Velika Vizantija-Kratka Istorija Vizantije

Click here to load reader

  • date post

    22-Jun-2015
  • Category

    Documents

  • view

    94
  • download

    15

Embed Size (px)

Transcript of Velika Vizantija-Kratka Istorija Vizantije

Velika Vizantija veliko hriansko carstvo koje je trajalo vekovima. Kratka istorija VizantijeVizantija je bila vekovima veliko carstvo i imperija koja je ivela u miru i prosperitetu. Vizantijsko carstvo je bilo uzor kulture i duhovnosti celom svetu. Kako je nastala Vizantija i odakle joj ime. Kratka istorija Vizantije Vizantija- Hriansko carstvo Kako je Vizantija dobila imePo Grkom mitu- Vizis je unuk Ije i Zevsa. Zevs je Iju pretvorio u kravu, da bi obmanuo svoju ljubomornu enu Heru. Hera je poslala velikog obada koji je Iju progonio.bekstvu Ija prelazi !os"or koji po njoj dobija ime #Gove$i gaz%.&vropi, gde 'e nastati grad, rodila je k'erku (eroesu, kojasaPosejdonomdobijasinaVizasa. (ralj Vizas))*-)+,g. preHrista, polae temelje gradu, na vododelni-i &gejskog i .rnog mora na obalama /ramornog mora,Vizantion je neposredno imao glavnu ulogu u doga$ajima na !liskom istoku. Zauzeo ga je +01 g.p.n.e. persijski -ar 2arije a potom ga 344 g. pre Hrista zauzima spartanski regent Pausanije. 5d 13*-11, g.p.n.e. grad je zauzeo 6ilip II prozvan /akedonski.ni7tio ga je 0,) g. rimski -ar 8eptimije 8ever, a zatim i obogatio mnogim gra$evinama, te je od tada Vizantion poznat i pod imenom 9ntoninija ili 9ntoninijana :po 9vgustu 9ntonina;.Ovim pobeuj(onstantin Veliki, sin 9urelija Valerija (onstan-ija i godina kada mu je ota- unapre$en za .ezara. (onstantin u 2iokle-ijanovij slubi ratujepo&giptui Persiji. Vojskagajevolelai posleoevesmrti ? proglase ga za -ara @+. jula 1*) g. stao je protiv /aksen-ija kaji je svojim nasiljem pritisnuo Aim.8labiji od protivnika, poeo je da gubi bitku i pred sam slom svoje vojske, do7ao je na pomisaodamoli pomo'neba. =evernik, unedoumi-i odkogadatrai pomo', zamolioje VrBovnobi'eda mu pomogne. 5djednom, usredpodneva,na vedromnebu pojavi se krst s natpisomC #5VI/ P5!&D< #.8lede'e no'i 8pasitelj se javi (onstantinu Velikom i naredi mu da pripremi zastavu sa znakom koji mu se ukazao. Zastavu je sainjavaoC #zlatan vena- poboden na dr7ku sa monogramom od poetniB slova Hristovog imena%. 5vakva zastava je kasnije dobila naziv ? #labarum%.(onstantin odnosi blistavu pobedu kod /ilvijskog mosta, pod zidinama Aima 10@g./ediolanu:dana7nji /ilan; 101g. done7enjeZakonski akt -areva (onstantina Velikogi Ei-inijaoprestankuprogonaHri7'ana. Faj #/ilanski edikt%nijepropisivaodaHri7'anstvo postaje dravna religija, ve' je to uveo 1>* g. -ar Feodosije I Veliki.!ari"radIzgradnjanoveprestoni-e na!os"oru, kojajepoela novembra 1@3g. predstavljanajve'i graditeljski poduBvat toga vremena. Predanje belei, da je (onstantin Veliki ? po savetu 9n$ela ?trasirao konture prestoni-e prvogHri7'anskog-arstva, -arstva koje je najdue trajaloa najmanje spominjano. 5d 1@3 do 11* g. uz ogromne napore, sagra$en je novi grad. z slavu nebeskiB Borova, (onstantin Veliki je 00. maja 11* g. osve7tao Grad.Ime #(onstantinopolj% nije sasvim zvanino.stvari, Grad nije imao ime, nego samo naziveC #=ovi Aim#, #5ko Vaseljene#, #=ovi 0 g. potvr$ene su i dopunjene odluke Prvog vaseljenskog sabora i time je konano "ormulisan #8imvol vere%.$o"orodica vreme -ara Feodosija II odran je Fre'i vaseljenski sabor u &"esu 310 g. 8abor progla7avaC da je 5na koja je rodila 8ina !oijeg uistinu /ati !oija ? odnosno !ogorodi-a. .ari-a Verina, ena Eava I, sagradila je -rkvu !ogorodi-e Halkopratijske u kojoj 'e se do kraja 0@. veka uvati Pojas Presvete !ogorodi-e, koji se danas nalazi u 8vetogorskom namastiru Vatopedu.#in $oiji Halkidonu 3+0 g., preko puta .arigrada na azijskoj obali, odran je Hetvrti vaseljenski sabor. =anjemujepriBva'enadogmaodvemaprirodamauHristu#nedeljivimali i nespojivim%. Hristos je ovaplo'eni 8in !oiji i Eogos, jedna linost sa dve prirodeC boanskom ? jedinosu7tan 5-u, i oveanskom posle ovaplo'enja ? jednosu7tan sa ljudima.Vizantijsko pravoVladavina -ar 0g. odranIesti vaseljenski sabor. (akoPeti i Iesti vaseljenski sabor nisudoneli kanone, -ar 4 g. ponovo poeo sa radom 8abor. Poslednja sedni-a tog, 8edmog vaseljenskog sabora, koji priznaje i istono i zapadno Hri7'anstvo, opdrana je 01. oktobra 4>4 g. 8abor je proglasio po7tovanje Ikona za neizostavnu dunost svakog Hri7'anina.&okuaj ujedinjenjaVekovima je zapad nametao da u vaseljeni moe biti jedan imperator. Zabeleeno je da su >*@ g.u .arigrad stigli izaslani-i (arla Velikog i Pape ? da predloe brak izme$u -ara na Zapadu i -ari-e na Istoku :(arla Velikog i Irine; da bi se G# Istok i Zapad ponovo ujedinio#. =o , uskoro po njiBovom dolasku, dravni udar li7io je -ari-u Irinu prestolaIrina ? udovi-a -ara Eava IV;. Proterana na Prinevska ostrva, a potom na Eezbos, -ari-a ubrzo umire.3@->)4;, dobro je upravljala -arstvom.(ada je zbaena sa vlasti, ostavila je u dravnoj blagajni 11 tone zlata i preko ,* tona srebra #.'izmaVeliki raskol :grki ?#7izma%; desio se 0*+3 g. za vreme rimskog pape Eava JIJ i -arigradskog patrijarBa/iBajla(erularija. Aaskol uHri7'anstvujenastaousledneslaganjaotumaenju dogme o 8vetom trojstvu, o po7tovanju odluka 8edmog vaseljenskog sabora i o ne priznavanju Pape kao univerzalnog autoriteta. 5d vremena re"orma-ije ? Hri7'anstvo se podelilo na tri velike grupeC Pravoslavlje, (atoli-izam i Protestantizam.Krstai=a saboruu(lermonu @4. novembra 0*,+g. papa rbanII pozvaoje &vropuurat za oslobo$enje8vetezemljeodmuslimana. =arednegodinepokrenulaseogromnavojskapod imenom #krsta7i%. Preme reima uene vizantijske prin-eze 9ne (omnine,straB se uvukao u stanovnike.arigradai -ara9leksejaI, kadasuuli dasuse#Gpokrenulasvavarvarska plemena sa Zapada#. /esto okupljanja vojske bio je .arigrad u koji su poeli pristizati vojni-i 0. avgusta 0*,) g. Aezultat Prvog krsta7kog rata bio je osvajanje 4 g. zauzeo ili januara 0@+, g. /iBailo VIII Paleolog :0@+,-0@>@; progla7en je za savladara mladom-0@)0; i krunisan-arskomkrunom. elji dapovrati .arigrad, /iBailoVIII jestupioupregovorei sklopiosporazumsaDenovom, suparni-om Vene-ije. /e$utim, pre nego 7to je sporazum iz =im"eja poeo da ivi, mala vizantijska vojska pod vojskovo$om9leksijem8tratigopulompovratila je u leto 0@)0 g., gotovo sluajno, .arigrad. Pe7i-e, u Bri7'anskoj smirenosti, /iBailo VIII u7ao je na Veliku Gospojinu 0+. avgusta 0@)0 g. u staru prestoni-u Hri7'anskog -arstva. Ispred ZlatniB vrata, mitropolit (izika itao je 9katist Georgija 9kropolita. Posle svake molitve -ar i njegov dvor padali su nui-e na zemlju i ponavljali reiC #Gospode, pomilujK #laz/iBailaVIII u.arigradliiojenakrsni put. Ispred-aranosili suudotvornuikonu !ogorodi-e 5digitrije koju je slikao 8veti apostol i evan$elista Euka. 8luba je odrana ispred 8tuditskog namastira, a zatim je litija oti7la u 8vetu 8o"iju, gde se -ar zaBvalio !ogu na velikoj milosti koja se na njega izlila.#labljenje carstva8ini naslednik/iBaila VIII, 9ndronikII, jekrajem01. i poetkom03. veka zanemario preBrambenu politiku, te je .arigrad zadesila velika glad. PatrijarB 9tanasije je traio od .ara da preduzme stare mere dravne kontrole nad snabdevanjem Brane. /e$utim, 9ndronik II je bio isuvi7e slab da preduzme radikalne mere.8talnapretnja.arigradupostali subugarski -ar /iBailoIi7man:01@1-011*;i vene-ijanska "lota. .arstvojeuzdrmanogra$anskimratomizme$udedei unuka, 9ndronikaIIi potonjeg 9ndronika III. .arigrad, verovatno nikada ne bi pao, da nije bilo izdaje.no'i izme$u @1. i @3. maja 01@> g. 9ndronik III u7ao je u grad kroz Aomanovu kapiju koju su mu otvorile pristali-e u Gradu.ruke 5smanlija 0110 g. pada biv7a prestoni-a =ikeja, a 0114 g. =ikomidija :grad na /ramornom moru;.KreditiHetrdesetiBgodinaJIVveka-arstvojeosetilonedostataknov-aibilojeprinu$enodatrai kredite. Glavni kreditor bila je Vene-ija i krediti 'e biti uzimani sve do propasti Vizantije. .ari-a 9na 8avojska 'e u Vene-iji zaloiti i -arski nakit koji 'e zauvek ostati u rizni-i -rkve 8vetog /arka, jer -arstvo ne'e nikada uspeti da vrati dug..arstvo se na7lo u te7koj situa-iji iz koje su mnogi videli izlaz u . veka kao jedno od vizantijskiB teBnikiB uda.