Vels Liz - Fotografija

8/12/2019 Vels Liz - Fotografija

1/16

Uvod: Drutvo spektakla

5.1 Viktor Berdin, ta vam znai vlasnitvo?, 1974

U drutvima u kojima preovlauju moderni uslovi proizvodnje, ivot je predstavljenkao ogromna akumulacija prizora. Sve to je nekada bilo neposredno doivljavano,udaljeno je u predstavu.

(Debor, 2003, prvi deo)

U XXI veku, potroaki odnosi poeli su da vladaju naim ivotima dotog stepena da esto prestajemo da ih svesno prihvatamo kao posebnu grupu

istorijskih, drutvenih i ekonomskih odnosa koje su ljudi sami konstruisali.Kao i svaki kulturni i tehniki razvitak, razvoj fotografije bio je pod uticajemireg drutvenog i ekonomskog konteksta. Fotografija je ujedno kulturnaalatka, koja je vremenom preobraena u potronu robu, i alatka koja sluikao sredstvo komunikacije potroake kulture, a koja se ostvaruje putemreklama i ostalog marketinkog materijala. Pozivajui se na ideje francuskogsituacioniste Gi Debora, izloene u knjizi Dru t vo spektakla (Soc i e ty othe Spec tac l e ) , moemo istraiti eksploataciju masovnih medija i vizuelnog

predstavljanja, koje kapitalistiko drutvo koristi da bi ustoliilo poredakspektakla i iluzija u svrhu promocije potroake kulture (Debor, 2003)1.

1 Debor je bio vodei lan Situacionistike internacionale, koja je bila pod uticajemmarksistike i anarhistike misli. Njihov glavni cilj bio je podrka radnicima da uestvuju udirektnoj transformaciji svakodnevnog ivota, umesto da ekaju pogodan trenutak za

podizanje revolucije. Imali su udela u Francuskim studentskim protestima 1968. godine.Zahvaljujui Deborovim spisima, ideje situacionista opstale su i do danas.


2/16


3/16


4/16


5/16


6/16
http://www.corbis.com/http://ages.com/http://www.gettyim-/


7/16


8/16


9/16


10/16

interakciji. Reklamna fotografija je od fundamentalnog znaaja u daljojfetiizaciji robe iroke potronje, jer proizvodima obezbeuje ono to sumarksisti nazivali lanim znaenjima (videti Wil-liams, 1980; Richards,1990). Robert Goldman izloio je svoje vienje u studiji o reklamnimfotografijama osamdesetih godina:

1977b; Hall, 1993, Williamson, 1978). Sledea dvapoglavlja, Gramatika reklame i Hegemonija u

otografskoj reprezentaciji, koristie neke od ideja kojesu izneli izuavaoci propagande i masovne kulture, kako

bi istraili naine pomou kojih moemo detaljno itati irazumeti ovu vrstu poruka.reklame nude jedinstveni prozor za posmatranje kako

interesi potroakog drutva konceptualizuju drutveneodnose" (Goldman, 1992: 2). Uloga reklamnogfotografa bila je od kljune vanosti za fetiizaciju robea, poev od ezdese-

tih godina XX veka, i za razvoj opte kulture naina ivota. Kako pieGibelhauzen 1963. godine, Kamera je vedue vreme omiljeni medij svakogoglaavaa. Ona nas svojim realizmom ubeuje, ak i kada nas opinjava, kao

to to biva i sa arima snova, tako da se ak i ljudi naeg vremena lako privolena oboavanje idola koje ona proizvodi" (Giebelhausen, 1963).

Savremeniji udbenici izloili su ne samo proces nastanka snova, ve ineodreena znaenja slika, kao i ulogu posmatraa u stvaranju znaenja:

Sutina ekonomske propagande uopte, kao i propagandne fotografijekonkretnije, lei u tome da neto to je sasvim obino preobrati uuzbudljive i privlane vizuelne predstave. Reklamni fotograf prodaje

snove i tenje - ponekad ak i sopstvene. Komercijalna fotografija ovoganra ne znai nita drugo do briljivo stvaranje kompleksne, madaintimne slike koja poziva posmatraa da skoro zamisli itavu priu,umesto da samo posmatra predmete fotografisanja.

(Ward, 1990)

Ova poslednja izjava takoe ukazuje na to kako su

strunjaci u oblasti komercijalnih poslova razumeli onoto naunici i kritiari podvlae kao najvanije - ulogunas samih u procesu stvaranja znaenja reklama. Bart idrugi teoretiari su, kroz semiotiku i kulturnu analizukomercijalnog vizuelnog materijala, ponudili naine nakoje moemo dekodirati reklamne slike i razumeti svojuulogu u interpretaciji fotografija, kao sastavni deostvaranja i odravanja ideologija i prevlasti potroake

kulture (Barthes, 1973,


11/16


12/16


13/16


14/16


15/16

glaava kako je tekst reklame od presudnog znaaja u utemeljenju njenogznaenja. U svojoj poslednjoj knjizi, The Language o f Advertising (Jezikmarketinga), Anela Godard se bavi izuavanjem naina pomou kojih tekstovireklama formuliu znaenja (Goddard, 1998).

Simboliki znaaj korienja ili nekorienja neke fotografije, takoe je

vaan za oglaavae. Keti Majers se bavila istraivanjem situacija u kojimasu oglaavai birali da li e upotrebiti odreenefotografije ili nee, s namerom da pronau simbole svesti o

ekolokim problemima (Myers, 1990).

Izvor: Vels, Liz (priredila): Fotografija. Beograd, Clio,2006, str. 263-291, 400-401.


16/16

8 Reklama za Omega satove, Omega i Sindi, zajedno u vremenu", 1999.L uba no u Ome a SA, Ziirich

Vels Liz - Fotografija

Documents

Transcript of Vels Liz - Fotografija