Uvod u Novu Fiziku

UVOD U NOVU FIZIKU

PRVI DEO

GORAN MITI

Ni, 2008

Goran Miti UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

2


___________________________________________________

3

SADRAJ

KAKO PIEM OVU KNJIGU .................................................. 5 ZATO PIEM OVAKO .......................................................... 5 O EMU PIEM...................................................................... 6 PRIRODA U NEPRESTANOM KRETANJU ............................ 9 UZROCI PRIRODNIH KRETANJA ....................................... 12 TEMPERATURNA RELATIVNOST...................................... 15 IDEJA O ANTIGRAVITACIJI ............................................... 23 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE........................... 27 OIGLEDNI DOKAZI........................................................... 33 SUNCE, NAA ZVEZDA ...................................................... 47 STANDARDNI MODEL SUNCA......................................... 52 TN FUZIJA JE NEMOGUA!................................................ 59 ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA ............................... 63 NOVI POGLED NA SUNCE ............................................... 70 CIKLUSI SUNEVE AKTIVNOSTI .................................... 117 NAE SUNCE U NAOJ GALAKSIJI.................................. 124 UTICAJ KRETANJA ZVEZDE NA NJEN IVOT I SUDBINU............................................................................................ 135 NASTANAK ZVEZDA ....................................................... 144 UZROK ROTACIJE NEBESKIH TELA ............................... 152 ODRAVANJE ROTACIJE NEBESKIH TELA .................... 160 POETAK UNIVERZUMA ................................................. 165 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I NJUTN .......... 173 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I AJNTAJN .... 189 DIMENZIJE I KONSTANTE .......................................... 194 ZA KRAJ PRVOG DELA..................................................... 199 RE LEKTORA .................................................................. 201 RE RECENZENTA............................................................ 202 BELESKA O AUTORU ....................................................... 211


___________________________________________________

4


___________________________________________________

5

KAKO PIEM OVU KNJIGU

Piem ovu knjigu sa eljom da njen sadraj bude

razumljiv to je mogue veem broju italaca. Zato u pokuati

da budem to jednostavniji u izraavanju. Kako ne bih

obeshrabrio ni jednog jedinog mogueg itaoca (bilo zbog

njegove mladosti ili starosti, bilo zbog vrste ili nivoa

obrazovanja), obeavam da neu koristiti matematiki aparat

(formule i drugo), ak ni onaj najjednostavniji, a da u, gde god

je to potrebno ili zgodno, ubacivati slike ili crtee.

ZATO PIEM OVAKO

Dobro je poznata sledea anegdota iz ivota naunika:

jedan mladi naunik moli svog starijeg kolegu da mu

pomogne da razume novu teoriju, a on mu odgovara da novu

teoriju u sutini nee nikad ni razumeti, ve e se tokom

vremena jednostavno navii na nju.

Jednostavno reeno, ja elim da ono o emu govorim

mogu da razumeju gotovo svi ljudi, a ne samo ljudi od nauke i

tehnike, i stoga odmah odbacujem pomenuti stav navikavanja

na nove teorije u nauci kao neprihvatljiv.

Osnovni cilj posedovanja intelekta je da kao ljudska

bia razumemo svet oko nas. to vie i bolje razumemo svet


___________________________________________________

6

oko nas, to emo vie napredovati u ispunjenju nae ljudske

sudbine. Navikavanje je odlika niih oblika ivota od ljudskog.

Takoe odbacujem kao neprihvatljiv stav, koji se

naalost ve odomaio, da samo nekoliko pojedinaca moe da

razume nove ideje ili teorije u nauci, a da svi ostali treba samo

slepo da veruju i da se navikavaju.

Moje najdublje ubeenje je da veina ljudi moe da

razume nova dostignua u nauci ako im se to lepo objasni.

Uostalom, stvaranje fame o nekim stvarima je uvek

posledica dve injenice: prva je da onaj ko se time bavi

sutinski ne razume celu stvar, a druga je da iz odreenih

razloga ne eli da kae punu istinu o onome to zna.

O EMU PIEM

Piem o svom razumevanju sveta koji nas okruuje,

bilo da ga direktno vidimo svojim oima, bilo da ga vidimo

koristei razna pomagala koja smo do sada izumeli.

Nisam imao nameru da piem knjigu o tome, ak ni

teoriju, jer je sve poelo od jedne ideje. Kako sam razraivao,

odnosno proveravao tu svoju ideju, polako sam poeo da

shvatam da ona ne moe da se samo nekako uklopi u

postojee teorije u fizici i da ih tako dopuni i pobolja.

Vremenom sam shvatio da u od svoje ideje morati da

napravim novu teoriju. A kada sam poeo da razraujem i


___________________________________________________

7

proveravam svoju novu teoriju u raznim oblastima fizike,

doao sam do i za mene samog neoekivanog uzakljuka da

u morati da zaponem stvaranje jedne nove fizike.

Prosto reeno, kad popravka starog automobila izgubi

svaki smisao zbog potrebnih materijalnih ulaganja, kao i

vremena, a potpune neizvesnosti da e on ikada ponovo biti u

voznom stanju, ovek logino zakljui da je dolo vreme da

nabavi novo prevozno sredstvo.

Kao to, recimo, Nikola Kopernik nije mogao da svoja

otkria o kretanju nebeskih tela usaglasi sa do tada

postojeom astronomijom, ve je morao da kreira novu

astronomiju u kojoj se Zemlja okree oko Sunca, kao i sve

druge planete.

U srednjem veku je protok ideja bio ne samo spor,

nego ga je i crkva spreavala, tako da je trebalo da proe

skoro 150 godina dok njegova Nova astronomija nije postala

opteprihvaena.

Bie vrlo interesantno videti kako e i kojom brzinom to

ii sa novom fizikom danas, u 21. veku, kada su elektronski

mediji i internet uinili ljude vrlo dobro informisanim i

meusobno povezanim.


___________________________________________________

8


___________________________________________________

9

PRIRODA U NEPRESTANOM KRETANJU

Ljudsko bie se od drugih ivih bia, sa kojima deli ovu

planetu na kojoj svi zajedno ivimo razlikuje po tome to

poseduje razvijen intelekt ili razum. Ta tekovina evolucije ivih

bia omoguava oveku da razume svet oko sebe, odnosno

zakone i procese funkcionisanja prirode.

Sva iva bia svojim ulima zapaaju da se priroda

neprestano menja, odnosno da je ona u neprestanom

kretanju. Nije potreban razum da bismo primetili smenu dana i

noi, kretanje Sunca i Meseca na nebu, zvezda na nonom

nebu, kretanje oblaka i razne vrste padavina koji oni donose,

kretanje vazduha, tj. vetar i njegovu toplotu, tok vode u

potocima i rekama i talasanje u jezerima, morima i okeanima i

sve ostalo. iva bia imaju sposobnost da se prilagoavaju

zakonima prirode i tako igraju igru ivota na ovoj planeti. Nije

neophodno razumevanje zakona po kojima priroda funkcionie

da bi iva bia opstala na planeti. Sva iva bia poseduju neki

oblik inteligencije koji im omoguava da opstanu u prirodi.

Meutim, oveku kao razumnom biu sam opstanak u

prirodi nije dovoljan, ovek ima unutranju potrebu da razume

zato se priroda kree onako kako se kree. Naravno, potpuno

razumevanje zakona koji pokreu prirodu je teak zadatak i

trai vreme, mnogo vremena. Zato je ovek shvatio da


___________________________________________________

10

steena znanja mora da prenosi mladim generacijama kako se

taj proces ne bi prekinuo, tj. kako bi nova pokolenja nastavljala

tamo gde su starija stala. Taj proces, zapoet veoma davno,

nastavlja se i dan danas. Iako on neprekidno traje ve vrlo

dugo, ni u kom sluaju nije bio miran i gladak. Mnogobrojni su

primeri sukoba razliitih shvatanja, kao i velikih promena u

okvirima istih shvatanja, ali i stalnog pojavljivanja novih

shvatanja. Istorija nauke je neprekidni niz pobijanja starih

znanja novim, boljim i sveobuhvatnijim. Tako je i danas, a tako

e biti i u budunosti. Ja o tome neu pisati, jer ve ima mnogo

knjiga u kojima je to lepo opisano.


___________________________________________________

11


___________________________________________________

12

UZROCI PRIRODNIH KRETANJA

Poto je i sam u neprestanom kretanju kroz prirodu,

ovek je brzo shvatio da je za kretanje potrebna energija. Izvor

energije za nae kretanje, ali i za kretanje svih ostalih ivih

bia, jeste hrana. Dobro, ali kakva to energija pokree sve

ostalo u prirodi?

Poto je priroda u neprestanom kretanju, to logino

dovodi do pitanja odakle potie sva ta ogromna energija koja

je pokree. Uoavajui jasnu razliku izmeu dana i noi, ovek

je brzo shvatio da to mora biti Sunce. Sunce svojim sjajem

neravnomerno i obasjava i zagreva povrinu nae planete i

upravo te razlike u zagrejanosti dovode do kretanja vazduha i

vode koji omoguavaju ivot na njoj. Energija hrane koju

koriste gotovo sva iva bia takoe vodi poreklo od Suneve

energije. Dakle, Suneva energija je izvor kretanja, tj. ivota.

Mi ve znamo da se energija ne moe ni iz ega stvoriti niti se

pak moe unititi. Shvatili smo da se energija neprestano

transformie iz jednog oblika u drugi, da moe biti u pasivnom

ili u aktivnom stanju (potencijalna ili kinetika). Danas mi

govorimo o mehanikoj, toplotnoj, elektrinoj, magnetnoj,

svetlosnoj, hemijskoj i nuklearnoj energiji, energiji zraenja i

drugim oblicima energije. Ipak, najblia i najjasnija nam je

toplotna energija, jer svi jasno oseamo neprijatne efekte

velike toplote, kao i efekte velikih hladnoa, ali i prijatnost


___________________________________________________

13

umerene toplote. Da bi mogao kvantitativno da izmeri nivo

toplote, ovek je uveo pojam temperature kao mere

zagrejanosti nekog tela. Definisali smo temperaturne skale i

njihovu podelu na stepene i poeli da merimo temperaturu gde

god elimo, uz pomo razliitih naprava ije je zajedniko ime

termometar.


___________________________________________________

14


___________________________________________________

15

TEMPERATURNA RELATIVNOST

Pojam relativnosti se u fizici koristi za sve one veliine

ili pojmove koji su iz bilo kojih razloga promenljivi, tj. ne

zadravaju istu vrednost. Popularnost pojma relativnosti naglo

je skoila i ostala na visokom nivou poev od pojave

Ajntajnovih teorija relativnosti pa do dan danas. Ajntajnove

teorije relativnosti emo ostaviti za kasnije, jer je u njima

relativnost vezana za brzinu. Ovde ja elim da govorim o

relativnosti veliina i pojmova u odnosu na temperaturu. Hajde

da vidimo ta se sve i kako menja u prirodi sa promenom

temperature.

Fiziko telo - jedan od osnovnih pojmova u fizici - moe

da bude: vrsto, teno ili gasovito, jer su to tri osnovna

agregatna stanja sa kojima se sreemo u svom

svakodnevnom ivotu. Ipak, kad kaemo telo mi prvo

pomislimo na neto to ima neki stabilan oblik i odreenu

vrstinu. Zato emo odatle i poi, od vrstog tela, odnosno tela

u vrstom agregatnom stanju.

Kada posmatramo jedno vrsto telo i pratimo ta se

deava sa promenom njegove temperature, prvo emo uoiti

da se njegove dimenzije menjaju. Sa povienjem temperature

dimenzije se poveavaju, a smanjenjem temperature

dimenzije se smanjuju. Najkrae reeno, "sva se tela na toploti

ire a na hladnoi skupljaju", dakle menjaju svoju zapreminu.


___________________________________________________

16

Zatim emo primetiti da se menja i sama vrstina tela. Kako se

temperatura tela poveava, smanjuje se njegova vrstina i

moemo lake da mu menjamo spoljanji oblik. Kada se

temperatura tela sniava, vrstina mu se poveava i pokuaj

oblikovanja je teko mogu ili pak dovodi do pucanja i

lomljenja tela.

Zatim, dalje poveanje temperature tela dovodi do

njegovog topljenja, tj. do prelaska tela iz vrstog u teno

agregatno stanje. Poto sada telo nema odreeni oblik,

potreban nam je otvoreni sud od vrstog materijala da bismo

ga uvali u tenom stanju. Njegova vrstina je vrlo mala i to

nam prua mogunost da po elji menjamo njegov oblik

izlivanjem u razliite kalupe i ostavljanjem da se ohladi i vrati u

vrsto stanje. To je sutina metalurgije. Ako nastavimo da

poveavamo temperaturu tenog tela, primetiemo da tenost

poinje da isparava sve jae i jae, sve do temperature

kljuanja, kada e sva tenost ispariti ubrzano i nae emo,

sada gasovito telo, morati da drimo u novom potpuno

zatvorenom sudu koji e biti znatno vei, jer gasovito stanje

podrazumeva mnogo veu zapreminu u odnosu na teno.

Gasovito stanje podrazumeva potpuno zauzimanje raspoloive

zapremine suda i odreeni pritisak gasa na sve zidove suda.

Promenu agregatnih stanja najlake moemo pratiti u svom

svakodnevnom ivotu posmatrajui igru leda, vode i vodene

pare. Tenosti i gasovi mogu da teku, pa za njih koristimo


___________________________________________________

17

naziv fluidi, a unutranji kvalitet vrstine nazivamo viskoznost.

Sa povienjem temperature viskoznost se smanjuje, a sa

snienjem poveava, odnosno topliji fluidi lake teku od

hladnijih. Takoe, sa povienjem temperature gasa dolazi do

poveanja pritiska gasa na zidove suda u kome se gas nalazi.

Sa snienjem temperature gasa prvo opada pritisak na zidove

suda, zatim dolazi do kondenzacije tj. ponovnog vraanja

naeg tela u teno agregatno stanje, a zatim do ovravanja,

tj. kristalizacije, kada se nae telo ponovo vraa u vrsto

agregatno stanje.

Kada je ovek poeo da prepoznaje efekte elektriciteta

i magnetizma, i kada je poeo da ih prouava, takoe je

primetio da naelektrisana tela izloena zagrevanju smanjuju

svoju naelektrisanost, i tako sve do njenog potpunog gubitka.

Kada se namagnetisano telo zagreva, ono takoe smanjuje

svoju magnetinost sve do njenog potpunog gubitka.

Sa poetkom korienja elektrine energije za svoje

potrebe, ovek se susreo sa problemima njenog prenosa kroz

provodnike, kao i sa problemima zatite od nje uz pomo

izolatora. Ustanovili smo da svi provodnici imaju svoju

odreenu otpornost i da njome uzrokuju gubitke energije

prilikom njenog transporta. Ustanovili smo da prolaz elektrine

energije kroz provodnike izaziva njihovo zagrevanje, a ono pak

izaziva poveanje otpornosti, tj. poveanje gubitaka. Zbog

toga se veoma mnogo pazi da ne doe do velikog zagrevanja


___________________________________________________

18

provodnika, jer to moe izazvati paljenje instalacije i uzrokovati

poar i optu opasnost. Hlaenjem provodnika njegova

otpornost se smanjuje. Posebno je interesantno da na vrlo

niskim temperaturama otpornost provodnika potpuno nestaje i

da nema nikakvih gubitaka u prenosu elektrine energije.

Jednom ustanovljeno strujno kolo se trajno odrava i taj

interesantan fenomen se naziva superprovodljivost.

to se izolatora tie, otkrili smo da nas oni dobro ite

od elektrine energije kada su dovoljno hladni. Ako se desi da

se dovoljno zagreju, dogaa se proboj izolatora, tj. posle

odreenih temperatura oni postaju provodnici. Takoe postoji i

klasa materijala koju zovemo poluprovodnici, koja predstavlja

osnova svega to zovemo elektronika. Njihove osobine su vrlo

promenljive pri promeni temperature, tako da se o tome

posebno vodi rauna.

Ono to jo moemo lako posmatrati jeste zapaljivost

razliitih materijala. Prilikom zagrevanja do odreenih

temperatura, neki materijali se zapale i ponu da gore, zato tu

temperaturu zovemo temperatura paljenja. U principu,

najlake se pale gasovi, pa tenosti, pa tek onda vrsta tela.

ovek ve vrlo dugo koristi vatru za svoje potrebe, tako da

nam je proces paljenja i gorenja svima vrlo blizak.

Znamo da meu zapaljivim materijalima neki

sagorevaju bre, a neki sporije. One materije koje najbre

sagorevaju nazvali smo eksplozivima i sa njima se krajnje


___________________________________________________

19

oprezno postupa. Naravno, oprezno se postupa sa svim

zapaljivim materijalima.

U svojoj sutini, gorenje je hemijski proces oksidacije, i

to burne oksidacije. To znai da promena temperature menja i

hemijske osobine materijala. S obzirom da u atmosferi ima

dosta slobodnog kiseonika, oksidacija je sveprisutni proces, ali

se taj proces oigledno razliito odvija na razliitim

temperaturama. U hemiji je dobro poznato da temperatura

bitno menja ne samo hemijske osobine odreenih supstanci,

nego dovodi i do njihovog raspadanja ili pak uslonjavanja, to

rezultira stvaranjem novih supstanci.

Upravo sve promene koje izaziva sniavanje ili

poviavanje temperature presudno utiu i na ivi svet i na

mogunost njegovog opstanka i razvoja. Na sopstveni ivot je

odreen telesnom temperaturom i ako doe do njenog velikog

poveanja ili smanjenja, mi tada gubimo ivot.

Ali, ne gube svoje postojanje samo iva bia prilikom

poveanja temperature. Ako bilo koji poznat materijal

nastavimo da zagrevamo dalje i dalje, on e posle gasovitog

stanja prei u stanje koje nazivamo plazma. Kod materije u

stanju plazme vie ne postoje atomi, jer je dolo do njihove

razgradnje tj. delimine ili potpune jonizacije. Kod

visokotemperaturne, plazme svi elektroni su odvojeni od

atomskih jezgara. Hemijski elementi gube svoje postojanje

prilikom nastanka plazme.


___________________________________________________

20

I jo u ovde govoriti o zraenju tela na razliitim

temperaturama. Mislim da je svima poznato da sva tela bez

obzira na svoju temperaturu zrae elektromagnetnu energiju u

svoju okolinu. Temperatura tela je ona koja odreuje talasnu

duinu dominantnog elektromagnetnog zraenja koje telo

emituje. to je temperatura tela via, to je dominantno

emitovano zraenje krae talasne duine i vee energije.

Obrnuto, to je temperatura tela nia, to je dominantno

emitovano zraenje vee talasne duine i manje energije.

ovek je prirodno obdaren sposobnou da jedan deo

elektro-magnetnog spektra razlikuje direktno svojim oima i taj

deo zovemo vidljivi deo spektra, ili vidljiva svetlost. Takoe

moemo pomou koe da osetimo deo spektra koji zovemo

toplotno ili IC zraenje, i deo spektra koji se zove UV zraenje.

Jednostavnim dodirom mi moemo da utvrdimo da je

jedno telo toplije od drugog. Ako su tela suvie topla i ne

smemo da ih dodirnemo, mi emo jednostavno pribliavanjem

ruku na bezbedno odstojanje moi opet da utvrdimo koje telo

je toplije. Posebno je interesantno zagrevanje metalnih

predmeta kod kojih se proces usijavanja moe pratiti golim

okom. Sa daljim zagrevanjem takvih tela, ona poinju da

emituju crvenu svetlost, to nazivamo crveno usijanje. A nakon

toga dolazi emisija bele svetlosti ili belo usijanje tela. Belo

usijanje je pokazatelj vie temperature od crvenog. Lep primer

je i gorenje, odnosno plamen. Ako paljivo posmatramo


___________________________________________________

21

plamen, recimo svee, videemo da u njemu postoje odreene

oblasti koje svetle razliitom svetlou. Tamo gde je

temperatura najvea, u centralnoj oblasti, plamen je

najsvetliji,a tamo gde je temperatura nia, periferna oblast,

plamen je neto tamniji, odnosno crveniji. Razliite supstance

prilikom sagorevanja stvaraju plamen razliitih boja, odnosno

temperatura, i ima ih u svim duginim bojama!


___________________________________________________

22


___________________________________________________

23

IDEJA O ANTIGRAVITACIJI

U vreme ivota na obronku brda egar, koje se nalazi

na periferiji grada Nia, moja supruga Biljana i ja redovno smo

se uspinjali na vrh brda gde se nalazi spomenik jedinstvenoj

hrabrosti srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka protiv

Turaka. Ne elei da se preda Turcima, voa Srba Stevan

Sineli je pucajui u skladite baruta digao u vazduh i Srbe i

Turke. Od glava srpskih ustanika Turci su sagradili ele kulu

na periferiji Nia da zastrae srpski narod i ustanike. Srbi su

udan narod i ne daju se zastraiti, pa su posle propasti Prvog

srpskog ustanka podigli drugi i uspeli da se oslobode

petovekovnog turskog ropstva.

U neposrednoj blizini spomenika nalazi se fudbalsko

igralite seoskog fudbalskog kluba, a celo brdo je pod

vinogradima i vonjacima. Mi smo redovno trali oko tog

fudbalskog igralita.

Jednog avgustovskog dana 1997. malo smo zakasnili,

pa je poeo da nas tokom tranja hvata prvi mrak. Na njivi iza

gola koji je bio blii spomeniku, bila je naslagana velika gomila

snopova suvih prutova vinove loze. Seljaci ih obino koriste

kao gorivo za peenje rakije ili za ogrev, naroito za potpalu

vatre, jer gore lako i burno. Meutim, ta gomila nije bila

spremljena za transport, ve za spaljivanje na licu mesta. I dok

smo mi tranje privodili kraju, a prvi mrak ve pao, seljak je


___________________________________________________

24

zapalio tu ogromnu gomilu, ba kada smo se nalazili u blizini i

gledali ceo prizor. Nastavljajui sa tranjem, mi smo vatri

okrenuli lea. Kada smo optrali suprotan gol i ponovo se

okrenuli licem prema vatri, doekao nas je fascinantan prizor.

Vatra je ve bila zahvatila itavu gomilu i dostizala je svoj

maksimum. Plamen je dosezao visinu od desetak metara i

osvetljavao celi vrh brda. Nikad u ivotu nisam video veu

vatru. Potpuno fascinirani tim prizorom, mi smo stali ispred

vatre i divili se njegovoj velianstvenosti.

Bio sam oduevljen i radostan kao malo dete i u mojoj

glavi u tom trenutku nije bilo misli, postojala je samo slika te

ogromne vatre iji su se plamenovi tako snano i brzo peli

uvis, pritom se skupljajui ka sredini koja je dosezala daleko

najveu visinu. Iz vrha plamena u mrak ogromnom brzinom

izletale su uvis eravice. Ta ogromna struja usijanih gasova i

estica jasno je pokazivala svoju strahovitu brzinu penjanja

uvis.

Odjednom u mojoj glavi bljesak i misao: "To je

antigravitacija!", praen oseajem struje kroz kimu, od korena

pa do temena. Celokupna koa mi se najeila i sve dlake se

nakostreile. Taj oseaj mi je ve bio dobro poznat, jer je

pratio nekoliko ideja koje su mi ranije sinule u glavi, jedino je

ovaj sadanji intenzitet bio najvei koji sam ikada doiveo. Moj

pogled na vatru vie nije bio isti, ja vie nisam bio onaj isti

ovek koji se zagledao u vatru. Sada sam gledao


___________________________________________________

25

antigravitaciju na delu. Nijednog trenutka nisam posumnjao u

istinitost misli koja je bljesnula u mojoj glavi. Slina pethodna

iskustva su me ve potpuno uverila u istinitost tako dobijenih

ideja. Odmah su se pojavila pitanja ta se i kako dogaa u

procesu sagorevanja koji je sada ve poeo da se smanjuje i

ubrzo se okonao pred naim oima. Nakon pojave misli o

antigravitaciji u mojoj glavi, vie nita u mom ivotu nije bilo

isto. Ta misao me je potpuno obuzela i ubrzo me je supruga

upitala ta se dogaa sa mnom. Tek tada sam joj ispriao ta

se dogodilo one veeri kada smo posmatrali vatru na egru.

Uobiajeno je da ljudi misle da je potrebno samo da ti

ideja sine u glavi i problem je reen; uostalom i ja sam tako

nekada razmiljao. Ali, istina je upravo obrnuta: kada ti neka

ideja bljesne u glavi, to znai da je upravo zapoet novi veliki

posao i da te eka dugotrajan i mukotrpan rad oko potpunog

razumevanja same ideje, pa zatim njene provere svugde i u

svakoj prilici i na kraju njeno implementiranje u postojeu

nauku.

Iako ovoga nisam tada bio potpuno svestan, ipak sam

se odmah upustio u proces razumevanja same ideje. Ranije

sam mislio da ovek poseduje ideju na kojoj radi, ali sam se

vremenom uverio u neto potpuno suprotno - ideja poseduje

oveka koji na njoj radi. Kao da same ideje biraju i uzimaju

ljude kroz iji rad e se materijalizovati i postati optepoznate

svima, na nain koji one same ele.


___________________________________________________

26


___________________________________________________

27

TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE

Poeo sam od analize vatre. Plamen se protee od

samog dna gomile materijala koji sagoreva (jer se vatra uvek

tako pali) i to je visina naslaganog materijala vea, to je i

konana visina plamena vea. Iznad vrha plamena postoji deo

koji je nevidljiv, tj. proziran, i on je mnogo krai u poreenju sa

plamenom. Iznad tog prozirnog dela poinje zona vidljivog

dima. U poetku je dim svetliji, a sa poveanjem visine postaje

sve tamniji. Dim se sa poveanjem visine sve sporije penje

uvis i negde dostie svoju konanu visinu. Poto ne moe da

ide uvis iznad te konane visine, a zbog pristizanja novog

dima odozdo, dolazi do radijalnog irenja oblaka dima na toj

visini i on lii na debelu palainku. Kad se proces gorenja

zavri, formirani oblak dima neko vreme lebdi na toj

maksimalnoj visini, a zatim lagano poinje da gubi visinu i

konano pada na zemlju, blie ili dalje od mesta gorenja, ve u

zavisnosti od strujanja vazduha.

Dakle, taj oima vidljiv efekat gorenja sastoji se od

uspinjanja vrelih gasova do konane visine i njihovog

ponovnog padanja na zemlju kada se ohlade. Ali hajde da

analiziramo pojedinane molekule gasa koji nastaje prilikom

sagorevanja (CO2 + H2O). Vreli molekuli nastalog gasa emituju

elektromagnetno zraenje u infracrvenom (IC) i vidljivom delu

spektra i mi ta zraenja vidimo kao plamen, svetliji ili tamniji. U


___________________________________________________

28

tom stadijumu oni se ubrzano kreu uvis. U providnoj zoni i

molekuli su se malo ohladili, i to dovoljno da vie ne emituju

vidljivu svetlost, ve samo IC zraenje, i nastavljaju svoje

ubrzano kretanje uvis. Poetak dima ine molekuli koji su ve

dovoljno ohlaeni, tako da pored emitovanja IC zraenja

poinju da apsorbuju Sunevu svetlost i nastavljaju da se

kreu uvis sve manjom brzinom. Prilikom postizanja konane,

tj. maksimalne visine, molekuli su u stanju kada je emitovana

energija jednaka apsorbovanoj i oni neko vreme lebde, bez

kretanja po vertikali. Kako se proces hlaenja molekula

neprekidno odvija, dolazi momenat kada oni poinju polako da

padaju na dole, oigledno u procesu smanjvanja njihove

emitovane energije. Kako se proces hlaenja nastavlja,

padanje molekula gasa se ubrzava i zavrava konanim

padom na zemlju, kada se temperatura molekula izjednaava

sa spoljanjom temperaturom.

Logika mog razmiljanja je bila ovakva: ako molekuli

vrelog gasa, koje karakterie visoka temperatura, lete ubrzano

uvis, i ako je to antigravitacija na delu, to onda mora da znai

da molekuli na visokoj temperaturi imaju odbojnu masu. Ali,

kako se sa udaljavanjem od zemlje hlade i poinju usporeno

da se kreu uvis, to znai da se odbojnost njihove mase menja

i to tako to se smanjuje. Promena rastojanja izmeu centara

masa, Zemlje kao planete i molekula gasa ne moe da

uzrokuje tolike promene u njihovoj meusobnoj interakciji, jer


___________________________________________________

29

se ceo proces zavrava na zanemarljivo maloj visini u odnosu

na poluprenik Zemlje. Kada molekuli gasa dostignu konanu

visinu i ponu da lebde, to znai da su usled neprestanog

hlaenja izgubili odbojni karakter svoje mase, odnosno dospeli

u bezmaseno stanje i u tom trenutku nema nikakve interakcije

sa Zemljom, ni antigravitacione, ni gravitacione. Ali njihovo se

hlaenje neprestano odvija i oni zato poinju da imaju masu

privlanog karaktera i odmah poinju da padaju ka zemlji zbog

uspostavljanja gravitacione interakcije sa Zemljom. to se vie

hlade, to je njihov pad ka zemlji bri, to govori da se sa

sniavanjem temperature menja po kvantitetu njihova sada

privlana masa i to tako da sve vie raste. Maksmalnu

privlanu masu molekuli imaju kada se njihova temperatura

izjednai sa temperaturom okolnog vazduha, kao to su i

maksimalnu odbojnu masu imali kada se njihova temperatura

izjednaila sa temperaturom plamena. to je temperatura

sagorevanja (vatre) via, to e gasovi dostii veu maksimalnu

visinu pre povratka na zemlju.

Ima li zaista smisla govoriti o temperaturnoj relativnosti

mase?

Pa... Ima! Ako temperatura utie na toliko osobina

materije, kako sam ve govorio, ima smisla govoriti i o tome da

utie i na osobinu koju zovemo masa. Ima, dakle, smisla

govoriti o temperaturnoj relativnosti mase.


___________________________________________________

30

Temperaturna relativnost mase je takva da sa

zagrevanjem tela privlanost njegove mase opada po

kvantitetu, sve dok se potpuno ne izgubi, hajde da kaemo,

dostigne nulu. To je stanje kada se osobina koju zovemo

masa gubi i telo se nalazi u bezmasenom stanju. To je takoe

i stanje kada se vri i kvalitativna promena mase tela. Sa

daljim zagrevanjem masa tela postaje kvalitativno odbojna, a

sa poveanjem temperature tela, kvantitativno, odbojnost

mase raste. Znai, osobina koju zovemo masa sa promenom

temperature menja se, ne samo po kvantitetu, nego i po

kvlaitetu.

Ima li fizikog smisla govoriti o odbojnoj masi i

antigravitaciji sa aspekta sila u prirodi?

Hajde da se prvo podsetimo ta fizika govori o silama u

prirodi. Do sada je fizika definisala etiri vrste sila. To su jaka,

slaba, elektromagnetna i gravitaciona sila. Jake ili nuklearne

sile su sile koje deluju na nivou jezgra atoma, i to izmeu

protona i neutrona i one su odgovorne za stabilnost materije.

Po svom intenzitetu to su najjae sile od svih nama poznatih, a

po dometu najkrae. Slabe sile su sile koje deluju na nivou

atoma i one su odgovorne za radioaktivni raspad materije. Po

svom intenzitetu su slabije od nuklearnih ili jakih (zato imaju

takav naziv), ali su i dalje vrlo jake, a domet im je vei nego

kod jakih sila. Elektromagnetne sile su nam lake za shvatanje

jer se u svakodnevnom ivotu sreemo sa elektricitetom i


___________________________________________________

31

magnetizmom. Elektromagnetna sila je slabija od slabe sile, ali

nikako nije za potcenjivanje njeno tree mesto. Domet

elektromagnetnih sila je mnogo vei od jakih i slabih i on je

oevidan. Najblia po iskustvu nam je gravitaciona sila, jer

praktino utie na na sopstveni ivot i kretanje. To je

najslabija po intenzitetu od svih sila, ali najdominantnija sila u

itavom univerzumu jer joj je domet vrlo veliki. Osim to se ove

etiri sile razlikuju po kvantitetu one se razlikuju i po kvalitetu.

Kako? Pa tako to se jake, slabe i elektromagnetne sile

ispoljavaju i kao privlane i kao odbojne, a gravitacija se

ispoljava samo kao privlana. Zar je gravitaciona sila

izuzetak?

Temperaturna relativnost mase je upravo ono to uvodi

sklad meu svim silama, tako to uvodi odbojni karakter

gravitacione sile, odnosno antigravitaciju. Sve sile nam sada

postaju privlano-odbojne, to smo tako arko oekivali i to

nam tako prirodno i logino izgleda.

Dakle... Odgovor je da! Ima fizikog smisla govoriti o

odbojnoj masi i antigravitaciji. To je ba ono to nam nedostaje

u teoriji.


___________________________________________________

32


___________________________________________________

33

OIGLEDNI DOKAZI

Kada ovek radi na nekoj novoj ideji, pored velikog

entuzijazma kojim je ispunjen, redovno se pojavljuju periodi

kada ga obuzme sumnja i kada se pita da li je sve to moda

zabluda ili gruba greka.

Tako sam se i ja ubrzo zapitao: nisam li ja napravio

greku, nisam li i ja u zabludi?

Ako je temperaturna relativnost mase zaista realnost,

onda mora da pored vatre postoje bar jo neki oigledni dokazi

koji pokazuju antigravitaciju na delu. I tako je zapoelo moje

posmatranje sveta oko nas na potpuno novi nain. Sumnjiva

su bila sva kretanja po vertikali, bilo na gore ili na dole, kao i

svi procesi gde ima zagrevanja ili hlaenja.

Mi ivimo na povrini planete Zemlje u njenom

vazdunom omotau koji nazivamo atmosfera. Mi diemo taj

sveprisutni vazduh i oseamo njegovu temperaturu ili kretanje,

iako ga ne vidimo svojim oima. Pa hajde da "vidimo" ta se i

kako dogaa sa tim vazduhom koji je u neprestanom kretanju.

Mislim da je svima poznata injenica, koju smo uili kao deca

jo u osnovnoj koli, koja kae : "topao vazduh je laki i on se

penje navie, a hladan vazduh je tei i on pada nanie". To

upravo potvruje ono to sam rekao o temperaturnoj

relativnosti mase. Ali, hajdemo primer po primer.


___________________________________________________

34

Kada posmatramo zatvoreni vazduni sistem, kakav je

na primer naa soba, onda je svima jasno da je najhladniji

vazduh do poda, a najtopliji do plafona. Iz tih razloga grejna

tela, kojima zagrevamo prostorije, uvek postavljamo to nie

da bi ravnomerno po zapremini zagrevala sav vazduh. Ako

otvorimo vrata ili prozor i upaljenu sveu ili upalja podiemo

odozdo navie, uveriemo se da hladan vazduh dole ulazi u

sobu a topao vazduh gore izlazi iz sobe. Tako se hladi naa

soba odozdo pa navie, uostalom mi uvek najpre osetimo

hladan vazduh na svojim nogama. Topli vazduh koji je

napustio sobu nastavlja svoje kretanje uvis, jer vie nema

plafona koji bi ga u tome spreavao. Ako mi ne verujete,

zagrejte rernu i onda otvorite njena vrata, drei ruku iznad

poreta a nikako lice, da vas vreli vazduh ne bi opekao.

Ako leti elimo da se rashladimo, onda emo rashladni

ureaj postaviti da to vie, blizu plafona, jer e hladan vazduh

padajui ka podu najbolje zapreminski rashlaivati vazduh

itave prostorije.

Ako ponovimo eksperiment sa upaljenom sveom ili

upaljaem na odkrinutim vratima kuhinjskog friidera ili

zamrzivaa, primetiemo da hladan vazduh dole izlazi iz

rashladnog prostora, a topli gore ulazi u njega. Imamo, dakle,

potpuno suprotnu situaciju kada uporeujemo vetrenje

zagrejanog i rashlaenog zatvorenog prostora. Zato je to

tako?


___________________________________________________

35

Kada vazduh u jednom zatvorenom prostoru

zagrevamo, onda dolazi do poveanja pritiska u gornjem delu

gde se nalazi topli vazduh, a do smanjenja pritiska u donjem

delu gde je hladan vazduh. Zagrejani molekuli vazduha ija je

masa postala manje ili vie odbojna, pritiskaju gornju povrinu

zatvorenog prostora i tu se u gornjem delu gomilaju, stvarajui

i poveani pritisak. Zbog smanjenja broja molekula koji ih

pritiskaju, hladni molekuli se lagano razmiu i tu dole gde je

hladan vazduh, dolazi do smanjenja pritiska.

Kada vazduh u jednom zatvorenom prostoru hladimo,

dolazi do poveanja pritiska u donjem delu, gde je hladniji

vazduh, a do smanjenja pritiska u gornjem delu, gde je topliji

vazduh. Ohlaeni molekuli vazduha ija je masa postala jo

privlanija pritiskaju donju povrinu zatvorenog prostora i tu se

u donjem delu gomilaju stvarajui poveani pritisak. Zbog

smanjenja broja molekula koji ih potiskuju, topliji molekuli se

lagano razmiu i tu gore, gde je topliji vazduh, dolazi do

smanjenja pritiska.

Hajde sada da posmatramo otvoreni sistem kakav je

atmosfera nae planete. Zemljina gravitacija privlai sve

molekule vazduha i tako ih dri oko sebe. Znamo da je pritisak

vazduha na povrini mora jedna atmosfera, a da sa

poveanjem visine opada jer se vazduh razreuje. Ali ni na

tom najniem nivou, na povrini Zemlje pritisak nije svugde

isti, ve se javljaju oblasti poveanog ili snienog vazdunog


___________________________________________________

36

pritiska, to uslovljava horizontalno kretanje vazdunih masa,

odnosno vetrova. Zbog ega se javljaju te razlike u

vazdunom pritisku?

One se javljaju zbog razliitog zagrevanja pojedinih

delova Zemljine povrine. Zemljina povrina je oko jedne

treine kopnena, a oko dve treine vodena. Kopnena i vodena

povrina se razliito zagrevaju. Razliito se zagreva i sama

kopnena povrina i to u zavisnosti od njenog sastava i izgleda.

Atmosferski vazduh se ne moe zagrejati direktno od

Sunevog zraenja, ve ga zagreva podloga iznad koje se

nalazi. Jae zagrejana povrina jae zagreva molekule

vazduha i oni se penju uvis ostavljajui pri tlu smanjen

vazduni pritisak. Slabo zagrejana, odnosno hladna povrina,

hladi molekule vazduha i oni padaju nanie stvarajui pri tlu

povien vazduni pritisak.

Jedriliari su pravi majstori za hvatanje tih toplih

vazdunih struja koje se penju uvis i oni ih koriste kao liftove

za podizanje svojih jedrilica u visine.

Kada je ovek shvatio kako se vazduh kree, poeo je

da pravi letee naprave koje se zovu baloni. Oko samog

balona su prebaeni konopci koji pridravaju korpu u kojoj se

voze putnici i teret, a ispod samog otvora na donjem delu

balona postavljen je gorionik koji zagreva vazduh unutar

balona. Ukljuivanjem gorionika zagreva se vazduh u balonu

koji onda vri poveani pritisak na gornju povrinu balona i


___________________________________________________

37

tako ga podie uvis. Iskljuenjem gorionika i hlaenjem

vazduha u balonu ili isputanjem toplog vazduha na vrhu

balona, to se postie otvaranjem vrha, pritisak toplog

vazduha na gornju povrinu balona opada. I balon gubi visinu

padajui ka tlu. Tako je ovek, ne znajui o emu je tano re,

poeo da koristi antigravitaciju za letenje.

Jo bolja od vazduha, za posmatranje, je vodena para.

Vodenu paru vidimo golim okom i lako pratimo njeno kretanje:

na gore, na dole ili tamo-amo. Bilo da u kuhinji neto kuvamo

ili se u kupatilu tuiramo vruom vodom, moemo primetiti

podizanje uvis toplih molekula vodene pare i padanje na dole

ohlaenih molekula vodene pare. To isto se dogaa i u

atmosferi gde vodenu paru moemo posmatrati u obliku

oblaka. Preko dana, dok ih Sunce zagreva, oblaci se kreu

nebom noeni vetrovima, a kada Sunce zae, oni se hlade i

padaju ka tlu, pa mi kaemo onda da je pala magla. Cela pria

o klimi i vremenu bazirana je na temperaturnoj relativnosti

mase molekula vazduha i vodene pare. Kao to smo videli kod

vatre tj. dima, isto tako i kod vodene pare postoji odreena

maksimalna visina koju ona moe da dostigne i koja opet

zavisi od njene polazne temperature. Avioni lete na visinama

koje prevazilaze maksimalnu visinu oblaka, tj. iznad oblaka, i

to nam prua priliku da odozgo vidimo taj arobni svet oblaka.

Posmatrajte ga kad god imate priliku da letite avionom.


___________________________________________________

38

Videete mesta koja lie na izvore koji se uzdiu iznad nivoa

oblaka.

Televizija i filmovi nam gotovo svakodnevno serviraju

veliki broj eksplozija. One su po svojoj prirodi razliitog

porekla, pa emo zato analizirati jednu po jednu kategoriju.

Prva kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana je

naglim pretvaranjem hemijske (atomske i molekulske) energije

u toplotnu energiju. Materijale kod kojih se to moe izazvati

jednim imenom nazivamo klasinim eksplozivima. Spisak

klasinih eksploziva je danas veoma dugaak i neprekidno se

radi na njegovom produenju.

Istorijski gledano, ljudi su poeli sa barutom, pa

dinamitom, pa TNT-om itd., sve do dananih dana. Vojna

industrija neprekidno istrauje i stvara sve jae i jae

eksplozive koji se onda "vrlo efikasno" koriste u neprestanim

ratovima. Ideja da jai eksplozivi mogu pribliiti svet trajnom

miru je i totalno pogrena, i vrlo opasna, i istorijski dokazano,

promaena. Elem, ta moemo videti ako paljivo posmatramo

eksplozije klasinih eksploziva. U trenutkku eksplozije dolazi

do stvaranja velike vatrene lopte ije dimenzije zavise od vrste

i koliine upotrebljenog eksploziva. U sledeem trenutku

poinje podizanje te lopte uvis i njeno dalje uveanje, uz

gubljenje vatrenog sjaja i prelazak u svetliji ili tamniji dimni

oblak (deformacija zbog kretanja kroz vazduh). Ako nastavimo

da pratimo proces do kraja, videemo da e se brzina i


___________________________________________________

39

podizanja i irenja dimnog oblaka smanjivati i da e doi

trenutak kada e taj dimni oblak dostii svoju maksimalnu

veliinu i to je vrlo vano, svoju maksimalnu visinu. Posle

kraeg ili dueg lebdenja dolazi do poetka padanja dimnog

oblaka ka zemlji uz neizbeno raspadanje usled dejstva uvek

prisutnih vazdunih strujanja. Performanse eksplozije direktno

zavise od veliine osloboene energije.

Druga kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana

je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju,

procesom fisije ili cepanja atomskog jezgra. Ove materijale

nazivamo fisionim nuklearnim eksplozivima. Njih ima samo

nekoliko, ali i samo jedan je bio dovoljan da nas suoi sa

mogunou samoistrebljenja. ovek je doao u posed ovih

eksploziva u prolom veku i razvio destruktivne kapacitete do

neverovatnih razmera. "Nuklearna peurka" stoji kao giljotina

nad glavom oveanstva. U samom nazivu "nuklearna

peurka" lei opis procesa fisione nuklearne eksplozije. On je

po kvalitetu identian opisu eksplozije klasinog eksploziva,

jedino je velika razlika u kvantitetu. Eksplozivna kugla je

daleko veih dimenzija, kao i eksplozivni oblak, a maksimalna

visina njegovog penjanja dostie desetak kilometara.

Performanse opet zavise od vrste i koliine nuklearnog

eksploziva, odnosno od veliine slobodne energije.

Trea kategorija eksploziva po svojoj prirodi izazvana

je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju


___________________________________________________

40

procesom fuzije, ili stvaranjem atoma helijuma sjedinjavanjem

atoma vodonika. Ovu vrstu eksploziva sam namerno odvojio

kao posebnu jer u vas u daljem toku izlaganja uveriti da se

ovde ne radi o procesu fuzije, ve je u pitanju potpuno novi

proces koji jo nismo ni uoili, a kamo li razumeli. Svejedno,

ova kategorija eksploziva proizvodi najmonije eksplozije koje

moe da izazove ovek. Po svom kvalitetu one su sline

prethodnim kategorijama eksploziva, a po svom kvantitetu

nadmauju sve prethodne kategorije, jer je osloboena

energija daleko najvea.

Kod svih eksplozija opet na delu jasno prepoznajemo

toplotnu relativnost mase, jedino to se, za razliku od vatre,

kod eksplozija ceo proces oslobaanja toplotne energije

zavrava u trenutku, to izaziva stvaranje eksplozivne lopte.

Eksplozivna lopta nastaje zbog jakog antigravitacionog dejstva

pregrejanih molekula nastalih eksplozijom, koji se trenutno,

snano, ubrzano, udaljavaju jedni od drugih. U sledeem

trenutku, ta lopta pregrejanih molekula sa odbojnom masom,

odbija se od zemlje i bei uvis, sve dok se ne ohladi i ne

prestane odbijanje sa zemljom, kada ustvari dostie

maksimalnu visinu. Kada se jo ohladi i masa njenih molekula

postane privlana, zapoee njeno padanje ka zemlji, dok svi

produkti eksplozije ne padnu na tlo, odakle je njihovo kretanje i

poelo.


___________________________________________________

41

Sada u da razmotrim proces gorenja i eksplozije u

besteinskom stanju. ovek se u prolom veku vinuo u

svemir. Kada je to ve postalo rutina i kada su ljudi u kosmosu

poeli da se oseaju sigurno, odmah je poela i zabava. Oni

koji su dugo boravili u orbiti slavili su i roendane u

besteinskom stanju, a poto se sve to prenosi na televiziji,

mogli smo svi lepo da vidimo kako gori upaljena roendanska

sveica u besteinskom prostoru. Plamen svee u

besteinskom stanju ima oblik savrene lopte. Zato je to tako,

kad svi znamo da plamen svee na Zemlji izgleda kao kapljica

iji vrh stremi uvis, kako god da drimo sveu? Mi na Zemlji

ivimo pod neprestanim dejstvom gravitacije i svaki plamen,

koji je po svojoj prirodi antigravitaciona pojava, usmeren je na

suprotnu stranu od centra gravitacije. U besteinskom stanju

se plamen, kao antigravitaciona pojava, bez centra gravitacije

od koga bi se odbijao, odbija jedino od samoga sebe i zato

formira oblik savrene lopte. Eksplozije koje se odigravaju u

svemiru imaju oblik savrene kugle kao i plamen svee.

Eksplozije novih i supernovih imaju loptast oblik, ali njih emo

detaljno analizirati u kasnijim izlaganjima.

Lep primer za dokazivanje svega reenog mogao bi biti

zapaljeni miriljavi tapi u besteinskom stanju. Na zemlji se

dim zapaljenog miriljavog tapia penje direktno uvis i to u

pravoj liniji, jer je i to antigravitaciona pojava. Nisam do sada

imao prilike da vidim zapaljeni tapi u besteinskom stanju,


___________________________________________________

42

ali tvrdim da e se dim iriti kao savrena lopta koja uveava

svoj prenik. Neka oni koji mogu organizuju ovaj bezazlen

eksperiment.

Izuzetan primer i po svojoj vanosti i po veliini, i

trajanju, kao i po svojoj lepoti, predstavljaju aboridinske vatre.

Starosedeoci Australije, Aboridini, u svojim verovanjima da su

nekada bili poseeni iz svemira, imaju obiaj da svake godine

odreenog meseca zapale ogromnu vatru i odravaju je

itavog meseca, kako bi se javili svojim posetiocima i pokazali

im da ih nisu zaboravili. Moda vama njihovo verovanje

izgleda naivno i simpatino, uostalom i ja sam tako nekad

mislio, ali ja u vas uveriti da to to rade Aboridini nije ni

naivno ni simpatino, ve potpuno smisleno i vrlo efikasno.

Kosmonauti koji su leteli u orbiti oko Zemlje u vreme

trajanja ovog Aboridinskog rituala su tvrdili da im je njihova

vatra pomagala da se orijentiu gde se nalaze u toku noi. Oni

su nadgledajui Australiju vrlo jasno videli aboridinsku vatru

sa te visine i rekli su neto to je zaista fascinantno. Rekli su

da su imali potpuno jasan utisak da plameni jezici dopiru ak

do njihove orbite. Zakljuak je da Aboridini znaju tano koliko

velika vatra treba da bude i koliko dugo treba da traje da bi

plameni jezici mogli da napuste polje Zemljine gravitacije kao i

vrhove atmosfere kako bi svoju svetlost emitovali nesmetano u

eljenom pravcu. Ne zaboravimo da to Aboridini rade


___________________________________________________

43

odreenog meseca u godini, to znai da svoju poruku alju

prema jednom te istom delu zvezdanog neba.

Aboridinske vatre su dokaz da se samo vatrom moe

savladati Zemljina gravitacija, jer kod njih nemamo granicu

koju smo zvali maksimalna visina. Vreli molekuli aborid inske

vatre naputaju polje Zemljine gravitacije i to su u stvari prva

lansiranja materijala sa Zemlje u kosmos. Uostalom, mi danas

sva lansiranja u svemir vrimo uz pomo sagorevanja i vatre.

Kad smo kod lansiranja, interesantno je podsetiti da

ovek ve vrlo dugo i efikasno koristi jednu svoju napravu za

lansiranje. Ta naprava zove se dimnjak. Poto slui kao

termiki izolator, dimnjak nam omoguava da svoje produkte

sagorevanja kao to su dim, pepeo i gar, lansiramo na to

veu maksimalnu visinu, kako bi oni noeni vetrom pali to

dalje od nas, pa makar samo kod prvog komije.

Hajde sad da vidimo ta se dogaa kada su tenosti u

pitanju. Svi mi vrlo dobro znamo kako treba zagrevati tenosti,

odozdo, naravno. Zagrejani delovi tenosti izbijaju gore, na

povrinu, gde se ohlade i ponovo tonu ka dnu gde se opet

zagreju i to ih ponovo vodi uvis do povrine. Savrena

konzistencija u ponaanju, kao i kod gasova. Temperaturna

relativnost mase identino funkcionie u svim fluidima.

Prilikom zagrevanja tenosti do kljuanja (jela, orbe, supe,

ajevi, kafa i dr.) pri kome moemo lepo pratiti i kretanje same

tenosti kao i kretanje pare, posmatrajte antigravitaciju na delu


___________________________________________________

44

kao to sve vreme posmatrate gravitaciju. U besteinskom

stanju tenost formira oblik lopte, vee ili manje, u zavisnosti

od koliine. Ako bismo tada ubacili greja u centar tene lopte

i zagrevali tenost, formiralo bi se strujanje vrue tenosti iz

centra ka povrini u svim pravcima. A kada bi dolo do

kljuanja tene lopte, kljuaje bi bilo prisutno na celoj povrini

lopte.

I konano, da vidimo ta se dogaa kada su vrsta tela

u pitanju. Da bismo lake razumeli princip prostiranja toplote

kroz vrsta tela, ovde emo razmatrati zagrevanje vrstih tela

koja su dobri provodnici toplote, kao to su npr. metali.

Ako uzmemo malo deblju metalnu ipku, recimo duine

30 cm i prenika 2 do 3 cm, i drimo je rukama za krajeve, a

sredinu poloimo na zagrejanu malu ringlu kuhinjskog poreta,

poee njeno zagrevanje. Kao dobar provodnik toplote, metal

e se zagrevati u svim pravcima od izvora toplote, ali daleko

najvie po vertikali iznad mesta zagrevanja. To moemo

ustanoviti dodirom, ako nismo previe zagrejali metal, ili pak

savijanjem ipke koja e se upravo saviti na vertikali

zagrevanja. itava kovaka tehnologija metala bazirana je na

ovoj injenici. Dakle, obrazac prenosa toplote po vertikali

odozdo pa navie ouvan je i kod vrstih tela, bez obzira to u

vrstom telu nema unutranjeg kretanja materije kao kod fluida

tj. tenosti i gasova.


___________________________________________________

45

I kao to se jasno moe zakljuiti na kraju ove prie,

priroda od nas nita ne skriva, ona funkcionie po svojim

zakonima, a mi sa razvojem svoje svesti i moi spoznaje

otkrivamo ili prepoznajemo njene zakone jedan po jedan. Na

red je dola antigravitacija. Ali, ona za sobom povlai dugi niz

pitanja i otvara mnogo, mnogo problema. Ja sam krenuo tim

putem korak po korak i stigao do nove fizike. Sada vodim i vas

koji elite da vidite kako je sve to izgledalo. Mada, da budem

iskren, taj proces je beskrajna pria i trajae sve vreme dok

piem ovu knjigu, a onda e tek nastupiti veliki novi poetak u

razumevanju sveta oko nas, a i nas samih.


___________________________________________________

46


___________________________________________________

47

SUNCE, NAA ZVEZDA

Primera za usijana tela u besteinskom stanju ima

zaista nebrojeno mnogo, ako mi ne verujete, podignite pogled

ka nebu kada Sunce zae. Svaka zvezda koju vidimo na

nonom nebu, ali i sve one koje ne vidimo, predstavlja usijano

telo. Sve te zvezde moemo posmatrati i golim okom jer su

vrlo daleko i intenzitet njihovog zraenja koji dostie do nas je

vrlo slab. Ali tokom dana obasjava nas svetlost jedne zvezde

iji je intenzitet zraenja toliko veliki da ne moemo da je

posmatramo golim okom, jer bismo oslepeli. Jedino moemo

da gledamo njen izlazak i zalazak. Ta nam je zvezda vrlo

blizu, tako da nas prijatno greje i osvetljava, a ipak je dovoljno

daleko da nas ne pretvori u prah i pepeo. Tu zvezdu mi

smatramo naom zvezdom i zovemo je Sunce. ovek je, kao

razumno bie, od samog svog postanka bio fasciniran

Suncem. Pratio je njegovo kretanje po nebu od izlaska do

zalaska i tako se orijentisao u prostoru i vremenu. Zatim je

zapazio godinji ciklus Sunevog kretanja i poeo da broji

godine, tako je nastao kalendar. Shvatili smo kako da znamo

kada nastupa prolee i kada da sejemo biljne kulture, kao i

kada nastupa zima i koliko traje, da bismo spremili dovoljno

hrane i ogreva za taj period. Pre toga smo se u jesen selili na

jug, kao to to ine ptice, i u prolee vraali natrag na sever.

Shvatili smo da temperatura na Zemlji direktno zavisi od


___________________________________________________

48

Sunevog poloaja i kretanja nebom. U toku dana, prilikom

izlaganja naeg tela Sunevim zracima, mi jasno oseamo

toplotu Sunca na svojoj koi. Odmah se nametnulo pitanje: ta

je izvor te ogromne energije koju Sunce zrai?

Kada je pre nekoliko vekova ovek izmislio teleskop,

poeo je da sistematski posmatra sva nebeska tela. Nou je

posmatrao zvezde i planete, a danju Sunce. Razvoj

astronomije promenio je nae poimanje kosmosa. Shvatili smo

da se Zemlja okree oko svoje ose, da se Mesec okree oko

Zemlje, a da se Zemlja zajedno sa Mesecom okree oko

Sunca koje se okree i oko svoje ose i oko centra nae

galaksije.

Otkrie injenice da se bela Suneva svetlost sastoji

od niza svetlosti razliitih boja (dugine boje) dovela je do

razvoja sprektralne analize i izmiljanja razliitih ureaja u tu

svrhu. Nauili smo kako da spektralnom analizom svetlosti

odredimo ne samo temperaturu tela koje emituje svetlost, ve i

njegov hemijski sastav, kako kvalitativno, tako i kvantitativno.

Spektralna analiza Suneve svetlosti dovela je do

zakljuka da 71% Suneve mase ini vodonik (H2), a 27,1%

Suneve mase ini helijum (He). Ostali elementi: O, C, Fe, N,

Ne, ine neto vie od 1% mase Sunca. Kada se posmatra

ukupan broj atoma od kojih se Sunce sastoji, onda 91,2% ine

atomi vodonika, a 8,7% atomi helijuma. Temperatura Suneve

povrine je procenjena na oko 5800 K.


___________________________________________________

49

Naune analize i prorauni koji su vreni krajem 19. i

poetkom 20. veka da bi se otkrilo poreklo Suneve energije

tekli su ovako.

Mogunost da Suneva energija potie od egzotermnih

hemijskih reakcija pri dananjoj luminoznosti Sunca dovodi do

rezultata da je to dovoljno da Sunce sija samo oko 30.000

godina. To je, naravno, krajnje nezadovoljavajui rezultat i

time je ta mogunost odbaena.

Mogunost da Suneva energija potie od

gravitacionog saimanja dovela je do rezultata od oko 16,5

miliona godina. Ni ovo nije bio zadovoljavajui rezultat, pa je i

ta mogunost odbaena. Danas se smatra da je emisija

energije gravitacionim saimanjem dominantna samo u ranim i

poznim etapama evolucije svih zvezda, pa samim tim i Sunca.

Mogunost da je izvor energije Sunca radioaktivni

raspad je takoe odbaena zbog nedovoljnosti.

Ideju fuzije vodonika u helijum izneo je 1920. godine

ser Edington. On je ustanovio, teorijskim proraunom, da se

pri spajanju 4 jezgra H u jezgro He izdvaja energija od 7 MeV

po nukleonu. 1938. godine Vajcseker je utvrdio mogunost

odvijanja fuzionih reakcija H2 u He kroz proton protonski i

ugljenino-azotni ciklus. 1939. godine Bete i Krifild su

detaljnim proraunima pokazali da fuziono gorenje" vodonika

obezbeuje dovoljnu energiju za luminoznost Sunca u trajanju

od desetak milijardi godina. To je bio rezultat koji je konano


___________________________________________________

50

zadovoljiio naunike. Tako je ideja fuzije H u He postala opte

prihvaena kao izvor Suneve energije.

To je sve dovelo do zakljuka da je Sunce gasovita

sfera u mehanikoj ravnotei, tj. sopstvena gravitaciona sila,

koja tei da sabije zvezdu, uravnoteena je silom gasnog

pritiska, koji tei da je raspline.

Naravno, da bi se fuzija odvijala u Sunevom sreditu,

neophodna je vrlo visoka temperatura. EM zraenje koje

vidimo sa Sunca potie sa relativno tankog povrinskog sloja.

Ogromna debljina Suneve materije i stanje u kojem se ona

nalazi, dovode do toga je ona praktino neprozirna, ak i za

najtvre gama i rendgensko zraenje koje potie iz

unutranjosti Sunca. Iz tih razloga unutranjost Sunca nije

dostupna posmatraima, ve se o njoj prosuuje na osnovu

teroijskih modela.


___________________________________________________

51


___________________________________________________

52

STANDARDNI MODEL SUNCA

Standardni model (SM) koji je uz odreene modifikacije

i korekcije i danas nauno zvanino prihvatljiv, dao je 1964.

godine Sirs. Model je pravljen za zvezde ija je starost oko 4,7

milijardi godina sa masom, radijusom, sjajem i sastavom koji

odgovaraju Suncu. Prema ovom modelu, unutranjost Sunca

se sastoji od jezgra (zone fuzionih reakcija), radijacione i

konvektivne zone. U radijacionoj zoni, energija, nastala u

jezgru, prenosi se ka spoljanjim slojevima zraenjem. U

konvektivnoj zoni osnovni mehanizam prenoenja energije je

konvekcija, tj. strujanje materije.

Standardni model pretpostavlja da je u sreditu Sunca

temperatura 15 miliona stepeni, a gustina 150000 kg/m3. Iako

se tu radi o ogromnoj gustini i pritisku, ipak se smatra da je

zbog visoke temperature supstanca u stanju potpuno

jonizovane gasne plazme, koja se moe tretirati kao idealan

gas.

SM je usklaen sa teorijama o produkciji energije na

Suncu i u tom pogledu dosta se dobro podudara sa

neposrednim opaanjiima. Da bi se objasnili rezultati

preciznijih merenja u svim delovima spektra EM i

korpuskularnog zraenja, standardni model je nekoliko puta

modifikovan, ali su njegove osnovne postavke u naunim

krugovima i dalje validne. Tako se npr. danas smatra da je


___________________________________________________

53

temperatura jezgra neto nia od one koju predvia model i da

iznosi oko 14 miliona stepeni.

Jezgro Sunca po SM: U sreditu Sunca nalazi se

kompaktno jezgro, koje sadri oko 60% Suneve mase.

Njegove dimenzije su r =0,25 R to znai da zauzima svega

oko 1,6% zapremine Sunca. Da bi dolo do fuzionih reakcija,

potrebno je da se atomska jezgra nau na rastojanjima

manjim od 10-15 m. Tada meu njiima poinje da deluje

privlana jaka nuklearna sila. Meutim, da bi se estice

pribliile do tako malih rastojanja, potrebno je savladati

ogromnu Kulonovu silu odbijanja istoimenih naelektrisanja,

koja je utoliko vea, to su rastojanja meu esticama manja.

Jedna od mogunosti je da se estice kreu velikim termalnim

brzinama, od vie stotina kilometara u sekundi. Takve

termalne brzine mogu se realizovati na temperaturama koje su

reda veliine 107 K. Ukoliko su termalne brzine male, estice

e se rasejavati pre nego dospeju do rastojanja na kojima

privlana nuklearna sila postane jaa od odbojne Kulonove

sile. Visoka unutranja energija Sunca je inicijalno

obezbeena monom gravitacionom silom koja je posledica

velike Suneve mase. Ona sabija gas, zbog ega se on

zagreva.

SM je za jezgro Sunca mnogo preciznije odredio

temperaturu koja omoguuje odvijanje fuzionih reakcija.

Temperatura od 15 miliona stepeni, do koje je, po SM


___________________________________________________

54

zagrejano Sunevo jezgro, nedovoljna je da sve prisutne

estice fuziono interaguju. Naime, u sudarima se estice

uglavnom rasejavaju, a tek neke od njih stupaju u fuzione

reakcije. Plazma u jezgru tretira se kao skoro idealan gas, tako

da u repu Maksvelove raspodele estica po brzinama ima

malo protona koji mogu da realizuju fuzione reakcije. Meutim,

zahvaljujui kvantnom efektu tuneliranja, dovoljan broj estica

savladava elektroodbojnu barijeru, stupajui u nuklearnu

reakciju, ak i pri niim temperaturama.

Osnovne fuzione reakcije u Sunevom jezgru odvijaju

se u dva ciklusa: proton-protonskom (P-P), koji je dominantan,

i ugljenino-azotnom (C-N). U oba ciklusa oslobaa se

priblino ista energija, od oko 26,72 MeV po formiranom jezgru

He. U fuzionim reakcijama nastaju elektronski neutrini. Oni

odvoje oko 2% osloboene energije u P-P ciklusu i oko 7%

energije u C-N ciklusu. Danas funkcionie nekoliko vrlo

znaajnih, i takoe skupih, eksperimentalnih sistema za

detekciju solarnih neutrina. Rezultati merenja su za

astrofiziare neoekivani: Broj detektovanih neutrina znatno je

manji od onog koji je predvien na osnovu SM.

Prema nekim proraunima, kada Sunce bude staro

vie od 9 milijardi godina, zalihe vodonika u njegovom jezgru

bie potroene i pretvorene u helijum, a zona vodonine fuzije

poee da se premeta ka spoljanjim podrujima, u sloj koji

okruuje jezgro. Ova oblast e se iriti, sve dok ne stigne do


___________________________________________________

55

oblasti u kojima su temperature nie od 10 miliona stepeni.

Tada e doi do gaenja vodonine fuzije. U isto vreme, jezgro

Sunca, bogato helijumom, saimae se pod delovanjem

sopstvene gravitacije. To e dovesti do rasta pritiska i

temperature i stvaranja uslova za otpoinjanje fuzionih reakcija

helijumovih jezgara. U ovim reakcijama e se formirati

ugljenikova i kiseonikova atomska jezgra, to e biti praeno

oslobaanjem energije.

Pod uticajem fuzionih reakcija helijuma u jezgru, i

vodonika u tankom sloju daleko od jezgra, Sunev omota e

se "naduvati", to e dovesti do postepenog poveanja

Sunevog radijusa. U toku ovog stadijuma evolucije koji e

trajati priblino 500 miliona godina, Sunce e se pretvoriti u

crvenog dina. Ono e tada "progutati" svoj sistem planeta, a

efektivna temperatura njegove "povrine" e se smanjiti. Zatim

e uslediti kratka faza (oko 50 miliona godina) brzog fuzionog

sagorevanja preostalog helijuma i teih elemenata. Tokom ove

faze evelucije Sunca, u njegovom jezgru e se nalaziti samo

ugljenik i kiseonik. Unutranjost Sunca e nastaviti dalji

kolaps, koji je samo privremeno zaustavljen fuzijom helijuma.

Temperatura jezgra e ponovo porasti, ali nee omoguiti

dalje fuzione reakcije. Atmosfera Sunca e se jo malo

proiriti. Sunce e poeti lagano da pulsira, da se iri i saima,

sa periodima od po nekoliko hiljada godina.


___________________________________________________

56

Konano, ova faza evolucije e se zavriti

odbacivanjem Suneve atmosfere u vidu jedne ili dve iree

opne. U njihovom sreditu ostae jezgro, koje e intenzivno

emitovati ultraljubiasto zraenje. Na taj nain Sunce e se

pretvoriti u planetarnu maglinu u ijem e se sreditu nalaziti

beli patuljak koji se sporo hladi. Nakon vie milijardi godina

hlaenja, Sunce e se pretvoriti u tamnog, braon patuljka,

zavrni stadijum svoje evolucije.

Radijaciona Zona Sunca zauzima oblast 0,25 - 0,85 Ro

od centra Sunca. U radijacionoj zoni, kao i u jezgru, energija

se zraenjem prenosi ka spoljanjim slojevima. Poto u

radijacionoj zoni nema fuzionih reakcija, nema ni

"nagomilavanja" He, tako da je u njoj maseni procenat H2

duplo vei u odnosu na jezgro. Na poetku radijacione zone T

je oko 7.106 K, a na kraju oko 2.106 K

Konvektivna zona Sunca protee se u oblasti od gornje

granice radijacione zone do fotosfere, tj. povrine Sunca, to

znai da je njena debljina izmeu 150.000 i 200.000 km. U

ovoj zoni dominantan prenos energije vri se konvekcijom, tj.

strujanjem supstance. Ova zona je od izuzetnog znaaja, pre

svega, zato to procesi u njoj bitno odreuju karakteristike i

ponaanje u spoljanjim delovima zvezde (nastanak i varijacije

lokalnih magnetnih polja, aktivnost, zagrevanje viih slojeva

atmosfere, itd.) U konvektivnim slojevima prisutno je kretanje

velikih masa Suneve supstance, pri emu se toplije mase


___________________________________________________

57

podiu ka povrini, dok se hladnije sputaju ka dubljim

slojevima. Gas koji je izbio na Sunevu povrinu zraenjem

gubi energiju, ohladi se i opet tone u dublje i toplije slojeve

konvektivne zone. Sputanjem, gas se zagreva i proces

kruenja supstance se ponavlja.

Brzina konvektivnih kretanja uz povrinski sloj Sunca

dostie 2-3 km/s. Temperatura na poetku konvektivnog sloja

je oko oko 2.106 K, a na Sunevoj povrini, fotosferi, je oko

5800 K.

U horizontalnom preseku, konvektivne elije su skoro

estougaone forme. U njihovom centru supstanca se podie

navie, a na periferiji se sputa ka dubljim slojevima.

Kretanje supstance u najviim slojevima konvektivne

zone dovodi do pojave granulacije u fotosferi, akustikih

perturbacija i oscilacija gasa u atmosferi Sunca i, preko njih,

verovatno, do zagrevanja njenih viih slojeva. To je ukratko

sutina SM Sunca. Kako vidimo, njega ve mue razni

problemi i nereena pitanja. Hajde da vidimo ta e biti kad

temperaturnu relativnost mase i antigravitaciju ukljuimo u

razmatranje.


___________________________________________________

58


___________________________________________________

59

TN FUZIJA JE NEMOGUA!

Sve to je do sada fizika, a samim tim i astrofizika

radila i uradila bazirano je na teoriji u kojoj za masene

interakcije postoji samo i jedino gravitacija. Kada masene

interakcije obogatimo za antigravitaciju, to je prirodni poredak

stvari, sve e se bitno promeniti. Kako?

Prvi i osnovni zakljuak do koga dolazimo je da je

termonuklearna fuzija, ili vrua fuzija, apsolutno nemogua!

Nemogue je da doe do spajanja vodonikovih jezgara

u helijum, jer se pored kulonovskog odbijanja ona odbijaju i

antigravitaciono. Na pretpostavljenoj temperaturi od 15.106 K

odbojna masa H jezgara je toliko velika da ne postoji nikakva

mogunost njihovog spajanja. Sa poveanjem temperature, tj.

termalnih brzina, situacija je jo gora po mogunost fuzije.

Fuzija je mogua samo na vrlo niskim temperaturama,

kada privlanost masa atoma toliko naraste da prevlada silu

njihovog kulonovskog odbijanja. Dakle, priroda dozvoljava

samo hladnu fuziju. Ali od nje mi ne moemo imati nikakvu

energetsku korist.

Ova tvrdnja je krajnje radikalna i zahteva bar neki

eksperimentalni dokaz. Ima li takvih dokaza?

Naravno da ima. To su viedecenijski pokuaji da u

zemaljskim uslovima ostvarimo kontrolisanu termonuklearnu

fuziju.


___________________________________________________

60

Kakva dobra ideja! Ostvariti kontrolisanu

termonuklearnu fuziju u zemaljskim uslovima i reiti problem

energije na planeti zauvek. Poduhvat iji cilj opravdava sva

uloena materijalna sredstva i intelektualni napor. Izvor

neograniene i iste energije nije samo slave vredan, ve je i

kao biznis krajnje primamljiv. Amerikanci i Rusi su (jo pre

nekoliko decenija) krenuli u realizaciju tog projekta, svako na

svoj nain.

Amerikanci su svoj projekat krstili "iva", po Bogu ivi

iz indijskog Svetog Trojstva, i njihov koncept je bio da vrlo

monim laserima sa vie razliitih strana istovremeno pogode

malenu lopticu ispunjenu vodonikom. Bez obzira na sav njihov

trud, poveanje snage lasera i konano utroena ukupna

materijalna sredstva, oekivanog rezultata nije bilo.

Rusi su svoj projekat krstili "Tokamak", to je skraeni

naziv eksperimenta. Njihov koncept je bio da pomou snanih

magnetnih polja, odravaju visokotemperaturnu plazmu u

obliku jednog prstena dovoljno dugo dok se ne stvore uslovi za

fuziju. Sa poveanjem temperature taj bi se plazmeni prsten

uvek raspadao pre nego to je moglo doi do oekivanih

rezultata. Sav uloen trud, kao i poveavanje snage

magnetnih polja, kao i sva ukupno uloena sredstva, nisu

doveli do oekivanih rezultata.

Rezultata nije bilo i nee ih ni biti, jer su i jedni i drugi

voeni iluzijom koja je nastala zbog nedostatka u teoriji


___________________________________________________

61

prirodnih sila pokuavali da ostvare neto to nije mogue

ostvariti.

Svi dalji pokuaji da se ostvari termonuklearna ili

"vrua" fuzija unapred su osueni na propast i predstavljaju

uzaludno troenje, kako ogromnih para, tako i velikog naunog

potencijala.

Ali, ta je sa H-bombom? Pa zar nismo u H-bombi

ostvarili nekontrolisanu termonuklearnu fuziju u zemaljskim

uslovima? Odgovor je: NE, NISMO!

Termonuklearnu fuziju, nekontrolisanu, nismo ostvarili

u tzv. H-bombi, a ta se to zaista dogaa prilikom eksplozije

tzv. H-bombe tek emo morati da otkrijemo.


___________________________________________________

62


___________________________________________________

63

ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA

Ako je TN fuzija nemogua, onda moramo ponovo da

otvorimo pitanje porekla Suneve energije, a to je i osnovno

astrofiziko pitanje o poreklu energije svih zvezda.

to se tie SM Sunca, on je doiveo potpunu propast i

zato je neophodno napraviti ili osmisliti novi model Sunca koji

bi se, zbog ukljuenja antigravitacije, mogao zvati

Antigravitacioni Model Sunca.

Svoj Antigravitacioni Model Sunca (AMS) poeu

razmatranjem onoga to vidimo na povrini Sunca. Povrina

Sunca ili fotosfera je prilino lepo vidljiva. Njena temperatura je

procenjena na oko 5800 K. To uopte nije tako strano velika

temperatura, ali da li je ta procena sasvim dobra?

Ono to je meni zapalo za oko je pojava tamnjenja

ruba Sunevog diska ( vidi sl.1.).

Slika 1.


___________________________________________________

64

Svetlost koja pristie sa ruba diska Sunca manjeg je

intenziteta od svetlosti koja dolazi iz njegovog sredita. Pri

tome se na snimcima jasno vidi da zatamnjenje Sunevog

ruba izgleda istovetno i oko ekvatora i oko polova, tj. izgleda

da ne zavisi od geografske irine ruba.

Ja iz toga izvlaim zakljuak da je prava temperatura

fotosfere u stvari temperatura ruba Sunevog diska, a ona je

nia od dosad navoene. Treba proraunati kolika je to

temperatura i poeti baratati sa njom. To je T magme. Kada se

uzme u obzir ogromna gravitaciona sila Sunca koja stvara vrlo

veliku teinu fotosferske supstance, odnosno vrlo veliki pritisak

pod kojim se nalazi fotosferska supstanca, onda je oigledno

da je fotosfera u stvari usijana magma.

Mi, na Zemlji, imamo direktna iskustva sa magmom

koja se nalazi ispod ohlaene zemljine kore i povremeno izbija

na povrinu pri vulkanskim erupcijama. (Magmu koja izbije na

Zemljinu povrinu zovemo lava.) Suneva magma je toplija od

zemaljske, tj. ima viu temperaturu, ali je i pod veim

pritiskom, tako da se tu svakako radi o supstanci u tenom

agregatnom stanju.

Sunce je, dakle, jedna lopta od usijane supstance, koja

je vrlo gusta, ali zasigurno u tenom agregatnom stanju.

Pogledajmo ponovo snimke Suneve povrine, bez

predubeenja i objektivno, pa emo jasno videti da je to zaista

povrina koju ini usijana i gusta, ali ipak tena, magma.


___________________________________________________

65

To je magma koja je u neprestanom kretanju, topliji

mlazevi izbijaju na povrinu, a posle hlaenja ponovo tonu u

dubinu. Logino, jer je toplija magma laka, a hladnija tea.

Kako idemo od povrine Sunca ka njegovoj

unutranjosti, temperatura se, logino, poveava. Ali,

poveava se i pritisak. Pritisak je posledica ogromne

gravitacione sile Sunca, a on uzrokuje poveanje temperature.

Kako e se dalje odvijati porast temperature i pritiska sa

pribliavanjem Sunevom sreditu?

Sa porastom temperature, privlanost mase Suneve

supstance opada, dakle opada i gravitaciona sila tih slojeva.

Posle prolaska kroz bezmaseno stanje, Suneva supstanca

postaje maseno odbojna i poinje da se suprotstavlja

gravitaciji. Sa daljim porastom temperature, antigravitacija

nastavlja da raste, sve dok u jednom trenutku ne uspe da se

uravnotei sa gravitacijom. I kako konano izgleda

unutranjost Sunca?

Od povrine Sunca pa do odreene dubine to je tena

magma razliitih temperatura i pritisaka. Onda nastupa

gasoviti deo u kome je supstanca zbog visoke temperature i

snane antigravitacije u gasovitom agregatnom stanju. To je

sloj koji svojim antigravitacionim odbijanjem konano

uravnoteava gravitaciju Sunca.


___________________________________________________

66

Tu, naravno, ne dolazi ni do kakve fuzije, jer je

antigravitacija ekstremno jaka. U samom sreditu Sunca nema

supstance i to je prazna upljina.

Tu antigravitacija ne dozvoljava postojanje ni gasovitog

agregatnog stanja. Slikovito predstavljeno to bi izgledalo

ovako (vidi sl.2.):

Slika 2.

Ogromna Suneva gravitacija je dakle uravnoteena

antigravitacijom koja se manifestuje u samom njegovom

sreditu (srcu). Ovim smo zadovoljili uslov stabilnosti Sunca,

ali ta je sa poreklom energije koju Sunce emituje?

Ako izvor Suneve energije nije TN fuzija, ta je onda?

Izvor energije koju Sunce emituje u okolni prostor je

njegova gravitacija!!!

Kako je to sad mogue, kad je ta pretpostavka ranije

bila odbaena kao nezadovoljavajua?


___________________________________________________

67

Evo kako je to mogue:

Mlazevi vrele magme koji izbijaju na povrinu se hlade

intenzivnim zraenjem i isparavanjem. Molekuli tog gasa, koji

je nastao isparavanjem magme, imaju vrlo visoku temperaturu

i samim tim odbojnu masu, a pri tome se nalaze u enormno

jakom gravitacionom polju Sunca. ta se tu onda dogaa?

Dogaa se to da ih Sunce enormnom silom odbija od sebe u

okolni prostor, antigravitacija na delu. Sila odbijanja izaziva

njihovo ubrzavanje, a porast brzine izaziva i porast njihove

temperature, to jo vie uveava odbojnost njihove mase, to

opet dovodi do povaanja antigravitacione sile, i tako u krug.

Usled tako naglog poveavanja temperature molekuli gasa se

dezintegriu prvo na atome, a zatim se i sami atomi

dezintegriu do estica i protona. Taj proces

antigravitacionog ubrzanja molekula gasa sa povrine Sunca

je razlog porasta temperature do nekoliko miliona stepeni u

koroni.

Imamo, dakle, situaciju, da se Sunce krka na samo

nekoliko hiljada stepeni, znai vrlo, vrlo lagano, ali ipak

zahvaljujui ogromnoj gravitaciji, procesom antigravitacionog

odbijanja gasovite supstance sa svoje povrine, emituje

ogromnu energiju u okolni prostor. Sunce je stoga mnogo

efikasniji proizvoa energije nego to smo mogli i da

zamislimo. Na taj nain Sunce obezbeuje sebi daleko, daleko

dui ivotni vek nego to smo do sada zamiljali.


___________________________________________________

68

Deo elektromagnetske energije koja nastaje u

pomenutom procesu dezintegracije molekula i atoma u

Sunevoj atmosferi je usmeren i ka samom Suncu, tako da

zagreva i samo Sunce, tj. njegovu supstancu magmu.

Kada u ranoj fazi gravitaciono saimanje iznutra

dovoljno zagreje Sunce, onda se Sunce nadalje dogreva

energijom koju stvara u svojoj atmosferi, antigravitacijom.

Ta igra gravitacije i antigravitacije u Suncu i oko njega,

konano izgleda ovako:

U srcu Sunca je dominantna antigravitacija koja

uravnoteava njegovu gravitaciju u spoljanjem sloju od

magme. U Sunevoj atmosferi je dominantno antigravitaciono

odbijanje koje je izvor energije koju Sunce emituje, ali sa

udaljavanjem od Sunca opet dominira gravitacija koja dri

planete i sve drugo u rotaciji oko njega, a i samo Sunce u

rotaciji oko centra galaksije.


___________________________________________________

69


___________________________________________________

70

NOVI POGLED NA SUNCE

Ako sada, iz ove perspektive, ponovo pogledamo

Sunevu povrinu i njegovu atmosferu vedeemo sasvim novu

i drugaiju sliku od one koja je do sada stvorena.

Sunce je tena, gusta, usijana sfera iji je poluprenik

R ( 696 000 100 ) km, to je priblino 109 puta vee od

ekvatorskog poluprenika Zemlje. Zapremina Sunca je oko 1,3

miliona puta vea od Zemljine .

Problem pri odreivanju tanog poluprenika Sunca

javlja se zbog postojanja njegovih periodinih i neperiodinih

promena u razliitim vremenskim intervalima. Najznaajnije

kratkoperiodine varijacije R posledice su postojanja brojnih

naina oscilovanja, prisutnih u unutranjosti i fotosferi Sunca.

Oscilacije na Suncu nisu samo lokalne i sporadine,

ve se prostiru kroz njegovu unutranjost, slino seizmikim

talasima na Zemlji. Zbog ovih talasa Sunce vibrira slino

gongu, to je i eksperimentalno dokazano 1975. godine.

Zbog toga se njegova povrina periodino, razliitim

uestalostima, podie i sputa i do desetak kilometara ( vidi

sliku 3.), premda su amplitude globalnih oscilacija znatno

manje i iznose oko 25 m.


___________________________________________________

71

Slika 3.

Danas se kao posebna oblast astrofizike razvija

solarna seizmologija (helioseizmologija), u okviru koje se

prouava struktura, sastav i dinamika unutranjosti Sunca,

pomou analize oscilacija detektovanih na njegovoj povrini.

Metodologija istraivanja u helioseizmografiji bazirana je na

analogiji sa prouavanjem seizmikih talasa na Zemlji.

Sredinom osamdesetih godina XX veka utvreno je

postojanje seizmikih talasa i na drugim zvezdama. Mnoge

povrinske karakteristike Sunca (sjaj, pomeranje spektralnih

linija, itd.) uslovljene su talasnim procesima u njegovoj

unutranjosti. Detaljnim prouavanjem i preciznim merenjem

talasnih manifestacija u povrinskim slojevima mogu se dobiti

informacije o Sunevoj unutranjosti. Ipak, treba imati na umu

da su promene sjaja i radijusa, izazvane talasima na Suncu,

male i ne premauju 0,001% prosenih vrednosti.

Poznavanje brzine akustinih talasa daje kvalitetne

podatke o grai sredine kroz koju se oni prostiru. Prouavanja


___________________________________________________

72

su pokazala da se ovi talasi ne prostiru kroz samo sredite

Sunca, to moe biti shvaeno kao jedna od potvrda mog

stava da je u sreditu Sunca upljina.

Veliina Sunca je za poslednjih 250 godina, od kada se

sistematski prati, bila praktino nepromenjiva. Ipak ima autora

koji na osnovu posmatranja u vreme pomraenja tvrde da se

Sunev ugaoni prenik u proseku godinje smanjuje za oko

0,0015 lunih sekundi. Smatram da je to posledica

neprestanog udaljavanja Zemlje od Sunca, ali o tome u

kasnije pisati detaljnije.

Rotaciju Sunca oko sopstvene ose uoio je jo Galilej

1610. godine, tako to je pratio pomeranja pega na Sunevom

disku od istoka ka zapadu. Na osnovu kretanja uoljivih detalja

(pega, vlakana itd.) na Sunevom disku, jo sredinom XIX

veka, ustanovljeno je da Sunce rotira oko ose, koja sa

normalom na ekliptiku zaklapa ugao od 7,2o. Rotacija se odvija

u direktnom smeru, to je karakteristino i za skoro sve

planete naeg sistema. U proseku, jedna rotacija traje oko 27

dana. Sunce spada u zvezde koje sporo rotiraju.

U XIX veku je utvrena vrlo znaajna karakteristika

Suneve rotacije, ona je diferencijalna (zonska). Dakle, razni

delovi Suneve povrine rotiraju razliitim brzinama (slika 4.).

To je bio siguran dokaz da Sunce nije kruto telo.


___________________________________________________

73

Slika 4.

Period rotacije za take u blizini ekvatora iznosi oko 25

Uvod u Novu Fiziku

Documents

Transcript of Uvod u Novu Fiziku