VERTIKALNI UZGOJ JAGODE

U zaštićenom prostoru

Preporučuje se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju sorte «elsanta», uz modifikovan (smanjen) broj biljaka po jedinici površine

Proizvođači širom sveta tragaju za najboljim tehnologijama koje će omogućiti produžetak sezone plodonošenja jagoda i ostvarivanje visokih prinosa na malim površinama. Među njima su i različiti sistemi hidroponskog uzgoja u zaštićenom prostoru, odnosno staklenicima i plastenicima. U poslednje vreme nove tehnologije primenjuju se i u našoj zemlji i često su predmet istraživanja.

Dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević i dipl. inž.Čeda Nikolić, stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ispitivali su rodnost i kvalitet ploda sorte «elsanta» u vertikalnom hidroponskom sistemu gajenja. Cilj je bio da se utvrde prednosti i nedostaci ove tehnologije i daju preporuke za šire gajenje.

Na privatnom posedu u Surčinu, u visokom tunelu površine 90 kvadratnih metara, frigo živići «elsante» posađeni su početkom avgusta 2006. godine. Korišćene su specijalno dizajnirane stiroporske saksije ispunjene s pet i po litara originalnog nemačkog supstrata «flora gard». Po devet saksija postavljeno je na stubove nosače u vertikalnom rasporedu jedna iznad druge. U svaku su posađena četiri živića,tako da je gustina sklopa bila 36 biljaka po kvadratnom metru. Stubovi nosači raspoređeni su u četiri reda, na 1,2 metra rastojanja između redova i u redu. Ogled je postavljen u tri ponavljanja, a svako su činila dva stuba, odnosno 18 saksija sa 72 biljke.

Živići u vršnim saksijama su četiri dana ranije cvetali od onih u donjim. Pre su i završili ovu fenofazu i ranije počeli zrenje za šest dana u odnosu na biljke u donjim saksijama,ali im je istovremeno period zrenja duže trajao.

Slabiji rodni potencijal zabeležen je u donjim posudama, u kojima je bilo po biljci 3,1 cvast, 13,6 cvetova i 12,7 zametnutih plodova. To se objašnjava lošijim mikroklimatskim uslovima (nižim temperaturama i slabijom osvetljenošću) i neujednačenom snabdevenošću hranljivim materijama po vertikali.

Najveći prinos po živiću ostvaren je u drugoj vršnoj saksiji(539,8 grama),što je u skladu s najvećim brojem zametuntih plodova. Idući ka osnovi, rod se smanjivao do 199,6 grama u najnižoj, devetoj saksiji.Masa ploda bila je od 15,72 grama u donjim do 18,30 grama u vršnim posudama,dok je oblik okruglastoizdužen do zatupastokonusan.

Najbolje hemijske osobine,odnosno sadržaj rastvorljive suve materije,ukupnih,invertnih šećera i vitamina C, imali su plodovi u gornjim saksijama,

a u skladu s tim i visoku organoleptičku ocenu kvaliteta (17,5).Stručnjaci zaključuju da se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju «elsante» u visokom tunelu može preporučiti hidroponski sistem gajenja. Istovremeno napominju da vertikalni uzgoj ima brojne nedostatke, pa treba težiti njegovoj modifikaciji, pre svega smanjenju broja biljaka po jedinici površine,odnosno u vertikali.

Isti mikroklimatski uslovi unutar objekta mogu se postići povećanjem njegove zapremine ili postavljanjem kontejnera (saksije,vreće) u horizontalnoj ravni. Tako bi se znatno povećala i ujednačila produktivnost i poboljšao kvalitet ploda.

S.Malinović

«ELSANTA»

Vodeća sorta jagode u zapadnoj Evropi je «elsanta», stvorena u Holandiji.Razvija srednje bujan bokor. Plod je krupan, konusan, svetlocrven. Ima čvrst, narandžastocrven mezokarp izražene arome.Neznatno je osetljiva na prouzrokovača sive truleži plodova(Botryotinia fuckeliana).Rađa veoma dobro,lako se bere i dobro podnosi prevoz. Pogodna je za stonu upotrebu, zamrzavanje i industrijsku preradu.

Pegavost lista jagode

Pegavost lista jagode prouzrokuje je gljivica Mycosphaerella fragariae. Veoma je rasprostranjena u svim

zemljama gde se jagoda gaji,a posebno u vlažnim i toplim područjima gde se javlja u epifitotičnim

razmerama. Nanosi štete u vidu smanjenja prinosa, slabijeg kvaliteta ploda, slabijeg razvoja živića, a sve

se to odražava na manji prinos u narednoj godini.

Simptomi bolesti su najizraženiji na lišću u vidu sitnih tamnopurpurnih pega, okruglog do nepravilnog

oblika, koje se postepeno povećavaju i prelaze u svetlo-mrku ili beličastu boju sa crvenoljubičastim

obodom, pri čemu dostižu veličinu 3-6 mm u prečniku. Pege na donjoj strani lišća su slabije intenzivno

obojene.Pri jačem intenzitetu napada parazita veći broj pega se međusobno može spojiti i izazivati

sušenje lišća.Novo lišće se brzo inficira, a delimično i plod.Na širenje bolesti naročito povoljno utiču česte

kiše i hladnije vreme, posebno na težim zemljištima.         

Bolest se suzbija preventivnim i direktnim merama.Od preventivnih mera naročito je važno pri zasnivanju

zasada pravilno izabrati lokaciju,upotrebiti bezvirusni zdrav sadni materijal kao i izabrati manje osetljive

sorte. Pored toga, potrebno je redovno suzbijanje korova u zasadu, uklanjanje, iznošenje i spaljivanje

suvog lišća, redovna obrada.

Najznačajnije direktne mere koje treba sprovesti su:

- prskanje preparatima na bazi bakra, rano u proleće, kada se primete prve pege,

- zaštitno prskanje posle precvetavanja preparatima na bazi kaptana i benomila

- ponoviti zaštitno prskanje po završenoj berbi radi zaštite stolona, živića i mladog lišća.