Uzgoj kupusa

8/12/2019 Uzgoj kupusa

1/32


2/32

Autori:

Tom Thorogood, Goran Janji, Simo Bundalo,Pascal Bernardoni, ore Moravevi, Bojan Mari, Goran ivkov,Keith Morris, Janet Morris, Tom Millan, Olivera JordanoviRadenko Blagojevi

Izdava:FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONSORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU

Donors:

Governments of the Kingdom of the Netherlands and

of the Kingdom of Norway

Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvompomogli izradu ove broure

tampa:Lavalu

Dizajn i priprema za tampu:Milan Novii

Coordination Office for the Serbia and Montenegroarka Marinovia 2, 11000 Beograd,Tel: 011/ 661-713, 661-892

Kupus, karfiol, brokoli, kelj pupar i keleraba


3/32

01

Osnovni podaci

Znaaj

Rasprostranjenost

- Kupus predstavlja ukusno povre,

- Odlinog je hemijskog sastava,

- Moese koristiti sve,ukiseljen, suen,

- Na trpezi je cele godine.

- Veoma rasprostranjena kultura,

- Gaji se gotovo u celom svetu,

- Kod nas se gaji skoro u svim krajevima,

- U Srbiji se kupus sejena oko 25 000 hektara.


4/32

2

Prosene

maloprodajne

cene kupusa

na pijacama

Pinjskog

okruga 2002.

godine.

Velikoprodajne

cene kupusa

(Ni,2002.)

Trite i marketing

- Planirajte gde ete prodati,

- Planirajte ranu ili kasnu proizvodnju,

- Vodite dnevnik proizvodnje,

- Specijalizujte proizvodnju / budite prepoznatljivi.

Unapredite Vau proizvodnju:


5/32

03

Uslovi uspevanja

Lakazemljitapogoduju

ranim sortama, dok tea,

zbijenija, koja due dre

vlagu, odgovaraju kasnim

sortama kupusa. Slabo

kisela zemljita, pH 5,5-6,5,

najbolja su za veinu sorata

i hibrida kupusa.

Toplota- Ima skromne temperaturne zahteve,

o

- Podnosi kratkotrajne mrazeve i do -10 C(sortna karakteristika),o

- Rane sorte su neto osetljivije i izmrzavaju na oko -3 C,o

- Seme klija na 4 C,o

- Temperature iznad 25 Cnegativno utiu na rast i razvie.

Plodored- Na istoj njivi kupus ne treba gajiti najmanje 4 godine,

- Dobro se uklapa u plodorednu emu,

- Dobri predusevi za kupus su leguminoze, trave, krompir, strna ita...,

- Kupus je dobar predusev za sve povrtarske kulture,

- Daje dobre rezultate kada se ubri stajnjakom.

Zemljite

Navodnjavanje

Potrebe za vodom su velike, posebno u fazi:

-Posle rasaivanja,- Zavijanja glavice i- Porasta glavice.

Obavezna agrotehnika mera pri proizvodnji kupusa


6/32

4

Proizvodnja kupusa iz rasada

Kako se vri setva?

- Omake uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje rasporeivanje semena),

- Runo u redove 6-7x2cm(markeri),

- Runom sejalicom u redove,

- Mainski u kontejnere (rana proizvodnja).

Topla leja

-Setva se obavlja sredinom februara,2

- Koliina semena je 3-5g/m leje,2

- Na 1m leje moe se odgajiti oko 500 biljaka,

- Za zagrevanje leje koristi se najee stajnjak.

Za ranu proizvodnju

Hladna leja

-Setva se obavlja u maju i junu mesecu,

- Formiraju se leje irine 120cmna

nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom

zemljituna kom ranije nisu gajene

kupusnjae,

- Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m2(pikiran rasad).

Za jesenju i zimsku potronju Hladna leja

Za proizvodnjujednog hektarakupusa iz rasadapotrebno je 350-600gsemena.

Koristiti markere (ablone) radi boljeg rasporeda semena

Omake posejano seme kupusa


7/32

05

Nega rasada- Provetravanjetople leje,

2- Zalivanje (10-15l vode/m leje),2

- Prihranjivanje (npr. 15g KAN-a/5l vode/m leje)

- I prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list,

- II prihranjivanje, 10-15 dana nakon prvog,

- Zatita od bolesti i tetoina,

- Suzbijanje korova.

Planirajte proizvodnju

Rana

Srednje rana

KasnaProizvodnja

Postupci i mere pred rasaivanje rasada- Dan pre rasaivanja rasad kupusa treba dobro zaliti,

- Ukoliko je rasad prerastao i ako se sadnja obavlja po toplom vremenu,

poeljno bi bilo odrezati deo lisne mase kako bi smanjili isparavanje vode

preko lista i tako poboljali primanje biljaka.

Kvalitetan rasad- Rasad prispeva za rasaivanje 30-45 dana posle nicanja,

- Biljke treba da su vrste, zdrave, sa najmanje etiri normalno razvijena lista

i dobro razvijenim korenovim sistemom.


8/32

6

Osnovna obrada i priprema zemljita za sadnju-Pred jesenje oranje razbacati oko 30-50t/ha zgorelog stajnjaka,

- Jesenje oranjeizvesti na dubinu 25-30cm sa

zaoravanjem stajnjaka,

- Predsetvena priprema se obavlja u prolee

tanjiraom, drljaom, a najbolje bi bilo

setvospremaem,

- 2/3 NPK ubriva se unosi u jesen pred oranje,

- 1/3 NPK ubriva se unosi pred pripremu

zemljita za sadnju.

Biljka kupusa sedam dana posle sadnje

Obrada zemljita za postrnu setvu-Bez stajnjaka,- Plia obrada,do 20cm,

- Startno ubrenje.

Rasaivanje

-Rasauje se od kraja marta,- Razmak sadnje: 40-60x30-40cm,

- Sklop od oko 50 hiljada biljaka po hektaru.

Rani kupus

-Rasaivanje se obavlja u julu,- Razmak sadnje: 70x50 ili 70x60 cm,

- Sklop od oko 25-30 hiljada biljaka po hektaru.

Kasni kupus

-Runa ili mainska,- Razmak sadnje zavisi od sorte, zemljita,

primenjenemehanizacije, naina gajenja i dr.,

- Rasad se sadi na dubinu do prvog lista,

- Posle rasaivanja izvriti zalivanje.

Sadnja

Potrebno je proizvesti vie oko 10% rasada,

zbog kasnijeg popunjavanjamesta na njivigde rasaivanje nije uspelo.

Dobar prijem rasada u polju


9/32

07

Osnovno ubrenje i prihranjivanje

Samo hemijska analiza zemljitadae potpun uvid uplodnost,a konsultacija sa strunjakomomoguie pravilnu primenumineralnih ubriva.

- 216 kg N,

- 90 kg P O i2 5- 330 kg K O (istih hraniva).2

Prinosom od 60t/ha kupus iznese sa njive:

Dobro pripremljen (zgoreli) stajnjak poeljno je

koristiti u proizvodnji kupusa. Njime e se

popraviti fizike, hemijske i bioloke osobine

zemljita, ime e se stvoriti uslovi za uspenu

proizvodnju.

Vrsta mineralnog hraniva

NPK (8:16:24)

NPK (15:15:15)

KAN (27%)

Multi-Comp Base, Cropcare 4, Osmocot exact, ...

Polyfeed (20:20:20), Cropcare 1,Peters Profesional (20:20:20)...

Multi KMg, Kalijum sulfat...

30t/ha

50t/ha

60t/ha

70t/ha

200 300 400

400

200

100 250

200

80

300

250

100

50

70

300

300

150

80

Orjentacione koliine mineralnih ubriva za odgovarajui prinos [kg/ha]

Cropcare 3, Polyfeed (16:8:32),Universol (18:11:18)...

200100 100


10/32

Mere nege

Koje sisteme koristitiza navodnjavanje?- Vetaka kia,

- Brazde,

- Kap po kap.

Meuredna obrada

-Razbijanjepokorice,- Unitavanje korova,

- Delimino zagrtanje stabla biljke.

Navodnjavanje

Okopavanje kupusa

8

Deficit

Optimum

Suficit

Status hraniva

Deficit

Optimum

Suficit

Deficit

Optimum

Suficit

N

(%)

6,0

6,0

4,0

P

(%)

Pet nedelja posle rasaivanja

0,6

Osam nedelja posle rasaivanja

0,6

Glavica u formiranju

0,5

K

(%)

5,0

4,0

4,0

Ca

(%)

2,0

2,0

2,0

Mg

(%)

0,6

0,6

0,45

S

(%)

-

0,3-0,6

-

0,8

-

0,3

-

Fe

(ppm)

100

100

100

Mn

(ppm)

40

40

40

Zn

(ppm)

50

50

40

B

(ppm)

40

40

50

Cu

(ppm)

10

10

10

Mo

(ppm)


11/32

Prihranjivanje

- Za jesenju i zimsku potronju,

- Zemljite mora da je strukturno i dobro

pripremnjeno,

- Obavezno je jesenje duboko oranje,

- Setva se obavlja u maju i junu mesecu,

- Utroi se od 1,5 do 2kg semena/ha,

- Dubina setve je 1-2cm,

- Proreivanje se vri kada biljke obrazuju

2-3 lista,- Ostala nega je ista kao kod proizvodnje iz

rasada.

Kritini periodi za vodom- Posle rasaivanja i

- Pred formiranje glavice.

Neravnomerno navodnjavanje moe dovesti do pucanja glavice.

Period prvog prihranjivanja kupusa

U prvoj polovini vegetacije

koriste se azotna, a u

drugoj polovini

lakorastvorljiva fosforna i

kalijumova hraniva

Folijarnu prihranu obavljati sa zatitom kupusa od bolesti i tetoina

09

Period intenzivnog porasta biljke

-7-10 dana posle rasaivanja (Polyfeed 20:20:20+Me, Cropcare 1,

Peters Profesional 20;20;20+Me...),

- Intenzivan porast (KAN, AN, Multi KMg, Kalijum sulfat...),

- Pred poetak formiranja glavice

Cropcare 3, Polyfeed16:8:32+MgO+Me,

Universol 18:11:18+2MgO+Me...).

Proizvodnja kupusa direktnom setvom


12/32

Preparati za zatitu kupusa

0

PROGRAM ZATITE KUPUSA

Razvojni stadijum kupusa Pre setve Setva PrenicanjaKotile-doni

2-3lista

4-6listova

6-8listova

Form.glavice Berba

Treflan EC

upilan E-48

Devrinol

Stomp 330 E

Goal 2E

Fusilade

Cineb S-65

Dithan M-45Ridomil Z-72

Tiram WP

Herbicidi

Fungicidi

Insekticidi

Karate 2,5 EC

Calypso 489 SC

Fosfamid 40

Pirimor 25WG

Mospilan 20 SP

Talstar 10-EC

Karate 2,5 EC

Fastac 10-EC

Rogor 40

Basudin 40

Travni i irokolisnikorovi

~II~

~II~

Jednogodinjitravni

Travni i irokolisnikoroviJednog. i vieg.travni

Plamenjaa,Crna pegavostPlamenjaa,Crna pegavostPlamenjaa

Dezinfekcijasemena

Biljne vai,

Kupusovamuva

Lisna sovica,

Leptiri kupusari,

Kupusni moljac

Buva,

Kupusova muva

Inkorpo-

racija1,5 l/ha

4g/kgsemena

5 l/ha

1,5-2,5 l/ha

1-3 l/ha

3 4 kg / ha

2 3 kg / ha

2.5 kg / ha

0,03%

0,02%

0,08-0,1%

0,1%

0,02-0,03%

0,02-0,03%

0,03-0,04%

0,01%

0,1%

0,15%

Pri tretiranju kupusa pesticidima koristiti okvaivae (npr. Nonit, Trend 90, Radovit N, Citowet...) radi boljeg prijanjanja preparata

na list kupusa koji ima votanu prevlaku.

- Najee korieni preparati u zatiti kupusa

Pre korienja svakog preparata proitati i sleditiuputstvo o njegovoj upotrebi!


13/32

11

Hibridi i sorte

KVALITETNA ROBA

SE PRE PRODA!!!

Srpski melez 4

Srpski melez 10

Futoki

Srednje rana sorta, prosene teine glavice 2,5kg.

Pogodan za kiseljenje glavica.

Rodna, srednje rana sorta, krupnih glavica (oko 3kg),

koje lako pucaju. Pogodan za kiseljenje ribanca.

Kasna sorta. Okruglo-pljosnate, svetlo-zelene boje,

vrlo zbijene glavice prosene teine 3-4kg.

50g semena/2,2

50g semena/2,2

50g semena/2,2

Elisa F1

Adema F1

Hunter F1

Balbro F1

Minoris F1

Grenadier F1

Pruktor F1

Bravo F1

Coronet F1

Lion F1

Redsky F1

Veoma rani hibrid, duine vegetacije od 50 do 55 dana.

Koristi se za ranu proizvodnju kao sve. Veoma je prinosan.

Rani hibrid, okruglih glavica teine 1-1,5kg. Dobro se uva na njivi.

Srednje rani hibrid,glavice okrugle 2-4kg. Koristi se sve i preraen.

Hibrid srednjeg stasavanja (75 dana). Dobro se uva na njivi.

Popularan hibrid za kasnu proizvodnju.

Kasni hibrid. Pogodan je za due uvanje i skladitenje.

Kasni hibrid, pogodan za skladitenje i uvanje.

Okrugle do blago pljosnate glavice crvenog kupusa koji se dosta

koristi za sveu potronju.

2500semena/15

2500semena/18

1000semena/9

2500semena/18

2500semena/7,5

2500semena/15

50g semena/27

50g semena/44

2500semena/19

2500semena/18

2500semena/14

SORTA CENA SEMENA

HIBRIDI

Najzastupljenije sorte i hibridi na njivama Srbije (2002)

Super rani hibrid. Glavica teine 0,8-1,3 kg. Gaji se i na otvorenom

i u zatienom prostoru.

Ranostasan, prinosan, kvalitetan. Dospeva za berbu za oko

55 dana. Pogodan za gajenje ispod agrila.


14/32

- Rane sorte se beru u nekoliko navrata, a srednje rane i kasne najee jednom ili dva puta,

- Ne treba brati vlane glavice, jer se tada lake

kvare,

- Berba se vri runo, jaim noevima,

- Po odsecanju glavice se iste od spoljnih listova

i pakuju u ambalau u kojoj e se prodavati ili

skladititi,

- Korienjem traktorskih platformi runa berba

se olakava.

Berba kupusa

Kupus je tehnoloki zreo kada

glavica dostigne odreenu

krupnou i vrstinu.

Tehnoloka zrelost krae traje leti,

nego u jesen.

- Kasne sorte kupusa se u hladnjaama nao temperaturi od 0-0,5 C mogu uvati i do

6meseci, srednje rane 3, a rane sorte 1 mesec,

- Relativna vlanost vazduha ne sme prei 90%

uz stalnu cirkulacijuvazduha,

- Za vreme uvanja kupus gubi na teini od 8

do 26,5%.

uvanje2

- Fermentisan (ukiseljen)

- Skladiten u kontrolisanim uslovima

Zdrave, prilikom berbe,

manipulacije i transporta ne

oteene glavice kupusa e se

lake i due uvati.


15/32

Bolesti itetoine kupusa

Poleganje rasada (Pythium spp., Rhizoctonia solani, Alternaria brassicae...)

- Gljiva se odrava u zaraenim biljnim ostacima

u zemljitu,

- Visoka vlanost, slaba osvetljenost i pregusta

setva pogoduju razvoju bolesti.

Biologija parazita

- Pojedinane biljice posle nicanja poleu i

uginjavaju,

- Na hipokotilu klijanaca javljaju se vodenaste

pege,

- Pege prstenasto zahvataju biljku,

- Zaraeno tkivo nekrotira i postaje tamno,

- Usled irenja zaraze u lejama nastaju prazna

mesta.

Simptomi

- Koristiti zdravo, dezinfikovano seme za setvu,

- Zdrav supstrat za proizvodnju rasada,

- Ne sejati seme pregusto u leji,

- Kontrolisati uslove u leji,

- Hemijska zatita (fungicidi):Previcur, Cineb

Zatita

13

Poleganje rasada

Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae)

- Prenosi se rasadom,

- Preko trajnih spora odrava se u zemljitu,

- Visoka vlanost kiselih zemljita i umereneo temperature (oko 20 C) pogoduje

razvoju parazita.

Biologija parazitaKila kupusa


16/32

- Biljka zaostaje u porastu,- Javlja se hloroza i uvenue lia,

- Pojava sitnih glavica,

- Na korenu su formirane guke ili izrasline.

Simptomi

- Plodored od najmanje 6 godina,- Kalcifikacija kiselih zemljita.

Zatita

Kila kupusa

Plamenjaa kupusa (Peronospora parasitica)

- Prezimljava u zaraenim biljnim ostacima,

- Prenosi se semenom, na samoniklim biljkama

i na izvodnicama,

- Vlano i prohladno vreme odgovara razvoju bolesti.

Biologija parazitaPlamenjaa kupusa

- Javlja se tokom cele vegetacije,

- Na liu se javljaju sitne utomrke pege,

- Jae zaraeno lie sui se i propada.

Simptomi

- Plodored (za semensku proizvodnju),

- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji

rasada,

- Hemijska zatita (fungicidi):Ridomil MZ-72,

Aliette, Dithane M-45, Cineb S-65

Zatita

4


17/32

Crna pegavost (Alternaria brassicae)

- Prenosi se preko zaraenih biljnih ostataka,- Moe se prenositi i semenom, rasadom izvodnicama,

- Vie temperature pogoduju patogenu.

Biologija parazita

- Na liu se javljaju mrke, okruglaste, zonirane pege,

- Na lisnim i cvetnim drkama, ljuskama i stablujavljaju se izduene pege,

- Zaraene ljuske ranije pucaju.

Simptomi

- Plodored,- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji rasada,- Hemijska zatita (fungicidi):Dithane M-45, Cineb S-65, Antracol WP 71,

Zatita

15

Crna pegavost

Crna trule(Xanthomonas campestris)

- Prenosi se preko zaraenih biljnih ostataka,- Moe se prenositi i semenom, a odrava se na korovima(fam. kupusa), kao i u zemljitu u zaraenim biljnim ostacima,- irenju bakterije doprinose insekti i kine kapi

(oroavanje),- Vlano i toplo vreme pogoduju patogenu.

Biologija parazita

Crna trule


18/32

- Rasad vene i izumire,- Na liu starijih biljaka pojavljuju se karakteristine pege koje se klinasto ire od ivice lista, du nerva , ka centralnom nervu,- Tkivo u okviru pege izumire, a nervi dobijaju tamnu boju,- Biljke se slabo razvijaju i zaostaju u porastu.

Simptomi

- Plodored od 3 do 5 godina,

- Koristiti otporne sorte,- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji rasada,- Suzbijanje potencijalnih domaina,- Zaraene biljke izneti iz useva i unititi.

Zatita

Buvai kupusnjaa (Phzllotreta spp.)

- Sitni tvrdokrilci, dugi 1,5-3mm,- Sjajni, crne plave ili zelene boje,- Kreu se brzo, skau,- tete prave odrasli insekti,- Prezimljavaju kao odrasli u zemljitu,- Izgriene brojne rupice na listu,- Kod jaeg napada lie podsea na sito,- U fazi nicanja mogu unititi itav usev,

Biologija parazita i tete

- Plodored.- Hemijska zatita: Basudin40 WP, Actara, Decis, ...

Suzbijanje

Crna trule

Kupusovi buvai6


19/32

Veliki i mali kupusar (Plutella maculipennis)

- Leptiri, belih krila, sa crnim arama u uglovima prednjih krila,- Raspon krila se kree od 45mm kod malog i oko 60mm kod velikog kupusara,- Gusenice velikog kupusara su svetlozelene, sa utim uzdunim prugama i crnim mrljama, duge do 40mm,- Gusenice malog kupusara su tamno zelene, duine do 30mm,- Imaju dve generacije godinje,- tete nanosi gusenica koja izgriza lisnu masu,- Pri jaem napadu ostaju samo lisni nervi.


- Plodored,- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Talstar 10-EC, Karate 2,5 EC, Fastac 10EC

Suzbijanje

Kupusna sovica(Mamestra brassicae)

- Noni leptir, smee boje,- Gusenice su sivozelene do mrke boje,- Gusenice su duine 40-50mm,- Ima dve generacije godinje,

- Gusenica se hrani izgrizajui lie,- Kod masovne pojave izaziva golobrst,- Odrasle gusenice se ubuuju u glavicu kupusa pravei hodnike,- Hodnici su zagaeni izmetom.


Leptir kupusar

17

Larva velikog i malog leptira kupusara

- Plodored,- Hemijska zatita: Decis 1,25 EC, Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Suzbijanje

Kupusna sovica


20/32

Kupusni moljac (Plutella maculipennis)

- Sitni leptiri (9 mm), sivkaste boje,- Mlada gusenica je ukasto bele boje,- Kasnije je gusenica zelena, duga do 12mm,- Ima 2-3 generacije godinje,- Prezimlajva lutka na raznim mestima,- Rano u prolee javljaju se leptiri,- enka polae jaja na korove iz fam. kupusa,- Lete predvee, a u toku dana miruju na biljci,- Mlade gusenice jedu donje slojeve lista, nakon

ega se taj deo sui i ostaju rupe,- List dobija izgled fine ipke.


- Plodored,- Suzbijanje korova- Hemijska zatita: Karate 2,5 Ec, Decis 1,25 EC, Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Suzbijanje

Leptir kupusnog moljca

Gusenica kupusnog moljca

Biljne vai(Aphididae)

- Insekti nenog, mekanog tela duine oko 4mm,- Obojeni su nijansama crne i zelene boje,- ive u kolonijama beskrilnih formi,- Postoje i krilate forme,- Prezimljavaju u stadijumu jajeta na kasnim

kupusima ili na drugim biljkama iz familije krstaica,- Glavni su prenosioci virusa,- Imaju vie generacija u toku godine,- Siu sokove iz biljaka,- Pojedini delovi ili cele biljke se deformiu i sue,- Lue mednu rosu koja je dobra podloga za tetne gljive


- Plodored,- Suzbijanje korova,- Unitavanje etvenih ostataka,- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Calypso 489 SC, Pirimor 50WG,Mospilan 20 SP, Karate 2,5EC, Fosfamid 40

Suzbijanje

Biljne vai

8


21/32

Kupusna muva (Phorbia brassicae)

- Jaje je beliasto, izdueno, vretenastog oblika, duine 1,1mm, a irine 0,5mm;- Larva je beznoga, blistavo bele boje;- Prednji deo larve je jako suen;- Odrasla larva dostie duinu od 8mm;- Lutka se nalazi u smeem kokonu duine 5-6mm- Muva lii na domau muvu, sive je boje, sa tri ire tamnije pruge na gornjoj strani grudi;- Na telu se nalaze dosta duge ekinje;

- Muva dostie duinu od 6 do 6,5mm;- Prezimljava u stadijumu lutke u zemlji;

o- Javlja se kada je temperatura zemljita oko12 C;- tete prave larve, najvie na korenu;- Napadnute biljke blede, sue se i propadaju;- Najvee tete pravi u poetnim fazama razvoja kupusa


- Plodored,- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Rogor 40 Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Suzbijanje19

Kupusna muva

Kupusna stenica (Eurydema ventrale)

- Jaje je sivkasto crne boje, duine 1,20mm, a irine oko 0,85mm,- Svi razvojni stadijumi lie na odraslog insekta

(imaga), samo sto su svetlije boje,- Ima dve potpune generacije godinje,- Prezimljava kao polno zreli imago ispod biljnih ostataka i u plitkim slojevima zemljita,- Odrasli insekt se pojavljuje rano u prolee,- U prolee insekti se nalaze na korovskim biljkama iz familije kupusa,- tete prave ubodom u tkivo biljke, gde list- poinje da gubi zelenu boju,- Ako je napad masovan moe doi do suenja celokupne lisne povrine,- tete su izraene posebno za vreme toplog isunog leta.


- Plodored,- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Suzbijanje

Kupusna stenica


22/32

Trokovi proizvodnje kupusa na otvorenom polju i procena dobiti

U kalkulaciju trokova nisu uzeti trokovi zemljita, kapitala i osiguranja useva.

Br.

1.

2.

3.

4.

5.

Br.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

Radna operacija

Priprema mesta za proizvodnju rasada

Setva

Nega rasada

Transport i rasturanje stajnjaka

Zaoravanje strnita

Startno ubrenje

Tretiranje herbicidom

Predsetvena priprema zemljita

Markiranje radova

Raznoenje rasada

Sadnja

Popunjavanje praznih mesta

Postavljanje sistema za oroavanje

Meuredna kultivacija (2x)

Prihranjivanje (2x)

Zalivanje (6x)

Zatita od bolestii etoina (3x)Berba

Klasiranje i pakovanje

Transport

Sredstvo

Runo

-II-

-II-

Laki traktor

Srednji traktor

Laki traktor

-II-

-II-

-II-

-II-

-II-

Runo

-II-

Laki traktor

-II-

DMB Slap 400

Laki traktor

Runo

-II-

Kamion

Br. rad. dana

1

2

6

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

2

2

6

3

2

2

2

Tro. rada (din.)

Ukupno: 54500

1. TROKOVI RADA

2. UTROAK I TROKOVI MATERIJALAMaterijal

Stajnjak (zgoreli)

Mineralna hraniva

- NPK - KAN

Seme (hibrid)

Pesticidi

Ambalaa (rael dakovi)

Ukupno: 46100

Koliina

20t

800 kg400 kg

300 g

5000 kom

VrednostCena (din.)

3. OSTALI TROKOVI4. PRINOS GLAVICA KUPUSA5. VP CENA GLAVICA KUPUSA

6. VREDNOST PROIZVODNJE7. UKUPNI TROKOVI8. PRIHOD

3000

128

1

6000

96003200

16500

5800

5000

1250040 t

6 din/kg

240000113100126900

Ukupno: 6300

1500

1200

3600

2800

3000

800

1200

1200

600

600

2500

1200

1200

2400

2400

6100

1200

6000

3000

12000

povrina 1 ha

0


23/32

Zemljini uslovi

Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis D.C.)

- Veoma cenjeno povre iji je jestivi deo zadebljala metamorfozirana cvast sa

skraenim cvetnim drkama (rua). Spada u grupu povra koju nije lako proizvesti

zbog njegove neotpornosti na niske i visoke temperature, bolesti i tetoine.

- U tehnolokoj zrelosti rua ima znatnu hranljivu vrednost i specifian prijatan ukus zbog

ega karfiol ubrajaju u delikatesno povre.

21

Poleganje rasada

Karfiol- Na kiselim zemljitima dolazi do deficita

mikroelementa molibdena (kovrdav list i

deformacija cvasti), a na baznim

mikroelementa bora (trule i upljikavost

sredinjeg dela cvasti).

Plodored

- Obavezan

- Dobri prduslovi su mahunarke, paradajz, krompir, ita...

Obrada i ubrenje

- Obrada zemljita uslovljena je vremenom berbe preduseva i ista je kao kod kupusa,

- Uz osnovnu obradu poeljno je korienje stajnjaka (30-50tha),

- Na srednje obezbeenim zemljitima primenjuje se oko 800kgha NPK ubriva

(najbolje 8:16:24).


24/32

Gajenje

- Proizvodnja rasada, rasaivanje, mere nege

ukljuujui i zatitu od bolesti i tetoina ista je

kao i kod kupusa. Najbolje rezultate daje kada se

gaji kao kasni usev.

Prihranjivanje

- I prihranjivanje izvodi se oko 3 nedelje posle

presaivanja sa 200kgha KAN-a,- II prihranjivanje mesec dana posle prvog istom

koliinom hraniva,

- Kod sorte duge vegetacije potrebno jei

III prihranjivanje.

Ambition F1

Kako dobiti ruu bele boje?

- Kod sorata koje nemaju sposobnost samopokri- vanja potrebno je cvast zatititi povezivanjem

listova ili pokrivanjem cvasti otkinutim donjim

listovima.

- Oteenje vegetativnog pupoljka u ranoj fazi (mraz, mehanika povreda, tetoina),

- Rasaen prestar rasad,

- Nedovoljna ishrana azotom,

- Visoke temperature izazivaju esto prorastanje listova kroz ruu,

- Listovi ne tite ruu od sunca i ona uti (starije sorte).

- Zakasnela berba dovodi do izduivanja cvetnih grana pri emu rua postaje rastresita.

Zato se rua ne formira ili je slabog kvaliteta?

2


25/32

Prinosi

- Sorte kratke vegetacije, 15-20tha,

- Sorte srednje vegetacije, 20-25tha,

- Sorte duge vegetacije, oko 30tha

Sortiment

Casper F1,

Arfak F1,

Plana F1,

Fargo F1,

Fremont F1,

Pavilion F1,

Roxford F1,

Fremont F1,

Amfora F1,

Amsterdam F1,

Baldo F1,

Berba, pakovanje i uvanje karfiola

- Najee viekratna runa berba,

- Bere se vrsta, tehnoloki zrela cvast za vreme

suvog i sunanog vremena,

- Skrauju se svi listovi i rua ostaje samo bono

njima zatiena,

- Na veim povrinama u olakanju berbe koriste

se obino transportne trake,0- Rue izmrzavaju na temperaturi od 3 C,

- Pakuje se najee u gajbice,

- Uslovi uvanja su isti kao kod kupusa,

- U sobnim uslovima postaje neupotrebljiv posle

par dana.

Asterix F1,

Nautilus F1,

Cortes F1,

Rapido F1,

Gipsy F1,

Grafitti F1 (ljubiasti)...

Elan F1,

Siria F1,

Serano F1,

Smila F1,

Navona F1 (romanesko tip),

23

Karfiol u gajbici


26/32

Gajenje

- Za razliku od karfiola formira rastresitu cvast slobodnih cvetnih pupoljaka zelene boje.

Poslednjih godina kod nas zauzima sve vei prostor na trpezi i njivi. Bogatiji je po

hemijskom sastavu od karfiola, a najnovija istraivanja govore o tome da sadri i

neke antikancerogene materije.

- Tehnologija gajenja se ne razlikuje znaajnije

od one koja se primenjuje kod karfiola i

kupusa. Kod prihranjivanja za razliku od

karfiola dodaje se oko 20% vie azotnih hraniva.

Takoe se gaji najee preko rasada kao i

ostale kupusnjae. Rasauje se sa 4-5 dobro

razvijenih listova na rastojanje najee

60-70x30-40cm, ime se postie sklop

od 35-45000 biljaka/ha.

Sortiment

- Lucky F1, Griffen F1, Marathon F1, Stolto F1, Montop F1, Flash F1, Viking F1,...

uvanjeo

- Ubrane cvasti uvati na temperaturi do 4 C, kako ne bi dolo do otvaranjao cvetova u cvasti. Na 0 C i pri relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95%

cvasti je mogue uvati nekoliko nedelja.

Brokoli (Brassica oleracea var. botrytissvar. cymosa)

Brokoli

4


27/32

Berba

- Bere se kada je cvast potpuno razvijena, a

cvetovi jo nisu otvoreni,

- Najee sukcesivno svakih 2-3 dana,

- Prvo se odseca primarna (centralna) cvast sa

10-15cm zadebljale stabljike,

- Kod jesenje proizvodnje na bonim granama

2-3 nedelje posle I berbe stiuza berbu i

sekundarni cvetovi kojih ima vei broj,ali su

sitniji,

- Prinosi se u savremenom nainu gajenja kreu

od 10 do 20t/ha.

Brokoli

Kelj pupar (Briselski kupus)

25

Znaaj i iskoriavanje

- Po hranljivoj vrednosti je u poreenju sa drugim

kupusnjaama na prvom mestu,

- Sadri belanevina preko 4%, ugljenih hidrata

oko 7,5%, masti 0,5%...,

- Bogat je vitaminima A, B1, B2, C i mineralima (P, K, Ca, Fe, Mg, Cu, S, J...),

- Koristi se sve i na razliite naine pripremljen

(kuvan, kiseljen...).

Lunet F1


28/32

ta je jestivi deo kod kelja pupara?

- Kelj pupar formira jaku, visoku stabljiku

obraslu listovima koji su na dugim lisnim

drkama i u ijem pazuhu rastu sitne glavice,

glaviurci, zbog kojih se i gaji.

Kako i kada se gaji?

- Gaji se kao osnovna kultura,

- Ima dug vegetacioni period pa se seje u prolee

(mart-maj), a rasauje najkasnije do sredine

juna,

- Najee se rasauje na rastojanje 60-70x50-60

ili 70x70cm, (20000-35000 biljaka/ha),

- Potrebno je do 300g semena/ha (preko rasada),

- Vee koliine azotnih hraniva utiu na

formiranje rastresitijih glaviuraka, slabijeg kvaliteta,

- Ostale mere nege su iste kao kod kupusa.

Brilliant F1

ta jedekapitacija?

- Mera koja podrazumeva zakidanje vrha biljaka, kako bi se pospeio

razvojglaviuraka.Time se dobijaju krupniji glaviurci i vei prinos. Dekapitacija se vri kada su prvoformirani glaviurci (pri osnovi)

prenika oko 1,5cm.

Sortiment

- Brilliant F1, Brigitte F1, Oliver F1, Philemon F1, Titurel F1, Lunet F1, Boxer F1,..

6


29/32

Otpornost na niske temperature

- Od svih kupusnjaa najbolje podnosi niske temperature. Sorte za kasnu

jesenju i zimsku proizvodnju beru se pod snegom. Niske temperatureo

(preko -10 C) sa golomrazicom izazivaju propadanje biljaka. Takoe i

velike koliine snenih padavina utiu na izvaljivanje i lomljenje biljaka

i smanjenje roda. Glaviurci koje uhvati mraz i slana bivaju ukusniji

za jelo.

Berba i prinosi- Glaviurci u pazuhu listova su potpuno

formirani,

- Bere se sukcesivno, od osnove ka vrhu,

- Pojedine sorte se u naim uslovima (Vojvodina)

pod snenim pokrivaem mogu brati i do

februara meseca na otvorenom polju,

- Radi lakeg branja biljke se u toku zime mogu

isupati i smestiti u skladite na dozrevanje

glaviuraka. Stablo sa ostranjenim listovima, koji se brzo kvare, ovako se moe brati i do

mesec dana,

- U zavisnosti od hibrida i vremena proizvodnje

prinosi su od 10 do 20t/ha,

- Na trite se doprema u mreastim dakovima

ili manjim kutijama,o

- Ubran se moe uvati u komorama na 0 C i

RVV do 95% i do 5-7 nedelja.

Kelj pupar u daku

27


30/32

Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes D.C.)

- Keleraba se kod nas gaji na ogranienim

povrinama. Upotrebljava se u sveem

stanju ili za pripremanje mnogih jela.

- Hranljivija je od kupusa. Sadri dosta vitamina

C, po emu je meu vodeim

povrtarskim vrstama.

- Gaji se na slian nain kao i kupus. Ukoliko su

uslovi gajenja neodgovarajui (sua,

loa ishrana...) jestivi deo postaje drvenast i

neupotrebljiv. Jestivi deo je zadebljala

stabljika iznad povrine zemlje koja podsea

na loptu.

- Rasauje se gue od ostalih kupusnjaa

(30-50x25-30cm, 70000-110000 biljaka/ha), jer

razvija manju vegetativnu masu. Najlake se

dobija kvalitetan plod iz rane proizvodnje.

Glaviasti deo stabla se koristi pre dostizanja

pune veliine. Prinosi se kreu od 10t/ha (rane

sorte), pa do 30t/ha (kasne sorte).

- Od sorata najzastupljenije su: Beka bela,

Beka plava, Rogli, Lanro, Trero, Avanti F1,

Cyndu F1,...

8

Keleraba


31/32

29

Beleke


32/32

Uzgoj kupusa

Documents

Transcript of Uzgoj kupusa