Velika nevolja koja dolazi - Marvin Mur - pdf

7/31/2019 Velika nevolja koja dolazi - Marvin Mur - pdf

1/95

VVEELLIIKKAANNEEVVOOLLJJAAKKOOJJAADDOOLLAAZZII

MMAARRVVIINNMMUURR

DDAALLIISSIISSPPRREEMMAANNZZAADDOOGGAAAAJJEE

KKOOJJIIEEUUZZDDRRMMAATTIITTEEMMEELLJJEENNAAEEGGSSVVEETTAA??

Religija e neposredno pre Isusovog dolaska zavladati dravnim

ustanovama naeg sveta. Biblija to pretskazuje. Meutim, izmeusadanjosti i budunosti treba da se dogodi neto oevidno to biduhovnim silama dopustilo da zadobiju ne samo panju ve i poslunostposvetovljenog mnotva.

Pisac skree panju na biblijska predskazanja o onome to predstoji.Sve moe da se izmeni za tren oka - kao odgovor na velike nesree kojeprevazilaze sve to je ovek iskusio.

Unapred opomenut znai unapred naoruan.Budite spremni da ivite u toku dogaaja koji e otvoriti vrata novom

svetskom poretku.Knjiga Velika nevolja koja dolazije prethodna opomena. Do vas stoji da

li ete biti unapred spremni.

Naslov originala:The Coming Great Calamity

Autor:Marvin Moore


2/95

2

SSAADDRRAAJJ

1.PROMENA PARADIGME.......................................................................................... 4Promena paradigme ....................................................................................................................... 5Helenizam ....................................................................................................................................... 5

Renesansa ........................................................................................................................................ 6Doba Vodolije ................................................................................................................................. 6

2.BOJE ORUJE...................................................................................................... 8Boje oruje ..................................................................................................................................... 9Egipat i Izlazak .............................................................................................................................. 11Potop ............................................................................................................................................. 11

3.BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE.................................................................................. 12Dolazi strana kriza ...................................................................................................................... 12itav niz katastrofa ....................................................................................................................... 13Priroda nesrea koje e doi ......................................................................................................... 14Strane nesree pogaaju gradove ............................................................................................... 15Boji sudovi pre kraja vremena milosti ....................................................................................... 15Iznenadne katastrofe .................................................................................................................... 17Promena u Bojem postupanju .................................................................................................... 19

4.ZNACI NA NEBU PRVI DEO .................................................................................. 215.ZNACI NA NEBU DRUGI DEO ............................................................................... 25

Asteroid od est milja ................................................................................................................... 27Manji asteroidi .............................................................................................................................. 29

6.OGNJENE LOPTE.................................................................................................. 32Izjave koje se odnose na vienje iz 1904. godine ......................................................................... 32Izjave koje se odnose na vienje iz 1906. godine. ........................................................................ 32Druga (sporna) pitanja ................................................................................................................. 34Druge dve izjave ............................................................................................................................ 36

7.PROMENA PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO ................................................ 38Otkrivenje 13,1-8. ......................................................................................................................... 38Otkrivenje 13,11-17. ..................................................................................................................... 39Otkrivenje 17. poglavlje ................................................................................................................ 39

8.PRMENA PARADIGME I VELIKE NESREE............................................................... 429.VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET.............................................................. 44

Obeleja milenijumskog pokreta ................................................................................................. 44Mnogostruke nesree .................................................................................................................... 45Idejna sirovina ........................................................................................................................... 45Dodatne napomene ....................................................................................................................... 47

10.SAVREMENA PREVARA ....................................................................................... 4811.DRUKIJE GLEDITE O POSLEDNJEM VREMENU...................................................... 55

Opomena ....................................................................................................................................... 55


3/95

3

udo .............................................................................................................................................. 56Znak ............................................................................................................................................... 57Kazna ............................................................................................................................................. 57Posle velike kazne .......................................................................................................................... 58Malahija Martin ............................................................................................................................ 58Kada e se to desiti? ...................................................................................................................... 59Analiziranje dokaza ...................................................................................................................... 59

12.VELIKE NESREE I KRIZA IZOTKRIVENJA 13. GLAVE.............................................. 62Kriza u Otkrivenju 13. glavi ......................................................................................................... 63Saet pregled ................................................................................................................................. 64Velika borba u Otkrivenju ............................................................................................................ 66

13.NAA ODGOVORNOST ZA SVET............................................................................ 67Pridruite se mnotvu ................................................................................................................... 67

14.PRIPREMA ZA NESREE KOJE PREDSTOJE............................................................... 70Reetanje ........................................................................................................................................ 70Karakter - stvarna proba .............................................................................................................. 71ta je greh? ..................................................................................................................................... 72Sticanje tanih informacija .......................................................................................................... 73Predanje biblijskoj istini .............................................................................................................. 74

15.HRABRO SUOAVANJE SA POSLEDNJIM VREMENOM................................................ 77Kua u plamenu ............................................................................................................................ 77Ljudi ne vole rave vesti! .............................................................................................................. 78Isusovo uputstvo za prevazilaenje straha................................................................................... 78

Postupanje sa strahom .................................................................................................................. 79Kako priati deci o poslednjoj krizi? ............................................................................................ 80Posmatranje druge strane............................................................................................................. 82

DODATAKAO KRAJU VREMENA MILOSTI................................................................ 84Pojedinaan i zajedniki kraj vremena milosti ........................................................................... 84Kraj vremena milosti za pojedince............................................................................................... 84Prestanak vremena milosti za grupu ........................................................................................... 85Sudovi slede prestanak vremena milosti ..................................................................................... 86Kraj vremena milosti za svet kao celinu ...................................................................................... 87Kraj vremena milosti i odlaganje ................................................................................................. 87

DODATAKBPITANJA PROISTEKLA IZ KNJIGECHRIST'S OBJECTLESSONS, P412. .......... 90Nesrea i poslednja kriza .............................................................................................................. 90Odnos nesree i kraja vremena milosti ........................................................................................ 95


4/95

4

11..PPRROOMMEENNAA PPAARRAADDIIGGMMEE

U jesen 1994. godine proveo sam vikend u domu svog prijatelja u junoj Kaliforniji. U nedeljuujutru, neto pre moga polaska na aerodrom, proao sam kroz njegovu dnevnu sobu i na stoiuugledao oktobarski broj asopisa Omni. Uzeo sam asopis i poeo da ga prelistavam. Moju panju je

privukao jedan lanak o udesnoj pojavi Bogorodice Marije. Evo, nekoliko odseka iz tog lanka:

Na dan 21. marta 1994. godine Njujorke vesti u jedanaest sati zavrile su se ovimpobonim slikovitim prikazom: Sveano, ali skromno obuena porodica jednogEgipanina, imigranta, i njihovi prijatelji zakrili su jedan stan u Bensenherstu u Bruklinu.Svi oni sa strahopotovanjem posmatrali su jednu blistavu bakarnu ikonu BogorodiceMarije. Televizijski reditelj vesti sa nepristrasnim zanimanjem objavio je da sa ove ikone,koju je porodica Butros kupila u jednoj prodavnici crkvenih predmeta u Kairu, teku uljanesuze. Kamera je prikazala jednu egzotinu linost sa bradom u dugakoj, crnoj mantiji, koja

je predstavljena kao vladika Koptske pravoslavne crkve, jedne hrianske zajednice izEgipta. On je uveravao veliko njujorko gledalite da se udo zaista dogodilo.

U pozadini televizijski reditelj smeio se na nain koji kao da je govorio: Ko zna. Priaje lepo smiljena da predstavi fusnotu o bogatstvu ivota u velikom gradu. (Omni, oktobar1994,54)

Ako ste proseni stanovnik Zapada, verovatno ete uzdahnuti, odmahnuti glavom i moda sepridruiti njujorkom TV reditelju osmehom koji kao da znai - kako su lakoverni neki ljudi. To je,

uveravam vas, i moja reakcija na sline prie.Potrebno je da budemo paljivi da se preiroko ne osmehnemo ili preglasno uzdahnemo, zato

to i mi moemo biti predmet ale.Ne mislim da bakarna bogorodica moe stvarno da lije udesne uljane suze. Kada bismo vi i ja

mogli da otvorimo glavu ikone, mi bismo verovatno potraili neki sud sa obinim jestivim uljemkoji je cevicom povezan sa oima. Oslanjajui se na svoj racionalni um, briljivo traei logininauni dokaz za sve, mi bismo ikonu proglasili prevarom i nastavili sa svojim poslom.

Razlog to bismo i mi mogli ostati nasamareni je u tome to se u ovoj prii dogaa neto vie odonoga to je oigledno obinom posmatrau, naroito onima koji na to gledaju oima naunog

Zapada. lanak u Omni nastavlja da istie da je bruklinsko udo sa uljem samo najnovija erupcijavulkanskog komeanja dogaaja vezanih za uda i natprirodna pojavljivanja Bogorodice Marije,ukazujui na to da strahovita tenja za verskim iskustvom za dodir sa udom i boanstvom izprve ruke ... nagoni ljude iz cele zemlje u mesta kao to je Bensenherst. lanak u Omni tvrdi da sumnogi ljudi imali vizije o Bogorodici i spominju neke poznatije dokazane pojave u Severnoj Americii drugim delovima sveta. Neke pojave dogodile su se u imunom susedstvu, pokrenuvi Omni dakomentarie da Amerikanci srednjeg stalea ... nisu u stanju da pomire svetovni, skeptini, nauni isvesni deo svojih misli sa svojim duboko emocionalnim verskim enjama i strahovima.

Pre svega, moramo shvatiti da problem u prii o ikoni koja plae nije racionalni dokaz. To je

verovanje. To je ovekova potreba za neim to je vie od racionalnog, naunog objanjenjarazliitih pojava u ivotu. To je duboka potreba za duhovnim.


5/95

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI PROMENA PARADIGME

5

Promena paradigmeTa potreba se iri u zapadnom drutvu. Ona se zove promena paradigme.Paradigma je osnovni nain na koji objanjavamo stvarnost. Dva najuobiajenija naina

predstavljaju racionalno (nauna i verska) natprirodna objanjenja. Promena paradigme nastajekada drutvo menja nain kojim objanjava stvarnost. U toku prolih vekova, zapadna misao u

velikoj meri bila je zasnovana na racionalno-naunim objanjenjima stvarnosti, ali promenaparadigme nastavlja se u naem drutvu ak i u vreme dok itate ovu knjigu. U ovome je problem sapriom o ikoni koja plae. Problem njujorkog televizijskog reditelja nije njegova sumnja da suuljane suze neprirodne. On je u tome to reditelj u poniznoj svetenikoj veri nije sagledao neto

vie od iste prevare. Reditelj vesti nije shvatio da se drutvo sa kojim je tako upoznat, u komedominira krajnja logika i nauka, nalazi na putu promena.

Pojedinci ponekad brzo menjaju svoje paradigme. To se na primer, deava kada neki naunikpostane hrianin. To ne znai da se naunik odrie svih naunih postavki sa kojima se saiveo. Toznai da nauka nije vie jedini ili moda najvaniji nain kojim se objanjava stvarnost.

Drutvo se mnogo sporije menja. Promena paradigme jedne sveukupne kulture zahteva modanekoliko stotina godina. To je bar bio sluaj u prolosti.

HelenizamPre dve hiljade godina helenizam je vie od nekoliko vekova dominirao ljudskom milju u svetu

Sredozemlja. Helenizam je do tog vremena bio najbolji izraz napora oveanstva da razvije jednuracionalnu osnovu za odreivanje stvarnosti.

Meutim, u vreme Hristovog dolaska na svet, ve je na putu bila promena glavne paradigme.Elen Vajt to dobro opisuje u svojoj knjizi enja vekova:

'Kada se navri vreme, posla Bog sina svojega.' Provienje je upravljalo pokretimanaroda i plimom ljudskih pobuda i uticaja, sve dok svet nije postao zreo za dolazakIzbavitelja. Narodi su bili sjedinjeni pod jednom vladavinom. Govorilo se jednim jezikomkoji je svuda bio priznat kao knjievni jezik...

U to vreme neznaboaki sistemi gube svoju vlast nad narodom. Ljudi su bili umorniod spoljanjeg sjaja i mitova. eznuli su za verom koja bi mogla da zadovolji duu. Iako jeizgledalo da je svetlost istine napustila ljude, bilo je dua koje su traile svetlost, i koje subile ispunjene zbunjenou i tugom. One su bile edne saznanja o ivom Bogu, i neke

sigurnosti ivota posle groba. (enja vekova, str. 18)

Zapazite zanimanje za duhovnost za koje Elen Vajt govori da je bilo u porastu u vreme od predve hiljade godina kada je Hristos trebalo da doe na svet. Bezbrojni kultovi sa obredimaposveivanja i tajnim misterijama obuzimali su u to vreme umove ljudi. Jedan od najpoznatijihkultova bio je kult boga Mitre - mitraizam. Elen Vajt ukazuje na jedan od glavnih razloga zato suovi kultovi bili tako popularni: Ljudi su eznuli za verom koja bi mogla da zadovolji duu.... Oni subili edni saznanja o ivom Bogu, i neke sigurnosti ivota posle groba.

Drugo, hrianstvo je u to vreme bilo kult 1, koje je kao mitraizam, takoe imalo svoj obred

1 Izjednaavanje hrianstva sa kultom zvui uvredljivo, ali jednostavni ljudi iz prvog veka nae ere smatrali suhrianstvo kultom.


6/95


6

posveenja i oienja (krtenje) i tajnu misteriju (Veeru Gospodnju). Mi znamo da je hrianstvoponudilo jedino pravo reenje ovih enji i to je razlog to je Bog izabrao ovo istorijsko razdoblje - ukome su ljudi tragali za istinom - da zasadi svoju novu hriansku religiju.

Na kraju, hrianstvo je pobedilo Rimsko carstvo i promena paradigme bila je potpuna.Sledeih 1.200 godina religija, i posebno hrianska religija, postala je vladajui nain miljenja u

celom evropskom svetu. Na Srednjem istoku i u Severnoj Africi islam je pobedio hrianstvo, aliislam je takoe bio religija. Na taj nain, celim svetom Mediterana zagospodario je religiozni oblikmiljenja tokom veeg dela prvog i prve polovine drugog milenijuma.

RenesansaSve je to promenila renesansa. Godine 1510. Kopernik je objavio da je naa Zemlja samo jedna

od nekoliko planeta koje krue oko Sunca i da na svet nije sredite svemira. Svi oblici dotadanjegmiljenja poeli su da izumiru. Ni religiozni nain miljenja, koji je gospodario gotovo hiljadu i pogodina, nije u tom smislu bio nikakav izuzetak. Crkva je osvetom suzbijala novu nauku. Oko 120

godina posle Kopernikove objave, Galileo je bio primoran da porekne svoj stav pred crkvenimsudom.Ipak, nikakav autoritet, bez obzira koliko dugo gospodario ljudskim umom, ne moe ga spreiti

da se ne menja kada je jednom prema nekoj drugoj paradigmi, poeo da shvata stvarnost. Poetkomdvadesetog veka nauka se vrsto drala zapadnjakog naina miljenja. Drugi naziv za ovaj nainmiljenja je sekularizam ili kako se esto naziva sekularni humanizam. Sve vie, ljudi u drugimdelovima sveta pristupali su stvarnosti prvenstveno racionalnim, sekularnim stavovima a ne sareligioznog stanovita.

ak i hrianstvo, koje tvrdi da zasniva svoje zakljuke na natprirodnom, duboko je bilopotreseno racionalnom, sekularnom, naunom paradigmom. Na primer, kada je va doktor unedoumici o vaoj bolesti, da li oekujete da e u traenju odgovora konsultovati Bibliju ili svojemedicinske knjige? ta mislite koju je vrstu knjiga itao va mehaniar, dok se obrazovao? Istina jeda u svojoj adventistikoj kulturi duboko elimo da Biblija bude osnovni udbenik u obrazovanju,ali koju knjigu oekujete da e va sin ili ker studirati na fakultetu, ako im je glavni predmet hemijaili fizika?

Ova sekularna paradigma proima danas na ivot na nain koji ak i ne shvatamo. Oekujemoda najvanije ustanove nae kulture budu sekularne: opte obrazovanje, komunikacije (novosti,knjige, asopisi), zabava, vlada, i tako dalje. Shvatio sam koliko je ova sekularna paradigma uticalana moju misao onoga dana kada sam itao jedan sekularni enski asopis u ekaonici u lekarskoj

ordinaciji. Dok sam prelistavao asopis, naiao sam na jedan oglas za neki verski proizvod, pa samimao udno oseanje da ovaj oglas ne pripada ovom asopisu. Morao sam da zastanem i nateramsebe da shvatim da je proizvoa ovakve vrste proizvoda imao podjednako pravo, kao i svaki drugi,da oglaava u ovom asopisu.

Ovo sekularno, nauno stanje uma vladalo je zapadnom kulturom u toku celog mog ivota,ivota mojih roditelja i dedova. Veina ljudi verovatno prihvata misao da je ono dostiglo svoj

vrhunac sredinom dvadesetog veka, eksplozijom atomske bombe nad Japanom 1945. godine isputanjem Apola na Mesec 1969. godine.

Doba VodolijeNalazim da je, ipak, veoma znaajno da je sledea, velika promena paradigme u zapadnom


7/95


7

drutvu bila na putu u trenutku kada je Nil Armstrong nainio svoj prvi korak na Mesecu. Hipi -pokret ezdesetih godina moda izgleda kao slabi kandidat za obeleavanje puta koji je vodio usledeu promenu paradigme, meutim to je upravo ono to se dogodilo. Ako duhovnost definiemokao ivot zasnovan na intuiciji i unutranjem prosvetljenju, koji je suprotan racionalizmu, tada jehipi - pokret bio duboko duhovan. Postojala je takoe pobuna protiv naunosti i potvrda vrednosti

koje ne predstavljaju novac i tehnologija - dva zatitna znaka racionalno - naune paradigme.Duhovnost Nju Ejda (Novog doba) je drugi dokaz duboke promene paradigme koja je u toku

ak i dok itate ove rei. Konzervativni hriani veruju da je Nju Ejd laan pokret, ali to je vanokvira ove rasprave. Ono to smeta je to Nju Ejd takoe odbacuje nauku i tehnologiju kao jedineizvore istine. Potovaoci Nju Ejda veruju da doba Ribe izmie pred dobom Vodolije koje e, kakooni tvrde, biti okarakterisano mirom na celom svetu.

Pokret za oporavak putem dvanaest koraka sada je drugi dokaz da ulazimo u doba kojenaglaava duhovnost isto koliko i racionalizam. Ovaj pokret poeo je krajem tridesetih u grupialkoholiara iz Akrona u Ohaju. Meutim, u toku prvih dvadeset ili trideset godina okupljao je

alkoholiare. Tek poslednjih dvadeset do trideset godina, postao je iroko prihvaen kao nain zasavladavanje mnotva raznih prinudno - opsesivnih ponaanja.Ovaj duhovno usredsreeni pokret koji nije vezan ni za jednu religiju napredovao je u toku istih

godina kada su duhovne ideje Nju Ejda privukle panju celog sveta.Takozvana vantelesna iskustva opet predstavljaju drugi dokaz o rastuem znaaju koji zapadni

svet na kraju dvadesetog veka pridaje duhovnosti na raun racionalizma. Zanimanje za anele ipojavu Bogorodice Marije takoe se uklapa u dokaze o promeni paradigme.

Razvoj koji je zaokupio panju adventistikih hriana u Severnoj Americi ogleda se u sveveem uticaju Religiozne desnice iji je najoigledniji izraz Hrianska koalicija. Sve veapopularnost konzervativnog programa radio - razgovora kao to je Ra Limbor, ide ruku pod rukusa rastom moi Religiozne desnice. Na irokoj osnovi vidimo Rimokatoliku crkvu kako se uzdiekao svetski moralni policajac. Po nekim moralnim odlukama muslimanski fundamentalistiudruuju se sa njima!

Da, promena paradigme velikih razmera odvija se u celom svetu, a ne samo na Zapadu.Promena odlazi od svetovnih vlasti i svetovnog naina shvatanja stvarnosti, prema duhovnim

vlastima i duhovnom nainu objanjavanja stvarnosti.Molim vas, obratite panju na ono to u dalje rei, jer verujem da je to jedan od najznaajnijih

dokaza da ivimo u poslednje vreme - Bog je izabrao vreme u kome je nastala velika promenaparadigme u zapadnom drutvu da poalje svoga Sina prvi put na svet. Dokaz nam nagovetava da je

On izabrao slino vreme da po drugi put poalje svoga Sina na svet.


8/95

8

22..BBOOJJEEOORRUUJJEE

Hoete li da krenete na put zajedno sa mnom? Vremenski emo se vratiti unazad - iza Isusovogroenja, unazad pre Danila, unazad pre Davida, unazad ak i pre Jakova. Vratiemo se u Avramovo

vreme. Ipak, neemo posetiti Avrama. Na ovom putu spustiemo se do Sodoma da bismo se

upoznali sa bratom Lotom.U stvari, da pokuamo da predstavimo brata Lota i njegovu enu. Zamislimo da smo mi oni, a

oni mi.Jednog vrelog letnjeg poslepodneva sedimo na gradskoj kapiji posmatrajui kovitlace koje pravi

vetar od pustinjske praine. Ubrzo nae oko opaa u daljini dve prilike. One dolaze prema namaputem koji vodi u grad i kako nam se pribliavaju, sve sigurnije moemo rei da su stranci.

Po dobrom obiaju stanovnika pustinje u toj oblasti, pozivamo ih da ostanu u naem domu, paiako u poetku odbijaju, najzad uspevamo da ih ubedimo da pou sa nama.

Posle veere, sedei za stolom i priajui sa njima, ostavljaju na nas utisak ljubaznosti. Izgleda

kao da su najljubazniji ljudi sa kojima smo se ikada upoznali. elimo da u naem gradu bude vieljudi slinih njima. Navaljujemo da ostanu i u naem gradu naine sebi dom, ali na ovakav predlognai novi prijatelji postali su udnovato tihi. Izmenili su poglede pune zebnje i po prvi put osetilismo se neprijatno u njihovoj blizini.

Kada smo upitali da li neto nije u redu, jedan od njih proistio je grlo, kao da eli neto dakae, zatim je zastao opipavajui stolnjak na stolu. Obojica su dugo utali. Nekako, kao da smo i mioseali da ne treba nita da kaemo, pa smo tako sedeli i iekivali. Najzad, jedan od njih jeprogovorio.

Bog e unititi ovaj grad, rekao je.

Skoili smo sa stolica. Kada, upitali smo.Gledajui nas pravo u oi, na gost je rekao: Sutra. Kako, upitali smo. ta e uiniti?Na gost je zautao. Rekao je samo jedno: Opomenite celu svoju porodicu u gradu da odmah

ujutru pobegnu i spasu svoj ivot. Ne smeju oklevati.Ve je pono, a mi urno izlazimo napolje i polazimo niz ulicu. Stigavi do kue naeg sina,

lupamo na vrata. Nekoliko trenutaka kasnije uli smo njegov glas: Ko je?Mi smo - tata i mama, povikali smo. Otvori. Moramo da ti neto kaemo. Veoma je hitno!Nagrnuli smo na vrata im ih je odkrinuo. Sine, izai sa porodicom iz ovog grada! Sutra e ga

Bog unititi.

Na sin je otvorio usta i ustuknuo korak unazad. Mama, tata, da li ste se raspametili? Gde steuli tu glupost?

Pokazali smo niz ulicu: Stranci koji su u naoj kui, oni su nam rekli.Sin je prikovao pogled za pod, klimnuo glavom i tada je, oima jo uvek uperenim u pod,

uzdahnuo a prstima protrljao elo. Trenutak kasnije, pogledao nas je sa ironinim osmehom.Tata, rekao je, kazao sam ti da ne prima te ludake. Oni nisu pametni ljudi. Ovaj grad je potpunobezbedan!

Molili smo ga, govorili mu, prepirali se pola sata, ali to nije nita vredelo. Na sin je ubeen dasmo postali verski fanatici. Krenuli smo prema kui nae najstarije kerke i njenog mua. Odgovor

je bio isti. Tata i mama su poludeli. Svako od nae petoro dece, koji su napustili dom, rekli su namda smo ludi i da oni ne nameravaju da napuste grad samo zato to su dva glupa stranca rekla da eBog unititi to mesto.


9/95

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJE ORUJE

9

Do jutra ceo grad uo je ovu vest i svi su se smejali. Kada su nas stranci uzeli za ruke i odveliizvan grada, nai sugraani zapali su u pravu histeriju. Dok smo urili putem, dugo smo mogli dasluamo njihov smeh.

Meutim, stranci nam nisu dali vremena za sluanje. Beite da biste sauvali svoj ivot, vikalisu. Ne osvrite se!

Pola sata kasnije, zauli smo zagluujuu buku. Znali smo da je opomena koju su nam stranciuputili, istinita. Srce nam se cepalo za naom decom i njihovim porodicama, ali morali smo daurimo napred.

Da li vam sada izvetaj o Sodomu izgleda stvarniji? Nadam se. Ipak, nemojmo jo napustitisvoje matanje. U svojoj mati vratimo se u Sodom. Stigli smo istog trenutka kada je poela da pada

vatra i sumpor. ta priaju ljudi? Kako su se oseali nekoliko sekundi ili trenutaka posle pada vatre?Koje su misli prostrujale njihovim umom? U jedno moemo biti sigurni - oni se nisu smejali. Ne,ne! Oni su postali bolno svesni da je opomena koju su prethodne noi primili bila nepogreivotana. Iznenada, Lotov Bog, kome su se svih ovih godina podsmevali, pokazao je da potpuno vlada,

tano onako kako im je Lot govorio i opisivao.Pretpostavljate li da su se moda Lot i njegova ena upitali da li je opomena koju su im uputilianeli moda neka neumesna ala? Da li su bili u iskuenju da se pomalo izgubljeno oseaju, dok suih aneli vukli kroz gomilu koja im se rugala? Nebo nad njima bilo je plavo, a oblaci su krstarilinjegovim prostranstvima. Nigde nije postojao nikakav znak nevolje, a ipak aneli su ih neprekidno isa puno ara opominjali. Svi su, osim Lota i njegove porodice, stajali okolo i smejali se. Oni su bealipred zamiljenom opasnou dok se u isto vreme ostatak njihovog sveta, kao i obino, pripremao za

jo jedan radni dan.Siguran sam da su se Lot i njegova porodica neprijatno oseali. Siguran sam da su se pitali da li

je sve to to doivljavaju zaista tano. Vi i ja bismo se verovatno isto oseali da smo bili na njihovommestu. Meutim, oni su opominjali, a i sami su se drali toga do kraja. Bog ih je sauvao odposledica velike nevolje.

Boje orujeBog je mogao da upotrebi vojsku nekog stranog naroda da uniti Sodom i Gomor. U stvari, On

je mogao da dozvoli da se to dogodi nekoliko godina ranije, moda kao opomena (vidi: 1. Mojsijeva14,1-24). Da je to uinio On bi stajao iza scene, koristei ono to bi u ljudskim oima predstavljalosamo normalni splet obinih dogaaja pomou kojih bi bio ostvaren Njegov cilj. Osim Bojegdelovanja u zajednici sa Lotom i Avramom, koji je pokuao da ih spase, narod Sodoma i Gomora

nije bio svestan Bojeg udela u odsudnim trenucima istorije njegovog grada. Bog esto ispoljavasvoju volju preko takvih prirodnih dogaaja.

Meutim, u nekim prilikama Bog je odluio da sprovede svoje namere, neposrednosuprotstavljajui svoje oruje ljudskim biima.

Boje oruje, kaete vi.Da. Zar niste znali da Bog ima oruje? Dopustite mi da vam neto kaem o njemu. Njegovo

oruje su prirodne sile. Na primer, Bog kae Jovu:

Jesi li ulazio u riznice snene?ili riznice gradne jesi li video,


10/95


10

Koje uvam za vreme nevolje,za dan boja i rata?

(O Jovu 38,22.23)

Bog kae da upotrebljava prirodne sile za borbu. To se esto vidi i u psalmima:

Zatrese se i pokoleba se zemlja,Zadrmae se i pomerie se iz temelja gore,

jer se on razljuti... Od mraka naini sebi krov,senicu oko sebe, Od mranih voda, oblaka vazdunih.Od sevanja pred njim kroz oblake njegoveudari grad i ivo ugljevlje.Zagrme na nebesima Gospod, i vinji pusti glas svoj,grad i ivo ugljevlje. Pusti strele svoje, i razmetnu ih;

silu munja, i rasu ih. I pokazae se izvori vodeni,Od pretnje tvoje, Gospode, od dihanja duha gneva tvojega.

(Psalam 18,7.11-15)

Slian opis nalazimo u Knjizi proroka Isaije 29,5-7. Bog opet upotrebljava prirodne sile protivzlih koji napadaju Aril, odnosno Jerusalim:1

To e biti zaas, iznenada.Gospod nad vojskama pohodie ga gromom i trusom i hukom velikom,

vihorom i burom i plamenom ognjenim koji prodire.I mnotvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nji na zidove njegove i koji ga pritenjuju, bie kao utvara nona u snu.

Bog se u svim ovim stihovima metaforiki izraava, rei ete.U savremenom ivotu nikada nismo videli da Bog upotrebljava elemente na ovaj nain, i zato

nam je teko da pretpostavimo da ovi navodi iz psalma i proroka nisu samo metafore. Ipak, kratakpregled biblijske istorije pomoi e nam da razumemo da je u trenucima kada se najdramatinije isilno umeao u ljudsko delovanje, Bog koristio prirodne sile za ostvarenje svojih namera.

Uzmimo u razmatranje dogaaj o kome smo maloas govorili. Biblija kae da je Bog pustio s

neba dad od sumpora i ognja (1. Mojsijeva 19,24), na gradove u ravnici i da su uniteni. Elen Vajtdaje jedan zanimljiv komentar o ovom dogaaju:

Kada se Sunce po poslednji put rodilo nad gradovima u ravnici, ljudi su mislili dazaponu jo jedan dan pobune protiv Boga. Svi su revnosno planirali svoje poslove izadovoljstva, a Boji vesnik je ismejavan zbog njegovog straha i opomene. Iznenada kada jegrom udario iz vedrog neba, ognjene lopte poele su da padaju na glavni grad koji jeosuen na propast. (Seventh-day Adventist Bible Commentary 5 - 1122)

Nije nam poznato da li su ove ognjene lopte prouzrokovane nekim poznatim uslovom, kao

1 Vidi: SDA Bible Comentary, vol. 4, p. 214, komentar Isaije 29,1.


11/95


11

to je delovanje vulkana ili pad meteorita ili je Bog moda zaobiao uobiajene prirodne sile istvarao ognjene lopte svojim udom. Ipak, navodi koje smo upravo proitali iz Biblijenagovetavaju da On ima metod da usmeri prirodne sile koje ve postoje u svemiru. Ovo je svakakobio sluaj u druga dva dramatina dogaaja u biblijskoj istoriji.

Egipat i IzlazakKada je Jakov doao u Egipat, na poziv svog sina Josifa, Bog je njegovim potomcima dopustio

da u toj zemlji ostanu mnogo vremena. U vreme kada je Bog bio spreman da ih vrati u zemljuHanan, oni su bili robovi monog faraona koji nije eleo da im dopusti da idu. Bog je mogao danavede neki drugi narod i njegovu vojsku na faraona da ga pobedi, ali opet, izabrao je prirodne sile.

Da li je potrebno da vam ponovo iznosim ovaj dogaaj. Deset stranih nevolja sruilo se nazemlju, ostavljajui Egipat u potpunoj pustoi. U trenutku kada je Bog zavrio, usevi su bili uniteni,oluja je unitila mnoge zgrade, bolesti su odnele ivote veeg dela stoke, a prvoroeni sin u svakojporodici je umro.

Meutim, Boji cilj je postignut. Bog je oslobodio svoj narod faraonove sile i poveo ga na putprema novoj zemlji. Kada je faraon sa svojom vojskom krenuo za Izrailjcima, da ih vrati natrag uropstvo, Bog je ponovo upotrebio prirodne sile i izbavio svoj narod. On je uinio da Crveno moreostane razdvojeno sve dok Izrailjci nisu preli na drugu stranu, a tada je dopustio da se vode povratena Egipane i oni su se utopili.

PotopNajistaknutiji biblijski primer Bojeg meanja u ljudske poslove uz pomo prirodnih sila je

potop, koji se na osnovu biblijske hronologije dogodio pre neto manje od 5.000 godina. Biblijagovori da su se razvalili svi izvori velikoga bezdana, i otvorie se ustave nebeske. To su prirodnepojave koje je Bog upotrebio da ukloni greni svet koji je u moralnom pogledu doiveo veliki pad.

Ne sumnjam da bi dananji naunici, da su iveli u vreme potopa i da su imali pristupatehnologiji dvadesetog veka, mogli tano da nam kau ta je izazvalo izbijanje izvora iz velikihdubina i otvaranje nebeskih ustava. Izbijanje izvora iz velikih dubina ukazuje na injenicu da jezemljotres svesvetskih razmera razorio sistem podzemnih voda, doputajui vodi da preplaviZemlju. Elen Vajt govori o mlazevima vode koji su neopisivom snagom ikljali iz zemlje,bacajui ogromno kamenje i preko trideset metara u vazduh. (Patriarchs and Prophets 99)

Teko je ak i spekulisati o tome ta je moglo da obrui ogromne koliine kondenzovane vode uatmosferi, i doprinese poplavi na Zemlji. Biblija samo naglaava da se i to dogodilo. Ona ne govori

zato, ali je mogue da je samo jedan dogaaj izazvao i zemljotres i kondenzaciju vode u atmosferi.Na kraju u sadanjem trenutku moemo biti sigurni u ovo: U vreme potopa Bog je upotrebio

mone prirodne sile da bi izvrio svoju volju. Upotrebio je prirodne pojave da uniti dela grenihljudskih bia. On je upotrebio svoje ubojito oruje.


12/95


13/95

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

13

na Zemlji. Nastae glasovi i grmljavina i sevanje munja i zemljotresi i sveopta razaranja.Svaki pokret u nebeskom svemiru treba da pripremi svet za veliku krizu. (SpecialTestimonies, Series A, 1b:38)

Uvodna reenica iz ove izjave je veoma znaajna. Elen Vajt kae nebeski arsenal je otvoren.

Arsenal je skladite oruja. Boje oruje, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, predstavljajuprirodne sile i Elen Vajt imenuje oruje u Bojem arsenalu kao grmljavina i sevanje munja izemljotresi koji e kako ona kae, izazvati sveopta razaranja.

Posle iskaza o Bojem arsenalu, Elen Vajt kae celi Boji svemir i njegova oprema je spremna.Izraz Boji svemir se najsigurnije odnosi na verne stanovnike svemira izvan naeg sveta,ukljuujui i anele. Ja shvatam da oprema ovog svemira predstavlja oruje uskladiteno uBojem arsenalu.

Elen Vajt zakljuuje ovaj navod reima da svaki pokret u nebeskom svemiru treba da pripremisvet za veliku krizu. Ova velika kriza je nesumnjivo kriza vekova o kojoj smo itali u

prethodnoj izjavi. Oigledno ona e biti izazvana orujem iz Bojeg arsenala, kada e On i Njegovianeli upotrebiti svoju opremu.Tako, postaje veoma jasno da e Boje oruje - razorne prirodne sile biti kljuni elementi u

izazivanju nastupajue svetske krize.

itav niz katastrofaElen Vajt je takoe shvatila da e ova kriza biti ubrzana mnogim prirodnim katastrofama, a ne

samo jednom ili dvema. Mi smo to ve videli u njenoj tvrdnji iz knjige Prophets and Kings (Prorocii carevi) da u brzom redosledu Boji sudovi e se desiti jedan za drugim. Sledea izjava je odjekiste teme:

Bog ne moe due da trpi. Njegovi sudovi su ve poeli da se izlivaju na nekimmestima i uskoro e se Njegov znak nezadovoljstva oseati i na drugim mestima. Bie itavniz dogaaja koji e otkriti da je Bog gospodar prilika. (Testimonies, 9:96)

Elen Vajt zapoinje ovu izjavu skretanjem panje na Boje sudove koji su se ve u njeno vremeizlili na neka mesta. Ona zatim, kae da uskoro e se Njegov znak nezadovoljstva oseati i nadrugim mestima. U ovom kontekstu oigledno je da e niz dogaaja koji je predskazan bititakoe iskazan kroz prirodne katastrofe. Njen izraz niz dogaaja ne doputa nikakvu sumnju u to

da e biti mnogo katastrofa, a ne samo jedna ili dve.Ona takoe kae da e ove katastrofe otkrivati da je Bog gospodar prilika. Veina italaca

verovatno se sea dramatinih dogaaja iz druge polovine 1989. godine kada su narodi IstoneEvrope doiveli promenu politikog sistema. To je jasno bio niz dogaaja i ja se jo uvek seam dasam itao u adventistikim asopisima da ovi dogaaji oznaavaju Boju kontrolu nad dogaajima unarodima. Slian niz dogaaja - ovoga puta prirodne katastrofe - opet e otkriti da Bog upravljasvetom.

Evo jo jednog navoda koji nam ukazuje na to da e vie od jedne prirodne katastrofe bitiobuhvaeno poslednjom krizom:

Kada kriza doe na nas, kada bude dolo vreme nevolje oni (due iz drugih Crkava)


14/95


14

izai e napred, opasati se celokupnim Bojim orujem, i uzdignue Njegov zakon.(Selected Messages, 3:387)

Ovaj navod poinje sa podatkom o krizi. Elen Vajt se gotovo sigurno poziva na poslednjukrizu koju smo zapazili u prethodnom odseku. Sada zapazite prve dve reenice: Kada kriza doe na

nas, kada vreme nevolje bude dolo...Neu da vas muim pojedinostima u vezi sa gramatikom strukturom ovih reenica. Meutim,

ak i povran pogled objanjava da su kriza i vreme nevolje isti pojam.Vreme je kratak vremenski period. U tako, kratkom vremenu doi e velike nevolje na Zemlju.

ak i sada moemo da zapazimo da se katastrofe deavaju u celom svetu, ali sve to ipak nije ono tobismo mogli okarakterisati kao vreme velike nevolje. Kada bude dolo ovo vreme velike nevolje,

verujemo da e ga prepoznati ceo Boji narod, pa ak i svet kao celina.Sledei navod istie da nastupa vreme mnogostrukih nesrea:

Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno zadrugim. (Evangelizam, str. 26)

Elen Vajt otpoinje ovu izjavu istiui da e najstranije nesree doi na svet i nastavlja, ovapustoenja nizae se jedno za drugim. Opet, treba da shvatimo da e se u krizi koja dolazi izvritimnogo Bojih sudova, a ne samo jedan ili dva.

Priroda nesrea koje e doiKoju vrstu nesrea moemo oekivati u ovom razdoblju? U velikoj meri, iste koje svet

doivljava upravo sada, ali mnogo razornije snage. Elen Vajt govori o zemljotresima, vulkanima,gladi, epidemijama, ogromnim talasima (cunami).

Strahoviti udari doi e na Zemlju i otmena mesta izgraena uz velike izdatke,postae jamano gomila ruevina. Zemljina kora bie iskidana izbijanjem elemenatasakrivenih u utrobi zemlje. (Selected Messages, 3:391)

Strahoviti udari o kojima govori Elen Vajt verovatno se odnose na zemljotrese, naroito kadse uzme u obzir injenica da e oni izazvati da otmena mesta izgraena uz velike izdatke postanugomila ruevina. Zatim, njen komentar da e zemljina kora ispucati usled izbijanja elemenata

sakrivenih u utrobi Zemlje, sasvim jasno se odnosi na vulkane.2

U poslednjim prizorima Zemljine istorije, besnee rat. Bie zaraza, bolesti i gladi.Duboke vode prevrie svoje granice. Imovina i ivot bie uniteni vatrom i vodom.(Review and Herald, Oct. 19, 1897; Maranatha, 174)

Prva reenica u ovom opisu spominje rat, epidemije (zaraza i bolesti) i gladi. Elen Vajtzatim daje jedan od najzanimljivijih komentara. Ona kae da e duboke vode prevriti svojegranice. Duboke vode predstavljaju okeane, a njihove granice su morske obale. Naziv za

2 Vidi: SDA Bible Commentary, 7:946 - izjavu o vulkanima koja se verovatno odnosi na dogaaje koji e sezbiti neposredno pred Hristov drugi dolazak.


15/95


15

nesreu izazvanu razlivanjem okeana preko obala su ogromni talasi ili cunami (japanski izraz zaogromne talase).

Elen Vajt najmanje u dve prilike govori o tim ogromnim talasima na kraju vremena. Evo, drugeprilike:

I bie znaci na suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje iod huke morske i valova. (Luka 21,25) Da, oni (more i talasi) prei e svoje granice i poslenjihovog putovanja ostae unitenje. (Selected Messages, 3:417)

Strane nesree pogaaju gradoveElen Vajt naroito usmerava panju na gradove kao sredita Bojih sudova u poslednje vreme.

Sledei opisi predstavljaju samo nekoliko od mnogih koje mogu da vam saoptim:

Gradovi koji su puni prestupa, bezakonja i nemorala bie uniteni zemljotresima,

vatrom i vodom. (Evangelizam, 26)

Blizu je vreme kada e veliki gradovi biti zbrisani. (Evangelizam, 28)

O, kad bi Boji narod bio svestan nesree koja preti hiljadama gradova, danas gotovopotpuno predatih idolopoklonstvu. (Evangelizam, 28)

Zapazite da u poslednjoj izjavi Elen Vajt kae da e hiljade gradova biti razoreno. Hiljade(mnoina) ukazuje na najmanje dve hiljade. Orkan Endru koji je pogodio obale Floride i Luizijane1993. godine bio je najskuplji orkan u istoriji SAD a unitio je samo jedan gradi Homsted u Floridi.Ovo sasvim prirodno dovodi do pitanja: Kakva e to katastrofa ili katastrofe biti potrebne da unitedve hiljade i vie gradova?

Boji sudovi pre kraja vremena milostiJedno od najvanijih pitanja koje moemo postaviti jeste da li e se ovi Boji sudovi dogoditi

pre ili posle kraja vremena milosti. U prolosti, mnogi adventisti, itajui izjave Elen Vajt koje smospomenuli, verovatno su mislili da je ona opisivala dogaaje koji e se zbiti za vreme poslednjihsedam zala. Ovo e se svakako dogoditi posle kraja vremena milosti. Meutim, dokazi iz njenihspisa ne ostavljaju nas ni u kakvoj sumnji da e se mnogi od ovih sudova dogoditi pre kraja vremena

milosti. Mi smo ve jednom u ovom poglavlju videli prvi deo sledee izjave. Evo, ponovo jenavodimo, ali sa nastavkom da nam pomogne da shvatimo da e se ovi Boji sudovi dogoditi u vezisa krajem vremena milosti:

Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno zadrugim ... Bog e strogo postupati sa velikim gradovima, meutim na njih nee doi silinaBojeg gneva, jer e se neke due ipak otrgnuti zamci neprijateljskih obmana i obratiti, doke ostali gomilati gnev za Dan suda. (Evangelizam, str. 26.27)

Zapazite da je kontekst ove tvrdnje vreme kada e najstranije i najmanje oekivane nesreejedna za drugom doi na ovaj svet. To je nesumnjivo vreme poslednje krize - vreme nevolje o


16/95


17/95


17

Sledei dijagram slikovito e prikazati ta smo dosada doznali o poslednjoj krizi, kraju vremenamilosti i Hristovom drugom dolasku:

Smatram da ovo predstavlja taan prikaz shvatanja Elen Vajt da e poslednja kriza poeti prekraja vremena milosti i da e se produiti posle prestanka vremena milosti sve do Hristovog drugogdolaska.

Iznenadne katastrofeNekoliko puta u svojim spisima, Elen Vajt skree panju na injenicu da e Boji sudovi

iznenada doi na svet. Ispitaemo sledeu izjavu po trei put u ovom poglavlju:

Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno zadrugim. (Evangelizam, str. 26)

Zapazite da e ove katastrofe biti najmanje oekivane. Kasnije emo u nastavku ove knjigeotkriti znaaj elementa iznenaenja u ovim nesreama. Sledea izjava, iako ne spominje prirodnekatastrofe ili Boje sudove, saoptava pojam o iznenaenju:

Posao Bojeg naroda je da se pripremi za budue dogaaje, koji e uskoro,zaslepljujuom silom naii na njega. (Selected Messages, 2:142)

Obratimo panju na jednu veoma znaajnu izjavu u Bibliji - o iznenadnosti Bojih sudova kojidolaze. Apostol Pavle opominjao je hriane, ukazujui im na iznenadne Boje sudove. On je ovakopisao: Jer kad reku: mir je, i nema se ta bojati, onda e iznenada napasti na njih pogibao kao bol natrudnu enu... (1. Solunjanima 5,3)

Mnogi adventistiki hriani koji navode rei apostola Pavla zastanu na ovom mestu. Meutim,paljivo pratimo ta apostol Pavle dalje kae: Ali vi, brao, niste u tami da vas dan kao lupe

zatekne. (stih 4) Drugim reima, Boji narod treba da bude svestan pojave iznenadnih i stranihBojih sudova koji e doi na ovaj svet. Nije zato nikakvo udo to nas Elen Vajt stalno opominje nanjih!

Mislim da se najupeatljivija izjava Elen Vajt o iznenadnosti Bojih sudova koji e doi nalazi uknjizi Christ's Object Lessons na 412. stranici. Stranica 412. je deo poglavlja u kome onakomentarie Isusovu priu o deset devojaka. Paragraf o kome je re prilino je dugaak, pa u gapodeliti na dva dela. Evo, prvog dela:

U krizi se otkriva karakter. Kada ozbiljan glas objavi u pono: Eto enika gde ide,

izlazite mu na susret i to probudi usnule devojke iz sna, tek onda e se videti ko sepripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene; ali jedna se pripremala za neoekivano,a druga je ostala nepripremljena.


18/95


18

Elen Vajt komentarie posebno vreme u prii o deset devojaka - trenutak njihovog buenja.One se nisu prirodno probudile. One su se probudile pononim pokliem i doznale da enikdolazi. Ovaj pononi pokli produbio je krizu meu devojkama, jer je polovina od njih otkrila danije spremna za dolazak enika.

Ostatak ovog paragrafa naveu za koji trenutak, ali ponimo da razmatramo samo prve dverei: Tako sada... Oigledno je da Elen Vajt primenjuje poruku deset devojaka na nae vreme, izato posebno komentarie pononi pokli koji ih je probudio. Deset devojaka predstavljaju Bojucrkvu, a ponona vika, koja ih je probudila, predstavlja poziv Crkvi da se probudi. Time to kaetako sada, Elen Vajt se priprema da poziv koji je probudio deset devojaka primeni na dananjuBoju crkvu. A to e, istie ona, produbiti krizu u Bojem narodu, isto onako kako je to doivelo ideset devojaka.

Sada obratite panju na prirodu ovog poziva za probuenje Bojeg svetog naroda koji spava unae vreme:

Tako i sada, iznenadna i neoekivana nesrea, neto to e dovesti duu oi u oi sasmru, pokazae da li postoji stvarna vera u Boja obeanja. To e pokazati da li dua ivi umilosti. Velika konana proba za ljude dolazi na kraju vremena milosti, kada e bitiprekasno da se udovolji potrebama due.3 (Christ's Object Lessons, 412)

Uporedimo za trenutak ovu tvrdnju sa onom iz Evangelizma, sa 26. strane, koju smo ranijeprouavali:

Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane. (Evangelizam 26) Tako sada, iznenadna i neoekivana nesrea... (Christ's Object Lessons, p. 412)

Zapazite sledee slinosti izmeu ovih izjava:

Evangelizam Hristove prienesree nesreanajstranije strano nagovetenanajmanje oekivane iznenadna, neoekivana

Da obe izjave govore o nesreama toliko je oigledno da je jedva potreban neki dalji komentar.Ipak, potrebno je da zapazimo jednu razliku meu njima. Navod iz Evangelizma govori onesreama, u mnoini, dok Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) govori o nesrei, u

jednini. Ipak, to nije nikakva protivrenost. Kad se spominje itav niz nesrea koje e ii jedna zadrugom, mora da postoji prva u tom nizu. Prema tome izjava Elen Vajt u Christ's Object Lessonsodnosi se samo na prvu u tom nizu. Ovo je prikladno tumaenje, jer kontekst govori o pozivu zabuenje upuenom usnulim devojkama. Po svoj prilici u vreme kada e se dogoditi druga i treanesrea, devojke e se probuditi.

Elen Vajt istie da e ova nesrea biti iznenadna i neoekivana. Oigledno, ljudski rod bie

iznenaen.

3 Vidi: Dodatne napomene B na kraju ove knjige za dalji komentar o ovoj izjavi.


19/95


19

Sada je potrebno da postavimo nekoliko pitanja o ovoj nesrei. Elen Vajt je povezuje sapononom vikom koja je probudila devojke iz Hristove prie. Prvo pitanje, onda, glasi: Gde se danasnalazi deset devojaka? Elen Vajt nam pomae da odgovorimo na to pitanje na nain kako onatumai ovu priu: Hristos ... je ispriao svojim uenicima priu o deset devojaka, slikovitoprikazujui njihovim iskustvom, iskustvom Crkve koja e iveti neposredno pred Njegov drugi

dolazak. (Christ's Object Lessons, 406) Drugim reima, devojke predstavljaju sveoptu Crkvu uvreme Hristovog dolaska. Zato je i odgovor na pitanje gde su danas ove devojke vrlo jednostavan:One su svuda u svetu.

Odgovor na prvo pitanje odmah nas uvodi u drugo pitanje: Koja e vrsta nesree biti potrebnada istovremeno, u celom svetu, probudi Boji narod? Na ovo pitanje nemogue je odgovoriti,nikako, drukije nego samo rei da e ona prevazii svaku nesreu koja se dogodila u pisanoj istoriji- osim Nojevog potopa.

Orkan Endrju 1993. godine bio je najrazorniji orkan u istoriji Sjedinjenih Drava, ali teko da jeprobudio Crkvu na celom svetu. To nisu uinili zemljotresi u junoj Kaliforniji i Kobeu u Japanu

1995. godine, ni poplave na srednjem zapadu 1994. godine ili poari u Los Anelesu i Sidneju kojisu se dogodili te iste godine. Nijedna katastrofa, koje je oveanstvo doivelo u poslednjih 100godina, nije probudila usnule verne ljude po celom svetu.

Bez obzira kakva e ova nesrea biti, ona je jo uvek u budunosti.

Promena u Bojem postupanjuNa mnogim mestima Elen Vajt objanjava da e doi do promene u Bojim postupcima prema

svetu. Evo, tri podobna opisa:

U Bojem dugom trpljenju, koje se pokazuje, On daje narodima odreeno vremenskorazdoblje milosti, ali postoji i granica, koju ako preu, Bog e ih u svom gnevu pohoditi.(Selected Messages 3:396).

U ovoj izjavi Elen Vajt primenjuje naelo Bojih sudova nad narodima. Meutim, isto naeloprimenjuje se i na svet kao celinu kao to sledee izjave potvruju; naroito ova druga izjava:

Aneo koji je stajao pored mene izjavio je da je Gospod odredio vreme kada egnevom pohoditi prestupnike zbog njihovog stalnog nepotovanja Njegovog zakona.(Testimonies for the Church 9:93)

Da li verujete da Gospod dolazi i da je poslednja velika kriza na pomolu da zavladasvetom? Uskoro e doi do promene u Bojem postupanju. Svet u svojoj izopaenostipogoen je nesreama - poplavama, olujama. poarima, zemljotresima, glau, ratovima ikrvoproliem. Gospod je spor na gnev i velike je moi; ali Njegovo trpljenje nee venotrajati. Ko je spreman za iznenadnu promenu koja e se dogoditi u Bojem postupanju sagrenim ljudima? (Fundamentals of Christian Education, 356,357)

Ova poslednja izjava jasno govori da Bog jo nije promenio svoj stav - svoj postupak - prema

ljudskom rodu u vreme kada je Elen Vajt pisala ove rei, a ja verujem da jo uvek to nije uinio. Uvreme u kome piem ove rei, sredinom 1995. godine, On jo uvek zadrava svoje strane sudove.


20/95


20

Verujem da e poslednja kriza otpoeti u vreme kada e ovi sudovi poeti da se izlivaju, pre krajavremena milosti. Svrha Bojih sudova u to vreme ogledae se u opomeni oveanstvu da je njihovaprilika da se pokaju i prihvate Hrista kao Spasitelja gotovo na izmaku, da vreme istie.


21/95

21

44..ZZNNAACCIINNAA NNEEBBUU PPRRVVIIDDEEOO

Predskazanja Elen Vajt o prirodnim nesreama, koje e neposredno prethoditi DrugomHristovom dolasku, pomau nam da shvatimo da idemo u susret strahovitim razaranjima. Biblija negovori mnogo o ovim prirodnim katastrofama kao Elen Vajt. Meutim, kada uporedimo ono to

Biblija govori sa onim to je modernoj nauci poznato o izvesnim oblicima prirodnih katastrofa,otkriemo da Biblija ukazuje na mnogo vea razaranja od onih o kojima govori Elen Vajt.

Otpoeu navoenjem jednog stiha iz Jevanelja po Mateju, 24. glave, koji je dobro poznatadventistikim hrianima:

I odmah e po nevolji dana tihsunce pomrati,i mesec svoju svetlost izgubiti,i zvezde s neba spasti,

i sile nebeske pokrenuti se.(stih 29)

Ali, zvezde su pale 1833. godine, a mrani dan bio je 1780. godine, rei ete.To je tano i ja ovde ne bih eleo da osporim to tumaenje Isusovih rei. Meutim, verujem da

nismo uoili i razumeli sve to one sadre u sebi.Siguran sam da znate da jevanelisti Marko i Luka takoe daju svoje verzije Isusove propovedi

o znacima kraja. Verzija apostola Marka gotovo je od rei do rei slina verziji apostola Mateja, takoda ovde njom ne treba da se bavimo. Meutim, jevanelista Luka dodaje neka vana obavetenja

koja ne nalazimo u drugim Jevaneljima. Poeemo sa itanjem rei apostola Luke iz 21,25.26:

I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i odhuke morske i valova. Ljudi e umirati od straha i ekanja onoga to ide na zemlju; jer e sei sile nebeske pokrenuti.

Da istovremeno prouimo po nekoliko rei apostola Luke.Zapazite da prva reenica koju iskazuje apostol Luka govori da e biti Znaci u suncu i u

mesecu i u zvezdama, ali ne saoptava koji e ti znaci biti. Na sreu, apostoli Matej i Marko nam to

kazuju. Poto sva trojica navode istu Isusovu propoved, imamo pravo da shvatimo izjavu apostolaLuke o znacima u Suncu, Mesecu i zvezdama kao da znae pomraenje Sunca i Meseca i padanjezvezda.

Apostoli Matej i Luka ne govore kakav e odjek imati ovi znaci u ivotu oveanstva, ali apostolLuka to opisuje do pojedinosti. Prema apostolu Luki, Isus je rekao na zemlji tuga od smetnje(drugi prevodi Biblije: od patnje i smetenosti).

Obratite panju da je re ljudi u mnoini - a to znai da se odnosi na ceo svet. Verovatno trebada shvatimo da apostol Luka opisuje reakciju celog ljudskog roda na ove znake.

Kakva je to reakcija tuga (patnje) od smetnje (smetenosti)?

Strah (patnje) znai to mnogo boli i ekanje (smetenost) znai ta sada da radimo. Tuga(patnje) od smetnje (smetenost) predstavlja ono to biste oseali kada biste se uvee vratili svojojkui i zatekli je u plamenu. Tako e padanje zvezda i pomraenje Sunca i Meseca izazvati


22/95

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU PRVI DEO

22

meunarodnu tugu i patnju to e nagnati celi svet da se upita: ta sada da inimo?Dozvolite mi da vam postavim jedno pitanje: Da li je na celom svetu bila 'tuga od smetnje'

zbog mranog dana 1780. godine? Da li je ceo svet bio zahvaen tugom i pometnjom prilikom padazvezda 1833. godine?

Ne!

U 26. stihu Isus je rekao da e celi ljudski rod umirati od straha i ekanja onoga to ide nazemlju. A od ega e biti u strahu? Pokretanje nebeskih sila - to jest znaci na Suncu, Mesecu izvezdama.

Ponovo treba da se upitamo: Da li je celo oveanstvo bilo u strahu od znakova koji su se desili1780. i 1833. godine?

Ponovo sledi odrian odgovor.Tvrdim da se ovi znaci jo nisu potpuno ispunili.Da li to znai da odbacujem nae tradicionalno shvatanje o tome kako se ispunilo Hristovo

predskazanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama? Ne! Ipak, verujem, da nai pioniri nisu

razumeli sve to je Isus mislio. Oni su verovali da dogaaji iz 1780. i 1833. godine oznaavaju da jeHristov dolazak blizu, da e se gotovo sigurno dogoditi u toku njihovog ivota, a to se oigledno nijedogodilo.

Danas moemo da shvatimo ono to pioniri nisu mogli da shvate - da je u poslednje vreme Bogplanirao da osnuje pokret koji e se rasejati po celom svetu nosei opomenu o Njegovom skoromdolasku. Ovaj pokret nije mogao da se razvije u toku jedne godine, pa ak i deset godina. Kao to seispostavilo, pokret je obuhvatio nekoliko narataja, pa se celo ovo razdoblje naziva vreme kraja,

vreme posletka.Verujem da znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama godine 1780. i 1833. znae da je vreme kraja

zapoelo, a ne da je bilo pri kraju. Da smo iveli u vreme pionira, gotovo bismo sigurno shvatili teznake isto onako kako su ih oni shvatili. Meutim, posle 150 godina ponovo ispitujui rei apostolaLuke, moemo u njima da sagledamo neto to su pioniri propustili da vide: da ovi znaci irom svetatreba da prouzrokuju strah i sveoptu patnju i smetenost. Nita slino tome nije se dogodilo 1780. i1833. godine. Stoga, ukazujem na to da su se u to vreme ovi znaci samo delimino ispunili. Njihovopotpuno ispunjenje jo uvek pripada budunosti, ak iako ove rei piem 1995. godine.

Apostol Matej izvetava o neem drugom to je Isus predskazao, a pioniri propustili, a to je odizuzetne vanosti za nae prouavanje. To nalazimo u 24,21.22. Evo, kako glasi 21. stih: Jer e bitinevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do sad niti e biti. Ove rei nisu Isusove. On ihpreuzima iz Knjige proroka Danila 12,1. Evo, ta Danilo govori sa Isusovim reima navedenim u

kurzivu: A u to e se vreme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; i bie alosnovreme kakoga nije bilo otkako je naroda do tada. (Poglavlje 12,1)

Kako prorok Danilo, tako i Isus, ukazuju unapred na vreme nevolje koje e po svojimstrahotama prevazii sve to je svet poznavao od potopa naovamo. 1 Ovo vreme nevolje ne moe dase odnosi na 1260 godina progonstva u toku srednjeg veka, zato to e se dogoditi posle Mihailovogpodizanja - delovanja za koje su adventisti oduvek shvatili i govorili da se odnosi na kraj vremena

1 I Isus u Danilo naglaavali su da e vreme nevolje pri kraju ljudske istorije prevazii sve to se dogodilo otkako

postoji svet. Biblija nita ne govori o tome da li je ljudsko drutvo pre Potopa bilo organizovano u narode, ali tekst u1. Mojsijevoj 10. glavi imenuje narode koji su posle Potopa nastali od Nojevih sinova.Na taj nain postoji dobar biblijski dokaz da su Danilo i Isus mislili da e vreme nevolje koje e doi prevazii sve tosvet poznaje od Potopa naovamo, a ne od poetka sveta.


23/95


23

milosti.2Proitajmo 22. stih: I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratie se

dani oni. Na originalnom jeziku ovaj stih doslovno glasi: Nijedno telo ne bi se spaslo. Grka re

za spaslo upotrebljava se i na drugim mestima u Novom zavetu kad se govori o spasenju od greha.Ipak, ovde ne treba da se shvati u tom smislu. Verujem da naa Biblija tano prevodi Isusove rei

koje znae niko, nijedan, ne bi ostao.Molim vas paljivo proitajte sledee rei ispisane kurzivom, zato to su veoma vane: Isus nam

govori da e vreme nevolje neposredno pred Njegov drugi dolazak biti tako strano da e oveanstvu

pretiti istrebljenje. Njegovo predskazanje o prirodnim katastrofama kao to su zemljotresi, gladi ipomori iznenada dobija novo znaenje. Ponovo istiem da i ovo Njegovo predskazanje o znacimana Suncu, Mesecu i zvezdama takoe dobija novo znaenje. Setite se predskazanja apostola Luke dae u vezi sa tim znacima na nebu, meu ljudima zavladati tuga i pometnja i oveanstvo e biti ustrahu. Drugim reima, tuga i pometnja naroda nastae zbog traenja naina kako da se ljudski rodspase od istrebljenja!

Da budem odreen. Verujem da e znaci na Suncu, Mesecu i zvezdama koje je Isus predskazao,nai svoje ispunjenje u kometama, asteroidima i meteoritima. U sledeem poglavlju opirno uobraditi ovo tumaenje Isusovog predskazanja, ali zasad bih eleo da zastanemo i ocenimo ono tokaem: Moda greim!

udna je ovo izjava koju daje neki pisac, zar ne? Ipak, u ovom sluaju verujem da je potrebnoda se to kae, zato to niko ne moe biti siguran u to ta e se tano dogoditi u budunosti. Naprimer, pre 1780. i 1833. godine neki istraivai Biblije mogli su da tvrde da Isusovo predskazivanjeo znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama treba shvatiti simbolino, dok bi drugi mogli da dokazujuda ih treba shvatiti kao doslovno ispunjenje. Kako se pokazalo, prorotvo se doslovno ispunilo, alidok god se dogaaji nisu stvarno ispunili, niko sa sigurnou nije mogao da kae da je doslovnotumaenje tano.

Sada, kada se doslovno tumaenje u deliminom ispunjenju Hristovog predskazanja pre 200godina pokazalo ispravnim, nalazimo se na bezbednijem tlu u oekivanju da e potpuno ispunjenjeu budunosti takoe biti doslovno. Meutim, jo uvek treba da budemo obazrivi u tumaenjuneispunjenih proroanstva, zato to ne moemo znati ta e se stvarno dogoditi dok se ne dogodi.

Zbog toga se neki pitaju da li uopte treba da pokuamo da tumaimo neispunjenaproroanstva. Moj odgovor na to je savet koji je Isus dao svojim uenicima u gornjoj sobi uoi svograspea: Sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude. (Jovan 14,29) Isus jeoigledno eleo da neto znamo o tome ta e doi na Zemlju, inae uopte ne bi nita rekao o

znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama. Apostol Petar je potvrdio napor da shvati neispunjenaproroanstva. Rekao je da su se i sami starozavetni proroci trudili da ispitujui u kakvo ili u koje

vreme javljae Duh Hristov u njima, napred svedoei za Hristove muke i za slave po tome, ilidrugi prevod: oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duh koji je u njima, koji jeunapred svedoio za stradanja koja oekuju Hrista i za slave posle toga - arni; ili: Dok suispitivali na koje i na kakvo je vreme upuivao Hristov Duh koji bee u njima - kad je unaprednajavio Hristu odreene patnje i proslavljanje to e doi posle njih. - Hrianska sadanjost, i dautvrde vreme i okolnosti na koje je ukazivao Hristov Duh u njima kada je predskazao Hristova

2 Verujem da e vreme nevolje koje je prorekao prorok Danilo i Isus obuhvatiti Boje sudove pre kraja vremenamilosti, ali isto tako i sudove posle toga. Ako je ovo tano, tada Mihailovo podizanje (ustajanje) e se zbiti pre kraja

vremena milosti, a ne na kraju vremena milosti.


24/95


24

stradanja i slavu koja e slediti. (1. Petrova 1,11) Sasvim je prikladno to pokuavamo da shvatimoIsusovo predskazanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama.

Ipak, moramo priznati da postoji opasnost da teimo preteranoj tanosti u naem tumaenjuproroanstava, a naroito da budemo nekritini u toj tanosti. To je bio problem jevrejskog narodau Hristovo vreme. Oni su bili tako sigurni u svoje tumaenje proroanstava o Mesijinom dolasku da

su Ga odbacili onda kada je doao drukije, nego to su oekivali. Zato, uvek moramo biti spremnida priznamo da u posmatranju budunosti, ak i kroz soiva biblijskih proroanstava, moemo dapogreimo.

To je ono to sam mislio kada sam rekao: Moda greim. Imajui ovu predostronost naumu, spremni smo da prouimo celokupni sadraj Isusovog predskazanja o znacima na nebu,naroito u Lukinom izvetaju. Ipak, poto e objanjenje ovih pojmova produiti ovo poglavlje,zastaemo ovde i zapoeti novo poglavlje.


25/95

25

55..ZZNNAACCIINNAA NNEEBBUU DDRRUUGGIIDDEEOO

Jula 1994. godine u kosmosu se zbio vatromet bez presedana u ljudskoj istoriji: jedna velikakometa rasprsla se u pola tuceta komada koji su, jedan po jedan, zaronili u prostor planete Jupiter. 1Naunici su mogli da propuste priliku da prate ovu vatrenu najezdu - ili je samo sluajno uhvate -

da mesecima pre ovog dogaaja nisu ve primetili odlomljene delove komete kako se obruavajuprema svom podruju sputanja. Tako su astronomi i drugi naunici bili u prednosti da, premapostojeim mogunostima, ostvare potpunije posmatranje te pojave2; bili su u stanju da predskau injeno verovatno delovanje u sferi Jupitera.

Naunici su se suoili sa izvesnom nejasnoom. U odnosu na ono to treba oekivati. Neki sugovorili da e to izazvati samo manja oteenja na planeti. Drugi su verovali da e nastati velikipoar. Kako se ispostavilo, najgori scenariji bili su potpuno opravdani, u nekim sluajevimapotcenili su ono to je u stvari eksplozija komete prouzrokovala na planeti.

Zbog toga to se desilo na Jupiteru, svet sada zna da su najgori scenariji naunika, njihova

predskazanja neke sline invazije komete ili asteroida na Zemlju, potpuno opravdana. Zaista,efekat Jupitera primorao je do tada odbojni Kongres SAD da ozbiljno razmotri opasnost odasteroidnog sudara sa naom planetom i ta treba uiniti da se to sprei.

Sa ovakvim uvodom, pokuajmo da utvrdimo ta bi se desilo da planetu Zemlju pogodi nekakometa, asteroid, ili neki veliki meteorit. Saoptiu izvore iz kojih u navesti citate: (Dalje u ovompoglavlju spomenuu samo nazive i brojeve stranica ovih knjiga i asopisa u referencama na krajucitata):

National Geographic, jun 1989. Ad Astra, decembar 1992. Astronomy, septembar 1991. Newsweek, 23. novembar 1992. Comets, Asteroids, and Meteorites, Time - Life Books, 1990. The New York Times, 15. jun 1995. Clark R. Chapman and David Morrison, Cosmic Catastrophes, 1989.Nijedan od ovih izvora u sutini nije nauni. Da su takvi mi ih ne bismo lako razumeli. Ipak, to

ih ne ini nepouzdanima. Pisali su ih autori koji su ovladali vetinom da uproavaju tehnike i

naune predmete, tako da ljudi kao vi i ja mogu da ih razumeju.Korice izdanja Newsweek-a od 23. novembra 1992. kazuju sve. Pored ilustracije koja prikazuje

ognjene lopte koje se obruavaju prema planeti Zemlji nalazi se i tekst: Nauka sudnjeg dana - noveteorije o kometama i asteroidima i kako moe doi kraj ovoga sveta.

Adventisti i drugi hriani nisu jedini koji danas govore o kraju sveta! Naunici su takoezainteresovani za ovu temu! Molim vas, zapazite rei Donalda Jeomansa, (Donald Yeomans)astronoma u laboratoriji NASA za lansiranje raketa u Pasadeni, u Kaliforniji, iz Njusvikovog prikaza

1 Neto slino ovome moda se zaista dogodilo u toku prolih vekova u Sunevom sistemu, ali do 1994. godine niko

nikada nije zapazio takav fenomen.2 Delovi komete zarili su se u Jupiter sa strane koja nije bila okrenuta naoj Zemlji, kratko vreme pre nego to semesto koje su pogodili moglo videti. Na taj nain, naunici nisu bili u stanju da upotpune sliku onoga to sedogodilo.


26/95

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

26

sadraja na koricama knjige: Zemlja ide svojom putanjom oko Sunca u raju asteroida ... Ranije ilikasnije, nau planetu udarie neki od njih. (str. 3)

Newsweek podvlai blizinu opasnosti obavetavajui da je dana 23. marta 1989. godine jedanasteroid prenika pola milje promaio Zemlju samo za 700.000 milja. Niko ga nije video kako dolazi;da je proao samo est sati kasnije, mogao je da zbrie civilizaciju. (Isto)

Uvodni paragrafi u lanku iz Newsweek-a predstavljaju otru sliku onoga to se moglo dogoditi:

On pitei dolazi sa neba kao vihor iz pakla, vei od brda i nabijen veom snagomnego celokupni svetski nuklearni arsenal. Probija atmosferu brzinom koja je 100 puta veaod metka koji je dobio ubrzanje, i za manje od jednog sekunda kasnije udara o tleeksplozivnom snagom od 100 miliona megatona TNT-a. Udarni talas takvog prizemljenja,irei se brzinom od 20.000 milja na sat, sravnjuje sve u preniku od 150 milja.Istovremeno mlaz pare koji potie od istopljene stene uzdie se okomito sa mesta udara,probijajui rupu kroz atmosferu i izbacujui uarene krhotine.

Stena pretvorena u paru se hladi, zgunjavajui se opet u stotine miliona sitnogkamenja, koje u sledeem trenutku poinje da pada na Zemlju, zagreva se i uskoro i sam

vazduh plamti ruiastom bojom. Para iti sa zelenog lia; zgrade, pa ak i drveepretvaraju se u razgoreli plamen. Azot i kiseonik u atmosferi stvaraju spoj azotne kiseline;svaki preiveli stvor koji izmili iz peine ili skrovita, zahvaen je pljuskom kie kojanagriza kao i kiselina iz automobilskih baterija.

To je ono to je astronom Henri Milo (Henry Melosh) sa Univerziteta u Arizoni izraunao dae se dogoditi kada bi neto to bi imalo prenik od est milja palo iz vasionskog prostora i udariloZemlju. (str. 56)

Mislite li da se to ne moe dogoditi na naoj planeti? To se ve desilo. Naunici su danasubeeni da je neki asteroid ovakve veliine zbrisao veinu oblika ivota sa Zemlje pre 65 milionagodina3, ukljuujui i celu populaciju dinosaurusa.

Meutim, ne treba da idemo toliko daleko za dokaz o meteoritskoj i asteroidskoj aktivnosti naZemlji. Naunici su sada zakljuili da je eksplozija iz 1978. godine u junom Pacifiku, za koju je upoetku vladalo miljenje da je izazvana atomskom eksplozijom (moda tajni eksperiment), u stvaripotekla od asteroida. Dana 30. juna 1908. godine silna eksplozija iznad Sibira sravnila je 2.000kvadratnih kilometara ume. Vrhovi oborenog drvea bili su usmereni od epicentra eksplozije.

Poto nije bilo nikakvog kratera, naunici su zakljuili da je neka kometa ili neki asteroid4eksplodirao iznad tla.

Prema pisanju Ad Astre: Kada bi kometa veliine one iz Sibira pala danas na neki tipinoseoski deo Sjedinjenih Drava, poginulo bi 70.000 ljudi dok bi materijalna teta iznosila 4 milijardedolara. Udar koji bi pogodio neku urbanu oblast ubio bi 300.000 ljudi i napravio tetu koja bi bila

vea od 280 milijardi dolara. (str. 32)Evo i ohrabrujuih vesti: Moda postoji nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona kometa i

3

Ne prihvatam hronologiju od 65 miliona, iako mnogi naunici veruju u to.4 Postoje dve vrste asteroida - oni sainjeni od kamena koji imaju sklonost da eksplodiraju u atmosferi, i onisastavljeni od metala koji se odlikuje gustinom koja odoleva tokom njihovog prolaza kroz atmosferu i sudara saZemljom.


27/95


27

asteroida prenika veeg od 50 metara - donja granica procene veliine komete iz Sibira - koje imajusvoje orbite, koje se ukrtaju sa Zemljom. (Isto, 34)

Nedavno, vasionski Hablov teleskop omoguio je astronomima da otkriju itav pojas kometa ublizini planete Pluton. Taj pojas nazvan je Kuiper, i predstavlja izvor svih kometa koje se brzokreu meu planetama, sa kratkotrajnim orbitama od oko 20 godina ili manje. (The New York

Times A1) Naunici procenjuju da pojas koji se okree oko Sunevog sistema moe da sadri oko 10milijardi kometa sa rasponom od etiri do 200 milja u preniku! Pored pojasa Kuiper nauniciraunaju da postoji omota od kometa oko Sunevog sistema koji je u stvari izvor kometa, kao to

je Halejeva kometa, a koje imaju veu orbitu.Da li je to Boji arsenal o kome govori Elen Vajt u navodu koji sam izneo pre dva poglavlja?

Samo On i aneli znaju kada jedna od ovih kometa moe da skrene sa svoje putanje u spoljanjaprostranstva Sunevog sistema i po odreenoj krivulji uputi pravo prema Zemlji. Ako se to dogodi,za stanovnike Zemlje nee nita znaiti mala dragocena razlika u pitanju da li je Bog izazvao ovajdogaaj ili je samo dopustio da se dogodi.

Asteroid od est miljaNaunici godinama znaju da se ostaci kostura dinosaurusa mogu u velikom broju nai u

izvesnoj taki geolokog stuba, ali iznad te take oni uopte ne postoje. Poto je ovaj fenomenprisutan u geolokom stubu u celom svetu, zakljuili su da su dinosaurusi odjednom iezli.

Naunici su se godinama pitali ta je prouzrokovalo ovo iznenadno uginue dinosaurusa.Godine 1980. Luis Alvarez sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, predloio je odgovor - Udarasteroida.5 Zbunjen tajanstvenim nestankom velikih ivotinja, Alvarez je odluio da proui crnutraku debljine nekoliko santimetara koja obeleava taku u geolokom stubu kad su dinosaurusiizumrli. Pronaao je da je sadrala koncentraciju iridijuma koja je bila znatno via od one koja jenormalno naena drugde na Zemlji. Asteroidi i meteoriti sadre znatno veu koncentracijuiridijuma. Iz ovog podatka Alvarez je zakljuio da su dinosaurusi uniteni prilikom pada nekog

velikog asteroida na Zemlju.Nauna zajednica nije podrala Alvarezovu teoriju kada ju je prvi put izloio, ali posle deset

godina, postala je najire prihvaeno objanjenje uginua dinosaurusa. Od 1980. godine mnoginaunici su prouavali uticaj koji bi sluajni pad asteroida izvrio na nau planetu. Istraivaismatraju da je ubica dinosaurusa imao est milja u preniku i zato veliki deo vremena posveujuistraivanju delovanja takvog asteroida.

Naunicima je sada poznato da asteroid od est milja u preniku ima naboj od pet milijardi

atomskih bombi u jednoj jedinoj ognjenoj lopti! Kao to Tajm - Lajfova knjiga Comets, Asteroids,and Meteorites objanjava, takav asteroid bi preobrazio hladnu plavu Zemlju u uareni lonac zatopljenje. Kada bi se dim raziao, izronila bi izmenjena planeta: ubogaljeni i jalov svet, koji posreprema nekoj novoj sudbini. (str. 121)

Iz National Geographic naveu sledei citat: Usijana lopta imala bi prenik od nekolikohiljada kilometara. Vetrovi bi brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat satima brisali planetu,suei drvee kao veliki fen za kosu... Vie od 90 procenata svetskih uma bi izgorelo! (Isto)

5

Konzervativni hriani obino pripisuju uginue dinosaurusa biblijskom Potopu. Potop svetskih razmera, kako jeopisan u Bibliji, zaista bi ih sve odjednom unitio. Naunici ne prihvataju teoriju o Potopu. Ipak, zbog injenice dase hriani ne slau sa naunicima u pogledu svetskog potopa to nije razlog za sumnju u valjanost njihovihzakljuaka u drugim oblastima, kao to je astronomija i asteroidi.


28/95


28

Kada bi asteroid pao u okean, usijana lopta od pare i komada istopljene mase sravnila bi sazemljom svaki grad na udaljenosti od 1.200 milja i sprala tle sve do kamene podloge. (Comets,Asteroids, and Meteorites, 127) Tako predskazanje Elen Vajt o razorenju hiljada gradova(Evangelizam, str. 28) iznenada poinje da ima smisla!

Asteroid od est milja koji bi pao u okean, ubio bi veinu riba na svetu (vidi: National

Geographic, 681). Ipak, najrazorniji rezultat asteroida od est milja koji bi se stropotao u okeanprouzrokovao bi ogromne talase. Evo, kako to opisuje Newsweek:

Kada bi asteroid pogodio Meksiki zaliv, on bi stvorio talas visok tri milje. Devetstotina milja dalje gorostasni vodeni zid bio bi jo uvek visok 1.500 stopa. Takav asteroidizazvao bi poplavu u Kanzas Sitiju. (str. 60)

Da zastanemo sada i ponovo pogledamo ta jevanelista Luka kae navodei Isusovopredskazanje o znacima na nebu: I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama i ljudima na zemlji

tuga od smetnje i od huke morske i valova. (Luka 21,25)Da li je Isus moda rekao da e narodi biti ispunjeni tugom i zbunjenou zbog padanja zvezda?Ne, On je rekao da e ljudi biti obuzeti tugom i zbunjenou zbog huke i udaranja mora. Kakva vezamoe da postoji izmeu padanja zvezda i huke i udaranja mora? Navod iz asopisa Newsweekodgovara na ovo pitanje. Padanje asteroida u okean zaista e izazvati huku i udaranje mora to jestudare visokih talasa plime.

Veoma je znaajno to je Elen Vajt potvrdila ovo tumaenje Isusovih rei. Ona poinje sledeinavod reima iz Jevanelja po Luki 21,25:

I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i odhuke morske i valova.

Molim vas obratite veliku panju na ono to ona dalje govori, naroito na rei koje sam napisaou kurzivu.

Da, oni (more i valovi) prei e svoje granice, i posle njihovog putovanja ostaeunitenje. (Selected Messages, 3:417)

Pre nekoliko poglavlja ukazao sam na to da je u ovoj izjavi Elen Vajt predskazala ogromne

talase kao deo nastupajue krize. eleo bih da skrenem vau panju na injenicu da ona istie da eovi ogromni talasi doi kao ispunjenje Isusovog predskazanja o znacima na Suncu, Mesecu izvezdama! Navod iz Newsweek-a pomae nam da razumemo da bi pad asteroida u okean zaistaizazvao huku morsku i valova.

Vratimo se asteroidu od est milja i onome to e uiniti na naoj planeti. Atmosfera e bitipogoena na najmanje dva naina. Prvo, pojavila bi se kisela kia. U ranijem navodu iz Newsweek-aitali smo da e azot i kiseonik u atmosferi stvoriti spoj azotne kiseline; svaki preiveli stvor kojiizmili iz peine ili skrovita, bie zahvaen pljuskom kie koja isto toliko nagriza kao i kiselina izautomobilskih baterija. Tajm - kao Lajfova knjiga Comets, Asteroids, and Meteorites ovako to

iskazuje:


29/95


29

Otrovne padavine skinue lie sa svakog preostalog bilja, jezera e postati kisela irastvorie normalno nerastvorljive veoma otrovne metale iz tla i stena, koji e proi upotoke, bare i reke u kojima e pomoriti ostatak ivota u vodi. (str. 131)

Druga pojava u atmosferi bie tama:

Milijarde tona mikrofinih estica stenja i kondenzovanih kapljica pare izbaenihpadom asteroida vinue se u prostor i u roku od nekoliko sekundi dostii stratosferske

visine...

Gar od (umskih) poara pomean sa smogom od azotnog oksida nastalog poetnim isledeim udarnim talasima, sjedinie se sa prainom koja e se brzo iriti i obrazovati zastordebljine 17 milja. On e obaviti celu planetu u roku od 24 sata ... Povrina Zemlje bieobuhvaena tamom koja e biti trideset puta mranija od najmranije noi bez meseine.

(Comets, Asteroids, and Meteorites, 131)

Ovo prua znaajni uvid u Isusovo predskazanje o znacima u Suncu, Mesecu i zvezdama:Asteroid - padalica - zaista bi pomraio Sunce i Mesec.

Nai pioniri smatrali su mrani dan i padanje zvezda kao dva dogaaja vremenski odvojenarazdobljem duim od pedeset godina. Ipak, jedino mogue predskazanje iz Isusovih rei o kome suoni mogli imati neko saznanje da se ispunilo, bilo je vie od pedeset godina udaljeno jedno oddrugoga. Meutim, pomou savremene nauke u stanju smo da razumemo ono to pioniri nisumogli: da e padanje zvezda izazvati pomraenje Sunca i Meseca, uinivi ih bitno istim dogaajem.

Manji asteroidiIsus je rekao svojim uenicima: A kad se pone ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer

se pribliuje izbavljenje vae. (Luka 21,28) Oigledno, ove dogaaje treba da posmatramo kako sezbivaju u toku jednog vremenskog razdoblja, zato to je Isus rekao: A kada se pone ovo zbivati!On je, takoe, rekao da u to vreme moemo znati da se pribliuje nae izbavljenje. Dok komete,asteroidi i meteoriti mogu da padaju s neba prilikom Hristovog dolaska, Lukine rei ukazuju da ese znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama, koje je Isus predskazao, dogoditi pre Njegovog dolaska.Pretpostavljam da e oni obrazovati deo poslednje krize, koja e se zbiti neposredno pre Isusovogpovratka.

Meutim, to stvara problem u vezi sa onim to smo dosada raspravljali o asteroidima injihovom delovanju na nau planetu. Dosada smo razmatrali ono to e se desiti ako neki asteroidod est milja u preniku pogodi nau Zemlju. Gotovo sva literatura koja opisuje dejstvo asteroida nanau planetu, a koju sam proitao, govori o asteroidu te veliine. Ipak, sada bi trebalo da postane

jasno da kada bi neki asteroid takve veliine pao na Zemlju, pre Hristovog drugog dolaska, on biunitio ljudski rod. Meutim, Biblija objanjava da e mnoga ljudska bia biti iva na Zemlji da videIsusa kako dolazi. Tako, ako se Isusovo predskazanje o padanju zvezda odnosi na dogaaje za vremeposlednje krize, tada e zvezde koje padaju sa neba biti mnogo manje od est milja u preniku.

Nedavno, neko mi je poslao primerak septembarskog broja asopisa Astronomy (Astronomija)

za 1991. godinu u kome se nalazio lanak o asteroidima, koji opisuje delovanje mnogo manjihobjekata. U ostalom delu ovog poglavlja eleo bih da vam saoptim ono to govori lanak iz


30/95


30

spomenutog asopisa.6U toku prolih nekoliko godina najmanje dva asteroida su jedva promaili i nisu udarili nau

planetu. Jedan je godine 1989, imao u preniku izmeu 100 i 400 metara. Prema asopisuAstronomy, eksplozija ovog asteroida oslobodila bi snagu jedne bombe od 1.000 megatona.Opisujui tu eksploziju u sadanjem vremenu, asopis kae:

Topli gas iz objekta koji se isparava kulja u nebo i sa sobom odvlai jo vie vazduha.Udarni talas iri se od mesta udara i sve to je u preniku od sto kilometara pali se poduticajem toplote osloboene eksplozijom. Na udaljenosti od oko 500 kilometaratemperatura je jo uvek visoka, 100 stepeni Celzijusovih.

Eksplozija se iri brzinom od 35.000 kilometara na sat i sravnjuje sve na 250kilometara. Materijal posle sudara pada poput kie, veinom u obliku otopljenih kapljicastena. Ovaj udar za sobom ostavlja krater otprilike oko deset puta vei od svog prenika.

Asteroid 1989 RS zbrisao je za tren grad veliine Njujorka. (str. 52)

Astronomy navodi podatak da je dosada utvreno gotovo 100 asteroida ija putanja presecaZemljinu putanju, veina od njih u poslednjih pet godina. Sumnja se da najmanje 1.000 njih tamo

vreba. (Isto) Ovi asteroidi po veliini kreu se od deset metara do 38 kilometara. Kada bi asteroidod 38 kilometara udario Zemlju, ne bi ostavio nita u ivotu. Meutim, Astronomy kae da udarak i nekog malog asteroida moe da uini vie od prekida eko-sistema za nekoliko godina. Ipak,tako 'mali' dogaaj moe da uniti civilizaciju. Zato to? Zato to civilizacija zavisi od eksploatacijeprirodnih resursa, ukljuujui poljoprivredne resurse, na koje se oslanjamo u prehrani svetskogstanovnitva. Ako nastupi potpun prekid snabdevanja hranom, a to bi bilo u sluaju nekog udarakoji bi se dogodio zimi, usevi bi na celom svetu propali. Raskidive niti civilizacije brzo bi se rasplele.Naa vrsta, ako ne bi izumrla, onda bi bila desetkovana, primoravajui preivele da ive ivotomprimerenim kamenom dobu. (strana 53)

Poveite ove rei sa onim to je Isus rekao:

Bie znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama... (Luka 21,25) Ljudima na Zemlji tuga od smetnje... (Isto) Da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao... (Matej 24,22)Pre nekoliko godina, kada sam prvi put poeo javno da govorim o mogunosti da se Isusovo

predskazanje o padanju zvezda i mranim danima moda odnosi na komete i asteroide, neki ljudigovorili su da sam podlegao senzacionalizmu. Meutim, odavno nisam uo tu zamerku. Mnogi ljudiprevie sluaju o tome na TV i mnogo su itali o tome u novinama i asopisima.

Nedavno, 19. maja 1996. godine jedan asteroid promaio je planetu Zemlju samo za 279.000milja.7 To je velika razdaljina za nae pojmove razdaljine, ali u astronomskim pojmovima to je

6 Poto niko nikada nije doiveo neki vei udar asteroida, veina podataka o posledicama asteroidnih udara potie

od kompjuterizovanih modela. Otuda postoje izvesna neslaganja izmeu naunih autoriteta ija sam dela itao.Bez obzira na razlike koje postoje meu njima, svi autoriteti se slau da bi udar veeg asteroida imao katastrofalnodejstvo.7 The Idaho Statesman, May 19, 1996, 11A.


31/95


31

minimalni promaaj. Najvei asteroid koji je ikada primeen i ija je putanja prolazila blizu naeplanete, imao je u preniku oko tri etvrtine milje. Da je pogodio Zemlju, izazvao bi eksploziju kojabi se po snazi izjednaila sa gotovo celim svetskim nuklearnim arsenalom koji bi odjednomeksplodirao.

Moda se mnogo znaajnija injenica sadri u podatku da astronomi nisu primetili asteroid do

samo etiri dana pre nego to je profijukao pored Zemlje. Zaista kasno, jer da se naao na orbiti naeplanete, naunici bi mogli samo da opomenu stanovnike ugroene oblasti da e umreti. Samonekoliko od milion ili moda milijarde ljudi osuenih na smrt, mogli bi se spasti. Isusovopredskazanje poprimilo bi tako najdramatinije ispunjenje. Ljudska rasa nepovratno bi iezla ustrahu, svetske voe sigurno bi zapali u tugu i pometnju pokuavajui da pronau izlaz iz posledicate uasne katastrofe (Luka 21,25.26).

Za trenutak sastavimo sve pojmove o kojima smo raspravljali u ovom poglavlju i u ona dva kojamu prethode. Elen Vajt predskazala je da e na Zemlju doi poslednja kriza, koja e biti ispunjenanesreama vrlo stranim, vrlo neoekivanim. Ona kae da e bar jedna od ovih nesrea probuditi

Boji narod u celom svetu. Isus je predskazao padanje zvezda, mrani dan i visoke talase

8

,prestraeni ljudski rod, i tugu i pometnju meu narodima (Luka 21,25.26). On je takoe predskazaovreme sveopte nevolje koja e ugroziti opstanak ljudskog roda (Matej 24,21.22).

Adventisti su odavno shvatili da e padanje zvezda i pomraenje Sunca i Meseca u prolimvekovima imati doslovno ispunjenje. Ipak, kao to smo videli, ti dogaaji ne zadovoljavaju Isusovopredskazanje o prestraenom oveanstvu kako je to zabeleio apostol Luka. Ako Lukinu verzijuIsusovih rei treba doslovno razumeti, tada podatak koji sam vam u ovom poglavlju saoptio, aodnosi se na komete, asteroide i meteorite, predstavlja najpodesniji nain za objanjenje onoga to jeIsus rekao.

Pre nego to zakljuim ovu studiju o padanju zvezda i njihovom delovanju, potrebno je daistraimo neke izjave Elen Vajt o plamenim loptama. Meutim, poto je ovo poglavlje ve dovoljnodugako, to e biti predmet sledeeg poglavlja.

8 Isus je predskazao huku i udarane mora (Luka 21,25). Elen Vajt nagovetava da ovo znai more i talase kojiprelaze svoje granice, tj. ogromne talase (vidi: Selected Messages, book 3, page 417, panije navedeno u ovompoglavlju).


32/95

32

66..OOGGNNJJEENNEELLOOPPTTEE

Najmanje dva puta u toku svog ivota Elen Vajt dobila je vienje u kome je videla ognjene loptekako padaju s neba. O ovim ognjenim loptama pisala je najmanje u etiri prilike. S obzirom dasmatram da su ove ognjene lopte u vezi sa naom raspravom u ovoj knjizi, eleo bih da zajedniki

pregledam ono to je napisala.Iz raspoloivih zabeleaka, jasno proizlazi da je Elen Vajt dobila jednu viziju o padanju

ognjenih lopti 1904. a drugu 1906. godine Prve dve izjave potiu iz njene vizije iz 1904. godine, doksu trea i etvrta zasnovane na njenom vienju iz 1906. godine. Prvo u navesti ove izjave, a zatimemo ih analizirati.

Izjave koje se odnose na vienje iz 1904. godineProle noi prikazan mi je jedan prizor. Moda nikada neu smeti da ga u celosti otkrijem, ali

otkriu ga malo.

Izgledalo je kao da ogromna plamena lopta pada na svet, unitavajui velike kue. Od mesta domesta uo se uzvik: Gospod je doao! Gospod je doao! Mnogi su bili nespremni da Ga doekaju,ali nekolicina je govorila: Hvalite Boga!

Zato hvalite Boga?, pitali su oni na koje je dolo ovo iznenadno unitenje?Zato to sada vidimo ono to smo oekivali.Ako ste verovali da e se ovo dogoditi, zato nam niste to govorili, bio je straan odgovor. Mi

to nismo znali. Zato ste nas drali u neznanju? Stalno ste nas viali; zato se niste upoznali sa namai zato nam niste govorili o sudu koji e doi i o tome da moramo sluiti Bogu inae emo izginuti?Sada smo izgubljeni! (Man

Velika nevolja koja dolazi - Marvin Mur - pdf

Documents

Transcript of Velika nevolja koja dolazi - Marvin Mur - pdf