VAKCINE

Naslov originala: The Vaccination Crisis by Vence Ferrell

Prvo izdanje: 2008.Izdava: EnvelopePrevod: Nikola JovanoviTira: 1000tampa: LionDistribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

knjizarafest@yahoo.comwww.zakonizdravlja.comwww.creation6days.com

Vens Ferel

VakcineNovi genocid?

Osnovi biolokog ratovanja

5Sadraj

ta je u ovoj knjizi .................. 7Prvi deo - Deje vakcine ..... 9Uvod ................................... 111. Obavezne vakcine ............ 13- Male boginje ...................... 13- Tetanus ............................. 16- Difterija ............................. 17- Poliomijelitis (polio) ............ 19- Zauke .............................. 24- Influenca (grip) .................. 25- Rubela .............................. 26- Petruzis (veliki kaalj) ......... 29- DTP vakcina ....................... 34- DTP i sindrom iznenadnesmrti odojeta .................... 40

- MMR vakcina ..................... 45- MMR vakcina i autizam ....... 462. Druge vakcine .................. 52- Besnilo (hidrofobija) ........... 52- Variola .............................. 53- Upala plua ....................... 55- Hepatitis B ......................... 56- Hib Meningitis .................... 57- Ovije boginje (variela) ..... 583. Dublje razmatranje ........... 60- Kako je vakcinisanje poelo? 60- ta se nalazi u vakcini? ....... 62- Kada vakcina ue u telo ...... 65- Sida od SV-40 virusa izmajmuna ........................... 67

- Faktor genetike mutacije ... 72- Vakcine i um ...................... 75- Provokativni efekat vakcina . 75- Degenerativne bolesti ......... 76

- Ishrana za spreavanje dejihbolesti ............................... 77

- Vakcine kao izvori alergena . 824. Kada doe do krize ........... 83- Spor u toku ........................ 83- Da li su vakcine obavezne? .. 89- Tipovi izuzea .................... 91- Primoravanje na poslunost 93- ta ako ne elitevakcinaciju? ....................... 96

- Izvori informacija ............... 97- Principi koje treba imati naumu .................................. 99

- Kada kola zahtevavakcinaciju ....................... 101

- Ako dospete na sud .......... 103- Savezni zakon koji trebaznati ................................ 104

- Bezbedonosne mereNCVIA ............................. 105

- Odredbe NCVIA onadoknadi ........................ 109

- Vakcinacija kada putujete uinostranstvo ..................... 111

- Vakcinacija u oruanimsnagama .......................... 112

- Menjanje dravnih zakona ovakcinama ....................... 112

- Napomena ....................... 1135. Dodatne informacije ........ 114- Spisak toksinih materija u

vakcinama ....................... 114- Izuzetni internet izvori ...... 117- Knjige o dejim vakcinama 117

- lanci iz medicinskihasopisa .......................... 119

- MMR vakcina .................... 119- Vakcina protiv rubele ........ 120- Vakcina protiv malihboginja ............................ 120

- Vakcina protiv zauki ........ 122- Polio vakcina .................... 122- Vakcina protiv variole ........ 124- Vakcina protiv pertuzisa .... 124- DTP vakcina ..................... 124

- Vakcina protiv tetanusa ..... 127- Vakcina protiv difterije ...... 127- HIP B vakcina ................... 127- Hib vakcina ...................... 128- Vakcina protiv meningitisa . 128- Vakcina protiv upale plua . 129- Vakcina protiv side ........... 129- Raznovrsno o vakcinama ... 129- Veza SIDS-a i vakcina ....... 130- Tkivo abortiranih fetusa u

vakcinama ....................... 131

Drugi deo - Masovne vakcineza odrasle ........................ 133Uvod u klice, gasove, i atomskebombe ............................... 1356. Opasnost prinudne

vakcinacije ...................... 137- Priprema se masovno

vakcinisanje ..................... 138- Predloeni zakon o prinudnojvakcinaciji ........................ 145

- Variola i besnilo sa neba .... 1507. Vakcina protiv variole ...... 153- Variola i njena vakcina ...... 153- Bejlor eksperiment ........... 1578. Kuni lekovi za variolu

u sluaju nude .............. 159- Velike boginje (variola) ..... 159

9. Vakcina za antraks .......... 164- injenice koje treba znati .. 16410. Istorija biolokog oruja 174- Poeci ............................. 174- 1960-e ............................ 176- 1970-e ............................ 178- 1980-e ............................ 179- 1990-e ............................ 182- 2000 i nova kriza .............. 197- ta je reenje? ................. 199Renik ............................... 202Bibliografija ....................... 204

Ova knjiga e vam otvoriti oi o injenicama vezanim za vakcinekoje vlada eli da ubrizga u vae telo ili telo vaeg deteta. Ovde etenai obilje injenica o vakcinama za odrasle (protiv variole i antraksa),i o skoro svim dejim vakcinama. Zapanjujue je koliko njih je opas-no. Ukljuen je i velik broj odrednica.

Prvi deoDeje vakcine

1. poglavlje Sve obavezne deje vakcine i opasnosti odnjih. Vama i vaim voljenima su potrebne ove informacije! Istina oSIDS-u, autizmu, oteenju mozga dece, paralizi i smrti.

2. poglavlje Preostalih est vakcina i problemi sa njima.3. poglavlje Poreklo vakcina. ta je to sa njima to ih ini

tako opasnim? ta se deava kada uu u telo. One izazivajudegenerativne bolesti, doivotne alergije, genetike mutacije; iutiu na um. Takoe, kako ishrana utie na deje bolesti.

4. poglavlje Mogunost izuzea. Izvori informacija. Ako vasizvedu na sud. Savezni zakon koji treba znati. Kada putujete u inos-transtvo ili idete u vojsku.

5. poglavlje Spisak 22 knjige i 189 istraivakih lanaka.

Drugi deoMasovne vakcine za odrasle

1. poglavlje Predloeni zakon o prinudnoj vakcinaciji.Ako se usvoji, od Amerikanaca se moe zahtevati da prime opasnevakcine.

6 7

ta ete naiu ovoj knjizi?

2. poglavlje Variola i injenice o opasnoj vakcini protiv nje.3. poglavlje Kuni lekovi u sluaju nude za leenje variole.U ovom poglavlju ete nai mogue kune tretmane koje moete

da koristite tokom teroristike krize, ako ne moete da doprete do le-kara ili uete u bolnicu.

4. poglavlje Antraks i zapanjujue informacije o obogaljujuojvakcini protiv njega.

5. poglavlje - kratka, ali izuzetno potpuna, istorija biohemij-skog ratovanja. Evo injenica koje treba znati. Saznaete zato ni-jedna vakcina ne moe da vas zatiti protiv teroristiki rairenih bolestii ta treba uiniti po tom pitanju. Takoe nabraja 25 knjiga koje vammogu rei o tim smrtonosnim bolestima i biolokom ratovanju.

8 9

Prvi deo

DEJE VAKCINE

Uvod

Danas se veliki broj dece rutinski vakcinie. Postoje i specijalnevakcine za ljude u visoko rizinom okruenju kao to su putnici kojikreu u rizinu zemlju.

Kako treba da se odnosimo prema vakcinama za nas i nau decu?Evo nekih podataka koji bi mogli da budu korisni.

Poto ima tako puno pitanja u vezi vakcina, i poto postoji snaanpokret koji zahteva da svako dete u zemlji primi itav komplet vakci-na pripremljen je ovaj kratki pregled problema sa vakcinama.

Meutim, odluka da li primiti vakcinu ili ne ostaje lina. Nadamo seda e vam ovi podaci pruiti osnovu za sopstvena dodatna istraiva-nja. Samo na taj nain moete da donesete inteligentnu odluku.

Vakcine se prvenstveno sastoje od mrtvih ili oslabljenih (ublae-nih) klica koje izazivaju odgovarajuu bolest, i koje se ubrizgavaju utelo u nadi da e to stimulisati organizam da proizvede proteinskaantitela za zatitu od bolesti.

Vri se sve vei pritisak, koji vre specijalne interesne grupe, zah-tevajui opte vakcinisanje dece u celoj zemlji. Imajui u vidu tu inje-nicu, hitno je potrebno pregledati dostupne informacije o ovom pita-nju.

Sve je vie bojazni da vakcinisanje protiv relativno bezopasnihdejih bolesti moe da bude odgovorno za dramatian porast auto-imunih oboljenja do koga je dolo nakon uvoenja masovne vakci-nacije. To su zastraujue bolesti kao to su rak, leukemija, reuma-toidni artritis, multipla skleroza, Lu Gerigova bolest, i Gilen Bare sin-drom.

Autoimuno oboljenje se moe jednostavno objasniti kao oboljenjepri kome odbrambeni mehanizmi tela ne mogu da naprave razliku iz-meu stranih napadaa i obinih telesnih tkiva, uz posledicu da telopoinje da unitava samo sebe. Da li smo zauke i male boginje zame-nili za rak i leukemiju? Robert Mendelsohn, How to Raise a HealthyChild, p. 211.

10 11

Male boginjeMoje ime je Vendi ol (Wendy Scholl). ivim na Floridi sa svojim

muem, Gerijem, i tri erke, Stejsi, Holi, i Deki. Dozvolite mi da na-glasim da su sve tri nae erke roene kao zdrave, normalne bebe.Ovde sam da bih ispriala o Stejsijinoj reakciji na vakcinu protiv malihboginja... pri emu se po zvaninoj medicini sve to se u roku od 7 do10 dana nakon dobijanja vakcine javlja u vezi sa neurolokim poreme-ajima ili napadima ili oteenjem mozga uklapa u reakcije na vak-cinu.

Sa 16 meseci starosti, Stejsi je primila vakcinu protiv malih bogi-nja. Bila je srena, zdrava, normalna beba, tipina, radoznala, ivah-na sve do desetog dana nakon primanja vakcine, kada sam ula unjenu sobu i videla je kako lei u svojoj kolevci, ispruena na stoma-ku, pri emu joj je glava bila okrenuta na jednu stranu. Njene oi subile staklaste i ukoene.

Dahtala je, borei se za dah. Njena mala glava leala je u lokvi krvikoja je isticala iz njenih usta. Bio je to uasan prizor, ali u tom trenutkunisam znala da moja srena, vesela beba nikada vie nee biti ista.

Kada smo stigli u ambulantu, Stejsi je imala temperaturu od 40,5stepeni. Prvih etiri dana boravka u bolnici Stejsi se borila za svoj i-vot. Bila je u komi i imala bubrenu insuficijenciju. Plua su joj se pu-nila tenou i imala je napade.

Dijagnoza je glasila post-vakcinacijski encefalitis, a prognoza jebila mrana. Leva strana joj je bila paralizovana, bila je sklona napadi-ma, i imala probleme sa vidom. Meutim, doktori su nam rekli da smoimali puno sree. Nisam se oseala kao da imam sree.

Bili smo uasnuti injenicom da ju je ova vakcina, koja joj je datakako bi joj se obezbedilo bezbednije detinjstvo, skoro ubila. Nisam

12 13

1. poglavlje

Obavezne vakcine

znala da je uopte postojala mogunost ovakvog tipa reakcije. Sadaje to naa realnost. Wendy Scholl, testimony given to Hearings Be-fore the Subcommittee on Health and the Environment; 98th Con-gress, 2nd Session, December 19, 1984; u Vaccine Injury Compensa-tion, p. 110.

Veina sluajeva malih boginja (ree zvanih rubeola) nije ozbiljna,kada je veliki deo populacije izloen klicama. Simptomi se generalnopovlae u roku od dve sedmice. Meutim, jedan sluaj u 100.000 vodido subakutnog skleroznog panencefalititsa (SSPE), koji proizvodi ot-vrdnjavanje mozga i obino je smrtonosan.

Do 1955. godine, bilo je 0,03 smrtnih sluajeva na 100.000. Zatimje 1963, istraivaki tim pod vostvom Endersa (J. F. Enders), razviovakcinu protiv malih boginja. Masovno vakcinisanje je otpoelo.

Po izvetaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969. godine, is-traivanje koje je izvrila Svetska zdravstvena organizacija (WHO)utvrdilo je da su ljudi koji su vakcinisani protiv malih boginja bili izlo-eni 14 puta veoj verovatnoi od dobijanja bolesti od onih koji nisubili vakcinisani. Istraivanje iz 1985. sprovedeno pod okriljem ameri-ke vlade napomenulo je da se 80% nespreivih sluajeva malih bo-ginja javilo kod ljudi koji su bili vakcinisani (20th Immunizatio Con-ference Proceedings, May 6-9, 1985, p. 21).

Prenoenje malih boginja jasno je dokumentovano meu vakcini-sanim osobama. Pri nekim velikim epidemijama, 95% sluajeva bilo jevakcinisano. Federal Drug Administration Workshop to ReviewWarnings, September 18, 1992, p. 27 (reported by Dr. Atkinson of theCenters for Disease Control [CDC]).

Svetska zdravstvena organizacija sprovela je istraivanje iustanovila da dok je kod nevakcinisane grupe dece podlone malimboginjama normalna stopa dobijanja bolesti iznosila 2,4%, u kontrol-noj grupi koja je vakinisana, stopa dobijanja bolesti porasla je na33,5%. Paavo Airola, Ph.D., Every Womans Book, 1979, p. 279.

Istraivanje pedijatara u Njujorku otkriva da je samo 3,2% njih pri-javljivalo sluajeve malih boginja zdravstvenom odseku.

Istraivanje medicinskih knjiga otkriva da vakcina protiv malih bo-ginja moe da prouzrokuje probleme sa uenjem, retardaciju, ataksi-ju, aseptini meningitis, poremeaje sa napadima, paralizu i smrt.

U sekundarne komplikacije povezane sa vakcinom spadaju ence-falitis, subakutni sklerozni panencefalitis, multipla skleroza, toksinaepidermalna nekroliza, anafilaktiki ok, Rejev sindrom, Gilen-Baresindrom, poremeaji sa zgruavanjem krvi, juvenilni dijabetes, i mo-

da Hokinova bolest i rak (R.S. Mendelsohn, How to Raise a HealthyChild, p. 215).

Iako je jedan od razloga za davanje vakcine protiv malih boginjaspreavanje poznatih komplikacija encefalitisa i upale plua, samavakcina moe da prouzrokuje encefalitis. tavie, polovina svih pri-javljenih sluajeva malih boginja u nekoliko poslednjih godina bila jemeu vakcinisanim osobama. The Dangers of Immunization, 1987,p. 53.

Male boginje su u prolosti predstavljale jedno od eih dejihbolesti. Iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, predstavljaju re-lativno bezopasno oboljenje u najveem broju sluajeva... dananjepromocione kampanje za vakcine retko spominju da je poznato da jesama vakcina povezana sa ozbiljnim komplikacijama ukljuujui ence-falitis sa ozbiljnim, trajnim oteenjem mozga i mentalnom retardaci-jom. Dr. Alan Hinman, Centers for Disease Control, navedeno u TheDangers of Immunization, 1987, p. 56.

Zbog nekog razloga, od kada je 1963. otpoela vakcinacija protivmalih boginja, adolescenti i mlade odrasle osobe ee dobijaju maleboginje. Pa ipak, oni su izloeni veem riziku od upale plua i abnor-malnosti jetre u odnosu na decu (Infectious Diseases, January 1982,p. 21).

Najmlaa deca koja primaju vakcinu naroito su izloena riziku. Naprimer, 15-omesena deca izloena su najveem riziku (CDC: Measles,Mumps, and Rubella, 1991, p. 1). Po proceni iz 1993, deca mlaa odgodinu dana sainjavala su vie od 25% svih sluajeva malih boginja;meutim, pre nego to je 1963. otkrivena vakcinacija, tako mala decasu izuzetno retko dobijala male boginje. Kada su upitani za obja-njenje ove neobine situacije, zvaninici CDC-a su rekli da se to dea-va zato to su same majke vakcinisane kao deca. Evo injenica kojustrunjaci znaju: Kada se kao dete vakcinie, i ne dobije male boginje,ne razvija prirodni imunitet protiv bolesti. Zbog toga se imunitet nemoe preneti na njeno dete (D. Q. Haney, Wave of infant MeaslesStems from 60s Vaccinations, Albuquerque Journal, November 23,1992, p. B3).

Po asopisu New England Journal of Medicine (4. oktobar, 1990),vitamin A pomae u zatiti tela deteta od ozbiljnih komplikacija, kojese mogu javiti pri malim boginjama.

Sa pojavom vakcine protiv malih boginja javili su se udni, novioblici malih boginja. Slini rezultati su usledili i nakon uvoenja dru-gih vakcina. To su bolesti sa novim zapanjujuim nizom komplikacija.

1514

Sindrom atipinih malih boginja upala plua, petehije [konemrlje], edemi, i jak bol je ne samo teko prepoznati (kao maleboginje) ve je esto u potpunosti zanemaren. Takoe, simptomi ati-pinih zauki anoreksija, povraanje, eritemozni [crveni] osip, bezbilo kakve parotidne [u blizini uha] ukljuenosti zahtevaju obimnoseroloko testiranje kako bi se iskljuile druge sline bolesti. W.James, Immunization: The Reality Behind the Myth, 1988, p. 34.

lanak iz asopisa JAMA (Journal of American Medical Association)iz 1973. godine govori o 84 amerika sluaja neurolokih poremea-ja, koji su se javili u roku od 30 dana nakon primanja ive vakcine pro-tiv malih boginja. Sedamdeset i jedan sluaj od 84 jasno je bio pove-zan sa vakcinom: 11 zbog temperature izazvane vakcinacijom, jedansluaj je zadovoljio dijagnostike kriterijume za subakutni skleroznipanencefalitis, a 59 je pokazalo klinike odlike encefalitisa ili ence-falopatije. Kod etrdeset i pet (76%) sluajeva poremeaji su poeliizmeu 6 i 15 dana nakon vakcinacije (Neurological disorders Follo-wing Live Measles-Virus Vaccination, JAMA, March 1973).

TetanusEvo nekoliko zanimljivih statistika za poreenje: Tokom Drugog

svetskog rata bilo je 12 zabeleenih sluajeva tetanusa. etiri su sejavila meu vojnim osobljem koje je primilo vakcinu protiv ove bolesti.U celoj zemlji (SAD) je od 1976. godine bilo manje od 100 sluajevatetanusa. Veina tih sluajeva javila se meu osobama starijim od 50godina. Tokom tog perioda, nije dolo ni do jednog smrtonosnog slu-aja meu osobama mlaim od 30 godina obolelim od tetanusa.Vakcine protiv tetanusa nisu odgovorne za uspeh, poto imunizuju(tite) 12 godina ili manje; a veina vakcina se daje deci. Meutim,nasuprot tome, sama vakcina protiv tetanusa moe da dovede do nizaozbiljnih komplikacija, ukljuujui povratni apsces (zagnoj), visokutemperaturu, oteenje nerva unutranjeg uha, anafilaktiki ok, gu-bitak svesti, i demijelinizirajuu neuropatiju (progresivna degeneraci-ja nerava). (Videti U.S. Morbidity and Mortality Weekly Reports za vieinformacija o ovim statistikama.) Zato se onda deca vakciniu protivtetanusa?

Broj sluajeva tetanusne infekcije postepeno se smanjivao tokomdvadesetog veka zbog boljeg obraanja panje na higijenu rane. A toje poelo pre nego to je razvijena vakcina protiv tetanusa. Iako 40%

populacije sada nije vakcinisano protiv tetanusa, broj sluajeva bolestinastavlja da opada.

Ranu treba dobro oistiti i ne dozvoliti da se zatvori dok ne doedo zaceljenja ispod povrine koe. Paljivo pranje sapunom i vodom,vodonik peroksidom, itd. uklanja opasnost od infekcije tetanusom.

Po dr Isaku Goldenu (Issac Golden), iz njegove knjige Vakcinacija:Pregled rizika i alternativa (Vaccination: A Review of Risks and Alter-natives, 1991, str. 31), dolazilo je do veoma ozbiljnih reakcija navakcinu protiv tetanusa zbog ega je vakcina sada drastino raz-blaena ime je postala kliniki nedelotvorna u spreavanju bolesti.

Istraivanje navedeno u asopisu New England Journal of Medicine(26. novembar 1981) otkrilo je da revakcinacija protiv tetanusa izazi-va privremen pad broja T limfocita u krvi ispod normale uz najveesmanjenje dve sedmice nakon vakcinacije. Ako ste itali lanke o sidi,prepoznaete opasnost poto smanjen broj T limfocita dovodi dopotpuno razvijene side. NEJM lanak je nastavio objanjavajui da suti izmenjeni odnosi slini onima kod pacijenata obolelih od side.

DifterijaDenis Hilijer je bio zdravi engleski deak odlian u fudbalu, tranju

i drugim igrama. Nakon prve vakcine, govor mu je bio malo konfuzan,ali niko to nije povezao sa inekcijom. Dva meseca nakon druge vak-cine protiv difterije, deak je umro u oktobru 1942. godine od retkogoblika encefalitisa. Pri kasnijem opisivanju sluaja, dr Rasel Brejn (W.Russell Brain) je rekao na skupu neurolokog odseka Kraljevskog me-dicinskog drutva u februaru 1943: Kod pacijenta, deaka starogjedanaest godina, su se javili simptomi nakon primanja vakcine protivdifterije. Zatim je opisao nekoliko drugih sluajeva nervnih pore-meaja i poliomijelitisa koji su se javili u roku od nekoliko dana nakonprimanja vakcine protiv difterije. Zatim je zakljuio, Odnos izmeuinfekcije i vakcinacije trenutno nije definitivno zakljuen.

Sluajevi difterije su retki. U Americi je 1980. godine prijavljenosamo pet sluajeva. Od 1900. do 1930. godine pad broja sluajevadifterije bio je vei od 90%. Kasnije je razvijena vakcina protiv difteri-je. Naunici nam kau da je do pada broja sluajeva dolo zahvalju-jui boljoj ishrani i sanitarnim uslovima.

Biro za biologiju je 1975. godine, u saradnji sa FDA, podneo izve-taj (20-21 novembar, 1975) koji je otkrio da toksoid difterije nijeefektivan kao imunizirajui agens u meri u kojoj bi se to moglo oeki-

16 17

vati. Napominjui da difterija moe da se javi kod vakcinisanih osoba,rekli su da je trajnost imuniteta izazvanog toksoidom... pod znakompitanja.

U proseku, 50% sluajeva se javlja kod onih koji su vakcinisani (R.S. Mendelson, How to Raise a Healthy Child, p. 223).

Zanimljiv niz dogaaja odigrao se tokom Drugog svetskog rata:stopa difterije irom Evrope bila je niska krajem 1930-ih. Meutim,nakon to je Nemaka otpoela sa obaveznom vakcinacijom protiv dif-terije 1939. godine, u roku od tri godine javilo se 150.000 sluajevabolesti meu vakcinisanim osobama. Francuska je odbila vakcinaciju,ali je bila prisiljena na obaveznu vakcinaciju protiv difterije nakonnemake okupacije. Do 1943. godine javilo se skoro 47.000 sluajeva.Meutim, u oblinjoj Norvekoj, koja je dosledno odbijala primanjevakcine protiv ove bolesti, bilo je samo 50 sluajeva (E. McBean, Ph.D., Vaccinations Do Not Protect, 1991, p. 8). U vedskoj je difterijapraktino nestala bez bilo kakve imunizacije.

U pogledu pada broja sluajeva u Velikoj Britaniji tokom 1943. i1944, moemo se podsetiti da je 58 britanskih lekara koji su 1938.godine potpisali peticiju protiv obavezne vakcinacije moglo da ukaena praktian nestanak difterije u vedskoj bez bilo kakve imunizacije.Sa druge strane, ako pogledamo Nemaku, nalazimo da je nakon na-redbe dr Frika o obaveznoj vakcinaciji, [Nemaka] 1945. godine pos-tala glavni centar difterije u Evropi. Od 40.000, dolo je do porasta na250.000 sluajeva.

lanak iz marta 1944. godine iz asopisa Pour la Famille ukazujena porast sluajeva difterije nakon obavezne vakcinacije. Na primer, uParizu porast je iznosio i do 30%. U Maarskoj, gde je vakcinacija bilaobavezna od 1938. godine, porast je iznosio 35% za dve godine. Uenevskom kantonu, gde je vakcinacija bila obavezna od 1933. go-dine, broj sluajeva se od 1941. do 1943. utrostruio. E.D. Hume,Bechamp or Pasteur? 1963, pp. 217-218.

Po ikakom odboru zdravlja, tokom izbijanja difterije 1969. go-dine u ikagu, etvoro od esnaest rtava bilo je potpuno imunizo-vano protiv bolesti. Drugih pet je primilo jednu ili vie doza vakcina,a dvoje od njih je testirano pri punom imunitetu. U drugom izvetajuo sluajevima difterije, od kojih su tri bila smrtonosna, jedna osobakoja je umrla, a etrnaest od dvadeset i tri obolelih, bilo je potpunoimunizovano. Robert Mendelsohn, M.D., Confesions of a MedicalHeretic, 1979, p. 143.

Poliomijelitis (polio)Poliomijelitis (spinalna deja paraliza) moe da dovede do ozbiljne

paralize; meutim, 90% izloenih, ak i tokom epidemije, ne ispolja-va nikakve simptome (M. Burnet and D. White, Natural History of In-fectious Disease, 1972, p. 16). Od 1923. do 1953, broj sluajeva poli-omijelitisa u SAD opao je za 47%. Slian pad odigrao se i u Evropi.Stopa pada je bila strma i nakon proizvodnje Salkove vakcine 1955.godine, a Sejbinova oralna vakcina pojavila se na tritu 1959. godine.Danas se polio skoro i ne javlja. Mnoge evropske zemlje odbile su dakoriste polio vakcinu, pa ipak je njihova stopa nastavila da pada istimtempom kao i u Americi.

Nauna istraivanja su izvrena u oblastima u kojima je izvrenavakcinacija protiv poliomijelitisa. esto se stopa polio infekcije vie ne-go udvostruila nakon toga. O istraivanjima iz pola tuceta drava go-vori se u knjizi Sluaj protiv vakcinacije (Case Against Vaccinations,Allen Hannah, 1985, str. 146). Na primer, tokom perioda od godinudana, od 30. avgusta 1954. do 30. avgusta 1955, Masausets je imao273 sluaja, pre nego to je masovno vakcinisanje poelo, i 2.027nakon toga. To je predstavljalo porast stope poliomijelitisa od 642%.

Dr Donas Salk (Jonas Salk) je razvio prvu polio vakcinu 1955.Koristio je mrtve polio viruse. On je 1976. godine svedoio pred kon-gresnim komitetom da je vakcina (oralna) sa ivim virusom (zbogpraktinih razloga, jedina koja se koristi u Americi od poetka 1960-ih) bila glavni, ako ne i jedini uzrok svih prijavljenih sluajeva polio-mijelitisa od 1961.

Dr Salk je naredne godine izneo sledeu izjavu u asopisu Science:iva polio vakcina je predstavljala glavni uzrok rastueg broja slu-

ajeva paralitikog poliomijelitisa u Sjedinjenim Dravama od 1972.godine. Da bi se izbeglo pojavljivanje takvih sluajeva, bilo bi potreb-no prekinuti sa upotrebom rutinske upotrebe ive polio vakcine. Dr.Jonas Salk, Science, April 4, 1977.

Godine 1955. poeli su da se prijavljuju sluajevi nove bolesti. Naz-vana je paralitiki poliomijelitis. Ova nova bolest je u potpunosti bilaprouzrokovana polio vakcinama.

Kako je brojnost divljeg tipa polio virusa nastavila da opada,brojnost vakcinom-indukovanog tipa se znaajno poveala. (Polio odkoga se oboljevalo prirodno to jest, ne od polio vakcine poslednjihnekoliko decenija postao je toliko redak da su mu medicinski stru-njaci dali posebno ime: divlji polio.)

18 19

U detaljnom istraivanju desetogodinjeg perioda od 1973-1983,Centri za kontrolu bolesti (CDC) sa seditem u Atlanti su ustanovili daje 87% svih polio sluajeva prouzrokovano polio vakcinom. CDC je1992. zvanino izjavio da je oralna polio vakcina bila odgovorna zaskoro sve sluajeve poliomijelitisa u Sjedinjenim Dravama. Njihovizakljuci, zasnovani na istraivanju koje je pokrivalo godine od 1982.do 1992, izneti su pod sledeim znaajnim naslovom: Epidemiologijapoliomijelitisa u SAD deceniju nakon poslednjeg prijavljenog sluajabolesti povezanog sa domaim divljim virusom (Epidemiology of Polioin the U.S. One Decade after the Last Reported Case of IndigenousWild Virus Associated Disease, Stebel, et al., CDC, February 1992, pp.568-579). Izvetaj je naveo da je svaki sluaj poliomijelitisa tokom tihgodina u Sjedinjenim Dravama (uz izuzetak sluajeva koji se javljajupri putovanju u strane zemlje) prouzrokovan vakcinom. Izvetaj je ta-koe napomenuo da je pet Amerikanaca dobilo poliomijelitis tokomputovanja u stranim zemljama, a da je njih troje ranije primilo vakcinuprotiv poliomijelitisa.

Postoji poseban veoma opasan problem povezan sa oralnompolio vakcinom koga bi trebalo da budete svesni: Vakcina moe bitidata detetu; zatim vi moete da dotaknete dete i dobijete paralitikipolio! Sin medicinske sestre koji ivi u blizini pisca ove knjige doiveoje to iskustvo pre nekoliko godina. Bio je na medicinskom fakultetu nazapadnoj obali i jedne veeri je drao u rukama bebu koja je primilaoralnu polio vakcinu. Beba nije dobila paralitiki polio, ali mladi kojiju je nakratko drao jeste.

Prvenstveni uzrok predstavlja kontakt sa neznatnom koliinom be-bine stolice. Mora da je mala koliina nekako dospela na bebino e-bence koje je mladi dotakao. Polio virus iz vakcine, koji je veoma za-razan, proao je kroz kou. Zbog te nezgode mladi je obogaljen zaceo ivot.

Drugi razlog za zabrinutost zbog kontakta vaeg nevakcinisanogdeteta sa drugom decom u vezi je sa poliomijelitisom. Kod dece kojasu rano u ivotu imunizovana oralnom, ivom vakcinom u stolici semoe nai virus. Izlaganje vaeg deteta nedavno vakcinisanoj decipredstavlja potencijalnu opasnost... Roditelji treba odluno da izrazesvoju zabrinutost. Pitajte da li su druga deca iz vrtia nedavno primi-la oralnu polio vakcinu. Randall Neustedter, O.M.D., The Immuni-zation Decision, 1990, p. 89.

Jedini verovatni naini izlaganja polio virusu su putovanja u stranuzemlju i kontakt sa fecesom (izmetom) deteta koje je imunizovanooralnom vakcinom u prethodnih 6 do 8 sedmica. Op. cit., p. 41.

Sledei izvod (saetak) istraivanja iz 1993. godine jasno svedoi oovoj izuzetnoj opasnosti. I do 80% tih beba moe da inficira druge!(Oporavljen se odnosi na oralni polio virus iz stolice koji se oporaviodo svog prvobitnog, smrtonosnog prirodnog stanja.)

Izvod: Fekalno izbacivanje virulentnih oporavljenih polio virusa is-pitano je iz uzoraka od odojadi prethodno imunizovanih sa >1 dozeoralno primenjene samo ive ublaene oralne polio vakcine (OPV), ilisamo inaktivirane polio vakcine poveane potencije (EPIV), ili kombi-nacija obe. Nakon primene samo OPV, serotipovi poliovirusa iz vakcinepronaeni su u fecesu u roku od 1 sedmice pa sve do 31-60 dana kod30%-80% ispitanika nakon 1 ili 2 doze i kod 30%-50% nakon imu-nizacije sa >3 doze. Kod ispitanika prethodno imunizovanih sa >3 do-ze OPV-a nije opaeno izbacivanje oporavljenih poliovirusa. Meutim,fekalno izbacivanje oporavljenih poliovirusa opaeno je kod 50%-100% ispitanika prethodno imunizovanih sa >3 doze EPIV-a. Ovinalazi ukazuju da prethodna vakcinacija sa EPIV ne spreava fekalnoizbacivanje oporavljenih poliovirusa nakon naknadnog ponovnog izla-ganja OPV vakcini. Shedding of Virulent Poliovirus Revertants du-ring Immunization with Oral Poliovirus Vaccine after Prior Immuni-zation with Inactivated Polio Vaccine, Journal of Infectious Diseases1993; 168.

Bendamin Sendler (Benjamin F. Sandler), lekar pri Otin bolnici zaveterane u Severnoj Karolini, je 1948. godine objavio knjigu pod nas-lovom Ishrana spreava poliomijelitis (Diet Prevents Polio). Sendler jeizvrio detaljno istraivanje ishrane i naina na koji polio virus deluje.Knjiga je otkrila da kada osoba jede znaajne koliine hrane kojasadri preraene eere, eer izvlai kalcijum iz kostiju, miia i nera-va. Polio virus je bio u stanju da napadne oslabljene nerve pri emuje rezultat bio obogaljujui poliomijelitis. Statistike su pokazale da suzemlje sa naveim unosom eera po glavi stanovnika imale najveibroj sluajeva poliomijelitisa. Sendler je napomenuo da deca jedu naj-vie hrane koja sadri eer (gazirana pia, sladoled, slatkie, itd) povruem vremenu; a dobro je poznato da polio naroito napada leti.(preraen eer, unet u telo, apsorbuje kalcijum i druge minerale iztela da bi bio iskorien. To je zato to su od preienog eera uk-lonjeni minerali koji ga prirodno prate. Izvlaenje minerala iz telamoe da dovede do poliomijelitisa.)

20 21

Sendler se nije zaustavio na knjizi; bio je gost na radiju u prolee1949. godine i upozorio ljude irom Severne Karoline da tog leta nejedu namirnice sa eerom. Novine su zapazile priu i prenele je iromdrave. Upozoreni na opasnost, ljudi su se tog leta bojali da jedunamirnice bogate eerom. Zdravstveni odsek Severne Karoline kas-nije je izvestio da je 1948. godine bilo 2.498 sluajeva poliomijelitisaa 1949. samo 229. (Videti strane 43 i 146 u izdanju knjige dr Sendleraiz 1951.)

U istoriji poliomijelitisa, od vremena rairenih epidemija prethod-nih decenija pa do sadanjeg vremena, postoji druga strana prie kojase retko uje. To je odnos izmeu poliomijelitisa i eera iz ishrane.Kada se ima u vidu da je eer u bilo kom obliku bio redak ili ak ne-poznat velikoj veini ljudi sve do relativno skorijeg doba, i kada uvidi-mo da je korienje eera strmoglavo poraslo od poetka veka dosadanjeg nivoa od 57 kilograma godinje za svakog mukarca, enui dete u Americi, onda treba razmisliti o teti koja se nanosi ljudskomzdravlju. The Dangers of Immunization, 1988, p. 59.

Uprkos injenicama, neprestano se tvrdi da je poliomijelitis suzbi-jen polio vakcinama. Meutim, u televizijskom intervjuu iz 1983, drMendelson (R.S. Mendhelson) je rekao da je polio nestao iz Evropetokom 1940-ih i 1950-ih bez masovne vakcinacije; i da poliomijelitisjedva da postoji u zemljama treeg sveta gde je samo 10% ljudivakcinisano protiv poliomijelitisa (Phil Donahue Show, January 12,1983).

Tokom kongresnih sasluanja u vezi sa predlogom zakona 10541,iznete su sledee injenice: Izrael je 1958. sproveo masovnu imu-nizaciju protiv poliomijelitisa. Odmah je dolo do masovne epidemijepoliomijelitisom tipa I. U Masausetsu je 1961. godine dolo dopojave poliomijelitisa tipa III nakon predanog napora da se popu-lacija vakcinie.

Bilo je vie sluajeva paralize meu onima koji su primili trivakcine nego meu nevakcinisanim.

Jedan zastupnik zdravstvenog odseka Severne Karoline je 1957.godine izneo bombastine tvrdnje o efikasnosti Salkove vakcine, na-vodei kako se broj sluajeva poliomijelitisa stalno smanjivao od 1953.do 1957. Njegove cifre je osporio dr Fred Klener (Fred Klenner) koji jeistakao da do 1955. nijedna osoba u dravi nije primila polio vakcinu.(Polio vakcina je stvorena tek te godine.) ak i tada, vakcinacija jeizvrena u veoma ogranienoj meri zbog broja sluajeva poliomijeliti-sa koji su se javili zbog vakcine. Tek je 1956. vakcinacija protiv poli-

omijelitisa sprovedena u velikim razmerama. Pad broja sluajeva poli-omijelitisa od 61% 1954. godine pripisan je Salkovoj vakcini, koja tadnije ni postojala u dravi! Ve 1957. broj sluajeva poliomijelitisa po-novo je bio u porastu. W. James, Immunization: Reality Behind theMyth, 1988, p. 27.

Primena polio vakcina je poela sredinom 1950-ih. Od tada je usle-dio tako upeatljiv porast broja sluajeva poliomijelitisa da vlada trendzvaninog prijavljivanja sluajeva poliomijelitisa kao meningitisa.

U kalifornijskom izvetaju o zaraznim oboljenjima, broj sluajevapoliomijelitisa iznosio je 0 (nula), pri emu je pratea zvezdica obja-njavala, Svi takvi sluajevi se sada prijavljuju kao meningitis. Or-ganic Consumer Report, March 11, 1975.

Sada se ozbiljno predlae da spori virus moe da predstavlja uzrokniza degenerativnih bolesti ukljuujui reumatoidni artritis, leukemi-ju, dijabetes, i multiplu sklerozu. Mogue je da neki od ublaenih[ivih, ali hemijski oslabljenih] sojeva vakcine za koju se zalaemoimaju ulogu u ovim bolestima. Fred Klener (Severna Karolina) je opolio vakcinama rekao, Meu mnogima vlada neizreeno miljenje dasu Salkova i Sejbinova vakcina, koje se prave od tkiva majmunskihbubrega, direktno odgovorne za veliki porast broja sluajeva leukemi-je u ovoj zemlji. Glen C. Dettman, Immunization, Ascorbate, andDeath, Australian Nurses Journal, December 1977.

Britanski istraiva, Martin, bio je prvi koji je ukazao na vezu izme-u poliomijelitisa i vakcina protiv difterije i pertuzisa. Takoe je napo-menuo da je paraliza teila da pogaa ruku koja je primila vakcinu:

U vezi predmeta izazivanja poliomijelitisa, Martin (1950) iz Lon-dona je prvi skrenuo panju na vezu izmeu vakcinisanja protiv dif-terije ili pertuzisa i poliomijelitisa kada je opisao petnaest sluajevakoje je video izmeu 1944. i 1949. Paraliza se javljala, po pravilu, se-dam do dvadeset i jedan dan nakon inekcije i pogaala je levu ruku,u koju se obino daje vakcina, etiri puta ee u odnosu na desnu.Zanimanje za ovaj odnos je u velikoj meri podstaknuto opaanjimaMek Kloskija (McCloskey) iz Australije i Gefena (Geffen) iz Londona.Mek Kloski (1950) je istraivao 375 sluajeva poliomijelitisa tokom epi-demije u Viktoriji 1949. i ustanovio da je 31 pacijent bio vakcinisanprotiv difterije ili pertuzisa, samostalno ili u kombinaciji, u roku od petdo trideset i dva dana.

Gefen (1950) je u Londonu napomenuo da je u epidemiji iz 1949.godine, 30 od 182 paralizovana pacijenta mlaa od pet godina biloimunizovano protiv difterije, pertuzisa, ili oboje manje od etiri sed-

22 23

mice pre dobijanja poliomijelitisa. U svim ovim sluajevima paralizo-van je bio ud koji je primio poslednju inekciju.

Zakljuak donesen na osnovu razliitih izvetaja u velikoj meri jeojaan statistikom analizom koju su izvrili Hil (Hill) i Knouelden(Knowelden, 1950) koja je pokazala da se vei broj sluajeva javljaokod dece koja su bila vakcinisana vakcinom protiv pertuzisa ili kombi-nacijom trostruke vakcine manje od dvadeset i osam dana od obolje-vanja. Randolph Society, The Dangers of Immunization, 1987, pp.44-45.

Oni zatim navode Vilsona koji kae: Nain delovanja ubrizgane vakcine je pod znakom pitanja. Naj-

verovatnije objanjenje je da deluje kao fiksacioni apsces i omogua-va virusima koji krue krvotokom da se nakupe na mestu inekcije izatim nastave nervnim vlaknima do kimene modine. to je veinadraujui efekat vakcine, to je verovatnije da e do toga doi. Op. cit., p. 45.

ZaukeZauke su retko opasne u detinjstvu; obino nestaju u roku od de-

set dana nakon oboljevanja na prirodan nain. Kao rezultat dolazi dotrajnog imuniteta. Meutim, opasno je kada ih dobiju mukarci poslepuberteta. Kod oko 35% razvija se orhitis, ili zapaljenje testisa. Tomoe da dovede do steriliteta.

Poto vakcina protiv zauki prua imunitet koji nije doivotan vepostepeno nestaje, deaci koji su primili vakcinu protiv zauki moguda dobiju zauke kasnije tokom ivota, sa opasnim komplikacijama.Statistike otkrivaju da se zauke sve ee javljaju nakon detinjstva,kao posledica vakcinacije protiv zauki (R.S. Mendhelson, M.D., Howto Raise a Healthy Child, pp. 29-30, 213-214).

Vakcina protiv zauki takoe moe da izazove neposredne i tetnereakcije, ukljuujui groznine napade, osip, jednostranu nervnu glu-vou, a povremeno moe da izazove i encefalitis.

Navodi se da nedavno proizvedena vakcina protiv zauki dovodi dovee uestalosti encefalitisa (Clinical and Epidemiological Features ofMumps Meningoencephalitis and Possible Vaccine-Related Disease,Pediatric Infectious Disease Journal, November 1989, pp. 751-754).

Upotreba vakcine protiv zauki, koja je povezana sa ozbiljnim spo-rednim efektima, izgleda neopravdana. Primena vakcine tokom ado-lescencije bi mogla samo da produava problem slabljenja imuniteta i

da pomeri pojavu bolesti i njene komplikacije na jo stariju popula-ciju. Randall Neustaedter, O.M.D., The Immunization Decision,1990, p. 60.

Govorilo se da decu treba vakcinisati protiv rubele da ne bi prenelabolest na trudnice. Meutim, istraivanje dr Stefana oenbauma i nje-govih saradnika iz 1975 posebno izvreno upravo radi tog pitanja otkrilo je iznenaujuu injenicu da odrasle ene dobijaju rubelu oddrugih odraslih osoba, a ne od dece (S.C. Schoenbaum, et al., Epi-demiology of Congenital Rubella Syndrome: The Role of Material Pa-rity, Journal of the American Medical Association, 1975, Vol. 233, pp.151-155).

U asopisu American Journal of Diseases of Childhood izveteno jesledee:

20-omeseni deak je bio dobro do desetog dana nakon vakci-nacije kombinovanom vakcinom protiv zauki-rubele. Prvobitni prob-lemi bili su nesposobnost stajanja na levoj nozi i bol u svim udovima.Slabost se proirila na obe noge i penjala se ukljuujui sve ekstremi-tete. Pregled je otkrio osetljivo dete sa potpunom paralizom svih udo-va i nesposobnou dranja glave uspravnom. Kod pacijenta je posto-jala jasna osetljivost mekog tkiva na svim udovima. Neuroloka pro-cena nije mogla da ustanovi prisustvo refleksa istezanja miia. J.R. Gunderson, Guillain Barr Syndrome: Occurrence FollowingCombined Mumps-Rubella Vaccine, American Journal of Diseases ofChildhood, 1973, Vol. 125, pp. 834-835.

Influenca (grip)Veina ljudi influencu naziva grip. Vakcine protiv gripa variraju po

tipu i efektima, iz godine u godinu. Stalno se razvijaju novi sojevi upokuaju savladavanja epidemije gripa za datu godinu. Naravno, totakoe znai da vakcinacija protiv gripa prethodne godine ne moepuno da pomogne osobi naredne godine.

Vie od 500 ljudi koji su primili vakcinu protiv gripa 1976. godineostalo je paralizovano uz Gilen-Bare sindrom. Trideset njih je umrlo.Tokom te iste godine, stopa uestalosti Gilen-Bare sindroma meuamerikim vojnim osobljem vakcinisanim protiv gripa bila je 50% veau odnosu na nevakcinisane civile. Dr Don Sil (John Seal) sa Naci-onalnog instituta za alergije i infektivne bolesti veruje da su bilo kojaili sve vakcine sposobne da prouzrokuju Gilen-Bare sindrom. N. Z.Miller, Vaccines: Are They Really Safe and Effective? 1992, p. 44.

24 25

Medicinski izvetaji otkrivaju da je jedan od efekata programavakcinacije protiv svinjskog gripa bila multipla skleroza kao i Gilen-Bare sindrom. Komentariui ovu vezu, dr Vajzbren (Waisbren) jepredloio da virus iz vakcine protiv svinjskog gripa moda oteuje iliunitava mijelin koji oblae spoljanjost nerava.

Da li je mogue da antigen iz vakcine protiv svinjske influence iza-ziva kod nekih pacijenata imuni odgovor na osnovne proteine mijeli-na one koji okruuju periferne nerve kod pacijenata kod kojih se javiGilen-Bare sindrom, i oko centralnih nerava kod pacijenata kod kojihdoe do pojave poremeaja slinog multiploj sklerozi? Burton A.Waisbren, M.D., Swine Influenza Vaccine, Annals of Internal Medi-cine, July 1982, p. 149.

Dr Robert Kou (Robert Couch) sa Bejlor univerziteta iz Hjustona uTeksasu je u januaru 1982. godine svedoio pred amerikim saveto-davnim komitetom slube zdravstvene zatite zaduene za imunizaci-ju. On im je ispriao o veem broju starijih osoba koje su imale istori-ju hroninih poremeaja. Nakon to su primili vakcinu protiv gripa,neke od njihovih alergija i drugih problema postali su gori; kod nekihsa hipertenzijom dolo je do porasta krvnog pritiska; neki sa dija-betesom imali su povean nivo eera u krvi; nekima sa gihtom sta-nje se pogoralo; kod nekih osoba sa Parkinsonovom boleu dolo jedo poveanja nespretnosti.

Izvetaji koji povezuju imunizaciju sa Rejevim sindromom nas-tavljaju da se pojavljuju.

Pri epidemiji koja je pogodila 22 dece u Montrealu, pet je primilovakcine (vakcine protiv malih boginja, rubele, DTP, i Sejbinove poliovakcine) u roku od tri sedmice pre smetanja u bolnicu.

Iako su Centri za kontrolu bolesti brzo predloili vezu izmeuRejevog sindroma i odreenih epidemija gripa, nisu, koliko ja znam,podjednako razmotrili vezu izmeu ove bolesti i same vakcine protivgripa. Robert Mendelsohn, M.D., San Francisco Chronicle, May 22,1978.

RubelaKada dete dobije rubelu, rezultat je blaga bolest sa malo proble-

ma. U stvari, veina njih ni ne primeti da je ima. Simptomi su curenjeiz nosa, bol u grlu, veoma blaga temperatura, i donekle uveani, oset-ljivi limfni vorovi sa strane vrata. Ruiaste, blago izdignute ospepojavljuju se na koi.

Meutim, situacija je potpuno drugaija ako trudnica oboli tokomprvog tromeseja (prva tri meseca trudnoe). Njena beba moe da serodi sa uroenim mana (kao to su defekti udova, mentalna retarda-cija, poremeen vid, oteen sluh, ili srane mane).

Oigledno, opasno je vakcinisati mladu devojicu protiv rubele! Ka-da kasnije imunitet nestane, ona je odrasla i tada moe da dobijerubelu za vreme rane trudnoe. Rezultat moe da bude dete sa uro-enom manom. To je dovoljan razlog zbog koga vakcinu protiv rubelene treba tek tako davati deci. Iako je u medicinskim krugovima poz-nato da priblino 25% vakcinisanih protiv rubele gubi imunitet u rokuod pet godina (R.S. Mendhelson, The Risks of Immunizations, 1988,p. 4), ipak se deci ukljuujui devojice rutinski daju MMR vakcine koje ukljuuju vakcinu protiv rubele.

Vakcinu protiv rubele je nepotrebno davati deacima, poto je ovooboljenje od malog znaaja za mukarce. Meutim, opasnost od infi-ciranja trudne ene virusom rubele predstavlja veoma ozbiljan razlogza zabrinutost. Dr Antoni Moris (J. Anthony Morris), bivi rukovodilacUprave za hranu i lekove, istakao je 1977. u asopisu National HealthFederation Bulletin, Deake ne treba vakcinisati protiv rubele jer je zadeake rubela relativno beznaajna bolest... Vakcinacija protiv rubelepoveava anse da trudna ena dobije virus iz vakcine od sina koji jenedavno vakcinisan. The Dangers of Immunization, 1987, p. 53.

I do 26% dece koja su primila vakcinu protiv rubele pri nacional-nim programima testiranja razvilo je artralgiju i artritis. Mnogima jebila potrebna medicinska pomo, a neka su smetena u bolnicu da bibila testirana na reumatinu groznicu i reumatoidni artritis. ScienceAftermath, Science, March 26, 1977.

Oigledno je da vakcinacije dece [protiv rubele] koja se vri teknekoliko godina, nije veoma uspena. Dr. Plotkin, professor of pedi-atrics at the University of Pennsylvania School of Medicine.

Istraivanje sprovedeno tokom epidemije rubele u Kasperu, u Va-jomingu, otkrilo je da je 73% obolele dece ve bilo vakcinisano protivnje. Pri izbijanju ove bolesti u Melburnu, u Australiji, 80% od svihvojnih regruta koji su dobili bolest primilo je vakcinu protiv rubele e-tiri meseca pre toga (Australian Nurses Journal, May 1978).

U negativne sporedne efekte vakcinacije protiv rubele spadaju ar-tritis, artralgija (bol u zglobovima), i polineuritis (bol perifernih nera-va, ili paraliza).

26 27

Moda poznajete nekog sa sindromom hroninog zamora, ijegizazivaa naunici nazivaju Epstajn-Bar virus. Pre 1982. godine nijepostojao u Sjedinjenim Dravama. Neprekidno stvaramo nove bolesti!

Istraivai sada znaju da ga je proizvela nova vakcina protiv rubele(prvi put primenjena 1979). Kada dete primi vakcinu, Epstajn-Bar vi-rus moe da ostane u njegovom telu godinama i da ga, obinim kon-taktom, prenese na druge (A.B. Allen, M.D., Is RA27/3 a Cause ofChronic Fatigue? Medical Hypothesis, Vol. 27, 1988, pp. 217-220; iA.D. Lieberman, M.D., The Role of Rubella Virus in the Chronic Fati-gue Syndrome, Clinical Ecology, Vol. 7, No. 3, pp. 51-54).

U lanku koji je sproveo pregled statistikih dokaza tetnih efeka-ta obavezne vakcinacije protiv rubele u Nju Derziju, izneti su sledeikomentari:

HEW (ameriko ministarstvo za zdravlje, obrazovanje i socijalnupomo) je poetkom 1970. izvestilo da je i do 26% dece koja su primi-la vakcinu protiv rubele pri nacionalnim programima testiranja razviloartralgiju i artritis. Mnogima je bila potrebna medicinska pomo, a ne-ka su smetena u bolnicu da bi bila testirana na reumatinu groznicui reumatoidni artritis. U Nju Derziju ovaj isti program testiranja poka-zao je da je 17% vakcinisane dece razvilo artralgiju i artritis... IzvetajHEW-a ukazuje da je 1967. godine u celoj SAD prijavljeno samo 87sluajeva sindroma kongenitalne rubele; dvanaest sluajeva je pri-javljeno u Nju Derziju.

Teko da ove statistike opravdavaju obogaljenje procenjenih340.000 dece u dravi Nju Derzi kao rezultat vakcine protiv rubele.

tavie, piui za poslednji broj asopisa New England Journal ofMedicine, dobitnik nobelove nagrade dr Don Enders (John Enders) saHarvarda, izrazio je zabrinutost da mlade devojice koje se danasvakciniu imaju vee anse da dobiju bolest kada odrastu i ponu dadobijaju decu nego da su prirodno dobile bolest tokom detinjstva. Na-lazi ukazuju da vakcinacija moe da uspostavi samo deliminu ot-pornost koja ne traje dugo niti prua trajni imunitet kao prirodnainfekcija. Science, March 26, 1977, p. 9.

Neobina je injenica da su dva medicinska asopisa izvestila da seu mnogim bolnicama zahteva od celokupnog osoblja da prime vakcinuprotiv rubele ali lekari (oni su ti koji itaju medicinske asopise)odbijaju da prime vakcinu protiv rubele dok ih drugo bolniko osobljedobrovoljno prima (Rubella Shots for Hospital Employess, The Doc-tors People: A Medical Newsletter for Consumers, August 1991, pp.1-2). U drugom istraivakom izvetaju je napomenuto da je 90%

akuera i vie od dve treine pedijatara odbilo da primi vakcinu protivrubele (Rubella Vaccine and Susceptible Hospital Employees: PoorPhysician Participation; Journal of the American Medical Association,February 20, 1981). Ti lekari rade u okviru dve medicinske oblasti kojesu najstrunije za opasnosti vakcina.

Sedmog avgusta 1989. primila sam rubela, male boginje, i vari-ela zoster titar IGg vakcine. kolujem se za medicinsku sestru. U ro-ku od tri sedmice poela sam da se oseam slabo, umorno i tromo. Toje dovelo do utrnulosti u obe ruke i stopala. Do novembra se razvioGilen-Bare sindrom i dva meseca sam provela u bolnici. Nisam moglada hodam, imala sam potekoe da pomeram gornje udove, imala uri-narne i abdominalne probleme, deliminu paralizu lica, i znaajno samsmrala. Pre toga sam bila aktivna zdrava ena, eljna da zavri pro-gram za medicinsku sestru. Vaccine Reaction Report, NationalVaccine Information Center, November 25, 1991, pp. 23-24.

U narednoj izjavi, imunizacija krda predstavlja australijski izraz zaono to mi zovemo masovna imunizacija: ne odnosi se na vakcini-sanje ivotinja.

Seminar o rubeli je odran u oktobru 1972. na odeljenju za pato-logiju, univerzitetskom odeljenju Ostin bolnice u Melburnu, u Austra-liji. Dr Beverli Alan (Beverly Allan), virolog, iznela je brojne dokazeprotiv efektivnosti vakcine. Ona je bila toliko zapanjena onim to jeustanovila da je, kao i sve vei broj naunika, dovela u pitanje ce-lokupnu oblast vezanu za imunizaciju krda. G. Dettman, Ph.D., andA. Kalokerinos, M.D., Does Rubella Vaccine Protect? Australian Nur-ses Journal, May 1978.

Kada roditelji odvedu svoju decu na rutinski lekarski pregled, stan-dardna je procedura da im lekari daju MMR vakcine. One bi trebalo datite od zauki, malih boginja, i rubele. Medicinske smernice prepo-ruuju da se ove vakcine daju deci staroj oko 15 meseci.

Pertuzis (veliki kaalj)Voleli bismo da vidimo smanjenje broja sluajeva bolesti po to je

manjoj ceni mogue. Meutim, ovaj cilj je teko ostvariti jer nainrazvoja imuniteta protiv velikog kalja nije jasan; zbog toga znamomalo toga o principu imunizacije od bakterije. Da bismo ostvarili zati-tu dajemo celu bakteriju kako bismo omoguili domainu da pronaeefektivan imunoloki odgovor. Zbog toga moramo da ukljuimo svekomponente bakterije, ukljuujui toksine. Vincent Fulginiti, M.D.,

28 29

1984, navedeno u H.L. Coulter and B.L. Fisher, A Shot in the Dark, p.205.

Medicinsko ime za veliki kaalj je pertuzis. To moe da budeopasno oboljenje. Jak kaalj moe toliko da oslabi telo da osoba umireod nedostatka kiseonika. U veini sluajeva, bolest nije fatalna, ali jenajopasnija kada je deca mlaa od est meseci dobiju. Ne izgleda daijedan poznati antibiotik i ublaiva kalja moe da pobolja stanje.

udno je, ali izgleda da su Sjedinjene Drave jedina vea zapad-njaka zemlja sa obaveznom vakcinacijom protiv pertuzisa. Nije oba-vezna u Engleskoj, Francuskoj, Zapadnoj Nemakoj, Kanadi, Austriji,Italiji, vajcarskoj, Portugalu, paniji, Danskoj, vedskoj, Belgiji, Fin-skoj, Irskoj, Norvekoj, i Holandiji. U stvari, jedini deo Evrope u komeje vakcinacija protiv pertuzisa univerzalno nametnuta je Sovjetski sa-vez i zemlje iza nekadanje gvozdene zavese Poljska, Maarska, iehoslovaka.

Masovna vakcinacija u naem slobodnom drutvu nije dobrovolj-na. Od ukidanja regrutacije 1970-ih, obavezna vakcinacija ostaje jedi-ni zakon koji zahteva od graanina da rizikuje ivot za svoju zemlju. H.L. Coulter and B.L. Fisher, A Shot in the Dark, p. 204.

U stvari, broj sluajeva velikog kalja opadao je u godinama preuvoenja vakcine protiv pertuzisa. Od 1900. do 1935. stopa smrtnos-ti od ove bolesti opala je 79% u SAD (International Mortality Statis-tics, 1981, pp. 164-165). Zbog problema sa vakcinom, stopa smrtnostije, od poetka vakcinacije, ponovo porasla.

Izvetaji u medicinskoj literaturi o ozbiljnim tetnim posledicama ok i oteenje mozga kod odojadi primalaca vakcine protiv per-tuzisa prostiru se od 1930-ih pa do danas. The Randolph Society,The Dangers of Immunization, 1987, p. 56.

Vakcina protiv velikog kalja izaziva visok procenat neurolokihkomplikacija, ukljuujui smrt. Nekoliko lekara koje poznajem uopteje ne daju. Robert Mendelsohn, Vaccinations Pose Hazards, IdahoStatesman, December 19, 1977.

Jedan sluaj koji su opisali govori o deaku starom osam meseci,koji je dobio prvu inekciju protiv pertuzisa sa sedam meseci. Nakoninekcije dolo je do nadraljivosti i pospanosti koje su se za oko tridana povukle. Tri sedmice kasnije dobio je drugu inekciju i brzo pos-tao razdraljiv, nemiran, febrilan (grozniav), a desna ruka bila mu jeukruena. Oko 72 sata nakon vakcinacije, dobio je dva ozbiljna napa-da generalizovane konvulzije i primljen je u drugu bolnicu. Kada ga jeosam meseci kasnije pregledao njegov porodini lekar, deak je bio

slep, gluv, uz nastupe greva, i bespomoan. istraivanje iz 1948.od Randolph K. Byers and Freerick C. Moll of Harvard Medical School,kako je objavljeno u H.L. Coulter and B.L. Fisher, A Shot in the Dark,pp. 22-23.

Dr Vinsent Fulginiti (Vincent A. Fulginiti), predsednik Komiteta zainfektivne bolesti Amerike akademije pedijatrije, 1976. godine je na-pisao rad, Sporna pitanja u vezi vaeih praksi imunizacije: Gleditejednog lekara (Controversies in Current Immunization Practices: OnePhysicians Viewpoint). Rad je ukljuen u izjavu dr Entonija Morisa (J.Anthony Morris) iz 1982. godine, podnetu podkomitetu amerikogsenata:

Za mene je neshvatljivo da moemo odluno da preporuujemo iprimenjujemo vakcinu protiv pertuzisa bez podjednake posveenostireavanju nereenih pitanja. Moje je uverenje da Nacionalni institutizdravlja, Uprava za hranu i lekove, i CDC neprekidno treba da ohra-bruju kompetentne autoritete da istrae neodgovorena pitanja i poku-aju da prue definitivne odgovore. V.A. Fulginiti, M.D., navedenou J.A. Morris, Ph.D., statement to U.S. Senate Subcommittee on In-vestigations and General Oversight, Committee on Labor and HumanRelations, June 30, 1982.

Kada u takvim prilikama dovoljno veliki deo javnosti sazna za to,javnost ostaje okirana videi ta vakcine protiv pertuzisa rade deci.Zbog ovih problema dolazi do velike uzbuenosti, koju dravni zdrav-stveni uredi pokuavaju da umire reima o miru i bezbednosti. Meu-tim, povik je konano doveo, 1986, do kongresnog zakona (NCVIA, okome se detaljnije govori pri kraju ove knjige).

Spor oko vakcine je dosegao svoj emocionalni i politiki zenit pub-licitetom nastalim zbog reakcija na vakcinu protiv pertuzisa. Panjajavnosti je okrenuta televizijskim dokumentarcima, popularnim knjiga-ma (Coulter & Fisher, A Shot in the Dark, 1985), i brojnim lancima utampi. Deca u Velikoj Britaniji i vedskoj vie ne primaju vakcinu pro-tiv pertuzisa. Japan je odloio vakcinaciju protiv pertuzisa vrei je tekkada deca napune dve godine, a ameriki kongres je doneo nacional-ni zakon o povredama dece prouzrokovanim vakcinama [NCVIA] kakobi se roditeljima ija su deca povreena vakcinama obezbedila nadok-nada. Randall Neustaedter, O.M.D., The Immunization Decision,1990, p. 43.

Najobimnije istraivanje o pertuzisu izvreno je u Los Anelesutokom 1978-1979 od strane UCLA (objavljeno u Pediatrics, 1981,68:650-660). U velikom broju sluajeva, reakcije su se odigrale u roku

30 31

od prvih 48 sati nakon primanja vakcine protiv pertuzisa. Ustanovljenoje da postoje ozbiljni problemi sa vakcinom protiv pertuzisa. Naalost,istraivai su se bavili samo reakcijama u toku prvih 48 sati nakonvakcinacije. Dr Kulter (Coulter) iznosi svoj komentar o velikom brojusluajeva oteenja mozga prouzrokovanih vakcinom, koji se javljajuposle vie od 48 sati nakon inekcije:

Neki neuroloki problemi mogu da se jave i nakon vakcinacije uodsustvu akutne reakcije. Kada beba reaguje na DTP vakcinu blagomtemperaturom i nemirnou u trajanju od nekoliko dana, moda je upitanju, a esto i jeste, sluaj encefalitisa koji moe da izazove veomaozbiljne dugorone neuroloke posledice... Bilo koji istraiva kojizanemaruje ili odbija mogunost da vakcinacija moe da izazovenajozbiljnije neuroloke poremeaje u odsustvu naznaene akutne re-akcije morae da nae osnov za razlikovanje post-vakcinacijskog en-cefalitisa od encefalitisa izazvanog drugim uzrocima. Randall Neus-taedter, O.M.D., The Immunization Decision, 1990, p. 46.

Iako je istraivanje bilo ogranieno na prvobitnih 48 sati nakon pri-manja vakcine protiv pertuzisa, UCLA istraivanje je i pored toga usta-novilo da se kod 50% onih koji su primili vakcinu razvila temperatura,36% je iskusilo nadraljivost, 35% napade plaa, a 40% lokalnazapaljenja. Ono to je znaajnije, kod 3% je usledio dugotrajan pla,a kod 31% se javila prekomerna pospanost.

Tri istraivanja su izvrena o odnosu vakcine protiv pertuzisa ismrtnosti. Svako je posebno ispitalo DTP vakcine; i svako je ustanovi-lo utvren odnos. U Valterovom istraivanju tipa sluaj-kontrola, rela-tivan rizik da dete dobije SIDS (sindrom iznenadne smrti odojeta) 3dana nakon imunizacije iznosio je 7,3%! Da li ste uli? To je skorojedno dete od svakih desetoro vakcinisanih DTP vakcinom (difterija-tetanus-pertuzis vakcina, standardna vakcina za kolsku decu).

(Tri istraivanja su bila: Baraff, et al., 1983, navedeno u PediatricInfectious Disease Journal, 1983, Vol. 2, pp. 7-11; Torch, 1982, nave-deno u Neurology, 1982, Vol. 32, p. A 169; Waler, et al., 1987, nave-deno u American Journal of Public Health, 1987, Vol. 77, pp. 945-951.)

U istraivakom radu podnetom australijskoj vladi, doktori Detman(Dettman), Kalokerinos (Kalokerinos), i Ford (Ford) traili su da seneto uini sa problemom vakcine protiv pertuzisa. Izmeu ostalog,znaajni dokazi su povezivali vakcinu protiv pertuzisa sa kasnijom po-javom astme i polenske groznice (A Supportive Submission, The

Dangers of Immunization, Biological Research Institute, Warburton,Victoria, Australia, 1979, p. 74).

Ne samo da je vakcina protiv pertuzisa 40-45% efektivna (Per-sistence of Pertussis in an Immunized Population, November 1989,pp. 686-693) ve je i njen imunitet kratkotrajan (Vaccination Bulletin,February 1987, p. 11). ansa od infekcije iznosi 95%, samo 12 godi-na nakon vakcinacije (Diphteria-Pertussis-Tetanus Vaccine, Pediat-rics, February 1979, pp. 256-260).

Edvard o (Edward B. Shaw), lekar koji predaje na medicinskomfakultetu Univerziteta u Kaliforniji, rekao je sledee:

Sumnjam da je do smanjenja broja sluajeva dolo zbog vakcine,koja sadri veoma slab antigen, a veoma je opasna sa puno ozbiljnihkomplikacija. E. B. Shaw, M.D., Journal of the American MedicalAssociation, March 10, 1975, p. 1026.

Evo nekoliko dodatnih komentara o vakcini protiv pertuzisa:Postoji prirodna sklonost da se prijavi manji broj sluajeva velikog

kalja od stvarnog kada do pojave doe u vakcinisanoj populaciji, i dase pretera u izvetaju kada se pojavi u nevakcinisanoj populaciji. H.L. Coulter and B.L. Fisher, DPT: A Shot in the Dark.

Nova vakcina protiv velikog kalja, poznata kao acelularna vakci-na protiv pertuzisa, dospela je na trite 1981. godine. Poznata je ikao japanska vakcina protiv velikog kalja, jer su je japanski nauni-ci razvili kako bi bila bezbednija i efektivnija od vakcina protiv per-tuzisa koje su trenutno u upotrebi. Meutim, nova vakcina je donelasmrt nekima koji su je primili. Prvi ameriki test izvren je na vedskojdeci 1988. godine; petoro dece je umrlo.

U Japanu, zamena celo-elijske acelularnom vakcinom dovela jedo 60% smanjenja blagih sporednih efekata, naroito febrilnih napa-da. Meutim, stopa ozbiljnih reakcije nije se znaajno razlikovala iz-meu acelularne i celo-elijske vakcine (Noble, et al., 1987). Japanskoiskustvo sa acelularnom vakcinom ukljuivalo je samo decu staru 24meseca ili vie. Nema podataka koji nam omoguavaju da predvidimostopu ozbiljnih reakcija kod odojadi koja bi dobila novu vakcinu. R.Neustaedter, The Immunization Decision, 1990, p. 80.

Vakcina protiv pertuzisa je opasna u svim do sada razvijenimoblicima... Odojad e i dalje biti ozbiljno oteena ovim vakcinamaprotiv pertuzisa, a pravi obim neutvrenih, dugoronih bolesti vero-vatno nikada nee biti otkriven. Op. cit., p. 81.

ezdeset i est japanskih rtava nove vakcine je 1987. godine nasudu dobilo ogromne novane odtete od vlade. Sudija je rekao da je

32 33

vlada pogreila i da je povredila ljude (izvetaj od Marian Tompson,istraivakog izvetaa, navedeno u R.S. Mendelshon, M.D., Risks ofImmunizations, 1988, p. 96).

Napisana je izuzetna knjiga o vakcini protiv velikog kalja (per-tuzisa)! Objavljena je pod naslovom Inekcija na slepo (A Shot in theDark). Podnaslov je Zato P u DTP vakcini moe da bude tetno pozdravlje vaeg deteta. Autori su Haris Kulter (Harris L. Coulter) i Bar-bara Lo Fier (Barbara Loe Fisher), i veoma je obimna. Kulter je isto-riar medicine; a Fierova je jedan od osnivaa i potpredsednik orga-nizacije Dissatisfied Parents Together (Udrueni nezadovoljni rodite-lji), sa seditem u Virdiniji koja pokuava da pomogne roditeljima kojisu imali probleme pre i nakon vakcinacije. (Za adresu videti ode-ljak Za vie informacija.)

DTP vakcinaDTP predstavlja kombinovanu vakcinu, sastavljenu od vakcina pro-

tiv difterije, tetanusa, i pertuzisa (velikog kalja). To je verovatno vak-cina koja se najee daje maloj deci. Takoe je jedna od najopasni-jih. Sledei opis se pojavio u istaknutom asopisu Pediatrics:

16-mesena devojica... je ranije bila zdrava i normalno se razvi-jala... U septembru 1983, 14 dana nakon vakcinacije protiv malih bo-ginja, zauki, i rubele, imala je subjektivnu temperaturu, kaalj, infek-ciju venjae, i generalizovani makularni eritematozni osip. Dva danakasnije, veina ovih simptoma se povukla, ali se infekcija venjaepogorala, zenice su joj se proirile, i poela je da nalee na pred-mete... Pri prijemu u bolnicu, pregled je ustanovio ivahno detencekoje ne posee za objektima i imalo je samo minimalnu percepcijusvetlosti. Oftalmoloki pregled je pokazao difuzni horioretinitis sa pe-rivaskularnim retinalnim edemom, blagim papiledemom, i zvezdastommakularnom konfiguracijom... Ponovljeni fundoskopski [oni] preglednekoliko dana kasnije ukazao je na razvoj pigmentnog obrasca tipaso i biber radijalno rasporeen du retinalnih vena. Te promene subile najdoslednije sa retinopatijom pri malim boginjama. Na ponov-nom pregledu 7 meseci kasnije, njena otrina vida se poboljala;mogla je normalno da se kree ali je i dalje sedela blizu televizora idrala objekte blizu lica. Fundoskopski pregled otkrio je makularneoiljke. G.S. Marshall, et al., Diffuse retinopathy following measles,mumps, and rubella vaccination, Pediatrics, 1985, Vol. 76, pp. 989-991.

Kada se male boginje dobiju na prirodan nain nikada ne izazivajutakve probleme. Meutim, kada se oslabljeni virus malih boginja dainekcijom, kao rezultat moe doi do neobinih (atipinih) tipova fi-zikog oteenja koji se nikada ne bi javili da je dete dobilo bolest nanormalan nain.

Ve smo razmotrili opasnosti vakcina protiv tetanusa, difterije ipertuzisa. DTP vakcina ih sve kombinuje u jedan paket, pri emu zva-ninici zdravstvenog odseka u svim dravama rutinski zahtevaju dasvako dete dobije ovu vakcinu da bi moglo da pohaa dravnu kolu.

Vakcine protiv difterije, tetanusa i pertuzisa obino se daju u jed-noj dozi, zvanoj DTP vakcina. Formaldehid, timerozal (oblik ive), ialuminijum fosfat sve jaki otrovi koriste se za stabilizaciju klicau DTP vakcini, kao i za niz drugih vakcina.

Razmotrimo za trenutak ove stabilizovane ili ublaene viruse:ako delimino ubijete biljku ili ivotinju, ona je u loem stanju. Moeda oboli, moe da umre, a mogla bi i potpuno da se oporavi. Isto vaii za delimino ubijene (oslabljene) viruse u vakcini. Otrovne hemi-kalije koje su koriene za njihovo stabilizovanje dovode do toga daneki virusi obole, neki umru, a neki se potpuno oporave. Zatim seceo bukuri ubrizga u ruku malog deteta. A mi se pitamo zato nakontoga dobija udnu bolest.

Jedno dete e razviti jednu, a drugo drugaiju vrstu bolesti. Svezavisi od toga u kom smeru e veina oslabljenih virusa ubrizganih uto odreeno dete krenuti - pre i nakon ubrizgavanja. Takoe zavisi iod toga koji e se drugi virusi nalaziti u goveem ili majmunskomgnoju iz koga su uzeti virusi. Pored toga zavisi i od opteg zdravljadeteta i njegove ishrane. Zavisi i od broja vakcina koje dobija u datomtrenutku. Takoe zavisi i od toga da li se radi o prvoj vakcinaciji ilitreoj ili etvrtoj u seriji.

Treba spomenuti jo neto:Nakon ubrizgavanja, brzo cirkuliui krvotok nosi celu kolekciju he-

mikalija i virusa u vakcini i brzo razdvaja viruse od hemikalija kojesu ih drale u oslabljenom stanju. ta se dalje deava sa virusima, na-kon to su se ponovo nali u idealnoj sredini za rast? ta rade smrto-nosne hemikalije? Hemikalije najverovatnije slabe imuni sistem tela,dok strani virusi poinju da rastu i da se razmnoavaju.

Dokumentarni film pod naslovom DTP: vakcinacujski rulet (DPT:Vaccine Roulette) reportera Lije Tompson (Lea Thompson), prikazanje preko stanice WRC-TV u Vaingtonu, aprila 1982. godine. Obradio

34 35

je zapanjujui broj nesrenih sluajeva neurolokih oteenja kod de-ce nakon DTP vakcinacije.

Za zdravstvene radnike, naravno, opasnosti od DTP-a nisu nitanovo... Praktino od samog uvoenja rairene DTP imunizacije, stiza-li su izvetaji o ozbiljnim reakcijama, poinjui sa Bajerovim (Byer) iMolovim (Moll) istraivanjem encefalopatije povezane sa vakcinaci-jom, iz 1948. Journal of the American Medical Association, July 2,1982.

Pokazali smo da tritipne antigenske inekcije (DTP) date deci sanaznakama skorbuta [nedostatak vitamina C] mogu da dovedu domasivnih imunolokih napada koji mogu da izazovu smrt (kako jenavedeno u Medical Journal of Australia, April 7, 1973). Navedeni daistraimo ovaj fenomen, bili smo iznenaeni ustanovivi da je cela ob-last masovne imunizacije kontroverzna i ni izbliza tako opravdana kaoto javnost smatra.

Sada se iznose ozbiljni predlozi da spori virusi mogu da prouzroku-ju niz degenerativnih bolesti (ukljuujui reumatodni artritis, leukemi-ju, dijabetes, i multiplu sklerozu). Dalje je mogue da neki od ublae-nih [hemijski oslabljenih] sojeva vakcina koje primenjujemo mogu dabudu povezani sa ovim bolestima. Fred Klener (Severna Karolina) je opolio vakcinama rekao, Meu mnogima vlada neizreeno miljenje dasu Salkova i Sejbinova vakcina, koje se prave od tkiva majmunskihbubrega, direktno odgovorne za veliki porast broja sluajeva leukemi-je u ovoj zemlji. Glen C. Dettman, Immunization, Ascorbate, andDeath, Australian Nurses Journal, December 1977.

Na obavetenju u paketu DTP vakcina pie da simptomi povezanisa neurolokim poremeajima i prekomerno vritanje mogu da us-lede nakon vakcinacije DTP-om.

Dr Don Foks (John Fox), sa medicinskog fakulteta, poslao je upo-zorenje australijskoj vladi da je rizik od paralitikih komplikacija izaz-vanih ubrizgavanjem odreenih vakcina previe velik. Naveo je vakci-ne koje sadre antigene za male boginje, poliomijelitis, veliki kaalj itetanus (Drs A. Kalokerinos and G Dettman, Mumps the word, butyou have yet another vaccine deficiency, Australian Nurses Journal,june 1981, p. 17).

[DTP moe da prouzrokuje] temperaturu preko 39,5 stepeni Cel-zijusa, konvulzije; izmene svesti; fokalne neuroloke znake; epizodevritanja... ok; kolaps; trombocitopeninu purpuru. PhysiciansDesk Reference, 1980, p. 1866.

Dr Edvard Brant (Edward Brandt, Jr) svedoio je pred komitetomamerikog senata 3. maja, 1985. i naveo da svake godine kod 35.000dece dolazi do neurolokih reakcija zbog DTP vakcina (Health Fre-edom News, May 1985, p. 38).

Pod naslovom Sporedni efekti i tetne reakcije izazvani DTP vak-cinom, nai ete sledee:

1. Ozbiljan porast temperature 39,5C ili vie. 2. Kolaps uz brzoporavak. 3. Kolaps praen produenom iscrpljenou i stanjem nalikoka. 4. Epizode vritanja. 5. Izolovane konvulzije sa ili bez tempera-ture. 6. Encefalopatija [oteenje mozga] uz promene u nivou svesti,fokalni neuroloki znaci, i konvulzije sa ili bez trajnih neurolokih i/ilimentalnih nedostatka. 7. Trombocitopenina purpura [poremeaji krvii koe]. Pojava sindroma iznenadne smrti odojeta [SIDS] je prijavlje-na nakon primene DTP-a. Physicians Desk Reference, 1980, p.1866.

Rejev sindrom esto predstavlja fatalnu bolest, koja moe biti uz-rokovana razliitim vakcinama:

Izvetaji koji povezuju imunizaciju sa Rejevim sindromom nastav-ljaju da se pojavljuju.

Pri epidemiji koja je pogodila 22 dece u Montrealu, pet je primilovakcine (male boginje, rubela, DTP, i Sejbinova polio vakcina) u rokuod tri sedmice pre smetanja u bolnicu. Iako su Centri za kontrolubolesti brzo predloili vezu izmeu Rejevog sindroma i odreenih epi-demija gripa, nisu, koliko ja znam, podjednako razmotrili vezu izmeuove bolesti i same vakcine protiv gripa. Robert Mendelsohn, M.D.,San Francisco Chronicle, May 22, 1978.

Pazite na prodoran pla! Razmislite o tom plau PRE nego to do-pustite da vam vakciniu dete. Zato? Zato to taj pla moe da budesimptom da dete pati od blage, delimine, ili znaajne povrede moz-ga. Rezultat u narednim godinama moe biti samo blago stanje ner-voze ili snana nadraljivost, blaga ili ozbiljna retardacija, delimina ilipotpuna paraliza.

Naunici koji prouavaju vakcinu protiv pertuzisa imaju malo defi-nitivnih dokaza o njenim sporednim efektima. Napadi plaa koji su sejavljali istog dana nakon primanja vakcine godinama su smatrani bez-naajnim. Neki doktori danas veruju da ti napadi predstavljaju neuro-loku reakciju na vakcinu. A proizvoai vakcine sada preporuuju dadeca sa takvim reakcijama ne primaju vakcinu. [Meutim, ta reakcijase javlja nakon inekcije, a ne pre.]

36 37

Istraivanje DTP vakcine koje su sproveli istraivai sa Univerzitetau Kaliforniji, prvo takvo istraivanje u SAD nakon 25 godina, ustanovi-lo je da jedno od 13 vakcinisane dece doivljava dugotrajne napadeprodornog plaa dan nakon primanja DTP inekcije. Poto se prve triinekcije daju deci dok su jo uvek mlaa od godinu dana, ona ne mo-gu da objasne prirodu njihovog potresa.

Meutim, pla je obino praen temperaturom i pospanou. Nekistrunjaci pretpostavljaju da se pla javlja zbog blagog oteenja ner-vnog sistema, ali veza nije bila dokazana. Michael DAntonio, Scho-ol Shots: More Harm than Good? Family Weekly Magazine, August15, 1982.

Pojavili su neki zanimljivi statistiki podaci; meutim, te cifre suveoma konzervativne jer lekari ne prijavljuju reakcije, a ono to se pri-javi predstavlja rezultat nekog posebnog istraivanja koje je poruilavlada. Nedavno istraivanje pod okriljem UCLA procenjuje da se kod ido jednog na svakih 13 dece javlja dugotrajan piskav pla nakon DTPinekcije.

Dr Bobi Jang (Bobbie Young) je rekao: To moe da ukazuje na o-teenje mozga kod deteta koje je primilo vakcinu. Kasnije je naveo,Znate, poinjemo sa zdravim bebama i ubrizgamo im vakcinu ne jed-nom, ve tri ili etiri puta... Verovatnoa izazivanja tete svaki put jeista. Moj najvei strah je da mali broj njih uspeva da izbegne nekuvrstu neurolokog oteenja do kog moe da doe zbog vakcinacije.Jedno dete od 700 dobija konvulzije ili prolazi kroz ok. Te reakcijeponekad dovode do potekoa pri uenju ili oteenja mozga... Me-utim, ove cifre predstavljaju samo prijavljene efekte koji se javljajuu roku od 48 sati nakon primanja vakcine.

Noviji podaci o reakcijama na DTP vakcinu ukazuju da 1 od 100 de-ce reaguje konvulzijama ili kolapsom ili piskavim vritanjem. Jedno od3 ovih [jedno od 3 od 100 kod kojih se jave ozbiljne reakcije] to jest,1 od 300 ostae trajno oteeno. Walene James, Immunizations:The Reality Behind the Myth, 1988, pp. 13-14.

Standardni raspored za DTP vakcinaciju za odojad je DTP-1 za de-cu staru 2 meseca, DTP-2 pri 4 meseci, DTP-3 pri 6 meseci, DTP-4 pri15 meseci, i DTP-5 pri 4-6 godina. Imunizacioni raspored za decu do7 godina starosti je DTP-1 pri prvoj poseti, DTP-2 2 meseca kasnije,DTP-3 4 meseca kasnije, DTP-4 6-12 meseci nakon DTP-3, a DTP-5 4-6 godina kasnije. Da li je vae dete ve zapoelo sa serijom od petDTP vakcina?

Da li oni [roditelji] treba da nastave sa revakcinacijama kada suve jednom zapoeli? Sve te druge vakcine mogu da propadnu. Ako ubilo kom trenutku imate sumnje, moete da prestanete sa davanjemvakcina. Imajte na umu da vakcine esto prouzrokuju ozbiljne reakci-je tek nakon tree ili etvrte inekcije. Randall Neustaedter, The Im-munization Decision, 1990, p. 91.

Evo izvoda (saetka) detaljnog istraivakog izvetaja koji pokazu-je da, pri bilo kom uzrastu da dete primi DTP vakcinu, znaajan pro-cenat prolazi kroz razliit nivo bolesti i/ili fizikih oteenja:

Izvod: Praeno je stanje 82 odojadi, starosti 2-12 meseci, radiutvrivanja infektivnih epizoda nakon DTP imunizacije. Pojava infek-tivnih epizoda tokom meseca nakon vakcinacije poreena je sa sto-pom mesec dana pre primene vakcine. Prva 3 dana nakon vakcinaci-je nisu ukljuena. U poreenju sa mesecom pre imunizacije, tokommeseca nakon vakcinacije bilo je znaajno vie odojadi sa tempera-turom (6,1% nasuprot 24,4%, p

DTP i sindrom iznenadne smrti odojetaVelika misterija okruuje SIDS. Ovo predstavlja skraenicu za sin-

drom iznenadne smrti odojeta (sudden infant death syndrome). Po-pularno je poznat kao smrt u kolevci. ta je to? I znaajnije: ta gaizaziva?

Roditelji se plae zastraujue mogunosti da njihova beba moeiznenada da umre. Kao to se deava u mnogim domovima u zemlji,oni se boje da, u bilo kom trenutku, mogu da dou do kolevke i usta-nove da njihova beba nije vie iva.

Najpopularnija medicinska teorija o SIDS-u je da centralni nervnisistem prestaje na neki nain pravilno da funkcionie, pri emu seprekida nevoljni in disanja. Dete prestaje da die i umire.

Meutim, samo maglovita misterija lei iza toga. ta izaziva SIDS?Ipak, postoje dostupne informacije. Svaka majka u zemlji treba da

bude svesna ovih informacija.Dr Vilijem Tor (William Torch), sa medicinskog fakulteta u Renou,

Univerziteta u Nevadi, izdao je izvetaj da DTP vakcine (difterija,tetanus, pertuzis) moda predstavljaju uzrok SIDS-a. On je ustanovioda je dve treine od 103 deteta koja su umrla od SIDS-a vakcinisanoDTP vakcinom u okviru tri sedmice pre njihove smrti! Mnoga su umrlau roku od jednog dana nakon dobijanja inekcije. Tor je tvrdio da ovonije bila puka sluajnost, ve da je postojao uzroan odnos.

Tokom irenja Programa imunizacije dece u Tenesiju, 1978-1979godine, osam sluajeva SIDS-a je prijavljeno neposredno nakon rutin-ske DTP imunizacije. Ameriki naelnik sanitetske slube tiho je, bezskretanja medijske panje, naloio proizvoau da povue sve neupo-trebljene doze te serije vakcina.

UCLA medicinski fakultet je 1983, radei sa okrunim zdravstvenimodsekom Los Anelesa, objavio izvetaj istraivanja 145 smrtnih slu-ajeva od SIDS-a. DTP vakcinacija rutinski je vrena, i ustanovljeno jeda je 27 umrlo u roku od 28 dana nakon imunizacije; 17 od njih sed-micu nakon primanja vakcine; 6 u roku od 24 asa nakon inekcije.

Takoe je napomenuto da dojenje predstavlja jedan od najboljihnaina na koji majka moe da pomogne svom detetu da izbegneSIDS. U medicinskom svetu dobro je poznato da majino mleko sadrisupstance koje pomau u zatiti odojeta od bolesti, dok njegov sop-stveni imuni sistem ne ojaa.

DTP vakcinacija se i dalje sprovodi irom zemlje. esto neko odoj-e iznenada umre. A ljudi se pitaju. Zato?

Iako postoji veliki broj istraivanja koji ukazuje na vakcinaciju kaokrivca, nita se ne ini da se vakcinacija odojadi obustavi.

U martu 1979. je predloeno da bi mogla da postoji veza izmeuimunizacije toksoidima difterije i tetanusa i pertuzisnom vakcinom(DTP, Wyeth Lot 64201) i sindroma iznenadne smrti odojeta (SIDS)u Tenesiju. Obimno istraivanje koje je usledilo nakon ovog izvetajanije ni ustanovilo ni pobilo uzroni odnos (Hutcheson, Follow-up onDTP Vaccination and Sudden Infant Deaths: Tennessee, Morbidity-Mortality Weekle Report 28:1351 1979; Brunier and others, Diph-theria-Tetanus Toxoid-Pertussis Vaccination and Sudden Infant De-aths in Tennessee, Journal of Pediatrics, 101:419-421, 1982).

Da bi razjasnio ovo pitanje, odsek za pedijatriju medicinskog fakul-teta, Univerziteta u Kaliforniji, u Los Anelesu, sproveo je istraivanjeSIDS-a u okrugu Los Anelesa (Baraff and others, Possible TemporalAssociation between Diphtheria-Tetanus Toxoid-Pertussis Vaccinationand Sudden infant Death Syndrome, Pediatric Infectious Disease,2,7-11, January 1983).

Kontaktirani su roditelji 145 rtava SIDS-a koje su umrle u okruguLos Anelesa izmeu 1. januara 1979. i 23. avgusta 1980. godine, iintervjuisane su u pogledu skorije istorije vakcinisanja njihovog dete-ta. Pedeset i troje je primilo DTP vakcinu. Od njih, 27 je primilo DTPvakcinu u roku od dvadeset i osam dana pre smrti. est smrtnih slua-jeva od SIDS-a javilo se u roku od 24 asa, a sedamnaest u roku odjedne sedmice od primanja DTP vakcine. Zakljueno je da je brojsmrtnih sluajeva od SIDS-a znaajno vei nego to bi se oekivalo dane postoji veza izmeu DTP vakcinacije i SIDS-a. H.E. Buttram,M.D. and J.C. Hoffman, Ph.D., 1991, p. 54.

Navedeno istraivanje u okrugu Los Anelesa sprovedeno je kakobi se odredilo da li postoji vremenska veza izmeu SIDS-a i DTP vakci-nacija. Veza je jasno pokazana. Dodatnih 46 odojadi bilo je pre smrtiu poseti lekaru/klinici bez primanja DTP vakcine. etrdeset njih umrloje u roku od 28 dana od posete, sedmoro treeg dana, a 22 u tokuprve sedmice nakon posete. Izvetaj je zakljuio da je postojao defini-tivan odnos izmeu DTP vakcinacije i SIDS-a (Pediatric Infectious Di-sease, January 1983, pp. 5-11).

ini se da je SIDS, toliko razoran po ljudski ivot i toliko zastrau-jui po roditelje koji ga doive u sopstvenom domu, potpuno nepotre-ban.

U istraivanju u bolnici Kraljica Aleksandra, u Hobartu, u Tasma-niji, koje je objavila dr Vijera ajbner (Viera Scheibner), oko polovina

40 41

beba koje su podlegle smrti u kolevci (SIDS-u) vakcinisano je nedavnopre smrti (Cot Death Due to Exposure to Nonspecific Stress: ItsMechanism and Prevention, to Nonspecific Stress: Its Mechanismsand Prevention, a scientific paper for the Association for Preventionof Cot Death in Blackheath, New South Wales, 1990). Pri istraivanjui raspravi o uzroku smrti nakon vakcinacije, ajbnerova je istakla daotrovne supstance kao to su formaldehid (korien kao fiksativ u ne-kim vakcinama) mogu da izazovu ozbiljno oteenje organa. Poje-dinani najei i spreivi uzrok smrti odojadi zbog stresa od otrovnihsupstanci je vakcinacija, napisala je. Pa ipak, rekla je, efekat vakci-nacije beba nikad nije sistematski prouavan, beleen, ili analiziran.

tavie, kako je dr ajbner objavila, roditelji odojadi sa otee-njem mozga nakon DTP vakcinacije su navedeni da veruju da, osimako do oteenja ne doe u roku od dvadeset i etiri sata, ono nijeprouzrokovano vakcinom. tavie, oteenje se esto javlja dve sed-mice kasnije. Ibid.

Kontrolni ureaji zakaeni za odojad koja su vakcinisana pokazu-ju ozbiljne izmene obrazaca disanja nakon ubrizgavanja DTP vakcine(difterija/pertuzis/tetanus). Precizan ureaj za nadgledanje disanja,zvan nadzornik kolevke, korien je pri specijalnom prouavanjuSIDS-a. Deji obrazac disanja meren je pre i nakon DTP vakcinacije.Podaci jasno pokazuju da je vakcina bila ta koja je prouzrokovala izu-zetan porast epizoda pri kojima disanje skoro prestaje ili se zaista upotpunosti zaustavlja! ajbnerova, autor istraivanja, je zakljuila daje vakcinacija najei i najlake spreiv pojedinani uzrok smrti odoj-adi.

Zdravstveni odsek Tenesija je 9. marta 1979. prijavio CDC-u (Cen-tri za kontrolu bolesti) da su se od novembra 1978. javila etiri izne-nadna neobjanjiva smrtna sluaja kod odojadi koja su vakcinisanatokom 24 asa pre smrti. Ova etiri smrtna sluaja su klasifikovanakao SIDS i sva etiri su neposredno pre toga primila svoju prvu DTPvakcinu i oralnu polio vakcinu. Ukupno je u Tenesiju (izmeu avgusta1977. i marta 1978. i od avgusta 1978. do marta 1979) zabeleeno 52sluaja SIDS-a i/ili smrtnih sluajeva nepoznatog uzroka.

Na trideset i etvrtom godinjem skupu Amerike akademije neu-rologije 1982. godine, Vilijem Tor i drugi istraivai raspravljali su ovie od 150 DTP postvakcinacijskih smrtnih sluajeva. Oko 50% smrt-nih sluajeva javilo se u roku od 24 asa od DTP vakcinacije, 75% uroku od 72 asa, 90% u roku od 1 sedmice; a ostali su umrli u rokuod 20 meseci nakon zakasnelih reakcija. Oko polovine bilo je iznenad-

no (nalik SIDS-u) ili anafilaktiko; oko polovine je usledilo nakon neu-rotoksinih ili sistemskih simptoma (apnea, ok, napadi, dispnea, nad-raljivost, letargija, apatija, koma, paraliza, itd; Neurology, April 1986,pp. 148-149).

U istraivanju koje je sproveo Aleksandar Voker (AlexanderWalker) navedeno je, Ustanovili smo da je stopa smrtnosti od SIDS-a u periodu od nula do tri dana nakon primanja DTP vakcine 7,3 putavea nego u periodu sa poetkom 30 dana nakon imunizacije... Samomali procenat sluajeva SIDS-a kod odojadi sa teinom veom od2.500 grama moe se povezati sa DTP vakcinom. Voker je takoe uo-io da su ovi smrtni sluajevi povezani ne samo sa prvom inekcijom,ve i sa svakom dodatnom vakcinacijom (Diphtheria-Tetanus-Pertu-ssis Immunization and Sudden Infant Death Syndrome, AmericanJournal of Public Health 77:8 [1987], pp. 945-951).

Nacionalni centrar za informacije o vakcinama (NVIC) izvetava daoblik vakcine koji koriste i koji su odobrili Centri za kontrolu bolestiubija i do 900 dece godinje i ostavlja trajno oteenje mozga jednomdetetu na svakih 62.000 imunizovane dece.

To predstavlja zastraujuu injenicu; amerike kompanije za pro-izvodnju lekova odbijaju da proizvode preienu vakcinu koja je dos-tupna i praktino ne izaziva negativne reakcije. Proizvodi se i koristi udrugim zemljama ve vie od 15 godina, koristei tehnologiju koju jeSAD napustila 1970-ih. Problem je da kota 9 dolara vie po inekciji.Dok bi veina roditelja rado potroila dodatnih devet dolara kako biobezbedili bezbednost svoje dece, kompanije za proizvodnju lekova sulobirale u Kongresu za odlaganje upotrebe preiene (acelularne)vakcine to je due mogue, jer bi to donekle umanjilo njihov ogro-man 50% profit od mare po vakcini.

Evo prie koja je u pozadini ovoga: est velikih amerikih farma-ceutskih kompanija razvilo je preieni (acelularni) oblik vakcine pro-tiv pertuzisa koji praktino nije izazivao negativne reakcije. Naalost,procesom preiavanja se proizvodila manja koliina aktivne kompo-nente neophodne za stvaranje imuniteta, poveavajui trokove pro-izvodnje sa iznosa u centima na iznos u dolarima po dozi. Proizvodnjaacelularne vakcine je naputena u Americi.

Britanski istraiva dr Gordon Stjuart (Gordon T. Stewart) sa medi-cinskog odseka opte prakse pri Univerzitetu u Glazgovu, dokumento-vao je tetne reakcije na DTP vakcinu kod dece u Velikoj Britaniji (G.T.Stewart, Vaccination against Whooping Cough: Efficacy vs. Risks,Lancet, January 29, 1977).

42 43

Njegovo istraivanje je pokazalo da je veliki broj dece koji je pri-mio vakcinu patio nakon toga od encefalopatije (disfunkcije mozga) uzretke sluajeve razvoja mentalne retardacije.

U druge simptome su spadali napadi vritanja, nereagovanje nanadraaje, ok, povraanje, lokalizovana paraliza, i konvulzije. Od 160nepovoljnih sluajeva koje je ispitao, 40% je ispoljavalo hiperkinezu(poveane miine pokrete uz prateu modanu disfunkciju), greve,paralizu i deliminu ili potpunu amenciju (ozbiljna mentalna retardaci-ja).

On je utvrdio da su tetni efekti u velikoj meri potcenjivani ili pre-viani, da se kod odojadi nije mogla utvrditi zatita od bolesti, i dasu tvrdnje zvaninih tela da rizici od velikog kalja premauju rizike odvakcina veoma sumnjivi.

vedska je 1979. godine, zbog brige o bezbednosti i sumnjivoj efi-kasnosti, izbacila vakcinu protiv pertuzisa iz svog programa vakcinisa-nja. Ta zemlja je odluila da e radije izdrati eventualnu pojavu bo-lesti umesto da trpi posledice vakcine.

Nemaki istraivai, Tonc (Tonz) i Bajc (Bajc), su 1980. poredili sto-pu napada izazvanih vakcinom protiv pertuzisa u Nemakoj sa stopomu Americi. Nemaka deca su doivljavala napade pri stopi od 1 na sva-kih 4.800 imunizovanih odojadi. Deca u Americi imala su 1 napad nasvakih 600 imunizovanih odojadi; jedno dete na 1.750 bi zbog dozepalo u ok.

Japan je potpuno zamenio tradicionalnu celo-elijsku vakcinu pro-tiv pertuzisa preienom, acelularnom vakcinom. Istraivanja sprove-dena do 1983. ukazuju da je efikasnost japanske acelularne vakcinejednaka celo-elijskim vakcinama, a stope komplikacija su smanjeneza 83%. Meutim, u Japanu je time prosena cena svake vakcine ne-to poveana. Zbog toga amerike farmaceutske kompanije nisu hteleda imaju nita sa tim, znajui da bi to neznatno umanjilo njihov pro-fit. Radije bi pustile da vaa deca i unuci doivljavaju oteenje moz-ga, paralizu, slepilo, i smrt (Acellular and Whole Cell Pertussis Vacci-nes in Japan, JAMA, Vol. 257, No. 10, 1987).

Kada su 1986. godine velike amerike kompanije za proizvodnjuvakcina lobirale u Kongresu elei usvajanje nacionalnog zakona opovredama dece prouzrokovanim vakcinama (NCVIA, National Chil-dhood Vaccine Injury Act) kako bi bile osloboene odgovornosti u vezisa tetnim reakcijama koje izazivaju njihovi proizvodi, nameravali suda zaustave lavinu sudskih albi protiv njih. Ovim zakonom je uspos-tavljen Nacionalni fond za povrede izazvane vakcinama nametanjem

poreza graanima zbog vakcinisanja njihove dece. Od osnivanja, fondje dao obeteenja za 579 smrtnih sluajeva izazvanih vakcinama, do-deljena presudom saveznog suda u vrednosti od 700 miliona dolara.etrdeset procenata ovih smrtnih sluajeva izazvanih vakcinom (227od 579) prvobitno je pogreno dijagnostikovano kao sindrom izne-nadne smrti odojeta (SIDS).

Kakva arogancija! Farmaceutske kompanije su naterale amerikeporeznike da plaaju trokove traginih uticaja vakcina na decu zbogvakcina koje je drava, zahvaljujui delovanju farmaceutskih kompa-nija, uinila obaveznim za decu!

Veliki proizvoa i nabavlja DTP vakcina u SAD, kompanija Wyeth-Lederle, doiveo je ogroman porast profita od 300% od usvajanjaovog zakona. Kompanija Wyeth-Lederle zaradila je 350 miliona dolaraprodajom DTP vakcine prole godine.

Samo u jednom 20-omesenom periodu, Nacionalni centar za in-formisanje o vakcinama dokumentovao je 54.000 tetnih reakcija navakcine koje su ukljuivale i 700 smrtnih sluajeva. Dr Dejvid Kesler(David Kessler), naelnik FDA (sada u penziji), dodao je da se pri-javljuje samo 1 od svakih 10 tetnih efekata povezanih sa vakcinama.

MMR vakcinaPored DTP vakcine, MMR kombinovana vakcina predstavlja jo jed-

nu znaajnu vakcinu koja se daje deci. Sastoji se od oslabljenih virusamalih boginja, zauki, i rubele. Ova inekcija se obino daje u oblikusamo jedne inekcije detetu 15 meseci starom ili starijem.

MMR izaziva iste probleme o kojima se ranije govorilo pod pojedi-nanim vakcinama protiv malih boginja, zauki, i rubele. Pored toga kao i u sluaju DTP vakcine poto se tri vakcine kombinuju u jednu,postoji dodatna opasnost zbog naglog prevelikog optereivanja de-jeg imunog sistema.

Masovna imunizacija dece protiv zauki, malih boginja i rubeledovela je do promene obrasca ovih oboljenja. Starosna raspodela seznaajno promenila od kada je 1960-ih uvedena ova vakcinacija. Onesada u sve veoj meri postaju bolesti adolescenata i mladih odraslihosoba. Ovo predstavlja problem poto same bolesti izazivaju vieproblema u starijoj populaciji. Drugo, vakcine su izgleda dovele dopojave atipinih [neobinih] oblika bolesti. Randall Neustaedter,O.M.D., The Immunization Decision, 1990, p. 52.

44 45

Uprkos istorije ozbiljnih sporednih efekata vakcine, u koje spada-ju poliomijelitis izazvan oralnom vakcinom, smrt i oteenje mozgaizazvano DTP vakcinom i brojni problemi ivih vakcina protiv malihboginja i zauki, farmaceutske kompanije i medicinska profesija upor-no nastavljaju sa razvojem i izbacivanjem novih vakcina na trite.Samo mali broj istraavanja i malo iskustva prethodi licenciranju ovihnovih proizvoda. Vakcine protiv bacila Haemophilus-a, variele (ovijeboginje), i upale plua predstavljaju najnovije eksperimente koji sesprovode na amerikoj deci. R. Neustaedter, The Immunization De-cision, 1990, p. 73.

MMR vakcina i autizamPostoji smrtonosna veza izmeu MMR vakcine i autizma.Jedna od prvih vakcina uvedenih u optu upotrebu u SAD bila je

vakcina protiv pertuzisa (velikog kalja) 1940-ih. Autizam, oblik dejeizofrenije, koji se karakterie mentalnom retardacijom, nemou(nesposobnou govora), i nereagovanjem na ljudski kontakt, nije biopoznat niti opisan do 1943, otprilike u isto vreme kada su uvedenevakcinacije. Evo najnovijih injenica:

Vejkfild/Voker-Smit istraivanje. U istraivanju 12 dece u Britaniji1988. godine, svih dvanaest imalo je crevne probleme i iznenada jeizgubilo vetine govora, a devetoro je dobilo dijagnozu autizma. Zna-ajno je da su u sluaju osmoro ove dece, roditelji ili lekar uoili da suse problemi javili ubrzo nakon to je dete primilo vakcinu protiv malihboginja, zauki, i rubele (MMR vakcinu)!

Ozbiljni problemi mogu da se jave kada se deca, naroito maladeca, vakciniu. Od vakcina, naroito je opasna vakcina protiv rubele.Ona predstavlja standardni deo MMR (male boginje, zauke, i rubela)kombinovane vakcine.

Istraivanje iz 1988, koje je objavio britanski medicinski asopis,Lancet, otkriva da MMR vakcina moe da predstavlja uzrok tog stra-nog stanja, poznatog kao autizam.

Autizam se obino razvija pre 30 meseci starosti, kada pogoenadeca gube intelektualne i vie modane funkcije. Deca postaju povu-ena, okrenuta sebi, i nesposobna za komunikaciju.

Dr Endi Vejkfild (Andy Wakefield, specijalista gastroenterologije) idr Don Voker-Smit (John Walker-Smith) predvodili su istraivaki timiz Rojal Fri bolnice i medicinskog fakulteta iz Londona, i otkrili novocrevno oboljenje kod dece koje bi moglo biti povezano sa autizmom i

MMR vakcinom. Oni su otkrili da je veina dece dobila crevno obo-ljenje nakon vakcinacije. Ovo otkrie je izazvalo novu zabrinutost zabezbednost vakcina.

Svo dvanaestoro dece razvijalo se normalno, ali su iznenada izgu-bila vetine, kao to je govor, i razvila neobian crevni problem.

Vejkfild i Voker-Smit su takoe prouavali 40 drugih pacijenata; 39njih takoe je imalo istu kombinaciju crevnih i ponaajnih simptoma.

Vejkfild je rekao, Bili smo veoma, veoma iznenaeni. Oekivalismo da emo moda videti samo jedno ili dvoje u drugoj grupi. Jo700 dece je na listi Rojal Fri bolnice, da bi bila procenjena u pogleduovog novog creva/autizam sindroma.

Novom crevnom oboljenju nadenuto je ime ileo-limfoidno-nodu-larna hiperplazija.

Industrija vakcina predstavlja veliki biznis, jer svake godine donosimilione dolara od prodaje u blagajne farmaceutskih kompanija.

Medicinski autoriteti u SAD prilino brzo su poeli da se ale da jeistraivanje sadralo mane, da nije bilo temeljno, itd. Robert en (Ro-bert Chen) i Frenk DiStefano (Frank DeStefano), lanovi Nacionalnogprograma za bezbednost i razvoj vakcina pri Centrima za kontrolu iprevenciju bolesti (CDC) u Atlanti, rekli su da to istraivanje ne pred-stavlja dokaz da MMR vakcina izaziva crevni sindrom