, neelastična pelikula, paramilonsko zrnce.