Uv Odu Pravo Sad

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

UVOD U PRAVO SAD

INSTITUTE OF COMPARATIVE LAW

INTRODUCTION TO THE LAW OF THE USA

UVOD U PRAVO SAD

IzdavačINSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

Beograd, Terazije 41,(381) 11 32 32 611

UrednikDr Jovan Ćirić

RecenzentiDr Dragana Knežić – Popović

Dr Dragan Prlja

Tehnički urednikČaslav Bjelica

ŠtampaGORAGRAF, Beograd,

Tiraž300 primeraka

ISBN: 978-86-80059-56-3

UVOD U PRAVO SAD

Priredio:Dr Jovan Ćirić

INTRODUCTION TO THE LAW OF THE USA

Edited by:Jovan Ćirić, PhD

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVOBeograd, 2008.

INSTITUTE OF COMPARATIVE LAWBelgrade, 2008.

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Prof. dr Dušan Vranjanac

UVOD U PRAVNI SISTEM SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA . . . . . . . . . . 15

Mr Jelena Ćeranić

IZVORI AMERIČKOG PRAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Dr Aleksandra Rabrenović

RAZVOJ SLUŽBENIČKOG SISTEMA FEDERALNE UPRAVE SAD: OD POTRAGE ZA POLITIČKIM PLENOM KA OSTVARENJU JAVNOG INTERESA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Doc. dr Marko Davinić

POJAM, VRSTE I AKTIVNOSTI FEDERALNIH AGENCIJA U PRAVNOM SISTEMU SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Dr Goran P. Ilić

ORGANIZACIJA KRIVIČNOG SUDSTVA U SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Mr Predrag Vukasović

VRHOVNI SUD SAD – ORGANIZACIJA, FUNKCIJE, RANA ISTORIJA . . . . 105

Mr Ana Knežević – Bojović

IZBOR SUDIJA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA. . . . . . . . . . . . . . 141

Prof. Dr Đorđe Ignjatović,

STANJE KRIMINALITETA U SAD I NJEGOVA KONTROLA . . . . . . . . . . . . . . 163

Prof. dr Dijana Marković- BajalovićMr Ivana Stanković

PRAVO KONKURENCIJE U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA . . . . 183

Mr Katarina Jovičić

REŠAVANJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH SPOROVA PRED AMERIČKOM ARBITRAŽOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

5

Dr Ivanka Spasić

LEASING POSAO U SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Prof Fernanda Florentino Fernandez Jankov, PhD, RAD

ACCESSORIAL LIABILITY IN COMMON LAW: A CRITICAL ANALYSIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Mr Milica V. Matijević

O NEKIM ASPEKTIMA VII ODELJKA FEDERALNOG ZAKONA O GRAĐANSKIM PRAVIMA IZ 1964.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Dr Jovan Ćirić,

ACLU – AMERICAN CIVIL LIBERTIES UNION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Mr Zoran StevanovićMr Biljana Simeunović-Patić

OSNOVNE KARAKTERISTIKE AMERIČKOG ZATVORSKOG SISTEMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315

Dr Slađana Jovanović

AMERIČKI ODGOVOR NA NASILJE U PORODICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Mr Dejan Šuput

SPORTSKO PRAVO U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA . . . . . . . . . 347

Dr Zorica Mršević

PRAVNA REGULATIVA ISTOPOLONIH ZAJEDNICA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

6

CONTEST

A WORD FROM THE EDITOR – AN OUTLOOK ON AMERICA FROM SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Dušan Vranjanac, Ph.D

INTRODUCTION TO THE LEGAL SYSTEM OF THE UNITED STATES OF AMERICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Jelena Ćeranić. MA

SOURCES OF AMERICAN LAW . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Aleksandra Rabrenović,PhD

THE US CIVIL SERVICE DEVELOPMENT: FROM THE SPOILS TO THE MERIT BASED SYSTEM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

Marko Davinić, PhD

DEFINITION, TYPES AND FUNCTIONS OF FEDERAL AGENCIES IN THE U.S. LEGAL SYSTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Goran P. Ilic, PhD

ORGANIZATION OF CRIMINAL JUSTICE IN THE USA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Predrag Vukasović, MA

THE UNITED STATES SUPREME COURT – ORGANIZATION, FUNCTIONS, EARLY HISTORY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Ana Knežević Bojović, MA

SELECTION OF JUDGES IN THE UNITED STATES OF AMERICA. . . . . . . . 141

Djordje Ignjatović, PhD

STATE OF CRIME AND ITS CONTROL IN THE USA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Dijana Marković – Bajalović, PhDIvana Stanković, MA

COMPETITION LAW IN THE UNITED STATES OF AMERICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

7

Katarina Jovičić; MA

THE SETTLEMENT OF INTERNATIONAL TRADE DISPUTES IN FRONT THE AMERICAN ARBITRATION . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Ivanka Spasić, Ph.D.

LEASING IN THE USA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Fernanda Florentino Fernandez Jankov, PhD,

ACCESSORIAL LIABILITY IN COMMON LAW: A CRITICAL ANALYSIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Milica V. Matijević M.A.

ON CERTAIN ASPECTS OF TITLE VII OF THE 1964 CIVIL RIGHTS ACT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Jovan Ćirić, PhD

ACLU – AMERICAN CIVIL LIBERTIES UNION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Zoran Stevanović, MABiljana Simeunović-Patić, MA

BASIC CHARACTERISTICS OF AMERICAN PRISON SYSTEM . . . . . . . . . . . 315

Sladjana Jovanovic, PhD.

THE AMERICAN RESPONSE TO FAMILY VIOLOENCE . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Dejan Šuput MA.

THE USA SPORTS LAW . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347

Zorica Mršević, PhD.

LEGAL REGULATION OF SAMESEX PARTNERSHIP IN THE USA. . . . . . . . 369

8

REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE

Oni koji se danas zateknu u Nju Jorku, ili kako ga zovu „Velikoj jabuci“,toj, jednoj od najpoželjnijih turističkih destinacija na svetu, imaju priliku, iz-među ostalih, da iznajme turistički brodić, kojim bi oplovili oko Menhetna ida dođu i do ostrva na kojem se nalazi čuvena „Statua slobode“. Današnji tu-rista može samo da zamišlja kako je izgledalo uzbuđenje nekadašnjih putni-ka koji su brodovima, nakon zamornog, iscrpljujućeg putovanja, doplovljava-li iz Evrope u neku za njih „obećanu zemlju“, zemlju liberalizma, zemljuotvorenih i jednakih mogućnosti za sve. Dolazili su iz različitih zemalja u ko-jima su često bivali proganjani i onemogućavani zbog svoje vere, svojih poli-tičkih i drugih uverenja, izgovorene reči i onda bi, nakon mučnine izazvaneživotom tamo odakle su dolazili, ali i mučnine od morske bolesti, ugledali toostrvo, tu statuu, taj svetionik slobode i bivali su ozareni završetkom svojihmuka i mučnih putovanja i očarani prilikom da počnu iz početka. Obično ni-su znali da se iza tog ostrva, nekako skriveno, nalazi i jedno drugo ostrvo,ostrvo Ellis, koje je u stvari bilo karantin i neka vrsta kazamata u kojem sumorali da provedu izvesno vreme, pre nego što stupe na američko tlo, u sankoji je tada započinjao, a koji i danas traje i naziva se „American dream“. Ap-surd i iznenađenje bili su potpuni – preko zatvora do slobode, ili umesto uslobodu, prvo u zatvor. Danas to ostrvo Ellis, nije više ni zatvor, ni karantin,ono je muzej, turistička atrakcija, ali u simboličkom smislu ono možda i da-nas govori o tome kako i koliko mi iz Evrope u stvari ne znamo dovoljno oAmerici. Uprkos internetu, televiziji, filmovima, svim mogućim sredstvimasavremenih komunikacija i masovne popularne kulture. Uprkos svemu tome,kao što ljudi danas bivaju sve usamljeniji i otuđeniji, tako i o mnogim dru-gim stvarima imaju u suštini manje znanja, nego što su ga imali nekada, ka-da svih ovih novotarija nije ni bilo. Eto bar jednog razloga za nastanak ova-kve jedne knjige, knjige za koju bi mnogi možda i s pravom mogli reći, da imapomalo pretenciozan naslov „Uvod u pravo SAD“.

U čemu je pretencioznost i samog nasolova i uopšte čitave ove knjige?Jednostavno u pitanju – „Kako je moguće čitavo pravo jedne tako velike zem-

9

lje i jednog tako specifičnog sistema, staviti u samo jednu knjigu, ma kolikapo obimu ona bila?“ Ne, naravno nije moguće i u tom smislu mi odmah napočetku i moramo reći da nama nije cilj da o američkom pravu kažemo sveili bar sve što znamo, odnosno čak ni sve što je najvažnije za njegovo razume-vanje. Pogrešno bi bilo tvrditi da će o Americi i pravu u Americi, onaj kojipročita ovu knjigu znati sve, ili bar sasvim dovoljno. Ali, znaće sigurno višenego što je znao pre, pa ma koliko da je znao pre toga.

Da, onaj koga iz naučnih ili praktičnih razloga, ili makar čiste znatiželje,zanima američko pravo, neće u ovoj knjizi pronaći sve, čak ni blizu toga, aliće pronaći dosta toga o čemu prethodno nije znao, ili je možda pogrešnoznao. A to je dobro, između ostalog i zato da bismo sebe bar malo upoređi-vali sa drugima, u ovom slučaju sa SAD. Jer, učeći o drugima, vrlo često ot-krivamo i sami sebe i onda uočavamo šta je to što bi na nama samima treba-lo menjati, šta je to što bi se kod nas samih moglo promeniti i primeniti. Ja-sno je da je to ponekad iz više razloga zaista opasno, ali je činjenica da prisu-tvujemo i globalizaciji i amerikanizaciji u svim oblastima, pa i u pravu.

A o amerikanizaciji i američkom pravu, sasvim nedovoljno znamo i štoje možda i najgore, vrlo površno, iz filmova uglavnom. Sve u svemu, ideja zapisanje jedne ovakve knjige, jednim je delom nastala upravo i zbog toga što jepisac ovih redova oduvek voleo da gleda filmove u kojima su uspešni i elo-kventni američki advokati uspevali da se na sudu izbore za pravdu i interesesvog klijenta. Pisac je takođe svestan da obični ljudi i ovde i u drugim zemlja-ma pravo zamišljaju, naročito život prava, onako kako je to prikazano u „Za-konu LA“, „Bostonskim advokatima“ ili pak „Zakonu i redu“, ali da li je toto? Ne radi se pri tome ni samo o idealizaciji, koja je postojala i kod onih put-nika koji su doplovljavali do slobode, a u stvari završavali bar na kratko u za-tvoru, radi se i o jednom čistom neznanju iz kojeg obično proizilaze i predra-sude i nerazumevanja. U krajnjoj liniji da su bar malo više znali, ni ti putnicine bi bili baš tako iznenađeni i zatečeni kada su dolazili do Amerike.

A predrasuda i nerazumevanja kada se iz Srbije gleda na Ameriku, ili ka-da se iz Amerike gleda na Srbiju, bilo je na pretek, naročito u poslednjim go-dinama. Verovati da će jedna knjiga promeniti stvari iz korena, iluzorno je, ali,ako se ne pokuša, onda se neće ni uspeti. Zbog toga je važno da postoji jednaovakva knjiga, knjiga koja će otkloniti makar deo zabluda i iskrivljene slikeizazvane uglavnom filmovima, ali i nekim drugim vidovima propagande, ko-ja je dolazila, bilo sa jedne, bilo sa druge strane.

U Institutu za uporedno pravo, ovo nije prva ovakva knjiga. Pre nekoli-ko godina izašla je iz štampe knjiga „Uvod u pravo Finske“, a mi se nadamoi želeli bi da u narednom periodu izađe još po neka slična knjiga, koja bi tre-tirala bilo Francusku, bilo Nemačku, bilo Rusiju, bilo neku drugu zemlju, ko-ja svaka na svoj način može biti zanimljiva, a o kojoj je potrebno znati nešto

10 REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE

više, ili pak na nov način sistematizovati već postojeće znanje. Sa svojim ka-drovskim mogućnostima i uz pomoć vrsnih stručnjaka izvan Instituta, čininam se u stanju smo da to i ostvarimo, kao što smo uostalom to i ostvarili isa ovom knjigom i ja od srca, najtoplije zahvaljujem svima onima koji su presvega svojim radovima doprineli nastanku ove knjige.

Dr Jovan Ćirić,Institut za uporedno pravo

PS U međuvremenu je Barak Obama izabran za novog Predsednika SAD. Samo dva-deset godina pre toga, dve su stvari izgledale nemoguće: prva da jedan NBA tim sa-stavljen od Afroameričkih košarkaša izgubi od nekog drugog tima na svom terenu;i drugo da jedan Afroamerikanac bude izabran za Predsednika SAD. Međutim,2002. godine u Indijanopolisu prva stvar se dogodila – najpre su košarkaški tim Ar-gentine, a onda i reprezantacija bivše Jugoslavije pobedile SAD. Nedugo zatim, do-godila se i druga nemoguća stvar. Obe stvari su revitalizovale priču o američkomsnu, snu sa kojim su imigranti sa početka naše priče doplovljavali u Ameriku. U tomsnu, ništa nije nemoguće i svako ima svoju šansu, svako može uspeti samo na osno-vu svojih ličnih kvaliteta i svako doživljava neuspeh nevezano od svog porekla ili to-ga ko su mu roditelji, ili toga kojoj političkoj partiji pripada. I za nas u Srbiji ovo mo-že biti poučno.

A WORD FROM THE EDITOR – AN OUTLOOK ON AMERICA FROM SERBIA

Those who today find themselves in New York – or “The Big Apple” –one of the most attractive tourist destinations in the world, have the opportu-nity to rent a tourist boat, sail around Manhattan, and reach the island onwhich the famous Statue of Liberty is located. The present-day tourist canonly imagine the excitement of former travelers who sailed in on boats fromEurope, and after tiresome and exhausting journeys, reached what, for them,was a promise land, a land of liberalism, of open and equal opportunities forall. They came from different countries, where they were often persecuted onaccount of their faith, political or other beliefs, or their spoken word, andthen, after enduring the sickness from the life they have led, and after suffe-

REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE 11

ring from sea-sickness, they would see this island, that statue, this beacon offreedom, and were overwhelmed by the end of their miseries and weary jour-neys and dazzled by the opportunity to start over. Usually, however, they didnot know that behind that island, somehow hidden, was another, Ellis Island,which was in fact a quarantine and a form of prison, where they had to spenda certain amount of time before stepping on the American soil and into theAmerican dream. The absurd and the surprise were complete – through aprison to liberty, or, to prison instead of liberty. Today, Ellis Island is no lon-ger a prison nor a quarantine, but a museum, a tourist attraction. However,symbolically, it remains a testament of how little Europeans know aboutAmerica, despite internet, television and movies, and all other forms of mo-dern communication and mass popular culture. Despite all that, as people be-come more lonely and estranged, they also know a lot less about other thingsthen people knew before, in the times before these novelties. This may repre-sent one reason for writing a book entitled, as some might rightfully notice,somewhat pretentiously – “Introduction to the Law of the USA”.

What is so pretentious in the title, or indeed, in the entire book? Simply, onecould justly ask “How is it possible to describe the entire law of a country so vastand a system so specific in one book, however comprehensive it may be?” Na-turally, it is quite impossible to achieve such a goal; truth be told, it was neverour aim to present everything, or everything we know about American law, oreven everything necessary for its’ understanding. It would be misleading to cla-im that the reader, after reading this book, will know everything, or even quiteenough, about America and its law. However, the reader will surely know mo-re than he knew before, however much he had known.

Therefore, it is true that those how read this book for scholarly or practicalreasons or even from pure curiosity, will not find everything in it, but will finda lot they did not know before, or had incorrect information about. And this isgood, for we can use such knowledge to compare ourselves with the USA. For,learning about others, we often discover ourselves, and become aware of whatwe need to change about ourselves. Clearly, this can be dangerous for a num-ber of reasons, but it is also true that we are witnessing globalization and Ame-ricanization in all fields, including law.

Our knowledge on Americanization and American law is insufficient and,worst of all, rather superficial, based mostly on movies. The idea for writing thisbook was in part inspired by the fact that the author of these lines had alwaysenjoyed watching movies in which successful and eloquent American lawyersmanaged to attain justice and protect their client’s interests in court. The aut-hor is also aware of the fact that common people, both in Serbia and in othercountries, perceive law, and in particular, law in practice, the way in which they

12 REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE

are portrayed in “LA Law”, “Boston Legal” or “Law and Order” – but is that re-ally how things stand? This is not only a case of idealization, which was presentin the minds of those voyagers who had sailed to freedom in order to spend so-me in prison, but also a case of lack of knowledge, which often leads to preju-dice and misunderstanding. Perhaps, had those voyagers had known a bit mo-re, they would not have been surprised and startled by what they had foundupon their arrival to America.

Prejudice and misunderstanding between Serbia and the USA, unfortuna-tely, have not been an uncommon occurrence over the past years. To believethat one book will succeed in radically changing such circumstances would beillusory, but, one has to try in order to succeed. This is why it is important fora book like this to exist – it should eliminate at least some of the false impressi-ons and misconceptions caused mainly by movies, but also by other forms ofpropaganda from either side.

This is not a first book of this type published by the Institute of Compara-tive Law. Several years ago the Institute has published “Introduction to the Lawof Finland”, and we hope to publish more books dealing with the laws of Fran-ce, Germany, Russia or other countries – in order to learn more about their le-gal systems, or systematize the existing knowledge in another manner. With ourresearch staff and with the help of eminent experts outside the Institute, we fe-el competent to do just that – in this and other books. I therefore extend mywarmest gratitude to all whose papers have contributed to the completion ofthis book.

Jovan Ćirić, Ph.D.Institute of Comparative Law

P.S. In the meantime, Barack Obama has been elected the new president of the USA.Only twenty years ago two things seemed impossible: first, for an NBA team madeof African-American basketball players to lose form another team on the home co-urt; and second, for an African-American to be elected US President. However, in2002 in Indianapolis, the first impossible thing happened - the basketball teams ofArgentina and then of former Yugoslavia, have won in games against the USA ba-sketball team; this was shortly followed by the second thing thus far deemed impos-sible. Both have revitalized the American dream – the dream with which the immi-grants from the beginning of this story have sailed in to America. In that dream, not-hing is impossible, and everyone has a chance, everyone can succeed based solely onpersonal qualities and everyone can fail due to personal flaws – regardless of origin,of who his/her parents are, regardless of political party. This is a lesson that Serbiacould learn from as well.

REČ UREDNIKA – POGLED NA AMERIKU IZ SRBIJE 13

Prof. dr Dušan VranjanacPravni fakultet Univerziteta Union, Beograd

UVOD U PRAVNI SISTEM SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

Pravo Sjedinjenih Američkih Država pripada porodici anglosaksonskogprava. Ovaj veliki pravni sistem se takođe označava i kao angloameričko pravoili, pak, kao common-law sistem. Deli niz karakteristika sa pravom Engleske izkoga je i nastao, ali je razvio i niz sopstvenih svojstava koje ga razlikuju od en-gleskog prava.

U ovom tekstu obrađena su sledeća pitanja vezana za pravni sistem SAD:nastanak i razvoj prava Sjedinjenih Američkih Država, državna organizacijaSAD, federalna struktura i pravo Sjedinjenih Američkih Država, izvori pravaSAD, podela američkog prava, i pravnička profesija u Sjedinjenim AmeričkimDržavama,

Ključne reči: Anglosaksonsko pravo, američko pravo, federalno uređenje, iz-vori prava, pravnička profesija

I. Nastanak i razvoj prava Sjedinjenih Američkih Država

Pravo Sjedinjenih Američkih Država pripada porodici anglosaksonskogprava. Ovaj veliki pravni sistem se takođe označava i kao angloameričko pra-vo ili, pak, kao common-law sistem. Međutim, treba reći da ni jedan od ovihnaziva ovog velikog pravnog sistema nije potpuno odgovarajući. Anglosak-sonsko pravo se ponekad upotrebljava kao naziv za staro englesko običajnopravo koje je postojalo pre normanskog osvajanja 1066. godine. S druge stra-ne, termin `common-law` može da označava i samo jedan deo ovog sistema,odnosno jednu vrstu pravnih izvora, tj. precedentno pravo sadržano u sud-skim presudama. Najzad ni naziv angloameričko pravo nije bez nedostatkabudući da bi moglo da se pomisli da označava pravo Engleske i Amerike, štonije tačno, budući da ovom sistemu pripadaju i mnoge druge države. U našojstručnoj literaturi preovlađuje upotreba termina anglosaksonsko pravo.

15

Rodonačelnik anglosaksonskog pravnog sistema je Engleska, pa zbog to-ga pravo Sjedinjenih Američkih Država, koje pripada ovom velikom pravnomsistemu, ima veliki broj osnovnih karakteristika engleskog prava. Međutim,ono poseduje i čitav niz sopstvenih svojstava koja ne karakterišu pravo Engle-ske, kao što su, na primer, postojanje pisanog ustava, federalno uređenje imnoga druga.

Inače, Sjedinjene Američke Države su se razvile iz Severnoameričke kon-federacije obrazovane tzv. Članovima Konfederacije i večite unije (Articles ofConfederation and Perpetual Union), od trinaest engleskih kolonija koje suuobličene 1722. godine. Na osnovu Ustava iz 1787. godine ova konfederacijaje prerasla u federaciju. Međutim, pravni sistem ove zemlje ima dosta dugupredistoriju koja počinje mnogo ranije, stvaranjem prvih engleskih naseobi-na početkom sedamnaestog veka.

Prve engleske naseobine na teritoriji današnjih Sjedinjenih AmeričkihDržava nastale su, kako je rečeno, početkom sedamnaestog veka. U tim kolo-nijama važilo je u osnovi englesko pravo. Najraniji doseljenici na istočnoj oba-li Severne Amerike doneli su sa sobom neke od osnovnih principa engleskogcommon law-a. Treba reći da je u Americi recipiran kako common-law (dakleprecedentno pravo), tako i engleski zakoni koji dopujuju ili menjaju common-law do vremena kolonizacije. Ovu činjenicu potvrđuje i jedna odluka engle-skog suda iz 1608. godine u slučaju Calvin’s case.

Međutim, ne bi bilo potpuno tačno tvrditi da je pravo američkih kolini-ja bilo u suštini engleski common law, kao ni da je ono bilo isto u svim kolo-nijama. Već od početka postojale su izvesne razlike između engleskog prava iprava kolonija, pošto je svaka od njih težila da razvije sopstveni društveni ipolitički sistem. U svakom trenutku pravo kolonija sačinjavao je i skup običa-ja od kojih su neki bili engleski, a neki lokalni.

U sedamnaestom veku kolonisti su se uglavnom pridržavali opštih prin-cipa common law-a, ali, zvog specifičnih okolnosti, to je činjeno na jedanuprošćeniji način u odnosu na englesko pravo.

Mada je u kolonijama važilo englesko pravo, primenjivana je i neka vrstatradicionalnog prava koje se izvodilo iz Biblije, lokalni običaji, itd.

Već u sedamnaestom veku došlo je i do nekih pokušaja kodifikacije, ko-ji doduše nemaju mnogo sličnosti sa modernim kodifikacijama. Sve do krajaXVII veka postojala je opšta tendencija ka kodifikovanom pravu, pre negoprihvatanje komplikovanih i često zastarelih pravila engleskog common law-a, tako da su zakoni često radikalno odstupali od principa common law-a.

Razvoju američkog prava značajan doprinos dala je i teorija. Posebnoznačajna za razvoj prava u ovom smislu bila je Blekstonova (Blackstone) knji-ga Komentari o zakonima Engleske (Commentaries on the Laws of England).

16 PROF. DR DUŠAN VRANJANAC

Ona je izražavala prirodnopravne ideje, ali je isto tako na sistematski način iz-lagala englesko pravo. Može se zaključiti da je u Americi već vrlo rano došlodo shvatanja da je potrebno izgraditi nov pravni sistem, a ne prosto izvršitipresađivanje engleskog prava.

U ovom periodu teško da može da se govori o recepciji common law-a upravom smislu. Bilo je vrlo malo stručne literature i malo školovanih pravni-ka. Čak su i sudije najviših sudova često bili laici.

Sve u svemu, dosta je teško izvući neke opšte zaključke vezane za američ-ko pravo u periodu pre sticanja nezavisnosti. Moglo bi se, možda, reći, da jeu ovom periodu američko pravo imalo osnovna svojstva engleskog prava, alida je, ipak, već u ovo vreme počelo da stiče i niz sopstvenih svojstava.

Borba za nezavisnost počela je zahtevom kolonista za priznavanjem sta-tusa koji imaju engleski građani, a ne izričitim zahtevom za nezavisnošću.Međutim, stvari su se kretale u pravcu nezavisnosti, tako da je 1776. godinedoneta Deklaracija o nezavisnosti bazirana na ideji o prirodnim pravima. Natemeljima ove Deklaracije došlo je do odvajanja kolonija od Engleske. Krajn-ji ishod ovog procesa bilo je stvaranje konfederacije, u okviru koje je svaka dr-žava zadržala svoju suverenost i nezavisnost i započela izgradnju sopstvenogpravnog sistema. Nakon donošenja Deklaracije o nezavisnosti 1776. svaka sa-vezna država je pristupila donošenju sopstvenog ustava.

Pošto je vremenom sazrela ideja o potrebi stvaranja čvršće zajednice (raz-lozi su bili kako političke tako i ekonomske prirode), 1787. godine sazvana jeUstavna konvencija u Filadelfiji čiji je zadatak bio da pripremi amandmane naČlanove o konfederaciji. Međutim pristupilo se, u stvari, usvajanju novogustava. Tokom rada Konvencije ispoljila su se dva suprotna pristupa: unitar-ni koji je zastupala Virdžinija i konfederalni Nju Džersija. Konektikat je izneokompromisni predlog koji je pomirio ova dva zahteva, tako da je 1787. usvo-jen Ustav koji je ratifikovan naredne godine, da bi ovim ustavom SjedinjeneAmeričke Države bile organizovane kao prva moderna federacija.

Raskid sa Engleskom, međutim, nije značio i raskid sa common-law-om.Američko pravo je i dalje u osnovi ostalo vezano za tradiciju engleskog prava.Jedino je u Luizijani preovladavao drugačiji pravni sistem. Luizijana je prvo-bitno bila francuska kolonija i njen pravni sistem je bio pod jakim uticajemevropskokontinentalnog prava.

U periodu između nastanka Sjedinjenih Američkih Država i vremenagrađanskog rata 1861-1865, koji se smatra formativnim periodom američkogprava, posebno značajno postignuće predstavlja konačno prihvatanje com-mon-law-a. Takođe, u ovom periodu je izvršena je decentralizacija pravnogsistema, kao i formiranje krivičnog prava i krivičnog postupka.

UVOD U PRAVNI SISTEM SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA 17

Uoči i posle građanskog rata postalo je jasno da je common-law pobedio.Nakon građanskog rata dolazi do naglog razvoja prava posebno u oblastimakoje common- law nije regulisao.

II. Osnovne karakteristike prava Sjedinjenih Američkih Država

a. Državna organizacija

Ustavom iz 1787. godine uspostavljen je federalni sistem državnog ure-đenja. Shodno tome, neka ovlašćenja data su saveznoj vlasti, dok su ostalaostavljena državama-članicama.

Državna vlast u Sjedinjenim Američkim Državama je organizovana narelativno dosledno sprovedenom principu podele vlasti. Nacionalnu (save-znu) vlast čine zakonodavna, izvršna i sudska vlast, međusobno povezane ipreklapajuće, premda zasebne, i koje treba da kontrolišu i drže u ravnotežijedna drugu. Svaka država-članica ima ustav paralelan saveznom ustavu. Sva-ka država-članica ima svoje ustrojstvo, guvernera, zakonodavnu, izvršnu isudsku vlast. One imaju opsežne funkcije sa obimnom administrativnom or-ganizacijom.

Zakonodavna vlast

Zakonodavni organ na saveznom nivou je Kongres, koji se sastoji od Se-nata i Predstavničkog doma.

Senat se sastoji od po dva predstavnika (senatora) iz svake države-člani-ce, izabranih na šest godina, od čega se jedna trećina menja svake dve godine.Funkcioniše uglavnom kroz veći broj stalnih odbora.

Predstavnički dom je sačinjen od predstavnika izabranih na neposred-nim izborima na period od dve godine, pri čemu je broj predstavnika svakedržave baziran na njenom broju stanovnika.

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje dve glavne političke parti-je, Demokratska partija i Republikanska. Kongres je ovlašćen da uvodi pore-ze, pozajmljuje novac, reguliše međudržavnu trgovinu, objavljuje rat i reguli-še sopstveni postupak.

Izvršna vlast

Na čelu izvršne vlasti nalazi se Predsednik Sjedinjenih Američkih Drža-va, koji je šef države, državni poglavar, i glavnokomandujući oružanih snaga.Njegove dužnosti uključuju utvrđivanje unutrašnje i spoljne politike, rukovo-đenje svojom političkom partijom (koja ne mora obavezno da bude većinska


ni u jednom od domova Kongresa); formalno on nema pravo zakonodavneinicijative, ali treba dodati da periodično obraćanje Predsednika Kongresufaktički ima značaj predloga zakona.

Predsednik obavlja svoje funkcije uz saradnju izvesnog broja funkcione-ra koje sam imenuje i koji sačinjavaju takozvani Kabinet. Članovi kabineta nepredstavljaju vladu kakva postoji u parlamentarnim sistemima, pošto su upunoj zavisnosti od Predsednika i ne predstavljaju poseban državni organ.Svaki član Kabineta se nalazi na čelu odgovarajućeg resora državne uprave,kao što su spoljni poslovi, finansije, odbrana, itd., Treba dodati da veliki deoovih funkcija vrše i predsednikovi pomoćnici van Kabineta. Članovi Kabine-ta, inače, nisu članovi Kongresa

Pravosudni sistem

Glavna odlika pravnog sistema Sjedinjenih Američkih Država-a je duali-zam federalnih i državnih sudova.

Savezno sudstvo je trostepeno. Postoje okružni sudovi kao sudovi prvogstepena, zatim apelacioni sudovi koji sude u drugom stepenu, i Vrhovni sudkao najviša sudska instanca.

Takođe, na saveznom nivou postoje i specijalizovani sudovi sa posebnomnadležnošću, kao što su carinski sud, apelacioni vojni sud, poreski sud, itd.

Posebni značaj ima Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država. Ovo jejedini sud koji je ustanovljen neposredno Ustavom. U svom sastavu ima de-vet sudija, koje imenuje Predsednik Sjedinjenih Američkih Država na osnovusaglasnosti Senata. Treba reći da se u praksi vrlo retko dešava da Senat uskra-ti svoju saglasnost.

Pristup Vrhovnom sudu je ograničen, budući da Vrhovni sud može daodbije razmatranje određenog slučaja ako ga smatra nedovoljno pravno zna-čajnim.

Savezni sudovi su nadležni u svim slučajevima pokrenutim na osnovuustavom predviđenim slučajevima koji se tiču ambasadora, u mornaričkim ipomorskim slučajevima, sporovima u kojima su Sjedinjene Američke Državejedna strana, sporovima između dve ili više država-članica, između države idržavljanina neke druge države, kao i izvesnim drugim slučajevima.

Slučajevi iz prethodno navedene grupe potpadaju pod federalnu nadle-žnost, ukoliko zakoni tako nalažu, a u nekim slučajevima nadležnost je kon-kurentna sudovima saveznih država.

Vrhovni sud ima izvornu nadležnost u slučajevima koji se tiču ambasa-dora i u sporovima u kojima je jedna od strana država. U određenim slučaje-vima ima apelacionu nadležnost u odnosu na savezne okružne sudove i u od-


nosu na sve sudove država-članica u slučajevima u kojima se radi o pravimapredviđenim saveznim propisima.

Ispod Vrhovnog suda nalaze se apelacioni sudovi sa posrednom apelaci-onom nadležnošću. Nalaze se u distriktu Kolumbija kao i u drugih desetokruga, odn. grupa država i imaju apelacionu nadležnost u odnosu na okru-žne sudove Sjedinjenih Američkih Država.

Pored nadležnosti koju ima kao najviša sudska instanca, u nadležnostVrhovnog suda spada i kontrola ustavnosti zakona. Ustav Sjedinjenih Ame-ričkih Država, inače, izričito ne predviđa mogućnost sudske revizije zakona,ali je ovo ovlašćenje, tumačenjem Ustava, izveo Vrhovni sud SjedinjenihAmeričkih Država. Naime, početkom devetnaestog veka sudija Maršal je u iz-reci jedne od svojih presuda konstatovao da je zakon koji je oprečan Ustavunevažeći.

Dakle, veoma značajna funkcija sudova, posebno Vrhovnog suda je kon-trola ustavnosti saveznih zakona i zakona federalnih jedinica. Pitanje neustav-nosti zakona može se postaviti u građanskim i krivičnim stvarima od stranelica koje imaju pravni interes za to. Ovlašćenje suda da odbije da primeni ne-ustavan zakon Kongresa je prvi put jasno postavljeno u slučaju Marbury vs.Medison 1803. godine i nije ponovo korišćeno do slučaja Dred vs. Stanford1857. godine. Češće je korišćeno u pogledu zakona saveznih država.

Ukoliko bi Kongres doneo zakon protivan Ustavu, Vrhovni sud može dakonstatuje da je takav zakon protivustavan i da ga proglasi nevažećim. Ovone znači da takav zakon automatski prestaje da bude deo pravnog poretka,budući da on mora da bude ukinut novim zakonom. Takav zakon ostaje for-malno važeći, ali po redovnom toku stvari, ni jedan niži sud neće, zbog poš-tovanja principa stare decisis (principa o obaveznosti precedenata) da prime-ni takav zakon, a ako bi to i učinio, njegovu odluku bi mogao da ukine Vr-hovni sud.

Sudovi imaju i značajnu ulogu u kontroli rada izvršne vlasti. Oni vršenadzor nad zakonitošću različitih akata uprave ispitujući npr. zakonitost hap-šenja, dodeljivanjem naknade štete za nezakonito hapšenje, zaplenu ili ošte-ćenje iomovine od strane izvršnih organa, itd.

Raspodela nadležnosti između državnih i saveznih sudova je deo opšteraspodele nadležnosti između federacije i država-članica. Isključiva nadle-žnost saveznih sudova postoji u materiji saveznog krivičnog zakonodavstva, upomorskim sporovima, u stečajnom postupku i sporovima iz patentnog iautorskog prava. U većini ostalih slučajeva postoji konkurentna nadležnostizmeđu saveznih sudova i sudova država-članica.


I pored značajne nadležnosti sudova savezne države, najveći broj sporovarešava se pred sudovima država-članica. Sudski sistem država-članica uređenje ustavom i posebnim zakonima država-članica.

Sporove manjeg značaja rešavaju ili mirovne sudije ili posebni mesni su-dovi. Građanske i krivične sporove rešavaju sudovi koji se različito nazivaju urazličitim državama-članicama (okružni, oblasni, viši). U državi Njujork ta-kav sud se čak naziva vrhovnim sudom. Postoje i specijalizovani sudovi – zamaloletnike, ostavinski. Ne postoje trgovački sudovi ni administrativni sudo-vi.

Na vrhu hijerarhije sudova država-članica nalazi se sud koji se takođe raz-ličito naziva u različitim državama-članicama. Negde se naziva vrhovnim su-dom, negde apelacionim, negde najvišim apelacionim sudom.

U nekim državama postoje i posredujući apelacioni sudovi koji se nalazeizmeđu oblasnih i vrhovnog suda

Države-članice imaju u osnovi slične sudske sisteme, u skladu sa svojimustavima i zakonima. Sama organizacija sudstva svake države zavisi od isto-rijskih faktora: novije države su često preuzimale modele starijih država;uobičajeno su isti sudovi nadležni i u krivičnim i u građanskim stvarima; sva-ka država obično ima vrhovni sud.

Izvesna razlika postoji u tome što u nekim državama-članicama suđenjemože da bude i dvostepeno a ne trostepeno, sve u zavisnosti od države u pi-tanju.

Pored redovnih sudova u državama-članicama postoje i različite vrstespecijalizovanih sudova.

Inače, način izbora sudija u državama-članicama je različit, a ono što jezanimljivo je da se u znatnom broju ovih država sudije biraju od strane gra-đana na neposrednim izborima.

b. Federalna struktura i pravo Sjedinjenih Američkih Država

Nadležnost savezne države u donošenju pravnih propisa utvrđena je sa-veznim ustavom i relativno je ograničena, budući da postoji pretpostavkanadležnosti u korist država-članica. Vremenom, funkcije federacije su proši-rene i to putem amandmana, primenom teorije o prećutnim ovlašćenjimakao i proširivanjem oblasti ljudskih prava. Takođe, nadležnost federacije nijeisključiva, tako da države-članice mogu regulisati određena pitanja i iz save-zne nadležnosti u cilju njihove dopune.

U ovom kontekstu postavlja se i pitanje da li je moguća podela prece-dentnog prava (common-law-a) na savezni i common-law država-članica?


Ovo pitanje do danas je ostalo donekle sporno, iako se smatra da savezni com-mon-law ne postoji.

Problem se svodi na to da li savezni sud u slučaju nepostojanja saveznihpropisa treba da primeni zakone država-članica, ili može primeniti savezneprecedente. Problem je nastao zbog različitog tumačenja Zakona o pravosu-đu (Judiciary Act) iz 1789. godine, odnosno reči ‘the laws’. Naime jedna od-redba ovog zakona je predviđala da će savezni sudovi u materiji koja ne spa-da u saveznu nadležnost primenjivati zakone one države-članice na koje upu-ćuje koliziona norma. Dakle, ako nema saveznog zakona primenjuje se pravoneke od saveznih država. Međutim, problem je predstavljala formulacija od-redbe navedenog zakona. Ovaj zakon pominje termin ‘the laws’ što bi mogloda se protumači kao zakonodavstvo, a ne kao celokupno pravo. Ako ne bi bi-lo zakona savezne države, savezni sud je mogao da iz precedenata razvije sa-vezni common-law.

Ovo pitanje je dosta dugo ostalo sporno, ali 1842. godine Vrhovni sud jeu slučaju Swift vs. Tyson restriktivnim tumačenjem reči ‘the laws’ kao ‘zako-ni’, zauzeo stav da savezni sudovi moraju da primenjuju zakone država-čla-nica, a ako takvog zakonodavstva nema, mogu da odluče shodno opštem (sa-veznom) common-law-u.

Ovakvo rešenje, međutim, nije bilo opšte prihvaćeno. Kritikovano je izdva osnovna razloga. Kao prvo, smatralo se da ovakvo rešenje protivreči ne-kim principima ustavnog prava - moglo se, naime, dogoditi da se saveznicommon-law razvije i u onoj oblasti koju Ustav ne stavlja u saveznu nadle-žnost, to jest omogućilo bi se zadiranje savezne vlasti u materiju rezervisanuza vlast saveznih država. Drugi prigovor se tiče pravne sigurnosti, budući dase moglo dogoditi da se u istoj stvari postignu različita rešenja zavisno od to-ga da li se stranka obrati saveznom sudu ili sudu federalne jedinice.

Konačno, problem je rešen presudom Vrhovnog suda iz 1938. godine uslučaju Erie Railroad Co. vs. Tompkins. Naime, Vrhovni sud je zauzeo stano-vište da se uvek mora primeniti pravo države-članice, izuzev ako se radi o pri-meni saveznog zakonodavstva. Dakle, Vrhovni sud je dao šire tumačenje zna-čenja reči ‘the laws’, značenje koje obuhvata ne samo zakone nego pravo uop-šte. Dakle ovom presudom Vrhovnog suda došlo se do stava o nepostojanjusaveznog common-law-a

c. Izvori prava

Izvori prava u Americi se mogu podeliti na pisane izvore (legislation) i naprecedentno pravo (case law).

U Sjedinjenim Američkim Državama pod pisanim izvorima prava sepodrazumevaju Ustav Sjedinjenih Američkih Država, međunarodni ugovori,


savezni zakoni, uredbe predsednika Sjedinjenih Američkih Država i drugi op-šti akti savezne izvršne vlasti, ustavi saveznih država, zakoni saveznih država,uredbe i drugi opšti akti egzekutive država-članica, kao i drugi opšti akti do-neti na lokalnom nivou. Ovde će biti pomenute samo neke glavne karakteri-stike zakona kao najvažnijeg pisanog izvora prava.

Podela zakonodavne nadležnosti između federacije i država-članica izvr-šena je saveznim ustavom koji definiše saveznu nadležnost, sa pretpostavkomnadležnosti u korist saveznih država. Dakle zakonodavna nadležnost Kongre-sa je relativno ograničena (npr. međudržavna trgovina).

U Americi, inače, postoje znatne razlike u zakonodavnoj tehnici u odno-su na evropskokontinentalno pravo. Američki zakoni, što je slušaj i u Engle-skoj, sa mnogo više detalja regulišu materiju koju imaju za predmet. Zakoničesto sadrže vrlo precizne definicije pojmova koji se u tekstu upotrebljavaju.

Bez obzira na veliki značaj koji zakon ima kao izvor prava, u Americi se idalje na zakon gleda kao na neku vrstu dopune precedentnog prava. U pogle-du tumačenja zakona postoji izvesna razlika između engleskih i američkihpravnika. U obe zemlje osnovni princip od koga se polazi u tumačenju zako-na je da sudija polazi od uobičajenog značenja reči sadržanih u tekstu zako-na. Međutim, u Americi, za razliku od Engleske, sudija je upućen da pre sve-ga istražuje zakonodavčevu volju i da primenjuje istorijsko tumačenje.

Precedentno pravo uključuje odluke Vrhovnog suda, saveznih apelacio-nih sudova, i drugih saveznih sudova, kao i odluke vrhovnih sudova i nižihsudova svake od država. Ni u jednom slučaju sudski precedentni nisu apso-lutno obavezujući za isti sud u kasnijim slučajevima niti za niže sudove. Me-đutim, iz praktičnih razloga se presude viših sudova normalno smatraju zaobavezujuće. Odluke sudova drugih država su samo „uverljive“ (persuasive)za sudove drugih država.

Doktrina stare decisis u američkom pravu nikada nije imala onaj značajkoji ima u engleskom. Sudije u Sjedinjenim Američkim Državama su čestoograničavale domašaj ranijih odluka pa čak zauzimale i potpuno suprotnestavove ako je to bilo potrebno. Ovo je posledica slabije izražene centralizaci-je i potrebe stalne adaptacije prava društvenim potrebama.

Razlike između Engleske i Amerike postoje i u načinu donošenja presu-de, odnosno samog obrazovanja mišljenja suda. U Engleskoj je pravilo da sevrši usaglašavanje mišljenja sudija koji presuđuju spor. U Americi je to ređislučaj, tako da sudije koje pri donošenju odluke ostaju u manjini imaju pra-vo da daju izdvojeno mišljenje (disenting opinion) koje je po pravilu obrazlo-ženo i koje se objavljuje. Izdvojena mišljenja, iako nemaju uticaj na ishod spo-ra o kome se radi, mogu u nekim slučajevima da znatno utiču na kasniji radsudova, pa da dovedu i do promena sudske prakse.


Iako common-law postoji kao poseban sistem u svakoj od 50 država-čla-nica, očuvao je znatno jedinstvo. Mada američke sudije nisu obavezne da uzi-maju u obzir precedente nastale u drugim državama, oni to često čine.

Treba na kraju reći da običaj nije bitan izvor prava u Americi. Određenznačaj običaji imaju u ustavnom pravu.

Podela američkog prava

Svaki pravni sistem može se podeliti u različite kategorije. Kako če klasi-fikacija biti izvršena zavisi od niza činilaca, kako od tradicije, stepena razvije-nosti sistema, tako i od preovlađujućih shvatanja u pravnoj nauci. Izvestanstepen arbitrernosti i nepreciznosti gotovo uvek prati svaku klasifikaciju.

U američkom pravu postoje određeni problemi koji su pratili sve poku-šaje klasifikacije prava. Kao prvo, jedan od razloga leži u tome što u ovoj zem-lji ne postoji nikakav sveobuhvatan plan kodifikacije koji bi bio osnov za od-ređen sistem klasifikovanja prava. Dalje, činjenica da je američko pravo pre-cedentno pravo dovela je jednog praktičnog i empirijskog pristupa pravu, a neteorijskom i apstraktnom. Ovo ozbiljno ometa pokušaje uopštavanja. Najzad,u svim granama prava preovlađuju zajednički metodi i tehnika što onemogu-ćava razvoj autonomnih oblasti prava. Takođe, u ovom sistemu ne postoje po-sebni sudovi koji se bave određenim velikim granama prava, što je inače slu-čaj u evropskokontinentalnom pravu.

Ipak, i u američkom pravu postoje određene prihvaćene kategorizacijeprava. Ovde je najvažnije pomenuti tri osnovne podele: podelu na commonlaw i equity, materijalno i formalno pravo (postupak), i na javno i privatnopravo.

Podela na common law i equity, prvobitno preuzeta iz engleskog prava,danas nema značaj koji je nekada imala. Treba doduše reći da je ovo razliko-vanje izgubilo praktični značaj i u samoj Engleskoj, tako da više ne postoje po-sebni sudovi koji pri odlučivanju primenjuju common-law, odnosno equity. Iu Sjedinjenim Američkim Državama nestale su razlike u sudskom postupkupred saveznim sudovima kao i pred sudovima velike većine saveznih država.

Podela materijalnog prava na javno i privatno, kao i u Engleskoj, nemaveći praktičan značaj, budući da ne postoje posebni sudovi nadležni u javno-pravnim i privatnopravnim stvarima.

Krivično pravo ima izvesnih specifičnosti u pogledu sudskog postupka. Ne postoji podela privatnog prava na građansko i trgovačko. Ipak podela na javno i privatno pravo ima određeni značaj i poznata je

američkim pravnicima. Smatra se, uobičajeno, da javno pravo obuhvata onaprava koja se ostvaruju u okviru upravnog postupka, dok se privatno pravoodnosi na ona prava čije je ostvarenje prepušteno slobodnoj volji u postupku


pred redovnim sudovima. S druge strane, o javnom pravu se obično razmiš-lja kao o grani prava koja se odnosi na funkcionisanje državnih organa i ko-jom se uređuju odnosi između države i građana, dok bi privatno pravo bilaoblast koja reguliše odnose među pojedincima.

Nije sporno da bi ustavno i upravno pravo spadali u oblast javnog prava.Tu bi spadalo i radno pravo, pre svega oni radnopravni odnosi koji su reguli-sani državnim propisima, kao i krivično pravo.

Privatno pravo obuhvata veći broj pravnih grana, i u većoj meri je iscep-kano nego što je slučaj u evropskokontinentalnom pravu. Tako, ono što se uevropskokontinentalnom pravu naziva građanskim pravom u Americi se de-li na ugovorno pravo (obligaciono), naknadu vanugovorne štete (law of torts),porodično pravo, svojinsko pravo, pravo bankarskih transakcija, itd.

Važnija je podela na materijalno i formalno pravo, podela koja je, inače,poznata i u drugim pravnim sistemima. U postupak spadaju krivični i gra-đanski postupak. U postupak spadaju i dokazni postupak koji reguliše izvo-đenje dokaza u postupku pred sudom, i predstavlja posebnu granu prava..

Sada će biti date najosnovnije informacije o najvažnijim granama prav-nog sistema Sjedinjenih Američkih Država.

Ugovorno pravo obuhvata pravnu i poslovnu sposobnost, formu ugovora,ponudu i prihvat ponude, osnov činidbe, grešku i prevaru, zakonitost, tuma-čenje ugovora, izvršenje i uslove izvršenja, ispunjenje ugovora, izvršenje ugo-vora sudskim putem, itd. Uglavnom, ugovorno pravo ne poznaje razlikovan-je između pojedinih vrsta ugovora bilo po predmetu ugovora, bilo po svoj-stvima ugovornih strana. Regulisanje ugovornih odnosa je prvenstveno unadležnosti država-članica, međutim, od države do države ugovorno pravo sevrlo malo razlikuje. Najvećim delom materija ugovora je regulisana preceden-tima, međutim jača tendencija regulisanja ugovora zakonima.

Naknada vanugovorne štete (law of torts) obuhvata građanskopravne de-likte koji ne predstavljaju kršenje ugovora, a koji ugrožavaju ličnost, imovinu,ugled ili društveni ili trgovački položaj. Šteta se može podeliti u dve kategori-je zavisno od toga da li je šteta pričinjena namerno ili iz nehata. Postoji i po-sebna vrsta štete prouzrokovana klevetom.

Svojinsko pravo je u velikoj meri regulisano lokalnim propisima, tako dasu razlike između pojedinih država-članica znatno veće nego što je slučaj saugovorima i naknadom vanugovorne štete.

Trgovačko pravo nema one karakteristike koje odlikuju trgovačko pravo umnogim evropsko kontinentalnim sistemima. Pre svega, u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama ne postoje posebni trgovački sudovi, već se trgovački spo-rovi rešavaju pred redovnim sudovima. Isto tako, koncepcija o trgovcima kaoposebnoj vrsti subjekata nepoznata je u Sjedinjenim Američkim Državama.


Inače, trgovačko pravo i njegovo regulisanje je prvenstveno u nadležno-sti država-članica, mada je Kongres ovlašćen da donosi zakone koji se odno-se na trgovinu između država-članica.

Građanski postupak karakterišu dva osnovna obeležja. To je prvenstvenokontradiktorni a ne istražni postupak. Drugo, veliki značaj ima institucija po-rote čija je funkcija odvojena od funkcije sudije.

U početku države-članice su prilagođavale svoje procesno pravo engle-skom pravu, ali određeni nedostaci engleskog procesnog prava naveli su ame-ričke pravnike da ovu materiju detaljnije regulišu detaljnim zakonskim pro-pisima, tako da je danas ova materija regulisana odgovarajućim zakonima kaoi opštim pravilima postupka koje donose sami sudovi, posebno vrhovni.

U oblasti javnog prava, kako je rečeno, spadaju ustavno pravo, upravnopravo, radno pravo, krivično pravo, itd.

U izvore ustavnog prava pored ustava spadaju i odluke Vrhovnog sudakojima se tumači ustav, kao i ustavni običaji.

Upravno pravo se bavi pitanjem nadležnosti i postupka državnih organakoji ne spadaju ni u zakonodavnu ni u sudsku vlast, a koji utiču na privatneinterese putem svojih odluka ili propisa. Najvažniji deo upravnog prava od-nosi se na regulisanje funkcija upravnih organa, kao i na sudsku kontroluuprave.

U izvore upravnog prava spadaju odredbe ustava koje se odnose na upra-vu, odgovarajući zakoni, precedenti, pravilnici i odluke upravnih organa, itd.

Krivično pravo Amerike potiče iz engleskog krivičnog prava koje je u tovreme bilo uglavnom sadržano u precedentima. Međutim, ono je danas naj-većim delom sadržano u zakonima. Svaka država-članica ima sopstvene kri-vične zakone, a savezna vlast, koja ne raspolaže opštim zakonodavnim ovlaš-ćenjem u oblasti krivičnog prava, je donela je niz krivičnih zakona u onimoblastima u kojima je nadležna, na primer u oblasti trgovine, poreza i pošta.

Samo manji broj država doneo je relativno potpune krivične zakone uokvirima svoje nadležnosti, tako da je dugo vremena regulativa u ovoj oblastibila manjkava. 1962. godine Američki pravni institut je radi popravljanaja si-tuacije izradio Model krivičnog zakonika. Ovaj Model zakona izvršio je zna-čajan uticaj kako na savezno krivično pravo, tako i na krivično pravo država-članica.

Krivični postupak je pod mnogo većim uticajem saveznog ustava i ustavadržava-članica nego što je to građanski postupak. Krivični postupak je pre-vashodno regulisan zakonima koji se znatno razlikuju od jurisdikcije do juris-dikcije.


Krivični postupak u Americi je pretežno akuzatorske prirode. U postup-ku najvažniju ulogu ima tužilac, a ne sudija što je svojstveno inkvizitorskompostupku.

Inače sam postupak tokom suđenja se ne razlikuje mnogo od onog u gra-đanskom postupku. Kao i u građanskom postupku svedoci se ispituju jedanza drugim. Svedoci se ispituju jedan za drugim i pri tom nema suočavanja.Optuženi ima pravo da svedoči i to kao i svaki drugi svedok, ali se na to nemože primorati.

Pravnička profesija u Sjedinjenim Američkim Državama

Položaj pravničke profesije u Americi se u izvesnoj meri razlikuje od po-ložaja koji ova profesija ima u Engleskoj.

Najpre, za razliku od Engleske, u Americi ova profesija nije rezervisanaprvenstveno za društvenu elitu. Demokratski princip jednakosti uvek je po-stojao kada je ova profesija u pitanju.

Razlika postoji i u pogledu načina školovanja budućih pravnika. Naime,u Engleskoj su centri pravničkog obrazovanja još uvek profesionalna pravnič-ka udruženja, takozvane Inns of Court. Za engleske pravnike još uvek nijeobavezan završen pravni fakultet, Češći je slučaj da budući pravnik završi ne-ki od fakulteta društvenih nauka, da bi posle toga nastavio stručno pravnič-ko školovanje u okviru neke od navedenih Inns of Court. Naravno, i u Engle-skoj postoji i niz pravnih fakulteta. Za razliku od toga, u Americi se pravnikobavezno obrazuje na univerzitetu. Veliki broj američkih univerziteta imapravne fakultete, koji doduše nisu svi istog ranga, što je od velikog uticaja nakasniju karijeru pravnika. Na pravni fakultet se stupa tek po završenom ko-ledžu, tako da sa našeg stanovišta pravničke studije u Americi liče na neku vr-stu postdiplomskih studija. Ove studije traju tri godine, visoko su specijalizo-vane i bazirane najvećim delom na proučavanju sudske prakse. Usmerene su,pre svega, na buduće praktično delovanje pravnika.

Pravnici koji žele da se bave zastupanjem pred sudovima, moraju da ima-ju položen stručni advokatski ispit. Za ovakvog pravnika praktičara se u Ame-rici koriste različiti nazivi: attorney, attorney-at-law, counselor-at-law, itd.Pravnici koji se bave zastupanjem pred sudovima (advokati po našoj termi-nologiji) rade obično sami, ali mogu raditi u okviru advokatskog ortakluka,ali postoje i velike advokatske firme u kojima znatan broj advokata radi zaplatu.

Postoji još jedna razlika između Engleske i Amerike kada je u pitanjuadvokatska profesija. Amerika, naime, ne poznaje podelu advokata na solisi-tore (solicitor) i baristere (barrister) koja postoji u Engleskoj. Solisitori su pra-vozastupnici koji nemaju pravo da se pojavljuju pred sudom, već im je zada-


tak da kontaktiraju sa strankama, prikupljaju potreban materijal za vođenjepostupka, sastavljaju podneske, itd. Baristeri su, međutim, jedini ovlašćeni dastranku zastupaju pred sudom, ali sa strankom nemaju neposredan kontakt.Ovakva razlika, kako je rečeno, ne postoji u Americi, svi pripadnici pravoza-stupničkog reda tamo raspolažu jednakim ovlašćenjima. Doduše, treba rećida je nedavno i u Engleskoj ova razlika, bar formalno, ukinuta, ali se još uvekodržala u praksi.

Pored ovih razlika, u pogledu pravničke profesije postoji još jedna značaj-na sličnost sa Engleskom. Naime, u obe zemlje se sudije regrutuju gotovoisključivo (sa retkim izuzecima) iz redova pripadnika advokatske profesije.Da bi neko bio imenovan za sudiju potrebno je da provede određen broj go-dina (zavisno od toga za sudiju kog suda se bira, taj period može da bude ideset do petnaest godina) na advokatskim poslovima. Zbog ovoga u Americinema mladih sudija, prosek godina prilikom izbora je oko četrdeset pa i više

Dušan Vranjanac, Ph.D.Faculty of Law, UNION University, Belgrade

INTRODUCTION TO THE LEGAL SYSTEM OF THE UNITED STATES OF AMERICA

The law of the United States of America belongs to the family of Anglo-Sa-xon law. It has its origin in English law and shares its main characteristics, butdue to different historical circumstances the American law developed a substan-tial number of specific features.

The main differences between American and English law have their originin federal structure of the United States and in the existence of a written consti-tution.

In contrast to the parliamentary system of government in England, the Uni-ted States have instituted the so called presidential system. Legislative authoritybeing vested in the Congress, the executive branch belonging to the President,and judiciary power entrusted to the system of federal courts and the courts ofthe member-states.

The main sources of law are the federal constitution, federal legislation andcase law, each federal state having a system parallel to the federal.


The legal system of the united States can be classified according to variouscriteria. There is, first, a distinction into common law and equity, parallel to theEnglish system. Also, the division into public and private law serves certain pur-pose in the American law, although lacking the importance it has in the civil lawsystem. The division into substantive and adjective law is of specific importancein the American law.

The main branches of American law include constitutional law, admini-strative law, labour law, law of contracts, law of torts, family law, criminal law,law of civil and criminal procedure, etc.

Key words: Anglo-Saxon Law, American Law, Federation, Sources of Law,Legal Profession

KORIŠĆENA LITERATURA

David, René, Major Legal Systems in the World Today, London, 1968.

Davidson, Daniel, Jespersen, Robert, The American Legal System, Boston, Massachu-setts, 1987.

Farnsworth, Allen E., Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, Beograd,1973.

Jovičić, Miodrag, Veliki ustavni sistemi, Beograd, 1984.

Košutić, Budimir, Uvod u velike pravne sisteme današnjice, Beograd, 2002.

Popović, Dragoljub, Uvod u uporedno pravao, Beograd, 2006.

XXX 29

Mr Jelena ĆeranićInstitut za uporedno pravo, Beograd

IZVORI AMERIČKOG PRAVA

Rad je posvećen izvorima američkog prava. Sjedinjene Američke Državepripadaju sistemu običajnog prava (common law-a), tako da precedentno pra-vo predstavlja najvažniji deo američkog prava. Međutim, vremenom je zakono-davna aktivnost kako federacije, tako i država članica, postajala sve intenzivni-ja.

Nakon uvodnih napomena o specifičnim okolnostima pod kojima se razvi-jalo američko pravo, autor analizira uticaj engleskog običajnog prava na pravnisistem SAD. Prvi deo rada posvećen je precedentnom pravu kao najvažnijem iz-voru prava u okviru običajnog prava. Autor ispituje formu u kojoj se donose i na-čin na koji se objavljuju sudske odluke, kao i funkciju sudova prilikom stvaran-ja prava. U drugom delu rada analiziran je zakonodavni sistem SAD. Zakono-davni akti donose se na nivou federacije i nivou federalnih jedinica. Autor na-braja zakonodavne akte po hijerarhiji. Federalne zakone donosi Kongres koji jedvodoman i sastoji se od Senata i Predstavničkog doma. Takođe, svaka državačlanica ima svoje zakonodavno telo koje se naziva „zakonodavni organ“ ili „ge-neralna skupština“ i koje je, gotovo uvek, dvodomno. Posebnu pažnju autor po-svećuje samoj proceduri donošenja zakona. Treći deo rada odnosi se na drugo-stepene izvore prava, koji nemaju pravnu snagu kao prvostepeni izvori (sudskeodluke i zakonodavni akti), ali koji su veoma značajni u sistemu običajnog pra-va.

Ključne reči: običajno pravo, precedenti, sudske odluke, Kongres, Senat,Predstavnički dom, zakonodavni organi država članica.

I UVODNE NAPOMENE

Osnovne karakteristike američkog prava su: jedinstvena vrsta federali-zma i tradicija običajnog prava. I dok je federalizam, kakav danas postoji uSAD, zaista originalna američka tvorevina, tradicija običajnog prava preuzetaje iz Engleske. Budući da je većina kolonista koji su naseljavali američki kon-

31

tinent govorila engleski jezik i bila engleskog porekla, nije ni najmanje neobi-čno što se američko pravo razvijalo pod uticajem engleskog prava.

Kako razvoj političke organizacije u američkim kolonijama nije bio jed-noobrazan, tako se i razvitak kolonijalnog prava razlikovao od jedne do dru-ge države. U vreme stvaranja Sjedinjenih Američkih Država, postojalo je tri-naest različitih pravnih sistema. Štaviše, sa proširivanjem granica, priključiva-ne su nove teritorije koje su dugo bile pod meksičkom, španskom i francu-skom vlašću. U nekim federalnim jedinicama još uvek su uočljivi tragovi toguticaja (naročito u Luizijani), a u osam drugih federalnih jedinica, u oblastiimovinskih odnosa i danas postoje pravna pravila civilnog prava. Međutim,kako sličnosti u pravnim sistemima federalnih jedinica u okviru SAD dalekoprevazilaze razlike, tako da se ipak može govoriti o jednom, američkom prav-nom sistemu, koji ima dosta srodnosti sa pravom Engleske.

Iako su danas sličnosti sa engleskim pravom vidljive, nekada je premanjemu postojao veliki otpor. U ranom kolonijalnom periodu postojale su naj-manje tri prepreke za prihvatanje engleskog prava. Pre svega, kolonisti su bi-li nezadovoljni nekim aspektima engleskog pravosuđa. Upravo u potrazi zaverskim, političkim i ekonomskim slobodama oni su i emigrirali u Novi svet.Druga značajna prepreka bila je nedostatak školovanih pravnika. Teški uslo-vi života u kolonijama nisu privlačili engleske pravnike, a engleska pravna li-teratura se veoma teško nalazila na američkom kontinentu. I na kraju, trećaprepreka ogledala se u nejednakosti uslova koji su u to vreme vladali u Engle-skoj i Severnoj Americi. U početku, život u kolonijama bio je dosta primitiv-niji, pa su pojedini instituti engleskog prava, bili samo gruba kopija. Vreme-nom, sve ove prepreke su bledele: nove generacije, naslednici prvih kolonista,zaboravljali su razloge emigracije svojih predaka, a sa ekonomskim i društve-nim razvojem kolonija, rasla je i potreba za školovanim pravnicima, kao i in-stitucijama prava. Mladi ljudi odlazili su na školovanje u Englesku i vraćali suu SAD sa znanjem i stručnom literaturom. tako, profesor Kransvort zapaa:„Prvi kolonisti nisu, prilikom svog dolaska, doneli englesko pravo u svoj nje-govoj celokupnosti, već je proces apsorbovanja tog prava bio spor i ometannavedenim teškoćama.“1

Uprkos otporu prema engleskom pravnom sistemu, uticaj engleskih ide-ja na razvoj američkog prava je očigledan. Među njima su najznačajnije slede-će: prvo, koncepcija o suprematiji prava, koja se u Americi ogleda u tome štosu čak i odluke državne vlasti podložne sudskoj reviziji prema principimaustava; drugo, tradicija precedenata, na osnovu koje se kasnije sudske odluke

32 MR JELENA ĆERANIĆ

1 Farnsworth, Allan, „Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Americkih Država“, Savreme-na administracija, Beograd 1973., str. 9. (preveo Đurica Krstic)

baziraju na ranijim sudskim odlukama, i treće, koncepcija o suđenju kao par-ničnom postupku, kao takmičenju koje se uglavnom odvija pred porotom ukome protivničke strane aktivno učestvuju, a uloga sudije se pre može upo-rediti sa ulogom arbitra, a ne inkvizitora.

Specifične okolnosti i različiti uticaji pod kojima se razvijalo američkopravo, uslovili su jedinstven pravni poredak. Sjedinjene Američke Države pri-padaju sistemu običajnog prava, čiji najvažniji deo predstavlja precedentnopravo. Međutim, vremenom je i zakonodavstvo dobijalo sve značajniju uloguu američkom pravu. I dok sudska praksa i zakonodavstvo spadaju u izvoreprava od prvostepenog značaja, tzv. autoritete, postoje i izvori prava od dru-gostepenog značaja.

II PRECEDENTNO PRAVO

Precedentno pravo tradicionalno predstavlja najvažniji deo sistema obi-čajnog prava (common law-a) kome pripadaju Sjedinjene Američke Države.

U cilju boljeg razumevanja veoma složenog sistema precedentnog prava,najpre ćemo ispitati formu u kojoj se donose sudske odluke, zatim način nakoji se one objavljuju i na kraju razmotriti funkciju sudova prilikom stvaran-ja običajnog prava.

A. Forma sudskih odluka

Veoma je važno istaći da se precedentno pravo nalazi, prvenstveno, u od-lukama apelacionih sudova. Izuzimajući prvostepene federalne sudove i su-dove u nekim državama članicama, obrazloženja, odnosno mišljenja prvoste-penih sudova se ne objavljuju. Tipična sudska odluka, ili slučaj (case) nosi na-slov prema imenima stranaka. Na primer, Smith v. Jones. Najčešće stoji prvoime originalnog tužioca pred prvostepenim sudom, ali kod nekih sudova,može stajati i ime stranke koja je uputila žalbu višem sudu. Posle naslova sle-di uvodna zabeleška ili kratak izvod u kome se izlaže obrazloženje, odnosnomišljenje suda. Ponekad je to rezime argumenata advokata u sporu, ili samoizlaganje činjeničnog stanja koje daje izveštač, posle koga dolazi deo izveštajakoji se odnosi na zvanično obrazloženje suda, a zatim odluka kojom se sporrešava.

Obrazloženje ili mišljenje suda može biti dugačko od jedne do dvadesetstrana, ali najčešće iznosi oko pet strana. Iako se zove „mišljenje sudija“ nje-ga piše jedan od sudija, koji se potpisuje pre teksta mišljenja. U obrazloženju,odnosno mišljenju, sudija, najpre, iznosi činjenice i procesni istorijat slučaja,a zatim opisuje razloge za donošenje određene odluke, navodeći pisane za-

IZVORI AMERIČKOG PRAVA 33

konske tekstove, ranije sudske odluke i druge autoritete na kojima se temeljiodluka.

Pošto se radi o dosta dugačkom i složenom postupku, prilikom pripre-manja mišljenja, sudiji možgu pomagati službenici u sudu. Najčešće su tomlađi pravnici koji imaju određena iskustva (npr. tokom studija su objavlji-vali članke u pravnim časopisima).

Sama odluka donosi se većinom glasova i nalazi se na kraju mišljenja.Njome se odluka nižeg suda može potvrditi, ukinuti ili izmeniti. Takođe, od-luka može sadržati uputstva za niži sud povodom daljeg nastavka postupka.Posle ovoga, navode se imena sudija koji se slažu sa odlukom. Ukoliko posto-je sudije koji se sa odlukom slažu, ali ne i sa obrazloženjem, oni mogu napi-sati posebno mišljenje u kome objašnjavaju razloge slaganja sa odlukom i ne-slaganja sa obrazloženjem. Ono što je karakteristično za američko pravo i počemu se ono razlikuje od engleskog precedentnog prava, je da su usaglašenamišljenja izuzetak, a ne pravilo. Sudija koji se sa odlukom ne slaže, izdvojićesvoje mišljenje, sa ili bez obrazloženja.2 Mišljenja ponekad ne moraju biti pot-pisana. Za neke sudove karakteristično je pisanje kratkih i obično nepotpisa-nih mišljenja, naročito ako se smatra da je pitanje o kome se rešava dobroobrazloženo. Veoma često, sud ne mora da daje nikakve razloge kojima se ru-kovodi prilikom donošenja odluke. S tim u vezi veliki broj žalbi na prvostepe-ne presude, naročito ako se usvajaju, ne sadrže obrazloženja i nazivaju se od-luka-memorandum.3

B.Objavljivanje sudskih odluka

S obzirom na veliki broj sudskih odluka, pronalaženje precedentnog pra-va veoma je teško. Objavljene odluke vrhovnog suda Sjedinjenih AmeričkihDržava i najvećeg dela apelacionih sudova u saveznim državama nalaze se uslužbenim izveštajima tih sudova. Takođe, u sistemu nezvaničnih izveštajapod nazivom Nacionalni sistem izveštavanja (National Reporter System), mo-gu se naći slučajevi rešeni od 1887. godine do danas. U ovom sistemu odlukesudova u državama članicama objavljuju se u sedam serija svezaka, od kojihsvaka pokriva određeni deo SAD. Pored toga postoje i dve dodatne serije ko-je su posvećene isključivo odlukama sudova iz država Njujork i Kalifornija.


2 Neslaganje sa odlukom vecine veoma je cesto u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Americ-kih Država, dok su u sudovima država clanica odeljene odluke sudiva rede.

3 U nekim državama clanicama postoje zakonske ili ustavne obaveze apelacionog sudada daje pismeno obrazloženje odnosno mišljenje.

Federalne odluke objavljuju se u četiri serije, po jedna za Vrhovni sudSAD, za apelacione sudove, za okružne sudove i odluke koje se odnose na fe-deralna pravila sudskog postupka. Odluke poslednje dve kategorije sudova neobjavljuju se zvanično. Mišljenja objavljena u nezvaničnim zbirkama pone-kad su mnogo praktičnija za advokate zato što brže izlaze iz štampe u oblikuprivremenih manjih svezaka i usaglašene su sa veoma efikasnim sistemomskraćenog izražavanja, pa su samim tim preglednije.

Američko pravno glasilo (Amercan Law Reports) predstavlja drugi selek-tivni sistem nezvaničnog izveštavanja o sudskoj praksi. U ovoj publikaciji ob-javljuje se samo jedan mali deo zvanično objavljenih presuda, a izbor se vršina osnovu kriterijuma specijalnog interesa. Ono što je čini naročito korisnomsu komentari presuda, kao i podaci o slučajevima koji su u vezi sa objavlje-nim presudama.

Inače, prilikom pozivanja na određenu presudu ili slučaj, citiraju se kakozvanični tako i nezvanični izveštaji.

U cilju snalaženja u ovoliko velikom broju presuda, u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama postoje dva izuzetno dobro razvijena sistema: sistem „daj-džesta“ (rezimea) i sistem citata.

Američki dajdžest sistem (American Digest System) je vodeća publikacijaprvog tipa. Ovaj sistem povezan je sa nacionalnim sistemom izveštavanja osudskim odlukama i obuhvata zvanične izveštaje apelacionih sudova od 1658.godine do danas. Ukratko se izlažu važniji elementi obrazloženja, u odvoje-nim stavovima, a zatim se obeležavaju brojevima i razvrstavaju prema pred-metu u skladu sa jednom razrađenom klasifikacionom šemom. Brojevimaoznačeni i rezimirani stavovi štampaju se kao naslovne beleške za sudske pre-sude koje se nalaze u Nacionalnom sistemu izveštavanja, a takođe su skuplje-ni u serijama analitički sređenih svezaka tipa „dajdžest“. Iako je sistem klasi-fikacije veoma složen, kada se jednom savlada, u sveskama sa rezimeom se, zarelativno kratko vreme, mogu naći svi slučajevi o kojima su sudovi odlučiva-li povodom određenog pravnog pitanja. Ovaj sistem, takođe, obuhvata i po-seban spisak sudskih presuda, sređenih po azbučnom redu.

Šepardovi citati (Shepard’s Citations) predstavljaju glavnu publikacijutog tipa. Ova publikacija obuhvata Nacionalni sistem izveštavanja o presuda-ma i službene sudske izveštaje svih saveznih država u sklopu SAD-a. U okvi-ru ovog sistema postoji specifičan način obeležavanja sudskih odluka koje sucitirane u skorašnjim obrazloženjima presuda. Zahvaljujući tome se za veomakratko vreme može doći do kompilacije prilično potpune liste hronološki sre-đenih mišljenja, u kojoj su pomenute sve relevantne sudske odluke u jednojmateriji.


Što se tiče odluka i mišljenja, tj. obrazloženja, upravnih organa, oni semalo teže pronalaze. Iako Šepardovi citati obuhvataju odluke pojedinihupravnih organa i ustanova, one se ne objavljuju niti klasifikuju u Nacional-nom sistemu izveštavanja.

C. Funkcija sudova

U sistemu običajnog prava, sudovi imaju veoma značajnu ulogu u raz-voju prava. Odluke sudova imaju dve funkcije. Prva funkcija sudske odlu-ke nije karakteristična samo za običajno pravo i tiče se rešavanja spora ko-ji se iznosi pred sud. Prema doktrini res judicata, stranke nemaju pravo dapokrenu novi spor o istom pitanju, tj. o pitanju koje je za njih rešeno pra-vosnažnom presudom. Sud se ove dužnosti ne može odreći, čak iako je slu-čaj potpuno nov u smislu da se u precedentima ili na nekom drugom me-stu ne može naći zvanični stav koji bi bio presudan za rešavanje spora. Naosnovu jednog starijeg gledišta, sud je u takvom slučaju dužan da pronađeodgovarajuće pravo među principima običajnog prava i da to pravo zatimzvanično objavi. Danas se, međutim, sve više ističe da sud, slično zakono-davcu, na ovaj način, stvara pravo koje je, uistinu, ograničeno činjenicamaslučaja koji se pred njega iznose. Bilo da sud otkriva ili stvara pravo kojeprimenjuje, odlučeni spor ima dejstva koja važe i van spora i stranaka u pi-tanju.

Druga funkcija sudske odluke je karakteristična za običajno pravo. Na-ime, sudskom odlukom se uspostavlja precedent, što znači da, kada se ubudućnosti pred sudom pojavi sličan slučaj, on će najverovatnije biti rešenna isti način. Ova doktrina se često naziva prema njenom latinskom ime-nu stare decisis koji potiče od latinske izreke stare decisis et non quieta mo-vare, a u prevodu znači „pridržavati se već donetih odluka i ne narušavatirešena pitanja“.

Tradicija oslanjanja na precedente najpre se razvila u engleskom pra-vu. U Sjedinjenim Američkim Državama prihvaćeno je kao deo tradicijeobičajnog prava. Budući da je reč o tradiciji, ovo pravo ne postoji kao pi-sano pravilo, ni u ustavu ni u pisanim zakonskim tekstovima. Doktrinaprecedenata počiva na četiri argumenta: jednakost, predvidljivost, ekono-mičnost i poštovanje. Prvi argument sastoji se u tome što se ista pravnapravila primenjuju na niz sličnih situacija i na taj način se obezbeđuje jed-nakost svih onih koji se obraćaju sudu. Drugi argument se zasniva na to-me što se zasnivanje odluke na presuđenim slučajevima ili precedenatimadoprinosi predvidljivosti u pogledu rešenja sporova u budućnosti. Trećiargument bazira se na činjenici da se pozivanjem na unapred poznate i


utvrđene kriterijume ekonomišu i vreme i novac. Četvrti argument počivana ideji da se „pridržavanjem ranijih odluka ukazuje poštovanje mudrostii iskustvu ranijih generacija sudija“4.

Međutim, zanimljivo je da doktrina precedenata u Sjedinjenim Američ-kim Državama nikada nije dostigla onaj stepen poštovanja kao u Engleskoj.Razlozi za smanjenje autoriteta pojedinih sudskih odluka su, pre svega, velikibroj odluka i među sobom suprotnih precedenata u različitim jurisdikcijama.Takođe, brzina promene slabila je mogućnost primene precedenata na sluča-jeve koji su, nastajali u izmenjenim ekonomskim i društvenim okolnostima.Doktrina precedenata u Americi se shvata i primenjuje fleksibilnije nego uEngleskoj. Međutim, ona je i dalje ukorenjena u pravnom sistemu Sjedinje-nih Američkih Država.

III ZAKONODAVNI SISTEM

Iako je precedentno pravo najvažniji deo običajnog prava, zakonodavstvoje, u američkom pravu, vremenom postajalo sve značajnije. Zakonodavna ak-tivnost u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetno intenzivna, pre sve-ga, kada je reč o federalnom pravu, ali isto tako i u mnogobrojnim telima nanivou država članica i na lokalnom nivou.

Najpre ćemo razmotriti redosled zakonskih akata, odnosno hijerarhijupisanih izvora zakona, a zatim analizirati donošenje ovih akata, na nivou fe-deracije, u Kongresu (koji se sastoji od Senata i Predstavničkog doma), i nanivou federalnih jedinica, u zakonodavnim organima država članica. Na kra-ju ćemo pomenuti određene karakteristike pisanog prava u SAD.

A. Hijerarhija zakonodavnih akata

S obzirom na američku doktrinu o sudskoj reviziji, sudovi su nadležni dautvrđuju zakonitost akata koje donosi federacija i države članice. Dakle, sudima pravo da odbije primenu određenog zakonskog propisa na spor koji sepred njim vodi, ukoliko smatra da je takav propis nevažeći. Svoj stav da jepropis nevažeći, sud obrazlaže time da se dati propis kosi sa nekim važnijimzakonskim propisima.

Imajući u vidu ovakva ovlašćenja sudova, neophodno je utvrditi hijerar-hiju, odnosno redosled važnosti pojedinih zakonskih akata.


3 U nekim državama clanicama postoje zakonske ili ustavne obaveze apelacionog sudada daje pismeno obrazloženje odnosno mišljenje.

1) Ustav Sjedinjenih Američkih Država (The United States Constituti-on)- je najviši zakon u SAD i ujedno najstariji ustav na svetu. Donetje na Ustavnoj konferenciji u Filadelfiji 17. septembra 1787. godinekada su SAD iz labavog saveza pretvorene u federalnu državu. Ustavje formalno stupio na snagu 21. juna 1788. godine, a počeo je da seprimenjuje od 13. septembra 1788. godine. U samom tekstu Ustavastoji da je on „vrhovni zakon zemlje“ kome su svi ostali zakonski aktipodređeni. Arbitar u pogledu ustavnih sporova je Vrhovni sud Sjedin-jenih Američkih Država. Amandmane na Ustav mogu predložiti dvetrećine članova oba doma Kongresa, a moraju ih ratifikovati zakono-davna tela tri četvrtine država članica. Do danas je ratifikovano dva-deset sedam amandmana, od kojih prvih deset amandmana predstav-lja Povelja o pravima (Bill of Rights).

2) Međunarodni ugovori- Međunarodni ugovori koje zaključuju SADimaju istu pravnu snagu kao i federalni zakoni i podređeni su samoUstavu. Međutim, u slučaju nesaglasnosti između međunarodnogugovora i kasnijeg federalnog zakona, predviđena je suprematija fede-ralnog zakonodavstva. Ugovor na međunarodnom planu može za-ključiti Predsednik SAD, uz saglasnost dve trećine članova Senata. Dabi međunarodni ugovor stupio na snagu na teritoriji SAD, potrebno jeda bude uveden, odnosno preuzet posebnim federalnim zakonom. Iz-uzetak od ovog pravila predstavljaju međunarodni ugovori koji se ne-posredno primenjuju. Inače, Predsednik SAD ovlašćen je da zaključu-je posebne izvršne međunarodne sporazume bez odobrenja Kongre-sa. Ovakvi sporazumi imaju istu pravnu snagu kao i međunarodniugovori i mnogo se češće zaključuju.

3) Federalni pisani zakoni- Ustavom SAD je predviđeno da je Kongresovlašćen za „donošenje svih zakona koji budu potrebni i pogodni radisprovođenja“ u život svih onih ovlašćenja koja su izričito data admini-strativnim odeljenjima vlade. Ova ustavna klauzula dosta se široko tu-mači. Naime, pisani zakoni su, kao i međunarodni ugovori, na hijerar-hijskoj lestvici odmah ispod Ustava. Dakle podređeni su samo Ustavu iprilikom tumačenja, kada god je to moguće, izbegava se postavljanje pi-tanja ustavnosti. Prema mišljenju predsednika Vrhovnog suda SAD Čar-lsa Evansa Hjuza (Charles Evans Hughes), kada se radi o dva različita tu-mačenja zakona, od kojih je po jednom zakon neustavan, nedvosmisle-na je dužnost da se usvoji drugo gledište, i tako spase zakon5.


5 National Labor Relations Board v. Jones & Laughlin Steel Corp., 301 U, S, 1, 30 (1937).

4) Federalni upravni akti i administrativna pravila i pravilnici- Naosnovu Ustava SAD, Predsednik SAD ima ograničena ovlašćenja zaizdavanje upravnih akata. Ovi akti najčešće imaju zakonski karak-ter, a dejstva im se izjednačavaju sa dejstvima federalnog zakono-davstva. Takođe, federalni upravni organi mogu biti ovlašćeni zadonošenje pravila i pravilnika koji imaju zakonski karakter. Ukoli-ko su ovi propisi doneti u skladu sa federalnim zakonima, predvi-đena je njihova suprematija u odnosu na zakone država članica.

5) Ustavi država članica- Ustavi država članica su na hijerarhijskoj le-stvici ispod važećeg federalnog zakonodavstva6. Međutim, ovi usta-vi predstavljaju vrhovne propise u okviru federalnih jedinica, od-nosno država članica u kojima su doneti. Budući da su mnogo de-taljniji od federalnog Ustava, potrebno je češće ih menjati putemamandmana.

6) Pisani zakoni država članica- Zakonodavni akti predstavničkih te-la u državama članicama po rangu su niži od federalnog zakono-davstva i ustava država članica. Međutim, ovi zakonodavni aktiimaju prioritet u mnogim oblastima koje su u nadležnosti državačlanica. Na osnovu Desetog amandmana Ustava SAD: „Ovlašćenjakoja Ustavom SAD nisu data Sjedinjenim Državama niti su zabran-jena državama članicama, rezervisana su za države članice, odno-sno narod“. Čak i kada je Ustavom predviđeno da Kongres ima pra-vo na zakonodavnu akciju, nije isključena mogućnost da države čla-nice preduzimaju aktivnost, naročito, ako se radi o oblasti gde ne-ma federalnih zakona. Budući da je federalno zakonodavstvo posvojoj prirodi nekompletno, veoma je mali broj oblasti koje su pot-punosti uređene federalnim zakonima u kojima je isključena aktiv-nost država članica. U prilog tome govori i činjenica da se advokatiu praksi najčešće susreću upravo sa zakonodavstvom država člani-ca kao najuobičajenijim oblikom zakonodavstva.

7) Administrativna pravila i pravilnici u državama članicama- Pravi-la i pravilnici državnih administrativnih organa, u pogledu forme iciljeva, veoma su slični sa propisima federalnih organa i ustanova.Međutim, u odnosu na federalne administrativne propise, od man-jeg su značaja i vezani su najčešće za izdavanje dozvola za različitevrste aktivnosti u okviru država članica


6 Podrazumeva se da federalni zakon, da bi bio iznad ustava države clanice ili zakona tedržave, mora biti donet na osnovu prava koja su Ustavom poverena Kongresu.

8) Opštinske naredbe, pravila i pravilnici- Jedinice lokalne upraverazlikuju se od države do države i teško ih je klasifikovati. Naime,svaka država članica u okviru federacije podeljena je na oblasti(okruge) koji mogu imati normativna ovlašćenja. Ove oblasti po-deljene su na opštine kojima upravljaju izabrani predsednik opštinei savet. Oni donose propise koji se nazivaju opštinske naredbe i lo-kalnog su karaktera. Osim opštinskih naredbi lokalni upravni orga-ni mogu donositi i pravila i pravilnike, koji su takođe isključivo odlokalnog značaja.

A. Donošenje zakonodavnih akata

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje dve osnovne grupe zako-nodavnih akata: akti koji se donose na federalnom nivou i akti koji se donoseu okviru federalnih jedinica (država članica). Za donošenje federalnih zako-na ovlašćen je Kongres, dvodomno zakonodavno telo. Ovi zakoni mogu, i prenego što su doneti, da imaju određeni uticaj na sud prilikom donošenja od-luka. Stoga je važno razmotriti celokupan zakonodavni proces. Kada je reč ozakonodavnim organima federalnih jedinica, svaka od pedeset država SADima svoje zakonodavno telo, koje se naziva „zakonodavni organ“ ili „general-na skupština“ i koje je, gotovo uvek, dvodomno.

1) Kongres Sjedinjenih Američkih Država

Kongres Sjedinjenih Američkih Država je dvodomno zakonodavno teloovlašćeno da donosi federalne zakone. Kongres se sastoji od donjeg doma-Predstavničkog doma i gornjeg doma- Senata.

Predstavnički dom ili donji dom ima 435 članova koji su izabrani na 2godine. Biraju ih birači kongresnih distrikata na koje je podeljena svaka drža-va članica federacije. Koliko će određena država imati predstavnika u donjemdomu zavisi od broja stanovnika države i određuje se federalnim zakonom.Dakle, cilj je da se, u okviru predstavničkog doma, svakoj državi članici omo-gući da ima broj glasova tj. uticaj na poslove od opšteg nacionalnog interesau srazmeri sa brojem stanovnika.

Senat ili gornji dom ima ukupno stotinu senatora. Dakle, u svakoj drža-vi, nezavisno od broja stanovnika, biraju se po dva senatora. Tako npr. Sena-tori iz najnaseljenijih država, kao što su Njujork i Kalifornija, predstavljajupreko deset puta više birača nego oni iz najslabije naseljenih država članica,kao što su npr Aljaska i Nevada. Namera tvoraca (Očeva Osnivača) Ustava bi-la je da se preko Senata garantuje jednakost svih država članica bez obzira na


broj stanovnika. Senatori se biraju na rok od šest godina, ali je sistem izboraorganizovan tako da se svake dve godine obnavlja jedna trećina članova Sena-ta.

Svaki dom vrši kontrolu onog drugog, pošto je za donošenje zakona po-trebna većina glasova članova i Senata i Predstavničkog doma. ZasedanjeKongresa traje dve godine, počevši od januara meseca u neparnim godinamai svaki Kongres ima dve redovne godišnje sesije koje počinju u januaru. Tako-đe, Predsednik ima ovlašćenje da sazove specijalnu sesiju Kongresa.

2) Procedura usvajanja federalnih zakona

Budući da federalni zakoni i pre nego što su izglasani, mogu imati utica-ja na sud prilikom donošenja odluka, veoma je važno da sa razmotri celokup-ni zakonodavni proces.

Zakoni najčešće imaju oblik akta Kongresa i donose se u formi zakonskogpredloga (bill). Takav predlog može podneti pojedinačni član Kongresa, aliveoma često potiče od strane članova biračkog tela, kao pojedinaca, ili orga-nizovane grupe. Mogu ga takođe podneti i organi uprave. Svaki dom Kongre-sa ima Kancelariju zakonodavnog savetnika koja učestvuje u izradi predlogazakona. Zakonski predlozi se podnose u oba doma, ali ih može podnositi sa-mo član doma u kome se predlog pokreće. Izuzetak od ovog pravila postojisamo kada je reč o zakonski predlozima o uvođenju poreza. Takav predlogmora prvo biti podnet Predstavničkom domu.

Predlog se zatim upućuje u jedan od stalnih komiteta doma u kome jepredlog podnet. Članove komiteta biraju političke partije među svojim člano-vima Kongresa, s tim što veći broj mesta u komitetima pripada partiji kojaima većinu u Kongresu. Komitetom predsedava najstariji član većinske parti-je. U pojedinim slučajevima, stvaraju se i potkomiteti, koji podnose izveštajsvom matičnom komitetu. Budući da je opseg nadležnosti i poslova Kongre-sa veoma obiman, njegovi članovi nemaju dovoljno vremena da svaki pojedi-načni predlog detaljno razmotre. Stoga se veliki deo posla obavlja u samimkomitetima. Kada određeni zakonski predlog stigne u komitet, njega razma-traju stručnjaci koji su na službi u komitetu. Takođe, organi uprave mogu bi-ti pozvani da daju pismenim putem svoje mišljenje o određenom predlogu.Ukoliko je reč o naročito važnom predlogu, mogu se organizovati i javni sku-povi na kojima svi zainteresovani mogu izneti svoje mišljenje. Nakon togapristupa se glasanju i članovi komiteta podnose izveštaj. Izveštaj može biti po-voljan (sa ili bez amandmana) u smislu da se komitet slaže sa predlogom za-kona. Druga opcija je da izveštaj sadrži odluku da se razmatranje predlogaodlaže, obično na neodređeno vreme, čime se, zapravo, svaka dalja aktivnost


obustavlja. Inače, najveći broj zakonskih predloga biva odbačen upravo u ko-mitetima.

U slučaju podnošenja povoljnog izveštaja, uobičajeno je da komitet do-stavi Kongresu poseban izveštaj zajedno sa svojim preporukama. Taj izveštajsadrži svrhu zakonskog predloga, razloge za donošenje zakona i istorijat za-konskog predloga. Takođe, u izveštaju se mogu naći i analiza predloga, veo-ma detaljna, odeljak po odeljak, procena troškova, izveštaji i komentari orga-na uprave zainteresovanih za predlog, a ponekad i stavovi manjine u komite-tu. Nakon toga, povodom zakonskog predloga se otvara diskusija u odgova-rajućem domu. Tada se na zakonski predlog mogu podneti novi amandma-ni.

Ukoliko se u jednom domu zakonski predlog usvoji većinom glasova,nakon toga se dostavlja drugom domu u kome se ponavlja isti postupak.Ako se u oba doma većinom glasova usvoji, predlog ide direktno na potpisPredsedniku SAD. Kada predlog sadrži neke male izmene, one mogu bitiprihvaćene glasanjem u domu iz koga je predlog potekao. Međutim, akosu razlike između verzija Senata i Predstavničkog doma veće, verzije mora-ju biti usklađene u komitetu u čijem radu učestvuju članovi i jednog i dru-gog doma. O usaglašenoj verziji se glasa u oba doma i ona mora biti odo-brena većinom glasova. Tek tada se zakonski predlog šalje PredsednikuSAD koji ima pravo veta na federalne zakone. Naime, Predsednik ima rokod deset dana da potpiše zakonski predlog. Ukoliko ga u tom roku ne pot-piše, predlog automatski postaje zakon, i bez njegovog potpisa. Međutim,u slučaju da, tokom tih deset dana, Kongres bude raspušten, a Predsednikne potpiše predlog zakona, predlog ne postaje zakon. Ovakva situacija uameričkoj politici poznata je pod nazivom „džepni veto“. Ako Predsednikstavi veto, predlog se vraća onom domu iz koga je potekao, zajedno saobrazloženjem zašto ga Predsednik nije potpisao. U tom slučaju, da bipredlog postao zakon, potrebno je da za njega glasa dve trećine članova usvakom domu.

3) Zakonodavna tela država članica

Svaka od pedeset država SAD ima svoje zakonodavno telo, koje se naziva„zakonodavni organ“ ili „generalna skupština“ i koje je gotovo uvek dvodom-no. Međutim, za postojanje dva doma ne postoje praktični razlozi, već se ra-di o poštovanju tradicije koja datira još iz kolonijalnih dana. Ipak, samo jed-na država članica usvojila je jednodomno predsedništvo, a to je država Nebra-ska. Manji po veličini, tj. po broju članova obično se naziva „Senat“ ili gornjidom, a veći „Predstavnički dom“ ili donji dom. Članovi ovih tela biraju se na


dve, odnosno četiri godine. Na mandat od dve godine obično se biraju člano-vi Predstavničkog, donjeg doma.

Pisani tragovi o zakonodavnoj aktivnosti u državama članicama manjegsu obima i teže su dostupni u poređenju sa federalnim zakonima. Do izvešta-ja zakonodavnih komiteta država članica gotovo je nemoguće doći, a o deba-tama u domovima se najčešće ne vode odgovarajući zapisnici. S tim u veziprilikom tumačenja teksta zakona država članica, detaljno razumevanje funk-cionisanja zakonodavnog procesa od manjeg je značaja nego kada je reč o fe-deralnim zakonima. Proces je veoma sličan onome koji se odvija u KongresuSAD, s tim da je efikasnost komiteta na znatno nižem nivou. U većini sluča-jeva, guverner tj. izabrani najviši funkcioner u državi članici ima pravo vetaprilikom donošenja zakona (analogno sa ovlašćenjima Predsednika SAD).Uprkos njegovom pravu veta, predlozi postaju zakoni ukoliko za njih glasadve trećine članova u oba doma7.

Zakoni država članica, isto kao i federalni zakoni, podložni su sudskoj re-viziji. Dakle, državni ili federalni sud može odbiti da primeni zakon državečlanice.

C. Karakteristike pisanog prava

Budući da Sjedinjene Američke Države pripadaju sistemu običajnog pra-va i da su sudske odluke najvažniji izvor prava, veoma je važno razmotriti ka-rakteristike pisanih zakona. Takođe, zanimljivo je da se stav sudova prema za-konodavstvu dosta promenio od nastanka pravnog sistema SAD do danas.

1) Forma prava sadržanog u pisanim zakonima

Zakonodavni akt Kongresa ili odgovarajućeg organa u državi članici po-činje nazivom („Zakon koji se odnosi na...“), čime se označava predmet za-kona. Zatim sledi klauzula o proglašavanju („Ovaj zakon donosi...“), a pone-kad i preambula i klauzula o cilju, u kojoj se navode razlozi donošenja zako-na. Posle toga dolazi glavni tekst zakona, koji je često detaljniji od tekstova za-kona u zemljama građanskog prava, a ponekad sadrži i dugu listu definicija.„Koncentrisanje na detalje može biti usled više razloga, kao što su: složenostmaterije koja se zakonom reguliše, zatim pluralističko društvo, visoko razvi-jena privreda i federalni sistem. Isto tako, uzrok detaljnijeg regulisanja možebiti i zakonodavčeva želja da bude specifičan iz straha od uskog tumačenja


7 U pojedinim državama postoji ustavna odredba na osnovu koje narod ima pravo ini-cijative, tj. može predlagati zakonodavne mere. Takode se predvida i obaveza da se izvesni za-konski predlozi podnose na odobrenje narodu.

sudova, kao i niži nivo apstrakcije na kome advokat iz zemlje običajnog pra-va operiše.“8

S obzirom na broj i raznolikost zakonodavnih tela u Sjedinjenim Američ-kim Državama, nije jednostavno biti u toku sa svim zakonodavnim aktima.Akti Kongresa se prvo zvanično objavljuju u obliku nepovezanih svezaka ilibrošura, za svaki zakon posebno, neposredno nakon što ih Predsednik odo-bri. Posle toga, objavljuju ih takođe i neslužbeni servisi. A na kraju svake se-sije Kongresa, zakoni koji su usvojeni u tom periodu, objavljuju se, po hrono-loškom redosledu, u publikaciji Opšti pregled zakona Sjedinjenih Država(United States Statutes at Large).

Zakoni država članica obično se ne objavljuju u obliku svezaka. Među-tim, u pojedinim državama izdavači objavljuju zakonske tekstove još za vre-me zasedanja zakonodavnog tela države članice. Na kraju zasedanja, u svakojdržavi objavljuju se, hronološkim redosledom, tekstovi svih zakona usvojenihtokom tog zasedanja.

Inače, advokati u svom radu najčešće koriste kompilacije zakona premapredmetu, tj. materiji koju regulišu. U ovakvim kompilacijama su izostavlje-ni zakoni koji su ukinuti, kao i oni koji su privremenog karaktera. Kodeks Sje-dinjenih Američkih Država (The United States Code) predstavlja zvaničnukompilaciju federalnih zakona, koji su podeljeni u pedeset naslova.

Iako na prvi pogled deluje čudno, činjenica je da je u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama ponekad teže utvrditi zakonodavnu situaciju kada je reč opisanim zakonima svih država članica, nego kada se radi o običajnom pravu.Naime, u oblasti zakonodavstva ne postoji tako razrađen sistem klasifikovan-ja za čitavu teritoriju SAD, kao što je slučaj sa sudskim odlukama. Šepardovsistem citiranja obuhvata zakonodavstvo na nivou federacije i većine državačlanica, kao i ustave, zakone donete za vreme zasedanja zakonodavnih tela,kompilirane zakonske tekstove, gradske povelje, opštinske propise i sudskapravila. Takođe, svaka kompilacija za državu članicu sadrži indeks koji je do-voljan za tu državu, ali ne postoji jedan sveobuhvatan sistem koji bi bio sličandajdžest sistemu.

Pravila i pravilnici federalnih upravnih organa i izvršne naredbe Predsed-nika SAD objavljuju se neposredno nakon što su obnarodovane u dnevnomizdanju „Federalni registar“ (Federal Register), a materijal opšteg i stalnog ka-raktera i koji je trenutno na snazi skuplja se i sistematizuje u „Kodeksu fede-ralnih pravila“ (Code of Federal Regulation). Objavljivanje podzakonskih pro-



pisa u državama članicama slabije je organizovano. Međutim, nezvanični ser-visi, kada je reč o posebnim oblastima, često prikupljaju podzakonske propi-se i država članica i federacije.

2) Stav sudova prema zakonodavstvu

Rezultat aktivnosti sudova prilikom tumačenja zakona ne zavisi samo odtehnike tumačenja koju sud odabere, već i od stava suda prema zakonodav-stvu uopšte. Iako se zakon, u načelu, ne može izmeniti sudskom odlukom, upraksi, sud ima ovlašćenje, da putem odgovarajućeg tumačenja, primenjujezakon uže ili šire. U prošlosti, tokom većeg dela 19. veka, stav sudova premapisanim zakonima inspirisan je bio osećanjem da zakonodavac preuzimaovlašćenja sudova da stvaraju ili bar primenjuju običajno pravo. Stoga se nazakonodavnu aktivnost gledalo kao na nešto izuzetno, a zakoni su primenji-vani striktno, samo na slučajeve na koje su se izričito odnosili. Ovakav restrik-tivan stav američkih sudija počeo je da se menja već krajem 19. veka, da bi seu 20. veku potpuno izgubio.

Danas, uopšteno govoreći, sudovi pravično i liberalno tumače zakone.Cilj im je da se zakonom pokrije čitava oblast, tj, da se obuhvate svi aspektiodređene materije na koju se dati zakon odnosi.

IV IZVORI PRAVA OD DRUGOSTEPENOG ZNAČAJA

U pravnom sistemu SAD, osim prvostepenih izvora prava, postoje i izvo-ri prava od drugostepene važnosti. Postavlja se pitanja da li ovi izvori imajuobavezujuću pravnu snagu i koji je njihov značaj u sistemu običajnog prava.S obzirom na brojnost i različitost drugostepenih izvora prava, neophodno jeizvršiti njihovu klasifikaciju.

A. Značaj izvora prava od drugostepene važnosti

„Izvori prava od drugostepenog značaja“ su opšti pojam koji obuhvatarasprave, pravne časopise, enciklopedije i druga pomoćna sredstva za nala-ženje i tumačenje „prvostepenih izvora prava“ ili „autoriteta“ u oblasti prava,kao što su zakoni i sudske presude. Ovakva aktivnost veoma je korisna zastvaranje zbirki citata sudskih odluka, za sistematizaciju određene materije,utvrđivanje pravnih pravila do kojih se želi doći. Takođe, drugostepeni izvoriznačajni su i zbog toga što sadrže originalne analize , kritike i predloge za usa-vršavanje prvostepenih izvora prava.

Drugostepeni izvori prava se uglavnom upotrebljavaju kao pomoćni,neobavezni izvori prava. Sudija nema obavezu da se pridržava gledišta nekogpravnog pisca na način na koji mora slediti zakon ili sudsku odluku. Među-


tim, u praksi sudije veoma često, prilikom pisanja mišljenja, navode drugo-stepene izvore. Tokom istorije, postojalo je nekoliko primera da su upravo na-učnici trasirali put kojima su se sudije rukovodile prilikom donošenja odlu-ka.9 Dakle, uticaj drugostepenih autoriteta zavisi, pre svega, od njihove unu-trašnje, suštinske vrednosti i od toga koliko sud ceni pojedine pravne pisce.

S obzirom na veliki broj pravnika i pravnih fakulteta širom SjedinjenihAmeričkih Država, moglo bi se očekivati više sistematskih pravnih komenta-ra od strane istaknutih autora. Tako profesor Fransvort smatra de je „Prvi raz-log sistematskog tumačenja pravnih pravila je osnovna teškoća koja se javljapri stvaranju sveobuhvatne studije u dualističkom sistemu, koga karakterišekako postojanje federalizma, tako i običajnog prava.(...) Drugi razlog leži utome što se veći deo napora koji bi inače mogao biti uložen u stvaranje ova-kvih studija usmerava u druge vrste naučnih aktivnosti, naročito na pisanjezbirki sudskih odluka i komentara, i članaka u pravnim časopisima.“10

B. Vrste izvora prava od drugostepenog značaja

Osnovne vrste izvora prava od drugostepenog značaja su:1) Rečnici- U rečnicima se ponekad, uz definicije, stoje izlaganja o prav-

nim pravilima. Međutim, tekstove koji se nalaze u ovim izvorima ne bitrebalo smatrati potpuno pouzdanim.

2) Enciklopedije- Budući da se enciklopedije odnose, pre svega, na pravokao takvo, a ne sadrže kritičke analize, moglo bi se čak reći da su površ-nije i manje pouzdane od pojedinih boljih članaka i studija. Autori pri-loga koji nisu potpisani često su stalni izdavački saradnici, a ne poznatinaučnici iz oblasti prava.

3) Pravne rasprave i udžbenici- Rasprave u udžbenicima mogu imati raz-ličite namene. Sa jedne strane, u pojedinim studijama detaljno su objaš-njeni i naučno obrazloženi razlozi zbog kojih su određena pravna pra-vila takva kakva jesu i iznete kritike postojećeg prava. Sa druge strane, uudžbenicima se mogu naći i rasprave koje pišu pravnici koji pravo pri-menjuju u praksi i koje se odnose na određene uske teme. Takođe, po-stoji i veliki broj izuzetnih monografija o pojedinim aspektima prava.

4) Zbirke sudskih odluka- Iako je osnovna namena ovih zbirki da studentiiz njih uče, one se mogu zanemariti kao naučno-istraživačka dela. Budu-ći da se zbirke sudskih odluka često menjaju, one sadrže svež materijal.


9 Npr. clanak o pravu na privatan život, objavljen u jednom pravnom casopisu, koji sunapisala dva mlada pravnika, uticao je da sudovi shvate da bi trebalo da priznaju pravo gra-dana na privatan život.


5) Pravni časopisi- Većina istaknutih američkih pravnih časopisa supravni pregledi koje izdaju pravni fakulteti, a tradicionalno ih uređu-ju najbolji studenti. U njima se između ostalog često štampaju i član-ci koje pišu poznati profesori, advokati i sudije. Članci su originalni,argumentovani i kritički nastrojeni u izlaganju materije. U mnogimaod ovih časopisa akcenat je na lokalnom pravu, odnosno pravu drža-ve u kojoj se časopis objavljuje. Pored ovih univerzitetskih časopisa,postoje i časopisi advokatskih komora i specijalizovanih grupa.

6) Služba nepovezanih listova- Ove službe omogućavaju pravniku dabude u toku sa brzim promenama u različitim oblastima prava. Svakaod službi nepovezanih listova obuhvata po jednu specifičnu oblast štoje moguće potpunije, uključujući i sve vrste izvora, zajedno sa komen-tarima i objašnjenjima.

7) Razni drugi izvori- U ove izvore spadaju npr. zbirka formulara doku-menata, pravni imenici i dr. Što se tiče zbirki formulara dokumenata,neke od njih su opšte, a neke specijalizovane. Sadrže propisane formeza određene dokumente, ali i materijalno pravo.

Jelena Ćeranić. MAInstitute of Comparative Law, Belgrade

SOURCES OF AMERICAN LAW

The paper deals with sources of American law. American law originally consi-sted mainly of case law. However, since the end of the nineteenth century statutorylaw has increasingly gained into importance.

The American legal system today is neither a pure case law system nor consistsexclusively of statutes or codifications; rather, it appears as a mixed system and the-refore does not differ materially from the Continental European development to amixed system through increasing significance of case law, although its main emp-hasis remains on interpretation and development of the law through judicial deci-sions.

After introductory notes with regard to the American legal history develop-ment, the author analyses the influence of English law on American law. Duringthe colonial period English law was in force as well as, statutory law and case law.The revolution resulted in reaction against the application of English law. The legi-

XXX 47

slation of some of the states prohibited the citation of English decisions which hadbeen rendered after Independence. The written constitutions adopted in severalStates were very different. Louisiana continued to follow its French law tradition,adopted codifications modeled after the French example and adheres to this tradi-tion into modern times. In Western and Southwestern States there is still today aremarkable influence of originally Spanish and French legal concept, for instance,in the area of family property law.

Approximately at the time of the American Civil War, the English and Ameri-can legal system began to grow apart. Despite this natural development toward theelaboration own ways and solutions, English and American law constitute a legalfamily with a closer relation to each other, especially in the area of private law, thanis the case of the legal systems of continental Europe.

The subject of a first part of the paper is the case law system. The American le-gal system is methodologically mainly case law system. Most fields of private lawstill consist primarily of case law and the statutory law continues to be subject tobinding interpretation through case law. The author analyses the case law method,the technique of working with case law and the role of Court in making law.

The second part of the article is dedicated to the statutory law. Statutory lawexists at the federal as well as at the State level. The author especially analyses thelegislative procedures at both levels. At the federal level the „Legislative power is vest-ed in“ is Congress (consisting of Senate and House of representatives). The electo-rate of the several States elects the members of Congress in a direct election, Sena-tors (minimum age of 30) for a term of office of 6 years, members of the House ofRepresentatives (minimum age of 25) for term of 2 years. Reelection is permissiblefor both offices without limitation. Senators (two from each State) represent the en-tire electorate of the particular State and are elected in a general election. Membersof the House of Representatives represent districts within a particular State, whe-reby, according to federal constitutional case law, election district must be numeri-cally equivalent in order to realize and assure the constitutional principle of „oneman-one vote“. At the State level, the governmental structure of the several Statesreflects, in the main, that of the Federation. In the majority of the States the legisla-tures consist of two chambers. Only the State of Nebraska maintains unicameral le-gislature.

The subject of the third part of the article is sources of the secondary authoritysuch as legal texts, commentaries, and articles in legal journals. They are usually de-signed more to provide information and criticism concerning new legal develop-ments rather than to influence them.

Key words: sources of law, case law, judicial decision, statutory law, Congress,Senate, House of Representatives, the State legislatures.


Dr Aleksandra RabrenovićInstitut za uporedno pravo, Beograd

RAZVOJ SLUŽBENIČKOG SISTEMA FEDERALNE UPRAVESAD: OD POTRAGE ZA POLITIČKIM PLENOM

KA OSTVARENJU JAVNOG INTERESA

Rad analizira istorijski razvoj službeničkog sistema federalne uprave SAD-a. Sve do kraja XIX veka, američka federalna administracija je funkcionisala naosnovu tradicionalnog sistema političke patronaže, popularno nazvanim »si-stem plena«. Donošenjem Pedleton zakona 1883. godine započeto je uspostav-ljanje sistema profesionalnih »zasluga« (merit), koji teži ostvarenju posebnogvrednosnog sistema profesionalnosti, kompetentnosti i integriteta državnih služ-benika u cilju ostvarenja javnog interesa. Međutim, uspeh u uspostavljanju no-vog sistema vrednosti varirao je tokom vremena, često vraćajući u svoje okriljeelemente sistema političke patronaže, koja se opravdavala potrebom za legitim-nom političkom kontrolom rada državne uprave. U radu se posebno analizirareformsko službeničko zakonodavstvo, kao što su Zakon o državnim službenici-ma iz 1978. godine i inicijativa za Ponovno osmišljavanje uprave (ReinventingGovernment) iz 1993. godine i njihov uticaj na upravljanje ljudskim resursimau federalnoj upravi. Posebna pažnja posvećuje se izučavanju efekata decentrali-zovanog modela upravljanja kadrovima, uvođenju sistema nagrađivanja naosnovu ocene rezultata rada i stvaranju posebne karijerne strukture rukovodila-ca, kako bi se stvorili uslovi za izgradnju karijere, profesionalnosti i integritetadržavnih službenika u cilju najboljeg ostvarenja javnog interesa.

Ključne reči: službenički sistem, federalna uprava SAD-a, upravljanje ljud-skim resursima, ostvarenje javnog interesa

* * *

Reforma federalne uprave SAD-a stalna je tema političara, stručnjaka iakademske zajednice još od XIX veka. Iako je federalna uprava u određenimistorijskim trenucima doživljavana od strane javnosti kao »narodna Vlada«,

49

tokom dužeg dela američke istorije ona je bila predmet podozrenja javnosti,što je činilo lakom metom za niz reformskih pokušaja. Tako je u poslednjih100 godina bilo 12 veoma značajnih reformskih napora federalne uprave, ko-je su ocenjene od strane istraživača uglavnom samo kao delimično uspešne.1

Poslednjih nekoliko decenija federalna administracija je postala i nezaobila-zna tema u predizbornim programima predsedničkih kandidata (Kartera,Regana, Buša, Klintona, Obame) koji su najavljivali njenu korenitu reformukao nezaobilazni deo svog političkog programa. Međutim, stvarne mere kojesu primenjene u praksi su različite i kreću se od umerenije modernizacije ra-da departmana i agencija, za vreme mandata Predsednika Kartera i Klintona,do zahtevnijih mera reogranizacije upravne strukture i izražene politizacije fe-deralne administracije do kojih je došlo za vreme mandata Predsednika Re-gana i Džordža W. Buša.2

Poseban deo reforme federalne uprave predstavlja uređenje statusa dr-žavnih službenika, koji su već decenijama i sami svedoci mnogobrojnih re-formskih napora.3 Tradicionalni sistem političke patronaže, popularno na-zvan »sistem plena«, je već krajem XIX veka oštro kritikovan, a njegova pro-tivteža bilo je uspostavljanje sistema profesionalnih »zasluga« (merit), koji seu širem smislu može definisati kao težnja da državna uprava u svom raduostvari poseban vrednosni sistem profesionalnosti, kompetentnosti i itegrite-ta u cilju ostvarenja javnog interesa.4 Međutim, uspeh u uspostavljanju no-vog sistema vrednosti, koji je i sam bio podložan promenama, varirao je to-kom vremena, često vraćajući u svoje okrilje elemente sistema političke patro-naže, kao instrumenta kontrole rada državne uprave.

U ovom radu biće analiziran istorijski razvoj službeničkog sistema fede-ralne uprave SAD-a, sa posebnim osvrtom na reformsko zakonodavstvo, kaošto je Zakon o državnim službenicima iz 1978. godine i inicijativa za Ponov-no osmišljavanje uprave (Reinventing Government) iz 1993. godine. Intere-santno je primetiti da sadržina talasa reformi federalne uprave SAD-a u po-slednjim decenijama veoma nalikuje reformskim naporima koji su u posled-njih nekoliko godina započeti u Srbiji, posebno u vidu pokušaja depolitizaci-

50 DR ALEKSANDRA RABRENOVIĆ

1 H. Lee, N.J. Cayer, Z. Lan, (2006) »Changing Federal Government Employee Attitu-des Since the Civil Service Reform Act of 1978,« Review of Public Personnel Administration,str. 21-51.

2 C. Pollitt, G. Bouckaert (2000), Public Management Reform, A Comparative Analysis,(Oxford University Press), str. 280-281, J. P. Pfiffner (2007), »The First MBA President: Ge-orge W. Bush as Public Administrator«, Public Administration Review, januar/februar 2007.

3 H. Lee, N.J. Cayer, Z. Lan, ibid.4 P. W. Ingraham (2006), »Building Bridges over Troubled Waters: Merit as a Guide«,

Public Administration Review, juli/avgust, 2006, str. 486-495.

je državne uprave, uvođenja novog sistema plata i nagrađivanja i ocene rezul-tata rada, koji imaju za cilj da privuku i zadrže najbolje kadrove u državnojupravi. Stoga smatramo da ova analiza može biti od interesa kako za akadem-sku javnost, tako i za nosioce reformskih procesa državne uprave naše zem-lje, koji se suočavaju sa stalnim izazovima izgradnje kapaciteta i podizanja efi-kasnosti i delotvornosti rada državnih službenika i državne uprave u celini.

Ideologija političke patronaže - sistem plena (spoils system)

Sve do donošenja Federalnog Zakona iz 1883. godine, zapošljavanje u fe-deralnoj administraciji SAD-a bilo je u najvećoj meri vršeno na osnovu poli-tičke lojalnosti umesto profesionalizma. Polazeći od postavke da je rad u dr-žavnoj upravi jednostavan posao, političke partije su zapošljavanje u državnojupravi posmatrale kao nagradu svojim članovima, a čitav sistem dobio je po-pularno ime »sistem plena« (spoils system).

Uspostavljanje »sistema plena«, koji je i danas zastupljen u mnogim zem-ljama, interesantno je i iz razloga što se smatralo da je to zapravo i najbolji si-stem uređenja državne uprave u demokratskom društvu. Američki Predsed-nik Džekson je tako ukazivao na to da: »u zemlji gde su službe stvorene isklju-čivo u korist naroda nijedan pojedinac nema više prava na službu nego bilokoji drugi.«5 U skladu sa tim, Predsednik Džekson je predložio da se trajanjeradnog veka u državnoj upravi u načelu ograniči na vreme od četiri godine,za vreme trajanje mandata Kongresa i predsednika, dakle na vreme sigurnogopstanka na vlasti jedne stranke. Nakon isteka mandata, službenik bi bio stav-ljen »na raspolaganje«, što praktično znači da bi ostao bez posla ukoliko bi su-parnička partija pobedila na izborima. U tom slučaju, na njegovo radno me-sto bi bio primljen pristalica pobedničke stranke, koga odrede odgovarajućistranački forumi. Smatralo se da se činom otpuštanja, službeniku ne čini ni-kakva individualna nepravda, jer ni zapošljavanje u državnoj upravi, niti osta-nak u njoj nije stvar prava. Pojedinci se zapošljavaju u državnoj upravi zaradostvarenja javnog dobra, i kad javno dobro zahteva njihovo otpuštanje, onose ne može žrtvovati njihovim privatnim interesima.6

RAZVOJ SLUŽBENIČKOG SISTEMA FEDERALNE UPRAVE SAD: OD POTRAGE ... 51

5 White, Leohnard, D (1955), Introduction to the Study of Public Administration, str.309.

6 E. Pusić (1973), Nauka o upravi, (Školska knjiga, Zagreb), str. 178-179. Iako se Pred-sednik Džekson često predstavlja u literaturi kao glavni (negativni) akter u uspostavljanju si-stema plena, važno je napomenuti da je on dao i značajan doprinos razvoju državne uprave,u smislu demokratizacije sistema i veće reprezentativnosti u vladinim telima što je ostavilotraga u sistemu federalne uprave u narednim decenijama. Vidi: R. Denhardt, (1995), PublicAdministration An Action Orientation, (Wadsworth Publishing Company), str. 188-189.

Funkcionisanje »sistema plena« je dovelo do masovnog širenja korupcijei zloupotreba u sistemu federalne uprave SAD-a. Stvoren je nekompetentanupravni sistem, koji je za vreme mandata sledbenika Predsednika Džeksonaproširen sa državnog na lokalni nivo. Sistem je uskoro postao problematičani za novoizabrane Predsednike, koji su bili pod jakim pritiskom od strane svo-jih partijskih kolega da dobiju posao u upravi. Nakon dobijanja posla, lojal-nost novoprimljenih partijskih kadrova ogledala se, između ostalog, i u oče-kivanju da finansijski podrže svoju političku stranku, kroz novčane doprino-se, kako bi vladajuća stranka ostala što duže na vlasti. Sve to dovelo je do raz-voja sistemske korupcije, koja se širila u sve pore države i postala normalanoblik funkcionisanja federalne administracije.7

Uspostavljenje »sistema zasluga« i jedinstvenog kompetetivnog sistema upravljanja ljudskim resursima

Krajem XIX veka dolazi do sveobuhvatne reforme službeničkog sistema,koja je započeta donošenjem Federalnog zakona iz 1883. godina, koji je po-pulano nazvan Pendelton zakon.8 Do reforme je došlo usled uticaja stručne išire javnosti, a posebno Lige za reformu državne uprave, kao i spleta tragičnihpolitičkih događaja početkom 1880-ih godina.9

Pendleton zakon je uveo princip profesionalne »zasluge« (merit), čijaosnovna postavka je da zapošljavanje i napredovanje u službi mora biti zasno-vano na profesionalnim sposobnostima pojedinca i njegovim zalaganjem naradu, umesto partijske pripadnosti. Međutim, može se reći da je princip »za-sluge«, kako se engleski termin »merit« kod nas uobičajeno prevodi, ima imnogo šire značenje, a to je zahtev da državni službenik obavlja svoj posao,ne radi zadovoljenja svog pojedinačnog interesa, već prvenstveno radi zado-voljenja i ostvarenja opšteg, javnog interesa, kroz uspostavljanje visokih stan-darda profesionalnosti, kompetentnosti i itegriteta.


7 Ibid.8 Federalni zakon iz 1883. godine dobio je svoj naziv prema senatoru Džordžu Pendle-

tonu, članu demokrata iz Ohaja, koji je finansijski pomogao pripremu zakona. 9 Iako je Liga za reformu državne uprave uložila velike napore u promovisanju koraka

za reformu sistema, njihov uspeh je nastupio tek nakon ubistva Predsednika Garfielda, koji(iako ni sam nije bio veliki pristalica reforme), je bio ubijen od strane nezadovoljnog članapartije čije molbe za dobijenje mesta konzula u Parizu nisu urodile plodom. Dve godine na-kon ovog tragičnog događaja i stalnih pritisaka reformista, Republikanski kongres je odlučioda usvoji reformski Pendleton Zakon, koji je stupio na snagu u januaru 1883. Vidi: R. Den-hardt, op. cit. str. 199-200.

Tri su osnovna elementa Pendleton zakona, formulisanih čuvenim čla-nom 5. zakona: 1) zapošljavanje u federalnoj upravi mora biti zasnovano najavnom konkursu i kompetetivnom sistemu testiranja 2) otpuštanje sa poslaje moguće samo u situacijama predviđenim zakonom 3) politički pritisak nadržavne službenike u bilo kakvom obliku je zabranjen.10 Princip političke ne-utralnosti i profesionalnosti državnih službenika je tako postao jedan od po-stulata novog sistema. Pendleton zakonom je stvorena i glavna institucijanadležna za sprovođenje utvrđenih principa, a to je nezavisna Komisija za dr-žavne službenike (Civil Service Commission), koja je vršila centralno regru-tovanje državnih službenika i bila zadužena i za druga pitanja upravljanjaljudskim resursima u federalnoj upravi.

Put do stvaranja jedinstvenog službeničkog sistema zasnovanog na siste-mu profesionalnih zasluga, međutim, nije bio nimalo lak. Naime, Pendletonzakon predvideo je primenu svojih odredbi na samo 10 procenata ukupnogbroja službenika, ali je takođe dozvolio i mogućnost da Predsednik izvršnimnalogom (executive order) naloži uključenje i većeg broja državnih službeni-ka u ovaj sistem. Tako je vremenom sve više službenika bivalo uključeno unovi sistem, koji je dobio ime »kompetetivni sistem« i koji je sa 10 procenataporastao na više od 40 procenata do početka XX veka, a zatim se duplirao na80 procenata u 1933. godini. 50-ih godina prošlog veka, čak 86 procenata dr-žavnih službenika potpadalo je pod »kompetetivni sistem«, što je bio i najvi-ši procenat uključenja državnih službenika u jedinstveni službenički sistem.11

Od 50-ih godina prošlog veka, međutim, dolazi do postepene fragmen-tacije službeničkog sistema i uspostavljanja posebnih režima upravljanja ljud-skim resursima u pojedinim upravnim resorima i agencijama. Tako je, na pri-mer, Služba pošte ustanovila svoj posebni sistem upravljanja ljudskim resur-sima 1970. godine. Ministarstvo spoljnih poslova takođe je uspostavilo svojposebni sistem početkom 70-ih godina, kao i bezbednosne agencije. To je svedovelo do smanjenja broja službenika koji su bili obuhvaćeni odredbama»kompetetivnog sistema«, koji je krajem 70-ih godina prošlog veka pokrivaosamo oko 52 procenata ukupnog broja službenika.12

Pitanje koje se postavilo je da li zaista postoji potreba za velikim brojemizuzetaka od opštih pravila »kompetetivnog sistema« i šta se time postiže?Odgovor na ovo pitanje tražen je u nekoliko navrata, najpre od strane Sena-


10 P. W. Ingraham (2006), „Building Brigdes over Troubled Waters: Merit as a Guide“,ibid.

11 J. Piffner (2000), »Government Legitimacy and the Role of the Civil Service«, u J. Pif-fner, D. Brook (ur.), The Future of the Merit, Twenty Years after the Civil Service Reform Act,(The Woordrow Wilson Center Press, The John Hopkins University Press), str. 25.

12 General Accounting Service (1997), The Excepted Service, A Research Profile.

tovog Komiteta za državne službenike 1973. godine,13 a zatim i u okviru pro-jekta o upravljanju ljudskim resursima iz 1977. godine.14 U Izveštaju članovaprojektnog tima iz 1977. godine, posebni režimi upravljanja ljudskim resur-sima okarakterisani su kao »zapetljana, konfuzna mreža zakona, propisa i iz-uzetaka«.15 Oba izveštaja su zaključila da su posebni režimi upravljanja ljud-skim resursima u pojedinim agencijama vrlo slični osnovnom sistemu. Stogase logično postavilo pitanje zbog čega se veći napori ne ulože kako bi se refor-misao postojeći kompetetivni sistem uprave kako bi dozvolio veću fleksibili-nost, čime bi prestala potreba za posebnim sistemima. U skladu sa tim, pre-poruke izveštaja bile su da je potrebno ustanoviti novi pravni okvir koji biomogućio traženu fleksibilnost i čijom primenom bi prestala potreba za stva-ranjem izuzetaka koji nisu u potpunosti opravdani.16

S druge strane, mora se priznati da je osnovni, kompetetivni sistem, vre-menom postajao sve rigidniji i kompleksniji i da je to bio i osnovni razlog zatraženje posebnog statusa službenika različitih upravnih resora i agencije.Problem je bio u tome što se tokom godina broj propisa koji regulišu uprav-ljanje ljudskim resursima akumulirao u tolikoj meri da je postao previšekomplikovan. Nove odredbe koje su detaljnije regulisale upravljanje ljudskimresursima su bile prosto dodavane starima, umesto da su koristile nova rešen-ja koja bi suštinski modernizovala sistem. Procedure zapošljavanja, napredo-vanja, pa i otpuštanja su vremenom postajale sve rigidnije i dugorajnije, pa suse pretvarale u svoju suprotnost – umesto da budu garancija zapošljavanjanajtalentovanijih uz zaštitu od političkog uticaja, one su postale smetnja uprivlačenju i zadržavanju najboljih kadrova u državnoj upravi.17 Najzad, upr-

54 DR ALEKSANDRA RABRENOVIĆI

13 The Civil Service Commission (1973), Statutory Exceptions to the Competitive Servi-ce.

14 The President’s Reorganization Project (1977): Personnel Management Project: FinalStaff Report, Volume 1,

str. 42. Status izuzetka može biti dat čitavom telu (na primer Službi Pošte), delu Mini-starstva (Federalnom birou za istrage u okviru Ministarstva pravde) ili posebnim radnim me-stima u okviru ministarstva ili drugog tela Vlade (radna mesta saradnje sa inostranstvom urazličitim telima). Pravni osnov za izuzeće iz opšteg režima može biti zakon, ili, kao što za-kon dozvoljava, podzakonski akt ili izvršna naredba.

15 Ibid.16 The President’s Reorganization Project, (1977), op. cit. str. 29-30.17 D. Ink, »What was behind the 1978 Civil Service Reform?« u J. Piffner, D. Brook (ur.)

The Future of the Merit, Twenty Years after the Civil Service Reform Act, (The Woordrow Wil-son Center Press, The John Hopkins University Press), str. 40. Na primer, u jednom slucajuprijem u radni odnos trajao je cak 374 dana. Vidi: C. Ban, The National Performance Revi-ew as Implicit Evaluation of CSRA: Building on or Overturning the Legacy?, u J. Piffner, D.Brook (ur.), op. cit, str. 62.

kos velikom broju propisa koji su imali za cilj da zaštite državnu upravu odpolitičkog uticaja, državna uprava se nije mogla odupreti snažnim političkimpritiscima, jer su se sa uvođenjem svake nove mere zaštite nalazili načini da sesistem zaobiđe i izmanipuliše.

Važno je takođe imati u vidu da je tokom XX veka državna uprava SAD-a doživela brojne promene, koje su, usled sve veće uloge države u ekonomskojsferi, rezultirale velikim povećanjem broja državnih službenika. Prvi svetskirat, a posebno velika ekonomska kriza 1929. godine su donele drastične pro-mene u shvatanju uloge države. Uprkos postojanju konzervativne opozicijerastu državnog aparata i intervenciji države u ekonomiji, programi javnih ra-dova su bili široko prihvaćeni i država smatrana kao osnovnim garantom sta-bilnosti. Ovaj trend nastavljen je i posle II svetskog rata, a savremena zbivan-ja na finansijskom tržištu SAD-a, koja su se veoma brzo prenela u ostale de-love sveta, ukazuju da iskustva iz prošlog veka u pogledu uloge države u eko-nomiji ponovo postaju veoma aktuelna. Povećano angažovanje države u eko-nomiji imalo je kao posledicu veliki porast broja državnih službenika federal-ne uprave, koji se sa 800,000, koliko je iznosio 1938. godine, povećao na 2.6miliona u 1952. godini, da bi sredinom 1990-ih godina brojao preko 3 milio-na ljudi.18 Sve to uticalo je na stvaranje pritiska za reformu sistema upravljan-ja ljudskim resursima u skladu sa potrebama globalne tržišne ekonomije imodernog informatičkog društva.

Reforma službeničkog sistema kroz Zakono državnim službenicima iz 1978. godine

Zakon o državnim službenicima iz 1978. godine predstavlja prvi reform-ski zakon o pravnom položaju državnih službenika u XX veku, kojim je fak-tički izvršena dopuna Pendleton zakona iz 1883. godine. Zakon je donet kaodeo projekta reorganizacije federalne uprave Predsednika Kartera. Naglasakovog reformskog procesa bio je na podizanju efikasnosti državne uprave i nje-no reformisanje na osnovu principa upravljanja ljudskim resursima koji supostojali u privatnom sektoru.

Osnovne postavke Zakona o državnim službenicima iz 1978. godine bilesu sledeće:

a) postupna decentralizacija upravljanja ljudskim resursima, kroz uki-danje Službe za državne službenike i stvaranje Kancelarije za uprav-ljanje ljudskim resursima i Odbora za zaštitu sistema zasluga;


18 J. Piffner (2000), »Government Legitimacy and the Role of the Civil Service«, u J. Pif-fner, D. Brook (ur.) op. cit. str. 15-38.

b) uvođenje jedinstvenog sistema ocene rezultata rada; c) uspostavljanje posebne karijerne strukture rukovodilaca.Osvrnućemo se u kratkim crtama na ključne elemente pomenutih po-

stavki Zakona iz 1978. godine.

a) Postupna decentralizacija upravljanja ljudskim resursima

Decentralizacija upravljanja ljudskim resursima nastala je kao reakcija nadugotrajne procedure zapošljavanja, napredovanja u službi i gotovo potupnunemogućnost prekida radnog odnosa protiv volje državnog službenika. Stalo sena stanovište da je neophodno uvesti više fleksibilnosti u sistem upravljanja ka-drovima i time dati veću slobodu rukovodiocima da upravljaju organizacijom(princip –»let managers manage«), jer će se time u mnogome poboljšati efika-snost organizacije.

Novi idejni koncept decentralizovanog upravljanja kadrovima bio je pra-ćen i promenom institucionalne strukture. Naime, Služba za državne službeni-ke koja je decenijama bila zadužena za sve procedure prijema u radni odnos utelima koja su bila pod režimom »kompetetivnog sistema« je ukinuta, a stvore-ne su dve nove institucije: Kancelarija za upravljanje kadrovima i Odbor za zaš-titu sistema zasluga, koji su dobili nadzornu i savetodavnu ulogu.19

Ubrzo nakon stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima postavi-lo se pitanje efekata koji se mogu očekivati od decentralizacije upravljanja ljud-skim resursima. Da li će decentralizacija dovesti do efikasnijeg i fleksibilnijegupravljanja kadrovima, ili možda do povećanja broja zlouptreba u sistemu injegove politizacije? Praksa je potvrdno odgovorila na oba pitanja. Decentrali-zacija upravljanja ljudskim resursima imala je pozitivan uticaj na brzinu, fleksi-bilnost, pa i jačanje odgovornosti rukovodilaca za upravljanje kadrovima, kojinisu bili u mogućnosti da okrivljuju druge za sporost procedura i eventualni lošizbor službenika, već su bili u obavezi da polažu račune Predsedniku i javnostiza svoje odluke. Međutim, decentralizacija upravljanja ljudskim resursima je ta-kođe imala za posledicu pojačanu politicizaciju državne uprave, posebno ustrukturama srednjeg menadžmenta, čime se ugrozilo postojanje osnovne pro-fesionalne strukture državne uprave.20

Pitanje posledica decentralizacije upravljanja kadrovima pokrenulo je i ši-ru debatu o mogućnosti punog ostvarenja različitih upravnih načela, kao što suefikasnost, pravičnost, integritet, transparentnost, u jednakoj meri u isto vre-


19 J. Piffner (2000), »Government Legitimacy and the Role of the Civil Service«, u J. Pif-fner, D. Brook (ur.), ibid.

20 Kettl D. at al (1996), Civil Service Reform, Building a Government that Works, (Broo-kings Institution Press, Washington DC), str. 83.

me.21 Mnogi autori smatraju da to prosto nije moguće.22 Tako, na primer, Fre-derickson objašnjava: »kada prednost damo efikasnosti i fleksibilinosti u odno-su na prevenciju zloupotreba onda su rezultati lako predvidljivi – efikasna, ino-vativna i fleksibilina uprava i u isto vreme uprava koja je manje fer i više otvo-rena ka zloupotrebama i korupciji.23 Stoga je pri reformskim naporima uvekvažno imati u vidu ostvarenje ravnoteže upravnih vrednosti, ili, ukoliko to nijemoguće, biti svestan negativnih posledica koje favorizovanje jedne vrste načelamože imati na ostvarenje drugih upravnih vrednosti.

b) Sistem ocene rezultata rada državnih službenika

Drugi važni deo reforme bilo je uvođenje sistema ocenjivanja službenika injegovo vezivanje za sistem plata i nagrađivanja. Pre donošenja Zakona iz 1978.godine, departmani i agencije su bili u mogućnosti da razviju sopstvene siste-me ocene rezultata rada. Mnoga tela su se oslanjala na krajnje jednostavne pro-cedure koje su uključivale samo dve ocene: zadovoljava i nezadovoljava, a ocen-jivači su bili neposredni rukovodioci državnih službenika. Novi Zakon o držav-nim službenicima je, pod uticajem ideja iz privatnog sektora, zahtevao od agen-cija da razviju novi, jedinstveni i kompleksniji sistem ocene rezultata rada kojiće biti osnova za nagrađivanje. Osnovna ideja ovog sistema bila je jednostavna:službenici koji pokazuju bolje rezultate rada bi kao nagradu dobili povećanjeplate. Negativna ocena rezultata rada, sa druge strane, mogla je voditi disciplin-skom kažnjavanju, koje je uključivalo i prestanak radnog odnosa.

Uprkos velikim očekivanjima, primena koncepta vezivanja ocene rezultatarada i nagrađivanja se pokazala veoma problematičnom u praksi. Imajući u vi-du postojeća budžetska ograničenja, povećanja plata na osnovu dobre ocene ra-da su najčešće bila veoma mala, tako da je motivacija za njihovo postizanje bi-la pod znakom pitanja. Zaposleni su ukazivali na činjenicu da su pri donošen-ju odluka o rezultatima rada rukovodioci, pored objektivnih rezultata rada, uzi-mali u obzir i druge, subjektivne elemente, što je samo jedan od pokazatelja su-bjektivne prirode procesa ocene rezultata rada, koja nikad ne može sasvim dabude nepristrasna i objektivna. Pored toga, želja da se izbegne konflikt sa zapo-slenima i dodatni posao kojim bi se obrazložile lošije ocene za slabije službeni-ke dovodio je do toga da su pretpostavljeni mahom davali visoke ocene velikoj


21 Za širu raspravu o idejnim konceptima javne uprave vidi: Hood and Jackson (1991),Administrative Argument, (Darmouth Publishing Group).

22 Hood (1991), »A Public Management for All Seasons?«, Public Administration 69,str. 3-19.

23 H. George Frederickson (1996), »Comparing the Reinventing Government Move-ment with the New Public Administration«, Public Administration Review 56, May-June1996, str. 266.

većini službenika, čime se obesmišljavao celokupan sistem ocene rezultata ra-da.24

Dalja istraživanja takođe su pokazala da vezivanje ocene rezultata rada inagrađivanja nije dalo očekivane rezultate u pogledu podizanja produktivnostiorganizacije.25 Neke studije su ukazale na to da je reforma bila disfunkcionalnajer je smanjila nivo poverenja između zaposlenih i njihovih pretpostavljenih idovela do smanjenja individualne motivacije da se postignu ciljevi organizaci-je.26 Pokazalo se da je nagrađivanje malog procenata »super-zvezda« organiza-cije negativno uticalo na motivaciju i rad većine drugih službenika koji nisu pri-padali grupi najboljih službenika, ali koji su bili glavni nosioci rada organizaci-je. Osnovni problem bio je u tome što je ovaj sistem ocene radnog učinka pre-veliku pažnju posvetio individualnim rezultatima rada, a nije podržao naporeka unapređenju rada celokupne organizacije (individual performance v. orga-nizational performance). Jednostavno rečeno, individualni rezultati rada supraćeni bez ulaženja u to kako se oni odslikavaju na rad celokupne organizaci-je.27 Pokazalo se da programi koji se baziraju na individualnom nagrađivanjudovode do uspostavljanja kompetetivnosti između individua, umesto koopera-tivnosti i kohezije, koji su veoma važni elementi u postizanju organizacionih re-zultata rada. Zbog toga se već nekoliko godina nakon primene Zakona o držav-nim sužbenicima iz 1978. godine počelo razmišljati o novom sistemu ocene re-zultata rada, čiji bi cilj bio ostvarenje povećanje produktivnosti celokupne orga-nizacije.

c) Uspostavljanje posebne strukture rukovodilaca (senior executive service)

Posebna struktura rukovodilaca uvedena je takođe kao jedna od najzna-čajnih novina Zakona o državnim službenicima iz 1978. godine. Zakonoda-vac je želeo da formira poseban sloj karijernih državnih službenika na ruko-


24 Studije sprovedene nakon uvođenja sistema ocene rezultata rada pokazale su da su unekim federalnim agencijama skoro svi službenici bili ocenjeni najvišim ocenama. J. EdwardKellough, Haoran Lu (1993), »The Paradox of Merit Pay in the Public Sector: Persistence ofa Problematic Procedure«, Review of Public Personnel Administration 13 (Spring 1993), str.45-54, James L. Perry, B.A. Petrakis, T.K. Miller (1989), »Federal Merit Pay, Round II: AnAnalysis of the Performance Measurement and Recognition System«, Public AdministrationReview 49, str. 29-37.

25 National Performance Review (1993), Reinventing Human Resources Management(Washington, D.C., US Government Printing Office.

26 J. L. Pearce, J. L. Perry (1983), »Federal Merit Pay: A Longitudinal Analysis« PublicAdministration Review 43, str. 315-325.

27 P. Ingraham, D. P. Moynihan (2000), »Evolving Dimensions of Performance from theCSRA Onward« u J. Piffner, D. Brook (ur.), op. cit. str. 107.

vodećim funkcijama koji bi bili kompetentni savetodavci najvišem političkomvrhu u državnoj upravi. Po ugledu na zemlje kontinentalne Evrope, posebnastruktura rukovodilaca bi predstavljala elitni sloj državnih službenika, koji nebi bili usko specijalizovani za pojedine oblasti, već bi predstavljali tip menad-žera generaliste, i stoga mogli imati horizontalnu pokretljivost, tj. bili u mo-gućnosti da tokom svoje karijere obavljaju rukovodeće funkcije u različitimdepartmanima i agencijama.

Da bi se izbegla prekomerna politizacija rukovodilačke strukture, uvede-no je pravilo da ne-karijerni službenici, koji su u stvari politički postavljena li-ca, ne mogu činiti više od 10 procenata ove strukture u celini, i ne više od 25procenata njenih pripadnika u okviru organizacije departmana i agencija. Za-kon takođe štiti do određene mere pripadnike karijerne rukovodeće struktu-re od političkog uticaja time što predviđa da je neophodno da protekne 120dana od uspostavljanja nove političke strukture u departmanima i agencija-ma pre nego što pripadnik posebne strukture rukovodilaca može biti premeš-ten na drugo radno mesto bez svoje saglasnosti.28

U cilju podsticanja službenika da postanu deo rukovodilačke strukture ijačanja njihove motivacije za rad, uveden je, po ugledu na rešenja iz privatnogsektora, poseban sistem nagrađivanja. Radilo se o paketu bonusa od do 50procenata od osnovne plate, koji bi se dodeljivao rukovodiocima koji su po-stigli značajne rezultate u radu. Ukoliko, međutim, rukovodioci ne rade svojposao u skladu sa utvrđenim kriterijumima, oni mogu izgubiti status službe-nika rukovodeće strukture, što se u praksi vrlo retko dešava.

Empirijska istraživanja koja su rađena krajem 80-ih i početkom 90-ih go-dina prošlog veka pokazala su, međutim, da uspostavljanje posebne stukturerukovodilaca nije u potpunosti postiglo svoj cilj. U prvim godinama od uvo-đenja ove strukture, njeni pripadnici nisu bili zadovoljni svojim statusom, presvega zbog načina određivanja bonusa, koje je Kongres smanjio sa 50 na 20procenata. Drugi problem koji se javio je nedovoljna horizontalna pokretlji-vost pripadnika rukovodilačke strukture u federalnoj upravi. Iako se tokomvremena nivo zadovoljstva radom u rukovodilačkoj strukturi povećavao (presvega zbog uspostavljanja odgovarajućeg sistema plata i nagrađivanja), ono učemu se nije uspelo je promovisanje posebnog duha karijerne rukovodilačkestrukture, kojim bi se promovisala potreba za ostvarenjem javnog interesa uvođenju državnih poslova. Jedan od razloga za to je verovatno i visok stepenpolitizacije državne uprave Sjedinjenih Država, u kojoj je želja političara da


28 J. Aberbach, B. Rockman, »Senior Executives in a Changing Political Environment«,u J. Piffner, D. Brook (ur.), op. cit, str. 82.

kontrolišu sistem dominantna u odnosu na težnju da izgrade profesionalnu ivisoko motivisanu državnu upravu.29 Mnogi autori smatraju i da je uspostav-ljanje posebne strukture rukovodilaca omogućilo političarima, a pre svegaPredsedniku Reganu i Klintonu, da svoje simpatizere postave na važna mestau karijernoj državnoj upravi i time izvrše dodatnu politizaciju sistema držav-ne uprave.30

Analiza nacionalnih rezultata rada (NPR) - Inicijativa za ponovno osmišljavanje uprave (Reinventing Government)

Predsednik Klinton i potpredsednik Al Gore su na samom početku svogmandata najavili sveobuhvatnu reformu državne uprave, koja je dobila nazivAnaliza nacionalih rezultata rada (National Performance Review, u daljemtekstu NPR), a popularno poznata kao ponovno osmišljavanje uprave (rein-venting Government). Cilj ovog reformskog napora je stvaranje državneuprave koja »radi bolje a košta manje«. Osnovne postavke ovog modela suuvođenje principa privatnog sektora u rad državne uprave, sa akcentom napobošljanju efikasnosti i inventivnosti, kroz poveravanje tradicionalnihupravnih delatnosti privatnom sektoru. Sa druge strane, NPR pokret insisti-ra na stvaranju koncepta informisanog, aktivnog građanina, koji svoj dopri-nos obavljanju javnih poslova daje ne samo putem glasanja na izborima, većputem kontrole postojećih pružalaca usluga i biranja najbolje javne uslugekoja mu se pruža na kompetetivnom tržištu, što dovodi do razbijanja biro-kratskog monopola.31

Uvođenje koncepta preduzetničke kulture i organizacije u državnu upra-vu bila je ključna tačka NPR-a. Smatralo se da se dotadašnja državna upravabila preglomazna, hijerarhijski ustrojena organizacija, koja nije mogla da od-govori potrebama modernog, informatičkog društva. Sistem je stvoren u vre-me industrijske revolucije po ugledu na velike birokratske sisteme sa jasnoutvrđenom hijerarhijskom strukturom odozgo- na dole kako bi se osiguralausklađenost sa propisima i utvrđenom politikom rukovodstva. Ali vremenomje ovakav sistem postao suviše kompleksan i rigidan, te se smatralo da ga je


29 Ibid. str. 97.30 Savoe D (1994), Thatcher, Reagan, Mulroney: In Search of a New Bureaucracy, (Pitts-

burgh: University of Pittsburgh Press), str. 219; D. Brook (2000), »Merit and the Civil Servi-ce Reform Act«, u J. Piffner, D. Brook (ur.), op. cit, str. 8.

31 M. Barzelay, B. Armajani, (1992) »Breaking Through Bureaucracy«, u J. M. Shafritz,A. C. Hyde, Classics of Public Administration, (Hartcourt Brace College Publishers), str. 491-513.

trebalo zameniti novom, fleksibilnijom strukturom. Rešavanje tog problemazahtevalo je, po mišljenju kreatora NPR-a, stvaranje organizacija preduzetnič-kog tipa koje »neprestalno uče, inoviraju i usavršavaju se«32 i koje mogu kre-ativnije odgovoriti izazovima uvođenja novih tehnologija i svetskoj konku-renciji.

Preduzetnički koncept NPR-a imao je brojne reperkusije na sistemupravljanja ljudskim resursima. Pored potpune decentralizacije i deregulacijesistema upravljanja kadrovima,33 najvažniji elementi NPR-a bili su:

a) ugovaranje pružanja usluga sa privatnim sektorom i smanjenje brojazaposlenih;

b) reforma sistema nagrađivanja državnih službenika;c) nastavak politizacije državne uprave.Ukazaćemo u kratkim crtama na osnovne karakteristike svakog od nave-

denih elemenata NPR-a.

a) Ugovaranje pružanja usluga sa privatnim sektorom(contracting out) i smanjenje broja zaposlenih

Jedna od osnovnih ideja preduzetničkog koncepta NPR-a je shvatanje dabi rukovodstvo državne uprave trebalo da se bavi, kako se to popularno nazi-va u akademskoj literaturi »upravljanjem, umesto veslanjem« (steering, notrowing).34 To je značilo da državna uprava ne bi trebalo da proizvodi dobra iusluge, već da deo svoje delatnosti poveri privatnom sektoru, čime bi se u ne-kim oblastima uvela konkurenciju između organa državne uprave i privatnogsektora. Osnovna postavka ovog koncepta je da je privatni sektor mnogo efi-kasniji od javnog sektora i da bi se poveravanjem tradicionalnih upravnih de-latnosti privatnom sektoru mogle ostvariti mnogobrojne uštede u sistemu.

S obzirom na to da se tradicionalne upravne aktivnosti prenose privat-nom sektoru, logična posledica je potreba za smanjenjem obima državneuprave, što podrazumeva smanjenje broja državnih službenika.35 Tako je uvreme Klintonovog mandata državna uprava smanjila broj zaposlenih za 15.4


32 J. Q. Wilson (2000), Bureaucracy, What Government Agencies Do and Why They DoIt (Basic Books, New York)

33 C. Ban, op. cit. str. 63.34 D. Osborn, T. Gaebler, (1992), Reinventing Government: How the Enterpreneurial Spi-

rit Is Transforming the Public Sector from Schoolhouse to Statehouse, City Hall to Pentagon,(Reading, MA: Addison Wesley).

35 J. Pfiffner, »Government Legitimacy and the Role of the Civil Service«, op. cit. str. 20-21.

procenata, tj. za 300,000 službenika u periodu od 1993-1998, čime je dostiglanajniži nivo zaposlenosti još od vremena Predsednika Kenedija.

Problem koji se javio pri ugovaranju o obavljanju upravnih delatnostisa privatnim sektorom, međutim, jesu moguće zloupotrebe. Proces ugo-varanja usluga otvara mogućnosti za pojavu korupcije i stoga je posebnupažnju bilo potrebno posvetiti prevenciji različitih oblika koruptivnog po-našanja.36 Neophodno je, takođe, bilo obučiti rukovodioce i državne služ-benike da savladaju veštinu pisanja ugovora, i što je možda još mnogo va-žnije, nadgledanja izvršenja ugovora, kako bi se otkrile potencijalne zlou-potrebe koje se mogu javiti u procesu implementacije.

Najzad, pitanje koje se postavlja je da li je ugovaranje sa privatnimsektorom i smanjenje broja državnih službenika dovelo do cilja postizan-ja efikasnosti državne uprave? Odgovor na to pitanje je da je u kratkoro-čnoj perspektivi efikasnost državne uprave najverovatnije povećana. Me-đutim, dugoročno posmatrano, NPR inicijativa je kao rezultat imalasmanjenje kapaciteta državne uprave i njenog profesionalnog kadra i zbogtoga, po mišljenju jednog broja autora, u ovom segmentu nije ostavilatrajne i pozitivne posledice na funkcionisanje američke državne uprave.37

b) Reforma sistema nagrađivanja državnih službenika

Novi talas reforme sistema nagrađivanja državnih službenika u okvi-ru NPR programa formalno je započet donošenjem Zakona o rezultatimarada državne uprave (The Government Performance and Results Act) iz1993. godine, koji se fokusirao na postizanje organizacionih rezultata ra-da, umesto na individualni radni učinak. Osnovna postavka ovog Zakonaje očekivanje da će zahtevi za poboljšanjem funkcionisanja i postizanje re-zultata rada celokupne organizacije motivisati zaposlene da poboljšajusvoj radni učinak,38 s obzirom na to da su prethodna iskustva, kao štosmo ranije videli, pokazala da jednostavno raspravljanje o individualnimrezultatima rada nije garancija za uspeh i postizanje rezultata rada orga-nizacije.

Da bi se postigli ciljevi novog sistem, bilo je potrebno izraditi jasneorganizacione strateške planove za period od 5 godine, kao i jednogodiš-


36 Donald Kettle (1993), Sharing Power (Washington, D.C.: Brooking INstitution Press,1993).

37 H. G. Frederickson (1996) »Comparing Reinventing Government Movement withthe New Public Administration«, Public Administration Review, Vol. 56, No 3, str. 263-270;

38 Ingraham P, Moynihan D (2000), »Evolving Dimensions of Performance from theCSRA Onward« u u J. Piffner, D. Brook (ur.), op. cit, str. 103-126.

nje planove rada. Deparmani i agencije su bili i u obavezi da izrade godiš-nje izveštaje o svom radu, u kojima bi se vršilo poređenje previđenih iostvarenih ciljeva organizacije na godišnjem nivou. Veoma važan elementza postizanje uspeha reforme sistema bilo je i insistiranje na transparent-nosti sistema i polaganju računa departmana i agencija za svoj rad kakočlanovima Kongresa, tako i građanima.39 Dodatni element reforme bilo jepovezivanje organizacionih ciljeva sa individualnim ciljevima rada držav-nih službenika, tako da postoji jasna i čvrsta veza između organizacionihi individualnih ciljeva i zadataka. Veoma je bilo važno omogućiti dobrekomunikacione kanale u organizaciji, kako bi se omogućilo da svaki nivoorganizacije dobije odgovarajući podsticaj za dalji razvoj.

Novom zakonskom regulativom uveden je i poseban sistem dodatakana platu za radna mesta na kojima je teško bilo zadržati državne službeni-ke (tzv. retention bonuses). Ovi dodaci najviše su se koristili za deficitar-na zanimanja gde je postojala velika konkurencija sa privatnim sektorom,kao što su, na primer, stručnjaci informacione tehnologije. Istraživanjakoja su sprovedena nekoliko godina nakon uvođenja ovih dodataka su po-kazala da su i plate državnih službenika na visokim položajima nekompe-tetivne u odnosu na privatni sektor, pa je postojala opravdana potreba dase razlika u kompetetivnosti smanji davanjem dodataka na platu. Ipak,mora se istaći da je davanje dodataka na platu u državnoj upravi bio u ve-likoj meri izuzetak od pravila, čime se stoga nije narušila osnovna struk-tura platnog sistema državnih službenika.40

c) Pojačana politizacija federalne uprave – povratak »sistemu plena«?

Interesantno je primetiti da američka federalna uprava tradicionalnoima veliki broj politički postavljenih lica u odnosu na karijerne državneslužbenike u poređenju sa drugim zemljama. Dok je broj politički postav-ljenih lica u državnim upravama evropskih zemalja, kao što su Nemačka,Francuska i Velika Britanija oko 100 ili 200, u državnoj upravi SjedinjenihAmeričkih Država taj broj je mnogo veći. Tako Predsednik SjedinjenihAmeričkih Država može postaviti čak oko 5000 lica u državnoj upravi, odčega je njih oko 2500 stalno zaposlenih službenika, čime se široko otvara


39 Ibid.40 Tako, na primer, u Izveštaju Kancelarije za kadrove, navodi se da je u 1998. godini sa-

mo 0.14 procenata svih zaposlenih federalne uprave dobilo dodatke na platu radi zadržavan-ja službenika u upravi. Vidi: US Office of Personnel Management (2000), Incentive Awards,The Changing Face of Performance Recognition, mart 2000.

prostor za politizaciju državne uprave.41 Politizacija uprave se objašnjavapotrebom da se uvede viši stepen kontrole nad državnim službenicima.42

Politizacija državne uprave postala je, međutim, posebno izraženakrajem 80-ih i početkom 90-ih godina, za vreme NPR inicijative. 1989.godine Vokerova Komisija je zaključila da se broj politički postavljenih li-ca u državnoj upravi naglo povećao u proteklih nekoliko decenija i da bitrebalo smanjiti broj politički postavljenih lica sa o ko 3000 na oko 2000.43

Mišljenje Komisije bilo je da povećanje broja politički postavljenih lica nepojačava političku kontrolu Predsednika, već je smanjuje i to iz razlogašto su politički postavljena lica u najvećem broju slučajeva prvenstvenolojalna svojim »sponzorima« (patronima), pa tek onda Predsedniku, čimese stvaraju novi nivoi upravljanja i komplikuje hijerarhija državne upra-ve.44 Uspostavljanje velikog broja nivoa upravljanja imalo je negativanuticaj na menadžment državne uprave, posebno imajući u vidu česte pro-mene politički postavljenih lica, koje su dovodile do diskontinuiteta vo-đenja politike. S druge strane, postojanje velikog broja politički postavlje-nih pozicija negativno je uticalo i na motivisanost državnih službenika darazvijaju karijeru u državnoj upravi, s obzirom da najviši položaji u držav-noj upravi njima nisu bili dostupni.

Broj politički postavljenih lica, međutim, nije se smanjio ni do danas.Interesantno je primetiti da veliko smanjenje broja državnih službenikaod 330,000 za vreme Klintonovog mandata nije obuhvatilo politički po-stavljena lica. Sa druge strane, imajući u vidu da se način rada državneuprave promenio i da više nije usmeren na proizvodnju dobara i usluga,već na nadgledanje obavljanja usluga od strane pružalaca usluga koji suangažovani po ugovoru, uvreženo je mišljenje da ne postoji suštinska po-


41 Prema kalkulacijama Paul Light-a ukupan broj politički postavljenih lica je porastaosa 451, koliko ih je bilo 1960. godine do čak 2,393 u 1992. godini. Vidi: P. Light (1995), Thic-kening Government (Washington, D.C.: Brooking Institution Press), str. 7.

42 70-ih godina prošlog veka državna uprava Sjedinjenih Država našla se pod oštromkritikom političara i javnosti koji su ukazivali na postojanje tzv. »gvozdenog trougla« izmeđudržavnih službenika, interesnih grupa i službenika Kongresa, koji su donosili važne odlukebez odgovarajuće kontrole i polaganja računa za svoj rad. Političari su kao odgovor na ovajproblem i uvođenje višeg stepena kontrole državnih službenika povećali broj politički postav-ljenih lica u državnoj upravi.

43 National Commission on the Public Service (1989), Leadership for America: Rebuil-ding the Public Service, Washington DC.

44 Po nekim proračunima, 1960. godine bilo je oko 17 nivoa menadžmenta na vrhu fe-deralne Vlade, a do 1992. godine taj broj je porastao na 32 nivoa. Vidi: P. Light, op. cit. ibid.

treba za velikim brojem političara u državnoj upravi, već za specijalistimai profesionalcima iz određenim oblasti koji imaju odgovarajuća znanja zanadgledanje i kontrolu obavljanja usluga od strane trećih lica.

Status državnih službenika za vreme mandata Predsednika Buša Juniora – deregulacija i politizacija

radi obezbeđenja nacionalne sigurnosti?

Na početku svog mandata Predsednik Džordž W. Buš nastavio je reform-ske inicijative započete za vreme mandata Predsednika Klintona usmerene napoboljšanje efikasnosti u radu uprave i ostvarenje rezultata i postavljenih cil-jeva, kao i primenu tržišnih principa u funcionisanje federalne administraci-je. Politička agenda Predsednika Buša obuhvatala je nekoliko glavnih ciljeva:dalje širenje ugovaranja obavljanja upravnih delatnosti sa privatnim sekto-rom, poboljšanje finansijskog menadžmenta, dalji razvoj elektronske Vlade,budžetskog programiranja i strateškog planiranja upravljanja ljudskim resur-sima. Da bi ostvario ovu agendu, Predsednik Buš je u novembru 2001. godi-ne predložio donošenje dva zakona: 1) Zakon o slobodi upravljanja, koji jetrebalo da dozvoli departmanima i agencijama da predlože ukidanje bilo ko-je postojeće odredbe zakona koja bi ograničavala slobodan menadžment or-ganizacije i 2) Zakon o fleksibilnosti menadžmenta, koji je trebalo da da većuslobodu rukovodiocima u upravljanju ljudskim resursima, budžetom i imo-vinom. Međutim, nijedan od ovih predloženih zakona nije bio usvojen, de-lom zbog otpora sindikata, a delom zbog nedostatka pune podrške Kongresa,koji nije podržao ideju radikalnih promena statusa državnih službenika u ce-lokupnoj federalnoj upravi.45

Iako napori za svobuhvatnom reformom statusa državnih službenika ni-su urodili plodom, tragični događaji od 11. septembra omogućili su ostvaren-je druge inicijative koja je obuhvatila dva ključna resora: resor nacionalne si-gurnosti i resor odbrane. Naime, 2002. godine donet je Zakono o nacionalnojsigurnosti, kojim je osnovano novo Ministarstvo nacionalne sigurnosti (De-partment of Homeland Security), koje je uključilo u svoju organizaciju čak 22postojeće agencije, sa ukupno 170,000 zaposlenih. U delu a) odeljka Zakonao nacionalnoj sigurnosti, data su značajna ovlašćenja rukovodiocu za uprav-ljanje ljudskim resursima na krajnje fleksibilan način. Menadžerska fleksibil-


45 N. M. Riccuci, F.J. Thompson, »The New Public Management, Homeland Security,and the Politics of Civil Service Reform«, Public Administration Review, septembar/oktobar2008.

nost posebno je bila izražena u oblasti nagrađivanja državnih službenika, štoje rezultiralo uvođenjem krajnje netransparentnog sistema plata, dodataka ibonusa za državne službenike ovog Ministarstva. U fokusu ovog sistema po-novo je bila ocena rezultata rada državnih službenika, koja je bila vezana zanovčano nagrađivanje, čime je na mala vrata ponovo uveden sistem iz 1978.godine, koji je, kao što smo videli u prethodnim odeljcima odavno bio pred-met kritike kako samih državnih službenika tako i akademske javnosti. Glav-ni problem sa ovim sistemom bio je u tome što su rukovodioci Bušove admi-nistracije nagrađivanje na osnovu rezultata rada prihvatili kao dobar instru-ment političke kontrole i pritiska na državne službenike, koji nemaju moguć-nost da se na odgovarajući način suprotstave svojim pretpostavljenima u slu-čajevima neslaganja sa njihovom politikom i izraze svoj profesionalni stav.

Druga osnovna postavka novih zakonskih rešenja odnosila se na ograni-čenje kolektivnog ugovaranja u statusnim pitanjima državnih službenika, ko-je je, osim u resoru nacionalne sigurnosti, takođe uvedeno i u resoru Odbra-ne. Naime, Zakonom o nacionalnoj odbrani, donetim 2003. godine, menad-žment Ministarstva odbrane dobio je ovlašćenje da ograniči kolektivno ugo-varanje sa sindikatima u narednih 6 godina, što je prozurokovalo jaku reak-ciju sindikata zaposlenih. Ovo pitanje dobilo je svoj epilog i u sudskoj proce-duri, u kojoj su sudovi podržali stav sindikata na pravo na kolektivno ugova-ranje u statusnim pitanjima državnih službenika i time donekle ograničili ši-roko shvaćena diskreciona ovlašćenja Ministarstva nacionalne sigurnosti iMinistarstva odbrane u ovoj oblasti.46

Organizaciona i personalna upravna reforma, koja je vođena od stranepolitički postavljenih lica u kabinetu Predsednika Buša, i koja se, izmeđuostalog ogledala u stvaranju preglomaznog i visoko politizovanog Ministar-stva nacionalne sigurnosti, pokazala se pogubnom u ključnim trenucima na-cionalne ugroženosti, kao što je to bio slučaj sa naletom uragana Katrina. Na-ime, nezavisna Federalna agencija za reagovanje u hitnim situacijama (FE-MA), koja je za vreme mandata Predsednika Klintona bila direktno odgovor-na Predsedniku, postala je 2003. godine deo Ministarstva za nacionalnu si-gurnost, a njen budžet za zaposlene i materijalne troškove u velikoj merismanjen kako bi se više sredstava ostavilo za pitanja nacionalne bezbedno-sti.47 Na čelo agencije, koja je sada bila deo velike hijerarhijske strukture, ime-novana su politički postavljena lica, koja nisu imala neophodna znanja za vo-


46 Ibid. 47 J. P. Pfiffner, »The First MBA President: George W. Bush as Public Administrator«,

Public Administration Review, januar/februar 2007.

đenje poslova u ovoj oblasti. Politizacija kadrovske strukture dovela je i do ve-likog odliva starijih profesionalnih kadrova iz ove agencije, koji su posao po-tražili u manje politizovanim strukturama.48 Svi ovi faktori uticali su nakrajnje nekompetetnu reakciju federalne uprave na veliku prirodnu katastro-fu uragana Katrina i neuspeh da se posledice te katastrofe umanje i saniraju,što je direktna posledica loše vođene personalne i organizacione politike i na-stavka politizacije federalne administracije.

Zaključak

Istorijski razvoj službeničkog sistema federalne uprave SAD-a ukazuje napostojanje dve suprotstavljene tendencije: centralizaciju upravljanja ljudskimresursima i depolitizaciju državne uprave, koja je posebno bila prisutna u pr-voj polovini prošlog veka, a zatim i potupno obrnuti proces decentralizacije ideregulacije sistema, sa pojačanom politizacijom, do koje je došlo krajem XXi početkom XXI veka. Ova tendencija, međutim, ne bi trebalo da čudi s obzi-rom da je velika većina zemalja koja rade na izgradnji kapaciteta državneuprave prolazi kroz slične razvojne cikluse, u zavisnosti od stepena razvojadruštvenog i političkog sistema. Izgradnja centralizovanog sistema upravljan-ja ljudskim kadrovima, kroz, između ostalog, osnivanje centralizovanih služ-bi ili agencija za upravljanje ljudskim resursima poželjna je u uslovima neraz-vijene državne strukture, koji karakteriše visoka politizovanost, nizak stepenpoverenja između političara i državnih službenika i široke mogućnosti korup-tivnog ponašanja. Uvođenje jedinstvenog službeničkog sistema, sa jasnim istriktnim procedurama smatra se osnovnim lekom za bolesti korupcije, zlou-potrebe i malverzacije. Međutim, mana ovog sistema je nedovoljna fleksibil-nost, koji akcenat stavlja na poštovanje procedura umesto na postizanju efi-kasnosti i ostvarenju postavljenih organizacionih ciljeva. Stoga se, kao reak-cija na neodostatke centralizovanog sistema javila potreba za pojednostavlji-vanjem komplikovanih procedura, decentralizacijom sistema upravljanjaljudskim resursima, i prenošenje procesa kontrole sa proceduralnog nivoa napolitički nivo, koji kao rezultat ima pojačanu politizaciju državne uprave. Vra-ćanje decentralizovanom sistemu upravljanja ljudskim resursima u SAD-uubrzo je, međutim, pokazalo i svoje drugo lice, kroz ugrožavanje postavlje-nog sistema službeničke neutralnosti i stvaranje politizovanog modela u ko-me se pre svega ceni politička lojalnost umesto profesionalizma.


48 Ibid.

U poslednjih nekoliko decenija, pod uticajem ideja iz privatnog sektora,velika pažnja u federalnoj adminstraciji posvećuje se ostvarenju efikasnostirada državne uprave i postizanju rezultata rada. To je, kao što smo videli, zaposledicu imalo uvođenje jedinstvenog sistema ocene rezultata rada državnihslužbenika Zakonom o državnim službenicima iz 1978. godine, koja je zatimzamenjena uvođenjem sistema postizanja organizacionih ciljeva iz 1993. go-dine. Iako se čini da je potrebno napraviti izbor između ova dva pristupa, re-šenje je najverovatnije u tome da se oba pristupa zajednički primene, umestoda se izabere samo jedan, jer ona nisu međusobno isključiva. Važno je obez-bediti vezu između individualnih i organizacionih ciljeva tako da se individu-alni ciljevi i rezultati rada u potpunosti uklapaju u organizacione vrednosti,što zahteva dublju analizu ciljeva organizacije, a takođe i njene organizacionei kadrovske strukture.

Sledeće, usko povezano pitanje na koje još nije dat jasan odgovor je i dali bi ocenu rezultata rada trebalo vezati za novčano nagrađivanje ponovo u cil-ju poboljšanja efikasnosti sistema. Mnogi autori smatraju da sistem bonusanije primeren javnom sektoru. Razlozi za to su da vezivanje novčanih bonu-sa za rezultate rada zahteva postojanje niza preduslova, kao što su, na primer,postojanje visokog stepena organizacionog poverenja, koji svoju osnovu imau sistemu zajedničkih vrednosti i ciljeva između rokovodilaca i zaposlenih, akoji često nisu prisutni u organima državne uprave.49 Neki autori takođesmatraju da prevelik akcenat na sistemu bonusa nedovoljnu pažnju posveću-je drugim, altruističkim motivima koja imaju zaposleni u javnom sektoru.50

Veliki broj najtalentovanijih i najodanijih državnih službenika traže zaposlen-je u državnoj upravi ne da bi zaradili novac, s obzirom na to da je mogućnostzarade novca mnogo veća u privatnom nego javnom sektoru, već zbog izazo-va koji se pred njima postavljaju, prirode posla, i mogućnosti da utiču na po-boljšanje života svojih sugrađana. Zbog toga je potrebno raditi na drugimaspektima motivacije državnih službenika, kao što su: davanje slobode i pod-sticanje kreativnosti u radu, postojanje dobrog menadžment organizacije ko-ji dobro osmišljava zadatke i podstiče svojim primerom službenike na ostva-renje najboljih rezultata i sl.

I najzad, politizacija federalne uprave ostaje jedno od najbolnijih pitanjasa kojima se američka administracija suočava i danas. Iako je sistem politič-kog »plena« jos krajem XIX veka napušten kao koncept i ideologija državne


49 P. W. Ingraham, »Of Pigs and Pokes and Policy Diffustion: Another Look at Pay forPerformance«, Public Administration Review, juli/avgust 1993, str.348-356.

50 P. Ingraham, »Building Bridges over Troubled Waters: Merit as a Guide,« ibid.

uprave, on je i dalje veoma primamljiv legitimno izabranim Predsednicima,koji se ne ustručavaju da na ključna mesta postave lica sa političkim, umestoprofesionalnim zaslugama. To u velikoj meri ugrožava ostvarenje odavno po-stavljenog vrednosnog sistema profesionalne i kompetentne uprave, zaštićeneod nelegitimnog pritiska političara, u cilju ostvarenja javnog interesa.

Aleksandra Rabrenović, PhDInstitute of Comparative Law, Belgrade

THE US CIVIL SERVICE DEVELOPMENT: FROM THE SPOILS TO THE MERIT BASED SYSTEM

The paper analyses historical development of the US civil service since XIXcentury to date. Until the end of XIX century, the US federal service was charac-terized by wide-spread political patronage and corruption, which resulted in acreation of a so-called »spoils system«. The Pendleton Act of 1883 made a radi-cal shift in the development of the US civil service, by introducing the concept ofnon partisan merit and protection from political influence in the recruitment,promotion and retention of federal government workers. The author argues thatthe concept of merit further denotes a public service character – a desire to actnot for individual self interest but for a broader public good. Merit is thereforerelated to values, ideals and ethics to the appropriate role of the civil service indemocracy and thus to governance in a democratic society.

The paper further analyses the provisions of the Civil Service Reform Act of1978, which constitutes the first major reform of the federal public service per-sonnel system since the Pendleton Act. The idea was to develop civil service re-form proposal that would make government more efficient and businesslike.Objectives were to modernize human resource management by streamlining thesystem through simplification and decentralization and restructure the reformmanagement structures by replacing the Civil Service Commission, creating theSenior Executive Service, as a highly-professional senior civil service and to ad-dress such issues as productivity, compensation and performance evaluation.Performance appraisals and merit pay were standardized and procedurally so-und, but lacked in higher productivity outcomes. The original merit pay systemwas therefore eventually replaced and abandoned in 1993. National Performan-


ce Review (NPR) shifted the focus away from the individual performance ap-praisal and rewards and toward agency or organizational goals instead. Furt-hermore, the Senior Executive Service did not become the higher civil servicethat its framers had envisioned. However, members of the Senior Executive Ser-vice do enjoy the prestige of senior personnel and their position allows them tofocus on leadership and career development. Nevertheless, the Senior ExecutiveService structure has also allowed politicians to infiltrate their political supportsinto the career bureaucratic structures, which had a negative effect on career ci-vil servants morale.

Politicization remains one of the weakest points of the US federal admini-stration. The number of political appointees steadily increased during the lasthalf ot the 20th century and beginning of the 21st century, as did the methods ofappointment to those positions. A great majority of political appointees lack mi-nimal technical qualifications or understanding of how to work with the careercivil servants. Therefore, their increased number creates an extra political andmanagement burden for the White House. Although the Presidents have legiti-mate authority to direct the executive branch, the career civil service assumes alevel of expertise that permits questioning political directives if they are questio-nable or unsound. Further politicization of the civil service may, however, jeo-pardize civil servants commitment to broader public good and integrity in per-forming one’s job to the best of one’s ability and therefore put at risk the realiza-tion of the US civil service merit ideal.

Key words: merit based civil service, US federal administration, human re-sources management


Doc. dr Marko DavinićPravni fakultet Univerziteta u Beogradu

POJAM, VRSTE I AKTIVNOSTI FEDERALNIH AGENCIJA U PRAVNOM SISTEMU SAD

Federalna administracija u SAD sastoji se od različitih vrsta resora, bi-roa, komisija, odbora i drugih tela koja ostvaruju nacionalnu politiku u po-gledu regulisanja aktivnosti građana i organizacija, upravljanja državnomimovinom, distribucije socijalne pomoći, izdavanja licenci i dozvola i sl. Fe-deralne agencije klasifikovane su u radu u četiri različite kategorije.

Najvažnije među njima su upravni resori (departmani), čije starešineobrazuju predsednikov neformalni kabinet. Resori mogu u sebi sadržatiagencije, koje nose najrazličitije nazive kao što su služba (service), uprava(administration), biro (bureau) i sl. Takođe, veliki broj agencija nalazi seizvan upravnih resora (departmana), ali i dalje unutar izvršne vlasti.

Sve pomenute agencije (resori, agencije u njihovom sastavu i agencijevan njihovog sastava) smatraju se delom izvršne vlasti i podložne su usme-ravanju i kontroli od strane predsednika SAD.

Međutim, postoje i agencije koje se, po mišljenju mnogih, nalaze izvanokvira izvršne vlasti. One se nazivaju nezavisne regulatorne agencije (inde-pendent regulatory agencies) i ne pripadaju ni jednom upravnom resoru,niti se nalaze pod direktnom kontrolom predsednika SAD.

Posebnu vrstu entiteta predstavljaju nezavisne državne korporacije (in-dependent government corporations), koje se osnivaju za obavljanje onihusluga koje su tradicionalno rezervisane za privatan sektor. Međutim, spe-cifična funkcija i status ovakvih korporacija utiče da se one, najčešće, nesmatraju federalnim agencijama, i pored očiglednih sličnosti koje poseduju.

Federalne agencije će i u narednom periodu imati, nesumnjivo, znača-jan uticaj na svakodnevni život američkih građana. Velika ekonomska kri-

71

* Dr Marko Davinić, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

za, koja je zahvatila američki finansijski sektor tokom 2008. godine, dodat-na je potvrda neutemeljenosti shvatanja koja slobodno tržište i privatnu in-cijativu posmatraju kao idealne i samodovoljne mehanizme regulisanjaekonomskih kretanja. Potpuno je jasno da će država, u predstojećem perio-du, morati još snažnije da interveniše u rešavanju nagomilanih ekonomskihi socijalnih problema u američkom društvu.

Ključne reči: federalne agencije - upravni resori (departmani) - neza-visne regulatorne agencije - nezavisne državne korporacije

* * *

Federalne agencije imaju specifično mesto u američkom pravnom si-stemu. Njihova egzistencija i funcionisanje pretpostavlja aktivnu ulogusve tri grane državne vlasti SAD. Tako, Kongres svojim aktima formiraagencije i određuje njihov mandat. Izvršna vlast, na čelu sa predsedni-kom SAD, kontroliše njihov rad, naročito ako su u pitanju agencije kojese nalaze pod njegovom neposrednom kontrolom, dok sudovi kontrolišupoštovanje Ustava i zakona od strane agencija u obavljanju njihovih ak-tivnosti.1 Ukoliko agencije izgube podršku ovih organa, obično se suoča-vaju sa mogućnošću značajnog prestruktuiranja, a u krajnjoj konsekven-ci mogu biti i ukinute.2

Međutim, samo postojanje agencija izaziva velike sporove u američkojjurisprudenciji. Ono je, po mnogima, u suprotnosti sa osnovnim principimapodele vlasti izraženim u Ustavu SAD. Osnovni razlog za ovakva gledištaogleda se u činjenici da veliki broj agencija objedinjuje u sebi zakonodavnu,izvršnu i sudsku vlast. One mogu imati kvazi-legislativna ovlašćenja u pogle-du donošenja propisa kojima se reguliše delatnost pojedinaca i organizacija,izvršnu vlast da primene te propise u praksi, kao i kvazi-sudsku vlast da od-

72 DOC. DR MARKO DAVINIĆ

1 O navedenim oblicima kontrole agencija, videti opširno: Marko Davinić, Koncepcijaupravnog prava SAD, Dosije, Beograd, 2004, str. 103 – 112, 155 – 210.

2 Tako je Komisija za atomsku energiju (Atomic Energy Commission) tokom sedamde-setih godina došla na udar kritike zbog prenaglašene promocije nuklearne energije, istovre-meno zapostavljajući osnovna pitanja bezbednosti i zaštite životne sredine. Kao odgovor, iz-vršna i zakonodavna vlast su brojne funkcije ove agencije prenele na Resor za energiju (De-partment of Energy), dok je formirana nova agencija, Regulatorna komisija za nuklearnuenergiju (Nuclear Regulatory Commission) sa isključivo regulatornim ovlašćenjima. Videti:Ernest Gellhorn, Ronald M. Levin, Administrative Law and Process, West Publishing Co., St.Paul, 1997, str. 35 - 36.

lučuju o saglasnosti pojedinačnih akcija sa tim propisima u konkretnom slu-čaju.3 Takva koncentracija ovlašćenja navela je pojedine autore da proglaseagencije četvrtom granom državne vlasti SAD.4

Pojam i vrste federalnih agencija

Agencije su se javile na američkom tlu još krajem XVIII veka. Osnovnirazlog njihovog nastanka leži u činjenici da one okupljaju ljude koji svojimstručnim znanjima omogućavaju rešavanje problema koje predsednik, člano-vi Kongresa i sudije ne bi mogli sami da reše.5 Takođe, kao jedna od njihovihosnovnih osobina navodi se efikasnost, koja je posledica kako stručnosti licaunutar agencija, tako i specifičnosti njihove organizacione strukture. Njihovarelativna nezavisnost u odnosu na politička kretanja u SAD, čini njihovu po-litiku racionalnijom i stabilnijom.6

Međutim, definisati američke upravne organe nije nimalo lak posao.7 Usamom Zakonu o upravnom postupku SAD (APA) iz 1946. godine, pod

POJAM, VRSTE I AKTIVNOSTI FEDERALNIH AGENCIJA U PRAVNOM SISTEMU SAD 73

3 Tako, na primer, Agencija za zaštitu životne sredine (Environmental ProtectionAgency) može usvojiti propis kojim se zabranjuje uništavanje močvara, nadgledati poštova-nje tog propisa i izreći novčanu kaznu u slučaju njegove povrede. Na taj način agencija isto-vremeno ima ulogu zakonodavca, policajca i sudije. William F. Funk, Richard H. Seamon,Administrative Law - Examples and Explanations, Aspen Law & Business, New York, 2001,str. 24.

4 Ovaj izraz je prvi put upotrebljen 1937. godine u izveštaju Ruzveltovog Komiteta zaadministrativni menadžment (Committee on Administrative Management). Takođe, sudijaRobert Džekson je u odluci u slučaju Federal Trade Commission v. Ruberoid Co., 343 U.S. 470,iz 1952. godine, istakao da su agencije ‘’postale istinska četvrta grana državne vlasti koja je po-remetila našu pravnu teoriju o trodeobi vlasti, na isti način kao što je koncepcija četvrte dimen-zije poremetila naše trodimenzionalno razmišljanje’’. David H. Rosenbloom, AdministrativeLaw for Public Managers, Westview Press, Boulder, 2003, str. 11- 12.

5 Tako se naglašava, da je „postalo očigledno da Kongres nema vremena, strpljenja, ili po-sebnih talenata da reguliše sve vitalne aktivnosti koje su neophodne za očuvanje društvenog po-retka i progresa u američkom društvu“. Videti: Kenneth F. Warren, Administrative Law in thePolitical System, Westview Press, Boulder, 2004, str. 15.

6 Međutim, mane agencija proizlaze direktno iz njihovih prednosti. Tako njihov eks-pertski sastav može dovesti do uskog sagledavanja problema i izvesne arogancije. Takođe, te-žnja za efikasnošću može narušiti pojedina ljudska prava, dok nedostatak političke kontrolemože prouzrokovati neodgovornost u vršenju aktivnosti. Videti: William Burnham, Intro-duction to the Law and Legal System of the United States, West Group, St. Paul, 2002, str. 196- 197.

7 Posle II svetskog rata Kongres je zajedno sa predsednikom SAD, organizovao komisijusa zadatkom da prouči celokupnu američku administraciju i da predloži mere njenog upravlja-nja. Ova komisija je po svom Predsedniku dobila naziv Huverova komisija i obuhvatala je

agencijom se podrazumeva ‘’svaki organ vlasti vlade SAD, bio on u sastavu ilipod kontrolom drugog organa’’, sa određenim izuzetcima od kojih su najzna-čajniji Kongres, sudovi i Distrikt Kolumbije (District of Columbia). Vrhovnisud SAD je u slučaju Franklin v. Massachusetts (505 U.S. 788) iz 1992. godi-ne, zauzeo stav da Zakon o upravnom postupku takođe isključuje i predsed-nika SAD iz ove definicije. U svakom slučaju, ovakva definicija agencije je iz-uzetno široka i obuhvata u sebi ogroman broj različitih organa i tela.8

Najvažniji među njima su upravni resori (departmani), kojih je trenutno15 u američkom sistemu. Njihove starešine obrazuju predsednikov neformal-ni kabinet, i nose naziv sekretara (Secretary), osim funkcionera na čelu reso-ra pravde (Attorney General).9


eksperte u oblasti organizacije upravljanja. Ovo telo je podnelo detaljan izveštaj Kongresu1949. godine, koji se sastojao od preko 2,5 miliona reči. Na jednom mestu u izveštaju komi-sija tvrdi da američka federalna uprava obuhvata 65 većih resora i samostalnih centralnihustanova. Na drugom mestu se ističe da je taj broj 59, uz mogućnost da ih možda ima i 74,dok ukupan broj centralnih ustanova iznosi prema nalazu komisije 1816. Ova studija, iakorađena pre više od pola veka, pokazuje svu težinu određivanja i definisanja američke uprave.Videti: Eugen Pusić, Američka uprava, Matica Hrvatska, Zagreb, 1954, str. 135.

8 Danas u američkom sistemu funkcioniše preko 2000 federalnih agencija, koje zapošlja-vaju oko 2,7 miliona službenika (ne računajući vojna lica). U ove brojke, naravno, nisu ura-čunate ni agencije i službenici unutar država-članica SAD. Zanimljivo je da su nakon sticanjanezavisnosti američku birokratiju činila samo tri resora (finansija, spoljnih poslova i odbra-ne), u kojima je bilo zaposleno ukupno 780 službenika. Do značajnijeg povećanja broja agen-cija i zaposlenih lica u njima došlo je tek nakon završetka Građanskog rata. Navedeno pre-ma: Samuel Kernell, Gary C. Jacobson, The Logic of American Politics, CQ Press, Washing-ton, D.C., 2003, str. 280 – 282, 286.

9 Videti: Ratko Marković, Ustavno pravo i političke institucije, Službeni glasnik, Beograd,1999, str. 219 - 220; Trenutno, predsednikov kabinet čine sledeći upravni resori: Resor poljo-privrede (Department of Agriculture, http://www.usda.gov), Resor trgovine (Department ofCommerce, http://www.commerce.gov), Resor odbrane (Department of Defense,http://www.defenselink.mil), Resor prosvete (Department of Education, http://www.ed.gov),Resor energetike (Department of Energy, http://www.energy.gov), Resor zdravstva i socijalnihslužbi (Department of Health and Human Services, http://www.dhhs.gov), Resor državne si-gurnosti (bezbednosti) (Department of Homeland Security, http://www.dhs.gov), Resor sta-novanja i urbanizma (Department of Housing and Urban Development, http://www.hud.gov),Resor unutrašnjih poslova (Department of the Interior, http://www.doi.gov), Resor pravde(Department of Justice, http://www.usdoj.gov), Resor za rad (Department of Labor,http://www.dol.gov), Resor inostranih poslova (Department of State, http://www.state.gov),Resor transporta (Department of Transportation, http://www.dot.gov), Resor finansija (De-partment of the Treasury, http://www.ustreas.gov) i Resor za pitanja veterana (Department ofVeterans Affairs, http://www.va.gov). Izvor: Congress at your fingertips, Capitol advantage pu-blishing, Merrifield, 2003, str. 3 - 4 (stranice posećene 8. 10. 2008); Zanimljivo je da su raz-lozi za osnivanje pojedinih resora bili mnogo više simboličnog i taktičkog, nego suštinskogkaraktera. Tako se ističe da je Resor prosvete osnovan 1979. godine na insistiranje tadašnjeg

Međutim, kabinet u SAD ne predstavlja poseban kolektivan organ. Onnema nikakva posebna ovlašćenja, niti snosi kao telo odgovoranost za svoj radpred Kongresom.10 U tome je i osnovna razlika između američkog predsed-ničkog sistema, u kojem predsednik objedinjuje funkcije šefa države i premi-jera, u odnosu na engleski parlamentarni sistem u kojem je izvršna vlast or-ganizovana kao bicefalna i ima dva nosioca: šefa države (monarha) i vladu.11

Predsednik SAD imenuje članove kabineta ‘’na osnovu mišljenja i uz odo-brenje Senata’’, koji gotovo bez izuzetka daje svoju potvrdu.12 Članovi kabi-neta, kao starešine određenih resora, nadređeni su velikom broju službenika,kako u samom sedištu departmana u Vašingtonu, tako i širom SAD.13 Prili-kom regrutovanja službenika, vrlo dugo je primenjivan tzv. sistem plena (spo-ils-system). Stranka koja bi pobedila na izborima menjala je najveći deo činov-ničkog aparata dovodeći, od savezne do lokalne uprave, svoje pristalice i sim-patizere. To je bila posledica principa ‘’da pobedniku pripada plen suparni-


Predsednika Džimija Kartera (Jimmy Carter). Ovim činom on je želeo da iskaže zahvalnostučiteljima i nastavnicima za podršku koju su mu njihove organizacije pružile na predsednič-kim izborima 1976. godine. Takođe, formiranje Resora za pitanja veterana 1988. godine pred-stavljalo je kako izraz zahvalnosti ovim licima za velike žrtve koje su podneli tokom Vijet-namskog rata, tako i uspešan pokušaj tadašnjeg predsednika Ronalda Regana (Ronald Rea-gan) da pridobije njihove glasove za republikanskog kandidata na predsedničkim izborimaiste godine. Međutim, nijedan od pomenutih resora nije doveo do uspostavljanja i primenenovih programa, već su uglavnom obavljali iste funkcije, kao i agencije iz kojih su nastali. Vi-deti: S. Kernell, G. C. Jacobson, op. cit., str. 291.

10 Miodrag Jovičić, Veliki ustavni sistemi - elementi za jedno uporedno ustavno pravo,IRO Svetozar Marković, Beograd, 1984, str. 92.

11 Videti: R. Marković, op. cit., str. 227 - 228; O poređenju funkcije premijera u VelikojBritaniji sa funkcijom predsednika SAD, videti opširno: P. Myers, An Introduction to PublicAdministration, Butterworths, London, 1970, str. 13 - 15.

12 Ovo se dešava iz razloga što Senat prepoznaje snažnu potrebu predsednika da najvi-ša mesta u izvršnoj vlasti poveri licima od nesumnjivog poverenja. Videti: E. Gellhorn, R. M.Levin, op. cit., str. 59; Međutim, nije retka situacija da predsednik povuče svoj predlog za sta-rešinu određenog resora nakon negativnog publiciteta i pritiska javnog mnjenja tokom saslu-šanja u Senatu. Tako je 1993. godine predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) bio prinuđen dapovuče prva dva predloga za starešinu Resora pravde, nakon što su mediji objavili da su obakandidata za ovu funkciju ranije angažovali nelegalne imigrante, za obavljanje različitih po-slova u svojim domaćinstvima. Takođe, predsednik ponekad odustaje od pojedinih kandida-ta i pre nego što ih zvanično predloži, imajući u vidu da bi konkretna lica naišla na otpor uSenatu i njegovim odborima i da bi mu takav predlog naneo značajnu političku štetu. Vide-ti: S. Kernell, G. C. Jacobson, op. cit., str. 302.

13 Videti opširno: M. Jovičić, op. cit., str. 91 - 92; O kolikom broju službenika se radi,svedoči podatak da je samo u Resoru poljoprivrede 2000. godine bilo zaposleno oko 100 000službenika. Navedeno prema: Peter L. Strauss, Administrative Justice in the United States, Ca-rolina Academic Press, Durham, 2002, str. 129.

ka’’.14 Ovakav sistem dominirao je sve do tridesetih godina XX veka, kada je pre-ovladao tzv. sistem vrednosti (merit-system), po kome se u službu primaju naosnovu konkursa najbolji kandidati i ostaju u njoj bez obzira na promenu par-tija na vlasti. Ovaj sistem se danas primenjuje u odnosu na preko 90% činovnič-kih mesta, dok se sistem plena zadržao u odnosu na rukovodeća mesta.15

Tako se, članovi kabineta uglavnom biraju iz redova predsednikovih naj-bližih saradnika i ličnih prijatelja, a ređe su u pitanju eksperti za pojedineoblasti.16 Ako se to uzme u obzir, onda postaje jasnija koncepcija američkogpredsedničkog sistema u kome predsednik ima apsolutnu kontrolu nad reso-rima i njihovim starešinama. To mu omogućava da kontroliše, da li je politi-ka koju oni sprovode u saglasnosti sa njegovim sopstvenim pogledima. Akosmatra da to nije slučaj, predsednik može smeniti članove kabineta u svakommomentu i imenovati nove. Na taj način se u američkom sistemu formira hi-jerarhija izvršne vlasti, sa predsednikom na njenom vrhu, koji ima neograni-čenu vlast kontrole i nadzora.17

Pored resora (departmana) kao osnovne vrste upravnih organa, velikiznačaj u američkom sistemu imaju i druge agencije.

Resori mogu u sebi sadržati određene agencije, pa se tako, na primer, uokviru Resora zdravsta i socijalnih službi javlja Uprava za hranu i lekove (Foodand Drug Administration), u okviru Resora pravde funkcioniše Federalni is-tražni biro (Federal Bureau of Investigation, skraćeno FBI), a u okviru Resoraza transport postoji Federalna uprava za avijaciju (Federal Aviation Admini-stration). Ove agencije nose najrazličitije nazive kao što su služba (service),uprava (administration), biro (bureau) i sl. Na njihovom čelu se nalaze stare-šine koje takođe imaju različite nazive kao što su upravnik (Administrator) ilidirektor (Director). Njih najčešće imenuje predsednik SAD (na osnovu mi-šljenja i uz odobrenje Senata), ali oni mogu biti imenovani i od strane stare-šine koji se nalazi na čelu određenog resora.18

Međutim, veliki broj agencija nalazi se izvan upravnih resora (departma-na), ali i dalje unutar izvršne vlasti. Neke od ovih agencija imaju ogroman


14 Ove reči izrekao je senator države Njujork Vilijem Mersi (William Marcy) 1835. go-dine, tokom rasprave o trajanju mandata službenika. Navedeno prema: S. Kernell, G. C. Ja-cobson, op. cit., str. 283.

15 M. Jovičić, op. cit., str. 99. 16 R. Marković, op. cit., str. 220; Međutim, sve veći broj departmana, kao i velika opte-

rećenost njihovih starešina doprineli su smanjenju uloge kabineta kao osnovnog savetodav-nog tela predsednika. Poslednjih godina ovu ulogu su preuzeli savetnici Bele kuće, koji seimenuju bez odobrenja Senata. Videti: W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 5.

17 Videti: Bernard Švarc, Američko administrativno pravo - opšti pojmovi, Naučna knji-ga, Beograd, 1956, str. 34.

18 W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 6.

značaj za funkcionisanje američkog društva, kao što su Centralna obaveštaj-na agencija (Central Intelligence Agency, skraćeno CIA), Agencija za zaštitu ži-votne sredine (Environmental Protection Agency) ili Uprava za socijalno osi-guranje (Social Security Administration).19 Starešine ovih agencija imenovanisu od strane predsednika, na osnovu mišljenja i uz odobrenje Senata.

Sve ove agencije (resori, agencije u njihovom sastavu i agencije van njiho-vog sastava) deo su izvršne vlasti i podložne su usmeravanju i kontroli odstrane predsednika SAD.20

Međutim, postoje i agencije koje se, po mišljenju mnogih, nalaze izvan okvi-ra izvršne vlasti. One se nazivaju nezavisne regulatorne agencije (independent re-gulatory agencies) i ne pripadaju ni jednom upravnom resoru, niti se nalaze poddirektnom kontrolom predsednika ili starešine određenog resora.21


19 O značaju Uprave za socijalno osiguranje svedoči činjenica da ona ima budžet veći odbilo kog resora (657 milijardi dolara za 2008. godinu). Navedeno prema:http://www.ssa.gov/budget/2008bud.pdf (stranica posećena 9. 10. 2008).

20 O uticaju predsednika SAD (posebno Vilijema Klintona) na regulatornu politikuovih agencija, videti opširno: Elena Kagan, Presidential Administration, Harvard Law Review,br. 114, 2001, str. 2245 - 2385.

21 Jack M. Beermann, Administrative law, Aspen Law & Business, New York, 2000, str.3; Nastanku nezavisnih regulatornih agencija doprineo je razvoj američke industrije i ekono-mije nakon Građanskog rata. Naime, u ovom periodu bilo je neophodno regulisati na nacio-nalnom nivou oblasti kao što su železnički saobraćaj, bankarski sektor, naftna industrija, pro-izvodnja čelika i sl. Međutim, Kongres nije mogao (ili nije želeo) da samostalno uredi pome-nute oblasti, pošto su pitanja vezana za njih bila previše kompleksna, dinamična, ali i politič-ki riskantna. Sve je to doprinelo uspostavljanju prvih nezavisnih regulatornih agencija, na ko-ja su preneta znatno šira ovlašćenja, u odnosu na agencije koje su pripadale izvršnoj vlasti.Tako je, 1887. godine formirana Komisija za međudržavni promet (Interstate CommerceCommission), prva nezavisna regulatorna agencije na tlu Amerike. Ovaj proces naročito je in-tenziviran nakon velike ekonomske krize, koja je zahvatila američko društvo tridesetih godi-na XX veka. Videti: S. Kernell, G. C. Jacobson, op. cit., str. 293; Početkom XX veka formira-na je i Agencija federalnih rezervi (Federal Reserve System) koja do danas obavlja funkcijucentralne banke SAD, regulišući njihovu monetarnu politiku. Pomenuta agencija smatra se inajuticajnijom od svih nezavisnih regulatornih tela. Odluke koje ona donosi direktno utičuna kamatne stope, inflatorna kretanja, nezaposlenost, kao i celokupan ekonomski razvoj ze-mlje. Članovi upravljačkog odbora Agencije biraju se na 14 godina, a na njegovom čelu nala-zi se predsedavajući koji se postavlja na 4 godine (uz mogućnost reizbora). Ovaj funkcioner(trenutno je to Ben Bernanki) smatra se jednim od najuticajnih ljudi u celokupnom američ-kom sistemu, tako da njegovi komentari i predviđanja mogu izazvati promene vrednosti ak-cija na berzama. Iako, Kongres i predsednik SAD nisu uvek zadovoljni odlukama Federal-nih rezervi, oni ne pokušavaju da ostvare veću kontrolu nad ovom agencijom, pošto bi onapodrazumevala i veću odgovornost za njen rad. Uticaj ove agencije posebno je došao do iz-ražaja u saniranju posledica velike ekonomske krize koja je zahvatila američki finansijski si-stem u drugoj polovini 2008. godine. Uporediti: Isto, str. 295; http://www.federalreserve.gov(stranica posećena 9. 10. 2008).

Trenutno u SAD postoji oko 15 ovakvih agencija, među kojima su i Fe-deralna komisija za komunikacije (Federal Communications Commission),Federalna komisija za trgovinu (Federal Trade Commission), Regulatorna ko-misija za nuklearnu energiju (Nuclear Regulatory Commission), Nacionalnibord za radne odnose (National Labor Relations Board) i sl. Sve one imaju ne-ke zajedničke osobine koje se mogu svesti na sledeće: na njihovom čelu najče-šće se nalazi grupa rukovodioca (a ne jedan starešina), najviše prosta većinatih lica može biti iz jedne političke partije, oni se postavljaju od strane pred-sednika (na osnovu mišljenja i uz odobrenje Senata) na tačno određeni pe-riod i mogu biti uklonjeni sa pozicije samo u slučaju postojanja jasnog razlo-ga (cause), za razliku od većine službenika u okviru izvršne vlasti, koji se na-laze na ‘’usluzi’’ predsedniku.22

Nezavisnost ove vrste agencija u odnosu na predsednika SAD kao nosi-oca izvršne vlasti, počiva upravo na njihovim osnovnim osobinama. Tako, sa-ma činjenica da se na čelu ovih agencija nalazi nekoliko lica, otežava njenukontrolu od strane predsednika, jer je uvek lakše kontrolisati pojedinca negogrupu ljudi.23 Takođe, nemogućnost predsednika da smenjuje lica na čelu ne-zavisnih agencija (osim u tačno određenim slučajevima nezakonitog rada izanemarivanja osnovnih dužnosti), otežava mogućnost uticaja na njihovrad.24 Konačno, pravilo da najviše prosta većina rukovodećih članova nezavi-sne agencije može pripadati jednoj političkoj partiji, bitno ograničava pred-


22 Postoji nekoliko načina na osnovu kojih se može utvrditi da li jedna agencija spadau grupu nezavisnih regulatornih agencija. Jedan od načina je da se u samom zakonu, kojimje agencija formirana, proveri da li ona ima osnovne osobine ove vrste agencija. Drugi načinpodrazumeva pronalaženje Zakona o smanjenju rada sa dokumentima (Paperwork ReductionAct, 44. U.S.C. § 3502(5)), koji sadrže detaljnu listu nezavisnih regulatornih agencija. Tako-đe, samo ime agencije može biti veoma indikativno. Ako agencija u svom nazivu sadrži rečkomisija (commission) ili bord (board), velika je verovatnoća da je u pitanju nezavisna regu-latorna agencija, jer se na njemom čelu nalazi grupa ljudi, a ne pojedinac. Videti: W. F. Funk,R. H. Seamon, op. cit., str. 7; Uporediti: P. L. Strauss, op. cit., str. 133 - 135.

23 Kada je Predsednik Bil Klinton zamenio Džordža Buša starijeg na mestu predsedni-ka SAD 1992. godine, on je otpustio sve postavljene funkcionere u agencijama pod njegovomkontrolom, koji sami nisu podneli ostavku. Na njihovo mesto doveo je članove ili simpatize-re svoje (Demokratske) stranke. Tako nešto nije moguće u nezavisnim regulatornim agenci-jama. W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 9.

24 Tako na primer, Federalna komisija za komunikacije (Federal Communications Com-mission) ima pet članova, od koji je svaki imenovan ne period od pet godina. Svake godinejednom članu komisije ističe mandat, što otvara mogućnost predsedniku da imenuje ‘’svog’’kandidata. Međutim, nakon imenovanja, on nema mogućnost otpuštanja tog lica, čak iakose u budućnosti ne bude slagao sa njegovom politikom. Isto.

sednika u imenovanju novih članova i obezbeđuje prisustvo određenog bro-ja članova iz njemu konkurentne stranke.25

Međutim, nezavisnost ove vrste agencija ne treba shvatiti u apsolutnomsmislu. Tako, predsednik imenuje predsedavajućeg agencije (na osnovu mi-šljenja i uz odobrenje Senata) iz redova njenih članova. Iako predsedavajućiagencije nema mogućnost donošenja odluka u njeno ime (zašta je potrebnavećina glasova svih njenih članova), njegova pozicija je vrlo uticajna i čestopresudno utiče na stav ostalih članova agencije.

Takođe, predsednik će često naći nekog od članova agencije iz suprotnestranke koji će deliti njegova uverenja. To naročito može doći do izražaja uposlednjoj godini mandata nekog od članova, kada se, zbog želje za reizbo-rom, član konkurentne stranke može prikloniti politici predsednika.26

To sve doprinosi shvatanju da se nezavisne regulatorne agencije samouslovno mogu smatrati izolovanim i samostalnim u odnosu na izvršnu vlastSAD.27

Konačno, posebnu vrstu entiteta u američkom sistemu predstavljaju ne-zavisne državne korporacije (independent government corporations), koje seosnivaju za obavljanje onih usluga, koje su tradicionalno rezervisane za pri-vatan sektor (dostavljanje pošte, snabdevanje električnom energijom, obez-beđenje transportnih usluga i sl.). Ipak, važnost ovakvih aktivnosti utiče daone nisu (ili bar ne u potpunosti) prepuštene privatnom sektoru, već se regu-lišu i obezbeđuju od strane države.28 Na sličan način kao i kod nezavisnih re-gulatornih agencija, članove njihovog odbora postavlja predsednik (na osno-vu mišljenja i uz odobrenje Senata), ali ovde još u većoj meri dolazi do izra-žaja samostalnost rukovodećeg funkcionera, koji po svojim ovlašćenjima, uvelikoj meri, podseća na direktora privatnog preduzeća. Ovakva nezavisnost


25 Isto; O odnosu predsednika SAD i nezavisnih regulatornih agencija (naročito u kon-tekstu tumačenja odredbi Ustava SAD), videti: Lawrence Lessig, Cass R. Sunstein, The Pre-sident and the Administration, Columbia Law Review, br. 94, 1994, str. 1 - 120.

26 W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 10; O glasanju unutar same agencije, videti: P.L. Strauss, op. cit., str. 23.

27 O nezavisnim regulatornim agencijama, videti opširno: Marshall J. Breger, Gary J.Edles, Established by Practice: The Theory and Operation of Independent Federal Agencies, Ad-ministrative Law Review, br. 52, 2000, str. 1111 - 1294.

28 U pojedinim slučajevima država obezbeđuje pružanje odgovarajućih usluga zato štone postoji dovoljno interesovanje od strane privatnog sektora. Tako je Nacionalna korporaci-ja za železnički saobraćaj (National Railroad Passenger Corporation, Amtrak) osnovana odstrane Kongresa 1970. godine, kako bi pomogla ovaj oblik saobraćaja, koji se nalazio u veli-kim problemima zbog nedostatka privatnih investicija, kao i sve veće konkurencije od stranedrumskog i vazdušnog saobraćaja. Videti: S. Kernell, G. C. Jacobson, op. cit., str. 296.

neophodna je zbog činjenice da državne korporacije mogu da prodaju i ku-puju robu i usluge, pozajmljuju i uzimaju novac na zajam, a takođe da tuže ibudu tužene na identičan način, kao i bilo koje privatno preduzeće. Naravno,ukoliko smatra potrebnim i neophodnim, Kongres može odlučiti da utiče naorganizaciju i ograniči aktivnosti ovakvih tela.29 Takođe, pomenute korpora-cije ne mogu samostalno da povećavaju naknade koje naplaćuju za pružanjesvojih usluga, jer su one dotirane od strane države zbog njihove važnosti zaameričke građane. Među najznačajnije organizacije ovog tipa spadaju Poštan-ska služba SAD (U.S. Postal Service), Uprava doline Tenesi (Tennessee ValleyAuthority), Federalna korporacija za osiguranje useva (Federal Crop Insuran-ce Corporation), Institucija Smitsonian (Smithsonian Institution), kao i Naci-onalna korporacija za železnički saobraćaj (National Railroad Passenger Cor-poration, Amtrak).30 Ipak, specifična funkcija i status ovih korporacija utičeda se one, najčešće, ne smatraju federalnim agencijama u striktnom smislu re-či i pored očiglednih sličnosti koje poseduju.31

Međutim, nisu svi federalni programi realizovani od strane federalnihagencija. Drugim rečima, u njihovom sprovođenju mogu učestvovati agenci-je država-članica,32 ali i subjekti privatnog i civilnog sektora na osnovu razli-čitih ugovora i grantova.33 Na ovaj način se zadržavaju veoma važni progra-mi za funkcionisanje države, bez nepopularnog povećanja broja agencija i dr-


29 Uporediti: Isto; K. F. Warren, op. cit., str. 17 – 18. 30 Isto.31 Videti: W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 10 – 11.32 O ulozi agencija država-članica u sprovođenju federalnih programa, videti: M. Davi-

nić, op. cit., str. 71 – 73.33 Tako se ističe da različiti univerziteti, instituti i laboratorije (svi izvan federalne struk-

ture) koriste više od 80% sredstava iz budžeta namenjenih naučnim istraživanjima. Navede-no prema: S. Kernell, G. C. Jacobson, op. cit., str. 297; Dok država nastoji da zaštiti javni in-teres, a privani sektor se rukovodi privatnim interesima, civilno društvo se stara o interesimapojedinih grupa unutar društva, posebno onih koje su ugrožene, odnosno nedovoljno zašti-ćene. U težnji da se sva tri navedena sektora društva (državni, privatni i civilni) objedine za-jedničkim pojmom, na zapadu je krajem XX veka u upotrebu uveden izraz “Governance”, zakoji ne postoji adekvatan termin u našem jeziku. Videti: L. David Brown, Sanjeev Khagram,Mark H. Moore, Peter Frumkin, Globalization, NGO, and Multisectoral Relations, in Gover-nance in a Globalizing World, Joseph S. Nye Jr., John D. Donahue, (eds.), Brookings Institu-tion Press, Washington, D.C., 2000, str. 275 – 276; Donald F. Kettl, The Transformation of Go-vernance, Public Administration for Twenty-First Century America, The Johns Hopkins Uni-versity Press, Baltimore, 2002, str. xi; Marko Davinić, Globalization and Governance: NewChallenges for American Leadership, The George Washington Center for the Study of Globa-lization, http://gstudynet.org/publications/OPS/papers/CSGOP-07-02.pdf (stranica poseće-na 12. 10. 2008).

žavnih službenika. Konačno, ovakav model postao je dominantan obrazacfunkcionisanja modernih država, koje se suočavaju sa sve brojnijim i složeni-jim problemima u doba globalizacije.34

Osnovne aktivnosti federalnih agencija

Agencije obavljaju čitav niz aktivnosti i funkcija u SAD, kako na federal-nom nivou, tako i u samim državama-članicama i lokalnim zajednicama.One svojim aktivnostima, u velikoj meri, utiču na svakodnavni život građanaSAD.35 Agencije donose veoma značajne odluke kojima kreiraju politiku u


34 Pomenuti model postao je poznat pod nazivom javno-privatno partnerstvo (public-pri-vate partnership) i vremenom se javio u najrazličitijim sferama društvenog života. Zanimljiv je po-datak da je preko 1000 privatnih kompanija angažovano u SAD samo u okviru njene vojne indu-strije. Takođe, tokom drugog rata u Iraku na svakih deset američkih vojnika dolazilo je jedno liceiz privatnog ili civilnog sektora. Oni su angažovani od strane američke države za obavljanje najra-zličitijih poslova kao što su obezbeđenje diplomata, održavanje aviona i tenkova, obučavanja irač-kih snaga bezbednosti, spremanje hrane, pa čak i saslušanje i ispitivanje iračkih zarobljenika. Vi-deti opširno: Stephen Goldsmith, William D. Eggers, Governing by Network, The New Shape of thePublic Sector, Brookings Institution Press, Washington D.C., 2004, str. 10 – 14; O različitim obli-cima saradnje javnog i privatnog sektora u SAD, videti: David Osborne, Ted Gaebler, ReinventingGovernment, How the Entrepreneurial Spirit Is Transforming the Public Sector, A Plume Book, NewYork, 1993; Michael Hynes, Sheila Nataraj Kirby, Jennifer Sloan, A Casebook of Alternative Gover-nance Structures and Organizational Forms, RAND, Washington D.C., 2000.

35 Koliko je taj uticaj jak, svedoči i studija o svakodnevnom uticaju agencija na život proseč-nog studenta državnog fakulteta u SAD. Tako, njegov radni dan obično započinje tuširanjem.Snabdevanje vodom je, uglavnom, kontrolisano od strane lokalne agencije. Takođe, sastav svihsredstava za ličnu higijenu kontrolisan je od strane federalnih agencija. Prilikom sušenja kose, stu-dent koristi fen, koji je proizveden u saglasnosti sa pravilima donetim od strane federalne agenci-je. Nakon toga sledi doručak. Prema federalnoj regulativi, svaki proizvod za ishranu, na svojoj am-balaži, mora da sadrži nutricione podatke. Rok upotrebe svakog proizvoda zasnovan je na fede-ralnim i standardima država-članica. Sledi odlazak na fakultet, sopstvenim kolima ili javnim pre-vozom. Svaki auto mora da ima ugrađen sigurnosni pojas ili vazdušni jastuk (ili i jedno i drugo),jer je takav standard nametnut proizvođačima automobila od strane federalnih ili agencija drža-va-članica. Javni prevoz dotiran je od strane sva tri nivoa vlasti SAD (federalni, državni, lokalni).Zgrade državnih fakulteta su finansirane, uglavnom (70 %), od strane poreskih obveznika drža-va-članica. Deo školarine studenti plaćaju putem federalnih kredita, dok je veći deo školarine sub-vencionisan novcem poreskih obveznika. Laboratorije na fakultetima su opremljene novcem Na-cionalne fondacije za nauku (federalna agencija), kao i sredstvima privatnih korporacija, koje sena taj način oslobađaju dela poreskih obaveza. Sledi ručak, pri čemu su prehrambeni proizvodipodvrgnuti kontroli od strane federalnih agencija. Konzumiranje alkohola je regulisano zakonimadržava članica, a kontrolisano je od strane lokalne policije. Večernji sati su obično rezervisani zagledanje televizije, pri čemu je osnivanje i funkcionisanje radio i televizijskih stanica u nadležno-sti Federalne agencije za komunikacije. Navedeno prema: Benjamin Ginsberg, Theodore J. Lowi,Margaret Weir, We the people, An Introduction to American Politics, W. W. Norton & Company,New York, London, 1997, str. 11.

najrazličitijim oblastima društvenog života.36 Kongres samo na uopšten na-čin usmerava rad federalnih agencija, ostavljajući vrlo širok prostor diskreci-onim ovlašćenjima ovih organa.37

Ogroman broj, kao i raznolikost federalnih agencija, umnogome otežavaposao grupisanja njihovih osnovnih aktivnosti.38 Međutim, na krajnje uop-šten način, njihove funkcije bi se mogle klasifikovati u nekoliko osnovnihgrupa:


36 Kako se ističe, ‘’na više načina, bezbrojne aktivnosti svakodnevnog života - zaposlenje,putovanje, transakcije, rekreacija, kao i hrana, piće i disanje - pod uticajem su (...) federalnihupravnih agencija, četvrte grane državne vlasti’’. Steven P. Croley, Theories of Regulation: In-corporating the Administrative Process, Columbia Law Review, br. 98, 1998, str. 3.

37 J. M. Beermann, op. cit., str. 4.38 O konkretnim aktivnostima najvažnijih federalnih agencija u SAD, kako onih u okvi-

ru izvršne vlasti (ne računajući upravne resore - departmane o kojima je već bilo reči), takoi nezavisnih, videti opširno na sledećim veb adresama: Biro za alkohol, duvan, vatreno oruž-je i eksploziv (Bureau of Alcohol, Tobacco, Firearms and Explosives, http://www.atf.treas.gov),Biro za cenzus (statistiku) (Bureau of the Census, http://www.census.gov), Centralna obave-štajna agencija (Central Intelligence Agency, http://www.cia.gov), Komisija za ljudska prava(Commission on Civil Rights, http://www.usccr.gov), Komisija za sigurnost potrošačkih pro-izvoda (Consumer Product Safety Commission, http://www.cpsc.gov), Agencija za narkotike(Drug Enforcement Administration, http://www.dea.gov), Agencija za zaštitu životne sredine(Environmental Protection Agency, http://www.epa.gov), Komisija za jednaku mogućnost za-pošljavanja (Equal Employment Opportunity Commission, http://www.eeoc.gov), Uprava zakredite u poljoprivredi (Farm Credit Administration, http://www.fca.gov), Federalna upravaza avijaciju (Federal Aviation Administration, http://www.faa.gov), Federalni istražni biro(Federal Bureau of Investigation, http://www.fbi.gov), Federalna komisija za komunikacije(Federal Communications Commission, http://www.fcc.gov), Federalna regulatorna komisijaza energiju (Federal Energy Regulatory Commission, http://www.ferc.gov), Federalna izbor-na komisija (Federal Election Commission, http://www.fec.gov), Federalna agencija za kriznimenadžment (Federal Emergency Management Agency, http://www.fema.gov), Federalnauprava za autoputeve (Federal Highway Administration, http://www.fhwa.dot.gov), Federal-na uprava za železnice (Federal Railroad Administration, http://www.fra.dot.gov), Agencijafederalnih rezervi (Federal Reserve System, http://www.federalreserve.gov), Federalna komi-sija za trgovinu (Federal Trade Commission, http://www.ftc.gov), Federalna uprava za prevoz(Federal Transit Administration, http://www.fta.dot.gov), Uprava za hranu i lekove (Food andDrug Administration, http://www.fda.gov), Opšta služba za računovodstvo (General Accoun-ting Office, http://www.gao.gov), Služba unutrašnjih prihoda (Internal Revenue Service,http://www.irs.gov), Komisija za međunarodnu trgovinu (International Trade Commission,http://www.usitc.gov), Odbor za zaštitu sistema vrednosti (Merit Systems Protection Board,http://www.mspb.gov), Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (National Aeronauticsand Space Administration, http://www.nasa.gov), Nacionalna umetnička baština (NationalEndowment for the Arts, http://www.arts.gov), Nacionalna uprava za bezbednost saobraćajana putevima (National Highway Traffic Safety Administration, http://www.nhtsa.gov), Naci-onalni odbor za radne odnose (National Labor Relations Board, http://www.nlrb.gov), Regu-latorna komisija za nuklearnu energiju (Nuclear Regulatory Commission,

a. Distribucija socijalne pomoći

Socijalna funkcija države, još od velike ekonomske krize tridesetih godi-na XX veka, dobija sve veći značaj u američkom društvu. Ovakav proces jenaročito intenziviran šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Danas, takođe, veliki broj agencija, kao svoju osnovnu funkciju vrši di-stribuciju socijalne pomoći i drugih državnih davanja određenim grupacija-ma stanovništva. Tu se, pre svega, podrazumeva pomoć namenjena starimosobama, veteranima, osobama sa posebnim potrebama (invalidima i men-talno bolesnim licima) i siromašnim slojevima stanovništva.39

Agencije koje obavljaju ovakvu funkciju, moraju tačno utvrditi koja licase mogu kandidovati za određeni program i koje uslove moraju ispuniti da biim se dodelila socijalna pomoć.40

Jedna od najznačajnih agencija ovog tipa je Uprava za socijalno osigura-nje (Social Security Administration), koja je osnovana još 1935. godine.41

b. Izdavanje licenci i dozvola

Ovu funkciju agencije obavljaju u najrazličitijim oblastima, kao što su iz-gradnja i funkcionisanje nuklearnih elektrana, seča federalnih šuma, funkci-onisanje komercijalnih avio-letova ili izdavanje dozvola za rad televizijskim iradio stanicama.42


http://www.nrc.gov), Služba nacionalnih parkova (National Park Service,http://www.nps.gov), Nacionalna fondacija za nauku (National Science Foundation,http://www.nsf.gov), Nacionalna uprava telekomunikacija i informisanja (National Telecom-munications and Information Administration, http://www.ntia.doc.gov), Nacionalni odbor zatransportnu sigurnost (National Transportation Safety Board, http://www.ntsb.gov), Agenci-ja profesionalne sigurnosti i zdravlja (Occupational Safety and Health Administration,http://www.osha.gov), Uprava za malu privredu (Small Business Administration,http://www.sba.gov), Uprava za socijalno osiguranje (Social Security Administration,http://www.ssa.gov), Carinska služba (U.S. Customs and Border Protection,http://www.cbp.gov), Služba za ribe i divlje životinje (U.S. Fish and Wildlife Service,http://www.fws.gov). Navedeno prema: Congress at your fingertips, Capitol advantage publis-hing, Merrifield, 2003, str. 5 – 7 (stranice posećene 8. 10. 2008).

39 Videti: J. M. Beermann, op. cit., str. 4.40 Alex Vinnitsky, Jennifer Weinzierl, Daniel R. Dinger, John M. Huberty, Jennifer

McDonough, Anne Marie Jancola, West Group High Court Case Summaries, Administrativelaw, West Group, St. Paul, 2002, str. 3.

41 William W. Fox, Jr., Understanding Administrative Law, Lexis Publishing, New York,2000, str. 1.

42 J. M. Beermann, op. cit., str. 4.

Agencije ovog tipa često regulišu i svakodnevne aktivnosti kompanija, anaročito cene koje one mogu naplaćivati za svoje usluge.

Najznačajnije agencije koje obavljaju ovu funkciju su Federalna komisijaza komunikacije (Federal Communications Commission), nadležna za oblastradiodifuzije, kao i Federalna regulatorna komisija za energiju (Federal Ener-gy Regulatory Commission), koja, između ostalog, izdaje dozvole za izgradnjui funkcionisanje hidro-centrala.43

c. Regulisanje aktivnosti građana i organizacija

Već je rečeno da agencije u velikoj meri utiču na svakodnevni život mili-ona ljudi u SAD, kao i na rad velikog broja kompanija. Tako na primer, Agen-cija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency) kontrolišeindustrijske i proizvodne aktivnosti svih kompanija u SAD, i pritom im na-meću stroge standarde u pogledu ispuštanja gasova i otpadnih voda. Agenci-ja profesionalne sigurnosti i zdravlja (Occupational Safety and Health Admi-nistration) propisuje stroga pravila u pogledu radnog prostora i uslova za radu svim kompanijama, kako bi se eventualne povrede na radu svele na što ma-nju meru.44

Međutim, i sve ostale federalne agencije u izvesnoj meri vrše ovu funkci-ju, jer svaka od njih na posredan ili neposredan način reguliše aktivnosti gra-đana i organizacija.

d. Upravljanje državnom imovinom

Pod ovom aktivnošću podrazumeva se staranje o imovini koja pripadafederalnoj državi. Veliki broj federalnih agencija u SAD obavlja ovu funkcijukao osnovnu. Tako, na primer, Služba nacionalnih parkova (National ParkService) reguliše upravljanje svim nacionalnim parkovima na teritoriji SAD,dok Služba za šume (Forest Service), koja se nalazi u okviru Resora poljopri-vrede, ima u svojoj nadležnosti upravljanje šumskim bogatstvom SAD.45

Velika raznolikost agencija u SAD ne pruža siguran oslonac za sistemati-zaciju bilo kakve vrste. Takođe, postoje agencije čije se aktivnosti ne mogusvrstati ni u jednu od prethodno navedenih kategorija, kao što je Nacionalnauprava za aeronautiku i svemir (National Aeronautics and Space Administra-tion, skraćeno NASA). Stoga, ovakav pokušaj grupisanja osnovnih funkcijaagencija treba samo uslovno shvatiti.


43 W. Fox , Jr., op. cit., str. 9.44 W. F. Funk, R. H. Seamon, op. cit., str. 11.45 Isto.

Pri tome, agencije obavljaju ovako brojne i raznolike funkcije putem for-mulisanja propisa (rulemaking) i “presuđivanja”- donošenje rešenja (adjudi-cation).

Osnovna razlika između njih sastoji se u činjenici da donošenje propisapodrazumeva usvajanje takvih akata kojima se na generalan način uređujubuduće situacije, dok se donošenje rešenja sastoji u primenjivanju postojećegpropisa na utvrđene činjenice u konkretnom slučaju.

Postupci donošenja pomenutih akata regulisani su na osnovu Zakona oupravnom postupku (Administrative Procedure Act, skraćeno APA) koji jeusvojen od strane Kongresa 1946. godine. Ovaj zakon nije imao, niti ima pre-tenziju da detaljno reguliše aktivnosti agencija, već samo da utvrdi osnovnestandarde i režim njihovog rada. Takođe, njime je dopuštena mogućnostutvrđivanja dodatnih zahteva i strožeg (ali ne i blažeg) režima u odnosu naagencije, putem zakona koji regulišu njihovo funkcionisanje, kao i propisa ko-je ovi upravni organi samostalno donose.46

Zaključak

Federalne agencije javile su se u američkom sistemu sa ciljem otklanjanjenagomilanih problema, koje predsednik, članovi Kongresa i sudije nisu moglisami da reše. Pri tome, načelna efikasnost ovih organa posledica je kakostručnosti lica unutar agencija, tako i specifičnosti njihove organizacionestrukture.

Krajnje uprošćena sistematizacija agencija obuhvatila bi u sebi četiriosnovne vrste ovih organa. Najvažniji među njima su upravni resori (depart-mani), na čijem čelu se nalaze lica koja formiraju predsednikov kabinet. Dru-gu vrstu agencija čine oni upravni organi, koji se nalaze unutar resora (de-partmana) i na čijem čelu se nalaze lica imenovana od strane predsednikaSAD (na osnovu mišljenja i uz odobrenje Senata) ili starešine resora. Porednjih postoje i agencije koje se nalaze izvan pojedinih resora i čije starešine ime-nuje predsednik SAD (takođe, na osnovu mišljenja i uz odobrenje Senata).Sve navedene vrste agencija deo su izvršne vlasti i na taj način podložne sna-žnoj kontroli od strane predsednika SAD, koji se nalazi na njenom čelu.

Četvrta vrsta federalnih agencija izaziva i najveće sporove u američkoj te-oriji. One se nazivaju nezavisne regulatorne agencije i ne pripadaju ni jednomupravnom resoru, niti se nalaze pod direktnom kontrolom predsednika SAD.


46 A. Vinnitsky (sa saradnicima), op. cit., str. 4; O Zakonu o upravnom postupku SAD,kao i o postupcima donošenja propisa i rešenja, videti opširno: M. Davinić, op. cit., str. 66 –68, 115 – 152.

Na njihovom čelu se, za razliku od ostalih agencija, nalazi grupa rukovodioca,koji se postavljaju od strane predsednika na tačno određeni period i mogu bitiuklonjeni sa pozicije samo u slučaju postojanja jasnog razloga. Ipak, nezavisnostove vrste agencija treba shvatiti samo u uslovnom smislu, zbog snažnog faktič-kog uticaja koji predsednik SAD može ostvariti u odnosu na ove organe.

Konačno, posebnu vrstu entiteta u američkom sistemu predstavljaju neza-visne državne korporacije (independent government corporations), koje se osni-vaju za obavljanje onih usluga, koje su tradicionalno rezervisane za privatan sek-tor (dostavljanje pošte, snabdevanje električnom energijom, obezbeđenje tran-sportnih usluga i sl.). Međutim, specifična funkcija i status ovih organa utiče dase one, najčešće, ne smatraju federalnim agencijama i pored značajnih sličnostikoje poseduju.

Ogroman broj, kao i raznolikost federalnih agencija, umnogome otežavaposao grupisanja njihovih osnovnih aktivnosti. Međutim, na krajnje uopštennačin, njihove funkcije bi se mogle klasifikovati u nekoliko osnovnih grupa: di-stribucija socijalne pomoći, izdavanje licenci i dozvola, regulisanje aktivnosti gra-đana i organizacija, upravljanje državnom imovinom i drugo. Pri tome, agenci-je obavljaju ovako brojne i raznolike funkcije putem formulisanja propisa (rule-making) i donošenje rešenja (adjudication), čiji postupci su na generaln način re-gulisani federalnim Zakonom o upravnom postupku.

Agencije će i u narednom periodu zauzimati značajno mesto u američkomdruštvu i državi. Njihove aktivnosti, uprkos snažnim tendencijama u pravcu de-regulacije različitih oblasti društva (karakterističnom za osamdesete i devedese-te godine XX veka), imaće, nesumnjivo, značajan uticaj na svakodnevni životameričkih građana. Velika ekonomska kriza koja je zahvatila američki finansijskisektor u drugoj polovini 2008. godine, dodatna je potvrda neutemeljenosti shva-tanja, koja slobodno tržište i privatnu incijativu posmatraju kao idealne i samo-dovoljne mehanizme regulisanja ekonomskih kretanja. Potpuno je jasno da ćedržava morati još snažnije da interveniše u rešavanju nagomilanih ekonomskih isocijalnih problema u američkom društvu. Pri tome, agencije moraju opravdatisvoju egzistenciju i dodatno razviti sopstvene tehnike, kako bi postizale bolje re-zultate, sa postojećim (ili čak manjim) sredstvima kojima će raspolagati.

Federalne agencije su, tokom protekla dva veka, osnivane sa zadatkom dastabilizuju ekonomiju, ublaže krajnosti neregulisanih tržišta i obezbede materi-jalnu sigurnost građana.47 Nema sumnje da će administrativni proces, i u nared-nom periodu, ostati karakteristični instrument političke i ekonomske reformeSAD.


47 Videti: E. Gellhorn, R. M. Levin, op. cit., str. 1.

Marko Davinić, PhDLaw School of Belgrade University

DEFINITION, TYPES AND FUNCTIONS OF FEDERAL AGENCIES IN THE

U.S. LEGAL SYSTEM

The federal bureaucracy comprises the diverse collection of departments,bureaus, services, commissions, boards and other units that carry out nationalpolicies (e.g. regulating private conduct, managing federal property, giving ordenying persons welfare benefits, licensing, etc). For the sake of the simplicity, wehave classified all federal agencies into four broad categories.

The most important agencies are departments, and their heads (secretari-es) form the President’s Cabinet. At the moment, there are 15 Departments withdifferent roles and functions (e.g. the Department for Homeland Security wasformed in 2002 with the main responsibility to organize the defense against ter-rorism).

Departments normally contain a number of agencies within them (e.g. theFederal Bureau of Investigation is placed inside the structure of Department ofJustice). The heads of these agencies are appointed by the President, or by thehead of the Department.

Third category of agencies finds its place outside Departments, but still in-side Executive Branch (e.g. the Central Intelligence Agency). The heads of theseagencies are also appointed by the President, with the advice and consent of theSenate.

All these agencies are considered part of the Executive Branch and are un-der substantial control of the President.

On the other side, Independent Regulatory Agencies (Commissions, Bo-ards) are designed to maintain their independence from the President and exe-cutive departments. They are founded to regulate vital areas which are too dyna-mic, technical or unpopular to be regulated by Congress (e.g. Federal Reserve Bo-ard is in charge of U.S. monetary policy). They are run by boards of commissi-oners, who are appointed by the President, with the advice and consent of theSenate. However, they can not be removed without “cause” (malfeasance),which means that they have substantial level of independence in their work. So-


metimes, those agencies are even described as “the headless fourth branch of go-vernment”.

In addition, there are independent government corporations responsible ofdelivering the kinds of services usually provided by private corporations (e.g. Na-tional Railroad Passenger Corporation – Amtrak). Despite the striking similari-ties with previous entities, they are not generally considered public agencies.

Deregulation process was dominant movement worldwide in the last twodecades of the XX century, with the dogmatic belief that the free market and pri-vate initiative take necessary corrective measures to solve all problems in modernsociety. However, corporate failures and scandals at the beginning of the XXIcentury (e.g. Enron, WorldCom) and especially huge economic crisis in 2008 ha-ve been warning signs for more regulatory reforms concerning markets, banks,insurance companies and corporations. Taking that into account, there is no do-ubt that federal agencies will play even more important role in American societyin the years to come.

Key words: federal agencies - departments - independent regulatory agen-cies - independent government corporations


Dr Goran P. IlićPravni fakultet, Univerziteta u Beogradu

ORGANIZACIJA KRIVIČNOG SUDSTVA U SAD

Poteškoće sa kojima se susreće krivično procesno zakonodavstvo zemaljakontinentalne Evrope nagnale su zakonodavce da izlaz potraže u uporednimrešenjima anglo-američkiog prava. Prilikom uvođenja novih procesnih reše-nja ne poklanja dovoljno pažnje razumevanju karaktera i ustrojstva institu-cija koje postoje u stranom postupku, previđaju se predstave procesnih uče-snika o njihovim ulogama u postupku, kao i vladajući pogledi o ciljevimakrivičnog postupka. Reformi krivičnog postupka se može pristutpiti samoako se poznaje i organizaciona strana procesa, odnosno organizacija i nad-ležnost sudova koji postupaju u krivičnim predmetima. Analiza organizaci-je krivičnih sudova u Sjedinjenim Američkim Državama je podrazumevalaodgovarajuća razmatranja o recepciji common law i dilemama koje su u ve-zi sa tim postojale, naročito u svetlu donošenja federalnog Ustava. Posebnapažnja je posvećena američkom shvatanju federalizma koji predstavlja odlu-čujući činilac organizacije američkog prava. Federalizam je simbol slobodeameričkih građana i potvrda da oni sami upravljaju na nivou lokalne zajed-nice, dok je upravljanje na nekom višem nivou izvedenog karaktera. U skla-du sa tim se razlikuju tri nivoa upravljanja: lokalni, državni i federalni.Shvatanje federalizma je imalo odlučujući uticaj i na organizaciju sudskemreže u Sjedinjenim Američkim Državama. Osnovna odlika sudskog siste-ma je postojanje paralelizma između sudova koji postoje u svakoj od save-znih država i federalnog sudskog sistema. Zbog specifičnosti sudske organi-zacije koja postoji u svakoj saveznoj državi teško je izdvojiti neke zajedničkekarakteristike, osim postojanja tri instance: prvostepene, apelacione i najvi-še. I u okviru federalnog sudskog sistema je moguće razlikovati tri stepena.U prvom odlučuju okružni sudovi, drugi stepen je u nadležnosti apelacionihsudova, a najviši sud je Vrhovni sud SAD. Analiza sudske nadležnosti u kri-vičnim predmetima pokazuje da se deljenju pravde, naročito pred nižim su-dovima u saveznim državama, upućuju ozbiljni prigovori sa stanovišta ga-rancija fer postupka. I postupak pravnih lekova ima neka rešenja koja su

89

potpuno nepoznata kontinentalnom pravo. Jedno od njih je diskrecionoovlašćenje Vrhovnog suda SAD da odluči da li će određeni predmet uzeti urazmatranje.

Ključne reči: Common law, kontinentalni krivični postupak, anglo-američki krivični postupak, federalizam, sudovi, Vrhovni sud SAD

I

Efikasno krivično pravosuđe koje poštuje standarde pravičnog postupkapredstavlja ideal kojem teži svaki zakonodavac. S obzirom na to da su ideal-ne situacije u životu retke, zakonodavac je prinuđen da rešava dilemu koju ješezdesetih godina prošlog veka teorijski zasnovao Herbert Paker uvođenjemkoncepta crime control i due process modela krivičnog postupka.1 U okvirucrime control modela naglasak je na represiji krivičnih dela, što podrazumevasprovođenje brzih postupaka lišenih preteranog formalizma. Na drugoj stra-ni, due process model insistira na formalnosti utvrđivanja istine kroz izvođe-nje dokaza od strane nepristrasnog suda, a njegovu suštinu najbolje oslikavapoznata rečenica ser Vilijama Blekstouna da je bolje da deset krivih pobegnenego da jedan nevin strada. Iako se izvorno vezuju za common law tradiciju,elementi pomenutih modela su prisutni i u krivičnom postupku mešovitogtipa.

Pojedini autori u tendenciji slabljenja autoritarne i represivne uloge drža-ve, uz istovremeno povećanje značaja uloge stranaka u krivičnom postupku,pronalaze dokaz da crime control model ustupa mesto due process modelu.2

Naglasak je pri tom na jednakosti oružja (equality of arms) koja se izvorno ve-zuje za anglo-američki krivični postupak.3 Jednu od njegovih osobenostipredstavlja načelo odgovornosti stranaka, što znači da je dokazna inicijativaprvenstveno u stranačkim rukama. S obzirom da procesni položaj stranakapredstavlja jedno od bitnih obeležja anglo-američkog krivičnog postupka, ra-zumljivo je što se rešenja common law sistema poimaju kao uzor na koji bi se

90 DR GORAN P. ILIĆ

1 J. R. Spencer, La procédure pénale anglaise, Presse Universitaire de France, Paris, 1998,p. 113.

2 X. Pin, La privatisation du procčs pénal, Revue de science criminelle et de droit pénalcomparé, n° 2, Paris, 2002, p. 245.

3 Istorijski posmatrano, do isticanja stranaka u prvi plan je došlo krajem srednjeg vekakada je englesko pravo izlaz iz krize izazvane napuštanjem božjih sudova potražilo u prilago-đavanju starih procesnih formi zahtevima novih društvenih okolnosti, s tim da nije povuče-na oštra crta razgraničenja između krivične i građanske stvari. M. Damaška, Napomene osporazumima u kaznenom postupku, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 11, br.1, Zagreb, 2004, str. 5.

trebalo ugledati. U prilog tome govori i činjenica da postupci u sistemimacommon law traju znatno kraće nego u zemljama konitinentalnog prava, štoje u skladu sa standardom suđenja u razumnom roku.4 Tako se u američkompravu zahtev za brzim suđenjem (Speedy trial) izvodi iz VI Ustavnog amand-mana koji garantuje pravo optuženog na brzo i javno suđenje, što se ocenju-je uz pomoć nekoliko kumulativnih kriterijuma nastalih u praksi Vrhovnogsuda SAD (U.S. Supreme Court). Reč je o dužini i razlozima trajanja postup-ka, eventualnoj šteti koju je odbrana pretrpela usled toga i okolnosti da li se ikada odbrana pozvala na pravo na brzo suđenje.5 Pored toga, na federalnomnivou je 1974. godine donet Zakon o brzom suđenju (Federal Speedy trial Act)koji je predvideo da podizanje optužbe (indictment ili information)6 pred su-dom mora da usledi u roku od trideset dana nakon što je osumnjičeni lišenslobode, dok postupak u kojem se utvrđuje krivica optuženog mora da budeodržan u roku od sedamdeset dana od podizanja optužbe ili prvog pojavlji-vanja (first appearence).7

Ostavljajući po strani dilemu da li je efikasan postupak u isti mah i ferpostupak,8 činjenica je da sve više zemalja poseže za rešenjima koja postoje uanglo-američkom postupku. Sa tim u vezi, potrebno je imati u vidu da je zauspešno preuzimanje inostranih procesnih ustanova neophodno da budu is-punjeni odgovarajući uslovi. Pored razumevanja karaktera i ustrojstva insti-tucija koje postoje u stranom postupku, važne su i predstave procesnih uče-snika o njihovim ulogama u postupku, kao i vladajući pogledi o ciljevima kri-vičnog postupka.9 Navedene poteškoće su utoliko veće ukoliko se procesniinstituti prenose iz common law tradicije u postupke zemalja kontinentalnogpravnog kruga.

ORGANIZACIJA KRIVIČNOG SUDSTVA U SAD 91

4 Ujedinjeno Kraljevstvo je u periodu od 1999. do 2006. godine u ukupnom broju osu-da izrečenih od strane Evropskog suda za ljudska prava zbog kršenja Evropske konvencije oljudskim pravima učestvovalo sa svega 2,61%, pri čemu se od tog broja 12,05% osuda odno-silo na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

5 Barker v. Wingo [1972] 407 US 307.6 O značenju ovih pojmova videti: J. Cédras, La justice pénale aux États-Unis, Aix-en-

Provence, Paris, 1990, p. 342.7 J. Pradel, Droit pénal comparé, 2e édition, Dalloz, Paris, 2002, p. 604, 605.8 Na oprez upućuju rezultati jednog produbljenog istraživanja koje je pokazalo da je,

uprkos tradicionalnoj retorici, savremeni engleski krivični postupak široko okrenut ka crimecontrol modelu. A. Sanders, R. Young, Criminal Justice, Butterworths, 1994, in J. R. Spencer,op. cit., p. 114.

9 M. Damaška, Sudbina anglo-američkih procesnih ideja u Italiji, Hrvatski ljetopis za ka-zneno pravo i praksu, vol. 13, br. 1, Zagreb, 2006, str. 4, 5.

Upućivanjem seta pravosudnih zakona Narodnoj skupštini Republike Sr-bije na usvajanje učinjen je prvi korak u reorganizaciji sudske mreže (što ujavnosti nailazi i na oprečne komentare), a uskoro bi trebalo da započne radna novom krivičnom procesnom zakoniku. Ako je suditi po preovlađujućemmišljenju u stručnoj javnosti novi model krivičnog postupka će biti rađen pouzoru na rešenja iz anglo-američkog prava. S obzirom da se u poslednjih ne-koliko godina kod nas mnogo piše i često govori o tom procesnom modelu(najčešće nazivanom „tužilačka istraga“), analizu bi trebalo usmeriti na si-stem krivičnih sudova u zemljama common law sistema, uz poseban osvrt napravne lekove kojima se može pobijati krivična presuda.

Common law model je odavno iskoračio iz engleske „kolevke“ i postaoprihvaćen u Severnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu, južnoj Africi i ju-žnoj Aziji, tako da su njegova osnovna načela, izvori, postupak i sistem doka-zivanja usvojeni na globalnom nivou.10 Nesporno je, međutim, da svaka odzemalja koje pripadaju ovom pravnom krugu poznaje i odgovarajuće speci-fičnosti, o čemu svedoči primer najviše sudske instance u Engleskoj i Sjedi-njenim Američkim Državama. Na vrhu engleske sudske organizacije se nala-zi Dom lodova (House of Lords), koji predstavlja gornji dom Parlamenta, štoukazuje da englesko sudstvo nije u potpunosti odvojeno od zakonodavne vla-sti.11 O izuzetnosti iznošenja predmeta pred Dom lordova govori podatak danajviša sudska instanca u toku godine donose od trideset do četrdeset odlu-ka. Sastavljena je od dvanaest članova čiji zvanični naziv je lordovi redovnogapela (Lords of Appeal in Ordinary), što je prilično neobično s obzirom naokolnost da izjavljivanje apela Domu lordova predstavlja izuzetnu moguć-nost.12 Na drugoj strani, u Sjedinjenim Državama je nakon sticanja samostal-nosti napuštena engleska tradicija i, pod uticajem ideja iz francuske revoluci-je, sprovedeno je oštro razgraničenje između sudstva i zakonodavne i izvršnevlasti. U izlaganju koje sledi biće razmotren sistem sudske organizacije u SAD.

II

Prve engleske naseobine na teritoriji Severne Amerike obrazovane su utoku XVII veku. U novonastalim kolonijama nije bilo jednoobraznog politič-kog razvoja, što se objašnjava razlikama koje su proizilazile iz obima krunskihprerogativa, vremena nastanka pojedinih naseobina i uslova njihovog razvo-


10 A. J. Bullier, La common law, Dalloz, Paris, 2002, p. 4.11 M. Damaška, Krivično procesno pravo S.A.D., (skripta), Zagreb, 1963, str. B2.12 Više o tome: D. Frison, Introduction au droit anglais et aux institutions britaniques, no-

velle édition entičrement refondue et mise ŕ jour, Ellipses, Paris, 2000, p. 15-19, 83, 84.

ja.13 Pored toga, vremenom su granice Sjedinjenih Država proširene na noveteritorije koje su prethodno bile pod meksičkom, francuskom i španskom vla-šću. Sve to je imalo uticaja na formiranje američkog prava.

Razumljivo je da je uticaj engleskog prava bio najveći, jer je većina kolo-nista govorila engleski jezik i bila je engleskog porekla. U prilog primene en-gleskog prava na novoj teritoriji navodi se odluka engleskog suda doneta1608. godine u slučaju Kelvin (Calvin’s case).14 U njoj je zauzet stav da je en-glesko common law pravo u načelu primenljivo, jer ga engleski podanici nosesa sobom kada osnivaju naseobine na teritorijama koje nisu nastanjene civili-zovanim nacijama. Izuzimajući prisustvi Šveđana i Holanađana u pojedinimdelovima novoosvojene teritorije, u Severnoj Americi nije postojalo civilizo-vano pravo i lokalni uslovi koji se mogu uporediti sa onim u Engleskoj.15

Stanovište zauzeto u Calvin’s case poznavalo je jedno važno organičenje:do primene engleskog common law prava u kolonijama nastalim na tlu Sever-ne Amerike dolazilo je samo u meri u kojoj su njegova pravila odgovarala vla-dajućim uslovima života. Upravo ovo ograničenje se u toku XVII veka mno-go više primenjivalo nego načelo izraženo u odluci Calvin’s case. Jednu odprepreka za prihvatanje engleskog prava u ovom periodu predstavljalo je ne-zadovoljstvo engleskim pravosuđem, jer su mnogi kolonisti bili prinuđeni daspas od progona potraže u Novom Svetu. Razumljivo je zato da oni nisu mo-gli da u common law vide jemstvo za odbranu ličnih sloboda. Na drugoj stra-ni, doseljenici su se u obećanoj zemlji susretali sa problemima na koje com-mon law nije pružalo zadovoljavajući odgovor ili ga oni, budući pravno neo-brazovani, nisu pronalazili. Usled toga se odlučivanje o sporovima koji su is-krsavali zasnivalo uglavnom na osećanju pravde i pravičnosti, proizašlim izBiblije i prirodnog prava. Postupak se odlikovao neformalnošću i diskrecio-nim ovlašćenjem sudije u odnosu na postojeće pravo.16 Ovakvo stanje najbo-lje oslikavaju Paundove reči da će neznanje biti osnovni činilac nastanka ame-ričkog prava.17

Stvari se bitno menjaju početkom XVIII veka. Kao posledica poboljšanjaživotnih uslova doseljenika i ekonomskog napretka, javlja se potreba za raz-


13 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, Savremena ad-ministracija, Beograd, 1973, str. 8.

14 7 Co. I, 17 b, 1608. R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contem-porains, 11 édition, Dalloz, Paris, p. 303.

15 J. Cédras, La justice pénale aux États-Unis, op. cit., p. 137.16 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 9, 10.17 R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p.

304.

vijenijim pravom. Usled toga common law počinje da se posmatra kao sred-stvo za odbranu od kraljevog apsolutizma, na jednoj strani, i kao veza izme-đu doseljenika engleskog porekla, tj. kao brana od pretnji koje su dolazile izfrancuske Luizijane i Kanade, na drugoj strani.18 Razvoj trgovine i porast bro-ja stanovnika imali su za posledicu povećanje broja školovanih pravnika. Me-đu njima je bilo engleskih pravnika koji su se doselili u Ameriku, ali i poto-maka doseljenika koji su školovani u Engleskoj.19 Američka nezavisnost, pro-klamovana 1776. godine, a konačno proglašena 1783. godine, preokrenula jestvari i stvorila potpuno nove okolnosti. Jedna od njih je bila da sve što je en-glesko, računajući tu i common law, padne u nemilost ili da se prihvata sa po-dozrenjem. Pored toga, republikanski ideal i oduševljenje prirodnim pravomgovorili su u prilog kodifikovanja prava, što bi predstavljalo prirodan sled po-teza nakon Deklaracije o pravima i Ustava Sjedinjenih Američkih Država.20 Upojedinim državama su čak donošeni zakoni kojima je zabranjeno pozivanjena odluke engleskih sudova koje su donete nakon proglašenja nezavisnosti.21

Štaviše, uobičajena zdravica u to vreme je glasila: „Common law Engleske: ne-ka pisani zakoni brzo iskorene tu spravu za tlačenje u Americi.“22

Sve do sredine XIX veka je moglo da se nagađa kakav će biti ishod borbeizmeđu pobornika common law sistema i zagovornika kodifikacije prava.Ipak, jezik i poreklo većine stanovništva Sjedinjenih Država održali su ovu ze-mlju u porodici common law sistema. Prevagu je odnelo shvatanje da com-mon law, sa osloncem na pravne stavove utvrđene u precedentima i na činje-nična pitanja o kojima odlučuju slobodni i ravnopravni građani, jednaki popoložaju predstavlja, posebno u oblasti kaznenog prava, pravni sistem kojijemči odbranu ličnih sloboda i prava od arbitrernosti izvršne vlasti ili nepo-stojanosti zakonodavca.23 Definitivno opredeljivanje za common law nije zna-čilo i njegovo potpuno prihvatanje. Mnogo pravila nisu prihvaćena bilo zbogneprilagođenosti uslovima društvenog života u Sjedinjenim Američkim Dr-žavama, bilo zbog toga što nisu proizašla iz sudskih odluka.24


18 Ibidem19 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 10.20 R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p.

305.21 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 11.22 Ch. Warren, A History of the American Bar, Beard Books, 1999, p. 227.23 J. Cédras, La justice pénale aux États-Unis, op. cit., p. 138.24 R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p.

306.

Razlika između prava SAD i engleskog common law prirodna je posledi-ca razlika koje dele američku od engleske civilizacije i načina života.25 Dok jejedna država evropsko ostrvo, druga je zaseban kontinent. Jedna se ponosisvojom tradicijom, a druga, budući zemlja ostvarenja „američkog sna“, do-brim delom okreće leđa tradiciji. Engleska je monarhija, a Sjedinjene Američ-ke Države su republika. Prva je oduvek bila jedinstvena nacija, dok je drugafederalna država koja vodi računa o usaglašavanju nacionalnih interesa sa po-sebnostima pojedinih država članica.

Danas je uticaj engleskog prava u SAD neznatan. Međutim, u savreme-no američko pravo su utkane neke od ideja čije izvorište je u engleskoj tradi-ciji.26 To je pre svega koncepcija o supremaciji prava koja omogućava sudskukontrolu ustavnosti zakona (judicial review). Ove doktrina je izražena u od-luci Vrhovnog suda SAD Marbury v. Madison,27 a njen tvorac je Džon Mar-šal tadašnji predsednik Suda.28 U pomenutom slučaju je izražen načelan stavda je Ustav SAD napisan upravo da bi organičio vlast i da, u cilju poštovanjaovog načela, nema druge mogućnosti do da se dopusti poništenje svakog ne-ustavnog zakona.29 Ustav je najviši pravni akt (supreme law) koji se namećesudiji, iz čega proizilazi obaveza poništenja svih zakona, donetih od straneKongresa, koji su u suprotnosti sa ustavnim odredbama. Na taj način je Vr-hovni sud SAD uzdignut na rang američkog Kongresa.

Drugu karakteristiku američkog prava predstavlja tradicija precedenatakoja, saglasno pravilu Stare decisis et non quieta movere,30 omogućava da senove sudske odluke zasnivaju na prethodnim. Za razliku od engleskog uzorakoji je tokom XIX veka uspostavio obavezujući značaj precedenta, američkisudovi se ne smatraju potpuno vezanim prethodno donetom odlukom. Takvstav se objašnjava, pre svega, postojanjem pisanih ustava koji sadrže načelneodredbe o postupku i pravima odbrane. Zbog toga se Vrhovni sud SAD i naj-viši sudovi država članica bave, na planu krivičnog prava, prevashodno ustav-


25 Ibid., p. 307-309.26 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 14.27 5 U.S. (1 Cranch) 137 (1803)28 Džon Maršal je bio predsednik Vrhovnog suda SAD od 1801. do 1835. godine. Jedi-

no obrazovanje je stekao pohađanjem dvomesečnog kursa o pravu na Koledžu Vilijem i Me-ri. Smatra se najvećim predsednikom Vrhovnog suda SAD. E. A. Farnswort, Uvod u pravnisistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 7.

29 É. Zoller, Le droit des États-Unis, Presses Universitaires de France, Paris, 2001, p. 55,56.

30 Značenje ove sentence je: Pridržavati se već donetih odluka i ne narušavati rešena pi-tanja.

nim odredbama. Kao faktor slabijeg uvažavanja precedenta se navodi i decentra-lizacija sudske vlasti, što je posledica ustavom utvrđene raspodele nadležnosti.31

Poslednja karakteristika prava SAD je shvatanje suđenja kao spora stranakakojim se stvar, kako parnična, tako i krivična, iznosi pred sud, pri čemu strankeimaju dokaznu inicijativu, a sudu pripada uloga arbitra. Reč je o konceptu pre-uzetom iz engleskog prava koje je, u kasnom Srednjem veku, izlaz iz krize iza-zvane napuštanjem božjih sudova potražilo u prilagođavanju starih procesnihformi zahtevima koje su postavljale nove društvene okolnosti, pri čemu nije po-vučena oštra crta razgraničenja između krivične i građanske stvari.32 Usled togaje protiv okrivljenog koji se pred sudom izjasnio krivim sprovođenje daljeg po-stupka bilo bespredmetno, kao uostalom i parnični postupak protiv tuženog ko-ji je priznao tužbeni zahtev.

III

Federalizam je odlučujući činilac organizacije američkog prava.33 On jesimbol slobode i znači da američki građanin, u dogovoru sa drugim građanima,izvorno sam upravlja (self-government) na nivou lokalne zajednice, dok je upra-vljanje na nekom višem nivou izvedenog karaktera. U skladu sa tim se razlikujutri nivoa upravljanja: lokalni, državni i federalni (local, state, federal government).Budući da je samoupravljanje odlučujući činilac nastanka prava, jasno je dapravna pravila koja uređuju društveni život potiču „odozdo“ i, samo izuzetno,„odozgo“. Zbog toga se u Sjedinjenim Američkim Državama federalni Ustavshvata ne kao akt koji utvrđuje državni status, već kao sporazum koji određujeuslove slobode.34

Shvatanje federalizma je imalo odlučujući uticaj i na organizaciju sudskemreže u Sjedinjenim Američkim Državama. Osnovna odlika sudskog sistema jepostojanje paralelizma između sudova koji postoje u svakoj od saveznih država ifederalnog sudskog sistema. Za razliku od većine drugih država gde je federalnisud hijerarhijski na vrhu sudske organizacije (na primer, Nemačke, Kanade,Švajcarske), u SAD je moguće da pred federalnim sudovima bude pokrenut i pr-


31 Više o tome: J. Cédras, La justice pénale aux États-Unis, op. cit., p. 139, 140. Na osno-vu toga ne bi trebalo izvoditi zaključak da doktrina precedenta nije ukorenjena u SAD. Naj-bolji primer za to je Vrhovni sud SAD koji je u toku jednog i po veka odstupio od svojih pret-hodnih odluka samo dvadeset puta. E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Ame-ričkih Država, op. cit., str. 49.

32 M. Damaška, Napomene o sporazumima u kaznenom postupku, op. cit., str. 5.33 É. Zoller, Le droit des États-Unis, op. cit., p. 36.34 Ibid., p. 37, 38.

vostepeni postupak. Zbog toga se u teoriji govori o dvostrukoj hijerarhiji ame-ričkog sudskog sistema.35

Najveći broj sporova rešavaju sudovi u saveznim državama, tj. državni su-dovi.36 Svaka savezna država ima svoju sopstvenu sudsku organizaciju koja jeposledica vremena u kojem su nastali, gustine naseljenosti, tradicije i drugihokolnosti. Zbog toga je teško izdvojiti zajedničke karakteristike koje bi obuhva-tile sudove u svim saveznim državama. Uobičajena struktura podrazumeva po-stojanje tri instance: prvostepene, apelacione i najviše, s tim da u nekoliko save-znih država postoje samo prvostepeni i sud drugog stepena. U svakoj saveznojdržavi postoji prvostepeni sud opšte nadležnosti (state trial court) koji je najče-šće sreće pod nazivom oblasni ili viši sud (County Court, Superior Court). Neza-visno od toga da li u suđenju učestvuje porota, suđenjem rukovodi sudija poje-dinac koji je nadležan za sve sporove, tj. krivične ili parnične, pod uslovom da nespadaju u nadležnost posebnog suda. Od sudova posebne nadležnosti trebalo bipomenuti sudove za maloletnike i krivične sudove. Postoje i niži sudovi (courtsof inferior jurisdiction) čija nadležnost obuhvata sitnije sporove. Tradicionalno ihčini jedan sudija koji se u gradovima naziva magistratom ili policijskim sudijom,a u pokrajinama mirovnim sudijom (justice of the peace).37 Na vrhu sudske hi-jerarhije u saveznim državama se nalazi apelacioni sud koji se najčešće naziva vr-hovni sud (Supreme Court),38 a broji obično od pet od devet sudija (najčešće se-dam). Vrhovni sud ima konačnu reč u tumačenju prava savezne države, pri če-mu njegove odluke mogu biti osporene pred Vrhovnim sudom SAD samo umeri u kojoj se odnose na pitanja uređena federalnim pravom. Treba reći da jepovećanje broja drugostepenih predmeta imalo za posledicu uvođenje međuste-penih sudovi koji stoje iznad prvostepenih i najvišeg suda savezne države.

Najveći značaj za uspostavljanje federalne sudske organizacije ima Zakon osudovima od 1789. godine (Judiciary Act of 1789) koji i danas, nakon nekolikoizmena, predstavlja osnov federalnog sudstva. U okviru federalnog sudskogsistema je moguće razlikovati tri instance.39 U prvoj odlučuju okružni sudo-


35 R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p.324.

36 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 35-37; R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p. 326;É. Zoller, Le droit des États-Unis, op. cit., p. 42, 43.

37 M. Damaška, Krivično procesno pravo S.A.D., op. cit., str. B5.38 Njegov naziv u državi Njujork je Apelacioni sud (Court of Appelas).39 E. A. Farnswort, Uvod u pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država, op. cit., str. 37-

41; R. David, C. Jauffret-Spinosi, Les grands systčmes de droit contemporains, op. cit., p. 324,325; É. Zoller, Le droit des États-Unis, op. cit., p. 50-60.

vi (U.S. district courts), drugi stepen je u nadležnosti apelacionih sudova (U.S. co-urts of appeals), a najviši sud je Vrhovni sud SAD. Okružni sudovi su sudovi op-šte nadležnosti, tako da odlučuju o krivičnim i građanskim sporovima. Suđenjepred okružnim sudom se redovno odvija pred sudijom pojedincem, nezavisnood toga da li u suđenju učestvuje porota. U izuzetnim slučajevima je sudsko ve-će sačinjeno od trojice sudija, od kojih je jedan član višeg federalnog suda. Pro-tiv odluke okružnog suda je moguće izjaviti pravni lek apelacionom sudu kojiodlučuje u veću od trojice sudija (kvorum za donošenje odluke je dvojica sudi-ja).

Vrhovni sud SAD je jedini federalni sud koji je iziričito pomenut u UstavuSjedinjenih Američkih Država. Ugled koji ovaj Sud ima objašnjava se nekolikimrazlozima. Prvi se odnosi na nadležnost, propisanu Zakonom o sudovima od1798. godine, da kao apelacioni sud ispituje odluke državnih sudova sa stanovi-šta povrede federalnog zakona i Ustava SAD. Drugi značajan momenat je dola-zak sudije Džona Maršala na mesto predsednika Vrhovnog suda SAD za čijegmandata je doneta mnoge značajne odluke (već pomenutom odlukom Marburyv. Madison ustanovljena je mogućnost sudske kontrole ustavnosti zakona). Kaotreći presudan činilac današnjeg položaja Vrhovnog suda SAD navodi se usvaja-nje XIV Amandmana na Ustav SAD kojim su države obavezane da svakom licupruže garancije da neće biti lišeno života, slobode ili imovine bez propisanog za-konskog postupka (due process of law), niti mu u granicama svoje vlasti moguuskratiti zakonsku zaštitu (equal protection of the law). Vremenom je uz pomoćklauzule due process Vrhovni sud SAD postao neprikosnoveni čuvar osnovnihprava američkih građana. Četvrti element koji je dodatno uvećao ovlašćenja Vr-hovnog suda SAD je vezan za ekonomsku krizu tridesetih godina prošlog veka.Predsedniku Ruzveltu su za sprovođenje izbornih obećanja za izlazak iz krize bi-li potrebni zakoni kojima je Kongres prekoračio Ustavom postavljene okvire. Ka-da je Vrhovni sud poništio pomenute zakone, usledila je predsednikova pretnjada će broj sudija u najvišoj federalnoj instanci biti povećan za šest što bi poreme-tilo postojeću ravnotežu. Usled toga je Vrhovni sud odstupio od svojih odlukakoje su bile smetnja za sprovođenje predsedničkog programa. Na taj način je po-tvrđeno da se smisao i domašaj ustavnih odredbi može izmeniti jedino prome-nom sudske prakse Vrhovnog suda SAD.

Vrhovni sud SAD još od 1869. ima devet članova od kojih je jedan predsed-nik suda tj. vrhovni sudija (Chief Justice), a ostali su sudije saradnici (AssociateJustices). Kako bi zaustavio lavinu žalbi upućenih Vrhovnom sudu, Kongres jeizglasao zakon kojim je napravio razliku između dva načina iznošenja predme-ta pred najviši federalni sud. Odluka državnog suda kojom je proglasio zakoniako je suprotan Ustavu SAD ili federalnom zakonu, ili je osporio valjanost fede-ralnog zakona, a, izuzetno, i presuda nižeg federalnog suda, mogla se pobijati žal-bom. U svim ostalim slučajevima Vrhovni sud SAD ima diskreciono ovlašćenje


da izda naredbu (writ of certiorari) nižem federalnom sudu ili državnom sudu damu dostavi spise određenog predmeta. Ova naredba se izdaje zbog postojanja„posebnih i važnih razloga“, a predstavlja preovlađujući način iznošenja stvaripred Vrhovni sud SAD. Prilikom izbora predmeta o kojima će odlučivati, najvi-ši federalni sud se rukovodi potrebom da se osigura jednoobraznost primene fe-deralnog prava.

IV

Kada se izložena sudska organizacija sagleda u svetlu nadležnosti za odluči-vanje u krivičnoj materiji,40 uočava se da u saveznim državama postoje prvoste-peni sudovi nižeg i višeg ranga. Već je pomenuto da niži prvostepeni sud čini je-dan sudija koji se, zavisno da li odlučuje u gradskoj ili ruralnoj sredini, nazivamagistratom ili mirovnim sudijom. Njegova nadležnost obuhvata suđenje uči-niocima lakših dela (misdemeanors) za koja je predviđena novčana kazna ili ka-zna zatvora do jedne godine. Pored toga‚ nadležan je za sprovođenje prethodnogpostupka protiv učinilaca težih krivičnih dela, što uključuje i prethodno sasluša-nje na kojem se utvrđuje postojanje dokaza za podizanje optužnice ili za iznoše-nje predmeta pred veliku porotu. Ovi sudovi meritorno reše ili spovedu pret-hodni postupak u 90% krivičnih predmeta.

Kvalitet samog suđenja je vrlo loš, jer sudijsko mesto često predstavlja na-gradu za dotadašnje političke zasluge, a tok postupka se ne beleži zapisničkiusled čega je isključena mogućnost izjavljivanja žalbe. Jedina mogućnost je da sezahteva pokretanje novog postupka pred višim sudom (venire de novo). Poseb-no se kritikuje praksa poznata kao „pravda na pokretnoj traci“ (assembly line ju-stice), koja je ogleda u nastojanju da se predmet brzo presudi bez vođenja dovolj-no računa o zahtevima fer suđenja. Primera radi, osumnjičeni se, u grupama oddvadeset do trideset, istovremno upoznaju sa svojim ustavnim pravima tako štoim službenik pročita tekst jedva čujnim glasom, dok se optuženi ili branilac ko-ji iznose odbranu iznad mininuma koji se smatra prihvatljivim nailaze na loš pri-jem od strane suda.

Prvostepeni sudovi višeg ranga su nadležni za sva krivična dela koja ne spa-daju u nadležnost nižih sudova. Reč je o krivičnim delima koja se, saglasno sta-roj engleskoj podeli, nazivaju felonies, a za koja je propisana kazna zatvora prekojedne godine ili smrtna kazna. Raspravu pred ovim sudovima vodi profesional-ni sudija i, ako je to predviđeno federalnim ili državnim ustavom, a optuženi senije odrekao tog prava, suđenje se odvija pred porotom. Postupak se zapisničkibeleži, što pruža mogućnost izjavljivanja žalbe protiv sudske odluke. Prvostepe-


40 M. Damaška, Krivično procesno pravo S.A.D., op. cit., str. B5-B8; J. Cédras, La justicepénale aux États-Unis, op. cit., p. 96-100.

ni sudovi višeg ranga odlučuju i u slučaju podnošenja zahteva za ponovno suđe-nje licima koja su osuđena za lakša krivična dela pred nižim prvostepenim su-dom. Na taj način se otvara mogućnost ponovnog pretresanja činjeničnih i prav-nih pitanja. To se objašnjava ustavnim pravom optuženog da mu se za delo, zakoje je propisana kazna zatvora preko šest meseci, sudi pred porotom, kao i okol-nošću da se pred nižim sudom ne vodi zapisnik usled čega je isključena moguć-nost izjavljivanja žalbe.

Na vrhu sudske organizacije u saveznim državama nalaze se apelacioni su-dovi. Oni se najčešće nazivaju vrhovnim sudovima i u većima ili u opštoj sedni-ci odlučuju o žalbama protiv presuda prvostepnih sudova. Odluku donose bezpozivanja svedoka i prisustva porote, isključivo na osnovu pisanih i usmenihagrumenata zastupnika stranaka. S obzirom da u velikom broju saveznih drža-va postoji samo jedan vrhovni sud, u pojedinim državama su obrazovani nižiapelacioni sudovi. U tom slučaju vrhovni sud najčešće diskreciono odlučuje dali će uzeti u razmatranje žalbu protiv odluke apelacionog suda. Bez obzira da liodlučuje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude ili odluke apelacionog su-da, vrhovni sud se bavi isključivo pravnim pitanjima, tj. ispituje postojanje po-vreda zakona.

U okviru organizacije federalnih sudova moguće je razlikovati „ustavne“ i„zakonske“ sudove.41 Dok „ustavni“ sudovi imaju opštu nadležnost i sudije sadoživotnim mandatom, nadležnost „zakonskih“ sudova je određena zakonskimpropisom, a sudijska funkcija je vremenski organičena. Prva grupa sudova je do-bila taj naziv jer je izričito ili posredno pomenuta u Ustavu SAD. Reč je o Vrhov-nom sudu SAD, okružnim i apelacionim sudovima. Na drugoj strani, „zakon-ski“ sudovi federalnog ranga stvoreni su zakonima koje je, saglasno članu III,odeljka 8 Ustava SAD, doneo Kongres. U ove sudove spadaju, pored ostalog, fe-deralni magistrati (U.S. Magistrates) koji imaju prvenstveno krivičnu nadležnost.U njima sudije profesionalne sudije koje na period od osam godina imenuje fe-deralni okružni sud. Nadležni su da sprovode određene pripremne postupke ida, po ovlašćenju federalnog okružnog suda, donose meritorne odluke u po-stupcima koji se vode protiv učinilaca krivičnih dela (petty offenses) za koja jepropisana kazna zatvora do šest meseci ili novčana kazna do 500 dolara, odno-sno krivična dela (minor offenses) zaprećena kaznom zatvora do dvanaest mese-ci ili novčanom kaznom do 1000 dolara.

Federalni okružni sudovi su nadležni da odlučuju o povredama UstavaSAD ili federalnog zakona učinjenim u okrugu u kojem vrše sudsku vlast. Reč jeu osnovi o prvostepenim sudovima u čijoj nadležnosti su federalna krivična de-la. Pored toga, nadležni su da kao apelacioni sudovi odlučuju o odlukama fede-


41 M. Damaška, Krivično procesno pravo S.A.D., op. cit., str. B8-B11; J. Cédras, La justicepénale aux États-Unis, op. cit., p. 102-126.

ralnih magistrata, bilo da je protiv njih uložena žalba, bilo zahtev za ponovno su-đenje.

Federalni apelacioni sudovi su stvoreni u cilju rasterećanja Vrhovnog sudaSAD. Teritorija Sjedinjenih Američkih Država je od 1982. godine podeljena natrinaest oblasti (circuits), od kojih je jedanaest teritorijalnih oblasti na čijem čeluse nalaze federalni apelacioni sudovi. Ovi sudovi broje od 4 do 24 sudije, kvorumza odlučivanje čine dvojica sudija, a odluke se najčešće donose u tročlanom sud-skom veću. Postoji mogućnost odlučivanja i u opštoj sednici, do čega dolazi uslučaju kada se želi osigurati jedinstvena primena prava u oblasti. Osnovna nad-ležnost federalnih apelacionih sudova je odlučivanje o žalbama koje se izjavljujuzbog povreda zakona.

Kada je reč o krivičnim predmetima o kojima odlučuje Vrhovni sud SAD,može se reći da oni uglavnom dolaze tako što Vrhovni sud izdaje naredbu da muse dostavi određeni predmet. Do toga dolazi tako što zainteresovana strankapodnosi molbu Vrhovnom sudu SAD, iznoseći u njoj slučaj i razloge koji uka-zuju na naročitu važnost pitanja koja su sadržana u njemu. Ako se sudija kojemje dodeljena molba na razmatranje složi sa argumentima koji su izneti u molbi,donosi odluku da predmet iznese na sednicu suda. Broj predmeta o kojima od-lučuje Vrhovni sud SAD je veoma mali i svodi se uglavnom na kontrolu ustav-nosti ili na krivične predmete u kojima se pojavila neujednačenost u stavovimaapelacionih sudova.

V

Ni jedna ustavna odredba ne obavezuje federalnu državu ili savezne državeda osuđenom omoguće dvostepeno suđenje.42 Uprkos tome‚ krajem XIX vekase pojavio žalba kao pravni lek za pobijanje sudskih presuda‚ tako da danas prak-tično svaki optuženi ima pravo da pomoću nje osporava presudu kojom je ogla-šen krivim i osuđen.43

Prvostepene presude se mogu pobijati žalbom samo zbog pravnih grešakaučinjenih u toku suđenja. Međutim‚ isključena je mogućnost njenog ulaganjaprotiv presuda koje su donete na osnovu priznanja krivice od strane optuženog(plea of guilty). Žalbom je‚ po pravilu‚ dopušteno pobijati odluku o krivici‚44 a‚


42 McKann v. Dunstan, 453 US 684, 1984.43 Prikaz je dat na osnovu: J. Cédras, op. cit., p. 307–314; A. Hage, Le systčme judiciaire

américain, Ellipses, Paris, 2000, p. 91–99.44 Razlozi iz kojih se najčešće usvaja apel izjavljen po ovom osnovu su: odobrenje sudi-

je dato tužiocu da iznese dokaze dobijene povredom prava optuženog; propust tužioca daobavesti optuženog o prirodi iznetih dokaza; pogrešna primena zakona od strane sudije; pro-nalazak pravog krivca koji je priznao izvršenje dela itd.

izuzetno‚ i visinu izrečene kazne.45 U pravnim sistemima koji poznaju skalupretpostavljenih kazni kojom se sud rukovodi prilikom izricanja kazne (senten-cing guidelines)‚46 sudija je dužan da obrazloži izbor kazne izvan pomenute ska-le (inače‚ odluka o kazni se ne obrazlaže). U tom slučaju je odbrani i optužbi da-ta mogućnost da izjave žalbu protiv odluke o kazni‚ čime je načinjen izuzetak odpravila da je pravo na ulaganje žalbe od strane optužbe izuzetna stvar i da morabiti razmotreno sa nenaklonošću.47 Naime‚ žalbom je dopušteno pobijati isklju-čivo osuđujuću‚ ali ne i oslobađajuću presudu‚48 čak i kada je ona pogrešno iz-rečena. Međutim‚ postojanje osuđujuće ili oslobađajuće presude federalnog su-da ne predstavlja smetnju da se protiv istog lica za isto delo pokrene postupakpred sudom federalne jedinice, et vice versa‚ pod uslovom da je izvršenjem delapovređen interes federalne države i savezne države. U tom slučaju se ne vređa za-brana „dvostruke opasnosti“ (double jeopardy) predviđena V AmandmanomUstava SAD.

Od podnosioca žalbe se zahteva da istakne ozbiljnu povredu zakona ko-ja je imala štetan uticaj na prava odbrane i rezultat postupka. Zbog toga sesmatra neprihvatljivom žalba kojom se presuda pobija na površan način iliisticanjem pravnih grešaka koje nisu proizvele štetan uticaj.

Razlozi ulaganja žalbe se‚49 uz molbu (petition) upućenu apelacionomsudu‚ iznose u kratkom izveštaju (brief) u kojem podnosilac žalbe navodistavove sudske prakse i pravne teorije koji govore u prilog njegovih tvrdnji.Apelacioni sud ispituje‚ po pravilu‚ povrede zakona koje su istaknute u žal-bi‚ ali je ovlašćen da utvrdi i postojanje očitih pravnih grešaka koje su poči-njene u prvostepenom postupku‚ a nisu navedene od strane podnosioca žal-be. Apelacioni sud odlučuje u veću sačinjenom od trojice sudija‚ a‚ ako oce-ni da slučaj to zaslužuje‚ može doneti odluku da sudi en banc‚ tj. u opštojsednici svih sudija.

Ako utvrdi da nisu učinjene povrede zakona‚ apelacioni sud odbija žalbu ipotvrđuje prvostepenu presudu.50 On je ovlašćen da po odbijanju žalbe umanjiizrečenu kaznu ili da je‚ izuzetno‚ pooštri.51 U slučaju da uvaži navode podnosi-


45 Rosenberg v. United States, 195 F.2d 583, 2nd Cir., 1952.46 Ovakvo rešenje je usvojeno na federalnom nivou i u četrnaest saveznih država.47 Carroll v. United States, 354 US 394, 1957.48 U tri savezne države postoji izuzetak od ovog pravila‚ tako da je optužbi priznato pra-

vo da apelom pobija odluku porote (verdict) zbog činjeničnih nedostataka.49 Najčešći razlozi za ulaganje apela su: neprihvatljivost dokaza dobijenih neustavnim

pretresanjem; očita nedovoljnost dokaza; nepravilnost postupka identifikacije; neprihvatlji-vost priznanja; nedobrovoljni karakter priznanja krivice; neispravna uputstva data poroti itd.

50 U 1996. godini je apelacioni sud potvrdio 86,2% prvostepenih presuda.51 Mogućnost reformatio in peius postoji u četiri savezne države.

oca žalbe‚ apelacioni sud ukida presudu i upućuje predmet (reverse and remand)na ponovno suđenje prvostepenom sudu koji je doneo presudu. Apelacioni sudje ovlašćen i da ukine pobijanu presudu bez upućivanja predmeta na ponovnosuđenje (dismissal of charges). Do toga‚ na primer‚ dolazi u slučaju očigledne ne-dovoljnosti dokaza. Optuženi se po donošenju takve odluke oslobađa i ne možemu biti ponovo suđeno.

Nakon donošenja odluke apelacionog suda‚ stranka koja je nezadovoljnanjome ima pravo da podnese molbu za održavanje novog pretresa (petition forrehearing). Razlog za to može da bude prethodno pitanje koje nije bilo razmo-treno ili je doneta odluka suprotna zakonu ili je povređeno pravilo stare decisis.Sudu je dato diskreciono ovlašćenje da usvoji ili odbije ovu molbu. U slučaju nje-nog usvajanja‚ održava se novi pretres koji može biti okončan potvrđivanjemprethodne ili donošenjem nove odluke.

VI

Vrednost pojedinog procesnog sistema se danas ceni prema tome koli-ko je pogodan instrument za suzbijanje kriminaliteta konstrukcijom i kom-binacijom svih ustanova, a ne prema tome sa kolikom su doslednošću spro-vedena u njemu pojedina procesna načela.52 Ako bi u našoj zemlji novi kri-vično procesni kodeks usvojio rešenja svojstvena anglo-američkom modelukrivičnog postupka, trebalo bi voditi računa o raspodeli ovlašćenja izmeđujavnog tužilaštva i policije, uvođenju paralelne branilačke istrage i rasprav-nosti koju bi ona unela u prethodni postupak, stranačkoj dokaznoj inicija-tivi, reformi sistema pravnih lekova itd.. Jednom reči, zakonodavac će mo-rati da se potrudi da iznađe zadovoljavajući odgovor na dilemu crime con-trol vs due process model.U korak sa uvođenjem novih procesnih ustanovabi morala da ide i odgovarajuća organizacija pravosuđa, jer bi se u protiv-nom pravni sistem našao u poziciji orkestra koji bi na starim instrumenti-ma trebalo da izvodi muziku sa nove partiture.53 Domaćem zakonodavcuće svakako biti od koristi da sagleda sudsku organizaciju u SjedinjenimAmeričkim Državama. Iako je već na prvi pogled jasno da postoje velike, ačesto i nepremostive razlike između američkog sudskog sistema i nove sud-ske organizacije koja se uspostavlja u Srbiji, nesporno je da se iz američkogiskustva mogu izvući korisne pouke.


51 Mogućnost reformatio in peius postoji u četiri savezne države.52 T. Vasiljević, Sistem krivičnog procesnog prava SFRJ, treće izmenjeno i dopunjeno iz-

danje, Savremena administracija, Beograd, 1981, str. 65.53 M. Damaška, Sudbina anglo-američkih procesnih ideja u Italiji, op. cit., str. 5.

Goran P. Ilic, PhDFaculty of Law, University of Belgrade

ORGANIZATION OF CRIMINAL JUSTICE IN THE USA

Difficulties which criminal procedure legislation of the European continentalcountries are encountering have triggered their legislators to look for solutions in thecomparative Anglo-American legal system. However, in the course of introductionof new procedural solutions insufficient attention is paid to understanding of thecharacter and organization of the foreign justice system, role perceptions of partiesto the proceedings and leading views on the goals of criminal procedure. Reform ofthe criminal procedure can be initiated only if there is sufficient knowledge of theorganization and competences of courts which deal with criminal cases. Analysis ofthe organization of criminal justice system in the US therefore assumes adequateexamination of reception of the common law system and dilemmas arising from it,especially in the light of adoption of the federal Constitution. Special attention ispaid to the American understanding of federalism which represents a decisive fac-tor in the organization of American law. Federalism is a symbol of freedom of Ame-rican citizens and a confirmation that they are in charge of local governance, whi-le governance processes at other levels are of indirect character. In accordance withthis view, three levels of governance can be distinguished: local, state and federal.The understanding of concept of federalism had also a decisive impact on the orga-nization of court network in the USA. The key feature of the court system is an exi-stence of parallelism between the courts which exist in each federal state and the fe-deral court system. Due to specificities of court organization in each federal state itis difficult to draw some common characteristics, except for existence of three in-stances: first, appellate and the highest. It is also possible to differentiate betweenthree levels within the federal court system. County courts are deciding in the firstinstance, the second instance is in competence of appellate courts, while the highestcourt is the US Supreme Court. Analysis of the judicial competences in criminal ca-ses demonstrates that judicial decision making, especially before lower courts, is se-riously criticized, from the standpoint of guarantees of a fair trial. Furthermore, inthe proceedings upon legal remedies there are some solutions which are not knownin the continental legal system. One of them is the discretionary authority of the Su-preme Court to decide whether it would take a certain case into consideration.

Key words: Common law, continental criminal procedure, Anglo-Americancriminal procedure, federalism, courts, the US Supreme court


Mr Predrag VukasovićInstitut za uporedno pravo, Beograd

VRHOVNI SUD SAD – ORGANIZACIJA,FUNKCIJE, RANA ISTORIJA

Vrhovni sud SAD je najviši organ sudske vlasti u SAD. Moćan položajkoji zauzima odraz je ukupnog položaja sudske grane vlasti u američkom po-litičkom sistemu, koji obeležava složena igra nezavisnosti i međuzavisnosti.Često se ističe da je sudstvo ravnopravnije od druge dve grane vlasti – izvršnei zakonodavne. Američka socijalna, ekonomska, pa čak i politička istorija mo-že se pisati u svetlosti presuda Vrhovnog suda, baš kao i posredstvom najčešćeprimenjivanog smenjivanja predsednika. Ovaj prilog treba da ispita uloguVrhovnog suda u ostvarivanju odredbi Ustava SAD. Glavni naglasak je sta-vljen na njegovoj ustavnozaštitnoj ulozi koja odgovara ustavnom sudstvu ukontinentalnim pravnim sistemima. Razmatraju se ključne organizacionegarantije njegove nezavisnosti, kao i inherentne granice delotvornosti takvihgarantija. Njegove članove postavlja Predsednik, uz saglasnost Senata. Svojunezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti Vrhovni sud duguje neograniče-noj dužini mandata sudija, precizno određenoj nadležnosti suda, kao i pre-cedentnoj prirodi američkog pravnog sistema, nasleđenoj od engleskog com-mon law-a. Vrhovni sud SAD može se definisati kao specifična kombinacijaapelacionog, kasacionog i ustavnog suda. Sem toga, on ima i izvesnu ograni-čenu prvostepenu nadležnost. Ali politički najvažnije ovlašćenje suda je nje-govo pravo da proglasi ništavim svaki akt zakonodavne ili izvršne vlasti kojinije u skladu sa Ustavom SAD. Zbog toga su svi predsednici nastojali da sa-stav suda bude takav da većina sudija podržava njihovu politiku, koristeći utom cilju svoje pravo da imenuju sudije. Uticaj izvršne vlasti na sud odraža-va se u podelama i neslaganjima među sudijama, svrstanim uz konzervativ-ni, centristički ili liberalni deo političkog spektra. Te razlike unutar najvišeameričke sudske instance oduvek su postojale, ali se one stalno zaoštravaju odvremena Reganove konzervativne revolucije nadalje. Posebna pažnja posveće-na je formativnom razdoblju istorije američkog Vrhovnog suda. Navedeno je

105

nekoliko ključnih presuda iz tog vremena da bi se ilustrovao način na koji jeVrhovni sud, tumačeći ustavne odredbe, oblikovao ukupan politički i pravnisistem tek osnovane republike.

Ključne reči: Vrhovni sud SAD; ovlašćenja; organizacija; funkcije; istori-ja; Ustav SAD

* * *

Vrhovni sud (Supreme Court) predstavlja najviši organ sudske grane vlastiu SAD. A sudstvo je opet jedna od tri načelno ravnopravne i međusobno neza-visne, no ipak brižljivo usklađene sfere, koje među sobom, shodno političkoj te-oriji koja leži u osnovi američkog Ustava, dele ukupan državni suverenitet. Za-hvaljujući insistiranju ustavotvoraca na nezavisnosti sudstva i garantijama te ne-zavisnosti, moglo bi se, s neznatnim preterivanjem, reći da je sudstvo ravnoprav-nije i nezavisnije od zakonodavne, pa čak i od izvršne vlasti. Presude najvišegsudskog organa stoga imaju značaj koji daleko prevazilazi domen pravne istori-je. Politička i socijalna povest SAD mogle bi se jednako delotvorno izložiti uz po-moć presuda Vrhovnog suda, koliko i uvidom u rad predsedničkih administra-cija ili zakonodavnu delatnost Kongresa. Okolnost da to do sada nije činjeno umeri koju omogućuje pomenuta građa više je plod istoriografskih konvencija ne-go posledica načelnih prepreka koje bi stajale na putu takvom poduhvatu.

Posmatran iz perspektive evropskog kontinentalnog prava, američki Vrhov-ni sud predstvlja spoj prvostepenog, apelacionog i ustavnog suda. Tako širokanadležnost, nezamisliva u bilo kojoj drugoj državi sa pisanim ustavnim tekstom,rezultat je koliko škrtosti ustavnih odredbi, toliko i tradicije proistekle iz poto-njeg delovanja suda. Odeljak 1 člana 3 američkog Ustava predviđa da se sudskavlast SAD poverava Vrhovnom sudu i nižim sudovima koje Kongres može s vre-mena na vreme određivati i ustanovljavati. Ustavni tekst ne daje ni najosnovni-je naznake o organizaciji pravosudnog sistema. Ostavljajuću Kongresu neogra-ničenu slobodu da osniva buduće sudove na saveznom nivou i uređuje njihovuorganizaciju i rad, ustavotvorci su na posredan i zaobilazan način dali ustavniosnov organizaciji pravosudnog sistema koja se u vreme pisanja ustavnog tekstanije mogla predvideti. Uostalom, kako ističe Luis Majers (Lewis Mayers), Vrhov-ni sud je zapravo bio tvorevina Kongresa, ne Ustava. Ustav, istina, nalaže da fe-deralna sudska vlast jednim delom bude oličena u Vrhovnom sudu. Ali Ustav neutvrđuje broj sudija - članova Vrhovnog suda; sve dok taj broj nije bio utvrđenzakonodavnim aktom Kongresa, Vrhovni sud nije mogao da postoji.1

106 MR PREDRAG VUKASOVIĆ

1 Lewis Mayers: The American Legal System, Harper & Row, New York, 1964, pp 6 – 7

NADLEŽNOST

Apelaciona nadležnost

Osnovna nadležnost Vrhovnog suda proističe iz njegovog ovlašćenja, za-snovanog neposredno na pomenutoj ustavnoj odredbi, da odlučuje o žalba-ma na presude drugih sudova; gotovo svi sporovi vođeni pred ovim sudompokreću se žalbom na presudu nižih sudova i imaju u vidu njegovu apelacio-nu nadležnost.2 Naravno, Ustav ne precizira nikakve modalitete vršenja ape-lacione nadležnosti Vrhovnog suda. Prema pozitivnom zakonodavstvu, nad-ležnost Vrhovnog suda može se zasnovati:

a) žalbom kojom stranka u sporu zahteva preispitivanje presude koju jedoneo jedan od drugostepenih sudova SAD (United States courts ofappeals) ili Drugostepeni sud oružanih snaga SAD (United States Co-urt of Appeals for the Armed Forces);

b) žalbom kojom stranka u sporu zahteva da Vrhovni sud preuzme reša-vanje spora koji je u toku pred nižim drugostepenim sudom pre negošto taj sud donese presudu u sporu. Međutim, takva žalba je dopušte-na samo ako njen podnosilac dokaže da je neodložno rešavanje sporaod tako imperativnog javnog značaja da opravdava odstupanje od re-dovne drugostepene nadležnosti nižih sudova.3

c) Žalbom na presude prvostepenih sudova (United States district co-urts) u sporovima koji obuhvataju promenu teritorijalnog važenjakongresnih akata ili akata zakonodavnih tela pojedinih država, ili ka-da je takva žalba izričito dopuštena posebnim zakonima;

d) žalbom kojom stranka u sporu zahteva preispitivanje presude koju jedoneo jedan od sudova država – članica SAD ako su prethodno iscr-pljena sva pravna sredstva pred sudovima te države i ako se spor od-nosi na prava garantovana Ustavom SAD ili federalnim zakonom. Udrugim slučajevima zahtev za preispitivanje presude državnog sudapodnosi se vrhovnom sudu dotične države ili – ako taj sud odbije dapreispita presudu – drugostepenom sudu te države.

Nadležnost Vrhovnog suda SAD može se zasnovati i obraćanjem drugo-stepenih federalnih sudova koji traže od najviše sudske instance uputstvo u

VRHOVNI SUD SAD – ORGANIZACIJA, FUNKCIJE, RANA ISTORIJA 107

2 http://en.wikipedia.org/wiki/Procedures_of_the_Supreme_Court_of_the_Uni-ted_States

3 SUPREME COURT OF THE U.S. – RULES Part III. Jurisdiction on Writ of Certiora-ri Rule 11. Certiorari to a United States Court of Appeals before Judgment, videti sajthttp://www.law.cornell.edu/rules/supct/11.html

pogledu tumačenja zakona ili zauzimanja načelnog pravnog stava. Ovaj na-čin zasnivanja nadležnosti federalnog Vrhovnog suda ranije beše uobičajen,ali se poslednjih decenija gotovo izgubio: poslednji put upotrebljen je 1981.godine. Žalbom se, najzad, može tražiti da Vrhovni sud izda vanredni sudskinalog: zabranu vršenja neke radnje, puštanje iz neosnovanog pritvora ili oba-vezujući nalog nižem sudu da izvrši određenu radnju ili sprovede određenipostupak. Takve naloge retko izdaje Vrhovni sud; češće ih izdaju niži sudovi.

Prvostepena nadležnost

Pored drugostepene, čl. 3 Ustava predviđa i prvostepenu nadležnost fede-ralnog Vrhovnog suda u svim sporovima koji se tiču ambasadora i drugih di-plomatsko-konzularnih predstavnika, kao i u sporovima u kojima kao strankaučestvuje neka od država SAD. Prema pozitivnom zakonodavstvu, Vrhovni sudima prvostepenu i isključivu nadležnost u svim sporovima između dve ili višedržava – članica. Njegova nadležnost ostaje prvostepena ali nije isključiva u spo-rovima u kojima je tužilac ili tuženi ambasador ili drugi diplomatsko-konzular-ni predstavnik strane države, u svim sporovima između SAD i države – člani-ce, kao i u tužbama i drugim postupcima koje država – članica vodi protiv gra-đana druge države – članice ili protiv stranih državljana.4 Slučajevi koji spada-ju u prvostepenu nadležnost Vrhovnog suda vrlo su retki: jedan ili dva slučajau toku zasedanja. Budući da je pun saziv suda nepogodan za rešavanje takvihslučajeva, njihovo razmatranje se poverava sudiji – izvestiocu, istaknutomstručnjaku za granu prava kojoj pripada spor. Njegov izveštaj se podnosiu su-du, koji odlučuje da li će izveštaj prihvatiti u celini ili izvršiti izmene. Mada jeučešće porote u prvostepenom postupku pred Vrhovnim sudom teorijski mo-guće, posle spora Georgia v. Brailsford iz 1794. godine nije zabeleženo njeno uče-šće.5 U sporu United States v. Louisiana iz 1950. godine država Luizijana traži-la je učešće porote, ali je Vrhovni sud obio njen zahtev uz obrazloženje da sporspada u parnice koje se vode uz primenu načela pravičnosti, a ne u sporove ko-ji se presuđuju samo na osnovu zakona, te da stoga stranke u njemu ne uživa-ju garantije na suđenje pred porotom koje pruža VII amandman na Ustav. Daje pred sud bio iznet spor koji se presuđuje samo na osnovu zakona, pretres bise održao kako pred sudijama Vrhovnog suda tako i pred porotom.6


4 http://www4.law.cornell.edu/uscode/ TITLE 28 > PART IV > CHAPTER 81 > § 1251Original jurisdiction

5 “Georgia v. Brailsford, Powell & Hopton, 3 U.S. 1 (1794)”. Retrieved on 2008-05-29.6 United States v. Louisiana, 399 U.S. 699 (1950)”. FindLaw. Retrieved on 2008-05-29.

Zaštita ustavnosti

Do sada razmatrane nadležnosti Vrhovnog suda SAD načelno ne prelazenadležnost vrhovnih sudskih instanci u drugim državama. On ne bi zahvalju-jući njima dobio politički značaj ocrtan na početku ovog teksta. Posebne po-litičke okolnosti postrevolucionarne Amerike, a ne precizne i dalekovideustavne odredbe, uslovile su da se Vrhovni sud – otelotvorenje celokupnogsudstva – pojavi kao čuvar ustavnog poretka i tumač (a posredno i stvaralac)ustavnih normi. Doprinos samog Ustava bio je negativne prirode: on nije iz-ričito sprečavao takav razvoj, te je on, shodno njegovim odredbama, bio„pravno moguć“ – da upotrebim omiljenu frazu srbijanskog parlamentari-zma. Koreni ustavnosudske nadležnosti Vrhovnog suda leže u federalističkomstrahu od prevlasti suviše demokratski nastrojenog Kongresa u američkompolitičkom životu. Po rečima Hamiltona, vodećeg predstavnika federalista,Vrhovni sud, posredstvom sudskog nadzora nad zakonodavnom delatnošćuKongresa, obezbeđuje da volja celokupnog naroda, izražena u Ustavu, budeiznad volje jednog njegovog dela, izražene u zakonodavnim aktima Kongre-sa.7 A Medison (Madison), drugi istaknuti federalist, isticao je neophodnostda se tumačenje Ustava prepusti obrazloženom sudu nezavisnih sudija, neostavljajući njegov ishod sukobima i nesređenosti svojstvenim političkimprocesima. Uostalom, takva uloga federalnog Vrhovnog suda ne beše bez pre-sedana: još pre donošenja federalnog Ustava vrhovni sudovi pojedinih drža-va stavljali su van snage zakone usvojene u zakonodavnim telima zato što suocenili da su ti zakoni u suprotnosti sa ustavima dotičnih država. Sudska kon-trola ustavnosti u držasvama – članicama, dakle, starija je od federalnog Usta-va. Ipak, to ne znači da se Vrhovni sud SAD od samog početka afirmisao kaoisključivi tumač ustavnih odredbi i čuvar na njima zasnovanog poretka. Tek1803. godine na nju se pozvao vrhovni sudija Džon Maršal (John Marshall) uobrazloženju presude u slučaju Marbury v. Madison. U njemu je Maršal tvr-dio da je obaveza Vrhovnog suda da stavi van snage neustavni zakon nužnaposledica njegove dužnosti da sprovodi Ustav, dužnosti na cije vršenje sudijeobavezuje zakletva koju su položili. Zbog kljucnog znacaja Maršalovog obra-zloženja presude u pomenutom sporu za ustanovljenje i razvoj ustavnosud-ske nadležnosti Vrhovnog suda SAD navodim nešto opširnije njegove argu-mente.8


7 http://www.supremecourtus.gov/about/constitutional.pdf8 U.S. Supreme Court, MARBURY v. MADISON, 5 U.S. 137 (1803) 5 U.S. 137

(Cranch), http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/getcase.pl?court=US&vol=5&invol=137

Pre svega, Maršal iznosi uverenje, svojstveno celoj revolucionarnoj gene-raciji, da osnovu na kojoj se uzdiže čitava američka državnost predstavlja stavda narodu pripada prvobitno (primarrno, prirodno) pravo da utvrdi takvanačela buduće političke vlasti koja će najbolje odgovarati njegovoj potrebi zasrećom. No, on odmah dodaje da to pravo (ustavotvornu vlast) narod nitimože, niti treba da primenjuje svakodnevno. Jednom utvrđena, ta načela tre-ba smatrati fundamentalnim u tom smislu da se iz njih izvode sve političke ipravne institucije SAD. Vlast koja ih je ustanovila mora, po samoj logici svogvršenja, biti suverena i neograničena. Istina, Maršal nigde ne pominje suvere-nitet naroda – u to vreme ekstremno radikalnu doktrinu koja je u Francuskojdovela do sloma ukupnog državnog uređenja, ali se danas nameće suštinskapodudarnost između ustavotvorne volje američkih ideologa i Rusoove opštevolje proistekle iz društvenog ugovora. Pored načelne neograničenosti usta-votvorne vlasti, Maršal posebno naglašava vanredni, nesvakodnevni, gotovojedinstveni karakter njenog vršenja. Upravo zato što se ona retko primenjuje,norme utvrđene njenim posredstvom trajne su, nepodložne brzim i lakimpromenama. Vrhovni sudija norme koje ona utvrđuje nigde ne naziva apso-lutno nepromenljivim; čitavo njegovo izlaganje, međutim odiše uverenjemda ih treba što ređe menjati. Iz te primarne i neograničene ustavotvorne vla-sti proitiče ukupna organizacija države. Ona ima pozitivni i negativni vid:ustavotvorac daje ovlašćenja pojedinim delovima državne vlasti, ali istovre-meno utvrđuje i granice tih ovlašćenja. Zasnivajući ustavnosudsku nadle-žnost Vrhovnog suda SAD, Maršal naglašava negativnu, ograničavajućufunkciju Ustava i pretvara sudsku granu vlasti uopšte i Vrhovni sud naposekako u jedinog tumača ustavnih normi tako i u isključivog jemca njihovogsprovođenja.

Pošto su ograničenja izvršne grane vlasti samorazumljiva i čvrsto ukore-njena u anglosaksonskoj pravnoj tradiciji (nije li i sama revolucija bila borbaprotiv samovolje britanske izvršne vlasti?), on se usredsređuje na odnos zako-nodavne vlasti prema ustavnim ograničenjima. Ovlašćenja zakonodavaca suodređena i ograničena; Ustav je i napisan da bi se otklonile nedoumice okonjihovog postojanja i obima. Zbog čega bi zakonodavna ovlašćenja bivalaograničena i njihove granice navođene u ustavnom tekstu ako bi zakonodav-ci mogli u svako doba da zaobiđu postavljene im međe? Razlika izmeđuustavne vladavine i diktature, između ograničene i neograničene vlasti brišese ukoliko ta ograničenja ne sputavaju samovolju onih kojima su nametnuta,ukoliko istu pravnu snagu imaju dozvoljene i nedozvoljene radnje. Maršal dokraja zaoštrava sledeću dilemu: ili Ustav ima veću pravnu snagu od zakonakoji su u suprotnosti sa njim, ili zakonodavna grana vlasti može izmenitiUstav običnim zakonom. On naglašava da nema trećeg rešenja ove dileme. Ili


Ustav sadrži najviše pravne norme, koje se ne mogu menjati uobičajenimpravnim sredstvima, ili one imaju istu pravnu snagu kao i obični zakonodav-ni akti, te ih zakonodavac može – poput običnih zakona – menjati kad godmu se prohte. Prihvati li se prva alternativa, zakonodavni akt suprotan Usta-vu nije deo pravnog poretka; prihvati li se, pak, druga, pisani bi ustavi pred-stavljali besmislena nastojanja naroda da ograniči jednu vlast koja se po svo-joj prirodi ne može omeđiti. Svi narodi koji su usvojili pisane ustave smatra-ju da oni sadrže najviše i fudamentalne pravne norme nacije; teorijska podlo-ga svake takve države mora biti stav da je zakonodavni akt koji je u suprotno-sti sa Ustavom ništav. Ovo tvrđenje logički proizlazi iz same činjenice posto-janja pisanog ustava, te ga Vrhovni sud smatra jednim od osnovnih načelaameričkog društva.

Ako je zakonodavni akt u suprotnosti sa Ustavom ništav, da li on uprkossvom nevaženju obavezuje sudove i proizvodi pravno dejstvo? Drugim reči-ma, da li takav zakon, mada nije deo pravnog poretka, sadrži normu koja de-luje kao deo pravnog poretka. Oduzeti sudovima pravo da poništavaju svepravne posledice zakona suprotnih Ustavu značilo bi faktički ukinuti razlikuizmeđu pravne snage Ustava i zakona. Prevashodna nadležnost i obaveza sud-ske grane vlasti jeste utvrđivanje konkretnog sadržaja pravne norme; „sud iz-riče šta je pravo“ u konkretnom slučaju. Oni koji primenjuju pravnu normuu pojedinačnim slučajevima nužno moraju formulisati i protumačiti normukoju primenjuju. Ako dva zakona sadrže međusobno suprotstavljene norme,sudovi moraju odlučiti o pravnom važenju svake takve norme. Ako je zakonu suprotnosti sa Ustavom, a na pojedinačni slučaj se odnose norme i Ustavai njemu suprotnog zakona, sud mora odlučiti da li će na taj slučaj primenitinorme sadržane u Ustavu ili zakonu. Obaveza da se donese takva odluka pro-ističe iz same prirode sudske vlasti. Ako sudovi treba da vode računa o normisadržanoj u Ustavu, te ako Ustav ima veću pravnu snagu od običnog zakono-davnog akta, spor na koji se mogu primeniti pravne norme iz oba izvora mo-ra se rešiti u skladu sa ustavnim normama. Oni koji osporavaju načelo da su-dovi treba da primenjuju Ustav kao najviši izvor prava nužno smatraju da su-dovi treba da zatvore oči pred Ustavom i da vode računa samo o zakonima.Takav stav podriva same temelje svakog pisanog ustava. To bi značilo da za-kon koji je shodno načelima i teoriji američkog državnog uređenja u celostiništav u praksi ipak postaje sasvim delotvoran i obavezujući akt. To bi daljeznačilo da, ukoliko zakonodavno telo uradi nešto što je izričito zabranjeno,takva radnja, bez obzira na njenu izričitu zabrranjenost, u stvarnosti proizvo-di pravna dejstva. Time bi se zakonodavnoj grani vlasti dala praktična i stvar-na svemoć uz istovremeno postavljanje čvrstih granica njenom delovanju.Ustavotvorac bi time propisao ograničenja i u isti mah objavio da se ona mo-


gu zaobići kad god se to poželi. Već sama okolnost da se takvim stavom za-pravo poništava pisani ustav – jedna od tekovina na koju Amerikanci gleda-ju s najvećim poštovanjem – dovoljan je razlog za odbacivanje takve kon-strukcije.

Pored ovih opštih razmatranja Maršal navodi i posebne odredbe Usta-va SAD koje nalažu sudsku zaštitu ustavnosti. Vlast sudova u SAD protežese na sve sporove koji proiziđu iz primene Ustava. Da li su oni koji su dalitakva ovlašćenja sudovima hteli da kažu kako pri njihovom korišćenju su-dovi ne treba da vode računa šta piše u Ustavu? Da spor proistekao iz pri-mene Ustava treba da se rešava bez ispitivanja izvora iz čije primene je pro-istekao? Takvo stanovište je suviše ekstravagantno da bi se moglo braniti.U nekim slučajevima, dakle, sudije se moraju obratiti neposredno ustav-nom tekstu. A ako oni to uopšte smeju učiniti, postoje li delovi Ustava ko-je sudije ne smeju čitati ili primenjivati? Kao primer ustavnih odredbi ko-je sudovi moraju neposredno primeniti, Maršal navodi zabranu uvođenjaizvoznih carina u trgovini između država – članica SAD. Pretpostavimo dase takva carina uvede i da oštećena strana pokrene parnicu radi naknadeštete: treba li sud da prihvati nadležnost ili da zatvori oči pred Ustavom,konsultujući samo zakone? On takođe navodi ustavnu zabranu usvajanjazakona kojim se bez sudskog postupka utvrđuje krivična odgovornost po-jedinaca i izriču im se kazne, kao i zakona sa retrogradnim dejstvom. Akose takav zakon ipak donese, mora li sud osuditi na smrt one za koje muUstav izričito nalaže da ih zaštiti? Zabranom da se osudi za izdaju neko očijoj izdajničkoj radnji nisu svedočila dva svedoka ili ko na javnom suđe-nju nije priznao izdaju ustavotvorac se obraća neposredno sudijama. Akobi zakonodavno telo izmenilo tu odredbu proglasivši da je za osudu zbogizdaje dovoljno svedočenje jednog lica ili priznanje izvan suda, da li bi seustavno načelo moralo odbaciti i primeniti neustavni zakon? Iz ovih i dru-gih ustavnih odredbi jasno proističe – zaključuje Maršal – da je nameraustavotvorca bila da Ustav načini instrumentom vladavine kako zakono-davne tako i sudske grane vlasti. Zašto bi se sudija zaklinjao da će obavlja-ti svoju dužnost u skladu sa Ustavom SAD, ako taj Ustav ne sadrži normekoje regulišu njegovu vlast, ako mu je nedostupan i ako se sudija ne možepozvati na njega? Najzad, vrhovni sudija primećuje da se u samom ustav-nom tekstu, pri utvrđivanju najviših izvora prava, na prvom mestu pomi-nje Ustav, pa tek zatim dolaze zakoni. I to ne bilo koji zakoni SAD, već oniusvojeni radi sprovođenja Ustava. Dakle, sam tekst Ustava SAD potvrđujei osnažuje načelo, suštinski važno za sva državna uređenja sa pisanim usta-vima, da je zakon suprotan Ustavu nistav i da su sudovi, kao i druge gra-ne vlasti, u svom radu vezani tim izvorom prava.


Iako je eksplicitno formulisano tek 1803. godine, načelo sudske kon-trole ustavnosti zakonodavnih akata implicitno je sadržano u samomUstavu. Opšti karakter njegovih odredbi, koje se ne mogu neposredno pri-menjivati u svakodnevnom životu, čine neophodnim njihovo tumačenjeod strane sudske vlasti jedine ovlašćene da daje takva tumačenja. Maršal jeto nedvosmisleno istakao u obrazloženju presude u sporu McCulloch v.Maryland iz 1819. godine.9 Ustavotvorci su oprezno formulisali ustavnenorme najopštijim izrazima, prepuštajuci njihovu razradu buducim nara-štajima, koji ce delati u skladu sa promenljivim i nacelno nepredvidljivimistorijskim okolnostima. Ustav koji bi nastojao da detaljno utvrdi sve vido-ve sopstvene primene podudarao bi se s ukupnim pravnim poretkom; ve-licinu takvog Ustava ne bi mogao obuhvatiti nijedan ljudski um. Stoga sa-ma priroda ustava zahteva da u njenu budu naznaceni samo osnovni obri-si pravnog poretka, imenovani njegovi najvažniji delovi, dok se sitniji ele-menti iz kojih su ti delovi sastavljeni mogu logicki izvoditi iz njih samih.Mnoga ovlašcenja federalne vlasti nisu izricito navedena u Ustavu, vec sushvacena kao nužan uslov za izvršavanje obaveza eksplicitno sadržanih uustavnom tekstu. Ako, na primer, Banka SAD nije neophodna i podobnaza izvršavanje zadataka federalne vlasti sadržanih u Ustavu, ona ce biti li-šena ustavnog osnova svog postojanja i delovanja. Medutim, neophodnosti podobnost odredenog sredstva nisu pravne kategorije, niti su jednom za-uvek date; one su proizvod nacelno promenljivih istorijskih okolnosti. Je-dino je tako bilo moguce da SAD tokom više od dva stoleca zadrže istiustavni tekst, istina dopunjavan ogranicenim brojem amandmana. Takvostanje stvari dodatno jaca ulogu i položaj sudske grane vlasti i njenog naj-višeg nosioca – Vrhovnog suda SAD. Granica izmedu tumacenja pravnenorme i njenog stvaranja, i inace krajnje nepostojana, u slucaju sudskogorgana s autoritom kakav uživa Vrhovni sud i pod preovladujucim utica-jem precedentnog nacina pravnog mišljenja, biva potpuno izbrisana. Uznešto preterivanja može se tvrditi da Ustav SAD ne cini samo srazmernokratak tekst koji se pod tim imenom svake godine štampa u milionskim ti-ražima, vec i nepregledna masa obrazloženih presuda Vrhovnog suda, pri-stupacna samo profesionalnim pravnicima, koja se svake godine bogati de-setinama hiljada novih presuda. Istina, Ustav donekle ogranicava ovu su-više aktivnu ulogu sudske vlasti u stvaranju prava, zahtevajuci da sud svo-


9 U.S. Supreme Court , M’CULLOCH v. STATE, 17 U.S. 316 (1819) 17 U.S. 316 (Whe-at.) M’CULLOCH v. STATE OF MARYLAND et al. February Term, 1819

10 http://www.supremecourtus.gov/about/constitutional.pdf

ja pravna mišljenja daje samo u presudama sporova i parnica iznetih prednjega, Džon Džej (John Jay), prvi vrhovni sudija SAD, energicno je potvr-dio ovo ustavno ogranicenje sudske vlasti, odbijajuci da pruži savetodavnomišljenje prvom americkom predsedniku o ustavnim implikacijama na-meravane spoljnopoliticke odluke.10

Presuda Vrhovnog suda o ustavnosti nekog zakona ili tumecenju ustav-nih odredbi smatra se konacnom i može biti izmenjena samo zahtevnim ikomplikovanim, te stoga retko primenjivanim postupkom promene Ustava.Nasuprot tome, pravno shvatanje izraženo u presudi kojom se na odreden na-cin tumaci zakon može u svakom trenutku biti promenjeno novom presu-dom Vrhovnog suda. Na taj nacin americki pravni sistem miri medusobnosuprotstavljene zahteve za stabilnim pravno-institucionalnim okvirom kaoosnovnim preduslovom pravne sigurnosti ucesnika u pravnom prometu najednoj i fleksibilnošcu konkretne pravne norme suocene sa vecito promenlji-vim ekonomskim i društvenim okruženjem.

Politički značaj Vrhovnog suda kao jedinog ovlašćenog tumača ustavnihnormi ima takve razmere da onemogućava potpuno distanciranje sudija odtekućih političkih sporova. Sem toga, precedentni način stvaranja prava činida sudije ne budu preterano vezane slovom zakona, odnosno da ga tumače uskladu sa svojim političkim uverenjima. Mada sudije ne mogu vršiti političkefunkcije, niti učestvovati u stranačkim aktivnostima, njihovi politički stavoviispoljavaju se u načinu na koji glasaju u politički relevantnim sporovima i nepredstavljaju tajnu za najširu javnost. Pošto se upražnjena mesta u Vrhov-nom sudu popunjavaju imenovanjem od strane Predsednika SAD, svaka ad-ministracija nastoji da obezbedi takav sastav suda koji će podržavati njenupolitiku, ili joj se bar neće aktivno suprotstavljati. Kako bar nominalno ne pri-padaju političkim strankama, sudije se opštim političkim i/ili pravnim shva-tanjima svrstavaju u tri glavne struje: konzervativce, umerene i liberale.11 Usadašnjem sastavu Vrhovnog suda sedam članova imenovale su republikan-ske administracije, a samo dva demokratske. To je obezbedilo prevagu kon-zervativaca, kojima pripada vrhovni sudija Roberts i sudije Skalfa (Scalia),Tomas (Thomas) i Alito; smatra se da liberalnom delu pravno-političkogspektra pripadaju Stivens (Stevens), Sauter (Souter), Ginzberg (Ginsburg) iBrejer (Breyer). Sudija Kenedi (Kennedy), mada u načelu konzervativac, po-nekad glasa sa liberalima igrajući ulogu jezička na vagi.


10 http://www.supremecourtus.gov/about/constitutional.pdf11 http://en.wikipedia.org/wiki/Procedures_of_the_Supreme_Court_of_the_Uni-

ted_States

ORGANIZACIJA

Kao što Ustav SAD nije utvrdio tačnu nadležnost Vrhovnog suda, on nesadrži nijednu normu koja bi regulisala njegovu organizaciju; u njemu je sa-mo rečeno da sudsku vlast u SAD vrše Vrhovni sud i niži sudovi koje Kon-gres može osnovati zakonom. Zbog ove škrtosti ustavnih odredbi Vrhovnisud nije mogao početi sa radom bez posebnog zakona koji bi uredio njegovoustrojstvo. Stoga ne čudi što je usvajanje takvog zakona zauzimalo visoko me-sto na listi prioriteta nove države.

Veličina i kvorum

Već 1789. godine Senat je usvojio prvi Zakon o sudstvu (Judiciary Act),kojim je državna teritorija bila podeljena na 13 sudskih okruga, grupisanih utri oblasti: Istočnu, Srednju i Južnu.12 Zakon je precizirao da se sedište Vrhov-nog suda nalazi u prestonici Unije; sud su činili Vrhovni sudija (Chief Justi-ce) i pet članova suda (Associate Justices). Broj članova suda postepeno je ra-stao uporedo sa proširivanjem državne teritorije i povećanjem broja sudskihokruga.13 Tako je 1807. godine broj članova suda povećan na sedam, 1837. nadevet, a 1863. godine na deset. Po završetku građanskog rata, u toku sukobazakonodavne i izvršne vlasti pod administracijom Endrjua Džonsona (An-drew Johnson), Kongres je 1866. godine – u želji da spreči Predsednika u vr-šenju njegovih ustavnih ovlašćenja vezanih za imenovanje sudija Vrhovnogsuda – usvojio Zakon o sudskim okruzima (Judicial Circuits Act), koji jepredviđao smanjenje broja članova suda na sedam; ovo smanjenje sprovede-no je tako što Predsednik nije imenovao sudije koje bi zamenile narednu tro-jicu sudija kojima prestane mandat. U XX veku Frenklin Ruzvelt (Franklin D.Roosevelt), koji je došao u politički sukob sa Vrhovnim sudom zbog ospora-vanja ustavnosti nekih zakona važnih za ekonomsku politiku Nju dila, poku-šao je da izvrši opsežnu reorganizaciju najviše sudske instance povećavajućibroj članova suda na petnaest. Njegov predlog Zakona o reorganizaciji sud-stva (Judiciary Reorganization Bill) iz 1937. godine ovlašćivao je Predsednikada za svakog sudiju koji navrši sedamdeset godina života a ne penzioniše seimenuje jednog novog sudiju sve dok broj sudija ne dostigne petnaest. Ciljove mere navodno je bio olakšanje radnih obaveza starijih sudija, ali je vlada-lo rasprostranjeno uverenje da je stvarna namera tog zakonskog projekta bilapromena političkog odnosa snaga u sudu, u to vreme nepovoljnog za admi-


12 http://www.supremecourtus.gov/about/institution.pdf13 http://en.wikipedia.org/wiki/Supreme_Court_of_the_United_States

nistzraciju. Ovaj projekat, koji su njegovi protivnici nazivali Planom za name-štanje sastava suda (Court Packing Plan), naišao je na nesavladivu opozicijuu Kongresu. U međuvremenu je Ruzvelt, koristeći se redovnim ustavnimovlašćenjem Predsednika da imenuje nove sudije umesto onih kojima je iz bi-lo kojeg razloga prestao mandat, do te mere izmenio personalni sastav sudada to telo više nije pružalo otpor merama Nju dila, čime je prestala potrebaza nepopularnom i politički spornom sudskom reformom. Samo je prviPredsednik SAD, Džordž Vašington (George Washington) imenovao više čla-nova Vrhovnog suda od Frenklina Ruzvelta.14 Sada Vrhovni sud SAD čini ko-legij od devet sudija - Vrhovni sudija i osam sudija. Sud može da odlučujeukoliko u njegovom radu učestvuje šest sudija, bez obzira da li sednici prisu-stvuje vrhovni sudija.15

Imenovanje sudija

Ustav SAD daje Predsedniku pravo da imenuje članove Vrhovnog sudapo pribavljenom mišljenju i uz saglasnost Senata SAD. Ovlašćenja Predsedni-ka su pozitivna; on može imenovati za sudiju svako lice za koje dobije sagla-snost Senata. Ovlašćenja Senata su negativna: on može sprečiti imenovanje li-ca koje mu nije po volji, ali ne može primorati Predsednika da izvrši imeno-vanje koje izvršna vlast ne želi. Za imenovanje je, dakle, neophodna saglasnostvolje Predsednika i Senata, ali izvršna vlast ostvaruje znatno veći stupanj kon-trole nad personalnim sastavom suda nego gornji kongresni dom. Istina, kon-trolu izvršne vlasti nad personalnim sastavom Vrhovnog suda znatno uma-njuje faktička nesmenljivost jednom postavljenih sudija. S druge strane, za-hvaljujući pravu da stavi van snage svaki zaon za koji nađe da je u suprotbo-sti sa Ustavom, Vrhovni sud vrši dubok i trajan uticaj na ukupne političke pri-like u zemlji. Zato ne čudi što su svi američki predsednici nastojali da ustav-na ovlašćenja u postupku imenovanja sudija vrše na način koji će obezbeditida većina sudija deli njihove ideološke i političke poglede. Što Predsednikimenuje više sudija, sastav Vrhovnog suda će u većoj meri odgovarati njego-vim političkim potrebama. Broj imenovanja, međutim, zavisi kako od duži-ne vršenja predsedničke službe, tako i od okolnosti nad kojima nijedna admi-nistracija ne može imati kontrolu (smrt sudija, njihovo dobrovoljno ili pri-nudno – usled trajne nesposobnosti da obavljaju sudijske dužnosti - povlače-


14 Hall, Ely Jr., Grossman, and Wiecek (editors), The Oxford Companion to the Supre-me Court of the United States. Oxford University Press 1992

15 http://www.law.cornell.edu/uscode/html/uscode28/usc_sec_28_00000001——000-.html

nje iz suda, opziv zbog lošeg ponašanja sudija). Dešavalo se da Predsednik po-grešno proceni političke stavove kandidata za sudije i izvrši postavljenje neo-snovano verujući da će lice koje imenuje za sudiju slediti njegove ideološke ipolitičke stavove. Najpoznatiji primer takve zablude predstavlja Ajzenhauero-va (Eisenhower) odluka da za vrhovnog sudiju imenuje Erla Vorena (EarlWarren). Mada je to postavljenje izvršeno u uverenju da sudija Voren gajikonzervativne stavove, njegove presude behu među najliberalnijim u povestiVrhovnog suda. Sam Ajzenhauer je kasnije ocenio da je to imenovanje bilo„najvećom prokletom glupošću koju sam ikad napravio“.16

Ustav ne postavlja nikakve formalne uslove koje mora ispuniti kandidatda bi postao sudija Vrhovnog suda; Predsednik može imenovati svakoga, poduslovom da za to imenovanje dobije potvrdu Senata. Imajući u vidu političkiuticaj Vrhovnog suda, ne čudi što postupak potvrđivanja predsedničkog ime-novanja od strane Senata privlači veliku pažnju političke javnosti. Različite in-teresne grupe nastoje da pridobiju senatore za potvrđivanje ili odbacivanjeimenovanja prema tome da li kandidat podržava posebne interese te grupe iliim nije naklonjen. Saslušavanje kandidata vrši se pred senatskim Odborom zapravosuđe (Senate Judiciary Committee), pri čemu članovi odbora nastoje dautvrde podobnost kandidata za sudijski položaj. Po završetku saslušanja od-bor usvaja pozitivan, negativan ili neutralan izveštaj o kandidatu i prosleđujega plenarnom sazivu Senata. Senatski odbor ranije nije lično ispitivao kandi-data za sudiju; prvi kandidat koji je na taj način ispitivan bio je Harlan FiskStoun (Harlan Fiske Stone), kandidovan za sudiju 1925. godine. Neki senato-ri sa Zapada bili su zabrnuti zbog Stounovih veza sa Volstritom i izrazili susvoje protivljenje njegovom imenovaju za sudiju. Stoun je tada predložio dabude lično saslušan pred odborom – postupak koji do tog vremena nije bioprimenjivan. Njegovo sedočenje pred članovima senatskog odbora doprineloje da njegovo imenovanje bude potvrđeno uz neznatno protivljenje senatora.Drugi put je isti postupak primenjen u slučaju imenovanja Feliksa Frankfur-tera (Felix Frankfurter), koji je saslušan na zahtev odbora kako bi pobio onošto je smatrao neosnovanim optužbama protiv njega. Stalna praksa sasluša-vanja kandidata za sudije pred senatskim Odborom za pravosuđe radi utvr-đivanja njihovih stavova o pravnim pitanjima započela je s imenovanjemDžona Maršala Harlana II (John Marshall Harlan) 1955. godine; ovo posta-vljenje usledilo je ubrzo nakon što je Vrhovni sud doneo presudu u sporuBrown v. Board of Education, važan presedan u borbi protiv rasne segregacije,kada je nekoliko južnjačkih senatora pokušalo da spreči potvrđivanje Harla-


16 Todd S., Purdum (July 5, 2005). “Presidents, Picking Justices, Can Have Backfires”,Courts in Transition: Nominees and History, New York Times, p. A4.

novog imenovanja, te je on tom priliom pozvan da svedoči pred senatskimodborom.17 Pošto Odbor za pravosuđe podnese izveštaj o imenovanju, taj iz-veštaj razmatra Senat na plenarnoj sednici. Izveštaj se prihvata ili odbacujeprostom većinom glasova senatora. Retko se događalo da Senat odbije da po-tvrdi predsedničko imenovanje; dosadašnja ustavna istorija SAD beleži samodvanaest izričitih odbacivanja Predsednikovih kandidata za sudije Vrhovnogsuda; poslednji takav slučaj zbio se 1987. godine, kada je Senat u punom sa-zivu odbio da podrži imenovanje Roberta Borka (Robert Bork). Međutim,nisu svi kandidati za sudije Vrhovnog suda dobijali glatku podršku Senata.Mada senatska procedura ne zahteva da negativan izveštaj Odbora za pravo-suđe automatski vodi odbacivanju Predsednikovog kandidta za sudiju Vrhov-nog duda, potvrđivanje takvog kandidata na plenarnoj sednici Senata možese otegnuti u nedogled. U takvoj sistuaciji politički je mnogo svrsishodnije daPredsednik predloži novog kandidata, prihvatljivijeg senatskoj većini, nego danastavi besplodno inaćenje sa gornjim kongresnim domom. Parlamentar-nom opstrukcijom može se delotvorno odlagati konačno izjašnjavanje Sena-ta o Predsednikovom kandidatu. Mada senatori opstrukijom mogu prisilitiPredsednika da odustane od izvesnog kandidata, to se još nije desilo kada jeu pitanju izbor člana Vrhovnog suda. Međutim, opstrukcija beše delotvorna1968. godine, kada je na taj način osujećen pokušaj Lindona Džonsona (Lyn-don Johnson) da za vrhovnog sudiju nakon Erla Vorena postavi Ejba Fortasa(Abe Fortas). Predsednik takođe može povući kandidaturu svog izabranika usvakom trenutku do potvrde njegovog imenovanja u Senatu. Izvršna vlast točini kad proceni da su mali izgledi da njen kandidat dobije podršku Senata.Poslednji put tako je oktobra 2005. godine postupio Džordž V Buš, povukav-ši imenovanje Herijete Majers (Harriet Miers) za člana Vrhovnog suda zbogprotivljenja kako konzervativnih tako i liberalnih senatora; Buš je prilikompovlačenja imenovanja izjavio da to čini na zahtev Majersove.18 On je kaorazlog za povlačenje ove kandidature naveo i bojazni da bi Senat u toku po-stupka potvrđivanja imenovanja mogao zahtevati pristup internim doku-mentima administracije budući da je Majers u prethodnom periodu bila sa-vetnica Bele Kuće. Do 1981. godine postupak senatskog potvrđivanja imeno-vanja sudija Vrhovnog suda odvijao se relativno brzo; od Trumanove do Nik-sonove administracije ceo postupak imenovanja sudija Vrhovnog suda obič-no se završavao u roku od mesec dana. Za vreme Reganove i Bušove admini-stracije taj postupak traje mnogo duže, što mnogi autori dovode u vezu sa sve


17 “United States Senate. “Nomination18 http://en.wikipedia.org/wiki/Harriet_Miers

većom politizacijom uloge Vrhovnog suda i celokupnog sudstva.19 Štaviše,politizacija se sa imenovanja sudija Vrhovnog suda prenela na niže položaje ufederalnoj sudskoj hijerarhiji; politički kriteriji pri imenovanju sudija, oduvekimplicitno prisutni u američkom ustavnom uređenju, postali su preovlađuju-ći pod uticajem Regan – Bušove konzervativne revolucije. Spor oko rezultatapredsedničkih izbora 2000, godine i uloga Vrhovnog suda u njihovom odre-đivanju ostavili su dubok trag u potonjim imenovanjima u pravosuđu. Shva-tanje da sudske presude imaju neiskorenjive političke implikacije, da se njimaodređuje konkretan sadržaj ustavne i zakonske norme, da je svaka primenaprava ujedno i njegovo stvaranje potiskuje načelo odvojenosti i nezavisnostisudske vlasti u odnosu na druge grane vlasti. Sudije subjektivno mogu i daljeverovati da njihov rad nema veze sa potičkim odlučivanjem, da su njihovepresude zasnovane na pravnim, a ne na ideološkim ili političkim argumenti-ma; stvarnost obeležena političkim sukobima izvršne i zakonodavne vlasti(Predsednika i Senata) oko imenovanja sudija pokazuje da su granice izme-đu političkog odlučivanja i presuđivanja pravnog spora ako ne izbrisane on-da bar u priličnoj meri relatiivizovane.

Kad Senat ne zaseda, Predsednik može izvršiti privremeno imenovanječlana Vrhovnog suda i bez pribavljenog mišljenja i saglasnosti Senata. Takavprivremeno imenovani sudija vrši dužnost samo do kraja narednog zasedanjaSenata, nikada duže od dve godine. Da bi privremeno imenovani sudija vršiosvoju dužnost i posle tog roka, Senat mora potvrditi njegovo imenovanje. Dosada su privremeno imenovani dvojica vrhovnih sudija i šest sudija Vrhovnogsuda, ali od njih samo vrhovni sudija Džon Ratledž (John Rutledge), privre-meno imenovan avgusta 1796. godine, nije dobio naknadnu potvrdu u Sena-tu.20 Poslednji Predsednik koji je vršio privremeno imenovanje članova Vr-hovnog suda beše Ajzenhauer; danas se ta praksa smatra vrlo spornom čak ikad je reč o postavljenjima u nižim federalnim sudovima.

Mandat sudija

Ustav SAD sadrži odredbu o stalnosti sudijske funkcije: sudije će vršitisvoju dužnost sve dok se dobro vladaju (Justices “shall hold their Offices du-ring good Behavior”). Iza ove naoko neobične formulacije krije se načelnodoživotni mandat kao najveća garantija nezavisnosti sudstva od drugih grana


19 Balkin, Jack M.. “The passionate intensity of the confirmation process” u http://ju-rist.law.pitt.edu/forum/symposium-jc/balkin.php

20 http://en.wikipedia.org/wiki/John_Rutledge

vlasti. U samom Vrhovnom sudu neguje se tradicija dugotrajne službe su-dija. Rekord u dužini službe drži Stiven Daglas; u trenutku penzionisanja,12. novembra 1975. godine, imao je sudijski staž od 36 godina i šest mese-ci. Razume se, sudije mogu podneti ostavku ili se dobrovoljno penzionisa-ti.21 Sudiji mandat može prestati i opozivom, odnosno osuđujućom odlu-kom Kongresa. Međutim, Predstavnički dom je do sada opozvao samo jed-nog jedinog sudiju – Samjuela Čejza (Samuel Chase) 1805. godine. Zahtevza opoziv, koji je usvojio Predstavnički dom, imao je osam tačaka: jednatačka odnosila se na Čejzovo držanje u procesu protiv Džona Frajsa (JohnFries), vođe pobune iz 1799. – 1800. godine; dva tačke ticale su se njego-vog držanja u političkom procesu protiv Džona Tompsona Kalendera(John Thompson Callender); četiri tačke bile su vezane za proceduralnegreške načinjene priliom Čejzovog rešavanja različitih sporova, dok seosma tačka bavila njegovim neumerenim i zapaljivim, osobito nepoštenimi nepodobnim i veoma neodgovornim izjavama datim dok je davao prav-na uputstva jednoj velikoj poroti u Baltimoru.22 Senat, koji je kontrolisalaDžefersonova stranka demokrata, pokrenuo je postupak Čejzovog opozivapočetkom 1805. godine, a senatskim sednicama predsedavao je tadašnjipotpredsednik SAD, Aron Bun (Aaron Bun). Svi sudovi u kojima je sudioČejz behu niži putujući sudovi. U to vreme sudije Vrhovnog suda imali sudodatnu obavezu da rade kao pojedinačne sudije u putujućim sudovima,običaj koji je nestao krajem XIX veka. Suština optužbi svodila se na poli-tičku pristrasnost koja je navodila Čejza da prema okrivljenima u navede-nim procesima postupa na sramno nepravedan način. Njegovi braniocismatrli su da je optužba deo nastojanja Džefersonovih demokrata da seosvete svojim federalističkim protivnicima. Odgovarajući na pojedinačnetačke optužnice, Čejz je dokazivao da se u svojim postupcima rukovodiopoštovanjem ranije donetih presuda, sudijskom dužnošću da obuzda ne-podobne pravne radnje advokata, kao i razlozima vezanim za efikasnostpravosuđa. Senat je 1. marta 1805. godine oslobodio Čejza svih tačaka op-tužnice i on se vratio u Vrhovni sud; sudijsku dužnost obavljao je do svojesmrti. Ishod postupka za Čejzov opoziv učvrstio je nezavisnost federalnogsudstva u odnosu na zakonodavnu vlast. Vrhovni sudija Renkvist ističe dasu u vreme Čejzovog opoziva mnogi ljudi smatrali da Senat ima neograni-čenu slobodu da opozove svakog sudiju za koga nađe da iz ma kojeg razlo-ga nije podoban za sudijsku dužnost, ali je oslobađajući ishod ovog po-


21 http://www.supremecourtus.gov/about/traditions.pdf22 http://en.wikipedia.org/wiki/Samuel_Chase

stupka postavio presedan da sudije ne mogu bitio opozvane iz razloga ve-zanih za njihovo obavljanje sudijske dužnosti.23 Sve sudije opozvane odČejzovog vremena behu optužene za pravi kriminal. U novije vreme po-kretane su inicijative za opoziv nekih sudija Vrhovnog suda; Vilijam O. Da-glas (William O. Douglas) bio je u dva navrata – 1953. i 1970. godine - sa-slušavan, ali u oba slučaja postupak opoziva nije dospeo ni do glasanja uPredstavničkom domu. Zbog krajnje neodređene dužine trajanja mandatačlanova Vrhovnog suda nemoguće je predvideti kada će se uprazniti mestou najvišoj sudskoj intanci SAD. Ponekad imenovanja sudija slede relativnobrzo jedno za drugim; takav je slučaj bio početkom sedamdesetih godinaprošlog veka, kada su razmaku od nekoliko sedmica bili imenovani LuisPauel (Lewis Powell) i Vilijam H. Renkvist (William H. Rehnquist) ume-sto Huga Bleka (Hugo Black) i Džona Maršala Harlana II (John MarshallHarlan), koji su zbog zdravstvenih problema penzionisani i ubrzo potomumrli. Ponekad je vremwnski interval između dva uzastopna imenovanjavrlo dug; tako između imenovanja Stivena Brejera (Stephen Breyer) 1994.i odlaska vrhovnog sudije Renkvista i sudije O’Konora (O’Connor) 2005.godine nije bilo promena u personalnom sastavu Vrhovnog suda. U dosa-dašnjoj istoriji samo četiri predsednika nisu imenovali nijednog sudiju Vr-hovnog suda; od te četvorice samo je Džimi Karter (Jimmy Carter) imaopuni predsednički mandat. Sudije se mogu povući iz službe po sopstvenomnahođenju; jedno nedavno istraživanje pokazalo je da mnoge sudije dugo-ročno planiraju sopstveno povlačenje iz službe; na donošenje takve odlukeutiču razlozi lične, institucionalne i partijsko-političke prirode.24 Strah odopadanja mentalnih sposobnosti i smrti često navodi sudije da se povukudok se još nalaze u dobroj psihofizičkoj kondiciji. Želja da svojim povlače-njem što manje remete rad suda uzrok je što sudije odluku o povlačenjuobjavljuju u vreme kada sud ne zaseda i u godini kada se ne održavajupredsednički izbori. Sudije, najzad žele da se povuku iz službe u toku man-data administracije kojoj su naklonjeni, kako bi obezbedili da ih zameni li-ce srodne pravno-političke orijentacije. Vrhovni sudija može odlučiti dapenzionisani sudija Vrhovnog suda učestvuje u radu jednog od apelacionihsudova, na isti način kao i sudije u aktivnoj službi; penzionisani sudija Vr-hovnog suda, međutim, ne učestvuje u radu Vrhovnog suda.


23 William H. Rehnquist (1992). Grand Inquests: The Historic Impeachments of JusticeSamuel Chase and President Andrew Johnson. Knopf Publishing Group

24 David N. Atkinson, Leaving the Bench (University Press of Kansas 1999

Tradicionalne formalnosti

Raspored sudija za sudskim stolom i redosled kojim oni iznose stavovei glasaju o presudi utvrđeni su tradicijom koja seže do doba kada je sud osno-van. Vrhovni sudija sedi na stolici koja se nalazi tačno na sredini duže stranesudskog stola; s njegove desne strane sedi najstariji sudija - član suda, slevedrugi po starešinstvu i tako redom, dok se najmlađi član suda nalazi na naj-daljoj stolici levo od vrhovnog sudije. Sudije iznose stavove i glasaju strogo poredu starešinstva: reč najpre uzima vrhovni sudija, a zatim je dobijaju člano-vi suda po redu određenom starošću suda. Na nejavnim sednicama najmla-đem sudiji se poverava obavljanje tehničkih poslova.25 Prilikom sudskih zase-danja sudije su obučeni u tradicionalni crni ogrtač, koji je 1800. godine uveovrhovni sudija Džej (Jay) zamenivši raniju odoru sa crvenim porubom nalikna nošnju engleskih sudija. Isprva su i svi advokati koji se pojavljuju pred su-dom morali nositi strogo formalno crno odelo (morning clothes). Danas setog običaja pridržavaju još samo službenici Ministarstva pravde i advokati ko-ji zastupaju vladu i njene organe.

Plate

Vrhovni sudija i članovi Vrhovnog suda primaju plate čiji je godišnji iz-nos uređen članom 225 Zakona o platama federalnoh službenika (Federal Sa-lary Act) iz 1967. godine.26 Sadašnja godišnja plata vrhovnog sudije iznosi$217,400, a plata člana suda iznosi $208,100.27

POSTUPAK PRED VRHOVNIM SUDOM

Sudska godina i sednice

Vrhovni sud SAD počinje sa radom prvog ponedeljka u oktobru i radi dokraja juna ili početka jula naredne godine.28 On se, međutim, ne nalazi u ne-prekidnom zasedanju; između pojedinih sednica, na kojima sud saslušavastranke u sporu i donosi presude, umeću se pauze, tokom kojih sudije razma-


25 http://en.wikipedia.org/wiki/Supreme_Court_of_the_United_States26 http://www4.law.cornell.edu/uscode/html/uscode28/usc_sec_28_00000005——

000-.html27 “U.S. Supreme Court Justices28 http://en.wikipedia.org/wiki/Procedures_of_the_Supreme_Court_of_the_Uni-

ted_States

traju sporove i pišu obrazloženja presuda. Sednice i pauze traju približno podve sedmice. U danima kada sud zaseda sednice počinju u 10 sati pre podnei traju do 3 sata popodne, s jednočasovnom pauzom za ručak koja počinje upodne.29 Sednice suda ne održavaju se utorkom i petkom. Petkom sud raz-matra sporove u kojima je već održana usmena rasprava, kao i sporove u ko-jima takva rasprava nije potrebna.

Izbor sporova o kojima odlučuje Vrhovni sud

U skladu sa Zakonom o pravosuđu (Judiciary Act) iz 1925. godine nad-ležnost Vrhovnog suda je diskrecione prirode: sud po svom nahođenju odlu-čuje hoče li uzeti u razmatranje određeni spor. Time je u najvećem broju slu-čajeva uklonjena mogućnost da stranka nezadovoljna presudom nižeg sudauvek pokrene spor pred Vrhovnim sudom; žalba nije subjektivno pravo stran-ke u sporu, već mogućnost o kojoj samostalno odlučuje Vrhovni sud. Premačl. 237, st. b pomenutog zakona, sud će prihvatiti razmatranje žalbe ako se zato izjasne četiri člana Vrhovnog suda.30 Glavni razlog za ovakvo rešenje bio jepretrpanost Vrhovnog suda predmetima od relativno malog značaja; očeki-valo se da će sudije prihvatiti razmatranje samo onih žalbi kojima se postavlja-ju važna pravna pitanja. No, ni neograničeno diskreciono ovlašćenje suda daprihvati ili odbaci nadležnost nije zaustavilo porast broja predmeta o kojimaje odlučivao Vrhovni sud. Taj porast se u novije vreme ubrzava: godine 1945.sud je imao na dnevnom redu 1,460 predmeta, 1960. 2,313 predmeta, dok seu najnovije vreme razmatra više od 10.000 predmeta u jednoj sudskoj godi-ni.31 Najviša sudska instanca je u poslednjim decenijama XX veka primalaprosečno oko 7.500 zahteva za pokretanje postupka, dok se postupak pokre-će u približno 150 slučajeva.32 Nijedan sudija, naravno, ne može biti upoznatsa pojedinostima svakog predmeta; stoga njegovi sekretari obrađuju predme-te i sudiji pišu rezimee sa najvažnijim podacima i pravnim kvalifikacijamapredmeta. Teorijski posmatrano, svaki sudija treba da bude upoznat sa svimpredmetima, što bi značilo da devet stručnih timova obrađuje jedan isti pred-met. Da bi se izbeglo takvo rasipanje vremena i radne snage, početkom osmedecenije prošlog veka na predlog vrhovnog sudije Vorena Burgera (WarrenBurger) obrazovan je zajednički tim za obradu predmeta, sastavljen od sekre-


29 http://www.supremecourtus.gov/about/procedures.pdf30 http://en.wikipedia.org/wiki/Judiciary_Act_of_192531 http://www.supremecourtus.gov/about/justicecaseload.pdf32 http://www.booknotes.org/Transcript/?ProgramID=1417

tara svih sudija.33 Nasumice odabrani sekretar sastavljao je izveštaj o dotič-nom predmetu za sve sudije, što je ubrzalo rad suda, ali je otežalo sudijamasticanje samostalnog uvida u veliku većinu predmeta o kojima treba da se iz-jasne. Ovu praksu prihvataju svi sadašnji članovi Vrhovnog suda sem Stiven-sa (Stevens).34 Na redovnim sednicama suda razmatraju se tako obrađenipredmeti; prihvata se nadležnost za manje od 5% prispelih žalbi. Tokom po-slednje dve decenije prošlog stoleća Vrhovni sud je razmatrao i presuđivaoprosečno 150 sporova po sudskoj godini, dok je poslednjih godina taj brojopao na znatno ispod 100 sporova. Pre svake sednice vrhovni sudija sastavljaspisak žalbi za koje ceni da su dovoljno značajne da bi ih sud razmatrao. Osta-le sudije mogu tom spisku dodati predmete za koje smatraju da su podobniza razmatranje. Žalbe za čije se razmatranje ne izjasni nijedan sudija automat-ski se odbacuju. Sud može prihvatiti razmatranje žalbe koja se već nalazila nanjegovom dnevnom redu; to će se desiti, na primer, ako je sud tražio mišlje-nje Javnog pravozastupnika SAD (Solicitor General of the United States) tre-ba li uzeti u razmatranje neku žalbu. Ako sud prihvati zahtev za preispitiva-nje presude ili razmatranje drugog pravnog leka, utvrđuje se rok u kojemstranke moraju dostaviti svoje podneske. Do isteka ovog roka pojedinci i gru-pe koje imaju pravni interes u sporu u kojem nisu stranke mogu podnetipredlog da se pojave pred sudom kao „prijatelji suda“ (amicus curiae). Sem unekim posebnim slučajevima, na primer advokata koji zastupaju državne ililokalne vlasti, sud ima diskreciono pravo da odluči hoće li takvom zahtevuudovoljiti; ukoliko sve stranke u sporu pristanu na pojavljivanje trećih licapred sudom, smatra se da odlučivanje o takvom zahtevu nije potrebno i za-interesovana lica pristupaju sudu. Prihvatanje ili odbijanje razmatranja žalbeVrhovni sud izriče u jednj jedinoj rečenici, bez obrazloženja.

Pismeni podnesci i usmena rasprava

Pre održavanja usmene rasprave stranke u sporu moraju sudu predočitipismene izjave (legal briefs) kojima iznose svoje viđenje spora uz odgovaraju-ća obrazloženja. Prijatelj suda takođe može pismenom izjavom podržati kon-kretno rešenje spora za koje je zainteresovan. Ove pismene izjave stranaka usporu i prijatelja suda podvrgnute su strogim formalnim pravilima. Pravilapreciziraju sadržinu izjave određujući obaveštenja koja one moraju sadržati,ali sežu i do takvih pojedinosti poput formata papira i vrste slova. Dužina iz-


33 http://en.wikipedia.org/wiki/Cert_pool34 Mauro, Roberts Dips Toe Into Cert Pool; Law.com, 10/21/05

jave ograničena je maksimalnim brojem stranica teksta. Određena je čak i bo-ja koverata u kojima se izjave podnose sudu: žalba se podnosi u plavom ko-vertu, odgovor na žalbu u crvenom, a izjave prijatelja suda u zelenom kover-tu. Takva pravila omogućuju brzo razvrstavanje podnesaka bez uvida u nji-hov sadržaj.35 Ako Vrhovni sud odluči da je potrebno održati usmenu raspra-vu, svaka stranka u sporu ima na raspolaganju trideset minuta za usmeno iz-laganje svojih stavova. U izuzetno teškim sporovima vreme dodeljeno stran-kama za usmeno izlaganje može se produžiti. U prvim godinama rada sudaadvokati su mogli satima, pa čak i danima usmeno obrazlagati svoje stavove;kasnije, s povećanjem broja predmeta, ograničavanje dužine usmenih izlaga-nja postalo je neophodno. Da bi podneo pismeni podnesak ili se usmenoobratio sudu, advokat mora biti član advokatske komore pri tom sudu. Pr-venstveni uslov za prijem u komoru je obavljanje advokatskke prakse pri naj-višem sudu određene države SAD ili teritorije tokom bar tri poslednje godi-ne. Sudije mogu prekidati usmeno izlaganje advokata da bi mu postavili od-ređena pitanja; takav običaj uzeo je maha naročito od stupanja na dužnostsudije Antonina Skale (Antonin Scalia) 1986. godine.36

Postupak u sporovima iz prvostepene nadležnosti

Sporovi koji spadaju u prvostepenu nadležnost Vrhovnog suda pokrećuse podnošenjem tužbe neposredno Vrhovnom sudu. Po prijemu tužbe sudimenuje posebnog izvestioca (special master), koji razmatra priložene dokazei preporučuje sudu određeno rešenje. Nakon toga sud prihvata pismena obra-zloženja suprotstavljenih stavova stranaka u sporu i održava usmenu raspra-vu kao u sporovima iz drugostepene nadležnosti.

Proces odlučivanja u Vrhovnom sudu

Odmah po održavanju usmene rasprave sudije se sastaju na nejavnoj sed-nici da bi razmotrili pravna pitanja u vezi sa sporom. Toj sednici ne mogu pri-sustvovati čak ni sekretari sudija, što iziskuje da se svaki sudija prethodno do-bro upozna sa predmetom.37 Svaki sudija iznosi svoje mišljenje o tome kakotreba rešiti spor; najpre govori najstariji sudija, a zatim ostali po starešinstvu.Postoje različita mišljenja o kvalitetu nejavnih sednica: dok Skala smatra da se


35 http://www.law.cornell.edu/rules/supct/33.html36 Talbot, Supreme Confidence: The jurisprudence of Justice Antonin Scalia; The New

Yorker, 3/28/05 37 Rehnquist, The Supreme Court, rev. 2d ed. 2001), p 253.

na njima vodi malo sadržajnih rasprava,38 Renkvist veruje da nedostatak raspra-ve doprinosi efikasnosti rada suda.39 Po okončanju rasprave pristupa se glasanju.Sudiju koji će napisati obrazložen stav većine sudija bira najstariji pripadnik tevećine (vrhovni sudija u slučaju da on zastupa većinsko mišljenje). Slično tome,sudiju koji će pismeno obrazložiti manjinsko mišljenje određuje najstariji sudija– zastupnik manjinskog mišljenja. Sudija kome je poverena izrada obrazloženogmišljenja suda sastavlja nacrt tog dokumenta i dostavlja ga ostalim sudijama. Urazmatranje nacrta mišljenja suda mogu biti uključeni i sekretari sudija; oni naj-češće i satavljaju prvi nacrt u ime sudije u čijoj su službi. Po dostavljanju nacrtasudije koje ga nisu sastavili mogu predložiti promene teksta. Prihvatanje predlo-ženih izmena nacrta zavisi kako od pravne filozofije koju sledi sastavljač nacrta,tako i od snage kojom većina u sudu brani shvatanja izložena u nacrtu. Sudije ta-kođe mogu bez rasprave prihvatiti stavove izložene u nacrtu. Opredeljenja sudi-ja iznesena na nejavnim sednicama suda nisu konačna; dokle god traje raspravao nacrtu mišljenja distribuiranom sudijama, postoji mogućnost da sudija pro-meni stav. Na takvu promenu mogu ga navesti argumenti i protivargumenti raz-menjeni u raspravi, kao i sopstvena razmišljanja o pravnim pitanjima vezanimza spor. Promena mišljenja pojedinih sudija tokom rasprave o nacrtu presudemože izmeniti ishod celog spora: većinsko mišljenje može tokom rasprave po-stati manjinsko i obrnuto. Kako je, međutim, sa sednica isključena javnost, opromeni stava pojedinih sudija može se samo nagađati. Tako se pričalo da je usporu Planned Parenthood v. Casey sudija Kenedi isprva podržavao stav vrhov-nog sudije Renkvista, ali je kasnije promenio mišljenje osećajući da ne može sta-ti iza stavova iznetih u Rekvistovom nacrtu presude.40 Radeći za Ministarstvopravde, današnji vrhovni sudija Džon Roberts – inače bivši Renkvistov sekretar– napisao je analizu spora Wallace v. Jaffree, u kojoj je dokazivao (na osnovu du-žine i strukture teksta) da je Renkvistovo izdvojeno mišljenje bilo formulisanokao većinsko mišljenje suda, ali je kasnije izgubilo podršku većine sudija.41

Slične spekulacije često se iznose i za izdvojeno mišljenje sudije O’Konora usporu Kelo v. New London.42 Sudija Kenedi je u sudskim krugovima poznatpo tome što nakon sednice menja mišljenje o određenom sporu, a sudija To-mas po tome što često gubi podršku većine sudija koju u početku uživaju nje-


38 Lazarus, Closed Chambers p.28539 Rehnquist, The Supreme Court, pp. 254-5840 Tushnet, A Court Divided.41 Zimmerman, Justice Blackmun’s Papers Reveal Near Overturn of Roe; Catholic He-

rald, 3/18/04.42 Roberts, Memorandum Fredu F. Fildingu, 4. jun 1985.

govi stavovi.43 Sudije mogu promeniti mišljenje o nekom sporu u bilo kojemtrenutku pre uručenja presude strankama u sporu. Uopšteno govoreći, presudasuda predstavlja mišljenje koje ima podršku većine (najmanje pet) sudija. U ret-kim slučajevima kada nijedno mišljenje nema podršku većine sudija, Vrhovnisud donosi pluralnu presudu (plurality opinion), iznoseći sva mišljenja zastupa-na u raspravi i ne opredeljujući se za bilo koje pojedinačno rešenje. Da bi u tomslučaju odredili tačan sadržaj presude, sudije i advokati moraju analizirati svamišljenja sadržana u presudi i sami ustanoviti o kojim pitanjima postoji većin-ska saglasnost sudija i kakav je sadržaj te saglasnosti. Primer pluralne presude jepresuda u sporu Hamdi v. Rumsfeld. Sudija koji je glasao za stav većine može na-pisati izjavu o saglasnosti (concurring opinion), u kojoj izlaže tačke u kojima seslaže sa većinom sudija i pravna pitanja u kojima se razilazi sa njihovim stavovi-ma.

Posle prihvatanja drugostepene nadležnosti i preispitivanja ranije presude unekom sporu Vrhovni sud može odustati od daljeg razmatranja spora. Takavslučaj može se pojaviti ako sud zaključi, na primer, da argumenti izneti u ume-noj raspravi ne omogućuju njegovo nedvosmisleno izjašnjavanje o pokrenutimptanjima tumačenja Ustava; tada se izjašnjavanje suda odlaže do trenutka kadase pred njim pojavi spor koji omogućava takvo izjašnjavanje. U takvom slučajusmatra se da sud naknadno – pošto je već započela usmena rasprava – odbacujerazmatranje spora. Kao i kod uobičajenog odbijanja da se spor uzme u razma-tranje, sud i u ovom slučaju donosi jednostavno rešenje bez obrazloženja. Sudi-je Vrhovnog suda koje nisu prisustvovale usmenoj raspravi obično ne učestvujuu formulisanju presude. Isto tako, sudija koji je napustio sudijsku dužnost preuručenja presude strankama u sporu ne učestvuje u izricanju presude. Ukolikoje promenjeni sastav suda izvršio uticaj na sadržinu presude, sudije će verovatnoodlučiti da ponovo uzmu u razmatranje presuđeni spor.

Ako u glasanju ne učestvuju sve sudije ili ako je neko sudijsko mesto iz bilokojeg razloga nepopunjeno, otvara se mogućnost nerešenog ishoda glasanja.Kad se to dogodi, presuda prvostepenog suda smatra se potvrđenom, ali takvaodluka Vrhovnog suda nema snagu obavezujućeg presedana. Pravno dejstvo ta-kvog ishoda glasanja je zadržavanje pravne situacije koja je postojala pre pokre-tanja postupka pred Vrhovnim sudom. Ne objavljuje se obrazložena presuda;sud samo jednom rečenicom konstatuje da je prvostepena presuda potvrđenanerešenim ishodom glasanja.

Za saslušanje stranaka i punovažno odlučivanje neophodno je da u radu su-da učestvuje najmanje šest sudija. Ako usled izuzeća sudija iz određenog spora


43 Claeys, Did O’Connor lose the majority?; SCOTUSblog, 6/24/05

ili zbog nepopunjenosti sudijskih položaja u odlučivanju Vrhovnog suda uče-stvuje manji broj sudija, a većina prisutnih sudija odluči da se razmatranje spo-ra ne odloži za narednu sudsku godinu, odluka nižeg suda smatra se potvrđe-nom kao da je došlo do nerešenog ishoda glasanja. Izuzetno, kada do upravoopisane situacije dođe u sporu pokrenutom neposrednom žalbom Vrhovnomsudu protiv presude Okružnog suda SAD (United States District Court), sporse upućuje na presuđivanja apelacionom sudu odgovarajućeg okruga. Takvesporove razmatra ili plenarna sednica apelacionog suda, ili veće sastavljeno od trinajstarija člana tog suda.44

Objavljivanje i evidencija presuda

Zbog precedentne prirode američkog prava presude Vrhovnog sudapredstavljaju neuporedivo važniji izvor prava nego presude odgovarajućih su-dova u državama kontinentalne (evropske) pravne tradicije. Stoga ne čudi štose objavljivanju i evidenciji tih presuda poklanja dužna pažnja. Vrhovni sudobjavljuje svoje presude tokom cele sudske godine, naročito u njenim posled-njim mesecima – maju, junu i početkom jula. One se potom štampaju – naj-pre u privremenom obliku (slip opinion, a zatim u službenim novinama SAD(United States Reports). U novije vreme presude Vrhovnog suda mogu se na-ći i na zvaničnom vebsajtu ovog suda (http://www.supremecourtus.gov/opi-nions/opinions.html). Presudu Vrhovnog suda obično potpisuje sudija koji juje napisao, mada se ponekad mogu objavljivati i nepotpisane presude. U pr-vim godinama rada suda svaki sudija objavljivao je sopstvenu formulacijuobrazložene presude. Vrhovni sudija Džon Maršal početkom XIX veka uvodipraksu objavljivanja jedinstveno formulisane i obrazložene presude, što je do-prinelo jačanju pravne sigurnosti. Presude Vrhovnog suda citiraju se na sle-deći način: najpre se navode imena stranaka u sporu, zatim sledi broj tomaslužbenih novina u kojem je presuda objavljena, broj stranice na kojoj poči-nje tekst presude i godina kada je presuda doneta.

ISTORIJA

Formativno razdoblje

Vrhovni sud SAD nije mogao početi sa radom stupanjem na snagu Usta-va, mada je to jedini sud u SAD koji ima ustavno utemeljenje. Iste godine ka-da je Ustav stupio na snagu Kongres je usvojio Zakon o sudstvu, čime je omo-


44 U.S.C. Title 28, Section 1, U.S.C. Title 28, Section 2109.

gućeno obrazovanje suda.45 Prvu sednicu sud je održao 2. februara 1790. go-dine u zgradi berze u Njujorku, tadašnjoj privremenoj prestonici zemlje.46

Najviša sudska instanca SAD najpre je imala šest članova. Mandat prvog vr-hovnog sudije, Džona Džeja, bio je ispunjen presudama koje su uspostavilepresedane za čitav budući rad suda. Jedan od prvih presuđenih sporova, Hay-burn’s Case 2 U.S. 409 (1792) ticao se prirode sudske vlasti. Vrhovni sud je po-držao stav okružnih sudova u Pensilvaniji, Njujorku i Severnoj Karolini daKongres ne može zakonom naložiti sudovima obavljanje poslova koji ne spa-daju u sudsko rešavanje sporova.47 Još važnije političke posledice imala je pre-suda Vrhovnog suda u sporu Chisholm v. Georgia 2 U.S. 419 (1793). Prvi putse kao stranka u sporu pojavila država – članica SAD; spor se stoga ticao od-nosa između federalne vlasti i država – članica Unije, vodeće teme američkeistorije u prvom stoleću samostalnosti SAD. Aleksandar Čisholm (AlexanderChisholm) izvršilac testamenta Roberta Farkara (Robert Farquhar), inačegrađanin Južne Karoline, tužio je državu Džordžiju Vrhovnom sudu SADzbog naknade štete koju je država Džordžija pričinila zaveštaocu – pristalicibritanske vlasti konfiskacijom nepokretnosti izvršenom u vreme američkograta za nezavisnost.48 Džordžija je odgovorila da njoj kao suverenoj državi nemože suditi Vrhovni sud SAD bez njenog izričitog pristanka. Vrhovni sud jevećinom glasova 4:1 presudio u korist tužioca, pozivajući se na čl. 3, st. 2Ustava kojim se ukida sudski suverenitet država – članica i federalnim sudo-vima daje ovlašćenje da rešavaju sporove između država članica i građanadruge države – članice. Nezadovoljstvo država – članica ovom presudom do-velo je do usvajanja XI amandmana na Ustav, koji predviđa da se sudska nad-ležnost SAD ne proteže na parnice koje protiv države – članice pokrenu gra-đani druge države – članice ili građani neke strane države.49 Po usvajanju XIamandmana Vrhovni sud je doneo dve suprotne presude, u skladu sa upravoizvršenom promenom Ustava.50 Međutim, načelni značaj presude u sporuChisholm v. Georgia leži u potvrđivanju nadležnosti federalnih sudova da vr-še sudsku kontrolu akata država – članica Unije. Štaviše, potonje jačanje fe-


45 http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Supreme_Court_of_the_United_Sta-tes

46 http://www.supremecourtus.gov/about/institution.pdf47 http://en.wikipedia.org/wiki/Hayburn’s_Case48 http://en.wikipedia.org/wiki/Chisholm_v._Georgia49 http://en.wikipedia.org/wiki/Eleventh_Amendment_to_the_United_States_Consti-

tution50 “Georgia v. Brailsford, Powell & Hopton, 3 U.S. 3 Dall. 1 1 (1794

deralne vlasti znatno je relativizovalo zaštitu suvereniteta koju državama –članicama pruža XI amandman: tužioci pomenuti u ovom amandmanu ipakmogu tužiti državu članicu federalnim sudovima ako tužena država pristane nafederalnu nadležnost ili ako Kongres SAD, u skladu sa važećim ovlašćenjima zasprovođenje XIV amandmana, ukine ovo izuzimanje iz federalne nadležnosti.51

Džej je na položaju vrhovnog sudije bio do 12. avgusta 1795. godina; zamenili suga Džon Ratledž (John Rutledge), na dužnosti do 8. marta 1796., i Oliver Elsvort(Oliver Ellsworth), na dužnosti do 1801. godine. Za njihovih mandata nije biloepohalnih presuda. Za vreme Elsvortovog mandata sud je doneo prvu presuduiz svoje prvostepene nadležnosti, u sporu koji su vodile države Njujork i Konek-tikat.52 Prvi članovi Vrhovnog suda žalili su se na neodgovarajuće tehničke uslo-ve za rad, a ni njihov ugled u početku nije bio na nivou koji je proisticao iz ustav-nih normi. Stoga ne čudi što je Džej odbio ponudu predsednika Adamsa da po-novo bude imenovan za vrhovnog sudiju.53

Maršalova era

Dugi mandat vrhovnog sudije Džona Maršala (1801 – 1835) predstavljajedno od najznačajnijih poglavlja u povesti Vrhovnog suda SAD. Njegovoimenovanje u interregnumu između izgubljenih predsedničkih izbora i iste-ka Adamsovog mandata bilo je deo federalističkih nastojanja da zadrže glav-ne poluge političke moći i u toku Džefersonove administracije. Zahvaljujućine samo dužini mandata već i snazi svoje ličnosti, Maršal je izvršio dubok itrajan uticaj na američko pravo i doprineo stabilnosti institucija mlade repu-blike. Već je istaknuta ključna uloga koju je odigrao u uspostavljanju sudskekontrole ustavnosti zakonodavnih akata Kongresa. Kao pristalica snažne fe-deralne vlasti, Maršal je u više navrata široko tumačio njena ustavna ovlašće-nja, suprotstavljajući se pokušajima Džefersonovih demokrata da delokrugnjenog rada ograniče na područja eksplicitno navedena u Ustavu. Najvažnijasredstva Maršalovog proširivanja federalne nadležnosti bila su regulisanje tr-govine između država – članica SAD i ustavna odredba koja nalaže preduzi-manje „neophodnih i odgovarajućih mera“ radi ostvarenja ciljeva navedenihu Ustavu. Takvo delovanje Vrhovnog suda dovelo je do njegove povećane po-litičke uloge; od Maršalovog doba Vrhovni sud SAD ima politički uticaj ka-kav nemaju najviše sudske instance u drugim zemljama.


51 Fitzpatrick v. Bitzer, 427 U.S. 445 (1976).52 New York v. Connecticut 4 U.S. 1 (1799)53 http://www.supremecourtus.gov/about/institution.pdf

Primer kreativnog tumačenja Ustava predstavlja njegova presuda u spo-ru McCulloch v. Maryland iz 1819. godine. U središtu spora nalazila se sudbi-na Nacionalne banke SAD, čije osnivanje nije bilo izričito predviđeno Usta-vom. Država Merilend pokušala je da posredno onemogući delovanje bankena njenoj teritoriji namećući porez na sve banknote emitovane od banaka ko-je nemaju povelju izdatu od strane zakonodavnog tela Merilenda.54 Budućida je u vreme usvajanja spornog zakona države Merilend Banka SAD bila je-dina banka sa sedištem van Merilenda koja je poslovala u toj državi, svima jebilo jasno da je zakon Merilenda uperen posebno protiv interesa BankeSAD:55 Džejms Mekalok (James McCulloch), službenik jedne filijale BankeSAD u Merilendu, odbio je da plati porez i pokrenuo parnicu pred lokalnimapelacionim sudom. Predstavnici Merilenda osporili su pravo Kongresa daosniva banke, o čemu ne postoji izričita ustavna odredba. Apelacioni sud jeprihvatio takvu argumentaciju, te se Mekalok obratio Vrhovnom sudu.

U obrazloženju presude, želeći da umanji značaj presedana koji Vrhovnisud postavlja 1819. godine, Maršal ističe da se ni Kongres, ni izvršna vlast ni-jednim svojim aktom nisu odrekli ovlašćenja da osnuju banku; naprotiv, onisu sve do ovog spora delovali pod pretpostavkom da takvo ovlašćenje posto-ji, istina, bilo je pojedinaca koji su osporavali federalnu nadležnost u ovompodručju državne delatnosti ali su se oni do sada povinovali presudama pr-vostepenih sudova, te Vrhovni sud do sada nije razmatrao to pitanje. Čak ibez pozivanja na izričito ovlašćenje dato Kongresu da donosi zakone neop-hodne i podobne za ostvarivanje ovlašćenja sadržanih u Ustavu, logika zahte-va da se, uporedo sa ovlašćenjima, federalnoj vlasti daju i sredstva za vršenjetih ovlašćenja, bez kojih bi ona ostala mrtvo slovo na papiru. Ustavotvorci ni-su mogli predvideti budući tehnički ili institucionalni razvoj, ali se federalnavlast ne može lišiti njegovih tekovina s obrazloženjem da one nisu izričito po-menute u Ustavu. Ova izvedena ovlašćenja, eksplicitno nepomenuta u Usta-vu, nastala zbog okolnosti koje ih čine neophodnim i podobnim, nisu trajna;ona dele sudbinu okolnosti koje su ih proizvele i nestaju kada ih okolnosti uči-ne izlišnim i nepogodnim. Prolaznu prirodu implicitnih ovlašćenja federalnevlasti Vrhovni sud je već utvrdio presudom u sporu Sturges v. Crowninshield.Kongres u okviru svojih zakonodavnih ovlašćenja procenjuje da li je neka me-ra neophodna da bi federalna vlast vršila dužnosti poverene joj Ustavom. Onto pravo ocene ne može preneti na neko drugo telo, ne može ovlastiti poje-dinca ili grupu da odlučuje umesto njega. Federalnoj vlasti dopušteno je da u


54 http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/getcase.pl?court=US&vol=17&invol=31655 http://en.wikipedia.org/wiki/McCulloch_v._Maryland

vršenju svojih ustavnih ovlašćenja čini sve ono što nije izričito zabranjenoUstavom.

Objašnjavajući značenje atributa neophodnosti i podobnosti, koje Ustavpridaje merama Kongresa za ostvarenje izričitih ustavnih ovlašćenja federal-ne vlasti, Maršal uvodi načelo svrsishodnosti: te mere su najkorisnije zaostvarivanje ustavom propisanih ovlašćenja i najbolje odgovaraju ciljevimakoje je Ustav postavio pred federalni Kongres. Da to nije slučaj i da se Kon-gres može služiti samo onim sredstvima koja su apsolutno neophodna za vr-šenje ustavnih ovlašćenja, samo postojanje federalne vlasti bilo bi dovedeno upitanje, što svakako nije bila namera ustavotvoraca. Banka je odgovarajuće ipogodno sredstvo koje doprinosi efikasnijem upravljanju prihodima i rasho-dima federalne vlasti, kao i regulisanju nacionalne monete, što predstavlja sa-stavni deo staranja o međudržavnoj trgovini koje je Ustav izričito poverio fe-deralnoj vlasti. Nije na sudu da odluči da li je i kakva banka najbolje mogućesredstvo za ostvarivanje zadataka određenih Ustavom; on se zadovoljava timešto utvrđuje da to sredstvo nije izričito zabranjeno. Osnivanje pravnih lica(corporations) nije cilj, već tek sredstvo koje politička vlast koristi za ostvare-nje drugih ciljeva. Njihov je karakter određen karakterom ciljeva kojima onasluže. Vlade država – članica takođe osnivaju pravna lica radi izvršavanjaovlašćenja koja su im poverena; one to čine bez posebnog pozivanja na od-redbe sadržane u ustavima država – članica.

Pošto je odbranio ustavnost osnivanja Banke SAD, Maršal dokazuje davlasti država – članica ne mogu nametati poreske obaveze banci koju su osno-vale federalne vlasti. Čineći to, vrhovni sudija razvija teoriju o podeljenom su-verenitetu, od suštinskog značaja za sve federativno uređene države. NarodSAD (ne vlade ili narodi država - članica) našao je za shodno da podeli suve-renitet, uspostavljajući složeno državno uređenje. On je izvesna ovlašćenjapoverio vlastima država – članica, a neka druga ovlašćenja nacionalnoj (fede-ralnoj vlasti. U takvom uređenju nije teško predvideti mogućnost sukoba iz-među federalne vlasti i vlasti pojedinih država – članica. Anticipirajući takvesukobe, ustavotvorci su jasno odredili okvir za njihovo rešavanje. Sam Ustavi zakoni koje Kongres donese u skladu sa njegovim odredbama predstavljajunajviše pravne akte u SAD i imaju višu pravnu snagu od ustava i zakona po-jedinih država – članica nesaglasnim sa njima; Ustav takođe poverava Vrhov-nom sudu da donosi konačne odluke o svim spornim pitanjima koja proizi-đu iz primene Ustava i zakona SAD. Dakle, zakoni SAD doneti u skladu saUstavom i na osnovu njega moraju imati najveću pravnu snagu, bez obzira nabilo kakve zakone država – članica. Vrhovni sud vodi računa kako o pravimafederalne vlasti tako i o pravima država – članica, ne dopuštajući da bilo kojavlast zadre u nadležnost druge vlasti. U konkretnom slučaju, ako bi se pravo


Kongresa da osniva nacionalnu banku i njene filijale na teritorijama država –članica moglo uskladiti sa pravom država – članica da oporezuju fizička ipravna lica na svojoj teritoriji, sud će podržati oba prava. Ako se pak oporezi-vanjem filijala nacionalne banke dovodi u pitanje ostvarivanje onih njenihfunkcija zbog kojih ju je Kongres osnovao na osnovu implicitnih ovlašćenja izUstava, sud daje prednost vršenju prava federalne vlasti nad pravima država– članica.

Istina, Maršal ističe značaj finansijskog suvereniteta za ukupan ustavnipoložaj država – članica. On ističe da se jedini deo tog suvereniteta koji jeUstavom izričito prenet na SAD odnosi na zabranu da države – članice uvo-de dažbine na uvoz i izvoz robe i sličnu zabranu oporezivanja međudržavnogsaobraćaja. Narod SAD je uvek iznova najsvečanije uveravan da je pravo dr-žava – članica da ubiru poreze, uz izuzetak izričito naveden u Ustavu, sveto ineotuđivo, da države – članice zadržavaju svoju finansijsku vlast u najapso-lutnijem i najneograničenijem smislu i da bi svaki pokušaj nacionalne (fede-ralne) vlade da ih ometa u vršenju te vlasti predstavljalo nasilno preuzimanjevlasti bez ikakvog uporišta u ma kojem odeljku ili rečenici ustavnog teksta.Odgovarajući na takve argumente pristalica punog suvereniteta država – čla-nica, Maršal ukazuje da bi praktična posledica priznavanja prava država – čla-nica da nametnu poreze federalnim ustanovama bila prihvatanje realne mo-gućnosti da države – članice fiskalnim merama onemoguće delovanje federal-nih ustanova na svojoj teritoriji. Priznavanjem takvog prava ugrozilo bi sepravo federalnih ustanova, u ovom slučaju Nacionalne banke SAD, da delujuna teritoriji država članica, dok se njegovim uskraćivanjem ne bi ugrozilofunkcionisanje vlasti država – članica, niti ustanova koje su te države osnova-le. Na osnovu toga, Maršal je izveo zaključak da država Merilend ne možeoporezovati filijalu nacionalne banke SAD a da time ne prekrši Ustav.

Shvatanja izneta u ovoj presudi imala su ogroman značaj za dalji institu-cionalni razvoj federalne vlasti u SAD. Doktrina o implicitnim ovlašćenjima inužnosti i podobnosti kao ustavnim osnovima federalnog zakonodavstvaomogućila je nesmetani pravni, politički i privredni razvoj SAD bez naruša-vanja ustavnog kontinuiteta. Istim ciljevima doprinosile su i druge Maršalo-ve presude kojima je delotvorno proširivana nadfležnost federalne vlasti. Slič-no dejstvo imala je presuda u sporu Gibbons v. Ogden iz 1824. godine.56 Dr-žava Njujork dala je Robertu Fultonu i Robertu Livingstonu isključivo ptavoda obavljaju parobrodski saobraćaj između nje i susednog Nju Džersija. Onisu ovlastili Arona Ogdena (Aaron Ogden), brodara iz Nju Džersija, inače biv-


56 http://en.wikipedia.org/wiki/Gibbons_v._Ogden

šeg senatora i guvernera države Nju Džersi, da obavlja prevoz parobrodom iz-među Njujorka i Elizabet Pointa (Elizabeth Point) u Nju Džersiju. To nipo-što nije bio usamljen primer korupcije u upravi država – članica tokom raneistorije SAD. Tomas Gibons (Thomas Gibbons) vodio je konkurentsku bro-darsku firmu koja je imala dozvolu za rad na spornoj liniji izdatu od stranefederalnog Kongresa. Pravo na eksploataciju brodske linije bilo je, dakle, po-vezano sa ovlašćenjima federalnih i državnih vlasti da regulišu odvijanje plo-vidbe na međudržavnim linijama. Spor je privukao veliku pažnju javnosti;obe strane angažovale su najpoznatije advokate tog doba. Ogden je od njujor-škog suda dobio presudu da njegov konkurent ne može obavljati prevoz naspornoj liniji uprkos dozvoli koju je izdao Kongres. Obavljanje brodarskihusluga sud države Njujork smatrao je delatnošću različitom od trgovine, nakoju se stoga ne primenjuje odredba Ustava o međudržavnoj trgovini kaopredmetu federalnog zakonodavstva. Gibons se protiv te presude žalio Vr-hovnom sudu SAD. U presudi donetoj u korist podnosioca žalbe vrhovni su-dija Maršal ističe da se teško može zamisliti regulisanje međudržavne trgovi-ne koje ne bi obuhvatalo zakone koji se tiču plovidbe.57 Štaviše, on tvrdi da suovlašćenja Kongresa da reguliše plovidbu između država – članica eksplicitnosadržana u Ustavu kao da je u ustavnom terkstu posle reči „trgovina“ dopi-sana reč „plovidba“. Vrhovni sud je zaključio da ovlašćenje Kongresa da re-guliše međudržavnu trgovinu treba da se protegne na sve vidove te trgovine,dakle i na održavanje brodskog saobraćaja na međudržavnim linijama i da toustavno ovlašćenje ima veću pravnu snagu nego suprotne odredbe zakonapojedinih država – članica. Ako je, kako se oduvek smatralo, suverena vlastKongresa – mada ograničena na Ustavom utvrđene predmete – potpuna ineograničena u okviru tih predmeta, njegova nadležnost u regulisanju spolj-ne i međudržavne trgovine jednako potpuna kao nadležnost zakonodavnogtela u unitarno uređenoj državi. Maršalovo široko tumačenje Ustava omogu-ćava da se u federalnu nadležnost uključe bezmalo sva privredna pitanja, jersu sva ona u manjoj ili većoj meri povezana sa trgovinom koja prelazi međedržava – članica. Razumljivo je što je na ovu krajnje ekstenzivnu interpreta-ciju Ustava kasnije usledila reakcija u vidu ograničavanja ekonomskog suve-reniteta federalne vlasti. Krajem XIX veka u presudi u sporu United States v.E. C. Knight Co., Vrhovni sud izneo je shvatanje da je proizvodnja – u ovomslučaju rafinacija šećera – lokalne delatnost, na koju se ne proteže nadležnostKongresa da reguliše međudržavnu trgovinu.58 Ovo shvatanje preovlađivalo


57 http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/getcase.pl?court=US&vol=22&invol=158 http://www.tourolaw.edu/Patch/Knight/

je u praksi Vrhovnog suda do kraja trideseth godina XX stoleća, kada Vrhov-ni sud, čiji je sastav izmenjen brojnim Ruzveltovim imenovanjima sudija, pri-znao federalnu nadležnost u oblasti proizvodnih delatnosti. Treba, međutim,naglasiti da se federalna nadležnost u privrednim pitanjima, bez obzira napromene u shvatanju ciljeva ekonomske politike federalne vlasti, nikad nijevratila u uske okvire kakvi su postojali pre presude u sporu Gibbons v. Ogden.

U sporu Martin v. Hunter’s Lessee, presuđenom 20. marta 1816. godine,59

Vrhovni sud prvi put je uzeo razmatranje presudu suda države – članice usporu koji se ticao primene federalnih zakona. Tokom Rata za nezavisnostVirdžinija je, poput drugih pobunjenih američkih kolonija, donela zakon okonfiskaciji nepokretne imovine lica koja su podržavala britansku vlast. Jedanod onih kojima je oduzeta imovina, Deni Martin (Denny Martin), pokrenuoje parnicu tvrdeći da ugovori zaključeni između SAD i Velike Britanije pred-viđaju vraćanje oduzetih nepokretnosti bivšim pristalicama Britanije. Vrhov-ni sud Virdžinije odbacio je njegov zahtev, ne zato što je smatrao da virdžinij-ski zakoni imaju veću pravnu snagu od međunarodnih obaveza SAD već za-to što se – po tumačenju tog suda – ugovor sa Britanijom nije ticao dotičnogspora. Martin se obratio Vrhovnom sudu SAD. U postupku po žalbi, najvišasudska instanca SAD nije se složila s takvim tumačenjem, smatrajući da od-redbe ugovora sa Britanijom treba primeniti u rešavanju predmetnog spora;Vrhovni sud SAD vratio je spor na ponovno razmatranje virdžinijskom vr-hovnom sudu. Najviši sud Virdžinije je, međutim, potvrdio prvobitnu presu-du, tvrdeći da američki Vrhovni sud nema nadležnost u sporovima pokrenu-tim pred sudovima država – članica. Poništivši u postupku po ponovljenojžalbi drugu presudu virdžinijskog suda, Vrhovni sud SAD utvrdio je sopstve-nu drugostepenu nadležnost u svim sporovima koji se odnose na primenu fe-deralnih zakona. Mada je Maršal napisao većinu obrazloženih presuda done-tih za njegovog mandata, ovu presudu, donetu jednoglasnom odlukom, na-pisao je Džozef Stori (Joseph Story); Maršal je tražio izuzeće zato što je sa svo-jim bratom sklopio ugovor o kupovini zemljišta koje je bilo predmet spora.Stori se najpre suprotstavio tvrđenju da federalna sudska vlast proističe iz vo-lje država – članica i da stoga nema pravo da menja presude sudova država –članica. Na osnovu istorije i preambule Ustava jasno je da su federalni sudo-vi svoju vlast dobili neposredno od naroda SAD, a ne od država – članica. Onzatim navodi izričitu odredbu čl. III, st. 2 Ustava da će u svim drugim sluča-jevima prethodno pomenuti Vrhovni sud imati drugostepenu nadležnost itvrdi da ona predstavlja izričit osnov prava Vrhovnog suda da preispituje pre-


59 http://en.wikipedia.org/wiki/Martin_v._Hunter%27s_Lessee

sude sudova država – članica. Da Vrhovni sud SAD nema tu nadležnost, nivrhovni sudovi država – članica ne bi imali nadležnost u nekom sporu koji sena bilo koji način tiče federalnog zakonodavstva, pošto bi u tom slučaju fede-ralni Vrhovni sud bio lišen drugostepene nadležnosti. Time bi se sudovi dr-žava – članica sami odrekli velikog dela svoje prvostepene nadležnosti. Iz pra-va sudova u državama – članicama da presuđuju sporove na koje se prime-njuje federalno zakonodavstvo nužno proističe drugostepena nadležnost Vr-hovnog suda SAD u takvim sporovima. Štaviše, čl. IV, st. 2 Ustava propisujeda Ustav, federalni zakon doneti na osnovu njega i međunarodni ugovori ko-je sklope SAD imaju veću pravnu snagu od ustava, zakona i ugovora državačlanica, iz čega proističe da i tumačenje federalnih propisa koje daju federal-ni organi imaju veću pravnu snagu od tumačenja tih propisa od strane orga-na država – članica. Stori skreće pažnju da je Vrhovni sud SAD već poništa-vao neustavne akte izvršne i zakonodavne vlasti u državama – članicama; ne-ma ničeg principijelno novog u njegovoj kontroli sudske grane vlasti u drža-vama – članicama. Samo posredstvom pune drugostepene nadležnosti Vr-hovnog suda SAD može se obezbediti jednoobrazna primena federalng zako-nodavstva na celoj teritoriji SAD.

Presudom u sporu Cohens v. Virginia iz 1821. godine Maršal je suprema-tiju federalnog pravosuđa proširio i na krivičnopravnu oblast: Vrhovni sudSAD može preispitati presude vrhovnih sudova država – članica u krivičnimsporovima ako stranka u sporu tvrdi da su presudom državnog suda povre-đena njena ustavna prava. Vrhovni sud SAD je u konkretnom slučaju potvr-dio presudu virdžinijskog vrhovnog suda, ali je Maršal iskoristio priliku daafirmiše suprematiju federalnog nad državnim pravosuđem. Reakcija Virdži-nije pokazuje da su njeni političari bili svesni dalekosežnih implikacije ovepresude: iako je njom potvrđena presuda virdžinijskog Vrhovnog suda, onaje proglašena ništavom i neobavezujućom za državne organe Virdžinije.

Maršalovi opšti politički pogledi bili su bliski federalistima, stranci koja sezalagala za jačanje centralne vlasti i obuzdavanje demokratskih tendencija na-sleđenih iz revolucionarnog razdoblja i inherentno prisutnih u Ustavu. Takvinjegovi stavovi uticali su na restriktivno tumačenje prvih deset amandmanana Ustav poznatih kao Povelja o pravima (Bill of Rights), izraženo u presudiu sporu Barron v. Baltimore iz 1833. godine.60 Džon Baron (John Barron),vlasnik doka u baltimorskoj luci tužio je gradsku upravu Baltimora zbog to-ga što su građevinski radovi izvedeni po nalogu uprave zasuli dok u njegovomvlasništvu onemogućivši pristajanje većine brodova. Baron se u zahtevu za


60 http://en.wikipedia.org/wiki/Barron_v._Baltimore

naknadu štete pozvao na federalni Zakon o pravima, koji je garantovao nepo-vredivost privatne svojine. Prvostepeni sud dosudio je Baronu naknadu šteteu iznosu od $4,500, ali je apelacioni sud ukinuo tu presudu. Vrhovni sud pre-sudio je da slobode garantovane V amandmanom, posebno obaveza vlasti dadaju pravičnu naknadu za privatnu imovinu eksproprisanu zbog javnih po-treba, obavezuju samo federalne vlasti, ne i vlasti država – članica. Obrazlažu-ći jednoglasnu odluku suda, Maršal je istakao da ovi amandmani ne sadrženijedan izraz koji bi ukazivao da njih treba da primenjuju vlasti država – čla-nica.61 Kasnije je Vrhovni sud u više navrata potvrđivao stav da odredbe pr-vih deset ustavnih amandmana ne obavezuju vlasti država – članica. Među-tim, od početka XX veka Vrhovni sud koristi odredbu XIV amandmana danijedna država – članica SAD neće oduzeti život, slobodu ili imovinu ma ko-jem licu bez odgovarajućeg pravnog postupka kako bi prinudio vlasti država– članica da poštuju slobode garantovane Poveljom o pravima.

Veliki istorijski značaj imala je i presuda Vrhovnog suda u sporu Truste-es of Dartmouth College v. Woodward, izrečena 2. februara 1819. godine.62

Spor je nastao kada je upravno telo koledža smenilo njegovog predsednika,što je navelo zakonodavce Nju Hempšira da pristupe pretvaranju koledža izprivatne u javnu ustanovu. Time je, međutim, bila povređena osnivačka po-velja koju je još 1769. koledžu dao engleski kralj. Nastojeći da po svaku cenuspreči smenjivanje predsednika koledža, zakonodavna skupština Nju Hemp-šira poverila je, suprotno osnivačkoj povelji, pravo imenovanja predsednikaguverneru države. Upravno telo koledža žalilo se Vrhovnom sudu tvrdeći daje sporna odluka zakonodavaca neustavna jer se njom narušava Ustavom za-jamčeno pravo privatne svojine. Presudom Vrhovnog suda poništeni su sviakti zakonodavne skupštine Nju Hempšira koji su u suprotnosti sa osnivač-kom poveljom koledža. Maršalovo obrazloženje zasnivalo se na učenju o ne-povredivosti ugovora, doktrini koju je Vrhovni sud već ranije prihvatio presu-dom u sporu Fletcher v. Peck iz 1810. godine, kojom je utvrđena neustavnostnaknadnog zakonskog poništavanja kupoprodajnog ugovora.63 Sud je sma-trao da osnivačka povelja dartmautskog koledža ima karakter ugovora zaklju-čenog među privatnim licima, uprkos tome što je jedna od ugovornih stranabio engleski kralj. Mada SAD nisu više britanska kolonija, osnivačka poveljakoledža i dalje proizvodi pravna dejstva zato što Ustav zabranjuje državama –


61 http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/getcase.pl?court=US&vol=32&invol=24362 http://en.wikipedia.org/wiki/Trustees_of_Dartmouth_College_v._Woodward63 http://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher_v._Peck

članicama donošenje zakona kojima se menjaju već utvrđene ugovorne oba-veze.

Ovde su navedene samo neke od najvažnijih presuda Vrhovnog suda to-kom Maršalovog mandata. Njima su položeni čvrsti i trajni temelji celokup-nom budućem tumačenju Ustava. To, naravno, nije apsolutno isključivalosvaku mogućnost drugačije interpretacije ustavnih normi, niti je u potpuno-sti zaustavilo evoluciju američkog ustavnog prava, ali ju je značajno usporiloi usmerilo u pravcu određenom tada preovlađujućim pravnopolitičkim shva-tanjima. U izvesnom smislu može se tvrditi da su presude Vrhovnog suda snjihovim pravnoteorijskim obrazloženjima ako ne značajniji, onda svakakosadržajniji izvor ustavnog prava od samog ustavnog teksta. Ta činjenica bilabi nezamisliva bez precedentne prirode američkog prava i osobenog položajaVrhovnog suda prema zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, samostalnijeg nego uvećini drugih pravnih sistema.

Predrag Vukasović, MAInstitute of Comparative Law, Belgrade

THE UNITED STATES SUPREME COURT– ORGANIZATION, FUNCTIONS, EARLY HISTORY

The United States’ Supreme Court (USSC) is the highest body of judiciaryin USA. Its powerful position reflects the entire status of government’s judicialbranch in American political system, marked by a complex play of independen-ce and interdependence. It is often said that judiciary is more equal than othertwo branches - executive and legislature. American social, economic, even poli-tical history is able to be written in terms of Supreme Court’s decisions, as wellas through the usually applied succession of the presidential administrations.The present contribution ought to examine the Supreme Court’s role in the wor-king of USA Constitution. The main stress is laid upon its function as a kind ofConstitutional Tribunal of the continental legal systems. The key organizationalguarantees of its independence, as well as the inherent limits of their effectualityare reviewed. Its members are appointed by President with Senate’s approval.The independence from executive and legislative branches is due to their unli-mited term of office, the clear-cut sphere of its jurisdiction and the precedent na-


ture of American legal system, inherited from English common law. The US Su-preme Court can be defined as specific combination of an appeal, cassation andconstitutional tribunal. Besides, it has some very restricted original competences.But the Court’s politically most important power is to declare every executive orlegislative act null and void unless its provisions are consistent with USA Con-stitution. For this reason, every President endeavored to have its makeup favo-rable to his own policies, using his right to appoint its members for creating amajority prone, capable and ready to support him. The executive’s influence onSupreme Court is reflected into divisions and disagreements among its ownmembers, aligned with the conservative, mainstream and liberal wings of poli-tical spectrum. These differences have ever existed in the highest American tri-bunal, but they are increasingly sharpened from Reagan’s conservative revolu-tion onwards. The particular attention is paid to the formative period of Supre-me Court’s history. Few seminal decisions are cited in order to illustrate the me-ans by which Supreme Court was, through the interpretation of constitutionalprovisions, shaping the entire political and legal system of newly-founded Repu-blic

Key words: Supreme court; organization, functions, history, USA Constitu-tion.


Mr Ana Knežević BojovićInstitut za uporedno pravo

IZBOR SUDIJA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

Pitanje izbora, imenovanja, disciplinske odgovornosti sudija i prestan-ka sudijske dužnosti, od posebnog su značaja u svakoj zemlji u tranziciji,gde nezavisnost sudija predstavlja značajan korak u uspostavljanju i pošto-vanju vladavine prava. Stoga je i način na koji su ova pitanja regulisana udrugim zemljama, naročito u onim sa dugom demokratskom tradicijom,naročito zanimljiv.

Mora se priznati da je pravosudni sistem u Sjedinjenim Američkim Dr-žavama jedinstven, a rešenja usvojena u njemu formulisana su tako da od-govore na potrebe jedne složene federacije, te stoga ne mogu poslužiti kaoreferentan model za Srbiju. Ipak, problem postizanja ravnoteže (ili njenognepostojanja) između potrebe za nezavisnim sudstvom, sa jedne strane, iutvrđenih postupaka imenovanja sudija i prestanka sudijske funkcije u ko-jima značajnu ulogu igraju izvršna i zakonodavna vlast, zajednički je za svepravne sisteme.

Američki pravosudni sistem je tema koja do sada u srspkoj pravnoj li-teraturi nije dovoljno ispitana. U skladu sa naslovom ove publikacije, iosnovnim ciljem koji se njome želi postići, u članku je dat prikaz opšteg si-stema imenovanja sudija državnih sudova, kao i drugih pitanja i postupa-ka u vezi sa njihovim položajem. Nadalje, u članku se daje detaljan prikazpostupka imenovanja sudija federalnih sudova i analizirana su pojedinaznačajna pitanja u vezi sa njihovim imenovanjem. Zajedno sa radom o Vr-hovnom sudu SAD, takođe objavljenom u ovoj publikaciji, on daje jedin-stven uvid u američki pravosudni sistem iz perspektive kontinentalnogpravnika.

Ključne reči: Američki pravosudni sistem; izbor i imenovanje sudija;disciplinska odgovornost,

141

1. Uvod

Kako bi se bolje razumeo način izbora i razrešenja sudija u SjedinjenimAmeričkim Državama, potrebno je učiniti nekoliko osnovnih napomena uvezi sa organizacijom sudova u ovoj državi.

Sistem sudova u Sjedinjenim Američkim Državama prati državnu orga-nizaciju, te, kako su SAD federacija sačinjena od 50 država članica , to je i pra-vosuđe u SAD organizovano na dva nivoa – federalnom tj. saveznom, i na ni-vou svake pojedinačne države članice.

Savezni sudovi podeljeni su u tri stepena. U prvom stepenu sude 94 sa-vezna okružna suda (najmanje jedan u svakoj državi, Okrugu Kolumbija iPortoriku). Osim okružnih sudova, postoje i dva specijalizovana prvostepenasuda – Sud za međunarodnu trgovinu, kao i Sud za naknadu štete. Ovi sudo-vi postupaju u svim predmetima iz svoje stvarne nadležnosti, dok su teritori-jalno nadležni za čitavu državu.

Drugi stepen predstavljaju Apelacioni sudovi, kojih ima trinaest. Naime,teritorije 94 okruga organizovane su u 12 oblasti, a svaka oblast ima svoj Ape-lacioni sud. Trinaesti je Apelacioni sud Savezne oblasti (Court of Appeals forthe Federal Circuit), nastao spajanjem Apelacionog suda SAD za carine i pa-tente (United States Court of Customs and Patent Appeals) i apelacionog ode-ljenja Suda za naknadu štete SAD (United States Court of Claims), posebnimzakonom 1982. godine1. Dok oblasni apelacioni sudovi sude po žalbama napresude okružnih sudova sa svoje teritorije, kao i po žalbama na odluke save-znih upravnih organa, nadležnost Apelacionog suda za saveznu oblast nije te-ritorijalno ograničena, te je on nadležan za rešavanje po žalbi u svim sporovi-ma iz svoje zakonom određene stvarne nadležnosti.2

Najviši, treći stepen federalnog sudstva oličen je u Vrhovnom sudu, čijeustrojstvo i nadležnost su detaljnije obrađeni u drugom radu u ovoj publika-ciji.

Što se tiče ustrojstva državnih sudova u SAD, ona se toliko razlikuje oddržave do države da je veoma teško govoriti o nekom univerzalnom modelu.Ipak, shematski bi se prototip sudske organizacije državnih sudova SAD mo-gao prikazati na sledeći način 3:

142 MR ANA KNEŽEVIĆ BOJOVIĆ

1 Federal Courts Improvement Act of 19822 http://www.uscourts.gov/understand03/content_3_0.htmlč; http://www.cafc.usco-

urts.gov/about.html3 Shema preuzeta iz: U.S. Department of Justice, Office of Justice Programms, Bureau

of Justice Statistics - State Court Organization 2004, str. 267.

Imajući u vidu opisani sistem sudova u Sjedinjenim Američkim Državama,jasno je da se mora napraviti i razlika između dve različite kategorije sudija:

1. sudija državnih sudova tj. sudova u pojedinačnim federalnim državama2. sudija federalnih sudova, uključujući i Vrhovni sud SAD. Pravila u skladu sa kojima se biraju i razrešavaju sudije državnih i federalnih

sudova umnogome su različita, te se moraju odvojeno posmatrati.

2. Sudije državnih sudova

Sudije državnih sudova su, dakle, sudije vrhovnog suda svake države, sudi-je apelacionih sudova, sudova opšte nadležnosti, kao i sudova ograničene nadle-žnosti. Način na koji su sudovi organizovani razlikuje se od države do države i tou pogledu broja i vrste prvostepenih i apelacionih sudova, vrste postupaka predsudovima, načina izbora sudija, pravila postupka itd. Zapravo, u odnosu na SAD

IZBOR SUDIJA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA 143

SUD POSLEDNJE INSTANCE (VRHOVNI SUD)

APELACIONI SUDOVI

SUDOVI OPŠTE NADLEŽNOSTI

SUDOVI OGRANI ENE NADLEŽNOSTI

se ne može ni govoriti o nekom standardnom, tipičnom sistemu organizacije su-dova na nivou države..

Karakteristično je da sudije državnih sudova u SAD odgovaraju biračima,bilo prilikom svog imenovanja, bilo prilikom razrešenja sa ove dužnosti. Nada-lje, u najvećem broju slučajeva, sudije se biraju na određeno vreme – mandat su-dija protiv čijih odluka ne postoji redovan pravni lek, traje od 6 do 14 godina (15godina u Okrugu Kolumbija). Samo sudije apelacionih sudova u državi Rod Aj-lend svoju sudijsku funkciju vrše do kraja života, dok u dražvama Masačusets iPortoriko sudije vrhovnih sudova mogu vršiti ovu funkciju do navršenih 70 go-dina života.4

2.1. Izbor sudija u državnim sudovima

Sudije državnih sudova se biraju iz sledećih razloga:- ako je nekom sudiji sudijska funkcija prestala pre isteka roka na koji je

izabran usled ostavke, odlaska u penziju ili smrti- radi izbora novog sudije za ceo mandat- radi ponovnog izbora za novi mandat. Što se tiče samog načina izbora i predlaganja sudija za sudijsku funkciju, on

se razlikuje od države do države, i veoma je teško govoriti o nekom univerzal-nom modelu.

Ipak, moguće je izdvojiti 4 osnovna metoda izbora sudija. To su:1. Politički izbori – kandidate za sudijsku funkciju i zvanično podržavaju

političke stranke, a stranačka opredeljenost kandidata se navodi i na sa-mom glasačkom listiću.

2. Nepolitički izbori – stranačka opredeljenost kandidata, ako postoji, se nenavodi na glasačkom listiću

3. Imenovanje uz učešće komisije (takođe poznato i kao Misuri plan) – po-stupak u kome ocenu kandidata za sudijsku funkciju vrši posebna komi-sija, a potom imena 3 (do 5) kandidata dostavlja guverneru, koji imenu-je jednog od tih kandidata na sudijsku funkciju.

4. Imenovanje bez učešća komisije – od strane guvernera ili zakonodavnogtela

Ono što je, ipak, zajedničko jeste da najveći broj sudija u nekom trenutkumora učestvovati na izborima – bilo da se radi o izboru na funkciju, ili o izborukako bi sudija koji funkciju već vrši na njoj i ostao – tzv. retention elections. Ipak,treba istaći da su izbori kao uslov za imenovanje ili ostanak na funkciji mnogozastupljeniji kada se radi o sudijama apelacionih i vrhovnih sudova – prema po-


4 U.S. Department of Justice, Office of Justice Programms, Bureau of Justice Statistics -State Court Organization 2004

dacima Ministarstva pravde5 u samo 10 od 52 države SAD sudije viših sudovane učestvuju u nekom obliku izbora. Sa druge strane, prilikom imenovanja iliponovnog imenovanja sudija nižih sudova mnogo manji broj država propisujeneki oblik izbora – u čak 31 državi oni ne predstavljaju deo postupka imenova-nja sudija nižih sudova. Valja primetiti i da je zadržavanje sudija nižih sudova nafunkciji imenovanjem od strane guvernera, zakonodavnog tela, komisije za ime-novanje sudija, predsednika suda poslednje instance, gradonačelnika, organaopštinske vlasti6 - u najvećem broju država rezervisano za sudije onih sudova samanjom teritorijalnom nadležnošću.

Značajno je takođe uočiti da u čak 37 država postoje komisije za imenova-nje sudija, koje imaju ulogu u imenovanju sudija državnih sudova. Prva državakoja je uvela takvu komisiju je država Misuri – 1940. godine, a sam metod ime-novanja sudija od tada je poznat kao “Misuri plan”. Naime, te godine u državiMisuri je izmenjen ustav, te je predviđeno osnivanje odbora za imenovanje su-dija na nivou cele države za sudije apelacionih sudova, kao i odbora za imenova-nje na nivou oblasti (circuits) za sudije sudova opšte nadležnosti. Komisije su sa-stavljene od predstavnika advokatske komore kao i lica koja nisu pravnici, a ko-ja postavlja guverner. Kada neko sudijsko mesto ostane upražnjeno, ova komi-sija nominuje tri kandidata za sudijsku funkciju, od kojih guverner mora izabra-ti jednog. Najkasnije po isteku od jedne godine, organizuju se izbori na kojimase glasa o tome da li sudija treba da ostane na funkciji. Ovakvi izbori potom seorganizuju na svakih 12 godina.

Misuri plan sada primenjuje ukupno 15 država, dok ostale države u kojimapostoje komisije za imenovanje sudija predviđaju druge oblike njihovog učešćau nominovanju i izboru sudija.

2.1.1. Izbori za sudijsku funkciju

Pitanje da li sudije treba da budu birane na svoje funkcije na izborima,naročito onima gde se jasno iskazuje njihova politička opredeljenost, te kakavuticaj takve kampanje i izbori imaju na nezavisnost sudija, i dalje izaziva kon-troverze u američkoj nauci i praksi.7 Ipak, čini se da će ovakav način izbora


5 Ibid. I ostali statistički podaci navedeni u ovom radu potiču iz istog izvora. 6 Ovde su navedena samo neka od tela koja učestvuju u postupku.7 Videti, npr. Smith, B.A; “Symposium On Judicial Elections: Selecting Judges In The

21st Century”, Capital University Law Review, No. 30-3, 2002.: Green, N.L:”Perspectives onJudicial Selection Reform: the Need to Develop a Model Appointive Selection Plan for Jud-ges in Light of Experience”, Albany Law Review, 2004. Suprotno: Schotland, R.A: “CommentOn Professor Carrington’s Article “The Independence And Democratic Accountability OfThe Supreme Court Of Ohio”, Capital University Law Review, No. 30-3, 2002.

sudija, iako stran sa stanovišta evropskog kontinentalnog prava i evropskihstandarda nezavisnosti sudija, biti zadržan, uz uvođenje određenih pravilaponašanja. Bez detaljnijeg ispitivanja istorijskog, pravnog i političkog uteme-ljenja ovakvog sistema izbora sudija, ovom prilikom ćemo se ograničiti samona predstavljanje najnovijih tendencija u američkoj praksi – naročito sudskoj– u vezi sa organizovanjem kampanja i izbora na sudijske funkcije.

Naime, još tokom sedamdesetih godina, Američka advokatska komoraučinila je napor da u svom Modelu Kodeksa ponašanja sudija (Model Code ofJudicial Conduct) upostavi određena pravila u ponašanju sudija tokom kam-panja za izbore na funkciju. Prvo takvo značajno pravilo, usvojeno 1972. go-dine, bilo je da sudija tokom kampanje ne sme objavljivati svoje mišljenje ospornim političkim i pravnim pitanjima (tzv. announce clause). Kasnije, 1990.godine, ovo pravilo je izmenjeno tako da se kandidati ne smeju ponašati takoda se čini da se obavezuju da donose određenu vrstu odluka u određenoj vr-sti predmeta u kojima će suditi (tzv. commit clause). Model kodeksa sudijskogponašanja je u različitim oblicima usvajan u različitim državama te su varija-cije navedenih pravila na snazi u velikom broju država, s tim što je većina do2000. godine koristila kasniju odredbu, dok su one u kojima je snazi bila od-redba u vezi sa objavljivanjem mišljenja nju tumačila kao obavezivanje.8

Ipak, poslednjih godina pred državnim sudovima je pokrenut određenbroj postupaka u kojima se traži ocena ustavnosti ovakvih odredaba. Predmetkoji je dospeo do Vrhovnog suda Amerike jeste Republican Party of Minneso-ta v. White9, kada je ovaj sud ocenio da je pravilo prema kome kandidati zasudijsku funkciju ne smeju raspravljati o političkim pitanjima10 u suprotno-sti sa Prvim amandmanom11. U Minesoti je tada na snazi bila odredba o za-brani objavljivanja političkog mišljenja. – tzv. announce clause.12


8 Reed, E. B.:” After White: Trends in Judicial Election Law”, preuzeto sa www.judicial-campaignconduct.org/Trends_Judicial_Election_Law.ppt , pristup 7. oktobra 2008. godine.

9 Predmet 536 U.S. 765 (2002). U ovom predmetu10 Minnesota. Code of Judicial Conduct, Pravilo 5(A)(3)(d)(i) (2000).11Prvi amandman Ustava SAD predviđa slobodu govora. 12 Činjenice u predmetu su sledeće. Gregori Versal (Gregory Wersal) se 1996 godine

kandidovao na izborima za sudiju Vrhovnog suda Minesote. U okviru svoje kampanje, on jedelio publikacije u kojima je kritikovao neke odluke Vrhovnog suda Minesote. Na osnovu to-ga je protiv njega podneta žalba, ali je odbor žalbu odbacio. Nakon dve godine, Versal se po-novo kandidovao za istu funkciju, ali je ovoga puta unapred podneo tužbu federalnom okru-žnom sudu protiv Suzen Vajt (Suzanne White), predsedavajuće u Odboru za sudijske stan-darde države Minesote, navodeći da tzv. announce clause krši njegovo pravo na slobodu go-vora, te da stoga on ne može voditi odgovarajuću kampanju, čime je ugrožen i sam smi-sao izbora. Republikanska stranka Minesote je takođe pristupila parnici, tvrdeći da se

Kasnije odluke, kao što su: Butler v. Alabama Judicial Inquiry Commis-sion (Alabama, 2001)13, Weaver v. Bonner (Georgia, 2002)14, Spargo v. NewYork State Commission on Judicial Conduct (New York, 2003)15, In re Raab16;In re Watson17 (New York, 2003) odluke su državnih sudova, donete pod ja-kim uticajem presude u predmetu White. Ipak, nisu u svima predmetimapravila o ponašanju sudija tokom izbornih kampanja ocenjena neustavnim –u predmetima Raab i Watson, na primer, sud je ocenio da su pravila kodeksasudijskog ponašanja države Njujork dovoljno striktno formulisana tako da senjima štete važni interesi države (narowlly tailored to serve compelling state in-terests). Ipak, najznačajniji pomak u vezi sa pravilima ponašanja kandidata zasudijsku funkciju dogodiće se kada Vrhovni sud SAD bude odlučio o ustav-nosti tzv. commit clause.

2.1.2. Uslovi za izbor

Između država postoje značajne razlike u pogledu uslova koji kandidatimoraju ispunjavati kako bi mogli biti izabrani na sudijsku funkciju. Uobiča-jeni uslovi koji se zahtevaju od kandidata su sledeći:

- prebivalište u državi u čiji sud se sudija bira - godine života- godine radnog staža i godine radnog iskustva u struci- profesionalne kvalifikacije. Što se tiče uslova prebivališta, obično se zahteva da kandidat za sudijsku

funkciju ima prebivalište u državi na čijoj teritoriji se nalazi sud za koji se bi-ra, ili na užem području. Dužina trajanja prebivališta varira od 90 dana uOkrugu Kolumbija, do 10 godina (uslov za izbor sudija apelacionih sudova u


ovim ograničenjem stranci onemogućava da sazna Versalova mišljenja o određenim pitanji-ma, te da stranka stoga ne može doneti valjanu odluku o tome da li treba da podrži njegovukandidaturu ili ne. Okružni sud je našao da announce clause nije u suprotnosti sa Ustavom,te je Versal podneo žalbu Apelacionom sudu Osme oblasti, koji je potvrdio odluku okružnogsuda. Potom je Versal pokrentuo odgovarajući postupak pred Vrhovnim sudom Amerike –naime, on je podneo writ of certiorary – pravno sredstvo kojim se od Vrhovnog suda traži daizvrši reviziju odluke nižeg suda. Vrhovni sud donosi diskrecionu odluku o tome da li će ovopravno sredstvo primeniti. Videti naročito Pravilnik o radu Vrhovnog suda SAD, od 17. jula2007. godine – deo III (http://www.supremecourtus.gov/ctrules/2007rulesofthecourt.pdf.

13 Predmet 802 So.2d 207 (Ala. 2001).14Predmet 309 F 3d 1312 (11th Cir. 200215 Predmet 1:02-1320 16 Predmet 763 N.Y.S.2d 213 17 Predmet 100 N.Y.2d 290

Arizoni). Ipak, uobičajenije su odredbe kojima se zahteva prebivalište na od-ređenoj teritoriji u trajanju od jedne, dve, tri ili pet godina.18

U odnosu na godine života pravila se takođe umnogome razlikuju. Udvadeset država propisana je minimalna starosna dob za izbor na sudijskufunkciju, s tim što su uslovi često postavljeni strože za sudije apelacionih su-dova. U nekim državama je minimalna starosna dob za sudije nižih sudova 18ili 21 godina. Ipak, ovaj uslov uglavnom je dopunjen uslovom da kandidatima pravno obrazovanje ili da je član državne advokatske komore – što prak-tično granicu postavlja znatno više, na uzrast od oko 30 godina. Zanimljivoje i da najveći broj država propisuje i gornju starosnu granicu za vršenje su-dijske funkcije – ova starosna granica kreće se između 70 i 75 godina.

Što se tiče profesionalnih kvalifikacija, u većini država se zahteva, naroči-to kada se radi o sudijama apelacionih sudova, da kandidati imaju pravnoobrazovanje, budu članovi državne advokatske komore i/ili imaju licencu.Osim toga, u velikom broju država zahteva se i određen broj godina rada upraksi, s tim što se, razumljivo, više godina iskustva zahteva za sudije apelaci-onih sudova (na primer, uslov za izbor sudija nižih sudova u Kanzasu je dakandidat bude član državne advokatske komore najmanje 5 godina, dok se zaizbor na funkciju sudije Apelacionog suda zahteva 10 godina aktivne i nepre-kidne prakse – pri čemu to obuhvata ne samo vršenje sudijske funkcije, već iposao predavača na pravnom fakultetu19).

2.2. Ocena rada sudija državnih sudova

S obzirom na to da su sudije državnih sudova tokom svoje karijere izlo-žene učešću na izborima, bilo radi imenovanja na funkciju ili radi ostanka nanjoj, dugo je vladalo uverenje da su sami izbori ti na kojima građani daju naj-bolju ocenu rada sudije. Ipak, značaj drugačije ocene rada sudija priznat je to-kom sedamdesetih godina prošlog veka. Prvi zvanični program ocene radasudija organizovala je Aljaska, 1975. godine20. Od tada su još devetnaest dr-žava, okrug Kolumbija i Portoriko uveli programe ocene rada sudija u nekimili svim državnim sudovima, dok se u drugim državama odvijaju pilot pro-grami ili ovakve programe organizuju njihove advokatske komore.21 Po pra-


18 U.S. Department of Justice, Office of Justice Programms, Bureau of Justice Statistics- State Court Organization 2004, tabele 5 i 7

19 Ibid, tabela 5.20 O ovome detaljnije kod:Kourlis, Rebecca Love et al.: “Shared Expectations – Judicial

Accountability in a Context”, Institute for the Advancement of the American Legal System,str. 19.

21 U.S. Department of Justice, Office of Justice Programms, Bureau of Justice Statistic-s - State Court Organization 2004, tabela 10.

vilu, u onim državama u kojima je usvojen tzv. Misuri plan, organizuju sezvanične i opsežne ocene rada sudija, a njihovi rezultati se objavljuju, sa ide-jom da treba da predstavljaju značajan faktor prilikom odluke o reziboru su-dije. Sa druge strane, u onim državama u kojima postoje samo komisije zaimenovanje sudija, istraživanja su nešto manje opsežna, a njihovi rezultati sejavnosti predstavljaju putem sažetaka, ili ostaju poverljivi.

Treba uočiti da prilikom ocene rada sudija mišljenje njihovih kolega –advokata, sudija porotnika, sudskog osoblja, sudija viših sudova – igraju zna-čajnu, a nekada i ključnu ulogu. Rad sudija se ne ocenjuje samo putem upo-ređivanja broja rešenih predmeta u odnosu na propisanu normu22, već se tra-že konkretnija mišljenja u vezi sa sposobnošću sudije da sudi u datim pred-metima. Osim toga, od sudija se neretko traži da popune upitnike u kojimanavode kako kvantitativne podatke, već i daju mišljenje o tome koliko su za-dovoljni svojim učinkom.23

Iako još uvek nije opšte prihvaćena, čini se da ideja da se rad sudija mo-ra ocenjivati a rezultati ocene biti dostupni javnosti polako počinje da uzimasve više maha u Sjedinjenim Američkim Državama, te da se počinje shvatatikao nesavršeno, ali izuzetno korisno sredstvo da se pitanje izbora na sudijskufunkciju prebaci sa terena političkog odlučivanja na teren profesionalnihstandarda.24

2.3. Prestanak funkcije

Osim starosne penzije, ostavke i smrti, sudijska funkcija sudija državnihsudova takođe može prestati nekim oblikom razrešenja. Kao i u odnosu nanačin izbora, metodi razrešenja sudija variraju od države do države. Ipak, za-jednička karakteristika ovih postupaka jeste da u njima učestvuju najviši sudu državi kao i telo koje propisuje kodeks ponašanja sudija. Osim toga, u veli-kom broju država predviđen je opoziv (impeachment), odluka zakonodav-nog tela (legislative address) i glasanje o opozivu (recall elections).

Opoziv (impeachment) na nivou države predviđen je u ustavu skoro svihdržava u SAD. Sam postupak pokreće se tako što se u predstavničkom domuglasa o tome da li sudiju treba opozvati. Ukoliko Predstavnički dom doneseodluku o pokretanju postupka, postupak se pokreće pred državnim senatom,koji glasa o tome da li sudiju treba osuditi ili ne. Naime, osnovi za pokretanjepostupka opoziva određuju se kao “ozbiljna nemoralnost”, “ozbiljni zločin” i


22 Kao što je to slučaj u Srbiji danas. 23 Za više detalja o sistemima i metodima ocene rada sudija videti: Kourlis, Rebecca L-

ove et al., op.cit. 24 Ibid.

slično. Ipak, ovaj metod razrešenja sudija se relativno retko koristi. Prema poda-cima Američkog društva za pravosuđe25, tokom poslednjih 15 godina postupakopoziva je pokrenut protiv samo dvojice sudija26, samo jedan je osuđen, dok jejoš pet bilo pod istragom radi pokretanja ovog postupka.

Drugi metod razrešenja je odluka zakonodavnog tela, kojom se zakonodav-nom telu omogućava da, često uz pristanak guvernera, glasa za razrešenje sudi-je. Ovakav metod razrešenja predviđa 16 država. Sam način razrešenja predsta-vlja ostatak kolonijalnog nasleđa, a, osim toga, osnovi za razrešenje postavljenisu izuzetno široko.

U nekoliko država propisana je mogućnost organizovanja glasanja radi opo-ziva. Sudije mogu biti podvrgnute ovakvim izborima samo zbog ozbiljnih pre-stupa. Sam postupak se pokreće peticijom, koju mora potpisati propisani brojglasača27, a koja se zatim predaje organu nadležnom za organizovanje izbora.Ako peticija sadrži predviđeni broj potpisa i nije osporena, određuje se datum zaglasanje o opozivu. Sudija se razrešava funkcije ako za to glasa prosta većina gla-sača.

3. Sudije saveznih sudova

Osnovno pravilo u vezi sa imenovanjem saveznih sudija nalazi se u članu II,Odeljak 2, Ustava Sjedinjenih Američkih Država, koji glasi:

Predsednik....predlaže, i uz mišljenje i pristanak Senata, postavlja...sudije Vr-hovnog suda, i druge zvaničnike Sjedinjenih država”.

Sudije apelacionih sudova i okružnih sudova obuhvaćene su pojmom “dru-gih zvaničnika”.

Dakle, federalne sudije imenuje predsednik Sjedinjenih Američkih Država,pri čemu Senat daje prethodno mišljenje u vezi sa predloženim kandidatima,kao i pristanak na samo imenovanje.

Mandat sudija federalnih sudova traje do kraja njihovog života – tačnije, ka-ko je formulisano u članu 3, Odeljak 2 Ustava SAD – “dok se primereno pona-šaju”28. To, naravno, ne znači da sudije svoju funkciju i moraju vršiti doživotno– sudije imaju pravo na penziju u.skladu sa onim što se danas popularno naziva“pravilom 80” – kada zbir godina sudije i godina njegovog/njenog radnog stažadostigne broj 82, sudija može izabrati ili odlazak u penziju, ili uzimanje statusa


25 American Judicature Society 26 Za više podataka pogledati: http://www.ajs.org/ethics/eth_impeachement.asp27 Uglavnom se zahteva da peticiju podnese 25% od broja glasača koji su glasali na

izborima na kojima je sudija izabran. Za detalje videti npr. http://www.ncsl.org/programs/-legismgt/elect/recallprovision.htm

28 Izvorno “during good behaviour”

starijeg sudije – senior judge- što znači da sudija zadržava svoje zvanje aktivnogsudije, i nastavlja da sudi ali je broj predmeta koji mu se dodeljuje smanjen. Ovamogućnost biće detaljnije objašnjena kasnije u tekstu.

Sudije mogu biti razrešene samo u postupku opoziva – impeachment – naosnovu člana 2, odeljak 4, Ustava SAD. Ipak, ovo je postupak kome se u posled-nje vreme ređe pribegava29, a tokom istorije je doveo do relativno malog brojaopoziva.30

3.1. Uslovi za izbor i postupak imenovanja sudija federalnih sudova

Zanimljivo je da ne postoji nijedno ustavno pravilo u vezi sa uslovima zaimenovanje sudija federalnih sudova – niti onih koja bi se odnosila na njihovestručne kvalifikacije, radno iskustvo ili godine starosti. Tradicionalno, kandidatisu lica koja imaju radno iskustvo od najmanje 10 godina31 i koja su ugledniadvokati, tužioci, sudije državnih sudova, sudije za prekršaje ili profesori prava.32

Osim stručnosti, kandidate za sudije federalnih sudova često izdvaja i činje-nica da jesu ili su bili politički angažovani. Političko delovanje i političko mišlje-nje sudija značajni su iz sledećih razloga:

1. U određenoj meri, položaj sudije se i dalje smatra nekom vrstom nagra-de za stranački angažman.

2. Neki oblik političke aktivnosti sudija nekada je neophodan kako bi kan-didat uopšte i bio primećen.

3. Političko mišljenje sudija često je od presudnog značaja prilikom ime-novanja sudija Vrhovnog suda, imajući u vidu činjenicu da je njihovmandat doživotan, a postupak opoziva se relativno retko koristi.

U postupku predlaganja kandidata, kao ni i u postupku izbora, formal-no ne učestvuju predstavnici pravosuđa, tj. druge sudije, što je krajnje neuo-


29 Barton, D. “Impeachment of Federal Judges”, http://www.freerepublic.com/focus/f-news/1318050/posts#comment, pristup 23. septembera 2008. godine

30 Prema informacijama sa internet stranice http://usinfo.state.gov/products/pubs/legalotln/judges.htm, od 1789. godine, Predstavnički dom je pokrenuo pos-tupak opoziva protiv samo 13 sudija, iako je gotovo isto toliko sudija podnelo ostavku prenego što je postupak pokrenut. U tih 13 postupaka, samo 7 sudija je i osuđeno i uklonjenosa funkcije.

31 Informacija Ministarstva pravosuđa SAD, 4. oktobar 2000. godine, navedeno prema:CHEUNG Wai-lam, The Process of Appointment of Judges in Some Foreign Countries: TheUnited States, Research and Library Services Division, Legislative Council Secretariat, HongKong, 2000. god, http://www.legco.gov.hk/yr00-01/english/library/0001rp12.pdf, pristup:23. septembra 2008. godine.

32 Understanding the federal courts, http://www.uscourts.gov/understand03/con-tent_5_0.html, pristup 23. septembra 2008. godine.

bičajeno pravilo sa stanovišta evropskih standarda.33 Ipak, kako je mandatsudija federalnih sudova doživotan, a postupak opoziva relativno kompliko-van, postupak njihovog imenovanja podrazumeva veliki broj provera njiho-vog profesionalnog, političkog i privatnog života.

Kako postupak teče?Za početak, postupak se pokreće onda kada se uprazni mesto sudije. Do

toga može doći usled smrti sudije, ostavke ili odlaska u penziju. Osim toga,moguće je da se nova sudijska mesta otvore nakon usvajanja odgovarajućihpropisa34 ili po okončanom postupku opoziva (impeachment) kada Kongresusvoji odluku da sudiju treba razrešiti sudijske funkcije.

Shematski, postupak izbora federalnih sudija može se prikazati na slede-ći način:


33 Preporuka Komiteta Ministara državama članicama o nezavisnosti, efikasnosti i ulozisudija R (94) 12, Evropska povelja o statutu za sudije DAJ/DOC (98) 23

34 Naći koji bi to propis bio

Upražnjeno mesto

Ministarstvo pravde + Bela ku a

(izbor, istraga)

Predsednik

Odbor za pravosu e Senata (istraga, saslušanje, glasanje)

Senat

Predsednik

Federalni sudija

N O M I N O V A Nj E

P O T V R D A

(predlog)

Predlog odba en ili bez odgovora i nominacija prestaje na kraju sednice

Kandidat odbija

Senat odbacuje

3.1.1. Postupak nominovanja

Predsednik je taj koji Senatu nominuje kandidate za sudije Vrhovnog su-da i druge sudije saveznih sudova, nakon što pribavi preporuke Ministarstvapravde (Department of Justice) i sopstvenog osoblja iz Bele kuće.

Istini za volju, Predsednik je taj koji formalno nominuje sve kandidate zasudijske funkcije na federalnom nivou, ali do sada se pokazalo da je njegovoangažovanje prilikom izbora kandidata za Vrhovni sud mnogo značajnije. Zaovo postoje dva razloga:

1. Izbor sudija Vrhovnog suda je, imajući u vidu nadležnost i praksu oveustanove35, značajniji, naročito u političkom smislu, nego izbor dru-gih sudija federalnih sudova. Izbor sudija Vrhovnog suda često se ko-risti kao prilika da se prenese određena politička poruka, ili bliže od-redi politika određene administracije.36

2. Sa druge strane, razlog zbog koga predsednici poklanjaju manje pa-žnje nominovanju sudija drugih federalnih sudova jeste činjenica da jetradicionalno, senatorima i lokalnim partijskim čelnicima bilo dozvo-ljeno da utiču na izbor kandidata za niže federalne sudove. Naime, se-natori iz one političke stranke kojoj pripada predsednik ili senatori izone države u kojoj se nalazi federalni sud u koji se sudija nominuje,daju svoje mišljenje o kandidatu Pravosudnom odboru Senata (Sena-te Judiciary Commitee). Ukoliko je ovo mišljenje nepovoljno, po pra-vilu, Senat će odbiti da podrži kandidata. Ova praksa, poznata podnazivom “senatorial courtesy”, nije primenjiva u odnosu na imenova-nja sudija Apelacionih sudova, jer njihova teritorijalna nadležnost če-sto obuhvata dve ili više država, što otežava postizanje saglasnosti se-natora iz tih država u pogledu podobnosti kandidata, kao ni na izborsudija Vrhovnog suda37.


35 Videti naročito članak mr Predraga Vukasovića “Vrhovni sud” u ovoj monografiji.36 Tako je na primer, predsednik Ričard Nikson 1969. godine iskoristio ovu mogućnost

da imenuje konzervativnog sudiju Vorena Burgera (Warren Burger) kako bi ispunio obeća-nje dato tokom predizborne kampanje da će “uspostaviti red i zakon”. Predsednik RonaldRegan je 1981. godine, kako bi opovrgao tvrdnje o tome kako ne podržava pokrete za zašt-itu prava žena, po prvi put imenovao ženu na mesto sudije Vrhovnog suda. http://usinfo.st-ate.gov/products/pubs/legalotln/judges.htm

37 Više o ovoj praksi videti u: Binder, S.A i Maltzman, F: “Senatorial Delay in Confi-rming Federal Judges, 1947-1998”, American Journal of Political Science, Vol. 46, No. 1(January 2002), str. 190-199; Binder, S.A i Maltzman, F: “The Limits of Senatorial Courtesy”,Legislative Studies Quarterly, Vol. 29, No. 1, February 2004, str. 5-22; Jacobi, T. “The Sen-atorial Courtesy Game: Explaining the Norm of Informal Vetoes and Consent Nomination”,Legislative Studies Quarterly, Vol. 30, No. 2. May 2005, str. 193-217(25), ComparativeLegislative Research Center, University of Iowa.

U samom postupku izbora kandidata značajnu ulogu ima Ministar-stvo pravde. Naime, Ministarstvo pravde preporučuje Predsedniku kandi-date za imenovanje koji ispunjavaju načelne kriterijume koje određujePredsednik. U okviru Ministarstva pravde postoji posebno Odeljenje zapravnu politiku (The Office of Legal Policy), čiji je zadatak, između osta-log, da prikuplja informacije o potencijalnim kanidatima, kao i da razgo-vara sa njima lično. U okviru ovog postupka, osoblje Odeljenja za pravnupolitiku prikuplja mišljenja o kandidatu od federalnih i državnih sudija,tužilaca, advokata. Osim toga, detaljno se ispituju i svi članci koje je na-pisao kandidat, kao i oni napisani o kandidatu, vrši se pregled svih pred-meta u kojima je kandidat sudio, ali i svi napisi – uključujući i one na in-ternetu – u kojima se kandidat spominje. Nadalje, ovo odeljenje prikupljai informacije o finansijskom položaju kandidata, kao i stručnu procenuzdravstvenog stanja kandidata. Osim toga, kandidat je dužan i da popunidetaljan upitnik, koji obuhvata pitanja o privatnom životu i karijeri.

Ukoliko je preliminarna procena podobnosti kandidata povoljna, imekandidata se prosleđuje FBI-ju, u svrhe detaljne istrage, kao i Američkojadvokatskoj komori (ABA), koja daje svoje mišljenje o kandidatu.

Uloga istrage koju sprovodi FBI jeste provera podataka koje je kandi-dat naveo u odgovorima na upitnik. Agenti FBI takođe obavljaju razgovo-re sa sudijama federalnih i državnih sudova, drugim državnim službenici-ma, advokatima, predstavnicima verskih zajednica i organizacija za zašti-tu ljudskih prava, ali i sa susedima i lekarima. Oni takođe proveravaju dali je kandidat nekada bio priveden ili osuđen, da li su protiv njega pokre-tane parnice, kao i kakva je njegova kreditna sposobnost. Nadalje, u dosi-je koji FBI sastavlja o kandidatu obavezno se unosi i podaci u vezi sa pla-ćanjem poreza. Istraga koja sprovodi FBI ima jak uticaj na procenu Ode-ljenja za pravnu politiku u vezi sa time da li je kandidat podoban da vršifunkciju federalnog sudije..

Naravno, ne treba zanemariti ni ulogu osoblja Bele kuće, koji bliskosarađuju sa Ministarstvom pravde u izboru kandidata. Oni takođe sara-đuju i sa senatorima, i razmatraju preporuke članova Predstavničkog do-ma Parlamenta, guvernera različitih država, izbornih komisija za državnesudove, državnih službenika, kao i građana.

Na samom kraju postupka nominovanja, predsednik, na osnovu po-dataka koje mu dostavlja Ministarstvo pravde, odlučuje da li će nomino-vati kandidata. Podaci, osim pisma u kome Ministar pravde predsednikui formalno preporučuje kandidata, uključuju i biografiju kandidata, rezi-me izveštaja FBI, kao i sam izveštaj, odgovor na upitnik koji je dao sudi-


ja, kao i druge potrebne materijale. Ukoliko Predsednik odobri nominaci-ju, celokupna dokumentacija se dostavlja Senatu, zajedno sa UpitnikomSenata.38

3. 1. 2. Postupak potvrde

Postupak potvrde kandidata se odvija pred Senatom, dakle, samo predgornjim domom Američkog parlamenta, čija je saglasnost, u skladu sa čla-nom II, odeljak 2 Ustava SAD, neophodna za imenovanje na funkciju svih fe-deralnih sudija.

U okviru Senata, posebna nadležnost u ovom postupku poverena je Od-boru za pravosuđe. Ovaj odbor ima 18 članova39 i, po pravilu, ona stranka ko-ja ima većinu u Senatu takođe ima i većinu u svim odborima, te i glasanje uovom, kao i u drugim odborima, odslikava odnos političkih snaga u Senatu.40

Odbor za pravosuđe takođe sprovodi sopstvenu istragu u vezi sa kan-didatom za sudijsku funkciju. Kako je već istaknuto, svi kandidati su dužnida ispune poseban upitnik, a službenici ovog Odbora – uglavnom kabinetpredsednika Odbora kao i šefa manjinske stranke u okviru odbora – pregle-daju i upitnik FBI i rezultate istrage koju je spreoveo FBI. Takođe se tražimišljenje senatora iz države iz koje kandidat potiče. Naime Odbor za pravo-suđe ovim senatorima dostavlja tzv. plavu hartiju - blue slip – zapravo, nataj način se od senatora traži mišljenje o kandidatu. Sve do 1979. godine,ako bi jedan od senatora, bez obzira na stranačku pripadnost, uskratio po-dršku kandidatu, saslušanje pred odborom za pravosuđe ne bi bilo ni sazva-no. Isto bi se dešavalo ukoliko mišljenje ne bi bilo dato. Ipak, ova praksa jepromenjena sa dolaskom senatora Edvarda Kenedija na mesto predsednikaOdbora za pravosuđe, te činjenica da senator nije dao mišljenje o kandida-tu ne može dovesti do automatske obustave postupka.41 Osim toga, pozi-


38 Upitnik Senata formuliše Odbor za pravosuđe Senata. Ministarstvo pravde ovaj upitnikdostavlja kanidatu, koji ga popunjava i dostavlja Ministarstvu pravde, a ono Odboru za Pra-vosuđe. Do sada, Odbor za pravosuđe nije dobio ni jedan popunjen upitnik od kandidata kojePredsednik nije i formalno nominovao. CHEUNG Wai-lam, The Process of Appointment ofJudges in Some Foreign Countries: The United States, Research and Library Services Division,Legislative Council Secretariat, Hong Kong, 2000. god, http://www.legco.gov.hk/yr00-01/eng-lish/library/0001rp12.pdf, pristup: 23. septembra 2008. godine, str. 12

39 Poslovnik Senata, pravilo XXV (2). 40 Trenutno je odnos snaga u Odboru za pravosuđe 10:8 u korist demokrata. -

http://judiciary.senate.gov/about/members.cfm, pristup 1. oktobra 2008. godine41 Picking Federal Judges, Sheldon Goldman, Yale University Press, 1997, p.12 and 262,

navedeno prema: CHEUNG Wai-lam, The Process of Appointment of Judges in Some ForeignCountries: The United States, Research and Library Services Division, Legislative Council Sec-retariat, Hong Kong, 2000

tivno mišljenje o kanidatu ne znači da senator koji ga je dao mora i podr-žati nominaciju, ili joj se usprotiviti.42

Naročito je značajno primetiti ulogu Američke advokatske komore,nezavisne nevladine organizacije, prilikom imenovanja federalnih sudi-ja. Iako mišljenje ovog tela nije obavezujuće, sama činjenica da ono imaulogu u postupku izbora kandidata govori o opredeljenju za postizanješireg konsenzusa i uvažavanju mišljenja pravnih praktičara po ovom pi-tanju.

Naime, od 1952. godine sve do 2000. godine, predsednik SAD je tra-žio mišljenje Američke advokatske komore – tačnije, njenog Odbora zafederalne sudije – u vezi sa svakim predloženim kandidatom za sudijskufunkciju, pre nego što taj kandidat bude nominovan. Međutim, u mar-tu 2001. godine, Bela kuća je objavila da više neće tražiti ovakva mišlje-nja u vezi sa mogućim kandidatima. Ipak, članovi Odbora za pravosuđeodlučili su da nastave sa ovom praksom, te ocena kandidata koju dajeAmerička advokatska komora i dalje igra značajnu ulogu u postupkuimenovanja federalnih sudija, samo u drugom delu ovog postupka .43

Američka advokatska komora vodi razgovore sa sudijama i pravni-cima u onoj zajednici kojoj pripada i kandidat, tražeći njihovo mišljenjene samo o kvalifikacijama kandidata, već i o njegovom karakteru. Osimtoga, oni takođe intervjuišu i kandidata.44

Na kraju ovog postupka, Američka advokatska komora Odboru zapravosuđe dostavlja neobavezujući savet, u kome kandidata ocenjujekao “veoma podesnog”, “podesnog” ili “nepodesnog”.

Najznačajniji deo postupka pred Odborom jeste saslušanje. Naime,odbor je ovlašćen da održi posebno saslušanje, uz učešće svedoka kao iuvid u materijale kao što su korespondencija, knjige, radovi, i isprave.Sama saslušanja su javna, a mogu se i prenositi putem radija ili televi-zije45.


42 http://judiciary.senate.gov/nominations/judicial.cfm, pristup 1. oktobra43 “American Bar Association Standing Committee on the Federal Judiciary – What Is

It and How it Works”, str. 4., http://www.abanet.org/scfedjud/federal_judiciary07.pdf,pristup 1. oktobra 2008. godine.

44 Više detalja o postupku koji prethodi davanju ovog mišljenja, kao i standardima koji-ma se članovi odbora rukovode videti u: “American Bar Association Standing Committee onthe Federal Judiciary – What Is It and How it Works”, http://www.abanet.org/scfedjud/fe-deral_judiciary07.pdf,

45 Poslovnik Senata, pravila XXVI (1) i XXVI (5c).

Tokom ovog saslušanja, kandidati odgovaraju na pitanja članova Pravo-sudnog odbora, nakon što daju svoju uvodnu izjavu. Nakon toga, izjave mo-gu dati i drugi svedoci, bilo da podrže kandidaturu ili da joj se usprotive.46

Po održanom saslušanju, članovi Odbora za pravosuđe glasaju o nomi-naciji. Kvorum za glasanje je 10 članova – ako nominacija bude podržana ve-ćinom glasova, iznosi se pred Senat.47 Sa druge strane, ako Odbor većinomglasova odbije kandidata, nominacija se vraća predsedniku, i, de facto, bivaobustavljena. Ipak, Odbor može odlučiti da i nominaciju koju je odbio, upu-ti na glasanje Senatu, uz negativnu preporuku.

Sve nominacije za sudijsku funkciju koje Odbor za pravosuđe iznese predSenat razmatraju se na takozvanim izvršnim sednicama – executive sessions.Radi se o posebnim sednicama na kojima se razmatraju nominacije i među-narodni ugovori, za razliku od redovnog zakonodavnog postupka. Ako se ra-di o nominaciji koja nije sporna, ona će često biti usvojena jednoglasno, i bezdebate. Za potvrdu nominacije potrebna je većina glasova u Senatu. Ako seradi o spornom kandidatu, može doći do debate, koju vode sami Senatori.Tradicionalno, ako nominacija dobije negativnu ocenu Odbora za pravosuđe,neće dobiti ni podršku Senata. Tokom mandata aktuelnog američkog pred-sednika Džordža Buša48 Senat je potvrdio 326 kandidata za sudijske funkcije,od toga 2 sudije Vrhovnog suda, 2 sudije Suda za međunarodnu trgovinu, 61sudiju oblasnih sudova i 261 sudiju okružnog suda.49

Svakako, treba imati u vidu činjenicu da politika igra značajnu ulogu pri-likom odluke Senata da podrži ili ne podrži nominaciju nekog sudije, naroči-tu kada se radi o sudijama Vrhovnog suda. Često se u situacijama kada je mi-šljenje Senata toliko podeljeno, pribegava glasanju aklamacijom tj. koristi semetoda tzv. voice vote.

Kada Senat da svoju saglasnost na nominaciju, Predsednik potpisujeukaz kojim se kandidat i zvanično imenuje na sudijsku funkciju. Ipak, mogu-će je i da kandidat odbije funkciju – do sada, to se desilo šest puta, a posled-nji put 1882. godine.


46 Više o postupku saslušanja pred Senatom vide u npr. Sachs, Richrad C, “Hearings inthe U.S. Senate: A Guide for reparation and Procedure”, CRS Report for Congress,http://lieberman.senate.gov/documents/crs/senatehearings.pdf.

47 Poslovnik Senata, pravilo XXVI 7(a)(1) i 7(a)(3). 48 Njegov prvi mandat trajao je od 2001. do 2005. godine, dok se njegov aktuelni man-

dat okončava 20. januara 2009. godine. 49 http://judiciary.senate.gov/nominations/judicial.cfm

Nadalje, treba spomenuti i mogućnost da predsednik sam, bez učešća Se-nata, imenuje federalne sudije – naime, članom II, odeljak 2, odredba 3 Usta-va SAD predviđeno je da predsednik

“ima ovlašćenje da popunjava upražnjena mesta koja se pojave kada Senat nezaseda, izdajući ukaze o imenovanju koji ističu na kraju narednog zasedanja.”

Jasno je da kada Senat ne zaseda, ne može da primi nominacije niti daodluči o njima, te tada Predsednik može imenovati sudije i bez prethodne sa-glasnosti Senata. Ipak, tokom svog narednog zasedanja Senat mora potvrditinominaciju sudije kako bi on mogao ostati na sudijskoj funkciji.

Jasno, ovakva imenovanja mogu uzrokovati brojne kontroverze. To se idesilo kada je prvi put od 1980. godine, 27. decembra 2000. godine, nakon štoga je u junu nominovao, predsednik Klinton imenovao sudiju Rodžera L.Gregorija (Roger L. Gregory) u vreme dok Senat nije zasedao. Dodatnu ten-ziju izazvala je činjenica da se radilo o prvom Afroamerikancu imenovanomu Apelacioni sud u Četvrtoj Oblasti, te je ovo imenovanje stavljeno u mnogoširi politički kontekst.50 Imenovanje sudije Gregorija potvrđeno je tokom 107.zasedanja Senata.

Sadašnji predsednik SAD, Džordž Buš, iskoristio je ovakvu mogućnost zaimenovanje sudija dva puta u roku od 5 nedelja, na samom početku 2004. go-dine, imenujući sudije Vilijama Prajora (William Pryor) i Čarlsa Pikeringa(Charles Pickering), čije su nominacije demokrate prethodno blokirale. Sudi-ja Pikering je povukao svoje ime i penzionisao se po isteku mandata, dok jeSenat potvrdio imenovanje sudije Prajora.

3.2. Postupak protiv sudija koji ne dovodi do opoziva

Kako bi se popunila praznina u propisima kojima se reguliše ponašanje irad federalnih sudija, 1980. godine usvojen je savezni Zakon o ponašanju su-dija i nesposobnosti za rad (Judicial Conduct and Disability Act).

U skladu sa ovim zakonom, svako je ovlašćen da podnese pismenu žalbuprotiv sudije, tražeći da se utvrdi da se sudija ponašao na način koji “ometaefikasno i blagovremeno obavljanje poslova u sudu” ili da “nije sposoban davrši svoju funkciju usled fizičkog ili psihičkog nedostatka”.

Žalbe se podnose predsedniku apelacionog suda u oblasti u kojoj sudijavrši funkciju. Predsednik suda ispituje žalbu i ima ovlašćenje da je

a) odbacib) zaključi postupak ako je preduzeta neka mera, ilic) imenuje poseban odbor koji ispituje navode žalbe.


50 Fisher, L: “Recess Appointments of Federal Judges”, CRS Report for Congress, str. 26.

Istini za volju, najveći broj žalbi biva odbačen, na osnovu toga da sežalba “neposredno odnosi na sudsku odluku (materijalnopravnu ili proce-snu)” Takođe, žalba se može odbaciti ako nema dovoljno dokaza za to dase sudija ponašao na neodgovarajući način ili ako žalba sadrži navode kojise ne mogu proveriti istragom ili ako ograničena istraga pokaže da za na-vode nema činjeničnih dokaza ili da ih činjenični dokazi ne potvrđuju,Predsednik suda takođe može okončati postupak ako nađe da su u među-vremenu preduzete odgovarajuće mere ili da kasniji događaji čine dalji po-stupak nepotrebnim. Lice koje je uložilo žalbu može podneti prigovor ob-lasnom pravosudnom savetu na odluku Predsednika suda da žalbu odbaciili okonča postupak.

Ako se žalba ne odbaci, formira se poseban odbor koji ispituje navodežalbe i potom podnosi pisani izveštaj oblasnom pravosudnom savetu. Pra-vosudni savet može:

• odbaciti žalbu• utvrditi da je sudija nesposoban za rad• tražiti od sudije dobrovoljni odlazak u penziju• odrediti da sudija u određenom roku ne dobija predmete• opomenuti sudiju privatnom opomenom• opomenuti sudiju javnom opomenom• narediti mere koje smatra odgovarajućim u datim okolnostima.Naravno, i na odluke pravosudnog saveta podnosilac žalbe, ali i sudija

protiv kog je žalba podneta, mogu uložiti prigovor Pravosudnoj konferen-ciji Sjedinjenih Država.

Što se tiče sudija federalnih sudova, oni se ne mogu razrešiti funkcije,ali Pravosudna konferencija može uputiti žalbu Predstavničkom domu, ka-ko bi on razmotrio mogućnost pokretanja postupka opoziva.

U cilju formulisanja jasnijih i ujednačenijih pravila postupka po ova-kvim žalbama, 1986. godine poseban odbor sačinjen od sudija apelacionihsudova je sačinio Ilustrativna pravila postupka za žalbe u vezi sa ponaša-njem sudija i nesposobnošću za rad, koje su revidirane 2000. godine. Veći-na oblasnih sudova usvojila je ova pravila, sa manjim ili većim izmena.Ipak, 2006. godine Komitet za izradu studije o primeni Zakona o ponaša-nju sudija i nesposobnosti za rad, poznat i kao Brejerov komitet (po sudijiBrejeru – Breyer – koji je bio na čelu komiteta) je izradio opsežnu studijuu vezi sa time kako se zakon primenjuje u praksi i učinio odgovarajuće pre-poruke u vezi sa postupkom po žalbi. Ove preporuke usvojene su u novimPravilima postupka u vezi sa ponašanjem sudija i nesposobnošću za rad,koja su sada obavezna na celoj teritoriji SAD:


3.3. Ukratko o postupku opoziva

Postupak opoziva federalnih sudija isti je kao i postupak opoziva drugihdržavnih zvaničnika, uključujući i predsednika SAD. U ovom radu ćemo seograničiti na kratak prikaz postupka i dosadašnje prakse u vezi sa opozivomsudija.

Kako bi se sudija imenovan u skladu sa članom 3, odeljak II. Ustava SADmogao razrešiti funkcije, potrebno je da se sprovede dvostepeni postupak,propisan članom 2, odeljak 4 Ustava:

1. podnošenje formalne optužbe, poznat i kao imepachment,, od stranePredstavničkog doma Parlamenta SAD. Potrebno je da većina člano-va Predstavničkog doma glasa za optužbu.

2. da se pred Senatom sprovede odgovarajući postupak i sudija osudi. Zaosudu i, konsekventno, opoziv, potrebna je kvalifikovana, dvotrećin-ska većina članova Senata. Samim postupkom rukovodi Potpredsed-nik SAD (osim u postupku opoziva američkog predsednika).

Osnov za pokretanje postupka opoziva naveden u članu 2, odeljak 4Ustava SAD je postupak opoziva i osuda za “ izdaju, mito, ili druga ozbiljnakrivična dela i prestupe”. Pitanje izvršenja dela kao što su primanje/davanjemita i izdaja, predstavljaju prilično jasne osnove za pokretanje postupka opo-ziva i potonju osudu. Ipak, određenje “drugih ozbiljnih krivičnih dela i pre-stupa” nije dovoljno jasno. Svakako da bi zloupotreba položaja kao i ozbiljnipropusti u radu mogli da se podvedu pod ovaj osnov, ali ono što bi evrop-skom pravniku takođe delovalo kao jasan osnov za opoziv – otvoreno iskazi-vanje političkih preferencija – to nije. Razlog za to treba tražiti u samom po-stupku imenovanja sudija, opisanom u ovom radu. Ovakav stav proizilazi izsame prakse postupka opoziva – naime, u postupku protiv sudije Čejsa, 1805.godine, koji je oslobođen optužbi, utvrđeno je da političke razlike ne mogupredstavljati valjan osnov za opoziv.51

Ipak, treba uzeti u obzir činjenicu da se postupak opoziva relativno ret-ko pokreće, te da često i ne dovodi do osude sudije protiv koga je pokrenut –bilo zato što sudija bude oslobođen optužbi ili zato što podnese ostavku preokončanja postupka. Poslednji postupak opoziva nekog federalnog sudije po-krenut je 1989. godine, protiv sudije Okružnog suda SAD, Voltera Niksona(Walter. L. Nixon), koji je osuđen i razrešen funkcije.52


51 Detaljnije o postupku opoziva sudije Čejsa videti u radu Predraga Vukasovića“Vrhovni sud Amerike” u ovoj monografiji.

52 http://www.fjc.gov/history/home.nsf/page/topics_ji_bdy

4. Zaključak

Način izbora sudija u Sjedinjenim Američkim Državama duboko jeukorenjen u tradiciji, i to podjednako pravilima i principima koje su naumu imali “očevi osnivači” pišući američki ustav, tako i pravilima i prak-som koji su im prethodili u vremenu u kom je Amerika bila britanska ko-lonija. Osim toga, pojedinačne države zadržale su specifična pravila ipraksu u vezi sa izborom sudija na državnom nivou.

Ono što je svakako najuočljivije u vezi sa načinom izbora američkihdržavnih sudija jeste njihova politička angažovanost, te određen stepenneizvesnosti u pogledu stalnosti funkcije, kao i uticaj glasača na njihovukarijeru. Stalnost funkcije, koja se u teoriji države i prava smatra najzna-čajnijim jemstvom nezavisnosti sudske vlasti, u odnosu na sudije držav-nih sudova gotovo da ne postoji. Ipak, izbor na sudijsku funkciju ili če-šće, ostanak na ovoj funkciji, u velikoj meri zavise od rezultata rada su-dije, sa kojom javnost, koja o tome odlučuje, mora biti upoznata – te semoralni i profesionalni kvaliteti kandidata kao osnov za odlučivanje, ja-vljaju kao korektiv u jednom, u tradiciji utemeljenom sistemu. Jasno jeda ovakav sistem ima određena ograničenja, koja su i uzrokovala usvaja-nje i primenu novih propisa, kao što je pomenuti Misuri plan; svest o po-trebi za većim učešćem stručne javnosti u izboru sudija. Ipak, ne čini sesasvim izlišnom ideja o objavljivanju podataka o radu sudija (iako ne nu-žno u svrhu izbora sudija), i boljem informisanju javnosti o stavovimasudija po pojedinim pitanjima. Jasniji uvid u rad i postupanje sudija neo-phodni su u svakom pravosudnom sistemu, bez obzira na način izborasudija, i nesumnjivo doprinose jačanju javnog poverenja u pravosuđe.

Što se tiče izbora sudija federalnih sudova, u njemu je naročito vi-dljiv uticaj političkih činilaca, dok su ostala pravila u vezi sa položajemsudija, a naročito stalnost funkcije, u skladu sa načelom nezavisnostisudstva. No ipak, iz pravila postupka o nominovanju sudija jasno se vidida kandidati moraju odgovoriti visokim moralnim i profesionalnim stan-dardima.

Jasno je da ni način izbora državnih sudija, ni način izbora sudija fe-deralnih sudova ne mogu predstavljati uzor za pravosudne propise jednekontinentalnopravne države, i uz to države u tranziciji. Ono na šta se,međutim, svakako možemo ugledati, jeste sveprisutnost stručne i argu-mentovane javne rasprave u vezi sa svim pitanjima statusa sudija – od iz-bora, preko disciplinskih mera, do razrešenja, kao i jasnog uticaja ovakverasprave na promene u zakonodavstvu i praksi.


Ana Knežević Bojović,MAInstitute of Comparative Law, Belgrade

SELECTION OF JUDGES IN THE UNITED STATES OF AMERICA

The issues of selection, appointment, disciplinary liability of judges and ter-mination of judicial offices are of particular importance in every transitional co-untry, where judicial independence is a major step in establishing the rule oflaw. Consequently, the manner in which these issues are regulated in other co-untries, particularly in old democracies, is of special interest.

Admittedly, the judicial system of the United States of America is unique,and it’s solutions are tailored to serve the legal and political needs of a complexfederation, and consequently cannot serve as a relevant model for Serbia. Howe-ver, the problem of stricking a delicate balance (or a lack thereof) between theneed for judicial independence and established procedures for appointment ofjudges and their removal from office in which the public and the executive andlegislative powers are closely involved, is one that is in common for all legal sys-tems.

It it also true that American judiciary is an underexamined issue in Serbianlegal studies. In keeping with the title of this book and its’s underlying idea, thearticle provides an outlook on the general system of appointment of state courtjudges, and other relevant rules and procedures concerning their status. Further-more, it provides a detailed overview of the procedure for the appointment of fe-deral court judges and examines the relevant topical issues. Complemented bythe paper on the Supreme Court of America in this publication, it provides aunique insight in the American judiciary from the perspective of continentallawyers.

Key words: American judicial system; selection and appointment of judges;disciplinary liability


Prof. Dr Đorđe Ignjatović Pravni fakultet, Univerziteta u Beogradu

STANJE KRIMINALITETA U SAD I NJEGOVA KONTROLA

U radu su pre svega ukratko analizirani fenomenološki i etiološki pro-blemi kriminaliteta u SAD, a zatim je ukazano na načine na koji se u SADvrši njegova kontrola. Kada se radi o strukturi i dinamici zločina, korišćenisu podaci iz Jedinstveni izveštaji o kriminalitetu, Nacionalni sistem izvešta-vanja o (kriminalnim) događajima, Pregledi viktimizacije i Studije samo-optuživanja. Zatim je ukratko prikazano na koje načine američki krimino-lozi objašnjavaju činjenicu zašto je stopa kriminalieteta u USA jedna odnajviših u svetu, kao i zašto se ona promenila u poslednje dve decenije.

Kada se radi o kontroli kriminaliteta, analizirani su prvo njeni nefor-malni oblici, da bi akcenat zatim bio stavljen na mehanizme formalne kon-trole oličene u delovanju organa reda, sudova i korekcionih ustanova.Ukratko su prikazane dve kaznene filozofije koje su došle do izražaja u dvamodela krivičnog postupka (model kontrole i fer postupanje) i problemati-zovan pristup koji svrhu delovanja organa formalne kontrole vidi u istovre-menom ostvarenju nekoliko nekompatibilnih ciljeva: zastrašivanjee, one-sposobljavanje, retribucija, rehabilitacija and restoracija.

U zaključnim razmatranjima, ukazano je na ključne trendove i temekontrole kriminaliteta u SAD danas: opadanje stope kriminaliteta; strah odzločina; rast uloge žrtve; povećanje zavodske populacije; rasa i zločin; ženei kriminalitet; deca i nasilje; i terorizam i građanska prava. Na samom kra-ju, konstatovano je da ne samo na planu teorijskog promišljanja zločina,nego i u praktičnom postupanju u kontroli kriminaliteta stavovi američkihkriminologa i rešenja zastupljena u pravnom sistemu SAD ne mogu biti za-obiđeni

Ključne reči: SAD, trendovi kriminaliteta, faktori zločina, kontrolazločina, krivično pravosuđe

163

UVOD

Kriminalitet se tradicionalno smatra jednim od najvećih socijalnih pro-blema američkog društva. Sredstva masovne komunikacije, književna i film-ska dela, ali i obični građani stavljaju ovaj problem u centar svog intersovanja.Ono što stručnjake najviše zabrinjava je činjenica da ovako snažna preokupa-cija američke javnosti kriminalitetom nije puki plod propagande i tradicional-nog interesovanja prosečnih građana za sve što se tiče zločina. Naprotiv. Ko-liko god kriminalne statistike bile kritikovane kao nepouzdano sredstvo zaodređivanje pravih razmera kriminaliteta, koliko god one bile teško uporedi-ve iz pravnih i faktičkih razloga, teško da će iko ko se profesionalno bavi pro-učavanjem kriminaliteta poreći činjenicu da je stopa kriminaliteta u Sjedinje-nim Američkim Državama jedna od najviših u svetu /Ellis and Walsh, 2000:59/.

Ovaj rad teži da se, posle kratkog osvrta na pojavne oblike kriminalitetau ovoj zemlji, pozabavi nekim od faktora koji dovode do takvog stanja, zatimda u osnovnim crtama ukaže na oblike kontrole kriminaliteta u SAD. 1

KRATAK OSVRT NA STANJE KRIMINALITETAU SAD I MOGUĆA OBJAŠNJENJA

Omiljeni način za ilustrovanje stanja kriminaliteta u SAD je korišćenjetzv. „časovnika zločina“ kao pokazatelja. Taj način popularnog prikazivanjapodataka, koji se u kriminološkoj literaturi često kritikuje kao prikriveni na-čin manipulisanja strahom građana od kriminaliteta2 na laike može delovatišokantno. Tako je, prema podacima za 2002. te godine po jedno krivično de-lo koje se evidentira vršeno je na svake tri sekunde. Neko od nasilničkih kri-vičnih dela na svakih 22 sekunde, od toga: ubistvo na svakih 32 minuta, silo-vanje na 5 minuta, a teška telesna povreda na svakih 35 sekundi. Što se tičedela protiv imovine, ona su prosečno vršena na svake tri sekunde, od čega:razbojništvo svakog minuta, provalna krađa na 15 sekundi, obična krađa na4,5 sekunde, a krađa motornog vozila na svakih 25 sekundi.3

164 PROF. DR ĐORĐE IGNJATOVIĆ

1 Ovde će, s obzirom na očekivani obim i karakter rada, navedeni problemi pre biti na-brojani, nego analizirani jer bi se o njima mogla napisati čitava kriminološka biblioteteka

2 Kako se u literaturi /Kappeler, 2000:8/ sa prvom primećuje, „časovnik zločina“ je od-lično sredstvo za uterivanje straha u kosti građanima, posebno u zemljama koje su (kao štoje slučaj da SAD) mnogoljudne. Prirodno je da je u njima učestalost bilo koje vrste događa-ja, pa i kriminalnih, mnogo veća, nego u državama sa manjim brojem stanovnika

3 v. http://fbi.gov/ucr/cius_02/htm/web/offrepotred/crimeclock.html

Mnogo pouzdaniji način prikazivanja stanja kriminaliteta u SAD su po-daci izraženi u apsolutnim i relativnim brojevima koji ne podrazumevajuovakav vid dramatizacije. Radi se faktima sadržanim u Jedinstvenim izvešta-jima o kriminalitetu (Uniform Crime Reports – UCR), Nacionalnom sistemuizveštavanja o (kriminalnim) događajima (National Incident-Based Repor-ting System – NIBS), Pregledima viktimizacije (Victimization Surveys – VC)i Studijama samooptuživanja (Self-Report Studies – SRS) 4

Jedinstveni izveštaji o kriminalitetu (UCR) su najpoznatije i najrašireni-je sredstvo za prikazivanje stanja kriminalieta u SAD. Jednom godišnje ih ob-javljuje Federalni istražni biro (FBI) i obuhvataju podatke prikupljene u17.000 američkih gradova, a smatra se da obuhvataju dela koja se tiču oko93% celokupne populacije SAD. Interesantno je da oni (za razliku od mode-la kriminalne statistike u većini drugih država, pa i Srbije) ne obihvataju svaregistrovana krivična dela. Naime, u UCR se obavezno unose podaci o samoosam krivičnih dela– po četiri nasilnička (ubistvo, silovanje, razbojništvo i te-ška telesna povreda) i isto toliko dela protiv imovine (provalna krađa, običnakrađa, krađa motornog vozila i paljevina), dok se ostala dela ne moraju une-ti u evidenciju. Osnovna zamerka ovom obliku evidentiranja je da se u, u si-tuacijama kada jedno lice istom prilikom izvrši više različitih krivičnih dela(ili mu se za više dela jednovremeno sudi – sticaj) u UCR se nalazi samo po-datak o jednom i to najtežem izvršenom delu.

Nacionalni sistem izveštavanja o (kriminalnim) događajima (NIBS)razvijen je kako bi se reišio upravo ovaj problem. Od 1998. razvija se ovaj mo-del prikazivanja podataka o kriminalitetu koji, istina još nije prihvaćen u svimdržavama koje čine SAD, ali se smatra da će biti daleko pogodniji od UCR. Unjegovoj evidenciji nalaze se podaci o dve grupe dela. U prvoj (Grupa A) be-leže se svi poznati slučajevi izvršenja sledećih krivičnih dela: paljevina, telesnepovrede (svi oblici), podmićivanje, provalna krađa, falsifikovanje, vandali-zam, dela u vezi sa narkoticima, pronevera, iznuđivanje, prevara, dela u vezisa kockanjem, ubistva, otmica, krađa, dela u vezi sa pornografijom, prostiti-cijom, razbojništvo, seksualni delikti (uz primenu nasilja i bez nje), prikriva-

STANJE KRIMINALITETA U SAD I NJEGOVA KONTROLA 165

4 U izvesnom smislu, za ocenu stanja kriminaliteta u svakoj zemlji, pa i u SAD od znača-ja su i roučavanja straha od zločina koja, istina ne sadrže pokazatelje o broju krivičnih dela,ali ukazuju na zastrašenost građana kriminalitetom. Razemere te zastrašenosti ne mogu seignorisati i u velikoj meri utiču na rad zakonodavanih i pravosudnih organa zaduženih zakontrolu kriminaliteta. Istina, strah od zločina ne mora biti disrektno povezan sa realnimstanjem ugroženosti građana, na primer od načina na koji mediji tretiraju problem zločina.Tako Fuller /2006:69/ navodi da je u SAD u periodu od 1990-1998. broj registrovanih ubis-tava opao za 33%, dok je broj napisa o njima u štampi porastao za 473%. (skoro pet puta).

nje i dela u vezi sa kršenjem zakona o vatrenom oružju. U drugoj (B) grupisu ostala krivična dela koja se evidentiraju samo ako je njihovo učinilac uhap-šen /Schmallager, 2004:41/.

Pregledi viktimizacije (VC) i Studije samooptuživanja (SRS) su metodiza proučavanje tamne brojke i njima se nastoji steći predstava o razmeramaneregistrovanog kriminaliteta. Pregledi viktimizacije (ispitivanje žrtava kri-vični dela o njihovoj, od zvaničnih ograna, neregistrovanoj viktimizaciji) su uSAD uvedeni 1968. i u međuvremenu je razvijena čak četvrta generacija tihistraživačkih tehnika. Danas se uglavnom obavljaju putem komjuterski podr-žanih telefonskih intervjua (Computer- Assisted Telephone Interviews – CA-TI) i na najrazličitije načine se nastoje prevazići osnovne konceptualne manj-kavosti ovog metoda.5 Bez obzira na prigovore koji im se mogu staviti, pre-gledi viktimizacije daju dragocene informacije o stvarno izvršenom krimina-litetu. Steven Barkan /2009:63/ tako ističe da je, prema podacima za 2002.,broj dela prijavljenih policiji od strane žrtava znatno manji od polovine(42,1%).

Studije samooptuživanja (kod kojih nas o neregistrovanim delima obave-štavaju njihovi izvršioci) su još nepouzdanije istraživačko sredstvo, kod kogau najvećoj meri zavisimo od volje responedenta da iskreno odgovori na po-stavljena pitanja. Osim toga, kao i kod prethodnog metoda, jasno je da nji-hovom primenom nećemo doći do podataka o razmerama nekoliko veomaopasnih tipova kriminaliteta: o krivičnim delima „belog okovratnika“, orani-zovanom krimialitetu, deliktima vezanim za narkotike, ali i o onima koja seodnose na prostituciju i kockanje.

Posle izlaganja o načinima prikazivanja podataka o kriminalitetu u SAD,zadržimo se na onome što se iz njih može videti. Pre svega, potrebno je uka-zati da je snažan trend rasta broja registrovanih krivičnih dela koji je ovu dr-žavu zapljusnuo sredinom prošlog veka („epski talas zločina“) zaustavljen.Poslednjih godina, svi raspoloživi pokazatelji pokazuju trand opadanja krimi-naliteta.

Tako je ukupan indeks u UCR registrovanih dela u periodu 1998-2002opao za pet procenata, dok je stopa tog kriminaliteta u navedenom razdoblju(u odnosu na 100.000 stanovnika) opala za više od 10%. Struktura registro-vanog kriminaliteta međutim, je konstatna: oko 60% od tih dela su (obične)


5 U literaturi /Doerner and Lab, 1998:30-31/ se kao osnovne manjkavosti navode: maliuzorci, nepouzdanost podataka (u prvim ovakvim istraživanjima, oko 1/3 upitnika je biloneupotrebljivo jer su sadržali podatke o delima koja nisu bila krivična), nepouzdanost u vre-menskom lociranju događaja (e. telescoping) i nepouzdanost dobijenih podataka zbog prob-lema u sećanju respondenata

krađe, provalne krađe su zastupljene u nešto manje od 20%, krađe motornihvozila učestvuju sa oko 10%, teške telesne povrede iznad 7%, razbojništvaoko 3%, dok najteža dela čine manje od 1% (ubistva 0,1%, a silovanje 0,8%).

Podaci o vitimizaciji iz VC takođe pokazuju pad kriminaliteta: tako jebroj viktimizovanih porodica (na 1.000 stanovnika) čiji su članovi bile žr-tve dela protiv imovine spao sa 500 u 1973. na nešto preko 100. Kada se ra-di o nasilničkim krivičnim delima, taj pad je još izraženiji, preciznije – pre-polovljen je (u 1973. broj tih porodica na 1.000 stanovnika bio je 50, a2002. je 25)6 .

Nezavisno od ovih ohrabrujućih podataka, SAD ostaju država koja spa-da u one zajednice koje su ponajviše opterećene kriminalitetom. Stope skorosvih teških krivičnih dela u ovoj zemlji spadaju u najviše u svetu. To pokazu-ju kako zvanični podaci Ujedinjenih nacija, tako i Interpolove evidencije imeđunarodne studije viktimizacije /Ignjatović, 2008:132/. Mnogi kriminolo-zi ukazuju na činioce koji bi mogli da pomognu pri pokušaju da odgovore se-bi i studentima šta je razlog zastrašujućih podataka o stanju kriminaliteta uovoj zemlji. Možda bi, kako to ističu Piers Beirne i James Messerschmidt/1995/, najbolji i najjednostavnij odgovor bio “Ne znamo”. Ipak ovi autori na-vode faktore koji bi mogli pomoći pri razmišljanju. To su:

• SAD, u periodu posle 1945., ima jednu od najviših stopa strukturnenezaposlenosti u svetu,

• veliki broj ekonomski, društveno i politički diskriminisanih lica statusdruštvene podklase imaju zbog rasnog i etničkog porekla,

• loši sistemi obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite ne garantujugrađanima socijalnu sigurnost,

• krajnja komercijalizacija kapitalizma jača inicijative i motivaciju da sezaobiđu pravna pravila kako bi se steklo više i

• sistem krivičnog pravosuđa u SAD jedan je od najpunitivnijih kon-trolnih mehanizama u svetu.

Američki kriminolog, Larry Siegel /2003/, smatra da je za objašnjenje vi-soke stope kriminaliteta u SAD potrebno imati u vidu mnoštvo faktora. Sie-gel ističe sledeće:


6 Istina, njihova distribucija po polu i rasnom pripadništvu nije ista. Tako Rennison iRand /2002/ navode podatak da u 2002. godini na 1.000 stanovnika starijih od dvanaest god-ina broj lica viktimizovanih teška telesna povreda varira od 30 kod stanovnika afroameričkogporekla, preko 27 kod onih sa hispanoameričkim poreklom, 24 kod belaca, do 17 kod ostal-ih. Takođe, njihov broj je kod žena manji nego kod muškaraca (22 : 27).

• uzrast populacije: veći broj mladih ljudi u stanovništvu jedne državepredstavlja značajan faktor rizika jer društveno najvidljivija krivičnadela vrše upravo mlađi muškarci,

• stanje ekonomije: prema mnogim autorima siromašnija ekonomija vi-šestruko utiče na nižu stopu kriminaliteta. Roditelji su više sa decomi smanjuju rizik maloletničkog kriminaliteta; nema mogućnosti da seod drugog oduzmu stvari visoke vrednosti; retko koji radnik će se utakvim uslovima odlučiti za kriminalnu karijeru kao način života,

• socijalni problemi (deficijentne porodice, stope otpuštanja zaposle-nih, rasni sukobi, maloletnička trudnoća), takođe, mogu uticati naovakav trend kriminaliteta,

• broj abortusa: neki autori ukazuju da se stope kriminaliteta mogu po-vezati sa dostupnošću pobačaja u američkom društvu, 7

• dostupnost vatrenog oružja mladima, • rast broja maloletničkih gangova, • raširenost narkomanije, • krivično pravosuđe: jedan broj autora veruje da efikasno otkrivanje

nasilničkih krivičnih dela i oštro kažnjavanje snažno utiču na smanje-nje stope kriminaliteta,

• mogućnosti za vršenje krivičnih dela: uvođenje sistema obezbeđenjau vidu video i drugih sličnih oblika nadzora, na primer može oprede-liti kradljivce da vrše krađe iz motornih vozila.

Naravno, pitanjima etiologije kriminaliteta u SAD u mnogo većoj meribave se brojne kriminološke teorije nastale u toj zemlji. Od začetaka krimino-logije u Novom svetu (a počelo je sa Nacionalnom konferencijom za krivičnopravo i kriminologiju sazvanom 1909. u Čikagu) preko perioda između dvasvetska rata kada je brojnim istraživanjima, pre svega u okviru Čikaške škole,prikupljena ogromna činjenična baza na kojoj su počele da se stvaraju novateorijska objašnjenja koja danas svojim uticajem dominiraju u svetu. Narav-no, priroda ovog rada ne dozvoljava ni da se i nakratko zadržimo na delimasvetskih velikana kriminologije koji su stvarali u SAD – pomenimo samo ne-ke od njih: Clifford Shaw, Henry McKay, Frederick Trasher, Edwin Suther-land, Hans von Hentig, Ronald Akers, Mabel Eliott, Thorsten Sellin, AlbertCohen, Walter Miller, Marvin Wolfgang, Robert Merton, Richard Cloward,Lloyd Ohlin, Gresham Sykes, David Matza, Walter Reckless, Travis Hirshi,Lawrence Cohen, Marcus Felson, Edwin Lemert, Richard Quinney, Stuart


7 v. Begović B. /2008/: Pravni status abortusa i kriminal: mnogo vike ni oko čega? –in:Ignjatović Đ. (ed.) /2008/: Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja – II,Beograd

Henry i mnogi drugi. Njihova dela su deo opšteg nasleđa kriminologije i ne-zaobilazna su riznica ideja koje mogu poslužiti rezumevanju kriminaliteta nesamo u Americi, nego i uopšte.

KONTROLA KRIMINALITETA U SAD– OSNOVNE NAPOMENE

Svođenje stanja kriminaliteta na nivo koji se može tolerisati prećutni jecilj svakog modernog društva. Njegovom ostvarenju namenjen je čitav nizmehanizama formalne i neformalne socijalne kontrole.

Kada se radi o neformalnoj kontroli, dakle onoj koju ostvaruje sama za-jednica, ne oslanjajući se na pravne (preciznije, krivičnopravne) mehanizme,SAD u tom pogledu imaju bogatu istoriju. Ona svoje korene ima u pionirkompreriodu u kome su sami doseljenicu u Novi svet morali da se staraju o zašti-ti ljudskih života i imovine. Od tada, za dobrovoljno i volontersko učešće gra-đana u organizovanoj samozaštiti uobičajio se izraz „vigintalizam“ (od e. vi-gilant – budan, oprezan). Ovo učešće se u novije vreme najčešće izražava krozdve specifične strategije delovanja zajednice: susedsko nadziranje i patrolegrađana.

Susedsko ili nadziranje stambenog bloka (e. neighborhood watch) zasni-va se na ideji da građani u sredinama u kojima žive (od velikih gradskih na-selja da manjih gradova i sela) već u začetku kontrolišu sve pojave koje moguugroziti njihovu sigurnost. Najčešće su to aktivnosti dilera droge, vandala iostalih sitnih kriminalaca čija dela ugrožavaju zajednicu. Pomoć ovih volon-tera, pre svega, se sastoji u obaveštavanju policije o pojavi svake takve osobe,čime je rad organa reda osetno olakšan /Siegel, 2003/. U jednom trenutku zaovakve vidove saradnje bili su angažovani volonteri iz 2.500 zajednica, što jedokaz raširenosti takve prakse u Americi. U pogledu efekata njihovog anga-žovanja, među stručnjacima ne postoji potpuna saglasnost, iako već sam vi-šedecenijski opstanak ovog oblika samoorganizovanja građana ukazuje da zanjih i sredine u kojima žive on ima smisla.

Patrole građana sastavljene su od civila registrovanih za vršenje određe-nih poslova u lokalnoj policiji. Ona im daje bedževe, a vođe grupa se 13 ne-delja obučavaju na policijskoj akademiji. Članovi patrolne grupe ne noseoružje, a njihov zadatak je da kruže automobilom i zapažaju izgrede ili zloči-ne i da o tome obaveste policiju. Među ovakvim grupama posebnu pažnjujavnosti pobudili su Anđeli čuvari (e. Guardian Angels) koji, za razliku od dru-gih ovakvih grupa mogu da hapse prestupnike. Obučeni su borilačkim vešti-nama i prolaze kroz rigorozne pripreme. Ni u njihovom slučaju ne postoje eg-zaktni dokazi da ono čime se bave sprečava vršenja krivičnih dela. Neki auto-


ri navode da, na primer, u Njujorku nisu primećene nikakve promene u sto-pi kriminaliteta od početka njihovog delovanja, dok drugi za suprotan primernavode San Diego. Treći, kao Conklin /2001/, ukazuju na simboličan značajnjihovog pojavljivanja na ulicama. Bile one sigurnije ili ne, sa njihovom poja-vom veći broj ljudi uveče izlazi iz svojih domova jer se osećaju sigurnijim. Ovegrupe podstiču saradnju na javnim mestima, pomažu subjektima formalnekontrole i osnažuju mere neformalne kontrole od strane članova lokalne za-jednice.

Formalnu kontrolu kriminalnih aktivnosti u SAD vrše organi krivičnogpravosuđa shvaćeni u širem smislu, dakle kao zajednički naziv za policiju, tu-žilaštvo, sudstvo i kaznene ustanove u kojima se izvršavaju izrečene krivičnesankcije.8 Budući da je njihovo delovanje uređeno (krivično)pravnim propi-sima, ono se i naziva formalnom reakcijom društva na kriminalitet. S drugestrane, delovanje krivičnog zakonodavca pojavljuje se kao aktivnost koja po-stavlja osnove i uređuje modaliteta ovakve reakcije. Kao što je poznato, prav-ni sistem Sjedinjenih Država spada u tzv. anglo-saksonski pravni model kojiuz pisane zakone kao izvor prava priznaje i sudsku praksu (precedente). Sdruge strane, zakonodavna nadležnost u krivičnoj oblasti je podeljena izme-đu federalnih i zakonodavnih organa država koje konstituišu SAD.

Zajednička crta u oba slučaja je podela delikata kojima se bavi kazneni si-stem u dve kategorije: zločini (e. felony) – teška krivična dela za koja je pro-pisana ili smrtna ili kazna lišenja slobode u trajanju dužem od jedne godine(izdržavaju se u federalnim i kaznenim zavodima država) i prestupe (e. mis-demeanors) kao lakša dela za koja je zaprećena novčana kazna, uslovna osu-da ili zatvaranje kraće od godine dana (izdržava se u lokalnim zavodima).

Pre no što pređemo na izlaganje o modelima procesnog uređenja delova-nja subjekata formalne kontrole, postavlja se pitanje: koja je svrha delovanjatih organa. U tom ogledu, može se konstatovati da se radi o višestrukim ci-ljevima, a kao takvi pominju se:

a. zastrašivanje: kao i u drugim sredinama, i ovde se veruje da propisiva-nje, izricanje i izvršenje krivičnih sankcija može doprineti odvraćanju pre-stupnika (specijalna) i drugih lica (generalna prevencija) od ponovnog vrše-nja krivičnih dela;

b. onesposobljavanje: ovde se otklanja sposobnost prestupnika da deloponovi. Ranije su u tu svrhu bile korišćene kao mere telesno sakaćenje, obe-ležavanje prestupnika ili vezivanje za stub srama, danas se koristi zatvaranje u


8 U užem smislu, izraz krivično pravosuđe odnosi se samo na tužilaštvo i sudove (ponekim gledištima, njegov deo su i nosioci funkcije odbrane)

kaznene ustanove, a ima i onih koji predlažu hemijsku kastraciju seksualnihprestupnika.

c. retribucija: verovanje da je uzvraćanje učiniocu krivičnog dela za zlokoje je naneo drugima („dobio je upravo ono što je zaslužio“) smatra se uameričkoj teoriji i praksi bitnim ciljem reagovanja koji s jedne strane pokazu-je učiniocu i drugim građanima da zločin mora biti sankcionisan. Time se svi-ma stavlja da znanja da se vrednosti koje su zaštićene normama krivičnogprava moraju poštovati. U suprotnom, sistem krivičnog pravosuđa gubi kre-dibilitet i otvaraju se vrata neprihvatljivom uzimanju pravde u ruke od stranegrađana. 9

d. rehabilitacija: svakako najkontroverzniji cilj delovanja navedenih orga-na je korigovanje ponašanja prestupnika razvijanjem navika i emocionalneotpornosti koji će mu omogućiti da u društvu živi ne kršeći (krivične) zako-ne.10

e. restoracija: poslednjih decenija sve češće se ističe ostvarenje cilja kojiproističe iz ideja o „restorativnoj pravdi“. Teži se reparaciji štete koju je zločinnaneo odnosima prestupnika i žrtve, kao i onih koji su nastali na relaciji uči-nioca dela i zajednice. Pokušavaju se normalizovati odnosi učinioca, žrtve isredine kako njihovi dalji kontakti ne bi bili trajno poremećeni zločinom.Zbog toga se u proces „rešavanja novonastale situacije“ pored neposrednihaktera (učinilac dela i njegova žrtva) nastoje uključiti i njihove porodice, su-sedi, kolege sa posla i druga lica koja mogu pomoći ostvarenju navedenog za-datka.

Nije teško uvideti da se i američkom krivičnom pravosuđu (kao i u dru-gim savremenim sistemima) postavlja više ciljeva koje bi trebalo da istovre-meno ostvari. Problem nije u njihovom broju, već u očiglednoj činjenici da suneki od njih međusobno isključivi i da se u pokušaju da zadovolji više takvihciljeva, rizikuje da se ne ostvari ni jedan.

Kada se radi o samom uređenju krivičnog postupka, u literaturi domini-ra stav da je u SAD, on mešavina dva modela krivične pravde: modela kon-trole kriminaliteta i modela fer (korektnog) postupanja. /Packer, 1968/ Prvi


9 Što, s obzirom na stepen naoružanosti američke nacije i istorijska iskustva sa linčoven-jem u toj zemlji, predstavlja realnu opasnost koja se ne sme zanemariti

10 Praktičari ukazuju da je ovako postavljen, navedeni cilj često neostvariv jer prestup-nici uglavnom nisu nikada ni imali ovakve navike i otpornost, pa im ih je zbog toga potreb-no usaditi od početka, zbog čega predlažu da se navedeni izraz zameni sa „habilitacija“. Ovoje samo jedan od mnoštva prigovora koji se rehabilitaciji (ili kako se još u literaturi označava„resocijalizaciji“, „readaptaciji“, „popravljanju“ …) kao cilju delovanja mehanizama for-malne kontrole postavljaju

ili „model kontrole kriminaliteta“ traži da delovanje subjekata krivičnog pra-vosuđa bude brzo i efikasno. Osumnjičeni za koga ne postoji dovoljno osno-va za verovanje kako je izvršio krivično delo mora biti brzo izbačen iz sistemakrivične pravde, dok oni koji u njemu ostanu, moraju biti osuđeni u što kra-ćem vremenu. U ovakvom modelu, veruje se da je policija u boljoj poziciji odsudova da proceni da li je neko odgovoran za delo, zbog čega u postupku od-lučivanja o krivici (uz određene procesne garancije) treba da učestvuju onidelovi policije koji su zaduženi za istragu i pronalaženje dokaza. Ovaj modeldakle, akcenat stavlja na utvrđivanje istine i teži smanjenju formalnosti u po-stupku.

Drugi ili „model fer postupanja“ (e. due process) počiva na dominacijiformalnih elemenata i otežavanju dokazivanja krivice učinioca. Kako nagla-šava Daniel Givelber /1997/ on se može najkraće izraziti poznatom maksi-mom da je „bolje osloboditi 99 krivaca nego osuditi jednog nevinog čoveka“.Ključna u tom procesu je korektnost, a ne efikasnost. Zbog toga se odbacujei ideja o neograničenoj moći bilo koga od subjekata krivičnog pravosuđa.Greške u njihovom postupanju su nepopravljive i zbog toga energija treba dabude preduzeta kako bi se proučilo zbog čega one nastaju i kako sprečiti dase one ponove. Dakle, trebalo bi se uzdržavati od svake aktivnosti koja možeugroziti prava čoveka. Zbog toga, dok „model kontrole kriminaliteta“ favori-zuje delovanje policijskih organa, „model fer postupanja“ u centar stavlja radsudova i formalna pravila koja regulišu postupanje. Zbog toga je u ovom mo-delu moguće da se lica čija je krivica dokazana bez sumnje oslobađaju ukoli-ko je jedini ili ključni dokaz njihove odgovornosti pribavljen protivno pravi-lima procedure /Guy-Uriel, 1997/.

Istorijat pravosudne prakse u SAD pokazuje stalno nadmetanje osnovnihprincipa ova dva modela u radu organa krivične pravde u dvadesetom veku.11

Tako je njegov početak obeležen naglom navalom imigranata i urbanizacijomkoji su izazvali paniku u višim slojevima američkog društva toga doba. Kakoje najveći broj političara i pravnih teoretičara tog doba pripadao ovom sloju,ne treba da začudi da je model prve polovine XX veka bio „kontrola krimina-liteta“. Kada se 50-tih i 60-tih godina u doba prosperiteta nacija osetila sigur-nom, „model fer postupanja“ počeo je da dominira. To je doba kada je podvođstvom Šefa pravosuđa Earl-a Warren-a Vrhovni sud SAD u nekoliko va-žnih presuda pažnju fokusirao na prava okrivljenog (od onog da od mome-menta saopštavanja optužnice ima pravnog zastupnika, preko prava da se ne


11 Zbog toga Joel Samaha /2006:23/ kretanje američkog krivičnog postupka između ovadva modela prikazuje kao klatno koje se stalno kreće između dve krajnje tačke

izjašnjava o optužbi i drugih. Paralelno sa tim, jačaju tendencije da se ovlašće-nja policije u postupanju sa osumnjičenima ograniče, a naročito se u odluka-ma Vrhovnog suda insistira da dokazi protiv njega moraju biti prikupljani uskladu sa procesnim kautelama.

Porast kriminaliteta kasnih 70-tih i ranih 80-tih pojačava pritisak na po-litičare i sudije da se „kriminalci nauče pameti“. Zbog toga jača tendencija dase vrate bitne crte „modela kontrole zločina“ iz prve polovine stoleća. U go-dini 1984. donete su u Vrhovnom sudu SAD tri bitne presude koje su, nasu-prot dotadašnjoj praksi, proširile ovlašćenja policije koja zadiru u osnovnaljudska prava i legalizovao upotrebu svih dokaza koji su prikupljeni protivza-koniti, ukoliko su policajci delovali „u dobroj veri“ (latin. bona fide). ProfesorJames Fleissner /1997/ prokomentarisao je ovu odluku kao siguran znak po-vraka na raniji model pravde i dozvolu policijskim organima da, u svrhu efik-snijeg suzbijanja kriminaliteta zadiru u ustavne slobode američkih građana.12

Sada bi se ukratko trebalo zadržati na osnovnim akterima koji ostvarujuformalnu kontrolu kriminaliteta u SAD. Prvo će biti reči o policijskim i srod-nim organima, zatim o tužilaštvu, pa sudovima i na kraju o ustanovama na-menjenim za izvršenje krivičnih sankcija.

A. Kada se radi o policiji, čini se da je za američke prilike bolje ovde upo-trebljavati izraz organi reda jer je funkcija otkrivanja krivičnih dela i privođe-nja njihovih učinilaca pravdi poverena mnoštvu organa na različitim nivoimavlasti: na lokalnom, nivou država članica i na federalnom nivou:

a. na lokalnom nivou, nadležnost je podeljena između oblasnih i gradskihvlasti. Na čelu lokalnih organa reda najčešće je šerif čiji mandat traje od dvedo četiri godine. U sredinama gde je obalasna i lokalna vlast objadinjena, lo-kalne snage reda su pod vođstvom šefa policije. Glavnina zaposlenih u ovimlokalnim organima – oko 500.000 ljudi radi u gradskim organima. U manjimsredinama, lokalni organi reda imaju često i manje od desetak zaposlenih,dok na drugoj strani, policija grada Njujorka broji više od 35.000 ljudi /Adler.2004:457/

U nadeležnost ovih organa spada postupanje po najvećem broju krivič-nih dela i glavni vid njihovog preventivnog delovanja je patroliranje određe-nim krajem. Oni hvataju učinioce krivičnih dela i sprovode ih nadležnimoganima, učestvujući – kad je to potrebno – i krivičnom postupku. Zaduže-ni su i za čuvanje javnog reda, što u američkoj praksi znači mnoštvo poslova– od suzbijanja masovnih nereda, preko regulisanja javnog saobraćaja, do re-


12 Početkom novog milenijuma će strah od terorizma još više realativizovati značaj kon-cepta ljudskih prava u parksi pravosudnih organa SAD, ali će o tome biti reči kasnije.

šavanja manjih nesuglasica između građana. U mnoštvu sredina, lokalnimorganima reda u zadatak se stavlja i obezbeđenje socijalnih srervisa, poputsprečavanja nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

b. sve države, sa izuzetkom Havaja, imaju i svoje organe reda, koji se mo-gu podeliti u dve vrste: „policija države“ (e. „state police“) i „patrole na auto-putevima“ (e. „highway patrols“). Dok se ovi drugi organi uglavnom baveprekršajima na glavnim putnim pravcima, prvi uključuju poslove kontroleoružja, protivpožarne delatnosti, zaštitu prirodnih resursa (divljači i ribe), aneke države imaju i organe nadležne za kontrolu alkoholnih pića i prevaramau oblasti snabdevanja prehrambenim i sličnim proizvodima za ljudsku upo-trebu.

c. Federalni organi reda dobili su u poslednje tri decenije mnogo većiznačaj zbog širenja nadležnosti Federacije u oblast krivičnog zakonodavstva,pre svega u oblasti kontrole vatrenog oružja, narkotika i nasilničkog krimina-liteta. Najpoznatiji federalni organi reda su Fedealni istražni biro (FBI), Mar-šal servis (US Marshals Service), Sekcija za organizovani kriminalitet i reket(Organized Crime and Recketeeribg Section – OCR), Administracija za nar-kotike (DEA), Američka tajna služba (US Secret Service), kao, Biro za alko-hol, nikotin i vatreno oružje (Bureau of Alcohol, Tobacco and Firearms(ATF) i Obalsku stražu. Uz ove, prevashodno policijske službe, skoro svi fe-deralni organi imaju parapolicijske jedinice zadužene za primenu propisa do-netih na saveznom nivou. To važi za poštu (Postal Inspection), Upravu naci-onalnih parkova (National Park Service) i brojne druge federalne organe: Ser-vis za imigraciju i naturalizaciju (INS), federalne poreske organe (Internal Re-venue Service ) i Carinu (Custom Service) /Inciardi, 1996:174/

B. SAD poseduju dvostruki sudski sistem, odn. dva nezavisna sudska si-stema: jedan na federalnom, a drugi na nivou država članica, Preciznije, upraksi to znači da postoje pedest jedan sudski sistem: jedan federalni i pede-set njih na nivou država. Federalni je sastavljen od okružnih, apelacionih su-dova i Vrhovnog suda SAD. Sudski sistem država članica sastoji se iz lokalnihi apelacionih sudova, kao i vrhovnih sudova država.

C. Pošto bude osuđen, prestupnik se predaje u nadležnost korekcionogsistema SAD. U zavisnosti od težine krivičnog dela i njihovih individualnihpotreba osuđena lica upućuju se u jedan od tri moguća režima: probacija, za-tvaranje i korekcija u lokalnoj zajednici:

a. probacija je najčešći korekcioni tretman i on omogućava osuđenom daostane u svojoj životnoj sredini, ali pod nadzorom agenta sudske vlasti, koji sestara o tome da to lice poštuje određena pravila ponašanja. Ako ono to ne či-ni, može biti poslato u kaznenu ustanovu;


b. u slučaju da je osuđenom licu izrečeno lišenje slobode u određenomtrajanju, ono se sprovodi u kaznenu ustanovu kojoj se ta mera izvršava. Tomože biti lokalni zavod (e. jail) u koju se smeštaju osuđeni za lakša krivičnadela i na kraće vremenske kazne, kao i lica koja čekaju na suđenje ili dok sud-ski postupak traje. Kazneni zavodi (e. prison) su ustanove u koje se upućujuučinioci težih krivični dela i oni čija kazna duže traje. Generalno govoreći, lo-kalne zavode osnivaju lokalne i gradske vlasti, dok su kazneni zavodi u nad-ležnosti Federacije i država članica;

c. popularnost korekcionog režima u lokalnoj zajednici naglo raste pose-lednjih decenija sa zaoštravanjem problema prenatrpanosti zavodskih usta-nova i rastom svesti da mnogim osuđenim licima korekcioni tretman ne mo-ra biti realizovan u takvim zavodima. Zbog toga se on spovodi u „kućama napola puta“ (e. halfway houses), rezidencijalnim i radnim centrima.13

Takođe, najveći broj lica otpuštenih sa izdržavanja kazne zatvora ne izla-ze iz nadležnosti korekcionog sistema jer je osnov njihovog napuštanja usta-nove primena mere uslovnog otpusta (e. parol) kojom se takvom licu omo-gućava da deo izrečene kazne provede na slobodi u režimu probacije, kojipodrazumeva da se pridržava određenih uslova (a pre svega da u to „vremekušnje“ ne izvrši novo krivično delo).14

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA –KLJUČNE TEME KONTROLE KRIMINALITETA U AMERICI

I NJEN UTICAJ U SVETU

Poslednjih godina u praksi suprotstavljanja kriminalitetu mogu se uočitineki važni trendovi; s druge strane, u diskusijama o samom tom delovanjupojavljuje se nekoliko ključnih tema koje zaslužuju pažnju. Zbog toga će za-vršni deo rada biti posvećen prvo ovim pitanjima, među kojima dominirajusledeća:


13 Naravno, ovo je samo globalan prikaz američkog korekcionog sistema odn. njegovatri ključna dela. Poslednjih decenija, u traženju optimalnog modela kontrole kriminaliteta,pojavilo se u kaznenom sistemi te zemlje niz rešenja koja je teško svrstati u neki od navedenihmodela – tzv. prelazni vidovi kažnjavanja kao što su pojačani nadzor (e. intensive parolesupervision), kampovi za obuku (e. boot camp), kućno zatvaranje i elaktronski nadzor –v.Ignjatović /2006/

14 Kada se, pored lica lišenih slobode i onih na uslovnom otpustu) uzme u obzir i brojlica koja se nalaze na probaciji (nešto više od 2,5 miliona), broj osoba koje su uključene u nekiod korekcionih režima penje se u 2003. na čak četiri miliona, što znači da je svaki 62.Amerikanac te godine bio podvrgnut nekoj od mera u korekcionom sistemu /Clear et al.2006:4/

a. opadanje stope kriminaliteta i to naročito njegovih nasilničkih oblika;sa izuzetkom ekstremnih gledišta koja osporavaju i samu činjenicu da navde-ne stope opadaju,15 većina američkih kriminaloga slaže se da je poslednja de-cenija prošlog veka period u kome je zabeležen takav trend. Debate među nji-ma, međutim, nastaju pri pokušaju davanja objašnjenja takvog toka stvari. Pojednima, jaka ekonomija je otklonila finansijske podsticaje za bavljenje zloči-načkom aktivnošću. Drugi, pak kažu da je strategija uterivanja straha u kostikriminalcima konačno dala efekte, a dugotrajno zatvaranje najopasnijih pre-stupnika u kaznene ustanove smanjilo broj zločina koje bi oni izvršili da suostali na slobodi.16 Tvrdi se i da je kriminalitet opao zahvaljujući usavršava-nju policijskih istražnih tehnika, kao što se smatra i da je navedeni trend po-sledica opadanja popularnosti jedne od najopasnijih droga – kokaina – za či-ju primenu je u 80-tim godinama XX veka vezan porast broja nasilničkih de-la u čijem vršenju je korišćeno vatreno oružje, a ima i kriminologa koji padstope kriminaliteta u SAD dovode u vezu sa mnoštvom drugih socijalnih fak-tora.

b. strah od zločina je i pored navedenog trenda opadanja stope krimina-liteta nije se smanjio. Naprotiv, prema raspoloživim podacima, čak raste brojgrađana koji se plaši da noću izlazi iz svojih domova, a jedan od šest anketi-ranih priznaje da često odustaje od uobičajenih aktivnosti zbog navedenogstraha.17 Kao najznačajniji faktor uticaja na zastrašenost građana obično senavode medijski izveštaji koji (kao što je to već naglašeno) snažno utiču nastvaranje osećaja nesigurnosti ljudi u svojoj lokalnoj zajednici. Sledeći faktorkoji se navodi je strah koji su prosečnom Amerikancu izazvali napadi na Nju-jork i Vašington 11. septembra 2001.

c. politizacija problema kriminaliteta: istraživači su primetili da političa-ri, u nastojanju da prevaziđu opštu apatiju javnosti u pogledu učešća u poli-tičkom procesu, često koriste probleme u vezi sa kriminalitetom i njegovomkontrolom kako bi motivisali glasače za svoju opciju. Iako se ne može uspo-staviti direktna veza, karakteristično je da povećanje osećanja straha od zloči-


15 Takvu sumnju izrazio je npr. profesor James Alan Fox sa Northeastern Univerzitetau Čikagu, dok drugi smatraju da se radi o kratkotrajnoj tendenciji

16 Posebno se u tom smislu ističe jedna retributivna mera koja bi pre nekoliko decenijabila smatrana krajnje neprihvatljivom. Radi se o pravilu pod nazivom „tri greške i van igre si“(e. three strikes and you’re out) kojim se učiniocima trećeg težeg krivičnog dela doživotnooduzima sloboda, bez prava na traženje uslovnog otpusta /Benekos and Merlo, 1994/

17 Interesantno je da 30-tih godina prošlog veka, u vreme kada je u Galupovim istraži-vanja Amerikancima po prvi put postavljeno pitanje šta smatrate najvećim faktorom ugroža-vanja, u odgovorima uopšte nije pominjan kriminalitet. Tkavo stanje ostalo je i u decenijamakoje su sledile, sve do 1965. godine.

na u 90-tim godinama prošlog veka koincidira sa debatom o Zakonu o kon-troli kriminaliteta nasilja (Violent Crime Control and Law Enforcement Act)koji je 1994. postao deo pravnog sistema SAD. Njegov cilj bio je, kako se na-vodi u jednom materijalu /Symposium, 1995:567/ „da spreči zločine, kaznikriminalce i povrati osećaj zaštićenosti i sigurnosti kod američkih građanakroz povećanje broja policajaca, gradnju novih kaznenih zavoda i širenje pri-mene smrtne kazne za federalna krivična dela“.

Ne samo tokom donošenja ovog propisa, nego i kasnije kada su njegovarešenja preuzimana u zakonodavstvima država članica, primećeno je da poli-tičari koji se zalažu ta oštar odgovor na kriminalitet u debatama po pravilu bi-raju najdramatičnije slučajeve teških krivičnih dela kao argument u prilog no-vih rešenja. Takođe, nastavljena je praksa da se u napadima na političke pro-tivnike argumenti takođe traže u pitanjima povezanim sa stanjem kriminali-teta i njegovom kontrolom koja, političarima često služe kao „crvena mara-ma“ za pridobijanje glasova neopredeljenih glasača.

d povećana uloge žrtve: zbog činjenice da žrtve zločina u SAD imaju tra-dicionalno relativno malu ulogu u sistemu krivičnog pravosuđa, u novije vre-me one su počele da se organizuju u političke grupe za pritisak. Zahvaljujućilobiranju grupa za jačanje prava žrtava u svim državama članicama usvojenisu propisi kojima se oštećenima i članovima njihovih porodica daje značajni-ja uloga u krivičnim postupcima protiv lica čiju viktimizaciju su pretrpeli. Tegrupe takođe nastoje da proguraju i ustavni amandman koji bi garantovaobolju zaštitu prava žrtava krivičnih dela.18

Ovi napori su ponovo skrenuli pažnju da se radi o veoma brojnoj grupiljudi oštećenih krivičnim delima: godišnje, oko 21 milion Amerikanaca je žr-tva imovinskih, a njih sedam miliona nasilničkih krivičnih dela, što znači danekoliko puta više građana svake godine (neposredno ili posredno) osećaemocionalne i ekonomske posledice zločina.19 Ako u obzir uzmemo i činje-nicu da američko Ministarstvo pravde procenjuje da samo oko polovine žrta-va čak i nasilničkih krivičnih dela prijavljuje policiji da su viktimizovane, ja-sno je da naučnici i praktičari iz krivičnog pravosuđa moraju uložiti dodatnenapore u iznalaženju boljih rešenja koja će ohrabriti oštećene da se obratenadležnim i omoguće da se pokrene mehanizam krivične pravde.


18 Te grupe su dobrim delom zaslužne za donošenje Zakona o nasilju protiv žena (Vio-lence Against Women Act – VAWA) iz 1994. /Morash, 2006:40/

19 Ros Macmillan /2000/ sa Univerziteta u Minesoti izračunao je da svaki punoletniAmerikanac izgubi tokom života prosečno 240.000 dolara zbog krivičnih dela kojima jeoštećen (radi se o mnoštvu finansijskih posledica – od izgubljene dobiti do troškova lečenjatelesnih i duševnih trauma)

e. porast zavodske populacije: jedna od posledica novog pristupa kazne-noj politici u SAD je nezabeležen porast broja zatvorenika u kaznenim usta-novama. Za poslenjih četrdeset godina, broj lica koja izdržavaju kaznu zatvo-ra porastao je za 300%,! Takav trend vidljiv je i poslednjih godina, iako je u tovreme stopa kriminaliteta opala.20 Eksperti nalaze razloge ovog zabrinjavaju-ćeg trenda u različitim činjenicama: od izmena u krivičnim zakonima koje supooštrile kazne za mnoga dela, ograničile mogućnost primene uslovne osudei uslovnog otpusta, do zaoštravanja borbe protiv kriminaliteta povezanog sanarkoticima (prema nekim podacima, broj ovakvih krivičnih dela enormnoje porastao (čak 1.000%) u periodu 1980-2000. godina. /Gaines and Miller,2003:24/

f. rasa i kriminalitet: podaci organa pravosuđa u SAD tradicionalno po-kazuju da učešće rasnih grupa u kriminalnoj aktivnosti znatno odudara odnjihovog učešća u strukturi stanovništva. Tako Amerikanci afričkog poreklačine 12,9% populacije, dok je njihovo učešće u ukupnom broju uhapšenih li-ca skoro 28%. Ili, broj tih lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvoraosam puta je veći nego belaca, a dvostruko u odnosu na lica hispanoamerič-kog porekla. Rizik da u toku života budu lišeni slobode veći je kod Afroame-rikanaca (16,2%) nego kod Hispanoamerikanaca (9,4%) i belaca (2,5%). Jošnekoliko podataka izazivaju nedoumice: kako je moguće da crci čine više od60% američke zatvoreničke populacije, kada je njihov broj među uhapšenimaza teška nasilnička krivična dela iznosi manje od polovine; kako objasniti či-njenicu utvrđenu brojnim istraživanjima, da pripadnici te rase doživljavajuoštrije kažnjavanje (uključujući i izricanje smrtne kazne) u odnosu na drugetakve grupe?

Za pripadnike afroameričke zajednice, navedeni podaci su očit dokaz ra-sizma kojim je američki pravosudni sistem opterećen /Bureau of Justice Sta-tistics, 1997/. Nosioci javnih funkcija, međutim negiraju tu činjenicu i tražepooštravanje progona za zločine mržnje kod kojih žrtva biva napadnuta samozbog toga što prestupnik smatra da ona pripada nekoj rasnoj ili nacionalnojgrupi ili je određenog religijskog ili seksualnog opredeljenja /Petrosino, 2003/.

g. žene i kiminalitet: kada je 1998. Karla Tucker poslata na egzekuciju, štoje bio prvi slučaj da je od 1863. godine smrtna kazna u Teksasu izvršena nadženom, razbuktala se u američkoj stručnoj i laičkoj javnosti debata kako rea-


20 Prema podacima Federalnog biroa za statistiku, broj zatvorenika je u razdoblju 1985– 2000 porastao sa manje od pola miliona na početku perioda na skoro 1,9 milona na njegov-om kraju. Ipak, treba napomenuti da je stanje poslednjih godina relativno poboljšano uodnosu na sredinu protekle decenije kada je, broj lica obuhvaćenih nekim od navedenihkorekcionih režima 1994. bio čak viši od 5,1 miliona /Blomberg, 2000:187/

govati na kriminalitet žena. Jedan od pokazatelja da se u ovoj oblasti nešto do-gađa je i često navođeni podatak da je, iako žene čine tek 6,7% zavodske po-pulacije u američkim kaznenim ustanovama, porast broja zatvorenih žena iz-raženiji no kod ijedne druge demografske grupe /Silvestri, 2008:24/.

Mnoga istraživanja ukazala su kao razlog ovako naglog porasta broja za-tvorenih žena navela droge. Narkotici su neposredni uzrok navedenog trendau 45% slučajeva (bilo da su dilovale drogu ili vršile neko drugo nedozoljenodelo da bi došle do sredstava za njihovu nabavku). Međutim, ima i gledištada psihotropne supstance ne mogu biti jedini razlog za trostruko veći rast za-tvorenih žena u odnosu na muškarce. Njega, možda, treba tražiti i u vrsti na-silničkih dela koje žene vrše. Kako napominje Caramae Richey Mann/1996:170/, one takva dela najčešće preduzimaju prema (sadašnjim i bivšim)muževima i seksualnim partnerima, zbog čega ih je lakše otkriti i sankcioni-sati za ta dela uobičajenom kaznom zatvora.

h. deca i nasilje: iako opšti pokazatelji govore da poslednje dve decenijestopa kriminaliteta mladih pokazuje trend opadanja21 pojedinačni slučajeviteških zločina koje vrše maloletnici (kakva su masovna ubistva zabeležena1999. i 2001. u Koloradu i Kaliforniji) skreću pažnju da je i pored optimistič-kih nagoveštaja, američki pravosudni sistem daleko od zadovoljavajućeg naplanu kriminaliteta maloletnika: Ovo utoliko pre što je broj hapšenja malolet-nika i dalje zabrinjavajuće visok (2002. više od 1,6 miliona) /Agnew, 2005:43/,a takođe i zbog toga što je došlo do porasta broja nekih dela (nanošenje teškihtelesnih povreda za 70, a razbojništava za 45%).

Razloge za takvo stanje istraživači nalaze u povećanju broja maloletnič-kih gangova i češćem korišćenju vatrenog oružja od strane mladih. Takođe,pominje se i porast slučajeva zloupotrebe nekih od najopasnijih narkotika uovoj populaciji, a naročito se ističe uticaj svakodnevnog okruženja mladih ukome dominira nasilje. Tri od četiri američka tinejdžera, kako pokazuju istra-živanja, je svakodnevno uplašeno da će biti viktimizovano od strane svojih vr-šnjaka, a ne treba zanemariti ni uticaj dugotrajnog zlostavljanja u dečijem do-bu, koje mladima što su ga iskusili ukazuje da je nasilje, odn. kasnije krimi-nalna aktivnost nešto uobičajeno i prirodno. /Gaines and Miller, 2003:26/

i. terorizam i građanske slobode: verovatno da ne postoji vrsta krimina-liteta koja u naše doba toliko stavlja na probu tradicionalno verovanje u vred-nosti građanskih (ljudskih) prava koliko to čini terorizam. On iz osnova do-vodi u pitanje ranije uspostavljeni balans između prava čoveka i potrebe dr-žave spreči i suzbije najopasnije forme kriminalne aktivnosti. Zastrašujuće


21 v. Siegel and Welsh /2005:24/

scene rušenja njujorškog Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001.izazvale su interesantan efekat:. jedno istraživanje (čije rezultate je pet danakasnije objavi New York Times) pokazalo je da je oko 3/4 Amerikanacaspremno da se odrekne nekih od svojih Ustavom zagarantovanih prava kakobi se stalo na put terorizmu. I upravo u tome je razlog zabrinutosti niza ame-ričkih autora koji ukazuju da ovakva logika može ugroziti temeljne principena kojima počiva „američki način života“.

Na samom kraju, trebalo bi konstatovati da u svetu koji se sve više globa-lizuje, u kome i kriminalitet u mnogim svojim oblicima dobija transnacional-ni karakter, stanje ove pojave u najmoćnijoj i najuticajnijoj državi danas nemože ostaviti ostatak sveta nezainteresovanim. Jer, kao i u slučaju aktuelne fi-nansijske krize koja je počela u SAD, a zatim uzdrmala sve ostale ekonomije,skoro da nema dela sveta koji može ignorisati ono što se na polju kriminali-teta i njegove kontrole događa u Americi. Apsurdno je, ali tačno, da (zahva-ljujući medijima i proizvodima popularne kulture, pre svega), ljudi u mno-gim državama danas znaju više o poznatim zločinima i njihovim akterima uSAD nego o onima koji su se dogodili u njihovoj zemlji.

Teoretičari u krivičnim naukama i praktičari koji rade u krivičnom pra-vosuđu, s druge strane, teško da mogu promišljati nove strategije i taktikekontrole kriminaliteta, a da se ne osvrnu na ono što se u toj oblasti događa uNovom svetu. Kriminolozi u Evropi, ali i na drugim kontinetima, tek posled-njih godina pokušavaju (bez većeg uspeha) da se emancipuju od uticaja teo-rijskih koncepcija nastalih u SAD i tu težnju objašnjavaju prostim razlogom.Budući da teorijska objašnjanja u ovoj nauci služe boljem razumevanjuuzročnosti kriminalnog ponašanja, jasno je da „američki pogled na krimina-litet“ danas dominira i na planu kontrole ove pojave, jer modaliteti tog delo-vanje bitno zavise od načina na koji zločin objašnjavamo. Otuda se često do-gađa da mere preuzete iz jedne sredine, mogu u drugoj (ako se u njoj uslovibitno razlikuju), pokazati nedelotvornim, čak kontraproduktivnim.

S druge strane, krivični zakonodavci u velikom broju zemalja Starog konti-neta usvojili su čitav niz praktičnih rešenja kojima se na primer pravno definišui uređuju pojedine najopasnije vrste kriminaliteta (organizovani, terorizam, ko-rupcija, zločini mržnje, „zajednički kriminalni poduhvat“ kod ratnih zločina) ilise ubrzava tok krivičnog postupka (pregovaranje o krivici, skraćeni postupakzbog priznanja optuženog i sl.). Kao i u slučaju uslovne osude koja je u Americiponikla iz praktične potrebe da se iznađu nove forme reagovanja na kriminali-tet, mnoštvo takvih rešenja preneto je iz te sredine u ostale pravne sisteme. Naovaj način može se razumeti zašto ne samo teorijska promišljanja u kriminolo-giji i srodnim krivičnim naukama, nego i praktična rešenja zastupljena u ame-ričkom krivičnom pravosuđu snažno utiču na ostatak sveta.


Prof. Djordje Ignjatović, PhDFaculty of Law, University of Belgrade

STATE OF CRIME AND ITS CONTROL IN THE USA

The paper first of all briefly analysis the phenomenological and etiological pro-blems of crime in USA. Then it points out the ways in which crime control is beingeffected in the United States. Regarding the issues of crime structure and dynamics,the data of Uniform Crime Reports, National Incident-Based Reporting System,Victimization Surveys and Self-Report Studies were used. Then, there are brieflypresented the ways in which american criminologists explain why US crime rate isone of the highest in the world, as well as why it has been changed during the last twodecades.

When considering crime control, there have been firstly analyzed its informalmechanisms; then, the accent was put on the formal crime control exibited by workof the police, courts and correction institutions. There were concisely presented penalphilosophies that have been fully expressed by two models of criminal procedure (cri-me control model and due prosess model), and problematized the approach seeingthe purpose of crime control agencies in simultaneous achieving of several incompa-tible goals: deterrence, incapacitation, retribution, rehabilitation and restoration.

Instead of a conclusion, the key trends and topics of crime control in USA todayare addressed: decline in crime; fear of crime; growing role of the victim; growing pri-son population; race and crime; women and crime; children and violence; and ter-rorism and civil liberties. At the end it is concluded that the views of american crimi-nologists as well as the present solutions in the US legal system must not be overloo-ked, neither in the area of theoretical thought nor in the practical operatring in cri-me control.

Key words: USA, crime trends, crime factors, crime control, criminal justice

LITERATURA Adler F., Mueller G. and Laufer W. /2004/: Criminology nad Criminal Justice System,

New York Agnew R. /2005/: Juvenile Delinquency – Causes and Control, Los Angeles Barkan S. /2009/: Criminology – A Sociological Understanding, Upper Saddle River


Beirne P. and Messerschmidt J. /1995/: Criminology, Fort Worth Benekos P. and Merlo A. /1994/: Three strikes and you‘re out: The political sentencing

game, Washington Blomberg T. and Lucken K. /2000/: American Penology- A History of Control, New York Bureau of Justice Statistics /1997/: Source Book of Criminal Justice – 1996, Washington Caramae M. /1996/: When Women Kill, Albany Clear T., Cole G. and Reising M. /2006/: American Corrections, Belmont Conklin J. /2001/: Criminology, BostonDoerner W. and Lab S. /1998/: Victimology, Cincinnati Ellis L. and Walsh A. /2000/: Criminology – A Global Perspective, Boston Fleissner J. /1997/: Glide Path to an ’Inclusionary Rule’, Mercer Law Review (Spring)

p.1023 Fuller J. /2006/: Criminal Justice: Mainstream and Crosscurrents, Upper Saddle River Gaines L. and Miller R. /2003/: Criminal Justice in Action, Belmont Givelber D. /1997/: Meaningless Acquittals, Meaningful Convictions: Do We Reliably

Acquit the Innocent, Rutgers Law Review vol. 49 (Summer) p.1317 Guy-Uriel C. /1997/: Fourth Amandment Accommodations, Michigan Journal of Race

and And Law (Spring) p.461 Ignjatović Đ. /2006/: Rešenja za izlaz iz krize kaznenog sistema – primer SAD, Pravni

život, no. 9. pp. 771-785 Ignjatović Đ. /2008/: Kriminologija, Beograd Inciardi J. /1996/: Criminal Justice, Forth Worth Kappeler V., Blumerg M. and Potter G. /2000/: The Mythology of Crime and Criminal

Justice, Prospect Heights Macmillan R. /2000/: Adolescent Victimizationand Income Defficits in Adulthood, Cri-

minology (May) Morash M. /2006/: Understanding Gender, Crime and Justice, Thousand OaksPacker H. /1968/: The Limits of Criminal Sanction, Stanford Petrosino B. /2003/: Connecting the Past and Future: Hate Crime in America –in: Pe-

rry B. (ed): Hate and Bias Crime, New York Rennison C. and Rand M. /2002/: Criminal Victimization, Washington Samaha J. /2006/: Criminal Justice, Belmont Schmallager F. /2004/: Criminology Today: An Integrative Introduction, Upper Saddle Ri-

verSiegel L. /2003/: Criminology, Belmont Siegel L. and Welsh B. /2005/: Juvenile Delinquency – The Core, Belmont Silvestri M. and Crowther-Dowey C. /2008/: Gender and Crime, Los Angeles *** Symposium /1995/: Violent Crime Control and Law Enforcement Act, University of

Dayton Law Review (Winter)


Prof. Dr Dijana Marković- Bajalović

Mr Ivana Stanković

PRAVO KONKURENCIJE U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

Na prvi pogled se čini da je pravo konkurencije SAD-a vrlo jednostavno i da sesastoji od tri materijalnopravne odrebe: 1. i 2. član Šermanovog zakona i 7. članKlejtonovog zakona. Prva se tiče zabranjenih sporazuma, druga tzv. „monopoliza-cije“ i poslednja, spajanja i preuzimanja koja mogu značajno oslabiti konkurenci-ju. Na drugi pogled se uočava da je, pravo konkurencije SAD-a veoma složeno.Ovih par odredbi u realnosti rešava malo stvari. Sud tretira pravo konkurencije kaodeo common law sistema slobodno menjajući s vremena na vreme pravne standar-de bez ikakvih smernica od strane Kongresa. Pravni standardi se oblikuju po dikta-tu ekonomskog razvoja i evoluiraju zajedno sa njim. Dve federalne institucije – An-timopolsko odeljenje Ministarstva pravde i Savezna trgovinska komisija kao i broj-ni državni tužioci sprovode pravo konkurencije i aktivno učestvuju u ovoj evolucijidonošenjem brojnih opštih i pojedinačnih upravnih akata. Sve ovo doprinsi razu-đenosti i međusobnoj isprepletanosti sadržine izvora koji čine pravo konkurencije.Pored toga, kada se ima u vidu da je oblast društvenih pojava koja je ovde predmetregulisanja, sama po sebi dovoljno neodređena, nesistematičnost američkog prav-nog sistema samo još više doprinosi opštem osećanju konfuzije kod svakog analiti-čara i subjekta na koje se ovo pravo odnosi ili koji pak treba da ga primeni.

Međutim, upravo su ove osobine koje se sa aspekta pravne sigurnosti mogusmatrati negativnim, omogućile njegovu fleksibilnost, prilagođavanje i evoluciju iučinile da američko pravo konkurencije po kvalitetu svojih materijalnopravnih re-šenja bude u znatnoj prednosti u odnosu na ostale pravne sisteme. Pitanja koja suu njemu već rešena ili su u fazi formulisanja konačnog odgovora u evropskim prav-nim sistemima su još uvek otvorena.

Autori teskta u ovom radu ukazuju na evoluciju američkog prava konku-rencije analizirajući osobenosti osnovnih materijalnopravih rešenja.

183

UVODNA RAZMATRANJA

Uprkos činjenici da su neke države SAD već imale svoje antimonopolskepropise, početak američkog prava konkurencije vezuje se za usvajanje Šerma-novog zakona1 1890. godine, koji predstavlja svojevrsnu kodifikaciju već po-stojećih rešenja. Nastao kao rezultat političke borbe radnika i sitnih farmeraprotiv neograničene moći trustova2, ovaj Zakon je imao prevashodno za svojcilj oduzimanje imovinskih prava trustovima, odakle i potiče naziv - anti-trust. Svest o doprinosu antimonopolskih normi uspešnijem funkcionisanjuekonomije tada gotovo da nije ni postojala ili je pak potiskivana u drugi plan.Budući da mu je sadržina neminovno bila određena nedovoljnim ekonom-skim znanjem njegovih stvaraoca, Šermanov zakon predviđa apsolutnu za-branu kolektivnog i individualnog monopolisanja, očigledno formulisanu bezikakve svesti o različitosti svih mogućih pojavnih oblika ovih akata i njihovihimplikacija. Zakon ne precizira sadržinu pojmova koje koristi, kao što je mo-nopolisanje, zbog čega njegove odredbe nisu pogodne za neposrednu prime-nu, već zahtevaju neposrednu interpretaciju od strane sudova. Zakonu se sto-ga može pre pripisati karakter političkog nego normativnog akta, kao što je ipotvrdio Sud u slučaju Appalachian Coals kada ga je nazvao poveljom slobo-de, uporedivši ga sa američkim Ustavom3. S tim u vezi, jedinstvena osobinaovog akta je da on predviđa sankcije krivičnopravnog karaktera, među koji-ma je i kazna lišenja slobode, a dela koja propisuje smatraju se krivičnim de-lima4.

Prva značajna dopuna Šermanovog zakona koja bliže i preciznije određu-ju pojedine oblike tržišnih ponašanja je Klejtonov zakon, donet 1914. godine.Ovaj zakon zabranjuje pojedine oblike tržišnih ponašanja kao što su diskri-minacija cenama sa ciljem umanjivanja ili sprečavanja konkurencije (član 2),tzv.vezana trgovina, odnosno uslovljavanje kupčeve slobode izbora uslovlja-vanjem na različite načine (član 3), zabrana koncentracija preduzeća u ciljuumanjivanja konkurencije ili stvaranja monopola (član 7) kao i istovremeno

184 PROF. DR DIJANA MARKOVIĆ- BAJALOVIĆ • MR IVANA STANKOVIĆ

1 An Act To Protect Trade and Commerce Against Unlawful Restrains and Monopolies-Sherman Antitrust Act, U.S. Code, Title 15, 1-7 ; nazvan po senatoru Džonu Šermanu.

2 Engelmann, F, Der Kampf gegen die Monopole in den USA, Tubingen, 1951. godine.3 Navedeno prema: Rubin, S, USA Commentary, u : Competition Law in Western

Europe and the USA, Kluwer, Deventer, 1978, str. 34.4Nadležnost za njegovo sprovođenje pripada saveznim sudovima okruga („district

courts“), a postupak pred njima pokreće nadležni javni tužilac, odnosno Ministarstvo pravdena čelu sa javnim tužiocem i njegovo zasebno antimonoplsko odeljenje, dok je odlučivanje udrugom i poslednjem stepenu u nadležnosti Vrhovnog Suda.

zauzimanje rukovodećih mesta u više banaka ili drugim finansijskim organi-zacijama tzv.„interloking directorates“ (član 8). Najbitnije od ovih odredbi sučlan 7. koji se odnosi na koncentracije (izmenjen 1950. godine Seler-Kifove-rovim zakonom protiv fuzija5) i član 2. koji se odnosi na diskriminaciju cena-ma (izmenjen 1936. godine Robinson-Patmanovim zakonom6).

Iste, 1914. godine, Kongres nezadovoljan dvadesetogodišnjim radom irezultatima Antimopolskog odeljenja Ministarstva pravde, formira7 Saveznutrgovinsku komisiju8, kao nezavisni izvršni organ u sprovođenju antimono-polskih zakona, kojoj poverava kvazisudska9 i kvazilegislativna ovlašćenja10.U ovom periodu veliku ulogu igra i Vrhovni sud koji nastoji da formira pra-vila o ponašanjima koja su per se zabranjena11.

Do velikog zaokreta u američkoj evoluciji prava konkurencije dolazi kra-jem šesdesetih i početkom sedamdesetih godina, kada su ekonomski ciljevizamenili socijalno političke. U centar pažnje stavljaju se koncentracije i po-kreću velike debate o njihovom negativnim efektima na slobodno tržište. Utom smislu, radna grupa Bele kuće za vreme predsedništva Lyndon Johnsonau svom „Izveštaju o antitrust politici“12 predlaže donošenje Zakona o indu-

PRAVO KONKURENCIJE U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA 185

5 An Act To Amend Section Eight Og An Act Entitled „An Act To Supplement ExistingLaws Against Unlawful Restrains and Monopolies, And For Other Puropses“- Celler Kefau-ver Antimerger Act, U.S. Code, title 15.

6 An Act To Amend Section 2 of the Act Entitled: An Act To supplement Existing LawsAgainst Unlawful Restrains and Monopolies, And For Other Purposes”, And For Other Pur-poses- Patman- Robinson Antidiscrimination Act, U.S. Code, Title 15.

7 An Act To Create A Federal Trade Commission, To Define Its Powers and Duties, AndFor Other Purposes- Federal Trade Commission Act, U.S. Code, Title 15, sec. 13.

8 O stvaranju Savezne trgovinske komisije videti: Winerman, Marc „The Origines ofFTC: Concentration, Cooperation and Competition, 71 Antutrust L.J.1 (2003).

9 U posebnom Zakonom predviđenom postupku, Komisija ispituje da li postojepovrede antimonopolskih propisa i ukoliko utvrdi da ima, pokreće postupak nalik sudskom.On podrazmeva održavanje rasprave i, po njenom okončanju, izricanje mera koje se mogusastojati od naredbe da se prestane sa kršenjem antimonoplskih propisa („cease and desisitorder“) i građanskopravnih sankcija ukoliko se naredba ne poštuje. Odluke Komisije podležupreispitivanju u postupku pred Vrhovnim sudom.

10 U okviru svoje kvazilegislativne uloge, Komisija donosi niz pravila kojima bližepropisuje uslove ponašanja privrednih subjekata kao što su pravila o regulisanju trgovine(„Trade Regulation Rules“) i pravila o trgovinskoj praksi („Trade Practice Rules“).

11 Videti u tom smislu čuvene presude: United States v. Socony Vacuum Oil Co, 310U.S. 150 (1940) kojom se uvodi per se zabranjenost sporazuma o fiksiranju cena i UnitedStates v. Alumunium Co. of America, 148 F 2d. 416 (1945) jedan od najbitnijih slučajevamonopolizacije.

12 Report of the White House Task Force on Antitrust Policy, Maj 27, 1969

strijskim koncentracijama i Zakon o koncentracijama koji bi uvele oba-vezu dekoncentracije za svaku oligopolsku industriju i koji bi ograničiokonglomeratska spajanja. Iako ove i slične inicijative nisu neposrednodovele do donošenja zakonodavnog rešenja, podstakle su sredinom se-damdesetih godina, reakciju teorije13 na čelu sa tzv. čikaškom školom,koja je počela da ove koncepte posmatra iz ekonomskog ugla. Sudovi sutakođe sledili ovaj pravac14 i primena ekonomske analize sve više dobijana značaju rezultirajući u sve restriktivnijoj primeni „per se“ zabrane ukorist tzv. „rule of reason“ pravila, gde se vrši procena konkretnog utica-ja određenog tržišnog stanja i ponašanja na odvijanje konkurencije i eko-nomske rezultate. Najveći uticajem čikaške škole smatra se donošenjeSmernica o fuzijama 1982. godine od strane Antimonoplskog odeljenjaMinistarstva pravde, kojima se utvrđuju kriterijumi pomoću kojih seprocenjuje struktura tržišta i dopuštenost koncentracija.

Kada se govori o evoluciji antimonopolskog prava SAD a prevashod-no se misli na razvoj materijalnih pravila, međutim, treba napomenuti irazvoj procesnih pravila koja ovde takođe igraju ključnu ulogu. Na ovommestu treba pomenuti Hart Skot Rodinov zakon 1976. godine, kojim seuvodi obaveza prijavljivanja namere koncentracije, kao i Program o am-nestiji Antimonoplskog odeljenja Ministarstva pravde, koji je donet 1993.godine čiji je rezultat stvaranje međunarodnog kartelnog programa.

U daljem tekstu ograničićemo izlaganje na materijalnopravnu regu-lativu iz ove oblasti15 i to na regulisanje monopolske moći i ponašanjausmerenih na njeno sticanje (Odeljak 1), zatim vertikalna i horizontalnaograničenja (Odeljak 2) i najzad, kontrolu koncentracija (Odeljak 3).


13 Videti u tom smislu Bork, R, The Antitrust Paradox (1978), Posner, R, Antitrust Law:An Economic perspective (1976, 2ed. 2001) ; Goldschmid, H, and Al. Industrial Concemtra-tion: The New Learning (1974)

14 Videti odluke: Bruswick Corp. V. Pueblo Bowl-O-Mat, Inc, 492 U.S.477 (1977) ukojoj Sud razvija koncept „povrede konkurencije“; Broadcast Misic, Inc. v. CBS, Inc, 441 U.S.1 (1979) u kojoj su sužava per se zabranu na područje horizontalnih kartelnih ugovora; Con-tinental T.V., Inc v. GTE Sylvania, Inc., 433 U.S.36 (1977) gde Sud naglašava da je ekonomi-ja srž prava konkurencije.

15 Mada je antimonopolsko pravo ove zemlje osobeno po svojoj dvostepenoj strukturi,za potrebe ovog rada, ograničićemo sferu proučavanja na izvore prava saveznog karakterakoje nalazi svoju primenu uvek kada uticaj određenih tržišnih situacija ili ponašanja prevazi-lazi okvire jedne države članice i odražava se na dva ili više tržišta država članica ili pak nacelo tržište SAD.

I PRAVNO REGULISANJE MONOPOLSKE(TRŽIŠNE) MOĆI

Američko pravo konkurencije koje se odnosi na monopole je jedan para-doks. Naime, zakonska odredba koja je nastala 1890. godine (Šermanov za-kon, član 2.) ostala je neizmenjena dekadama, do dana današnjeg. Opet, nijedna oblast prava nije tako „osetljiva“ i više promeljiva nego ova.

U skladu sa članom 2. Šermanovog zakona smatraju se „nezakonitim sveradnje ili pokušaji monopolisanja ili udruženja ili zavere sa ciljem monopoli-sanja bilo kojeg dela trgovine ili prometa između nekoliko država članica, ilisa stranim državama“. Ovaj Zakon, donet u svetlu tadašnjih shvatanja o bi-polarnoj podeli tržišta na kojima vlada konkurencija i monopolska, koristitermin „monopolisanje“ da označi intenzitet tržišne moći čije prisustvo stva-ra pretpostavku za pravno delovanje, ne određujući bliže njegovo značenje.

Sadržinu radnje „monopolisanja“ precizirali su kasnije sud i teorija. Takoje Vrhovni sud još 1966. godine u odluci Grinnel16 izdvojio dva elementa ko-ja ova radnja sadrži i koja su do dan danas ostala nepromenjena: «Prvi ele-ment je posedovanje monopolske moći na relevantnom tržištu i drugi, na-merno sticanje ili održavanje te moći na način suprotan normalnom rastu ilirazvoju koji bi bio posledica dobrog poslovanja, kvalitetnog proizvoda ili pri-lika na tržištu». U daljem tekstu analiziraćemo oba elementa.

1. Monopolska moć

Od slučaja «Standard Oil»17, Vrhovni sud je definisao monopolsku moćkao moć da se utiče na cene i isključi konkurencija18. Tarner određuje mono-polsku moć kao «moć variranja cene u značajnijem rasponu – izbor izmeđuprofitabilnih alternativa – i, na odgovarajući način, moć da se isključe konku-renti u celini ili znatnom obimu kada se to želi»19. Iz ove definicije proizilazida monopolska moć može imati različite intenzitete, te se njeno pravno zna-


16 United States v. Grinnell Corp. 384 U.S. 563, 570-71 (1966); Videti takođe: VerzionCommunications, Inc. v. Law Offices of Curtsis V. Trinko, LLP, 540 U.S. 398, 407 (2004)

17 Standard Oil of New Jersey v. United States, 221 U.S.1 (1911)18 Videti takođe: ABA Antitrust Section, Antitrust Law Developments 230 (5th ed. 2002)

koji se poziva na slučaj United States v. E. I du Pont de Nemours & Co. 351 U.S. 377, 391(1956)

19 Turner, Donald, Antitrust Policy and the Cellophane Case “ Harvard Law Review”,1956-57, str. 288

čenje ne može svesti na ekonomski pojam monopola. Savremena teorija na-pušta pojam monopolske moći i koristi ispravniji pojam - tržišna moć.

Tržišna moć se utvrđuje putem određivanja veličine udela na dobro de-finisanom tržištu proizvoda i geografskom tržištu. U ranim fazama nastankai razvoja antimonopolskog prava u Americi, procena tržišne moći se po pra-vilu isključivo sastojala od utvđivanja veličine tržišnog udela. Sva logika togpostupka bila je sadržana u činjenici da je monopol drugi izraz za apsolutno,odnosno stoprocentno ovladavanje tržištem. Prema tome, svaki tržišni udeokoji se približavao tom procentu bio je dovoljan dokaz da je monopol uspo-stavljen. Tako, je Sud u slučaju Alcoa smatrao da je «devedeset procenata do-voljno da se stvori monopol, sporno je da li bi šezdeset procenata bilo dovolj-no, a trideset procenata sigurno nije»20. Na slično stanovište nailazimo u ra-nim presudama Vrhovnog suda u slučajevima US Steel21 i Harvester22. Danas,uz rizik uopštavanja, može se zaključiti da većina sudova smatra da je preko70% udela dovoljan dokaz postojanja tržišne moći, dok se udeo od ispod 35%ne smatra dovoljnim.

Tržišni udeli se procenjuju u odnosu na relevantno tržište, odnosno tržišteproizvoda i geografsko tržište. Kada je u pitanju tržište proizvoda, osnovne prav-ne kriterijume postavio je Vrhovni sud u slučaju Cellophane23 uvodeći tzv. testfunkcionalne zamenljivosti: «određivanje relevantnog tržišta zavisi od toga koli-ko se ponuđene sirovine razlikuju jedna od druge po upotrebi, odnosno kolikodaleko će kupci ići da zamene jednu sirovinu drugom». Da bi se ovaj test mogaoprimeniti, potrebno je pre svega na osnovu sličnosti u pogledu fizičkih osobinai namene utvrditi polaznu pretpostavku u pogledu proizvoda koji pripadaju jed-nom tržištu. Posle toga, vrši se merenje stepena unakrsnog uticaja njihovih ce-na i tražnji – ukoliko i mali procenat povećanja cene jednog proizvoda dovodido značajnog porasta tražnje za drugim proizvodom, stepen međusobne elastič-nosti je visok, te se pretpostavlja da oba proizvoda pripadaju istom tržištu. I obr-nuto, ukoliko i značajnije povećanje cene jednog proizvoda ne dovodi do pora-sta tražnje za drugim proizvodom, ili se promena u tražnji ostvaruju u vrlo ma-lom procentu, proizvodi ne pripadaju istom tržištu.

Iako je primena ovog testa bila dosta osporavana u teoriji24, naročito upogledu mogućnosti veštačkog uzrokovanja visoke ukrštene elastičnosti tra-


20 United States v. Aluminium Co. of America148 F.2d, 416 (1945)21 United States v. U.S. Steel Corp. 251 U.S. 417 (1920)22 United States v. International Harvester Corp., 274 U.S (1927)23 United States v. E.I. Du Pont De Nemours & Company, 351 U.S. 377 (1956)24 Videti: Turner, D “Antitrust Policy and the Cellophane Case”; Landes, W, Posner, R,

“Market Power in Antitrust Cases “ Harward Law Review, br. 5, 1981.

žnje (povećanjem cena što uzrokuje proširenje tržišta), kao i u pogledu teško-ća njegove praktične primenljivosti, američko pozitivno pravo nije još uveknašlo adekvatnu zamenu. Sve Smernice o fuzijama (o kojima će kasnije višebiti reči) od 1982. godine pa do danas, sadrže pomenuti test25.

Što se tiče određivanja geografskog tržišta, od prvenstvenog su značajaekonomski faktori kod kojih se pre svega uzima u obzir učešće troškova itransporta i distribucije određene robe u njenoj ukupnoj ceni. Tako, Smerni-ce o fuzijama sadrže pravilo da sve dotle dok troškovi transporta i distribuci-je ne povećavaju značajno cenu robe, može se govoriti o jednom istom geo-grafskom tržištu. Dakle, značajan indikator geografskih granica tržišta jesteujednačena cena robe. Pri tom, veličina tog tržišta nije bitna. Tako u slučajuGrinnel26, Sud je odredio tržište koje je bilo isključivo lokalno, sa radijusomod svega 25 milja, dok je u slučaju Columbia Steel27, relevantno tržište obu-hvatalo celu zapadnu obalu SAD-a.

Međutim, iako je veliki udeo na tržištu polazni i istovremeno najznačaj-niji indikator koji ukazuje na određeni intenzitet tržišne moći, moraju uzetiu obzir i drugi dopunski kriterijumi. Naime, moguće je da jedno preduzećeposeduje veliki udeo, ali da zbog prisustva određenih elemenata njegova trži-šna moć nije srazmerna veličini udela koji poseduje, ili, obrnuto, da posedu-je mali tržišni udeo, a da to ipak ne otklanja sasvim pretpostavku da ima zna-čajan stepen tržišne moći. Među dopunskim kriterijumima načešće se koristekriterijum potencijalne konkurencije (ili prepreka za ulazak na tržište) i kri-terijum ukupne ekonomske ili finanijske snage preduzeća28. Mana navedenihdopunskih kriterijuma je, slično kao i kod utvrđivanju tržišnog udela, nemo-gućnost da se tačno odredi njihov uticaj na intenzitet tržišne moći određenogpreduzeća. Stoga, konačna ocena o njihovom značaju u konkretnom slučajunužno znači arbiterno odlučivanje nadležnih organa.


25 U skladu sa tim testom, Antimonoposko odeljenje u svom radu postavlja pret-postavku o hipotetičnom monopolisti – isključivom prodavcu proizvoda za koje se utvrđujerelevantno tržište i procenjuje šta bi se dogodilo ukoliko bi taj monopolista izvršio malo, aliznačajno povećanje cene proizvoda od minimum 5%.

26 United States v. Grinnel Corp. 384 U.S. 563, 570-71 (1966).27 United States v. Columbia Steel Co. 334 U.S. 495 (1948).28 Primenom prvog kriterijuma, procenjuje se mogućnost preduzeća trenutno odsutnih

sa tržišta da relativno brzo i u značajnom obimu stupe na tržište ograničavajući tržišnu moćaktuelnih tržišnih subjekata. Sa druge strane, drugim kriterijumom procenjuje se snagaodređenog preduzeća da se upusti u konkurentsku borbu na određenom tržištu i bez većihposledica pretrpi eventalne poraze.

Dakle, postojanje monopolske moći je samo neophodan uslov za prime-nu člana 2. Šermanovog zakona i monopolska moć sama po sebi nije nezako-nita. Iako ima lošu konotaciju u ekonomskom smislu, monopol koji je zako-nito stečen i kome se teži na zakonit način, dozvoljen je. Kako je Sud u jednojodluci istakao „uspešnom konkurentu koji želi da se takmiči, ne treba stati naput kada pobeđuje“29. Postavlja se pitanje dakle, gde leži granica dozvoljenogi nedozvoljenog ponašanja monopoliste?

2. Ograničavanje konkurencije

Odredba člana 2. Zakona osuđuje radnju monopolisanja i radnju poku-šaja monopolisanja. Razlika među njima je sledeća: radnja „monopolisanja“ima za svoju bitnu pretpostavku da je firma u pitanju već ostvarila pravno re-levantan intenzitet tržišne moći, dok se „pokušaj monopolisanja“ sastoji odradnji kojima preduzeće nastoji da dostigne odgovarajući stepen tržišne mo-ći. Ova namera može biti opšta – u slučaju da preduzeće preduzima radnjebez namere da se ostvari posledica, ili posebna – ukoliko preduzeće želi na-stupanje određene posledice. Kada je reč o pokušaju nekog dela, gde nije na-stupila posledica, zahteva se postojanje posebne namere, odnosno namere dase izvrši monopolisanje. Takođe, pored namere, neophodno je i da postoji ve-lika verovatnoća da će zabranjena posledica nastupiti30. Sudska praksa je vr-lo restriktivno određivala „pokušaj monopolisanja“ prevashodno iz razlogašto dela iz ovog Zakona predstavljaju zapravo krivična dela za koja su odre-đene veoma stroge kazne (novčane i kazne lišenja slobode) te uslovi pod ko-jima se one izriču treba da budu strogo određeni.

Sa druge strane, u situaciji kada je monopolista stekao svoj položaj na za-konit način (kada nije postojao pokušaj monopolisanja), on može da nastaviekspanziju svoje moći da bi zadovoljio tražnju, on može npr. da uvede na tr-žište novu tehnologiju ili bolji proizvod, za koje može da naplati onoliko vi-soku cenu koliku tržište prihvata ili da naplati cenu toliko nisku da je tek do-voljna da pokrije njegove troškove, sve dotle dok to ponašanje nije „ograniča-vajuće“, odnosno nije usmereno na isključivanje konkurencije sa tržišta nanačin „suprotan normalnom rastu ili razvoju koji bi bio posledica dobrog po-slovanja, kvalitetnog proizvoda ili prilika na tržištu»31.


29 United States v. Aluminium Co., 148 F.2d, 416 (1945)30 Spectrum Sports, Inc. v. McQuillan, 506 U.S. 447, 456 (1993).31 United States v. Grinnell Corp. 384 U.S. 563, 570-71 (1966); Videti takođe: Verzion

Communications, Inc. v. Law Offices of Curtsis V. Trinko, LLP, 540 U.S. 398, 407 (2004)

Međutim, ni u teoriji ni u praksi ne postoji opšteprihvaćena definicija ko-ja bi precizno definisala kakvo je to ograničavajuće ponašanje (ili antikompe-titivno, kako se još naziva) usmereno na isključivanje konkurencije sa trži-šta32. Možda je definiciju ovog pojma najbolje dala teorija koja definiše ogra-ničavajuće ponašanje kao ono koje je „adekvatno da stvori, poveća ili održa-va monopolsku moć umanjivanjem mogućnosti rivala i koje uopšte ne dono-si nikakvu korist potrošačima, ili nije neophodna za postizanje koristi potro-šačima ili stvara štetu koja nije srazmerna koristi koja se dobija“33.

Nešto detaljnije je to učinio Sud u slučaju Microsoft putem „rule of rea-son“ testa u četiri koraka: „(1) prvo, da bi bila definisana kao ograničavajuća,radnja monopoliste mora imati antikompetitivni efekat. Dakle, ona mora dašteti konkurenciji kao procesu i da šteti potrošačima. Sama činjenica postoja-nje štete za druge konkurente nije dovoljna; (2) Drugo, tužilac mora da do-kaže postojanje antikompetitivnog efekta; (3) Ukoliko tužilac uspešno doka-že antikompetitivni efekat, monopolista može da se brani da postoji opravda-nje za ponašanje zato što npr. postiže veću efikasnost ili što to odgovara uku-su potrošača, u kom slučaju tužilac treba da pobije ove tvrdnje; (4) Ukolikoopravdanje monopoliste ostane nepobijeno, tužilac mora da dokaže da je šte-ta od monopolističkog ponašanja veća od koristi koja se dobija“34.

Vrhovni sud je primenio objektivne kriterijume i u slučaju postojanjapredatorske prakse, oblika diskriminacije cenama koja se vrši sa prvenstve-nim ciljem da se eliminišu neposredni konkurenti, odnosno da se zadrži ilipoveća tržišni udeo. Pod uticajem teorije35, a naročito od obajvljivanja član-ka Aride i Tarnera od 1975. godine, Sud je prihvatio da se predatorska prak-sa procenjuje objektivnim kriterijumima, putem testa varijabilnih troškova.Dakle, stav suda da li se radi o predatorskom ponašanju ili ne, zavisiće od to-ga da li se kritična cena nalazi ispod ili iznad prosečnih varijabilnih troškova.U slučaju da cena prelazi nivo prosečnih varijabilnih troškova sud će pretpo-staviti da nije reč o predatorstvu, ali će ipak biti voljan da uzme u obzir i dru-ge elemente36. Međutim, odlučujući kasnije u dva slučaja37 Vrhovni sud je


32 U pravu Evropske unije, u članu 82. UOEZ govori se o „zloupotrebi dominantnogpoložaja“ koji bi se ovde mogao analogno primeniti.

33 Areeda F & Hovenkamp, H, Antitrust Law, 651, str. 72 (2d ed. 2002)34 United States v. Microsoft Corp, 253 F 3d. 34 (D.C.cir 2001)35 Areeda F & Turner, D Predatory Pricing and Practice Under Section 2. of the Sher-

man Act, 88 HARV. L.Rev. 697 (1975)36 International Air Industries, Inc v. American Exelsior Co., 517 F.2d (5th Cir)37 Matsushita Electric Industrial Co. v. Zenith Radio Corp., 475 U.S. 574 (1986) i Brooke

Group ltd. v. Brown & williamson Tobacco Corp, 509 U.S. 209 (1993)

pooštrio ovo pravilo na taj način da od tada skoro ni jedan tužilac nije dobioslučaj. Prema odluci u slučaju Brooke Group da bi se predatorska praksa do-kazala, pored činjenice da je cena u pitanju ispod prosečnih varijabilnih tro-škova, mora da postoji i dokaz da su „struktura i uslovi na relevantnom trži-štu takvi da omogućavaju ne samo nadoknadu te „investicije“ koja se ogledau niskoj ceni, već i zaradu“38. Od ove odluke, Vrhovni sud nije odlučivao opitanju predatorske prakse, niži sudovi nerado odlučuju na osnovu ovog pre-cedenta39, a česte su kritike upućene od strane teoretičara koji ukazuju naopasnost ovog oblika monopolskog ponašanja i potrebu njegovog sankcioni-sanja u praksi.

Ostali slučajevi u kojima se može pojaviti ograničavajuće ponašanje semogu odnositi na inovaciju proizvoda40 ( koje Sudovi obično dozvoljavaju),odbijanje poslovanja41, odbijanje ustupanja neophodnih resursa42, raznora-zne „prljave trikove“ i nefer ponašanja43 itd. Lista ovih ponašanja je dugačkai kako je Sud u jednom slučaju istakao „ponašanje koje se može smatrati ogra-ničavajućim i antikopetitivnim zavisi od konteksta slučaja i može da se poja-vi u toliko različitih pojavnih formi i oblika da sudovi ili teorija ne bi moglinikada da sve da nabroje i predvide“44. Upravo iz ovog razloga američki an-timonoplski propisi izbegavaju da unapred odrede nepoželjne i pravno nedo-puštene oblike iskorišćavanja tržišne moći. Jedini izuzetak u tom smislu pred-stavlju diskriminacija cenama i praksa vezane trgovine.

2.1. Diskriminacija cenama

Zabrana diskriminacije cenama predviđena je posebnim zakonom Ro-binson- Patmanovim aktom iz 1936. godine, koji je u stvari amandman načlan 2. Klejtonovog zakona. Svi ostali oblici iskorišćavanja tržišne moći pod-vode se pod opšti pojam „monopolisanja“ iz člana 2. Šermanovog zakona.Pritom, u obzir takođe dolazi i primena člana 5. Zakona o Saveznoj trgovin-


38 Brooke Group ltd. v. Brown & Williamson Tobacco Corp, 509 U.S. 209 (1993), str.224-226

39 Ovo ponašanje sudova najbolje manifestuje odlučivanje o slučajevima “bundling”-agde sudovi odbijaju da ga tretiraju kao jedan oblik predatorske prakse.

40 Berkey Photo, Inc v. Eastman Kodak Co., 603 F.2d 263 (2d Cir. 1979).41 Verzon Communications, Inc. v. Law Offices of Curtsis V. Trinko, LLP, 540 U.S. 398,

407 (2004).42 Isto.43 Conwood Co. v. U.S. Tobacco Co, 290 F. 3d 768 (6th Cir. 2002)44 Caribbean Broadcasting System, Ltd. v. Cable & Wireless P.L.C., 148 F. 3d 1080, 1087

(D.C. Cir. 1998)

skoj komisiji, koji na opšti način zabranjuje sve nepravedne metode konku-rencije.

Razlog za posebno pravno regulisanje diskriminacije cenama u američ-kom pravu nije, kako bi se to moglo pomisliti, u izrazito nepoželjnom dejstvuovog oblika monopolističkog ponašanja ili učestalosti tih ponašanja u praksi.Robinson – Patmanov zakon predstavlja, isto kao i Šermanov zakon, u nor-mativni akt pretočenu borbu malih trgovaca ugroženih od strane velikih di-stributivnih lanaca, koji su nakon I svetskog rata počeli naglo da se razvijajuu SAD i da osvajaju sve veći deo tržišta45. Dakle, njegovo donošenje nije bilobazirano na ispitivanju njegove ekonomske opravdanosti46 već je imalo je pre-vashodno političku pozadinu. Cilj nije bila zaštita konkurencije, već zaštitakonkurenata. Međutim, bez obzira na prvobitni razlog donošenja, namerazakonodavca nije bila da omogući isljučivo zaštitu pojedinačnih konkurena-ta od razornih efekata diskriminacije, bez istovremenog vođenja računa o in-teresu omogućavanja konkurencije.

Zakon zabranjuje diskriminaciju cenama, osim ukoliko ona nijeopravdana smanjenjem troškova ili potrebom da se dostigne konkurenci-ja. Diskriminacija koja ne može da ugrozi odvijanje konkurencije, bez ob-zira na to što može da bude štetna za pojedine subjekte, nije nezakonita.Time su na primer, izuzeti slučajevi diskriminacije kupaca koji ne konku-rišu jedan drugom, bilo zbog toga što imaju različite uloge u prometnomlancu ili pripadaju odvojenim tržištima ili kupaca koji su istovremeno ikrajnji potrošači (jer oni nisu učesnici konkurentske borbe)47. Osim toga,Zakon se ne ograničava isključivo na zaštitu konkurencije koja se odvija natržištu diskriminatora već omogućava zaštitu i na nižim nivoima proizvod-no-prometnog lanca. On zabranjuje diskriminaciju i kada se njome uma-njuje konkurencija na nižem stupnju, na tržištu kupca, pa čak i kad even-tualno utiče na tržišnu utakmicu u trećem stepenu- na tržištu kojem pri-pada kupčev kupac.

Međutim, Zakon sadrži brojne nedostatke u pogledu nedoslednosti u od-ređenju njegovog cilja - zaštita konkurenata ili zaštita konkurencije, zatim ne-


45 Učešće malih trgovaca u prometu se tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlogveka svelo na svega 10%.

46 U skladu sa Galbrajtovom teorijom o silama protivre?e, veliki distributivni lanci su,za razliku od sitnih trgovaca, bili u poziciji da neutrali?u mo? isto tako velikih proizvodnihlancaca, te su na taj na?in ostvarivali u?tede koje su delimi?no preno?ene na dalje kupce(potrošače) u formi ni?ih cena. Prema ovim i drugim shvatanjima diskutabilna je ekonoms-ka neopravdanosti velikih distributivnih lanaca.

47 Dirlam, Kahn, , Fair Competition, str. 205

preciznim formulacijama48 i nejasno određenim izuzecima. Ova nejasnost jedoprinela da ga izvršni organi nedosledno primenjuju što je, sa jedne strane,delovalo umrtvljujuće na konkurenciju, jer velike firme nisu htele da se upu-štaju u neizvesne eksperimente sa cenama i, sa druge strane, Zakon je najstro-že primenjivan upravo protiv onih učesnika tržišne utakmice koje je trebaoda zaštiti, protiv malih, nezavisnih firmi. Navedeni problemi u primeni Ro-binson Patmanovog zakona doprineli su tome da se, iako formalno na snazi,više u praksi i ne primenjuje.

2.2. Vezana trgovina (Tying)

Praksa vezane trgovine, odnosno uslovljavanje zaključenja ugovora pri-hvatanjem drugih, dodatnih obaveza, ima izrazito antikonkurentski efekat, tezajedno sa diskriminacijom u cenama predstavlja jedini oblik tržišnog pona-šanja koje američko pravo posebno zabranjuje49.

Uslove pod kojima je vezana trgovina nezakonita postavila je takođe sud-ska praksa. U odluci Jefferson Parish Hosp.50 Vrhovni sud je postavio četiriuslova: (a) postojanje najmanje dva odvojena proizvoda, odnosno usluge, (b)uslovljavanje prodaje jednog, kupovinom drugog, (c) značajna tržišna moćna tržištu vezujućeg proizvoda i (d) postojanje stvarnog efekta ograničavanjana tržištu ( a ne efekta koji je trivijalan ili pak teorijski). Ukoliko ovi uslovimogu da se dokažu, pravilo per se se primenjuje bez ulaženja u druge pojedi-nosti slučaja. Što se tiče trećeg uslova -tržišne moći, kako je Sud u ovoj pre-sudi istakao, to može biti „bilo koja posebna mogućnost (...) da natera kupcada kupi nešto što inače ne bi na konkurentnom tržištu“ kao i „posedovanjejedinstvenog proizvoda koji konkurenti ne mogu da ponude“51. U ovom slu-čaju Sud je utvrdio da tržišni udeo od 30% nije dovoljan da ispuni uslov ko-ji se tiče tržišne moći, i ovakav stav su dugo vremena sledili niži sudovi. Sadruge strane, u novijoj odluci iz 2006. godine, u slučaju Ilinois Tool Works52,


48 Tako na primer, formulacija u zakonu da efekat umanjivanja konkurencije ne morabiti stvaran, već samo moguć, tekstu oduzima preciznost i onemogućava predvidljivostrešenja izvršnih organa. Zatim, formulacija da diskriminacija u smislu primene Zakona pos-toji samo u odnosu na robu „sličnog stepena prerade i kvaliteta“ dovelo je u praksi do rešen-ja da identični proizvodi mogu predstavljati za potrebe Zakona potpuno različite proizvodeukoliko njegov proizvođač ili prodavac izvrši diferencijaciju na određen način, npr. različitimpakovanjem, robnom markom..itd.

49 Član 3. Klejtonovog zakona, član 1. Šermanovog zakona ili član 5. FTC zakona.50 Jefferson Parish hosp. Dist.No.2 v.Hyde, 466 U.S. 2(1984)51 Ibis. 466 U.S. 14 & 1752 Ilinois Tool Works v. Indipendent Ink, Inc, 126 S. Ct. 1281 (2006)

Vrhovni sud je proširio svoj pristup, zaključivši da treba samo „dokazati da tu-ženi (prodavac) ima tržišnu moć na tržištu vezujućeg proizvoda“, bez precizira-nja veličine udela i bez naglašavanja bilo kakve specifičnosti u tom pogledu.

Od odluke Jefferson Parish Hosp., sudska praksa je vremenom odustalaod striktne primene per se pravila. Tako je u slučaju Microsoft53 per se pravilozamenjeno je sa „rule of reason“, gde je Sud istakao da „ je per se pravilo pre-vaziđeno i da ne može naći svoju primenu u slučajevima novih integrisanihproizvoda na tržištu inovativne tehnologije (tržište softvera)“.Takođe, Vrhov-ni sud je relativno skoro potvrdio ovaj stav u gore navedenoj odluci IlinoisTool Works smatrajući da „su mnoge vezane trgovine (...) potpuno kozstent-ne sa slobodnim, kompetitivnim tržištem“, te se one trebaju ceniti prema„rule of reason“ pravilu.

II PRAVNO REGULISANJE HORIZONTALNIHI VERTIKALNIH OGRANIČENJA U TRGOVINI

Za razliku od člana 2, član 1. Šermanovog zakona sankcioniše grupnaograničenja konkurencije, pri čemu se zahteva da je posledica- ograničavanjetrgovine ili prometa, već nastupila. Predmet njegovog regulisanja su sve for-me međusobnih koncentracija privrednih subjekata kako ugovornog, labavi-jeg koncentrisanja- „looseknit combinations“, tako i statusnopravnog ili čvr-šćeg koncentrisanja- tzv. „closeknit combinations“, odnosno fuzija (o kojimaće biti više reči u trećem odeljku koje se tiče koncentracija).

Član 1. Šermanovog zakona zabranjuje „svaki sporazum ili udruživanjeviše lica kojim se ograničava trgovina“. Ovako široko postavljena zabrana ni-je mogla naći adekvatnu primenu u praksi, te su sudovi suočeni sa ovim pro-blemom, navedeno pravilo konkretizovali. U tom smislu, Vrhovni sud je jed-nom prilikom istakao da je „problem člana 1. Šermanovog zakona u tome štose ne može doslovno primenjivati. Zakon predviđa da je svaki sporazum ko-jim se ograničava trgovina nezakonit, međutim (.....) ograničavanje je suštinasvakog ugovora; doslovna primena Zakona bi mogla naći primenu na ceokorpus ugovornog privatnog prava. Dakle, samo ona ograničavanja koja sunerazumna (unresonable) trebaju da budu predmet člana 1. Šermanovog za-kona“ 54. Pri tom, ovi sporazumi se klasifikuju kao horizontalni ili vertikalni,zavisno od toga da li stvaraju ograničenje na istom ili različitom novou trgo-vine, odnosno proizvodnje ili distribucije.


53 United States v. Microsoft Corp, 253 F 3d. 34 (D.C.cir 2001)54 National Society of Professional Engineers v. United States, 435 U.S. 679,(1978)

1. Horizontalni sporazumi

Veliki greh u pravu konkurencije SAD-a jesu dogovori među konkurenti-ma, horizontalni sporazumi ili karteli, kojima se utvrđuju cene, smanjuje ponu-da, ili dele tržišta. Ovakvi sporazumi su nezakoniti „per se“ i ne mogu se oprav-dati ni po kom osnovu (recimo, da učesnici sporazuma imaju mali tržišni udeoili da sporazum nije imao nikakvu posledicu)55. Kao sporazumi koji se smatra-ju „per se“ zabranjeni možemo izdovojiti neke primere iz sudske prakse: hori-zontalni sporazum o ukidanju davanja kratkoročnih kredita za kupce56, spora-zum kojim konkurenti utvrđuju cenovnik57, sporazum između konkurenata daposluju na odvojenim teritorijama58, sporazum među advokatima pravne po-moći da se uzrže od rada dok im se naknade ne povećaju59...itd.

Dopušenost svih ostalih sporazuma koji nisu nezakoniti „per se“ ceni seprimenom tzv. „rule of reason“ pravila, dakle, tužena strana mora da dokaženegativne efekte određenog sporazuma na konkurenciju, posle čega tuženitreba da opravda ograničenje kao neophodno za postizanje koristi za konku-renciju.

U praksi nije lako razdvojiti sporazume koji se tretiraju kao per se zabranje-ni i one na koje se primenjuje „rule of reason“ pravilo. Tako je Sud u jednoj od-luci60 odbio da sporazum o određivanju cena od strane potpuno integrisanogjoint venture društva kategorizuje kao zabranjen per se, već je smatrao da se uslučaju treba primeniti „rule of reason“ analizu. Ovu analizu u slučaju sporazu-ma, sudovi nerado primenjuju, jer kao što je Vrhovni sud u odluci CaliforniaDental iz 2005. godine, priznao da je „lako reći, ali teško primeniti ovo pravilojer uvek postoje odstupanja i varijacije u proceni razložnosti“61.

Iz tog razloga, poslednjih dvadesetak godina do danas sudovi nastoje daindentifikuju jednu srednju kategoriju sporazuma koje bi mogli da osude bezpotrebe dokazivanja primenom analize „rule od reason“. Ova kategorija na-zvana „quick look“ ili „truncated rule of reason“ odnosila bi se na inherent-no sumnjive prakse i značajno bi olakšala rad sudova.


55 United States v. Socony – Vacuum Oil Co. 310 U.S. 150 (1940); Trenton PotteriesCo. v. United States 237 U.S. 392 (1927)

56 Catalano Inc v. Target Sales Inc 446 U.S. 643 (1980)57 Plymouth Dealers’ Ass’n of Norhern California v. United States, 279 F, 2d 128 (1960) 58 Palmer v. BRG of Georgia, Inc, 498 U.S. (1990) 59 Superior Court Trial Lawers Ass’n v. FTC, 493 U.S 411 (1990)60 Texaco Inc. v. Dager, 126 S. Ct.1276 (2006)61 California Dental Ass’n v. FTC, 526 U.S. 756 (1999); videti u tom smislu i Polygram

Holding, Inc. v. FT, 416 F. 3d (2005)

2. Verikalni sporazumi

Vertikalni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji po-sluju na različitim nivoima proizvodno-prometnog lanca (sporazum izmeđuproizvođača i distributera, sporzam između veltrgovca i trgovca na malo). Upočetku su sudovi ovakve sporazume gledali sa velikom sumnjom i nastojalisu da ih osude, zato sto ih u suštini, nisu razumeli. Vremenom, stav premaovim sporazumima se menjao da bi se definisalo koji sporazumi se smatrajuper se zabranjenima, a koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju pri-menom analize „rule of reason“.

Vertikalni sporazumi o cenama se ubrajaju u per se nedopuštene spora-zume. Pri tom Vrhovni sud62 priznaje da se isti ekonomski efekat postiže bi-lo sporazumom o utvrđivanju cena bilo unilateralnim nametanjem cena odstrane proizvođača ili trgovca. Međutim, u drugom slučaju mora se poštova-ti prodavčevo pravo izbora sa kim će poslovati i da li će uopšte poslovati. Da-kle, pravna dopuštenost vertikalnog utvrđivanja cena u američkom pravuuslovljena je načinom na koji se vrši, odnosno pukom formom učinjenog ak-ta. Ukoliko je reč o sporazumu, ova pojava će se smatrati apsolutno nedopu-štenom. Ukoliko se isti rezultat postiže jednostranim aktom proizvođača ilitrgovca, on će biti dopušten, jer je izraz zagarantovanog prava na slobodnoprivređivanje i ovo pravo se može ograničiti samo ukoliko se vrši «u cilju po-stizanja ili održavanja monopola».63

Međutim, zabrana sporazuma o vertikalnom utvrđivanju cena je više te-orijska kategorija nego realna, jer se primenjuje samo ukoliko se dokaže da ta-kav sporazum zaista postoji i da on sadrži dogovorenu cenu ili određen nivocena, što je u praksi retka pojava.

Za razliku od prakse vertikalnog utvrđivanja cena, američko pravo je od-bilo da druga vertikalna ograničenja osudi per se zabranom, već se oni ceneu svakom konkretnom slučaju u skladu sa pravilom «rule of reason». Ovaograničenja obuhvataju: sisteme verikalne podele tržišta, gde proizvođač iliprodavac daju preprodavcu da posluje na određenoj geografskoj teritoriji; za-tim, sisteme ekskluzivne distribucije, gde se proizvođač obavezuje prema pro-


62 United States v. Parke, Davis & Co., 362 U.S. 29 (1960)63 Ovakav začuđujući stav američkog antimonoplskog prava objašnjava se njegovim

razlikovanjem sporazuma ili udruživanja koji ograničavaju trgovinu (član 1. Šermanovogzakona) i akata monopolisanja (član 2. Šermanovog zakona). Ovo razlikovanje odražava filo-zofiju koja podržava slobodu i inicijativu individualnog preduzeća, a gleda sa sumjom nakolektivne akte. Mada bi bilo poželjno zabraniti i jednostrane pokušaje vertikalnog formiran-ja cena putem odbijanja prodaje član 1. Šermanovog zakona ne pruža takvu mogućnost iakošto takav akt dovodi do ograničavanja trgovine.

davcu da neće prodavati robu prodavčevim konkurentima, kao i ekskluzivneprodaje gde se prodavac obavezuje da neće prodavati proizvode proizvođače-vih konkurenata. Procena u skladu sa pravilom „rule of reason“, na primerkod sistema ekskluzivne prodaje, obično obuhvata procenu mogućeg zatva-ranja tržišta, trajanja ugovora (gde sud smatra da za ugovore do dve godinetrajanja postoji pretpostavka zakonitosti64) kao i prepreke za ulazak na trži-šte.

III KONTROLA KONCENTRACIJA

Za razliku od odredbi koje regulišu zloupotrebu monopolske pozicije,stanardi za kontrolu koncentracija su se vremenom menjali. Šermanov zakonzabranjuje radnje «udruživanja (...) kojima se ograničava trgovina ili promet(član 1) i «udruživanja ( ...) sa drugom osobom ili osobama radi monopoli-sanja» (član 2.). Ovako definisana kontrola koncentracija je ojačana Klejtono-vim zakonom (član 7.) iz 1914. godine, a potom i amandmanima iz 1950. go-dine, tako da su zabranjene ne samo radnje udruživanja kojima se ograniča-va trgovina ili promet, već i one koje «mogu dovesti do značajnog umanjiva-nja konkurencije» 65.

Preventivna funkcija Klejtonovog zakona je donekle bila osujećena činje-nicom da učesnicima na tržištu nije bilo omogućeno da prijave nameru kon-centacije, već je pokretanje postupka bilo moguće tek nakon što je proceskoncentracije već otpočeo. Ovaj nedostatak je ispravljen donošenjem Hard-Skot-Rodino zakona, 1976. godine, koji izričito predviđa obavezu kompanijeda prijavi nameru koncentracije, ali samo ukoliko su učesnici koncentracijeizuzetno velike firme, ili je transakcija u pitanju velika66.

Budući da član 7. Klejtonovog zakona kao jedini kriterijum razgraničenjaizmeđu pravno dopuštenih i nedopuštenih koncentracija predviđa potencial-nu mogućnost umanjenja konkurencije, sudovima je data široka diskrecionamogućnost odlučivanja, te je pravna sigurnost učesnika na tržištu bila dove-dena u pitanje. Ovoj praksi se stalo na put 1968. godine kada je Ministarstvopravde objavilo tzv. «Smernice o fuziljama» koje detaljno definišu pristup u


64 United States v. Dentsply Int’l, Inc, 399 F3d 181 (3d Cir 2005)65 Osobenost američkog antimonoplskog prava koja se ogleda u mogućnosti paralelne

primene više propisa na jednu istu faktičku situaciju, prisutna je i u materiji kontrole koncen-tracija, te pored navedenih članova dolazi u obzir i primena člana 5. Zakona o saveznojtrgovnskoj komisiji, ukoliko se aktima koncentracije pripiše karakter „nepravednih metodakonkurencije“.

66 Član 7 A (a) (2) Zakona

analiziranju koncentracija i koje, iako nemaju obavezujući karakter, bitno uti-ču na odlučivanje sudova. Ove smernice trpe periodične izmene, od kojih jeposlednja bila 1997. godine. Pored smernica objavljuju se i komentari nasmernice, od kojih je poslednji bio 2006. godine (Commentary on the Hori-zontal Merger Guidlines)67. Jedna od najbitnijih uloga smernica je definicijarelevantnog tržišta koja se koristi u oceni koncentracija.

Klejtonov zakon ne precizira, niti pravi razliku u formi koncentracije-ona se može sastojati bilo u sticanju akcija, imovine ili prava. Sudska praksaje u tom smislu potvrdila da „Zakon ne nameće nikakav poseban metod sti-canja. On prvenstveno vodi računa o konačnom rezultatu prenošenja jednogdela grupe zakonskih prava i privilegija od lica prenosioca ka licu pribaviocuu dovoljnom obimu da prenosu da nepoželjan efekat“68.

Zakon se, na različite načine, primenjuje na koncentracije između kom-panija na istom stepenu proizvodno-prometnog lanca (horizontalne koncen-tracije), između kompanija na različitim stupnjevima proizvodnje i prometa(vertikalne koncentracije) i između kompanija koje nisu ni u kakvom odno-su u proizvodnji i prometu (konglomeratske koncentracije).

1. Horizontalne koncentracije

Koncentracije među konkurentima, odnosno horizontalne koncentraci-je, su od velike važnosti za američke pravosudne i administrativne organe,imajući u vidu da one mogu imati daleko veće efekte na konkurenciju, negobilo koji zabranjeni sporazum - one mogu dovesti do potpunog i trajnog is-ključenja konkurencije sa tržišta.

Sud je menjao svoje standarde u postupcima povodom ovih koncentra-cija. Analizirajući rane odluke Vrhovnog suda može se uočiti da je kriterijumrazgraničenja dopuštene i nedopuštene koncentracije uticaj koji određenakoncentracija ima na konkurenciju, pri čemu se taj uticaj zasniva na analizitržišta u pitanju. Pri tom, Sud je vodio račina ne samo o statičkim, već i o di-namičkim aspektima konkurencije, ispitujući dotadašnje promene i predvi-đajući trendove. Tako je u odluci Columbia Steel69, Sud nabrojao karakteristi-ke tržišne strukture koje mogu biti od značaja u proceni dopuštenosti hori-zontalnih koncentracija: pored tržišnog udela ceni se i prognoza razvoja od-ređene grane privrede, potrebe potrošača kao i druge osobenosti tržišta. U


67 Smernice se mogu naći na web adresi: http:www.usdoj.gov/guidelines/hmg.htm 68 United States v. Columbia Pictures Corp. 189 F. Supp.15369 United States v. Columbia Steel Co.

kasnjoj praksi, nakon izmena Zakona 1950. godine, ovaj analitički stav Sudase gubi, te se dopuštenost predmetne koncentracije cenila isključivo u odno-su na tržišni udeo učesnika i porast tržišne koncentracije nakon sprovedenekoncentracije. U tom smislu, Sud je u slučaju Philadelphia National Bank70

istakao da je nivo konkurencije obrnuto proporcionalan stepenu tržišne kon-centracije i da Sud ne treba da vodi računa o drugim parametrima. U nizu ka-snijih odluka71 Sud je po istom principu odlučivao, s tim što se i za manje tr-žišne udele smatralo da mogu umanjiti konkurenciju, te je u jednom trenut-ku zavladalo uverenje da u američkom pravu vlada gotovo apsolutna zabra-na horizontalnih koncentracija72

Ova praksa Suda je ublažena sredinom sedamdesetih godina, gde Sudodustaje od primene mehaničkog kauzaliteta: povećanje tržišne koncentraci-je- umanjenje konkurencije, i vraća se prvobitnom pristupu, analizi tržišta ustatičkom i dinamičkom smislu73. Ova nedoslednost Suda je prekinuta 1982.godine donošenjem gore pomenutih «Smernica o fuziljama» Ministarstvapravde, koje detaljno definišu pristup u analiziranju koncentracija. Naime,ove Smernice uvode nov način merenja tržišne koncentracije pomoću Her-findahl-Hershman -ovog indeksa (HHI)74, koji se izračunava uzimanjem uobzir veličine tržišnih udela svih firmi na definisanom relevantnom tržištu.Smernice dalje propisuju da se moraju ceniti i drugi elementi tržišne struktu-re, kao što su: prepreke za ulazak na tržište, karakter proizvoda i karakter tr-žišta kupaca.

Smernice iz 1982. godine su uticale i na prihvatanje argumenta ekonom-ske efikasnosti kao opravdanja za koncentracije. Ovaj argument je u početkubio ograničen samo na „izuzetne slučajeve“, da bi se Smernicama iz 1992.proširio u smislu da će argument povećanja efikasnosti biti prihvaćen kaoopravdanje za nedozvoljenu koncentraciju ukoliko se pokaže da efikasnostnije moguće ostvariti na drugi način (internim rastom, pre svega). U najno-vijim Smernicama, iz 1997. godine, argument ekonomske efikasnosti je po-novo proširen u smislu da nedozvoljena koncentracija može biti opravdanaukoliko je „specifična“ i ukoliko ne proističe iz smanjenja konkurencije.


70 United States v. Philadephia National Bank71 United States v. Von’s Grocery Co. Et al, (1966); United States v. Pabst Brewing Co.

et al. ; United States v. Aluminium Co. of America et al (1964), etc.72 Schrerer, Industrial Market Structure, str.480 73 United States v. General Dynamic Corporation, 415 Us 486 (1974).74 Prema vrednosti ovog indeksa, Smernice dele sva tržišta na tri grupe: slabo koncen-

trisana (HHI vrednost je ispod 1000), umereno koncentrisana (HHI vrednost je između1000 i 1800) i veoma koncentrisana tržišta (HHI vrednost je iznad 1800).

Jedna od posledica Hard-Skot-Rodino zakona o notifikaciji koncen-tracija je da veoma mali broj slučajeva dospe do suda. To je jedan od raz-loga što Vrhovni sud nije doneo ni jednu odluku o koncentraciji od 1975.godine75, dok su odluke drugostepenih sudova u ovoj oblasti više nego ret-ke. Komisiji i Ministarstvu pravde je dato veće diskreciono pravo u proce-ni koncentracija gde je veći naglasak na rigoroznim empirijskim metoda-ma u predviđanju rezultata koncentracija nego na pravnim pravilima. Uodluci FTC v. Staples76 ekonometrijska analiza je pokazala da bi spajanjedve kompanije koje se bave snabdevanjem supermarketa rezultiralo u po-većanju cena, što je pomoglo sudu da učvrsti svoj stav i izrekne privreme-nu meru. Sa druge strane, i sudovi očekuju od ovih institucija više elabo-riranih dokaza pre nego što se upuste u odlučivanje o koncentracijama.77

2. Vertikalne i konglomertske koncentracije

Kada je reč o verikalnim i konglomeratskim koncentracijama, Smerni-ce o fuzijama sadrže i kriterijume na osnovu kojih bi Ministarstvo pravdetrebalo da donese odluku o dopuštenosti ovih koncentracija. Tako, u slu-čaju vertikalnih koncentracija ključan je njihov efekat sužavanja tržiša zapreostale neintegrisane konkurente. Sa druge strane, kada je reč o konglo-meratskim koncentracijama, izdvojen je efekat umanjivanja potencijalnekonkurencije kao najznačajnije antikompetitivno dejstvo ovih oblika kon-centracija.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Savremeno pravo konkurencije u SAD- u je produkt pravne evolucijekoja je tekla od XIX veka prateći promene u ekonomskim shvatanjima ikonceptima. Ova evolucija se nastavlja i danas. Septembra 2002. godine78

formirana je Komisija za modernizaciju konkurencije u cilju ispitivanjapotrebe za izmenom zakona iz ove oblasti. U izveštaju iz 2007. godine79

Komisija je potvrdila da osnovne odredbe koje se odnose na 1. i 2. član Šer-


75 United States v. Citizens & Southern National Bank 422, U.S. 86 (1975).76 FTC v. Staples, 970 F. Supp. 1066 (D.D.C.1997). 77 United States v. Oracle Corporation, 331 F. Supp. 2d 1098 (2004) i FTC v. Arch Coal,

Inc 329 F Supp. 2d 109 (2004).78 Antitrust Modernization Commission Act (2002) 79 Antitrust Modernization Commission : The 2007 Report and Recommendations (

April 2007).

manovog zakona, zatim, 3. i 4. član Klejtonovog zakona kao i član 5. Za-kona o trgovinskoj komisiji, treba da ostanu nepromenjene. Međutim, Ko-misija je zaključila da usled promena nastalih u proteklih trideset godina nakoje je ukazala analiza stanja konkurencije u Americi, neophodno uvesti i od-ređene zakonske promene.

U tom smislu, Komisija pre svega predlaže da Robinson- Patmanov za-kon iz 1936. godine potpuno stavi van snage, smatrajući ga nekozistentnimsa ostalim propisima iz ove oblasti i u krajnjoj liniji štetnim za potrošače80.Prema navodima Komisije ovaj zakon može da nanese štetu malim firmamakoje bi upravo trebalo da štiti. Naime, ukoliko bi proizvođači u nameri da iz-begnu odgovornost u skladu sa ovim zakonom, izabrali da prodaju robu sa-mo velikim firmama, male firme bi potpuno bile izbačene sa tržišta. Danas seovaj zakon gotovo i neprimenjuje. Antimonopolsko odeljenje Ministartsvapravde nije primenilo ovaj akt od 1960. godine, a Savezna trgovinska komisi-ja je na osnovu ovog zakona podnela samo jednu tužbu od 1992. godine.

Druga značajna preporuka Komisije tiče se kontrole koncentracija u skla-du sa Hart Skot Rodinovim zakonom. Naime, imajući u vidu paralelne nad-ležnosti za kontrolu koncentracija na državnom i saveznom nivou, kao posle-dica se javlja mogućnost vođenja više postupaka uz istovremen porast troško-va koji u krajnjoj liniji snose potrošači. Iz tog razloga Komisija preporučuje dase ceo postupak vodi pred jednim centralizovanim organom.

Treća bitna preporuka tiče se donošenja pravnog akta kojim bi se prome-nile odluke Vrhovnog suda u slučajevima Illionis Brick81 i Hanover Shoe82, ukojima je Sud pravio razliku između direktnih kupaca (koji kupuju od proiz-vođača) i indirektnih kupaca (koji kupuju u daljem lancu proizvodnje), nanačin da samo direktni kupci mogu da podnesu tužbu na osnovu saveznihzakona. Na ovaj način indirektni kupci ostaju bez pravnih lekova u postupci-ma pred saveznim sudovima, iako ostvaruju ovo pravo na nivou svoje drža-ve. Iz tog razloga, Komisija predlaže da se priznaju podjednaka prava na tu-žbu za naknadu štete i direktnim i indirektnim kupcima pred saveznim sudo-vima.

Posle tri godine napornog rada, Komisija za modernizaciju konkurencijeje podnela svoj izveštaj Predsedniku i Kongresu, međutim i dalje nije izvesnoda li će neka od ovih preporuka biti usvojena.


80 Ovaj stav Komisije nije iznenađujući imajući u vidu da su tri predhodna izveštaja iz1955., 1969. i 1977. godine, već predlagala izmenu ili potpuno stavljanje van snage ovogzakona.

81 Illinois Brick Co. v. Illinois, 431 U.S. 720 (1977)82 Hanover Shoe, Inc. v. United Shoe Mashinery Corp., 392 U.S. 481 (1968)

Prof. Dijana Marković – Bajalović, PhD

Ivana Stanković, MA

COMPETITION LAW IN THE UNITEDSTATES OF AMERICA

Development of antitrust law in U.S.A. was gradual and lengthy. In thecourse of its building up from initial standpoint of criticism of monopolyconcept as a social evil, based on the Sherman Act as a criminal-legal act,up to the modern understanding of primary function of antimonopolynorms as regulators of market mechanisms, almost of identical importancewere legal provisions, administrative authorities’ acts and court practice.This fact is actually the main cause of its negative characteristics – diversityand mutual entanglement of the contents of material - legal regulations.However, exactly those characteristics enabled its flexibility, adjustmentand evolution and created environment in which American competitionlaw, as concerns its quality of material- legal solutions, has significantadvantage over remaining legal systems. Besides, one of the glories of theU.S. system, while also one of its challenges, is the leading role played byprivate enforcement (especially treble damages enforcement). The legal ru-les that comprise American antitrust are clearer and more reliable becausethey have to be. This overview shows that U.S. competition law is the pro-duct of legal evolution, informed by changes in economic understanding.The antitrust agencies play critical roles not just by filing lawsuits but alsoby participating in the “antitrust conversation” by filing amicus briefs, issu-ing guidelines, giving speeches, doing studies, and conducting hearings andworkshops. That evolution continues to this day; indeed, an Antitrust Mo-dernization Commission has been charged formally with considering whet-her to propose changes.

The authors in their work point out to the evolution of US antitrustlaw, analyzing important highlights of much of substantive antitrust law.

Keywords: antitrust, monopoly power, monopolization, vertical restra-ints, horizontal restraints, merger control


ODABRANA BIBLIOGRAFIJA

AREEDA, P, TURNER, D, HOVENKAMP, H, Solow, J: Antitrust Law: An Analysis ofAntitrust Principles and Their Application, 2d ed., Chicago: University of Chica-go Press, 2005;

BORK, R, The Antitrust Paradox (1978), Posner, R, Antitrust Law: An Economicperspective (1976, 2ed. 2001) ;

CALKINS, S Antitrust Modernization: Looking Backwards, 31 J. Corp.L.421, 425(2006);

CALKINS, S The Antitrust Conversation, 68 ANTITRUST L.J. 625, 2001;

ENGELMANN, F, Der Kampf gegen die Monopole in den USA, Tubingen, 1951.;

HOVENKAMP, H The Antitrust Enterprise: Principle and Execution, Cambridge,Mass.: Harvard University Press, 2005;

HAMMOND, S An Update of the Antitrust Division’s Criminal Enforcement Program,Before the ABA Section of Antitrust Law Cartel Enforcement Roundtable(Nov.16, 2005) ;

MARKOVIĆ-BAJALOVIĆ, D, Nadležnosti i ovlašćenja antimonopolske komisije usvetlu uporednopravnih rešenja „Pravo i privreda“, 1997, br.5-8;

MARKOVIĆ-BAJALOVIĆ, D, Tržišna moć preduzeća i antimonopolsko pravo, Slu-žbeni list SRJ, Beograd, 2000;

KOVACIC, W, The Modern Evolution of U.S. Competition Policy Enforcement Norms,71 Antitrust L.J. 377, 2003;

KOVACIC, W, BAKER, J, Antitrust Law in Perspective: Cases, Concepts, and Problemsin Competition Policy, St. Paul, MN: Thomson/West, c2002;

PITOFSKY, R, GOLDSHMID, H, Wood, D: Cases and Materials Trade Regulation,5th ed., New York, N.Y.: Foundation Press, 2003;

POSNER, R Antitrust Law, 2d ed., Chicago: University of Chicago Press, 2001;

U.S. Department of Justice: Antitrust Division Manual, September 2008;

TURNER, D “Antitrust Policy and the Cellophane Case” Harward Law Review 5,1981;

WINERMAN, M The Origins of the FTC: Concentration, Cooperation, Control, andCompetition, 71 Antitrust L.J. 1, 2003.


Mr Katarina JovičićInstitut za uporedno pravo, Beograd

REŠAVANJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH SPOROVAPRED AMERIČKOM ARBITRAŽOM

Pravni okvir za međunarodne trgovinske arbitraže u američkom pravu od-ređuje Savezni zakon o arbitraži, koji je karakterističan po tome što na oskudannačin uređuje veći broj pitanja arbitražnog postupka. Zbog toga se u ovoj obla-sti u bitnoj meri primenjuju i drugi izvori prava, pre svih sudska praksa i pravil-nici institucionalnih arbitraža. Opredeljujući se za doslednost tradiciji i sudskojpraksi formiranoj tokom više od osam decenija primene postojećeg zakona, SADjoš uvek nisu svoje arbitražno pravo reformisale prihvatajući rešenja koja domi-niraju u uporednom pravu, koja su u najvećoj meri posledica uticaja UNCI-TRAL Model zakona o arbitraži.

Savezni zakon o arbitraži se od drugih sličnih propisa u uporednom pravune izdvaja po značaju koji pridaje autonomiji volje ugovornih strana pri ugova-ranju arbitraže i po ograničavanju uplitanja suda u arbitražni postupak. Među-tim, za određeni broj pitanja tog postupka on sadrži karakteristična rešenja, ko-ja su uticala na formiranje jednog, može se reći, specifičnog arbitražnog prava.Tako, na primer, arbitražni tribunal nije ovlašćen da sam odlučuje o svojoj nad-ležnosti osim u slučajevima kada stranke to njegovo pravo posebno utvrde u ar-bitražnom sporazumu. Kada arbitraža donese odluku o ovom pitanju, u skladusa sporazumom stranaka, ona može biti pobijana u postupku za poništenje ar-bitražne odluke iz bilo kog razloga predviđenog zakonom.

Postupak imenovanja arbitara i njihov broj su, takođe, pitanja za koja ame-ričko pravo ima posebna rešenja: savezni zakon postavlja pravilo o arbitru poje-dincu umesto o arbitražnom tribunalu, a kada stranke ne urede način imeno-vanja arbitara - sud postavlja arbitra ili arbitre ili umpire arbitra na predlog bi-lo koje strane u sporu.

Kada je o obavezi arbitra da se izuzme iz arbitražnog postupka ili o proce-duri izuzeća arbitara reč, Savezni zakon o arbitraži ne sadrži odredbe po kojimatreba postupati. Zbog toga stranke pred arbitražom nemaju alternativu za slu-čaj postojanja primedbi na pristrasnost i kvalifikacije arbitara, osim da sačeka-

205

ju da se arbitražni postupak okonča donošenjem konačne arbitražne odluke, patek onda da tu odluku osporavaju u postupku za njeno poništenje. Za razliku odZakona, najveći broj institucionalnih arbitraža u Americi predviđa detaljnapravila za uređenje ovih pitanja i ugovaranjem njihove nadležnosti stranke, popravilu, stiču mogućnost da u toku trajanja arbitražnog postupka postave i rešepitanje izuzeća arbitra.

Određivanje i sprovođenje privremenih mera u arbitražnom postupku jed-na se od tema koja Zakonom nije do kraja uređena, zbog čega nije neobično štoamerički sudovi takve zahteve rešavaju od slučaja do slučaja. Problema u vezi saovim pitanjem stranke, međutim, ne bi trebalo da imaju ako u svom arbitra-žnom sporazumu urede način njegovog rešavanja, bilo tako što bi se saglasile saprimenom arbitražnih pravila koja predviđaju mogućnost određivanja i sprovo-đenja privremenih mera, bilo da izričito predvide pravo da takvu meru zatražeod arbitraže ili suda. Iako ovo pitanje još uvek nije uređeno zakonom, niti se onjemu izjasnio Vrhovni sud, zapaža se trend da mnogi savezni sudovi prihvata-ju da odrede privremene mere u arbitražnim postupcima kada nađu da je toopravdano.

Kada je o korekcijama i ispravkama arbitražne odluke reč, američki zakon je,takođe, karakterističan po tome što dopušta ispravljanje arbitražne odluke samood strane suda, ne i od strane arbitražnog tribunala. Ovo pitanje je, međutim, upravilnicima institucionalnih arbitraža najčešće rešeno drugačije, tako što je dopu-šteno arbitražnom tribunalu da se ponovo sastane radi rešavanja ovih zahteva.

I kod razloga za poništenje arbitražnih odluka predviđenih Saveznim zako-nom o arbitraži nailazimo na dva neuobičajena u uporednom pravu: kada jedonošenje arbitražne odluke obezbeđeno putem mita, prevare ili drugih nedo-zvoljenih sredstava i kada su arbitri ili neki od njih bili očigledno pristrasni ilipodmićeni. Postojanje ovih razloga u neposrednoj je vezi sa činjenicom da Za-konom nije predviđena mogućnost i postupak za izuzeće arbitara u toku traja-nja arbitražnog postupka, te da eventualna pristrasnost ili upotreba nedozvolje-nih sredstava od strane arbitara u postupku donošenja odluke mora biti sankci-onisana na odgovarajući način.

Zbog pomenutih i drugih karakterističnih rešenja, te relativne neusklađeno-sti američkog zakona sa uporednopravnim rešenjima u oblasti arbitražnog reša-vanja međunarodnih trgovinskih sporova, u SAD je već duže vreme prisutna ini-cijativa da se izvrši njegova reforma i to po ugledu na Model zakon. Međutim,ova inicijativa u stručnoj javnosti još uvek nema dovoljnu podršku i protiv njese ističe da nije dobro menjati ono što tako dugo vremena daje pozitivne rezul-tate u praksi.

Imajući u vidu da broj međunarodnih trgovinskih sporova koji se povera-vaju na rešavanje američkim arbitražama stalno raste, to samo po sebi ukazuje

206 MR KATARINA JOVIČIĆ

na činjenicu da Savezni zakon o arbitraži uspešno funkcioniše, zbog čega nebi trebalo očekivati da u skorije vreme bude ozbiljno razmatrana mogućnostnjegove promene. Tome sigurno nije doprineo savršen tekst Zakona, koliko či-njenica da su oni koji ga primenjuju vremenom formirali bogatu praksu ko-ja je, u meri u kojoj im to zakon dopušta, usaglašena sa savremenim trendo-vima u ovoj oblasti. U tom smislu posebno se izdvajaju pravilnici institucio-nalnih arbitraža koje raspravljaju međunarodne trgovinske sporove koji, zarazliku od zakona, detaljno uređuju sva bitna pitanja koja se pred tim arbi-tražama mogu postaviti.

Ključne reči: međunarodna trgovinska arbitraža, Savezni zakon o arbitra-ži, arbitražni sporazum, arbitražni postupak, arbitražna odluka,

International Commercial Arbitration, Federal Arbitration Act; ArbitrationAgreement; Arbitration Proceeding; Arbitration Award;

UVOD

Interesovanje za arbitražno pravo i međunarodne trgovinske arbitraže jeveć duže vreme veoma veliko ne samo u stručnoj javnosti, već i šire. To ne ču-di kada se ima u vidu da se međunarodni trgovinski sporovi često rešavaju upostupku pred arbitražom, čak u tolikoj meri da su one gotovo potisnule dr-žavne sudove u obavljanju ovih poslova. Tome je doprinelo više razloga, aliključno je to što je arbitražni postupak dobrovoljan i u najvećoj meri zavisi odvolje samih stranaka, a odluka koju arbitraža donese je konačna, za strankeobavezujuća i podobna za prinudno izvršenje.

U američkom pravu vrednost i uloga arbitraže nisu odmah bile prepo-znate; sudovi dugo vremena nisu prihvatali izvršavanje arbitražnih sporazu-ma i dopuštali su njihovo opozivanje u svako doba. Ovakvo postupanje je bi-lo posledica shvatanja da se ugovaranjem arbitraže želi zaobići rešavanje spo-ra od strane suda, a sumnjalo se u objektivnost i stručnost arbitara jer se ve-rovalo da se arbitraža ugovara pod pritiskom jače ugovorne strane, koja svojuticaj ostvaruje i pri donošenju odluke.

Negativan stav prema arbitraži zadržao se sve do donošenja Zakona o ar-bitraži države Njujork 1920. godine,1 koji je potom poslužio kao model za iz-radu prvog Saveznog zakona o arbitraži, poznatog pod nazivom Federal Arbi-tration Act (FAA), 1925. godine.2 Ovaj zakon, koji se primenjivao na celoj te-ritoriji SAD, po prvi put je omogućio prinudno izvršenje arbitražnih spora-

REŠAVANJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH SPOROVA PRED AMERIČKOM ARBITRAŽOM 207

1 Zakon o arbitraži države Njujork iz 1920. godine, N.Y. Arbitration Law, L.1920.2 Savezni zakon o arbitraži, poznat pod nazivom United States Arbitration Act, je usvo-

jen 12. jula 1925. godine.

zuma pred američkim sudovima, nezavisno od nacionalnih prava država ko-jima pripadaju sudovi pred kojima se to pitanje postavi.3 Na taj način je izra-žena jasna namera da se podrži arbitraža kao način i sredstvo rešavanja trgo-vinskih sporaova.

Ubrzo po usvajanju Saveznog zakona o arbitraži, već 1926. godine je osno-vano Američko udruženje za arbitražu (American Arbitration Association -AAA), nezavisna i nedržavna organizacija koja deluje na celokupnoj teritorijiSAD i organizuje arbitražno rešavanje domaćih i međunarodnih trgovinskihsporava. Danas je to najveća i najznačajnija institucionalna arbitraža u Americi,pred kojom se raspravlja veliki broj međunarodnih i unutrašnjih trgovinskihsporova.

1. Pravna priroda međunarodne trgovinske arbitraže

Da bi se razumela suština međunarodne trgovinske arbitraže nužno je sa-gledati značajne razlike koje postoje u shvatanjima o njenoj pravnoj prirodi. Oovom pitanju se u pravnoj teoriji vodila duga rasprava, koja nije rezultirala for-miranjem jedinstvenog stava, ali su se izdvojila dva dominantna, suštinski razli-čita shvatanja, poznata kao jurisdikciona i ugovorna teorija o pravnoj prirodi ar-bitraže.

Jurisdikciona teorija je starija i dugo vremena je bila dominantna u upo-rednom pravu. Njene pristalice smatraju da arbitraža ima pravosudnu, odno-sno sudsku prirodu, te da je njen smisao u arbitriranju - suđenju. Arbitražaje sud kao i svaki drugi, koji mora biti neutralan u odnosu na stranke i morase držati određenih pravila postupka. Arbitar se u procesu arbitriranja pona-ša kao sudija državnog suda, a krajnji ishod arbitražnog postupka je donoše-nje arbitražne odluke, koja je po dejstvu izjednačena sa sudskom odlukom.Ona to dejstvo ima zbog toga što je tako predviđeno zakonom, a ne zato štoto žele stranke koje su zaključile arbitražni sporazum.4 Arbitraža se, dakle,


3 U slučaju Moses H. Cone Mem. Hosp. v. Mercury Constr. Corp., 460 U.S. 1,24(1983),Vrhovni sud je kao nedvosmisleno postavio pravilo da se supstancijalne odredbe Saveznogzakona o arbitraži primenjuju kako pred saveznim, tako i pred nacionalnim sudovima kadaje o izvršnosti arbitražnih sporazuma reč.

4 Tako, npr, španski profesor Moreno Faustino Cordon, u svom radu pod nazivom “ElArbitraje en el Derecho Espańol”, Interno e Internacional, Aranzadi, 1995, tvrdi da izvor auto-riteta arbitraže i arbitara nije volja stranaka već zakon koji omogućava takvu autonomiju vo-lje (str. 30). Još jedan španski autor, Fenech Navaro, je zastupnik jurisdikcione teorije i sma-tra da treća lica - aribtri, ne mogu da ostvaruju vlast koju nemaju, već je mogu dobiti samood države. O ovome videti opširnije u “Arbitraje en el Derecho Espańol”, Estudios de DerechoProcesual, Bosh, Barcelona, 1962, str. 417 i dalje, navedeno prema M. Trajković, op. cit, str.36-37.

shvata kao pravosudni organ, s tim što to nije državni, već privatni sud. Iakoarbitri crpu svoja ovlašćenja da rešavaju spor iz sporazuma ugovornih strana,oni to nikada ne bi mogli, niti bi stranke ikada mogle da im daju takva ovla-šćenja, da zakon to ne dozvoljava. Iz ovakvog shvatanja logično sledi da je ar-bitražni sporazum procesne prirode, za razliku od osnovnog ugovora koji jematerijalne prirode. Arbitražni sporazum ima nezavisnu pravnu sudbinu odosnovnog ugovora i pravo merodavno za arbitražni sporazum može biti raz-ličito od prava merodavnog za osnovni ugovor.5

S druge strane, pojedini autori smatraju da arbitraža ima ugovornu, a nepravosudnu prirodu6 i njihova su mišljenja grupisana u teoriju poznatu podnazivom ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitraže. Arbitraža je, po njima,ugovorni odnos između stranaka, koji je rezultat njihovih autonomija volja isvi elementi arbitraže i arbitražnog postupka (arbitri, merodavno pravo, pra-vila postupanja i dr.), kreiraju se voljom ugovornih strana; da nema arbitra-žnog sporazuma, ne bi bilo ni arbitraže. Arbitražni sporazum se, bez obzirada li je sačinjen za vreme ili nakon zaključenja osnovnog ugovora, odnosnopre ili posle izbijanja spora, tretira kao sastavni deo osnovnog ugovora i zanjega je merodavno pravo koje je merodavno za ugovor o osnovnom poslu.Arbitražna odluka, koja se takođe shvata kao ugovor, nema dejstvo sudskeodluke i ne može se prinudno izvršiti zato što ona nije rezultat delovanja pra-vosudnog organa već arbitraže, koja je zasnovala nadležnost na osnovu ugo-vora stranaka, u postupku koji se vodio po odredbama tog sporazuma. Stran-ke treba dobrovoljno da izvrše arbitražnu odluku, koja ih obavezuje kao bilokoja obaveza na koju su pristale nekim ugovorom. Zbog toga stranka, koja jedobila spor, u slučaju kada druga strana dobrovoljno ne izvrši arbitražnu od-luku, može pred državnim sudom tužiti ovu za neizvršenje ugovora a ne zaprinudno izvršenje arbitražne odluke. Druga mogućnost je da, ako je tako za-konom predviđeno, od strane državnog suda zatraži priznanje arbitražne od-luke po postupku kao da je reč o stranoj sudskoj odluci, kako bi ona bila upo-dobljena sa domaćom sudskm odlukom i samim tim stekla svojstvo izvršno-sti.7

Ugovorna teorija ima manje pristalica i, generalno gledano, za stranke jenepovoljnija u najvećoj meri zbog toga što otežava postupak prinudnog izvr-


5 Jurisdikciona (ili procesualna ili javnopravna) teorija o pravnoj prirodi arbitraže pri-hvaćena je npr. u Austriji, Švajcarskoj itd.

6 Pristalice ovakvog shvatanja su Merlin, Foelix, Bernard, Klein, i dr. V. Lew, Applicable,str. 63 u nap. 1, navedeno prema G. Knežević, op. cit. str. 26.

7 Ugovorna teorija (ili civilistička ili kontraktualna) prihvaćena je u Engleskoj, i donekleu Francuskoj.

šenja arbitražne odluke. Uprkos tome, ova koncepcija je prihvaćena u ame-ričkom pravu gde se veruje da stranke, koje u trgovinskim stvarima posluju uskladu sa pravilima ustanovljenim tokom višegodišnje prakse, ugovaranjemarbitraže izražavaju volju da svoje sporove reše primenom pomenutih pravilai običaja a ne nekog nacionalnog prava. U tome im bolje može pomoći struč-no lice, dobro upućeno u običaje i poslovnu praksu primenjivu na sporni od-nos, čija je uloga prevashodno da ispravno protumači njihove namere u kon-kretnom ugovornom odnosu. One spor poveravaju na rešavanje arbitraži jerarbitar, za razliku od sudije državnog suda, nije dužan da njegovo rešenje za-sniva na merodavnom nacionalnom pravu,8 zbog čega odluka arbitraže boljeodražava njihova očekivanja u sporu od odluke državnog suda. U skladu satim konceptom arbitražna odluka nema snagu presude državnog suda i nemože se pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U uporednom pravu je, međutim, favorizovan pravosudni karakter arbi-traže, a naročito njen krajnji efekat - donošenje konačne, pravnoobavezujućei izvršne odluke. Ovo shvatanje je našlo mesta i u mnogim važećim zakon-skim tekstovima, kao npr. u Francuskom građanskom zakoniku, koji u članu1476. predviđa da “arbitražna presuda čim se donese ima snagu pravosnažnepresude u odnosu na spor koji je presudila”.

Pored ovih teorija, u literaturi se sve češće sreće shvatanje koje pokušavada pomiri navedene, različite koncepcije, prihvatajući argumente obe teorije istvarajući zasebni, mešoviti koncept o pravnoj prirodi trgovinske arbitraže.9 Poovom mišljenju arbitraža je ugovorne prirode po načinu na koji nastaje, jer jenjen osnov u materijalnom sporazumu stranaka (reč je o ugovoru obligacio-nog prava). S druge strane, imajući u vidu dejstva koja zakon priznaje arbitra-žnoj odluci, može se reći da je ona po dejstvima koje proizvodi pravosudna.

2. Izvori prava

SAD su federalna država i pravila kojima se uređuje arbitraža se nalaze usaveznim propisima, propisima država članica federacije, zakonodavnim ak-tima i sudskoj praksi. Na saveznom nivou osnovni izvor prava je Savezni za-


8 Na osnovu ovog pravila logično sledi da se arbitražna olduka ne može preispitivatizbog pogrešne primene prava u postupku njenog poništenja pred sudom. Ovakav stav nemasamo teorijski značaj u američkom pravu, već je potkrepljen i odgovarajućim odredbama Sa-veznog zakona o arbitraži, posebno u delu u kome se uređuje pitanje poništenja arbitražnihodluka. O ovome detaljnije kod Paul F. Kirgis, Judicial Review and the Limits of Arbitral Aut-hority: Lessons from the Law of Contract, St. Jhon s Law Review, Vol. 81:99(2007), str. 101

9 Među pristalicama mešovite teorije mogu se navesti Carabiber, Merger, Marmo, nave-deno prema G. Knežević, op. cit, str. 26.

kon o arbitraži,10 koji uređuje arbitražno rešavanje sporova nastalih povodompomorske trgovine i plovidbe, drugih ugovora međunarodne trgovine, kao itrgovinske sporove između država članica federacije. Ovaj zakon je podržaoarbitražno rešavanje sporova dopuštajući strankama da slobodno određujumerodavno pravo za svoje poslovne odnose, a s druge strane, ograničio jeovlašćenja suda u postupcima preispitivanja arbitražnih odluka. Zakon jeusvojen 1925. godine a primenjuje se i danas, mada je u međuvremenu pre-trpeo nekoliko izmena i dopuna. Najbitnije izmene izvršene su 1970. godine,kada je u zakonski tekst implementirana Njujorška konvencija o priznanju iizvršenju stranih arbitražnih odluka.

Prema aktuelnom stanju stvari Zakon je podeljen u tri poglavlja: prvopoglavlje obuhvata opšte i druge odredbe koje se odnose na arbitražu u SAD,drugo je posvećeno priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka koje pot-padaju pod režim Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbi-tražnih odluka,11 a trećim je izvršena implementacija odredbi InterameričkeKonvencije o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži.12

Savezni zakon i međunarodne konvencije koje su SAD ratifikovale uoblasti međunarodne trgovinske arbitraže, ipak, ne uređuju sva pitanja kojase u vezi sa jednim arbitražnim postupkom postavljaju, pa se pravne prazni-ne u regulisanju međunarodne trgovinske arbitraže popunjavaju nacional-nim propisima o arbitraži, koje donose države članice Federacije. One u ovimzakonima mogu uređivati gotovo sva pitanja iz oblasti arbitražnog rešavanjasporova, pa čak i iz međunarodne trgovinske arbitraže, osim postupaka sud-ske kontrole odluka koje donose te arbitraže, koji se jedino i isključivo regu-lišu saveznim propisom.

Svaka država članica Federacije je usvojila zakon koji se odnosi na unutra-šnju arbitražu. Značajan broj država (ukupno 26) je kao svoj nacionalni propisusvojio neku verziju “Jednoobraznog zakona o arbitraži” iz 1955. godine,13 a


10 Savezni zakon o arbitraži iz 1925. godine je kodifikovan 30. jula 1947. godine, a me-njan je i dopunjavan 1954, 1970, 1988. i 1990. godine.

11 Izmene i dopune Saveznog zakona o arbitraži kojim je izvršena implementacija Nju-jorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka iz 1958. godine su izvr-šene 1970. godine.

12 Interamerička konvencija o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži (Inter-AmericanConvention on International Commercial Arbitration) je uvrštena kao treće poglavlje u Save-zni zakon o arbitraži putem izmena i dopuna tog zakona iz 1990.godine.

13 Donošenje jednoobraznog zakona (The Uniform Arbitration Act) je prvi put predlo-žila nacionalna Konferencija za donošenje jednoobraznih zakona 1924. godine, koja ga je iusvojila 1955. godine, sa izmenama i dopunama iz 1956. godine. Rešenja koja sadrži ovaj za-kon suštinski se ne razlikuju i ne protivreče rešenjima Saveznog zakona o arbitraži.

njegov uticaj se primećuje i u državama kojima on nije poslužio kao uzor. Me-đutim, u zakonima nekoliko država nailazi se na rešenja koja ne sadrži save-zni zakon, niti propisi drugih članica Federacije koji su sa njim usklađeni.14

I pored toga što sve države imaju sopstvene zakone o arbitraži, posled-njih godina je u američkom arbitražnom pravu prisutan trend donošenja po-sebnih nacionalnih zakona koji se odnose na međunarodnu trgovinsku arbi-tražu. Ovakve zakone već poseduju Kalifornija, Kolorado, Florida, Teksas,Merilend, Havaji, Džordžija, Severna Karolina, Ohajo, Oregon i Konektikat.

Uređivanje međunarodne trgovinske arbitraže u više nivoa (savezni pro-pisi, nacionalni propisi i sudska praksa), koji se međusobno delimično prekla-paju, neretko stvara problem za stranke koje se povodom arbitražnih postu-paka pojavljuju pred američkim sudovima, koje su često u nedoumici u vezisa određivanjem prava koje će biti merodavno za postupak i meritum u nji-hovom slučaju. Problem je tim veći što su američki sudovi, za sada u pojedi-nim slučajevima, počeli da odstupaju od principa supsidijerne primene naci-onalnih propisa u odnosu na savezne u materiji međunarodne trgovinske ar-bitraže. U tom smislu posebno zabrinjava činjenica da je i Vrhovni sud SAD,rešavajući u predmetu Volt Information Sciences, Inc. protiv Board of Truste-es,15 potvrdio da je Apelacioni sud Kalifornije ispravno postupio kada je pro-tumačio da su stranke izrazile volju da pravo države Kalifornije bude mero-davno procesno pravo u arbitražnom postupku samo na osnovu njihovog iz-bora kalifornijskog prava kao merodavnog materijalnog prava. Prigovorstranke da bi u konkretnom slučaju trebalo primeniti procesna pravila kojapredviđa Savezni zakon o arbitraži, zbog toga što je predmet iz oblasti među-narodne trgovinske arbitraže, je odbijen sa obrazloženjem da “Savezni zakono arbitraži nema za cilj ...da mu se poveri vođenje svih arbitražnih postupa-ka, već uglavnom izvršenja.... privatno ugovorenih arbitražnih sporazu-ma...”.16 Vrhovni sud je, nadalje, u istom predmetu jasno istakao da ne po-stoji savezna politika u vezi sa primenom procesnih odredbi u arbitražnimpostupcima; federalna politika je jednostavno da osigura izvršnost arbitra-


14 Tako, na primer, ima država koje ne dopuštaju arbitražno rešavanje sporova čiji sepredmet odnosi na nepokretnost, potraživanja po osnovu ugovora o osiguranju ili po osno-vu deliktne odgovornosti. U državi Arkanzas, na primer, nije dopušteno ugovaranje arbitra-žnog rešavanja sporova kada se traži naknada štete po osnovu deliktne odgovornosti (para-graf 34-511 Ark.Stat. Ann). Sporovi iz oblasti osiguranja ne mogu biti predmet arbitražnogrešavanja u državi Kentaki (Ky.Rev.Stat.§417.050), a zahtevi koji se odnose na nekretnine nepodležu arbitražnom rešavanju u državi Ohajo (Ohio Rev. Code Ann.§2711.01).

15 489 U.S.468 (1989). Slučaj je detaljno obrađen kod G. Born, op. cit, str. 358-367.16 G. Born, op. cit, str. 361.

žnih sporazuma. Arbitražni sporazumi koji potpadaju pod Savezni zakon oarbitraži i dalje su predmet opštih saveznih ugovornih principa, s tim dastranke mogu da predvide da on potpada i pod pravo određene države. Me-đutim, kada one nisu predvidele posebna proceduralna pravila za arbitražnipostupak, nacionalni propisi mogu biti merodavni sve dotle dok ne ugroža-vaju osnovne ciljeve i svrhu koju ima Savezni zakon o arbitraži.17

Osim zakona i sudske prakse, izvori prava međunarodne trgovinske ar-bitraže su i pravilnici institucionalnih arbitraža koje rešavaju međunarodnetrgovinske sprove. Kako je stalna institucionalna arbitraža Američkog udru-ženja za arbitražu nauticajnija u rešavanju međunarodnih trgovinskoh spo-rova, njen Pravilnik o trgovačkoj arbitraži (Commercial Arbitration Rules)18

je vodeći izvor prava u ovoj grupi. Ovo Udruženje ima i posebne pravilnikeza određene vrste sporova, na primer za tekstilnu industriju, građevinarstvo,trgovinu prehrambenim proizvodima i dr, ali i Dopunski pravilnik za među-narodnu trgovačku arbitražu iz 1986. godine, koji se primenjuje u svim me-đunarodnim sporovima o kojima se raspravlja pred ovom institucijom.

3. Arbitražni sporazum i arbitrabilnost

Arbitražni sporazum kao ugovor stranaka kojim one izražavaju volju dasvoje buduće sporove ili već nastali spor povere na rešavanje arbitraži, po pravi-lu, mora biti sačinjen u pismenoj formi da bi bio punovažan. Ovo pravilo, kojenije izričito formulisano Saveznim zakonom o arbitraži, proizlazi na osnovunjegovih paragrafa 2. i 4, kao i na osnovu člana 1.1. Pravilnika o trgovačkoj ar-bitraži. Sudska praksa je fleksibilna u tumačenju odredbi koje se odnose na ovopitanje i priznaje kao punovažne i arbitražne sporazume zaključene razmenompisama i telegrama, pa čak i sadržane u narudžbenicama pod uslovom da suobe stranke izvršile svoje obaveze na osnovu narudžbenice.19 Ovaj sporazummože biti zaključen kao sastavni deo ugovora o osnovnom poslu, kojim se ar-bitraži poverava rešavanje svih eventualnih budućih sporova iz tog ugovora (ar-bitražna klauzula), ili kao zasebni sporazum u kome stranke već nastali sporpoveravaju na rešavanje arbitraži (arbitražni kompromis).20


17 Ibidem.18 Poslednje izmene i dopune ovog pravilnika stupile su na snagu 1. marta 2008. godi-

ne. Pravilnik se može pogledati na adresi www.adr.org19 M. Stanivuković, Međunarodna trgovačka arbitraža u pravu Sjedinjenih američkih

država, u zborniku Meunarodna trgovinska arbitraža, Beograd, 1996, str. 119.20 Ovo pravilo, ipak, nije univerzalno u američkom pravu s obzirom da zakoni dvana-

est država članica federacije predviđaju da se arbitraži može poveriti na rešavanje samo većnastali spor, a ne i eventualni budući sporovi. M. Stanivuković, op. cit, str. 120.

Saveznim zakonom o arbitraži nije uređeno pitanje ko može zaključivatiarbitražni sporazum, ali na osnovu postojećih propisa i sudske prakse zaklju-čuje se da subjekti tog ugovora mogu biti fizička i pravna lica koja imaju po-slovnu sposobnost, pa čak i nepunoletna lica pod uslovom da se prethodnood suda zatraži da donese odluku kojom se dopušta arbitražno rešavanje.21

Stranke mogu dogovoriti arbitražno rešavanje sporova u plovidbeno-pravnim poslovima ili trgovačkim ugovorima.22 Iako je zakonom predviđenošta se podrazumeva pod ovim pojmovima,23 u praksi je tim povodom bilonedoumica. Sudovi su, pre svega, različito tumačili pojam “trgovina” i poje-dini su, primenjujući pravila o uskom tumačenju, arbitražu dopuštali samo usporovima iz ugovora čije izvršenje podrazumeva prelaz robe preko teritorijarazličitih država, dok su drugi smatrali da je ona dozvoljena kod svakog trgo-vinskog ugovora kod koga postoji bilo koji element inostranosti. Ove razlikeu tumačenju beleže se sve do 1995. godine, kada je Vrhovni sud u predmetuAllied-Bruce Terminix Companies, Inc. v. Dobson,24 odlučio da pojam “trgo-vina” iz Saveznog zakona o arbitraži treba široko tumačiti i da se on odnosina sve trgovinske ugovore.

Problem dopuštenosti zaključenja arbitražnog sporazuma nije do krajabio rešen pomenutom odlukom Vrhovnog suda, pošto se u praksi često po-stavljalo i pitanje da li se sporovi iz drugih oblasti, osim trgovinskih, moguraspravljati pred arbitražom u skladu sa Saveznim zakonom. Sudovi su dugovremena takve zahteve rešavali u svetlu ugovornog koncepta o pravnoj priro-di arbitraže, koji je shvatan tako da je arbitriranje dopušteno samo u trgovin-skim sporovima budući da su to predmeti gde stranke imaju autonomiju vo-lje da urede svoje odnose. Tek šezdesetih godina prošlog veka je došlo do za-okreta o ovom pitanju, zahvaljujući presedanu Vrhovnog suda u predmetu


21 Ibid.22 Paragraf 2. Saveznog zakona o arbitraži.23 “Plovidbeni pravni poslovi” podrazumevaju ugovore o zakupu broda, konosmane

brodskih prevoznika, ugovore o iskrcavanju odn. ukrcavanju robe na brodove i o kkorišće-nju pristaništa, ugovore o popravci brodova, sudare brodova i sva druga pitanja spoljne trgo-vine koja bi, pod pretpostavkom da su predmet spora, spadala u nadležnost suda koji rešavao plovidbenimk sporovima. “Trgovina” u ovom tekstu podrazumeva trgovinu između save-znih država SAD, trgovinu sa stranim državama, trgovinu na bilo kojoj teritoriji SAD ili u Di-striktu Kolumbija, trgovinu između takvih teritorija i bilo koje savezne države SAD ili stranedržave i trgovinu između Distrikta Kolumbija i bilo koje savezne države SAD, teritorije ilistrane države; međutim, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore o zaposlenju po-moraca, radnika na železnici, ili drugih radnika zaposlenih u delatnostima spoljne trgovineili trgovine između saveznih država. (paragraf 1. Zakona o arbitraži).

24 513 U.S. 265 (1995)

United Steelworkers of America v. Enterprise Wheel & Car. Corp25, koji je poprvi put odobrio primenu Saveznog zakona o arbitraži u jednom radnomsporu, sa obrazloženjem da je “pitanje tumačenja kolektivnih ugovora pitanjeza arbitra....sve dok se arbitražna odluka odnosi na zaključivanje ugovora su-dovi nemaju nadležnost da preispituju ugovor jer se njihovo tumačenje ugo-vora razlikuje od tumačenja arbitra.”26 Navedenom odlukom sud, ipak, nijenapustio koncept o ugovornoj prirodi arbitraže, ali je njom otvorio vrata zaprihvatanje arbitriranja i u sporovima koji nisu trgovinski niti su u vezi sa plo-vidbenim poslovima.

Ugovorni koncept o pravnoj prirodi arbitraže je nametao još jednu pre-preku na putu prihvatanja arbitraže u američkom pravu; smatralo se da ar-bitražno rešavanje nije dopušteno u predmetima kod kojih bi rešenje sporazadiralo u primenu imperativnih propisa i sudovi su u tim slučajevima odbi-jali da priznaju arbitražni sporazum.27 O ovom pitanju stav se izmenio teknakon što je Vrhovni odlukom u predmetu Mitsubishi Motors Corp. v. SolerChrysler-Plymouth, Inc28 1985. godine načinio presedan i poverio arbitraži darešava spor proizašao iz ugovora o međunarodnoj trgovini, uprkos tome štoje u njemu trebalo primeniti obavezujuće propise antimonopolskog zakona.Tek nakon ove odluke arbitraža je konačno zadobila položaj legitimnog sred-stva za raspravljanje sporova u američkom pravu, mada se istovremeno mo-že postaviti i pitanje da li je time narušena koncepcija o ugovornoj prirodi ar-bitraže, koja je originalno zastupljena u Saveznom zakonu o arbitraži i u prak-si poštovana desetinama godina?

Pitanje samostalnosti arbitražnog sporazuma se, takođe, posmatralo usvetlu vladajućeg koncepta o pravnoj prirodi arbitraže, po kome arbitražnaklauzula prati sudbinu osnovnog ugovora i nepunovažnost glavnog ugovoraiz ma kog razloga bi dovodio i do nepunovažnosti njegove odredbe kojom seugovora nadležnost arbitraže. Brojne primedbe na račun ovakvog tumačenjakonačno su stigle i do Vrhovnog suda, koji je presedanom u predmetu PrimaPainc Corp. v. Flood & Conklin Mfg. Col29 načinio zaokret u shvatanju ovogpitanja, odbivši prigovor stranke da je arbitražna klazuzula ništava pošto je


25 363 U.S. 593 (1960)26 Paul F. Kirgis, navedeno delo, str. 102. 27 Tako je Vrhovni sud u slučaju Wilko w. Swan ( 346 U.S. 427 (1953)) odbio da prepu-

sti spor na rešavanje arbitraži i pored postojanja arbitražnog sporazuma zato što je rešenjespora nalagalo primenu obavezujućih normi Zakona o osiguranju, a sud je bio zabrinut da semeđu arbitrima neće naći sudija koji bi ih uputio u pravilnu primenu prava.

28 473 U.S. 614 (1985)29 388 U.S.220 (1987), navedeno prema M. Stanivuković, op. cit, str. 123.

glavni ugovor ništav zbog prevare. U obrazloženju svoje odluke sud je istakaoda “o takvom prigovoru može i treba da odlučuje arbitraža jer bi, inače, arbi-tražni postupak, za koji se očekuje da obezbedi brzo i jednostavno rešenjespora, mogao biti vrlo lako osujećen u svakoj prilici pozivom na takav prigo-vor”. Kao jedini izuzetak, sud je naveo situaciju kada se jedna od stranaka po-ziva na prevaru koja je uticala na ugovaranje same arbitražne klauzule. “U ta-kvom slučaju, odluka pripada sudu, a ne arbitraži”.30

Samostalnost arbitražne klauzule proklamovana je i u Pravilniku Ame-ričkog udruženja za arbitražu, koji u članu 15.2. izričito predviđa da arbitra-žni sporazum predstavlja samostalni ugovor.

Pravni efekat zaključenog arbitražnog sporazuma ogleda se u tomešto je sud, pred kojim se pokrene “parnica ili drugi postupak o pravnom pi-tanju koje treba da se poveri na rešavanje arbitraži u skladu sa arbitražnimsporazumom u pismenom obliku“ ...dužan da prekine „postupak na zahtevjedne od stranaka dok se ne obavi arbitraža u skladu sa uslovima arbitražnogsporazuma, pod uslovom da stranka koja traži prekid postupka nije prekršilasvoju obavezu da učestvuje u navedenoj arbitraži” (&3. Saveznog zakona o ar-bitraži). Takođe, kada stranka odbija da učestvuje u arbitraži a postoji arbi-tražni sporazum u pismenoj formi, druga stranka može prisiliti ovu na uče-stvovanje u tom postupku tako što će izdejstvovati kod nadležnog suda31 dadonese odluku kojom se naređuje sprovođenje arbitraže na način predviđenarbitražnim sporazumom (&4. Zakona).

4. Arbitražni postupak

Proceduralne odredbe u Saveznom zakonu o arbitraži su prilično oskud-ne i dosta pitanja arbitražnog postupka njima nije uopšte ili nije dovoljnouređeno. To je primetno već kod pitanja pokretanja ovog postupka, o komeZakon ne sadrži ni jednu odredbu, za razliku od Pravilnika Američkog udru-ženja za arbitražu po kome se arbitražni postupak smatra pokrenutim onogdana kada je odgovarajući zahtev u pismenom obliku primljen u sekretarija-tu arbitraže.32 Pravilnik ove arbitraže nalaže da se odmah podnese i tužbenizahtev (član 2(3)), kao i depozit troškova (član 33), dok Sekretarijat tuženom


30 Ibidem.31 U ovom slučaju reč je o saveznom okružnom sudu SAD koji bi bio stvarno nadležan

da raspravi konkretni spor da nema arbitražnog sporazuma.32 Član 2(2) Pravilnika.

dostavlja tužbu na odgovor koji treba da bude u pismenoj formi, radi njego-vog daljeg prosleđivanja tužiocu.

Mesto arbitraže stranke određuju arbitražnim sporazumom, a kada oneto ne učine sud će ga odrediti u sklopu odluke po zahtevu stranke da narediodržavanje arbitraže i to će biti neko mesto na teritoriji okruga u okviru nje-gove nadležnosti (&4 Saveznog zakona o arbitraži). Kada je, međutim, reč oarbitražama uređenim Drugim poglavljem Saveznog zakona o arbitraži (ar-bitraže u režimu Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitra-žnih odluka), paragrafom 206. je predviđeno da sud “može da naredi da sesprovodi arbitraža u skladu sa arbitražnim sporazumom u bilo kojem mestukoje je predviđeno arbitražnim sporazumom, bez obzira da li se to mesto na-lazi na teritoriji SAD ili izvan nje...”. Pitanje mesta održavanja arbitraže, kadao tome ne postoji sporazum stranaka, ređe se postavlja ako one povere reša-vanje spora nekoj institucionalnoj arbitraži, s obzirom da njihovi pravilnicipredviđaju rešenje za te situacije, najčešće će se postupak voditi u mestu se-dišta arbitraže ili u mestu koje odredi arbitražna institucija.33

Način imenovanja arbitara stranke takođe uređuju arbitražnim sporazu-mom. U nedostatku njihove autonomije volje u vezi sa ovim pitanjem arbi-tražni sporazum će biti punovažan, ali arbitre će imenovati sud na predlog za-interesovane stranke. Pravilo je da sud imenuje jednog arbitra u predmetu, asamo kada potrebe slučaja nalažu može odrediti i više arbitara ili umpire ar-bitra (&5 Zakona). Pravilo o arbitru pojedincu je specifičnost američkog ar-bitražnog prava, pošto u uporednom pravu preovlađuje shvatanje da arbitra-ža treba da sudi u veću koje čini neparan broj arbitara (po pravilu tri). Poredtoga, u američkom pravu arbitra imenuje sud na predlog bilo koje strane usporu, dok je u uporednom pravu uobičajeno da svaka stranka imenuje pojednog arbitra, pa onda oni da imenuju trećeg34. Rešenje Saveznog zakona oarbitraži u pogledu broja arbitara sledi i Pravilnik arbitraže pri Američkomudruženju za arbitražu, po kome se u postupku imenuje jedan arbitar u slu-čaju da stranke ovo pitanje nisu uredile arbitražnim sporazumom, osim kadaokolnosti slučaja upućuju na potrebu imenovanja tri arbitra (član 5. Pravilni-ka). Kada je arbitražno veće sastavljeno od tri arbitra pa je jednom prestalafunkcija, postupak se može nastaviti i pred dva arbitra (čl. 8. i 11. Pravilnika).


33 Članom 13(1) Pravilnika AAA predviđeno je da o mestu arbitraže, ako ono nije do-govoreno arbitražnim sporazumom, preliminarno odlučuje sekretarijat arbitraže, a definitiv-no arbitražni tribunal u roku od 60 dana od dana njegovog konstituisanja.

34 Na primer čl. 10(2) i 11. UNCITRAL Model zakona o arbitraži, čl. 8.2. Pravilnika ICCarbitraže, kao i većina nacionalnih propisa o arbitraži. Pravilo o jednom arbitru, osim akookolnosti slučaja ne upućuju na drugačije rešenje, primenjuje se i pred Londonskim sudommeđunarodne arbitraže (London Court of Internatiinal Arbitration)

Za arbitra može biti imenovano svako lice, nezavisno od toga da li je onoamerički državljanin ili ne. Ograničenje u pogledu ličnosti arbitra postoji sa-mo u odnosu na sudije državnih sudova i one ne mogu obavljati ovu funkci-ju pošto je to određeno Pravilnikom o ponašanju sudija koji je usvojila Ame-rička advokatska komora.35

Izuzeće arbitara je pitanje o kome se Savezni zakon o arbitraži uopšte neizjašnjava, zbog čega i nije neobično što se takvi zahtevi retko postavljaju upostupcima pred američkim arbitražama. To praktično znači da su strankeprinuđene da sačekaju da se arbitražni postupak okonča, pa tek onda moguda u zahtevu za poništenje arbitražne odluke pred redovnim sudom istaknuprigovore na pristrasnost ili kvalifikacije arbitara. Uviđajući nepovoljnostovakvog zakonskog rešenja za stranke, pravilnici većine institucionalnih arbi-traža sadrže detaljne odredbe o ovom pitanju. Tako, na primer, PravilnikAmeričkog udruženja za arbitražu u članu 7. propisuje da se izuzeće arbitramože zatražiti iz bilo kog razloga koji ukazuje na opravdanu sumnju u nepri-strasnost ili nezavisnost arbitra, a da o zahtevu za izuzeće odlučuje arbitražnainstitucija na osnovu diskrecionog prava (član 8.).

Pravo arbitražnog tribunala da sam odlučuje o svojoj nadleženosti je, uizvesnoj meri, ograničeno u američkom pravu time što se odredbe Saveznogzakona tumače tako da je za rešenje ovog pitanja nadležan sud, osim kada sustranke na nedvosmislen način izrazile želju da to pitanje povere na rešavanjearbitrima. U takvim slučajevima odluka tribunala kojom odlučuje o svojojnadležnosti može biti predmet preispitivanja u postupku poništenja arbitra-žne odluke na osnovu bilo kog razloga navedenog u & 10 Zakona.

Arbitraža sudi po pravilima postupka koje su stranke odredile kao mero-davno u arbitražnom sporazumu. Pošto Savezni zakon ne predviđa rešenje zasituaciju kada se stranke ne dogovore oko ovog pitanja, praksa pokazuje daarbitraža najčešće primenjuje pravila koja su na snazi u mestu arbitraže. Čaki kada stranke ugovore da će u postupku biti merodavno određeno pravo, ar-bitraža je dužna da primeni imperativne procesne odredbe mesta u kome za-seda, a dispozitivne u meri u kojoj nisu u suprotnosti sa arbitražnim pravili-ma čiju su primenu stranke ugovorile.36 Kada je o Pravilniku Američkogudruženja za arbitražu reč, ovom pitanju posvećena je dovoljna pažnja i pred-viđeno je da će sekretarijat arbitraže preliminarno odlučiti o pravilima koja ćese primeniti u postupku, dok o tome definitivno odlučuje arbitražni tribunalu roku od 60 dana od dana konstituisanja (član 13(1)).


35 Holtzmann, Howard M, National Report - United States, str. 125, navedeno prema M.Stanivuković, op. cit, str. 124.

36 Holtzmann, Howard, M., National Report - United States, str. 132, navedeno premaM. Stanivuković, op. cit, str. 130.

I za merodavno materijalno pravo važe slična pravila - stranke su slobod-ne da ga odrede u arbitražnom sporazumu, a kada one to ne učine arbitri ćeodlučiti koje će pravo primeniti na meritum.37

U toku trajanja arbitražnog postupka moguće je sprovoditi privremenemere i za to je, po odredbama Saveznog zakona o arbitraži, nadležan sud. Pa-ragrafom 8. Zakona ustanovljeno je pravo zainteresovane stranke da od nad-ležnog suda zatraži sprovođenje privremene mere u sporovima iz oblasti po-morske trgovine i plovidbe, i to zaplenom broda ili druge imovine koja pri-pada stranci u sporu. Imajući u vidu da pitanje dopuštenosti određivanja isprovođenja privremenih mera od strane suda u ostalim vrstama sporova ni-je uređeno Zakonom, ono je dugo vremena bilo sporno u američkoj sudskojpraksi; sudovi su čak odbijali da sprovode ove mere sa obrazloženjem da imnije dopušteno da o tome odlučuju na osnovu člana II(3) Njujorške konven-cije o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka, koji predviđa da sud u slu-čaju postojanja arbitražnog sporazuma može samo stranke da uputi na arbi-tražu.38 Kako se Vrhovni sud još uvek nije izjasnio o ovom pitanju, to se upraksi i dalje sreću različita rešenja tim povodom pa bi stranke ovaj problemmogle prevazići tako što bi u arbitražnom sporazumu dogovorile primenuproceduralnih pravila koja izričito dopuštaju određivanje i sprovođenje pri-vremenih mera u arbitražnom postupku od strane državnog suda, ili da sa-me predvide to pravo u pomenutom sporazumu.

Ugovaranjem nadležnosti odgovarajuće institucionalne arbitraže pitanjeodređivanja i sprovođenja privremenih mera se prevazilazi pošto većina pra-vilnika ovih institucija sadrži pravila o tome. Tako, na primer, Pravilnik Ame-ričkog udruženja za arbitražu u članu 31. dopušta arbitražnom tribunalu daodređuje privremene mere na zahtev zainteresovane stranke u slučajevimakada nađe da je to opravdano. Posebno zanimljivo rešenje o ovom pitanju sa-držano je u Pravilima Međunarodnog instituta za prevenciju i rešavanje spo-rova (International Institute for Conflict Prevention and Resolution),39 po ko-jima Institut, na zahtev zainteresovane strane, pre formiranja arbitražnog tri-bunala može da imenuje specijalnog arbitra koji će odlučiti o zahtevu za spro-


37 Savezni zakon o arbitraži ovo pitanje ne uređuje posebnim odredbama, dok je ono upotpunosti regulisano u članu 28(1) Pravilnika američkog udruženja za arbitražu

38 Mc Creary Tire& Rubber Co. v. CEAT S.p.A, 501 F.2d 1032 (3d Cir.1974), I.T.A.D.Associates Inc. v. Podar Broghers, 636 F. 2d 75 (4th Cir. 1981), Cooper v. Ateliers de la Mo-tobecane, S.A. 57 N.Y. 2d 408, 442 N.E. 2d 1239, 456 N.Y.S. 2d 728 (1982), navedeno premaM. Stanivuković, op. cit, str. 129.

39 Reč je o neprofitnoj nevladinoj organizaciji koja se bavi alternativnim rešavanjemsporova (putem arbitraže i u postupku mirenja). Sedište ove organizacije je u Njujorku, a va-žeći pravilnik je poslednji put menjan 1. novembra 2007. godine. O ovoj organizaciji i nje-nom pravilniku: http://www.cpradr.org/

vođenje privremenih mera40 i na taj način zaštiti interese zainteresovane stra-ne čak i pre formiranja arbitražnog tribunala. Uobičajeno, zainteresovanastrana bi morala da sačeka da se formira arbitražni tribunal, što ponekad mo-že potrajati i po nekoliko meseci, pa tek onda da postavi zahtev za određiva-nje i sprovođenje privremene mere, za koje vreme joj može biti naneta nena-doknadiva šteta.

Kada je o ostalim proceduralnim odredbama reč, Savezni zakon o arbi-traži, opet, ne sadrži odredbe koje bi uredile pitanje zastupanja stranaka u po-stupku, načina na koji one iznose svoje stavove, izvođenja dokaza, obavezno-sti sprovođenja usmene rasprave itd. U nedostatku posebnih zakonskih pra-vila, sva pomenuta i druga pitanja arbitražnog postupka rešavaju se po pra-vilima i propisima merodavnog procesnog prava, najčešće zakona države ukome arbitraža zaseda. Za razliku od zakona, pravilnici institucionalnih arbi-traža sva relevantna pitanja postupka detaljno uređuju.

5. Arbitražna odluka

Savezni zakon o arbitraži ne predviđa posebna pravila o formi i sadržiniarbitražne odluke, ali se na osnovu nekih njegovih članova41 zaključuje daodluka arbitara treba da bude u pismenoj formi. Njujorška konvencija o pri-znanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, koja je inkorporisana u Drugopoglavlje Saveznog zakona o arbitraži, takođe ukazuje na potrebu da arbitra-žna odluka bude u pisanom obliku.42 I pravilnici institucionalnih arbitraža popravilu uređuju ovo pitanje, pa tako Pravilnik Američkog udruženja za arbi-tražu predviđa obaveznost pismene forme za arbitražnu odluku, ali i elemen-te koje mora da sadrži.43 Štaviše, ovaj pravilnik predviđa mogućnost da arbi-tražni tribunal donosi različite vrste arbitražnih odluka, kako konačne, tako iprivremene arbitražne odluke, međuodluke i delimične arbitražne odluke.44


40 Član 14. Pravilnika.41 Na primer na osnovu člana 13. koji uređuje pitanje potvrđivanja arbitražne odluke

od trane suda, kao i n osnovu člana 9. koje uređuje pitanje potvrđivanja arbitražne odlukeod strane suda.

42 Članom IVNjujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka jepredviđeno da stranka mora da podnese original ili overenukopiju te odluke nadležnom su-du.

43 Tako je članom 27. Pravilnika AAA predviđeno da odluku mora da potpiše arbitarpojedinac, odnosno većina arbitara ako je sudilo arbitražno veće; obavezno mora biti ozna-čeno mesto donošenja odluke (po pravilu je reč o mestu sedišta arbitraže) i datum kada jedoneta; ali i ostale obavezne elemente u skladu sa primenjenim procesnim pravom, ako onoto nalaže.

U američkom pravu se smatra da je arbitraža donošenjem konačne odlu-ke ispunila svoju dužnost i da je arbitražni tribunal, kao sud nastao na osno-vu privatnog sporazuma stranaka, prestao da postoji u momentu kada je do-neo konačnu odluku o sporu. U skladu sa navedenim, on ne može ponovo bi-ti konstituisan na osnovu istog sporazuma jer je taj sporazum ispunjen u ce-lini donošenjem konačne arbitražne odluke, zbog čega se zahtevi za njeneeventualne naknadne izmene i ispravke ne mogu postavljati arbitraži već is-ključivo nadležnom sudu. Sud, na osnovu odredbi stava 1. paragrafa 11. Sa-veznog zakona o arbitraži, može očigledne greške ili manjkavosti odluke daodstrani ako to ne utiče na odluku o meritumu, pa čak i da, u cilju “ostvari-vanja smisla arbitražne odluke i postizanja pravičnog rešenja za stranke” do-nese odluku o izmeni ili ispravci arbitražne odluke (stav 2. istog paragrafa).U uporednom pravu, za razliku od američkog, nije uobičajeno da sudoviimaju ovako široka ovlašćenja u odnosu na arbitraže.

Analizirajući pravilnike institucionalnih arbitraža kada je o ovom pitanjureč, još jednom se srećemo sa činjenicom da ovi izvori prava napuštaju zakon-sku koncepciju koja je u praksi ocenjena kao nepovoljna za stranke zbog to-ga što usporava i otežava postupak rešavanja sporova. Tako, na primer, Pra-vilnik Američkog udruženja za arbitražu ovo pitanje uređuje prediviđajući dastranke mogu, u roku od 30 dana od dana prijema odluke, od arbitražnog tri-bunala zatražiti njeno tumačenje, korekciju ili dopunu, o čemu je tribunal du-žan da postupi kada nađe da je zahtev opravdan, u roku od 30 dana od danaprijema takvog zahteva.45

Arbitražne odluke u američkom pravu nemaju dejstvo pravosnažne sud-ske odluke sve dok ne budu upodobljene sa sudskom presudom u odgovara-jućem postupku pred nadležnim sudom. Pravilo važi kako za domaće, tako iza strane arbitražne odluke, pri čemu se stranim smatraju sve odluke donetevan teritorije SAD, kao i odluke donete na njenoj teritoriji ako stranke u spo-ru imaju strano državljanstvo ili prebivalište u inostranstvu.46

Potvrđivanje arbitražne odluke pred nadležnim sudom mora se zatražitiu odgovarajućem roku, a prema Saveznom zakonu o arbitraži to je godinudana od dana njenog donošenja (član 9), odnosno tri godine kada je reč o od-


44 O vrstama arbitražnih odluka videti detaljnije kod K. Jovičić, Odluke međunarodnihtrgovinskih arbitraža koje se mogu poništavati pred sudom, Pravni život br. 12/2007, str. 583-596.

45 Član 30(1) Pravilnika.46 Bergsen v. Joseph Muller Corp., 548 F. Supp. 650 (S.D.N.Y. 1982), aff d, 710 F. 2d 928

(2d cir.1983), navedeno prema M. Stanivuković, op. cit, str. 127.

luci iz Drugog poglavlja Zakona (član 207). Sud je dužan da arbitražnu odlu-ku potvrdi uvek kada ona nije poništena, izmenjena ili ispravljena i ako nije utoku postupak radi njenog poništenja, izmene ili ispravke.

6. Poništenje arbitražnih odluka

Pošto arbitražne odluke nisu izjednačene po dejstvu sa presudama dr-žavnih sudova, neophodno je da one to svojstvo steknu u odgovarajućem po-stupku pred redovnim sudom. Tek nakon što se ovaj postupak sa uspehomokonča, arbitražna odluka postaje podobna za prinudno izvršenje. Kada sudodbije zahtev za potvrđivanje arbitražne odluke, to ne sprečava stranku daponovo, pred nekim drugim sudom, pokrene postupak sa istim zahtevom uokviru zakonom predviđenog roka, pod uslovom da arbitražna odluka nije umeđuvremenu izmenjena, ispravljena ili poništena.

Poništenje odluka koje donose međunarodne trgovinske arbitraže je ure-đeno Prvim poglavljem Saveznog Zakona o arbitraži, koji tom pitanju posve-ćuje samo jedan član (§10). Njime je predviđeno da svaka stranka koja je uče-stvovala u arbitražnom postupku ima pravo da pokrene postupak poništenjaarbitražne odluke u sledećim slučajevima:

a) Ako je donošenje arbitražne odluke obezbeđeno putem mita,prevareili drugih nedozvoljenih sredstava;

b) Ako su arbitri ili neki od njih bili očigledno pristrasni ili podmićeni;c) Ako su arbitri krivi zbog toga što su odbili da odlože raspravu mada

je stranka dokazala da za to postoje opravdani razlozi, ili zbog toga štosu odbili da izvedu važne dokaze bitne za rešavanje spora; ili zbog to-ga što su nekim drugim pogrešnim postupcima povredili prava bilokoje od stranaka;

d) Ako su arbitri prekoračili svoja ovlašćenja, ili su tako nekvalitetno vr-šili svoja ovlašćenja da nisu došli do zajedničke, konačne i definitivnearbitražne odluke o predmetu spora koji im je poveren na rešavanje.

Postupak u kome se odlučuje o poništenju arbitražne odluke je parnič-ni po vrsti i pokreće ga zainteresovana stranka zahtevom za poništenje. Iakoje stavom 1. paragrafa 10 Zakona izričito predviđeno da se zahtev podnosi sa-veznom sudu u SAD u okrugu u kojem je odluka doneta, ova odredba je narazličite načine tumačena od strane sudova: dok su jedni smatrali da je reč opropisu obavezujućeg karaktera, drugi su bili mišljenja da je norma više upu-ćujuća, te da su moguća i drugačija rešenja. Tako su se, na primer, pojedinisudovi oglašavali mesno nadležnim da postupaju po zahtevima za poništenjearbitražne odluke i na osnovu činjenice da se u istom mestu već vodi postu-pak za potvrđivanje te odluke,47 ili za njeno prinudno izvršenje.48 I u određi-vanju stvarne nadležnosti sudova su zabeležena različita postupanja pošto su


neki nacionalni sudovi smatrali, i pored toga što su zakonom postupci poni-štenja arbitražnih odluka izričito povereni saveznim sudovima, da sa tim su-dovima imaju konkurentnu nadležnost u obavljanju ovih poslova.49

Ocenjivanje blagovremenosti zahteva za poništenje arbitražne odlukeje, takođe, vršeno na različite načine, s obzirom da to pitanje nije uređeno za-konom. Naime, odredbe §12 predviđaju da se “obaveštenje o podnošenjupredloga za poništaj, izmenu ili ispravku arbitražne odluke mora dostaviti su-protnoj stranci ili njenom punomoćniku u roku od tri meseca od dana kadaje arbitražna odluka doneta ili dostavljena strankama,” na osnovu čega se za-ključuje da se i zahtev za poništenje arbitražne odluke može podneti u nave-denom roku. Veći deo sudske prakse je zauzeo stav da je reč o roku koji je pre-kluzivan, mada su pojedini sudovi cenili kao blagovremene i zahteve podne-te po njegovom isteku, pod uslovom da se oni koriste kao sredstvo protiv po-tvrđivanja arbitražne odluke pred sudom. Tako se tolerisalo podnošenje zah-teva za poništenje sve do isteka roka u kome se može zatražiti potvrđivanjearbitražne odluke pred sudom.50

Nedoumice u vezi sa rokom za podnošenje zahteva za poništenje arbitra-žne odluke izaziva i to što nije precizno određeno kada on počinje da teče; dali je to dan kada je arbitražna odluka doneta ili dostavljena strankama. Poredtoga, ni pitanje eventualnog prekida u njegovom trajanju za vreme dok arbi-traža odlučuje po zahtevu za ispravku ili dopunu odluke nije zakonom ure-đeno, što dodatno doprinosi pravnoj nesigurnosti stranaka.

Oskudno zakonsko regulisanje je karakteristično i za određivanje poljaprimene odredbi Prvog poglavlja Zakona u postupcima za poništenje odlukameđunarodnih trgovinskih arbitraža, pa se u praksi postavilo pitanje da li setaj režim primenjuje, i pod kojim uslovima, u svim postupcima poništenjaodluka međunarodnih trgovinskih arbitraža ili se, kada su predmet ponište-nja odluke koje potpadaju pod Drugo i Treće poglavlje Zakona, primenjujuneka posebna pravila. U nedostatku pisanih pravila sudska praksa je i u reša-


47 Fukaya Trading Co. v. Eastern Marine Corp., 322 F-Supp. 278, 280 (S.D.N.Y. 1971);Cat Am. Co. v. Pearl Grange Fruit Exchange, Inc., 292 F. Supp. 549 (S.D.N.Y. 1968); Paul Alli-son, Inc. v. MInikin Storage of Omaha, Inc., 452 F. Supp. 573 (D.Neb. 1978).

48 Tesoro Petroleum Corp. v. Asamera (South Sumatra) Ltd, 798 F.Supp. 400 (W.D.Tex1992); Smiga NI Metal Services, Inc. v. ICM Steel Corp. 514 F.Supp. 164 (N.D.Ill. 1981).

49 Lee v. Dean Vitter Reynolds, Inc., 594 So.2d 783 (Fla. Ct. App 1992); United ServicesGeneral Life Co. v. Bauer, 568 So.2d 1321 (Fla. Ct. App. 1990); Hilton Construction Co. v. Mar-tin Mechanical Contractors, Inc., 308 S.E.2d 830 (Ga. 1983).

50 Chaffeurs Union No.264 v. Ruan Transp. Corp., 473 F.Supp. 298 (N.D.Ind. 1979); PaulAllison, Inc. v. Minikin Storage of Omaha, Inc., 452 F.Supp. 573 (D. Neb. 1978); Riko Enter-prises, Inc. v. Seattle Supersonics Corp., 357 F. Supp. 521 (S.D.N.Y. 1973).

vanju ovog pitanja različito postupala. Tako se, na primer, Distriktski sud uTeksasu oglasio nenadležnim za vođenje postupka za poništenje arbitražneodluke, koja potpada pod režim Drugog poglavlja Saveznog zakona o arbitra-ži, zbog toga što njegova nenadležnost u konkretnom slučaju proizlazi iz od-redbi §10 Zakona.51 U zauzimanju ovakvog stava sud je posebno cenio činje-nicu da o pitanju određivanja nadležnog suda za vođenje postupka za poni-štenje arbitražne odluke nema specijalnih odredbi u Drugom poglavlju Zako-na, na osnovu čega je zaključio, a ovo u skladu sa §208 Zakona,52 da u takvimslučajevima treba primeniti relevantne odredbe Prvog poglavlja. Kako one,između ostalog, predviđaju da o poništenju arbitražnih odluka odlučuje sudu okrugu u kome je odluka doneta, a odluka je doneta u Njujorku, to zahtevza poništenje treba odbaciti zbog nenadležnosti.

Suprotno od izloženog stava, Distriktski sud u Njujorku je u jednom po-stupku, koji se takođe vodio po zahtevu za poništenje arbitražne odluke kojapotpada pod režim Drugog poglavlja saveznog Zakona o arbitraži, primenioodgovarajuću odredbu Drugog poglavlja Zakona, a ne Prvog, kada je cenio bla-govremenost zahteva za poništenje arbitražne odluke.53 Naime, sud je dopustiopodnošenje tog zahteva u toku trajanja postupka za potvrđivanje arbitražneodluke, pri tom uzimajući u obzir rokove predviđene odredbama §207 DrugogPoglavlja Saveznog zakona o arbitraži, ne obazirući se na odredbe §9 Prvog Po-glavlja tog zakona, kojim je isto pitanje uređeno na drugačiji način.54

Pitanjem uslova pod kojima se mogu poništavati arbitražne odlukekoje potpadaju pod režim Drugog i Trećeg poglavlja Saveznog zakona o arbi-traži se, osim sudova, bavila i pravna teorija. Čini se da najbolje argumentuje


51 Tesori Petroleum Corp. v. Asamera (South Sumatra) Ltd, 798 F.Supp. 400 (W.D. Tex.1992).

52 Paragraf 208. Saveznog zakona o arbitraži glasi: “Odredbe Prvog poglavlja se Prime-njuju na parnice i postupke koji su pokrenuti na osnovu odredaba ovog poglavlja ukoliko ni-su u suprotnosti sa odredbama ovog Poglavlja ili sa odredbama Konvencije u tekstu koji jeratifikovan od strane SAD.

53 Jamaica Commodity Trading Co. v. Connell Rice & Sugar Co., 1991 U.S. Dist. Lexis8976 (S.D.N.Y. 1991).

54 §207 Drugog poglavlja Saveznog zakona o arbitraži predviđa da se potvrđivanje ar-bitražne odluke, koja potpada pod režim tog Poglavlja, može zatražiti u roku od tri godineod dana kada je odluka doneta. Sud je u konkretnom slučaju, u skladu sa uverenjem da jedopušteno podnošenje zahteva za poništenje arbitražnih odluka za vreme trajanja postupkaza njihovo potvrđivanje, dozvolio podnošenje tog zahteva u okviru navedenog roka. Da jeprimenio odgovarajuću odredbu iz Prvog poglavlja Zakona (§9), sud bi morao odbiti zahtevza poništenje s obzirom da je podnet po isteku godinu dana od dana donošenja arbitražneodluke, koliko iznosi rok za potvrđivanje arbitražnih odluka po režimu Prvog poglavlja Za-kona.

svoj stav G. Born, koji smatra da sve arbitražne odluke koje donose međuna-rodne trgovinske arbitraže treba da budu poništavane po režimu Prvog po-glavlja Saveznog zakona o arbitraži, a ne po ostalim odredbama Saveznog za-kona, niti po pravilima koja za ta pitanja predviđaju nacionalni zakoni. Takavpristup proizlazi, po mišljenju autora, na osnovu §208 Zakona, kojim je izri-čito predviđena supsidijerna primena odredbi Prvog poglavlja u parnicama ipostupcima pokrenutim na osnovu Drugog poglavlja, pod uslovom da sanjim nisu u suprotnosti. To, nadalje, proizlazi i iz §203 Zakona, koji predvi-đa nadležnost saveznih sudova da odlučuju u prvostepenim postupcima nakoje se primenjuje Konvencija, a savezni sudovi rešavaju predmete primenomsaveznih propisa.55

Kada sud, nakon sprovedenog postupka poništenja arbitražne odluke,nađe da je zahtev za poništenje osnovan, on tu odluku može samo da poni-šti, bez mogućnosti da raspravi i meritum spora među strankama. Izuzetno,kada je razlog poništenja nepostojanje arbitražnog sporazuma ili nearbitrabil-nost predmeta spora, sud može da odlukom o poništenju i meritorno raspra-vi spor koji je arbitražnom odlukom bio rešen.

Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka poništenih u zemlji porekla pred američkim sudovima

Kada inicira postupak poništenja jedne odluke koju je donela međuna-rodna trgovinska arbitraža stranka, po pravilu, želi da spreči mogućnost nje-nog prinudnog izvršenja. Najbolje izglede da taj cilj ostvari ona ima kada po-stupak sprovede pred sudom države kojoj pripada odluka koju je arbitražadonela, pošto je princip da se arbitražne odluke poništene u zemlji porekla nemogu priznavati i prinudno izvršavati zaštićen ne samo brojnim nacionalnimpropisima, već i međunarodnim konvencijama. I Njujorška konvencija o pri-znanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, koja je među najšire prihvaće-nim u svetu, u stavu 1 člana V predviđa: “Priznanje i izvršenje odluka bićeodbijeni, na zahtev stranke protiv koje se odluka ističe, jedino ako ta strankapodnese dokaz nadležnoj vlasti zemlje u kojoj su traženi priznanje i izvršenje:.... (e) da odluka još nije postala obavezna za stranke ili da ju je poništila iliobustavila nadležna vlast u zemlji u kojoj, ili na osnovu čijeg je zakona done-ta odluka”.

SAD su potpisnice Njujorške konvencije i stranka bi mogla da računa saprimenom navedenog principa pred američkim sudovima. Međutim, ona bi


55 G.Born, International Commercial Arbitration, Commentary and Materials, KluwerLaw International, 2001, str. 768.

morala da ima i određene rezerve u tom pogledu, pošto su američki sudovimeđu retkima u svetu, i po tome su specifični, koji su pokazali nešto više flek-sibilnosti u njegovoj primeni.

Naime, odlukom koju je doneo Distriktski sud u Kolumbiji 1996. godi-ne, u predmetu poznatom u međunarodnom arbitražnom pravu kao “slučajChromaloy”,56 učinjen je presedan i odobreno je prinudno izvršenje odlukekoju je donela međunarodna trgovinska arbitraža u Egiptu, a poništio Apela-cioni sud u Kairu. Da bi se razumelo kako je do ovakve odluke došlo potreb-no je, pre svega, poći od različitih tumačenja člana V stav 1 Njujorške kon-vencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, koja su posledicarazlika u originalnoj engleskoj i francuskoj verziji njegovog teksta.

U engleskom tekstu Konvencije stoji: “Priznanje i izvršenje odluka možebiti odbijeno.....”,57 dok prevod francuskog teksta glasi: “Priznanje i izvršenjeodluka će biti odbijeno....”.58 Sadržina engleskog teksta se tumači kao da jeKonvencijom naveden najširi krug razloga zbog kojih se može odbiti izvrše-nje strane arbitražne odluke, s tim što svaka država ima pravo da, u skladu sasopstvenim propisima, bude i liberalnija u tom pogledu. Smatra se da to po-sebno omogućava član VII Konvencije,59 kojim se dozvoljava da sud, ipak,prizna i arbitražnu odluku poništenu u zemlji njenog porekla kada unutra-šnje zakonodavstvo ili međunarodni sporazumi zemlje u kojoj je zatraženopriznanje i izvršenje poništene arbitražne odluke to dopuštaju.

S druge strane, zagovornici francuske verzije teksta citiranog člana nagla-šavaju njegovu obavezujuću prirodu, smatrajući da je sud dužan da odbijepriznanje i izvršenje arbitražne odluke uvek kada utvrdi da postoji bilo kojaizričito navedena okolnost, uključujući i poništenje odluke u zemlji porekla.U prilog svog stava oni navode i činjenicu da sve ostale zvanične verzije tek-sta Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka(osim engleske), sadrže identičnu formulaciju.


56 Presuda Distriktskog suda u Kolumbiji objavljena je u Yearbook Commercial Arbitra-tion, A.J. van den Berg (ed), Vol. XXII (1997), str. 1001-1012.

57 Engleski tekst člana V stav 1 Njujorške konvencije glasi: “Recognition and enforce-ment of the award may be refused ... only if ...”.

58 Francuski tekst člana V stav 1 Njujorške konvencije glasi: “La reconnaissance etl’exécution de la sentence ne seront refusées...”

59 Član VII stav 1. Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih od-luka glasi: “Odredbe ove konvencije ne diraju u važnost multilateralnih ili bilateralnih spora-zuma koje su zaključile države ugovornice u pogledu priznanja i izvršenja arbitražnih odlu-ka i ne lišavaju ni jednu zainteresovanu stranku prava koje bi mogla imati da se koristi nekomarbitražnom odlukom na način i u meri koji su dopušteni zakonodavstvom ili ugovorima ze-mlje u kojoj se poziva na odluku”.

Iako je francuski tekst bliži shvatanju o obaveznom odbijanju priznanja iizvršenja strane arbitražne odluke poništene u zemlji porekla, upravo su fran-cuski sudovi prvi u svetu priznali i dozvolili prinudno izvršenje takvih arbi-tražnih odluka.60 Pored francuskih sudova, ovakvo mišljenje je podržao i Di-striktski sud u Kolumbiji u predmetu Chromaloy. Svoju odluku sud je zasno-vao na činjenici da američko pravo, koje je na osnovu člana VII Njujorškekonvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka primenio kaopovoljnije za stranku u konkretnom slučaju, ne predviđa da se arbitražna od-luka može poništiti zbog pogrešne primene materijalnog prava, što je bioosnov za njeno poništenje od strane kairskog suda. Ni prigovor presuđenestvari, koji je uložila nezadovoljna stranka pozivajući se na presudu Apelacio-nog suda u Kairu, sud nije uvažio sa obrazloženjem da se toj presudi ne mo-že priznati autoritet presuđene stvari, jer je ona protivna javnom poretkuSAD. Razlog zbog kojeg je ona u suprotnosti sa američkim javnim poretkomleži u činjenici, kako je to objasnio sud, što američki javni poredak nalaže ne-priznavanje odluka stranih sudova kada je američko pravo, koje se u konkret-nom slučaju primenjuje kao povoljnije pravo na osnovu člana VII Njujorškekonvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, povoljnije.61

Pravilo koje je postavio Distriktski sud u Kolumbiji u predmetu Chro-malloy, međutim, nije nekritički prihvatano i u rešavanju naknadnih, sličnihzahteva pred američkim sudovima i pored toga što sudska praksa ima prece-dentni karakter u američkom pravu. O tome, posebno, svedoče odluke upredmetima Baker Marine62 i Spier,63 koje bacaju potpuno novo svetlo naokolnosti pod kojima sudovi u SAD dopuštaju prinudno izvršenje arbitražnihodluka poništenih u zemlji porekla.


60 Odluke francuskih sudova da tako postupe zasnovane su na tumačenju članova V iVII Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, koje je dao naj-viši sud u zemlji, po kome domaći sud može da odobri priznanje i izvršenje odluke koju jedonela međunarodna trgovinska arbitraža u inostranstvu i koja je poništena u zemlji pore-kla, pošto francusko pravo, koje se u takvim slučajevima primenjuje kao povoljnije za stran-ku koja to priznanje i izvršenje traži, među uslovima za odbijanje priznanja i izvršenja stra-ne arbitražne odluke ne predviđa i poništenje te odluke u zemlji porekla.Reč je o presudamau dva predmeta čuvena u međunarodnom arbitražnom pravu, poznata kao slučaj Norsolor islučaj Hilmatron. Detaljni prikaz svih relevantnih odluka u sluačaju Norsolor sa komentaromE. Gaillard, dat je u septembarskom izdanju International Legal Materials, The American So-ciety of International Law, 1985; a odluke koje se odnose na slučaj Hilmatron su objavljene uYearbook Commercial Arbitration, A.J. van den Berg (ed.), Vol. XXI (1996), str. 524 - 531.

61 Presude Distriktskog suda u Kolumbiji i Apelacionog suda u Kairu mogu se pogleda-ti u Yearbook Commercial Arbitration, A.J. van den Berg (ed.), Vol. XXII (1997), str. 1001-1012.

U predmetu Baker Marine se raspravljalo o dva spora koja su proizašla izugovora između Baker Marine Ltd., Danos & Curole Marine Contractors iChevron Ltd. Arbitražnom klauzulom je bilo predviđeno da će se svi sporovi,koji eventualno proizađu iz ugovora, rešavati u Nigeriji u skladu sa UNCI-TRAL Arbitražnim pravilima, uz supsidijernu primenu nigerijskog materijal-nog prava. Sporovi su raspravljeni i donete su dve arbitražne odluke, obe ukorist Baker Marine, koje su kasnije poništene od strane Saveznog Visokog su-da Nigerije; Baker Marine je pred američkim sudom zatražio prinudno izvr-šenje tih, poništenih arbitražnih odluka.

Američki sud je odbio da odobri prinudno izvršenje ovih odluka po-zivajući se na član V(1)(e) Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stra-nih arbitražnih odluka, koji poništenje arbitražne odluke u zemlji poreklapredviđa kao razlog za odbijanje njenog prinudnog izvršenja u drugoj zemljičlanici Konvencije. Nezadovoljan ovakvom odlukom Baker Marine se žaliovišem sudu s pozivom na član VII Njujorške konvencije, presudu u predme-tu Chromalloy i Prvo poglavlje Saveznog zakona o arbitraži. Apelacioni sud jeu drugostepenoj odluci odbio žalbu kao neosnovanu sa obrazloženjem da sustranke ugovorile da sedište arbitraže bude u Nigeriji, te da ni jednim stavomu svom ugovoru nisu spomenule američko pravo ili makar nagovestile da že-le da se na njihov ugovorni odnos primeni američko pravo.64

U predmetu Spier, u kome je odluka doneta dva meseca nakon što jeApelacioni sud odbio žalbu u predmetu Baker Marine, sud je takođe odbaciozahtev za odobrenje prinudnog izvršenja arbitražne odluke poništene u ze-mlji porekla. Ovde se radilo o arbitražnoj odluci koja je doneta u Italiji po tu-žbi Spier protiv Calzaturificio Tecnica, S.p.A, koju je poništio Kasacioni sudItalije. Sledeći primer presude u predmetu Baker Marine, sud je odbio zahtevza priznanje i izvršenje poništene arbitražne odluke s pozivom na članV(1)(e) Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih od-luka. I u obrazloženju ove presude sud je ukazao da ugovorni odnos strana-ka nema nikakve veze sa američkim pravom, te da se zbog toga ne može tra-žiti primena američkog, povoljnijeg prava na osnovu odredbi člana VII Nju-jorške konvencije.65


62 Baker Marine (Nig) Ltd. v. Chevron (Nig.) Ltd. 191 F.3d 194 (2d Cir. 1999).63 Spier v. Calzaturificio Tecnica S.p.A., 71ESupp.2d 279 (S.D.N.Y. 1999), reargument

den., 77 F.Supp.2d 405 (S.D.N.Y. 1999).64 O ovome videti opširnije kod Dana H. Freyer, United States Recognition and Enforce-

ment of Annulled Foreign Arbitral Awards, Journal of International Arbitration 17(2): 1-9,Kluwer Law International 2000, str. 5 -7.

Ovaj predmet je, takođe, stigao do Apelacionog suda u drugostepenompostupku, u kome je taj sud, razmatrajući prigovor podnosioca zahteva kojimje tražena primena pravila utvrđenog u predmetu Chromalloy, zapazio da sepresuda u predmetu Chromalloy, ipak, odnosi na jedan izuzetan slučaj, kojizbog toga nije podoban da formira pravilo. Razlog zbog kojeg je to tako je či-njenica, kako je obrazložio sud, da se u tom predmetu stranka, koja je izgu-bila spor, unapred bila odrekla prava na žalbu protiv arbitražne odluke.66

Odlukama u predmetima Baker Marine i Spier se “pravilo” uspostavlje-no u predmetu Chromalloy, po kome američki sudovi glatko dopuštaju pri-znanje i izvršenje stranih sudskih odluka poništenih u zemlji porekla kada jeameričko pravo, kao domaće, povoljnije za podnosioca zahteva, ozbiljno do-vodi u pitanje. Sudeći po navedenim odlukama njegova primena će presud-no zavisiti od toga u kolikoj meri je ugovorni odnos stranaka povezan sa ame-ričkim pravom.

ZAKLJUČAK

Pravni okvir za međunarodne trgovinske arbitraže u američkom pravuodređuje Savezni zakon o arbitraži, koji je karakterističan po tome što naoskudan način uređuje veći broj pitanja arbitražnog postupka. Zbog toga seu ovoj oblasti u bitnoj meri primenjuju i drugi izvori prava, pre svih sudskapraksa i pravilnici institucionalnih arbitraža. Opredeljujući se za doslednosttradiciji i sudskoj praksi formiranoj tokom više od osam decenija primene po-stojećeg zakona, SAD još uvek nisu svoje arbitražno pravo reformisale prihva-tajući rešenja koja dominiraju u uporednom pravu, koja su u najvećoj meriposledica uticaja UNCITRAL Model zakona o arbitraži.

Savezni zakon o arbitraži se od drugih sličnih propisa u uporednom pra-vu ne izdvaja po značaju koji pridaje autonomiji volje ugovornih strana priugovaranju arbitraže i po ograničavanju uplitanja suda u arbitražni postupak.Međutim, za određeni broj pitanja tog postupka on sadrži karakteristična re-šenja, koja su uticala na formiranje jednog, može se reći, specifičnog arbitra-žnog prava. Tako, na primer, arbitražni tribunal nije ovlašćen da sam odluču-je o svojoj nadležnosti osim u slučajevima kada stranke to njegovo pravo po-sebno utvrde u arbitražnom sporazumu. Kada arbitraža donese odluku o ovompitanju u skladu sa sporazumom stranaka, ona može biti pobijana u postupkuza poništenje arbitražne odluke iz bilo kog razloga predviđenog zakonom.


65 Dana H. Freyer, op. cit, str. 7- 8.66 Dana H. Freyer, op. cit, str. 8.

Postupak imenovanja arbitara i njihov broj su, takođe, pitanja za koja ame-ričko pravo ima posebna rešenja: savezni zakon postavlja pravilo o arbitru poje-dincu umesto o arbitražnom tribunalu, a kada stranke ne urede način imenova-nja arbitara - sud postavlja arbitra ili arbitre ili umpire arbitra na predlog bilo ko-je strane u sporu.

Kada je o obavezi arbitra da se izuzme iz arbitražnog postupka ili o proce-duri izuzeća arbitara reč, Savezni zakon o arbitraži ne sadrži odredbe po kojimatreba postupati. Zbog toga stranke pred arbitražom nemaju alternativu za slučajpostojanja primedbi na pristrasnost i kvalifikacije arbitara, osim da sačekaju dase arbitražni postupak okonča donošenjem konačne arbitražne odluke, pa tekonda da tu odluku osporavaju u postupku za njeno poništenje. Za razliku od Za-kona, najveći broj institucionalnih arbitraža u Americi predviđa detaljna pravilaza uređenje ovih pitanja i ugovaranjem njihove nadležnosti stranke, po pravilu,stiču mogućnost da u toku trajanja arbitražnog postupka postave i reše pitanjeizuzeća arbitra.

Određivanje i sprovođenje privremenih mera u arbitražnom postupku jejedna od tema koja Zakonom nije do kraja uređena, zbog čega nije neobično štoamerički sudovi takve zahteve rešavaju od slučaja do slučaja. Problema u vezi saovim pitanjem stranke, međutim, ne bi trebalo da imaju ako u svom arbitra-žnom sporazumu urede način njegovog rešavanja, bilo tako što bi se saglasile saprimenom arbitražnih pravila koja predviđaju mogućnost određivanja i sprovo-đenja privremenih mera, bilo da izričito predvide pravo da takvu meru zatražeod arbitraže ili suda. Iako ovo pitanje još uvek nije uređeno zakonom, niti se onjemu izjasnio Vrhovni sud, zapaža se trend da mnogi savezni sudovi prihvata-ju da odrede privremene mere u arbitražnim postupcima kada nađu da je toopravdano.

Kada je o korekcijama i ispravkama arbitražne odluke reč, američki zakonje, takođe, karakterističan po tome što dopušta ispravljanje arbitražne odluke sa-mo od strane suda, ne i od strane arbitražnog tribunala. Ovo pitanje je, među-tim, u pravilnicima institucionalnih arbitraža najčešće rešeno drugačije, tako štoje dopušteno arbitražnom tribunalu da se ponovo sastane radi rešavanja ovihzahteva.

I kod razloga za poništenje arbitražnih odluka predviđenih Saveznim zako-nom o arbitraži nailazimo na dva neuobičajena u uporednom pravu: kada je do-nošenje arbitražne odluke obezbeđeno putem mita, prevare ili drugih nedozvo-ljenih sredstava i kada su arbitri ili neki od njih bili očigledno pristrasni ili pod-mićeni. Postojanje ovih razloga u neposrednoj je vezi sa činjenicom da Zakonomnije predviđena mogućnost i postupak za izuzeće arbitara u toku trajanja arbi-tražnog postupka, te da eventualna pristrasnost ili upotreba nedozvoljenih sred-


stava od strane arbitara u postupku donošenja odluke mora biti sankcionisanana odgovarajući način.

Zbog pomenutih i drugih karakterističnih rešenja, te relativne neusklađeno-sti američkog zakona sa uporednopravnim rešenjima u oblasti arbitražnog reša-vanja međunarodnih trgovinskih sporova, u SAD je već duže vreme prisutnainicijativa da se izvrši njegova reforma i to po ugledu na Model zakon. Međutim,ova inicijativa u stručnoj javnosti još uvek nema dovoljnu podršku i protiv nje seističe da nije dobro menjati ono što tako dugo vremena daje pozitivne rezultateu praksi.

Imajući u vidu da broj međunarodnih trgovinskih sporova koji se povera-vaju na rešavanje američkim arbitražama stalno raste, to samo po sebi ukazujena činjenicu da Savezni zakon o arbitraži uspešno funkcioniše, zbog čega ne bitrebalo očekivati da u skorije vreme bude ozbiljno razmatrana mogućnost nje-gove promene. Tome sigurno nije doprineo savršen tekst Zakona, koliko činje-nica da su oni koji ga primenjuju vremenom formirali bogatu praksu koja je, umeri u kojoj im to Zakon dopušta, usaglašena sa savremenim trendovima u ovojoblasti. U tom smislu posebno se izdvajaju pravilnici institucionalnih arbitražakoje raspravljaju međunarodne trgovinske sporove koji, za razliku od zakona,detaljno uređuju sva bitna pitanja koja se pred tim arbitražama mogu postaviti.

Katarina Jovičić; MAInstitute of Comparataive Law, Belgrade

THE SETTLEMENT OF INTERNATIONAL TRADE DISPUTES IN FRONT THE AMERICAN

ARBITRATION

The legal framework for international trade arbitration in American law isgiven in the Federal Arbitration Act, whose main characteristic are scarce provi-sions governing arbitration proceedings. As a result, other sources of law are ap-plied in this field, primarily case law and rules of procedure of international ar-bitrations. Consequent to tradition and case law formed over eight decades ofapplying the present law, the USA has chosen not to reform its arbitration law


by accepting dominant solutions in comparative law, mainly inspired by theUNCITAL Model Law of Arbitration..

The Federal Arbitration Act is no different from other similar regulations incomparative law in terms of the importance given to party autonomy when itcomes to stipulating arbitration and limiting curial involvement in the arbitra-tion. However, it does have rather characteristic solutions regarding a number ofprocedural issues, resulting in a formation of specific arbitration law. For instan-ce, the arbitration tribunal is not authorised to decide on its own competence un-less so expressly stipulated by the parties in arbitration agreement. Once the ar-bitration reaches a decision on this matter in accordance with the party’s agree-ment, such decision can be challenged in the procedure for setting aside the ar-bitration award on any grounds prescribed by law.

The procedure for appointing arbitrators and their number are also mattersfor which specific solutions are provided in American law: federal law sets a ru-le on one arbitrator instead of an arbitration tribunal, and, should the partiesfail to regulate the manner of appointment of arbitrators – the court appointsthe arbitrator or arbitrators or the umpire at the proposal of any party to theproceedings.

When it comes the arbitrator is under a disclosure obligation, or to the pro-cedure for challenging arbitrators, the Federal Arbitration Act remains silent.Consequently, the parties before the arbitration having objections to arbitators’qualifications or impartiallity can only wait for the arbitration proceedings toend by the passing of final arbitration award and then challenge such decisionin separate proceedings. Unlike the Act, most institutional arbitrations in Ame-rica provide detailed rules governing these issues, enabling the parties to resolvethis issue during arbitration proceedings.

Availability of provisional remedies in arbitration proceedings are not com-prehensively regulated by the Act, and it hence not surprising that USA courtsresolve such issues on a case-to-case basis. However, the parties should not haveany problems with this issue if they regulate the manner in which it is to be re-solved in their arbitration agreement, whether by consenting to application ofarbitration rules envisaging the possibility of pronouncing and implementingprovisional measures, or by expressly providing the right to request the court orarbitration to pronounce such remedies. Even though this issue is still not regu-lated by law, and the Supreme Court still has not ruled on it, the trend is for USfederal courts to order provisional remedies where such remedies are warranted.

When it comes to modifications or corrections of award, the American lawis again, characteristic, by prescribing that corrections to arbitral award can onlybe made by court, not by the arbitration tribunal. Rules of Procedure of institu-


tional arbitrations generally resolve this issue in a different manner – by allo-wing the arbitration tribunal to meet again in order to rule on such requests.

Grounds for setting aside of award prescribed in USA Federal Act includetwo that are uncommon in comparative law: when the award was procured bycorruption, fraud or undue means or if there was evident partiality or corrup-tion in the arbitrators. The existence of these grounds is directly linked to the factthat the Act does not provide for the possibility of challenging arbitrators duringarbitration proceedings, and that hence manifest bias or misconduct on the partof arbitrators regarding the passing of decision must be adequately sanctioned.

Given its characteristic solution and relative incompatibility with compara-tive solutions in the field of arbitration in international trade disputes, the ideathat the US Federal Arbitrations Act should be reformed, using the UNICTRALModel Acct has been present for a long time. However, this initiative has not re-ceived sufficient support amongst legal practitioners and scholars, their main ar-gument being that there is no need to change rules that are still yielding positivepractical results.

The fact that the number of international trade disputes that are being re-solved by American arbitrations is constantly growing is a clear indication of thesuccessful functioning of the Federal Arbitration Act. Consequently, it would beunreasonable to anticipate it to be changed any time soon. This is certainly nota result of the good quality of the law, but rather of rich practice of those imple-menting the law, compatible, to the extent allowed by the Act, with contempo-rary tendencies in the field. In that respect, it is important to note the adoptedRules of Procedure of institutional arbitrations, which, unlike the Act regulate indetail all the important issues that may arise in proceedings before such arbitra-tions.

.


Dr Ivanka SpasićInstitut za uporedno pravo, Beograd

LEASING POSAO U SAD

Leasing posao je jedna od najznačajnijih tvorevina savremene poslovneprakse. Nastao u Sjedinjenim Američkim Državama pedesetih godina pro-šlog veka, leasing se proširio na sve kontinente, našao je svoju primenu ka-ko u industrijski i tehnički visoko razvijenim zemljama tako i u zemljamau razvoju i tranziciji.

Leasing poslovanje podrazumeva veoma široku (poslovnu) oblast sa ve-ćim brojem poslovnih transakcija dosta različitih među sobom; stoga jeneophodno napraviti odgovarajuće distinkcije između najznačajnijih obli-ka leasing poslova i utvrditi odgovarajuće sistematizacije. Takođe je neop-hodno razlikovati ekonomski (privredni) aspekt posla od pravnog sredstva(ugovora) putem koga se pomenuti ekonomski posao realizuje. Budući dasu SAD “zemlja porekla” leasing poslovanja interesantno je istaći brojnespecifičnosti leasing poslovanja koje postoje kako u poslovnom tako i upravnom sistemu ove zemlje.

Osim razmatranja osnovnih postulata leasing poslovanja (leasingtransakcija, leasing ugovor, osnovne vrste leasing poslova, pozitivne i nega-tivne strane primene leasinga ) u radu su analizirane specifičnosti različitihoblika leasing poslova, prvenstveno onih koji su najzastupljeniji u SAD (fi-nancial lease, equipment lease, leveraged lease, sale and leaseback, itd.).Budući da se leasing transakcija u sudskoj praksi SAD tretira na specifičannačin (kao true lease ili kao security) ovom pitanju je u radu posvećeno do-sta pažnje. Što se pitanja normativnog uređenja leasing poslova u SAD ti-če, ono je dobilo na značaju naročito posle reformi Jedninstvenog trgovač-kog zakonika (UCC-a ), koji je leasing poslovima, odnosno svim poslovimalease-a (zakupa) uopšte, posvetio čitavo poglavlje (čl. 2A).

Ključne reči: Leasing posao; leasing ugovor; true lease; security interest;conditional sale; Jedinstveni trgovački zakonik (UCC).

235

Leasing posao - pojam, ekonomski i pravni aspekti

Termin leasing obuhvata veći broj, semantički1 i pojmovno, veoma razli-čitih transakcija, stoga je neophodno na početku rada dati pregled najvažni-jih (mogućih) koncepata2 i odrediti o kom obliku (ili oblicima) će prevashod-no biti reči. Prilikom utvrđivanja pomenutih prioriteta glavni kriterijum bićezastupljenost određenog poslovnog (i adekvatnog pratećeg ugovornog) kon-cepta u praksi SAD.

Pojmom leasinga, kako je već rečeno, obuhvaćeni su različiti konceptual-ni oblici počevši od onih kojima se korisniku obezbeđuje korišćenje određe-ne (zakupljene) stvari ili objekta na kratak rok, pa do onih u kojima je zakupsredstvo odnosno metod da se finansira određeni posao, a nekad i nabavkaodređene (zakupljene) stvari. Između graničnih odrednica ovog pojma koje,sa jedne strane, predstavlja zakup stvari radi njenog korišćenja, a sa druge pr-venstveno finansiranje određenog privrednog posla (nabavke i upotrebe od-ređene opreme), postoji niz varijabli leasing posla koje su, više ili manje, za-stupljene u poslovnoj praksi pojedinih zemalja.

Pre nego što pređemo na razmatranje različitih modaliteta leasing poslakoji postoje treba napraviti još jednu pojmovnu diferencijaciju koja zapravoprethodi raspravi o karakteristikama leasinga i njegovim specifičnostima. Upitanju je distinkcija između posla u ekonomskom smislu reči i ugovora kaopravnotehničkog sredstava za realizaciju određenog privrednog (ekonom-skog) posla3. Da bi se posao leasinga realizovao (bez obzira da li se radi o fi-nansiranju nabavke opreme ili o nekoj prevashodno uslužnoj delatnosti za-kupnog karaktera) potrebno je zaključiti odgovarajući ugovor. Leasing ugo-vori će se delimično međusobno razlikovati u zavisnosti od toga o kakvom jeobliku privrednog posla reč, da li je on složeniji, specifičniji ili klasičniji. Bu-dući da je leasing posao u svim svojim vidovima poslovna transakcija, nasta-la i razvijena u poslovnoj praksi, to je uticalo i na ugovor kao pravni oblik. Slo-ženiji (finansijski) oblici leasinga podrazumevaju i složenije i specifičnije ugo-vore. Specifičnosti se odražavaju prvenstveno u (specifičnim) klauzulama ko-je se unose u te ugovore.

Imajući u vidu činjenicu da je leasing, bio on složen finansijski ili jedno-stavniji operativni ili renting oblik, obično transakcija sa određenom poslov-

236 DR IVANKA SPASIĆ

1 U engleskom jeziku termin lease znači zakup, to lease- zakupiti, uzeti stvar u zakup;ipak, ovaj termin nije i jedini termin koji se koristi za operaciju zakupljivanja stvari, u upo-trebi su i drugi kao hire, bailment.

2 Videti Analysis of Equipment Leasing Constracts, A Tehnical Paper, UN, New York,1984, str. 4.

3 V. I. Spasić, Ugovor o leasingu, Beograd, 1990, str. 40.

nom svrhom, i prateći ugovori su najčešće tipizirani; to su obično tzv. tipskiugovori sa standardnim klauzulama koje prate opšti uslovi poslovanja firmedavaoca leasinga. Naravno da složenost ugovora zavisi od složenosti posla ikomplikovanosti poslovne operacije o kojoj se konkretno radi.

Pre nego što se pređe na tipologiju leasing ugovora u SAD kao i na spe-cifičnosti pojedinih vrsta leasing poslova i ugovora, treba nešto reći o istorija-tu nastanka leasing posla.

Nastanak, razvoj i prednosti leasinga u odnosu na druge metode finansiranja investicija

Poslovi leasinga u današnjem obliku nastali su u periodu posle Drugogsvetskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama. Ako, pak, posmatramoovaj posao u najširem istorijskom kontekstu moglo bi se reći da njegovi pra-početci datiraju iz mnogo ranijih vremena4; ipak, treba naglasiti da se kodsvih ranoistorijskih oblika radi zapravo o različitim oblicima zakupa odnosnonajma uopšte. Ovi obici predstavljaju preteče leasing posla samo posredno,preko zakupa (odnosno najma generalno).

Sa nešto više opravdanosti može se govoriti o istorijatu leasinga tek sre-dinom deventnaestog veka sa pojavom železnice u Britaniji; leasing tehnika (umnogo rudimentarnijem obliku od današnjeg) počela se primenjivati na na-bavku određenih tipova opreme, prvenstveno za nabavku lokomotiva i vago-na5.

U SAD kompanija Bell Telephone Company je od 1877. god. počela da iz-najmljuje svoje proizvode umesto da ih prodaje. Upravo se aktivnost Bell Te-lephone Company u teoriji smatra prvom “pravom” leasing aktivnošću. Oviprvi savremeniji oblici leasing posla bili su oblici proizvođačkog (direktnog)

LEASING POSAO U SAD 237

4 Prapočeci ovog instituta sreću se u pisanim spomenicima starih Sumeraca (klinastopismo), Hamurabijevom zakoniku (nastalom u Vavilonu oko 1800. p. n. e.) kao i Justinija-novim institucijama (knjiga III, glava XXIV).

U srednjem veku iznajmljivanje dobara se uglavnom ograničavalo na oruđa za obraduzemlje i konje, a samo izuzetno i sporadično se pojavljivalo unajmljivanje drugih dobara uznaknadu (recimo iznajmljivanje ratničkog oklopa koje navodi u svojoj knjizi engleski autorT. M. Clark, Leasing, London, 1977).

U kasnom srednjem veku u nekim zemljama, na primer u Britaniji, najam zemljišta izgrada bio je česta pojava prvenstveno zbog krutosti postojećeg sistema zemljišnog prava.Sa druge strane u Statutu Velsa iz 1284. god. nalaze se i odredbe koje se odnose na zakup po-kretnih stvari.

5 Prve leasing kompanije (kao društva sa ograničenom odgovornošću) nastaju oko1850. godine; njihovo postojanje nije bilo dugotrajno ali je uticaj koji su izvršile na razvitakleasing poslovanja na železnici bio veoma značajan .

leasinga, budući da su proizvođači iznajmljivali korisnicima opremu koju suproizvodili, umesto da je prodaju.

Bez obzira na skoro vek dugu tradiciju, o leasingu u pravom smislu rečimože se govoriti tek u novije doba, tačnije pedesetih godina XX veka; tek ta-da leasing poslovi se proširuju i dobijaju oblike finansijskih operacija, što jenjihovo osnovno i najvažnije svojstvo. Bez svake sumnje “zemlja porekla” le-asing posla u ovom “pravom” i najvažnijem obliku su Sjedinjene AmeričkeDržave.

Leasing posao u SAD poprimio je neslućene razmere; njegov spektakula-ran razvoj samo je jedan aspekt opštijeg fenomena usmeravanja ka kreditnojekonomiji i prihvatanju specifičnih oblika finansiranja u poslovnom svetu.Inicijalni impuls za siloviti rast leasinga, kao svojevrsnog metoda finansiranja,u periodu posle Drugog svetskog rata, nastao je iz potrebe velikog broja po-slovnih firmi i kompanija da se snabdeju opremom. Do tada uobičajeni me-tod snabdevanja conditional sale (uslovna prodaja, odnosno prodaja uz pri-držaj prava svojine) nije se pokazao kao adekvatan i poželjan u ovim slučaje-vima. Veliki broj ovih poslovnih firmi nije, naime, raspolagao slobodnim no-vačnim srednstvima, osim toga znatan procenat ovih firmi nije uopšte ni po-kazivao interes za samofinansiranje. Poslovično pragmatični Amerikanci br-zo su našli rešenje uvođenjem novog metoda finansiranja; bio je to metod ko-ji omogućuje nabavku opreme bez sopstvenih ulaganja i bez stupanja u kla-sične kreditne odnose (koji su za većinu firmi u potrazi za opremom bili iz-razito nepovoljini). Posebnu pogodnost za uvođenje novog sistema finansira-nja na bazi leasinga predstavljala je i “elastičnost” anglosaksonskog prava. ko-je je tolerisalo sve nove oblike ugovornih odnosa koji nisu u protivnosti sa po-stojećim pravnim sistemom. Budući da se privredni razvitak u SAD odliko-vao visokim stepenom tehnološkog dinamizma, da su pojedine grane indu-strije doživele munjevit razvoj, potreba za finansiranjem investicija u timgranma bila je sve veća. Rešenja je nađeno širenjem leasing poslova, kako udomenu primene tako i po obimu.

Inicijalni pozitivan finansijski efekat izazvao je lančano širenje leasingmetoda finansiranja izazvavši pravi “bum” na tržištu nabavke opreme, siste-ma i sistemskih postrojenja.

Pokazavši se kao izuzetno koristan metod finansiranja u SAD, leasing seproširio i na druge kontinente6.


6 U Evropi leasing se pojavljuje šezdesetih godina dvadesetog veka najpre u Francuskoj,zatim Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji a potom i drugim razvijenim evropskim ze-mljama. Čak su i pojedine zemlkje sa socijalističkim privrednim sistemom (u to vreme)koristile leasing kao metod finansiranja; naravno nešto kasnije i u znatno manjem obimu

Svakako najznačajniju prednost leasinga kao metoda finansiranja7 pred-stavlja finansiranje bez angažovanja sopstvenog8 ili tuđeg kapitala9 Korišće-njem leasing metoda finasiranja nabavke opreme sopstvene novčane linije(ukoliko postoje) se ostavljaju otvorenim za druge investicije10. Još jedna ve-oma značajna prednost leasinga kao investicionog metoda je umanjivanje pačak i potpuno anuliranje rizika zastarelosti opreme; budući da se ne stiče svo-jina na opremi, istekom ugovorenog roka trajanja ugovora oprema se moževratiti davaocu leasinga, može se ugovor produžiti za naredni period, ali ovogputa sa novom (usavršenom) opremom11. Naravno da se oprema po okon-čanju ugovora može i otkupiti ukoliko to korisniku leasinga odgovara.

Sem pomenutih osnovnih, kao značajne prednosti finansijskog leasingapojavljuju se i fiskalne i knjigovodstvene olakšice12, koje postoje u sistemimamnogih zemalja.

Naravno da leasing kao metod finansiranja nije savršen, njegov najvećinedostatak je činjenica da je ovaj metod veoma skup, ipak, u najvećem brojuslučajeva ovaj nedostatak je kompenziran brojnim prednostima13.

Analizirajući generalno prednosti i mane leasinga posla najviše smo go-vorili o finansijskom leasingu budući da ostali oblici (operativni leasing, ren-ting - kao vrsta operativnog leasinga) nemaju ni približno toliko veliki značaj.

Oblici (vrste) leasing poslova i njihove podele

U modernoj poslovnoj praksi leasing posao se pojavljuje u više oblika.Ekonomska i pravna teorija su izgradile određene kriterijume za klasifikacijuleasing poslova. Zavisno od toga koji se od kriterijuma primenjuje (i sa kojom


(Češka i Mađarska recimo). Leasing metod finansiranja je osvojio i Aziju nekih dvadesetakgodina posle pojavljivanja u SAD. Najpre je prihvaćen u privredno visokorazvijenim zemlja-ma Japanu, Tajvanu, Koreji, Indiji. Promenama na političkoj mapi sveta nekadašnje zemljesocijalističkog bloka ušle su u period tranzicije i masovnije prihvatile leasing kao jedan od po-godnijih metoda finansiranja nabavkeneophodne opreme.

7 O najznačajnijim prednostima leasinga kao metoda finansiranja v. R. Vancil, Lease orBorrow-New Method of Analysis, Harvard Business Review, 1961, sept-octob., str. 129 i da-lje; ovaj poznati autor, na primeru kompanije Medison (Medison Case), analizira prednostileasing finansiranja

8 Sopstveni kapital se angažuje kod kupovine opreme.9 Nabavka korišćenjem kredita, pri čemu se moraju ispunjavati određeni, često veoma

strogi uslovi boniteta, koje zahteva kreditor.10 Stvar je procene vlasnika kapitala koji posao je oportunije finansirati spostvenim

sredstvima a koji je isplativije finansirati putem drugih metoda (leasing, kredit). 11 Na taj način eventualna zastrelost opreme nikada ne pogađa korisnika leasinga. 12 R. Vancil, op.cit. str. 127-128.13 O prednostima i manama leasinga videti S. Shapiro, The ABC s of Leasing; The Uni-

versity of Ilinois Law Forum, 1972, br. 3, str. 1-2.

namenom) leasing poslovi se razvrstavaju u različite kategorije. Treba napo-menuti da američka i evropska teorija nemaju uvek identične kriterijume ni-ti grupišu i nazivaju određene institute na isti način. To ne znači da u Ame-rici i Evropi postoje bitno različiti leasing poslovi, to uopšte nije slučaj, napro-tiv, razlike postoje uglavnom u pristupu proučavanja ovih instituta. Američ-ka teorija je pragmatičnija i daje prednost onim oblicima i pojmovima koji sudominantni u praksi, dok je evropska teorija sklonija uopštavanju i teorij-skom konceptualiziranju.

Najznačajniji kriterijum za klasifikaciju leasing poslova predstavlja posto-janje inicijalnog roka (trajanja) ugovora i njegova i otkazivost, kao i amortiza-cija objekta leasinga (koja je povezana sa postojanjem inicijalnoig roka i moguć-nošću njegovog otkaza). Osim kriterijuma amortizacije opreme (u okviru ini-cijalnog basic term-a) kao kriterijum za razlikoivanje leasing poslova pojavljujese i status davaoca leasinga, zatim dužina trajanja ugovora, sudbina predmetaleasinga po okončanju ugovora, priroda objekta ugovora, vrsta i obim obavezau vezi sa održavanjem objekta leasinga i slično.

Treba napomenuti da se status davaoca leasinga, kao kriterijum za razvr-stavanje, pojavljuje isključivo u teoriji evropskih zemalja, ne i u američkoj teo-riji; poslovna praksa, sa svoje strane, ne ističe indirektne i direktne oblike leasin-ga kao specijalne, tim pre što su oni najčešće “kombinovani” sa nekom drugompodelom (recimo, indirektni-trostrani leasing je finansijski, budući da ta slože-na operacija služi za realizaciu finansiranja nabavke opreme). Bez obzira, dakle,na činjenicu da je ova podela zapravo uslovna, leasing poslovi u praksi mogu dase pojave (i pojavljuju se) u direktnom (dvostranom) i indirektnom (trostra-nom) obliku. Termini indirektni i direktni leasing nisu opšte prihvaćeni ni u te-oriji svih evropskim zemljama kao nazivi za određene kategorije leasing poslo-va, oni su više opis situacije koja se dešava kod realizacije ovih poslova. Bez ob-zira na nazive ovi oblici leasing poslova u praksi postoje, značajni su, a značaj-no je i njihovo razlikovanje.

Indirektni leasing posao (koji je uvek trostran) postoji kada potencijalnikorisnik leasinga, nemajući sredstava za nabavku određene opreme, stupa ukontakt sa proizvođačem opreme bira opremu koja je već proizvedena ili utvr-đuje sa proizvođačem sve pojedinosti u vezi sa njenom proizvodnjom i isporu-kom (specifikacija, isporuka, cena i sl.); potom se obraća davaocu leasinga (na-čelno je to profesionalna leasing kompanija) tražeći od njega da finansira za nje-ga nabavku opreme. Korisnik leasinga zaključuje sa davaocem leasinga ugovoro leasingu; davalac leasinga zaključuje sa proizvođačem-isporučiocem opreme(koga je već kontaktirao korisnik leasinga) ugovor o isporuci. Ova dva ugovorapovezuje zajednička kauza. Ova poslovna transakcija je trostrana (ima tri uče-snika) i realizuje se putem dva ugovora (ugovora o leasingu i ugovora o isporu-ci). Ipak imajući u vidu činjenicu da trostrani ugovori ne postoje može doći do


problema. Ugovorena oprema se najčešće isporučuje direktno korisniku leasin-ga; budući da u vezi sa isporukom opreme mogu nastati, i u praksi često nasta-ju problemi, poslovna praksa je pojednostavila način međusobnog komunicira-nja strana u poslu koje nisu u ugovornom odnosu (korisnik leasinga-isporuči-lac), unoseći u ugovore odgovarajuće klauzule (čime se omogućava njihovo di-rektno komuniciranje).

Direktni (dvostrani) leasing posao znatno je jednostavniji budući da je da-valac leasinga istovremeno i proizvođač (odnosno isporučilac) opreme. Budu-ći da je broj strana u poslu adekvatan broju ugovornih stranaka, ugovorne oba-veze i odgovornosti su klasične i jednostavne. Ipak ovakvih poslova je znatnomanje u praksi; oni su uobičajeni samo za poslove manjeg obima ili poslove iz-među stalnih ugovornih partnera. Direktni leasing ima još jedan mnogo slože-niji oblik, kod ovog oblika davalac leasinga nemajući dovoljno sredstava da fi-nansira ceo posao prodaje potraživanja na isplatu dospele leasing naknade ne-koj finansijskoj ustanovi, najčešće banci, i na taj način obazbeđuje finansijskasredstva. Banka odnosno druga finansijska ustanova diskontuje celokupni ilideo iznosa naknade. Korisnik leasinga će dospele iznose leasing naknade plaća-ti banci. Finansijska ustanova se, primajući dospele iznose leasing naknade odkorisnika, refinansira za iznose koje je unapred isplatila davaocu leasinga i takoomogućila finansiranje celog posla.

Pre nego što pređemo na analizu finansijskog i operativnog leasinga, kaonajznačajnijih (i međusobno dosta različitih), treba naglasiti da u praksi posto-je i druge diferencijacije i shodno tome grupisanje leasing poslova u zavisnostiod različitih činilaca. Recimo, u zavisnosti od dužine trajanja leasing poslovaoni mogu biti kratkoročni (sa rokom do 3 godine), srednjeročni (sa rokom tra-janja od 3-7 god.) i dugoročni (sa rokom trajanja preko 7 god., a najčešće 10).

U zavisnosti od sudbine objekta leasinga po isteku predviđenog ugovornogroka razlikuju se: “Term leasing” kod koga se objekat leasinga obavezno vraćadavaocu leasinga; “Revolving leasing” kod koga je izričito ugovorena obavezaobnavljanja ugovora (često uz zamenu korišćene opreme novijim tipom); i “Le-asing with option to purchase” kod koga je ugovorena obaveza kupovine.

Prema objektu leasing posla razlikuju se leasing nepokretnosti i leasing po-kretnih dobara; imajući u vidu specifičnosti nepokretnih dobara određen ne ta-ko mali broj pravnih sistema u svetu ima posebna pravila koja važe za leasingnekretnina

U poslovnoj praksi najveći značaj ima leasing opreme14. U Americi, kojaje matična zemlja odnosno “zemlja porekla” leasinga, stoga se najčešće o lea-


14 Opremu predstavljaju uglavnom pokretna dobra, nepokretnosti mogu biti samo izu-zetno u njenom sastavu.

singu govori kao o “Equipment leasingu” ili leasingu opreme15; pri tome senaziv “Equipment leasing” obično koristi za leasing pojedinačne opreme dokse leasing kompletnih postrojenja naziva “Plant leasing”-om.

Naravno da predmet leasinga može biti nova stvar ali i polovna, u ovomdrugom slučaju radi se o “Second hand leasing”-u.

U vezi sa tipom ugovora, a zavisno od načina utvrđivanja karakteristikaopreme, razlikuju se “Individual leasing” kod koga je predmet ugovora indi-vidualiziran i “Blanket leasing” koji je samo okvirni ugovor na temelju kogase davalac leasinga obavezuje da nabavi i preda korisnku investiciona dobrakoja ovaj naruči (u okviru maksimalnog iznosa).

Iz naziva pojedinih od ovih kategoorija jasno je da mnoge vode porekloiz prakse SAD, to, međutim, ne znači da poslovi takvog tipa ne poostoje i udrugim zemljama. Negde se oni pojavljuju pod “originalnim” američkim na-zivima, a negde su dobili lokalne nazive.

Pored brojnih kategorija leasing poslova koje su pomenute postoje još ne-ke vrste leasing poslova koje takođe imaju izuzetan značaj; neke od njih suspecifične uglavnom za poslovnu praksu u SAD a znatno manje ih ima uostalim zemljama; to je uslovljeno obimom kapitala kojim raspolaže američ-ko finansijsko tržište kao i tradicijom koju leasing praksa ima u ovoj zemlji.Ovi specifični oblici leasing poslova su recimo “Sale and lease back” (čest kodleasinga nekretnina čija je vrednost veoma velika), “Off shore leasing” koji sekoristi prilikom nabavke pokretnih i nepokretnih investicionih dobara za eks-ploataciju mora i podmorja (brodovi, naftne i gasne platforme i sl.) i “Leve-raged leasing”.

Finansijski i operativni leasing

Podela na finansijski i operativni leasing je jedna od najvažnijih i istovre-meno najuobičajenijih podela leasing poslova. Ova podela je opšte “prihvaće-na” i to kako u ekonomskoj i pravnoj teoriji tako i u poslovnoj praksi (koja usvakom pogledu razlikuje poslove finansijskog leasinga kao operacije investi-cionog finansiranja, od operativnog leasinga kao pretežno uslužne operacije).

Razlike koje odvajaju finansijski od operativnog leasinga prevashodno suekonomskog karaktera, stoga se o njima najviše i govori. Međutim, suštinskarazličitost finansijskog leasinga u odnosu na klasične ugovorne poslove dove-la je i do određenih ugovornih specifičnosti (specifične ugovorne klauzule).


15 Termin Euipment leasing mnogo se češće sreće u radovima poznatih američkih teo-retičara od termina kao što su financial ili operating leasing

Finsijski leasing odlikuje nekoliko ključnih karakteristika, najpre je to po-stojanje bazičnog roka trajanja ugovora (basic term-a); postojanje basic term-a ukazuje na to da je vreme trajanja ugovora tačno utvrđeno i izuzetno bitno.Tokom trajanja bazičnog roka ugovor ne može biti (jednostrano) otkazan;osim toga, tokom trajanja bazičnog roka oprema se amortizuje, u potpuno-sti ili u pretežnom delu. Budući da se oprema, koja je predmet ugovora, amor-tizuje u potpunosti ili u pretežnom delu ovi ugovori se nazivaju ugovorimapune amortizacije (full-pay-out); ukupni iznosi leasing naknada prelaze iz-znos nabavne cene opreme.

Pored osobenosti vezanih za bazični rok trajanja i amortizaciju, ovaj tipleasinga odlikuju i specifičnosti vezane za snošenje troškova i rizika posla.

Svi rizici i troškovi se, kod ovog posla, prebacuju na korisnika leasinga16. Za razliku od finansijskog, operativni leasing predstavlja vrstu uslužne

delatnosti; veoma je široko rasprostranjen u praksi. Ipak, njegov značaj u po-ređenju sa finansijskim leasingom, nije tako veliki.

Osnovne karakteristike operativnog leasinga su, najpre, odsustvo neotka-zivog roka trajanja ugovora (basic term-a); ugovor se može otkazati i opremavratiti u svakom trenutku, naravno u skladu sa uslovima navedenim u sa-mom ugovoru.

Ovaj ugovor je kratkoročan, a trajanje ugovora je kraće od perioda amor-tizacije opreme; to je non-full-pay-out ugovor17, da bi se oprema amortizo-vala treba više, odnosno veliki broj (sukcesivno) zaključenih ugovora.

Iznosi leasing naknade nisu dovoljni za amortizaciju; kroz iznos naknadeamortizuje se samo deo uloženih finansijskih troškova (zato je to non-full-pay-out posao). Naknada koja se plaća po ovom ugovoru manja je od vred-nosti leasing objekta. Da bi se objekat posla amortizovao potrebno je više(uglavnom veliki broj) zaključenih ugovora.

Što se tiče rizika i troškova, njih snosi davalac leasinga, pa se stoga ovajposao često naziva servisnim leasingom.

Kada govorimo o ugovornim specifičnostima u finansijske leasing ugo-vore unose se specifične klauzule kojima se najčešće isključuje odgovornost


16 Korisnik leasinga ekonomski iskorišćava objekat leasing posla; rizici i troškovi poslase kod finansijskog leasinga vezuju za ekonomsko korišćenje a ne za svojinu; korisnik snosisve rizike i obavezan je da plaća naknadu čak i ako je oprema propala usled više sile, slučajaili drugog sličnog uzroka. U praksi se ove klauzule često nazivaju “Hell or high water clause”upravo zbog svoje strogosti.

17 Termin operativni leasing se doduše sreće u američkoj teoriji ali ne tako često kao uevropskoj; za razliku od evropskih, američki teoretičari često govore o operativnom leasingunazivajući ga non-full-pay-out ugovorom, ističući tako (i samim nazivom) njegovo svojstvoda se ne amortizuje tokom (jednog neotkazivog) roka trajanja ugovora.

davaoca leasinga za izvršenje isporuke opreme, za zakašnjenje u isporuciopreme kao i za mane isporučene opreme. Imajući u vidu činjenicu da je da-valac leasinga (najčešće) samo finansijer u poslu to je sasvim opravdano18.Pored klauzula o isporuci specifične su i klauzule kojima se rizici i troškoviprebacuju na korisnika leasinga. Budući da korisnik leasinga uživa ekonom-ske koristi od opreme koja je predmet posla prebacivanje rizika i troškova po-sla na njega takođe je logično. Još jedan tip klauzula je specifičan za finansij-ske leasing ugovore, to su tzv. kaznene klauzule. Kaznenim klauzulama jepredviđeno da, u slučaju zakašnjenja korisnika leasinga sa plaćanjem nakna-de, istovremeno dospevaju sve buduće rate leasing naknade, a davalac leasin-ga stiče i pravo na raskid leasing ugovora i povraćaj predmeta leasinga19. Ka-znene klauzule su veoma restriktivne i nepovoljne po korisnika leasinga; bezobzira na to poslovna praksa ih nepodeljeno koristi, one su sastavni deo op-štih uslova poslovanja i formularnih ugovora firmi davalaca leasinga bez ob-zira na to iz kog dela sveta poticale. Šta se konkretno smatra zakašnjenjem uplaćanju faktičko je pitanje i zavisi od konkretne sadržine ugovora i sadržinespecifične klauzule. Imajući u vidu činjenicu da je finansijski leasing operaci-ja finansiranja a davalac leasinga finansijer, ova strogost dobija svoj smisaobudući da je dobijanje leasing naknade glavni rezon učešća davaoca u poslu,ukoliko se plaćanje naknade dovede u pitanje dovodi se u pitanje i smisaougovora za ovu ugovornu stranu. Naravno da davaoci, koji su jača ugovornastrana, koriste svoju (ekonomski) dominantnu poziciju da diktiraju uslovekoji njima odgovraju i koji su u pravilu nepovoljuniji za drugu ugovornu stra-nu.

Poslovna praksa širom sveta koristi specifične klauzule kada se radi o fi-nansijskim leasing ugovorima. Drugo je pitanje kakav će stav u vezi sa ovimklauzulama i njihovom valjanošću imati sudska praksa konkretne zemlje akodođe do spora, ove klauzule se ne priznaju svugde automatski, već prema nji-ma mogu postojati i izvesne rezerve20.

Specifičnosti američkog sistema klasifikacije

Zemlje common law-a, pre svega Sjedinjene Američke Države, imaju do-nekle različit sistem klasifikacije leasing poslova od zemalja civil law-a. I ovdeje polazni i najznačajniji kriterijum obim amortizacije koji je povezan sa (neo-


18 O načinu ugovornog razrešavanja pitanja odgovornosti za isporuku opreme i njeneeventualne mane videti kod I. Spasić, op. cit. str. 84-87

19 O kaznenim klauzulama videti I. Spasić, op. cit. str. 89 i dalje.20 V. I. Spasić, op. cit. str. 90.

tkazivim ili otkazivim) rokom ugovora Ovaj sistem klasifikacije razlikujenon-pay-out lease koji je kratkoročan (short term) i kod koga se investicionitroškovi ne amortizuju za vreme roka trajanja ugovora. Kod ove vrste poslo-va davalac leasinga snosi rizik slučajne propasti i zastarelosti predmeta leasin-ga, ima obavezu da održava i popravlja opremu, zamenjuje dotrajale delove,snosi troškove osiguranja, taksa, dozvola. Ove troškove davalac unosi u izno-se leasing naknade. Iz opisa posla lako je prepoznati osobine operativnog lea-singa. Termin operativni leasing se doduše koristi i u američkoj teoriji ali netako često kao u evropskoj. Češće se pomenuti posao naziva, kako je već re-čeno, short leasingom ili non-full-pay-out leasingom (termin uobičajen uekonomskoj teoriji).

Za razliku od termina operativni leasing, koji ne koriste svi američkiautori, kada govore o full-pay-out leasingu (ugovoru pune amortizacije) sviautori ga nazivaju finansijskim leasingom.

Razlike koje mogu nastati u nazivima prilikom klasifikacije samo su ter-minološke prirode i posledica su isticanja u prvi plan ekonomskih karakteri-stika pomenutih poslova.

U američkoj doktrini (i praksi) pored finansijskog i operativnog (shortterm) leasinga pominju se još neki specifičniji oblici kao što su “Maintenan-ce” ili servisni leasing, “Net” leasing, “Leveraged leasing”.

Američka doktrina a i praksa, konačno, poznaju i neke poslovne oblikeveoma slične leasingu kao što su “Sale and lease back” i Renting.

“Maintenance” servisni leasing ili leasing održavanja je veoma sličan fi-nansijskom, ali za razliku od “normalnog” finansijskog leasinga kod koga da-valac nema nikakve obaveze u vezi sa održavanjem, kod ovog oblika davalacpreuzima na sebe i obavezu tekućeg održavanja i servisiranja, veoma čestodavalac leasinga preuzima na sebe i obavezu plaćanja dozvola, taksa i slično.Servisni leasing je jedna vrsta kombinacije finansijskog i operativnog leasin-ga, njegova osnovna svrha je finansiranje ali je uz to dodato i niz obaveza ka-rakterističnih za operativni leasing.

“Net” leasing je specijalna vrsta finansijskog leasinga čija je specifičnostsastoji u garanciji korisnika davaocu leasinga da će istekom roka trajanja ugo-vora ostvariti bar minimum rezidualne vrednosti prodajom opreme. Ukolikose prodajom opreme ne ostvari očekivani iznos rezidualne vrednosti korisnikleasinga mora isplatiti razliku između očekivane i ostvarene vrednosti.

“Leveraged leasing”

Leveraged leasing je još jedan “specifično američki” leasing posao Ovajposao je počeo da se razvija u SAD početkom 60-tih god. kao rezultat potre-be nastale u to vreme za finansiranjem vrlo skupe pokretne investicione opre-


me i velikih projekata čiji je vek veoma dug, čak i preko 30 godina. Ovaj po-sao uključuje više učesnika, pored standardnih učesnika (davalac, korisnik) uposlu se pojavljuje i kreditor na dugi rok. Davalac leasinga obezbeđuje samo20-40% sredstava za nabavku opreme a ostali iznos se nabavlja putem kredi-ta od jedne ili više institucija kreditora; to mogu biti banke, osiguravajućadruštva i slične institucije. Kredit se osigurava pravom zaloge na objektu lea-singa. Ovde dolazi do cesije potraživanja po osnovu leasinga, kao i cesije lea-sing naknade. Kredit je time pokriven cenom leasinga21. Ovo je veoma složeni komplikovan posao.

“Equipment leasing”

Kada se govori o vrstama leasing poslova i njihovim nazivima treba ista-ći da se u američkoj teoriji najčešće sreće termin “Equipment leasing” (leasingopreme); jasno je da se ne radi o specijalnoj vrsti leasinga već o najzastuplje-nijem obliku leasing posla u praksi. Pragmatična američka teorija odabrala jetermin koji najviše odgovara stanju stvari u praksi.

Leasing opreme odnosno equipment leasing može da se pojavi u različi-tim oblicima; on može biti finansijski, operativni, servisni, neto leasing (po-slednja dva su oblici finansijskog leasinga sa specijalnim osobinama), možebiti u formi leveraged leasing - a (kod tipova opreme čiji je ekonomski vek ve-oma dug).

Bez obzira što se terminološki ne ističe naročito leasing opreme je narav-no izuzetno zastupljen i u zemljama civil law-a. Njegova zastupljenost je da-leko veća od zastupljenosti leasinga nepokretnosti ili polovnih stvari recimo.Može se slobodno reći da je leasing opreme najvažniji oblik leasing posla svu-gde gde god se leasing poslovi zaključuju.

Dakle, strogo uzevši u obzir karakteristike leasinga opreme, on i ne pred-stavlja neku poslebnu kategoriju, niti podpada pod određeni sistem klasifika-cije leasing poslova. Ipak, zbog činjenice da ga američka teorija izuzetnomnogo koristi on se i ovde posebno pominje.

“Sale and lease back”

“Sale and lease back” (ili kraće leaseback) je specifičan posao (sa dosta ele-menata leasing posla) kod koga vlasnik određenog objekta (obično nepokret-nosti) taj objekat prodaje leasing organizaciji koja mu, na bazi ugovora o lea-


21 O karakteristikama leveraged leasinga videti kod Frich-Reisman, Equipment leasing- Leveraged leasing; N.Y. 1977, str. 105-110.

singu, taj isti objekat daje u leasing. Ovaj posao je veoma čest u američkoj, aznatno ređi u evropskoj praksi.

Operacija leaseback-a najčešće ima za predmet nepokretnosti; imajući uvidu veliku vrednost nepokretnih dobara ovakvi ugovori zaključuju se na ve-oma dug rok. U američkoj praksi poznat je slučaj Empire State Building-a(poznatog objekta u New York-u) koga je vlasnik prodao i odmah ga uzeo uleasing na rok od 99 godina.

Posao leaseback-a se sastoji iz dve operacije kupoprodaje i leasinga jed-nog istog objekta; ova složena transakcija predstavlja način finansiranja kodkoga se kupac-finasijer -davalac leasinga obezbeđuje za uložena sredstava sti-canjem svojine na leasing objektu. Leasing kompanija je kupila pravo svojinea objekat se još uvek nalazi kod prodavca koji ga sada ekonomski iskorišćavakao korisnik leasinga na bazi leasing ugovora.

Renting

Pored leasing posla, u američkoj poslovnoj praksi, a nešto kasnije i uevropskoj, pojavio se i uspešno se koristi i posao rentinga.

U evropskoj teoriji se dosta raspravljalo o tome da li je renting istovetanposao kao i leasing ili ne22; nedoumice potiču od toga što se polazi od opštegpojma leasing posla, što u ovom slučaju nije odgovarajuće, jasno je da rentingne može biti identičan finansijskom leasingu budući da je ovaj investicionaoperacija (finansiranja nabavke opreme). Renting je komercijalno uslužna de-latnost, baš kao i operativni leasing. Gledano sa ugovornog stanovišta i ope-rativni leasing i renting predstavljaju oblike ugovora o zakupu. Specifičnostikoje ovi poslovi imaju (u vezi sa održavanjem objekta, servisiranjem, snoše-njem rizika i troškova) su posledice funkcionisanja ovih poslova u privrednojpaksi.

Renting se u praksi koristi kod određenog broja objekata kao što su vo-zila (“Rent-a car”), brodovi, manji plovni objekti (jahte, čamci), manji vazdu-hoplovi, kompjuterska oprema, fotokopir aparati, oprema za lokale i sl.

Za razliku od rentinga operativni leasing je šira kategorija jer predmetugovora može biti i svaki drugi objekat pod uslovom da su ispunjeni ostaliuslovi koji čine određeni ugovor operativnim leasingom.

U svetu postoji veliki broj organizacija specijalizovanih za poslove rentin-ga.23


22 Rasprave na tu temu videti u citiranoj knjizi I. Spasić, op. cit. str. 57 i dalje.23 Među poznatijima su recimo “Hertz” (SAD), “Algeco”, “Locatex” (Francuska) itd.

Posebno pitanje može predstavljati leasing automobila (brodova, vazdu-hoplova). U ovom slučaju ne radi se o poslu rentinga, već o mnogo “ozbiljni-jem” poslu finsnsijskog leasinga. Automobil (ili drugo još vrednije prevoznosredstvo) predstavljaju investiciono dobro koje se nabavlja (ili samo koristi)uz pomoć leasing metoda. Rizike i troškove ovog posla (kao kod svakog fi-nansijskog leasinga) snosi korisnik leasinga, koji plaća i troškove tekućeg odr-žavanja.

Pravni aspekti leasing posla - pravna priroda leasinga

Razmatranja o pravnoj prirodi nekog instituta, pa tako i instituta poslov-nog prava kakav je leasing, spadaju načelno u teorijska pitanja; ipak, praktič-ne implikacije koncepta pravne prirode izuzetno su značajne i dalekosežne.

Kada govorimo o konceptu pravne prirode leasinga ne mislimo tu samona shvatanja doktrine (ekonomske i pravne) već i na stavove koje u vezi sa in-stitutom leasinga i njegovim mestom zauzima sudska praksa. Sudovi su, na-ime, ti koji u slučaju pravnih praznina ili sporova moraju rešiti postojeće ne-doumice i okončati slučaj. Stavovi sudova u anglosaksonskom pravu postajuprecedenti (krucijalni slučajevi) koji služe kao “ključ” za postupanje i rešava-nje u budućim (sličnim) slučajevima.

Kada se radi o leasingu koncept pravne prirode ovog posla24, koji je kre-irala anglosaksonska pravna teorija i sudska praksa izuzetno je značajan. Ovajkoncept ima direktan uticaj na to kako će anglosaksonsko pravo (u ovom slu-čaju govorimo samo o američkom pravu25) praktično tretirati ovaj posao; štaće konkretno od opcija biti dozvoljeno i primenjeno a šta ne.

Leasing kao security interest ili kao true lease u pravu SAD

U američkom pravu generalno svaki equipment lease se tretira ili kao“true lease” (znači kao zakup u pravom smislu reči) ili kao “ lease intended assecurity” (zakup koji služi kao obezbeđenje).

Equipment lease u formi security interest-a služi kao obezbeđenje (secu-red transaction) izvršenja ili plaćanja neke obaveze26.


24 Koncept pravne prirode leasinga u anglosaksonskom i u kontinentalnom pravu se do-sta razlikuju.

25 Američko i englesko pravo imaju dosta različite stavove u vezi sa konceptom i priro-dom leasinga.

26 V. Equipment leasing, 1981, Handbook series n. 266, glava 7, str. 263 i dalje; isto P.Coogan, zbirka Equipment leasing-Leveraged leasing, op. cit. str. 698.

Do sprovođenja reformi Jednoobraznog trgovačkog zakonika SAD(UCC) jednini osnov za razlikovanje true lease-a i security interest-a nalaziose članu 1-201 (37) UCC-a27.Odredbe UCC-a su se odnosile isključivo na se-curity interest a ne i na true leases. Tako su odredbe UCC-a primenjivane naleasing poslove isključivo ako su se javljali u formi obezbeđenja (security in-terest-a). UCC (u staroj redakciji) nije davao karakteristike ni jednog ni dru-gog oblika lease-a pa je razlikovanje bilo dosta otežano (a time i eventualnaprimena odredaba UCC-a). Jedina donekle olakšavajuća okolnost kod pitanjarazlikovanja su bile odredbe da, sa jedne strane prisustvo opcije kupovine neznači automatski da taj lease služi kao obezbeđenje, a sa druge da sporazumo tome da korisnik istekom roka ugovora postaje vlasnik ili opcija da možepostati vlasnik objekta ugovora bez dodatnog plaćanja nominalnog iznosa,znači da taj lease služi kao obezbeđenje. (secured transaction).

Budući da je odsustvo preciznih eksplikacija i definicija stvaralo dostapoteškoća u praksi doktrina je utvrdila i precizirala više karakteristika kojerazlikuju dva tipa lease-a i pomažu kao kriterijumi kod njihovog razdvajanja.Te karakteristike koje su i osnov za razdvajanje su: vreme trajanja ugovora;očekivani korisni vek opreme; postojanje opcije za obnavljanje posla; posto-janje kupovne cene ili vrednosti opreme; postojanje opcije kupovine; ukupniiznos leasing naknada koje su isplaćene po ugovoru; iznosi opcije kupovine;činjenica da li korisnik postaje ili može postati vlasnik opreme na kraju ugo-vora. Neki od ovih kriterijuma su evidentno odlučujući kod utvrđivanja či-njenice da li se radi o finansijskom ili operativnom leasingu; treba naglasiti dase operativni leasing uvek javlja u formi true lease-a odnosno “običnog” za-kupa (nikad u formi obezbeđenja), dok se finansijski može javiti i kao “obi-čan” zakup (true lease) i kao “zakup radi obezbeđenja” (security interest).

Reforme UCC-a koje su nastupile kasnije imale su u vidu ove klasifikaci-je koje su unete u tekst dodate glave 2A (koja se odnosi na zakupe).

Bez obzira na pomenute kriterijume sudovi su imali odlučujuću ulogu uodređivanju da li se jedan zakupni posao smatra security interest -om (obez-beđenjem) ili pak true lease-om, što je opet naravno imalo i praktične impli-kacije. Pre reforme odredbe UCC-a su se primenjivale isključivo na leases uformi security interest-a. Na ove poslove su se primenjivale odredbe čl. 9 (po-sebno zaštićeni poslovi) ali i neke odredbe čl. 2 koje su se odnosile na proda-je (sales) budući da se leasing u ovom obliku smatrao kao prodaja28


27 Ovaj član se nalazio u opštim odredbama; posle reforme ovaj član je nešto malo pre-formulisan, takođe je lociran u opšte odredbe i definicije

28 Shapiro-Reisman, Equipment leasing, third printing, N.Y. str. 16

Praktična posledica razlikovanja ova dva obika lease-a se sastojala u tomešto je kod true lease-a (običnog zakupa) korisnik mogao steći samo pravo nadržavinu i upotrebu predmeta zakupa (pravo korišćenja), dok je kod oblikalease-a koji služi kao obezbeđenje (security interest-a) mogao steći equity29

na predmetu ugovora, a davalac je mogao biti tretiran kao poverilac pokrivenobezbeđenjem30.

Treba iistaći da je bilo bitno da Sud utvrdi da li, u konkretnom slučaju,svojina na stvari koja je objekat ugovora (oprema) služi davaocu samo kao ga-rancija (obezbeđenje), u tom slučaju radilo se o osiguranoj transakciji u pro-tivnom bilo je reči o običnom zakupu. Sud je u svakom slučaju morao utvr-diti pravu nameru stranaka, što je često izuzetno teško; pitanje kriterijumaprocene takođe je bilo vrlo značajno31.

Bez obzira na brojne rasprave i nesuglasice oko kriterijuma može se rećida je “ekonomski” kriterijum bio ujedno i najvažniji, ipak ni “ekonomski”pokazatelji se nisu uvek isto tumačili 32.


29 “Equity of ownership” -v. Shapiro-Reisman op.cit. str. 18.30 U presudama Pomona Velly Inn iz 1967 (893) i Transcontinental Industries Inc. iz

1965. god. (235) Sud je zauzeo stanovište da se radi o osiguranim transakcijama odnosno oposebno zaštićenom pravu jer je korisnik stekao equity na predmetu leasinga koristeći gakroz određeni period. U drugoj presudi su sprovedene i računske operacije koje su pokazaleda je, kroz iznose leasing naknade koje je korisnik plaćao, davalac povratio kupovnu cenu.Ostatak vrednosti (residual value) na kraju isteka ugovora bio je neznatan, sem toga utvrđe-no je da davalac nije ni imao interesa da mu se oprema vrati.. Stoga je Sud utvrdio da se ra-di o security interest-u budući da je davaocu služio samo kao obezbeđenje a korisnik je, pla-ćajući naknadu, stekao equity (odnosno svojinu). Videti opširnije kod Shapiro-Reisman, op.cit. str. 18.

31 Da li će se, recimo, izjave stranka uzimati u obzir (kao u presudi Atlanta Times Inc.iz 1966. (820)) ili će odlučujući kriterijum biti nešto drugo; važno je i kako će se tretirati op-cija kupovine, koja je važan ali ne (uvek) i odlučujući kriterijum..

32 Recimo, nominalnost iznosa naknade je u nekim slučajevima bila sasvim dobar i do-voljan kriterijum za utvrđivanje da se radi o security interest-u a u nekima, pak, ne; to potvr-đuju presude u slučajevima Oregon iz 1972 (u kom slučaju se radilo o security interest-u) iRoyer” s Bakery Inc. (gde se nije radilo o security interest-u, a primenjeni kriterijum nomi-nalnosti pokazao se pogrešnim). U presudi National Equipment Rental Ltd.v. Priority Elec-tronics Corp. 435. F. Sipp 236 Sud je upotrebio nabavnu cenu kao osnovni kriterijum za di-ferencijaciju posla kao osigurane transakcije; iznosi nabavne cene upoređivani su sa ukupnimiznosima leasing naknade (da bi se videlo da li se kroz iznose leasing naknade zapravo reali-zuje nabavna cena). U presudi Stečajnog suda Pacific Sunwest Printing 6 B.R. 408 navedenoje više kriterijuma “ekonomskog” karaktera (recimo da li postoje klauzule o ubrzanoj ispla-ti naknade, da li je naplaćen porez na prodaju, da li je korisnik obavezan da obezbedi osigu-ranje i održava predmet leasinga i sl.). Pomenute presude detaljnije v. kod I. Spasić, op. cit.str. 96 i dalje.

Na leasing posao koji se tretirao kao posebno zaštićeno pravo mogle suse primeniti odreredbe čl. 9 UCC, koji se odnosio na prodaje. Davalac leasin-ga, kao titular posebno zaštićenog prava, bio je zaštićen u odnosu na poveri-oce korisnika (ako je svoje pravo upisao u javne knjige). Davalac leasinga jezadržavao svojinu na predmetu ugovora do isteka ugovora. Korisnik leasingaje imao (u smislu odredaba UCC-a) pravo u osnovi svojinske prirode, tako daje objekat leasinga držao na svoj rizik i uz svoju odgovornost.

Imajući u vidu pridržaj prava svojine od strane davaoca leasinga i speci-fično pravo korisnika leasinga evidentno je da se kod security interest-a za-pravo radi o prodaji sa zadržavanjem prava svojine. Američko pravo poznajeovaj (ugovorni) oblik kao uslovnu prodaju (conditional sale), dok se ovaj ob-lik u kontinentalnom pravu naziva pactum reservati dominii.

Leasing kao “conditional sale”

Sve što je rečeno za oblike lease-a kao security interest-a odnosi se na le-asing kao prodaju uz zadržavanje prava svojine (uslovnu prodaju - conditio-nal sale). Bitno je da davalac leasinga zadržava pravo svojine na objektu ugo-vora dok kupovna cena ne bude isplaćena u potpunosti. Pravo svojine mu slu-ži kao obezbeđenje.

Kupac postaje vlasnik po isplati punog iznosa kupovne cene33.Dok su doktrina i sudska praksa razlikovale prvenstveno leasing kao se-

curity interest od true lease-a (“običnog” zakupa), poreske vlasti u SAD suuglavnom pravile razliku između true lease-a (običnog zakupa) i conditionalsale-a (uslovne prodaje). Smisao leži u tome što je, sa aspekta poreskih pro-pisa, conditional sale često smatrana prikrivenom prodajom i kao takva treti-rana kao zloupotreba34. Imajući u vidu strogost poreskih propisa u SAD biloje dosta presuda u vezi sa (navodnim) kršenjem poreskih propisa zaključiva-njem secured transakcija, na koje se nije uvek baš pozitivno gledalo.

Utvrđivanje zakonskog statusa lease-a u UCC-u posle reformi svakako jeod značaja a i olakšava posao tumačenja prirode nekog posla.

Pravni propisi o leasingu u SAD - reforma UCC-a

Reforma Jedninstvenog trgovačkog zakonika (Uniform Comercial Code- UCC) koja je sprovedena u SAD ima veliki značaj i kad se radi o leasing po-slovima.


33 O specifičnostima conditional sale-a videti kod R. Goode, Commercial Law, Landon,1982, str. 823.

34 V. Dokument UNIDROIT-a , 1975, Study LIX-Doc 1, str. 21

UCC predstavlja zakonik (ili set zakona) koji se odnose na trgovačketransakcije i uređuju pitanja prodaje robe, trgovačkih isprava, bankarskih de-pozita i naplate, akreditiva, investicionih hartija, skladišnica, priznanica, ko-nosmana i ostalih stvarnopravnih hartija od vrednosti kao i posebno zaštiće-nih poslova. Treba naravno imati u vidu da ovo nije obavezan zakonski tekstza celu državu već vrsta “model zakona” koji služe za ugled zakonodavstvimafederalnih jedinica. Imajući u vidu izuzetno veliki značaj oblasti trgovine itransakcija u vezi sa njom federalne države su pokazale visok stepen ujedna-čenosti u zakonskim rešenjima, drugim rečima rešenja UCC-a su prihvaćenasa sasvim malim modifikacijama u svim federalnim državama sa izuzetkomLuizijane (koja kao što je poznato prihvata sistem francuskog a ne anglosak-sonskog prava).

Reformisani tekst UCC -a sadrži specijalni član koji se odnosi na poslovelease-a odnosno zakupa (dodati član 2A). Pomenuti član 2A ima veoma veli-ki broj paragrafa (od 2A-102 do 2A - 532) tako da predstavlja ustvari poseb-no poglavlje (kao uostalom i ostali članovi UCC-a).

Pre razmatranja rešenja datih u članu 2A koji se odnosi na leases, trebapomenuti da se u čl. 1-201 ( General Definitions) (kao i ranije) spominje Se-curity interest (1-201 (37)).

Posebno zaštićeno pravo (security interest) je oblik obezbeđenja potraži-vanja i predstavlja pravo na pokretnoj imovini i pripatcima kojim se obezbe-đije plaćanje ili izvršenje (određene) obaveze.

Osim slučaja kada zakup ili konsignacija služe kao obezbeđenje zadrža-vanje svojine (pridržaj titulusa) ne znači posebno zaštićeno pravo.

Da li zakup služi kao obezbeđenje utvrđuje se na osnovu okolnosti kon-kretnog slučaja. UCC pojašnjava kada se transakcija može a kada ne smatra-ti posebno zaštićenim pravom35.

U ranijoj redakciji UCC-a bilo je naznačeno samo da prisustvo opcije ku-povine u ugovoru, samo po sebi, ne znači da taj leaese služi kao obezbeđenje;ali ako postoji sporazum na osnovu koga, istekom ugovrnog roka, opremaprelazi u svojinu korisnika bez dodatnog plaćanja, odnosno uz simboličnu(minimalnu) naknadu, onda taj lease služi kao obazbeđenje. Sadašnje ekspli-kacije su nešto detaljnije (mada ne uvek i naročito jasne).

U skladu sa odredbama novog teksta UCC-a transakcija se može smatra-ti obezbeđenjem ako je, sem činjenice redovnog plaćanja naknade za ustu-pljeno pravo korišćenja (opreme), osnovni rok trajanja ugovora jednak ili ve-ći od preostalog (ekonomskog) veka opreme; korisnik može produžiti ugovor


35 Pojašnjavajuće eksplikacije su one koje je istakla doktrina i sudska praksa.

ili postati vlasnik opreme; korisnik ima opciju da obnovi lease za preostali(ekonomski) vek opreme bez dodatnog plaćanja ili uz plaćanje nominalnog(minimalnog) iznosa; korisnik ima opciju da postane vlasnik opreme bez do-datnih obaveza (u vezi sa plaćanjem)36 .

Za razliku od činjenica koje čine jednu operaciju obezbeđenjem UCCutvrđuje da se jedna transakcija neće smatrati obezbeđenjem samo zato što jeaktuelna vrednost iznosa koji korisnik treba da plati davaocu za pravo kori-šćenja jednaka ili veća od tržišne vrednosti u momentu stupanja u odnos le-ase-a; kao ni zato što je korisnik preuzeo rizik gubitka ili preuzeo plaćanje tro-škova i taksa, osiguranje, troškove održavanja i sl.; operacija neće biti smatra-na obezbeđenjem ni zbog toga što korisnik ima mogućnost da postane vla-snik ili da obnovi ugovor; kao ni zbog mogućnosti korisnika da obnovi leaseza određeni iznos naknade koji je jednak ili veći od pretpostavljenog fer izno-sa naknade za korišćenje opreme; niti pak zbog mogućnosti korisnika da po-stane vlasnik dobara za fiksni iznos koji je isti ili veći od pretpostavljene trži-šne vrednosti robe.

Eksplikacije šta se može a šta ne smatrati obezbeđenjem odnosno posebnozaštićenim pravom mogle su biti preglednije, imajući, međutim, u vidu da sud-ska praksa razmatra ovakve činjenice u konkretnim slučajevima i da su one ta-ko već “poznate”, način na koji su prezentirane u tekstu nije toliko bitan37.

Pored posebno zaštićenog prava UCC daje i eksplikacije pojmova “nomi-nalne vrednosti”, “razumne pretpostavke”, “preostalog (ekonomskog) životaopreme”, “sadašnje tržišne vrednosti” i slično. Uprkos svim ustanovljenimeksplikacijama ne može se reći da je baš jednostavno i lako utvrditi kada je je-dan odnos osigurana transakcija a kada je običan lease. Utvrđivanje pravogstanja stvari i dalje leži na organu (sudu) koji rešava u konkretnom slučaju.

Na posebno zaštićena prava mogu se (kao i do sada) primenjivati odred-be (UCC-a) koje se odnose na prodaju.

Leases u Jednistvenom trgovačkom zakoniku (UCC-u)

U novoj (dopunjenoj) redakciji teksta UCC-a cela jedna oblast (čl. 2A)posvećena je uređrenju poslova zakupa (leases). Ova novina ima značaja zaleasing poslove i njihovo funkcionisanje. Prvi put su sistematski i na jednommestu normativno uređeni i finansijski i nefinansijski oblici lease-a (zakupa).


36 Sudovi su (i) u dosadašnjoj praksi uzimali u obzir ove činjenice kada su procenjiva-li da li se u konkretnom slučaju radi o osiguranoj transakciji ili ne.

37 U tekstu člana čl. 1-201 (37) UCC-a se recimo često ne vidi da li pojedine činjenice,koje se taksativno nabrajaju, moraju postojati kumulativno ili je dovoljno i postojanje neke(pa i samo jedne) od njih ( nabrojanih)

Definišući finansijski leasing čl. 2A UCC-a utvrđuje da davalac leasingane proizvodi, ne isporučuje, niti učestvuje u odabiranju opreme. Davalac le-asinga nabavlja opremu (ili pravo korišćenja i upotrebe na njoj) u skladu saleasing ugovorom; korisnik leasinga dobija kopiju ugovora na osnovu kogadavalac leasinga nabavlja opremu (ili stiče pravo korišćenja) pre nego što pot-piše leasing ugovor; korisnikovo “slaganje” sa odredbama (kupoprodajnog)ugovora je preduslov za efektivnost leasing ugovora.

Pre nego što potpiše leasing ugovor korisnik leasinga mora dobiti potpu-ne i sređene uslove ugovora, uključujući tu naročito one koji sadrže obećanja,garancije, ograničenja, isključenja i modifikacije obaveza i to ne samo davao-ca već i treće strane (isporučiooca).

Ukoliko se ne radi o potrošačkom leasingu38 davalac leasinga (pre potpi-sivanja leasing ugovora) mora pismeno obavestiti korisnika o isporučiocu(osim ako je sam korisnik izabrao isporučioca, što je najčešći slučaj); korisnikmora kontaktirati sa isporučiocem (ako to već nije uradio) i od njega dobitiprecizne i potupune podatke o obavezama i garancijama, ograničenjima, kaoi eventualnim zahtevima u slučaju neizvršenja.

Za razliku od finansijskog leasinga, lease (svaki posao različit od finansij-skog leasinga, generalno zakup), u skladu sa odredbama čl. 2A UCC-a, pred-stavlja prenos prava držanja i korišćenja nekog dobra uz odgovorajuću nakna-du; lease-om se ne smatraju prodaja, prodaja na rate, pridržaj prava svojine ilikonstituisanje security interest-a (obezbeđenja).

UCC je istakao još jedno značajno razlikovanje, to je razlikovaqnje izme-đu lease sporazuma (“Lease agreement”) i lease (leasing) ugovora (“Lease con-tract”). Dok je leasing sporazum (ili kraće leasing) dogovor koji se tiče leasingposla i njegovih specifičnosti i pojedinosti između davaoca i korisnika leasin-ga, leasing ugovor je pravni sporazum (ugovor), koji definiše prava i obavezeugovornih strana u vezi sa leasing sporazumom i mora biti u skladu sa odred-bama ovog člana UCC-a (čl. 2A).

Odredbe UCC-a utvrđuju i precizan smisao pojmova kao što su davalac(“Lessor”) i korisnik (“Lessee”) leasinga, zatim isporučilac (“Supplier”); pod-leasing (“Sublease”); nabavka (“Purchase”); zatim greška odnosno krivica,okončanje ugovora i drugi opšte poznati pojmovi i termini u trgovinskompravu (koji se ovde konkretno odnose na leasing poslove).

Pojam dobara (“Goods”) definisan u UCC-u podrazumeva pokretna do-bra i pripatke, ali ne podrazumeva novac, dokumente, hartije od vrednosti,


38 Potrošačkim leasingom se smatra onaj lease koji se zaključuje radi zadovoljenja ličnih,porodičnih, ili “domaćih” potreba; nije zaključen u cilju vođenja posla.

minerale i slične materije uključujući naftu i gas (pre ekstrakcije). Termin“dobra” međutim uključuje još nerođene mladunce životinja.

Osim utvrđivanja osnovnih pojmova i (pratećih) definicija, čl. 2A je ure-dio pitanja nastanka i konstituisanja leasing ugovora, izvršenja ugovora, po-sledica neizvršenja ugovora i prava svake stranke vezana za izvršenje ugovo-ra; čime je “pokrio” sva najvažnija pitanja u vezi sa leasing poslovima.

Ovde ćemo istaći samo najvažnija rešenja.

Zaključivanje, izvršenje i posledice neizvršenja leasing ugovora

Kada se radi o odredbama koje se odnose na zaključivanje i strukturisa-nje leasing ugovora većina ovih odredaba su uobičajene za ugovore u poslov-noj praksi; u ovu grupu odredaba spadaju recimo odredbe o ponudi i prihva-tu ponude39, izmenama ugovora 40, garancijama (izričitim i onima koje sepodrazumevaju) kao i mogućnostima njihovog isključenja i izmena, činjeni-ci da je korisnik leasinga beneficiar ugovora o isporuci41, rizicima slučajnepropasti42, osiguranju, pravima stranaka u slučaju da dobra postanu “pripad-ci”, pravima stranaka u slučaju da dobra postanu sastavni deo nepokretnosti,prioritetu (pravnih) zahteva i slično.

Odredbe čl. 2A UCC-a su predvidele i mogućnost formiranja pod-leasin-ga (“sublease”). Za odnose pod-leasinga važe ista pravila kao i za leasing(ukoliko odredbe ugovora ne predviđaju nešto drugo).

Da bi se ugovor uspešno realizovao potrebno je da svaka od stranaka iz-vrši svoju obavezu potpuno i na vreme. Ukoliko se to ne desi (a ne postoje


39 Firme davaoci leasinga obično ističu pismenu ponudu koja sadrži uslove investicio-nog finansiranja (nabavke opreme). Ove ponude su uglavnom tipske, a njihovo trajanje jeoobičajeno za poslovnu praksu (“razumno” vreme, uobičajen rok i sl.). Prihvat ponude ta-kođe mora biti blagovremen i potpun (inače predstavlja novu ponudu), obično je i prihvatponude tipiziran i uobičajen. Ukoliko su ponuda i prihvat nestandardni moraju u potpuno-sti ispuniti uslove koji važe za zaključivanje ugovora, moraju predstavljati potpunu saglasnostvolja stranaka i sadržati sve pojedinosti njihovog sporazuma. Takođe se moraju poštiovatipredviđeni ili uobičajeni rokovi.

40 Izmene u zaključenom i potpisanom leasing ugovoru mogu doći u obzir samo ako sesve strane slože.

41 Ovaj ugovor ima izvesne elemente ugovora u korist trećeg lica (ali se od njega done-kle i razlikuje).

42 Ukoliko se ne radi o finansijskom leasingu rizik slučajne propasti ostaje sve vreme tra-janja ugovora na davaocu leasinga (povezan je sa činjenicom svojine na stvari), kod finansij-skog leasinga, upravo suprotno, rizik slučajne propasti prelazi na korisnika leasinga koji eko-nomski iskorišćava stvar.

okolnosti koje bi opravdavale neizvršenje ili zakašnjenje u izvršenju) nastupi-će određene restriktivne posledice za stranu koja nije izvršila svoje obaveze.

Uređujući pitanje izvršenja ugovora UCC-a je, pored uobičajenih odre-daba o izvršenju ugovora, predvideo, sa jedne strane mogućnost alternativ-nog izvršenja ugovora kao i alternativnog načina plaćanja, ukoliko su ugovo-reni načini postali nemogući ili ekonomski nepraktični.

Kada se radi o obavezu plaćanja leasing naknade, kod finansijskog leasin-ga, UCC je uveo pojam neopozivosti obaveze korisnika leasinga (irrevocablepromise). Ovaj koncept preuzet je zapravo iz prakse leasing poslovanja; oba-veza korisnika leasinga u praksi ne prestaje bez obzira što druga strana nije iz-vršila svoju obavezu, isto tako ova obaveza ne prestaje ni usled slučajne pro-pasti stvari. Neopozivost obaveze korisnika leasinga je posledica finansijskogkaraktera ovog posla, njegove ozbiljnosti i strogosti43.

Odredbama UCC-a utvrđene su i posledice otkaza i okončanja ugovora;u slučaju otkaza ugovora sve obaveze na obe strane koje su još izvršne biće ot-kazane, ali prava koja se baziraju na (pređašnjem) neizvršenju ili manjkavomizvršenju obaveze će ostati na snazi, a stranka koja je otkazala ugovor zadrža-va pravo (na naknadu) u vezi sa neizvršenjem celog ili dela ugovora. U sluča-ju okončanja leasing ugovora sve obaveze koje su još izvršne na obe strane bi-će otkazane, ali svako pravo zasnovano na prethodnom neizvršenju ili manj-kavom izvršenju obaveze ostaje na snazi44.

Odredbama UCC- a dosta detaljno su utvrđena prava.korisnika leasingau slučaju kada obaveza isporuke nije izvršena u skladu sa odredbama ugovo-ra45. Podjednako detaljno utvrđena su i prava koja ima davalac leasinga kadakorisnik ne izvrši svoje obaveze prijema dobara i plaćanja naknade 46.

Treba naglasiti da koncipirana rešenja (napred pomenutih pitanja) neukazuju eksplicitno na koji se tip leasing posla odnose; recimo, zakonski tekstne odvaja rešenja koja se odnose na mogućnosti jedne strane u slučaju neiz-


43 Ovaj koncept o neopozivosti obaveza preuzeo je i tekst UNIDROIT Nacrta Modelzakona o leasingu.

44 Ovo “generalno pravilo” je dosta značajno budući da utvrđivanje posledica neizvrše-nja obaveza na strani davaoca i korisnika leasinga, bez obzira na priličnu detaljnost, nije bašsasvim pregledno, nije naime jasno utvrđeno kada se radi o finansijskom a kada o ostalimoblicima lease-a, a posledice po stranke nisu baš identične.

45 Korisnik leasinga će u slučaju neisporuke moći da otkaže leasing ugovor, povrati pla-ćene iznose leasing naknade, traži naknadu štete zbog neisporuke, kao i da traži realizacijusvakog drugog prava predviđenog leasing ugovorom.

46 Davalac leasinga će moći da otkaže leasing ugovor, obustavi isporuku i povrati većisporučena dobra, traži naknadu štete, kao i da traži realizaciju svakog prava predviđenogugovorom.

vršenja obaveze druge, posebno kod finansijskog a posebno kod ostalih obli-ka lease-a (mada razlike postoje svuda uključujući naravno i američki pravnisistem). Odredbe UCC-a, utvrđujući posledice neizvršenja obaveza, sve vre-me govore o odnosima lease-a (ne precizirajući tip). Ipak, date definicije ra-znih tipova leasing poslova ukazuju na postojanje bitnih razlika među njima;isto tako naglašavanje samostalnosti i neopozivosti obaveze korisnika leasin-ga u vezi sa plaćanjem naknade, tipično za finansijski leasing, takođe ukazu-je na postojanje bitnih razlika. Definisanje potrošačkog leasinga takođe do-prinosi pojašnjenju razlika između različitih tipova leasinga. Jasno je da je iposle reformi i dopuna UCC-a, zadržan koncept bitne i stvaralačke uloge pra-vosudnih organa odnosno suda u tumačenju konkretnih pravnih instituta,njihovih razlika i dejstava.

Ostali propisi o leasingu u SAD

Osim normativnih propisa koji se direktno tiču leasing posla, kao što jeUCC (u članu.2A), postoje i drugi normativni akti koji posredno uređujuoblast leasing poslovanja, uređujući primarno neku drugu oblast. To su, presvih fiskalni propisi, prvenstveno oni koji se tiču oporezivanja prihoda. Naj-značajniji propis iz ove grupe je Zakonik o unutrašnjim porezima (InternalRevenue Code - IRC). Odredbe ovog propisa su od velikog značaja budući dasluže i kao osnov za razgraničenje leasinga od uslovne prodaje (conditioonalsale-a). Odredbe Ruling 540 (u sastavu Internal Revenue Code - a) daju obo-rivu pretpostavku o leasingu kao o prikrivenoj (uslovnoj) prodaji (prodaji naotplatu).

Treba naravno napomenuti da će, posle reforme odnosno dopuna UCC-a, koji sada definiše i finansijski i ostale oblike lease-a, biti verovtno manje po-teškoća oko utvrđivanja identiteta i prirode leasing posla o kome se konkret-no radi.

U dosadašnjoj praksi zadatak suda je bio da utvrdi pravu i konkretnu na-meru stranaka da zaključe leasing posao ili pak da, koristeći leasing, dođu doželjenog objekta (opreme), na rate. Bez obzira na indikacije koje je sadržaoIRC, to nije bilo ni malo lako. Sud se rukovodio prevashodno “ekonomskimkriterijumima”. Ipak, posmatranjem sudskih slučajeva evidentno je da su po-stojala otstupanja od rigidne primene “ekonomskih pravila” i težnja da se ce-lovitije sagledaju okolnosti konnkretnog slučaja47.


47 Videti presude u slučajevima H.T. Benton v. Commissioner (197. F 2d 745, 1952); Hil-ton v. Commissioner, 74 T.C. 305, 1980; LTV Corp. v. Commissioner; 1974; slučajevi citiraniu knjizi I. Spasić, op. cit. str. 119

Praktična posledica razlikovanja leasinga i conditional sale-a, sa aspektaporeza i poreskih propisa, je činjenica da poreski obveznik u poreskoj prijavimože da odbije sve stavke isplaćene na ime leasing naknade u slučaju kada sena njega ne prenosi svojina, a ako bi se svojina prenosila na njega to ne bi mo-gao.

Bez obzira na činjenicu da je bilo dosta utvrđenih slučajeva zloupotrebeporeskih propisa zaključenjem fiktivnih leasing ugovora koji su u stvari biliprikrivene kupoprodaje, nedostatak jasno utvrđenog i sigurnog kriterijumarazlikovanja često je dovodio i savesne leasing preduzetnike u veoma nepovo-ljan položaj.

Reformama UCC-a i uspostavljanjem čvršćih kriterijuma za utvrđivanjeprirode konkretnog posla i njegovo profilisanje kao leasinga ili conditional sa-le-a, ove neprijatnosti koje su često pratile leasing poslovanje, biće izbegnute.

Inače fiskalni i poreski propisi u SAD daju leasingu povoljan tretman, papredstavljaju jednu od ekonomskih pogodnosti koje preporučuju ovaj posaoi (između ostalog) doprinose njegovoj većoj zastupljenosti.

Pored fiskalnih propisa na leasing poslove se (posredno) odnose još nekipropisi recimo Bancruptcy Code, Economic Recovery Tax Act, RestrictiveTrade Practices Act i drugi.

Ivanka Spasić, Ph.D.Institute of Comparative Law, Belgrade

LEASING IN THE USA

Leasing is an institute of modern economic law, both national and interna-tional; it is used in business practice of technologicaly developed countries, but indeveloping countries and countries in transition also.

Leasing has appeared in United States of America in the early fifties; inEurope it was appeard ten years later, in the early sixties in France and than inBelgiam, Italy, Swiitzerland, Great Britain, Germany. Asian countries started touse leasing some ten years later (the first Japan, Singapore, India, Korea). Ex-so-cialist countries, nowadays countries in transition, also used leasing in their bu-siness practice (some of them like Hungary and Chekoslovakia used leasing for


their financsing even in the “socialist era”). Developing countries are also fami-liar with some forms of leasing.

Leasing practice usel several diferent forms of leases; some of them are mo-re innovative, important and useful the other are common and ordinary. Theyare all necesary. The most important of all is finacial leasing,, it is a special met-hod of financing the acquisition of goods (generally equipment). Besides finan-cial there are other, more “clasical” forms of leases (operating leasing, renting,and forms of true lease in general). In modern business practice are used sameother types and forms of leasing like “sale and leaseback”, “off shore leasing”, “le-veraged leasing”. Some of them are used primerily in American business practi-ce.

There is a diference between leasing, as a method of financing, (or in case oftrue lease, just a lease of an asset for the payment of rentals), and a leasing con-tract, the legal instrument which is necesary for the lease transaction to be per-formed.

In this study the Author is analysing specialities of american leasing practi-ce, the concept, origin and developement of this institute, varieties of businesstypes, the legal nature of the leasing contracts, and the laws which govern the re-alisation of these operations in American legal practice.

Besides the usual and more frequent leasing operations like financial, ope-rating, equipment leasing, renting and variety of true lease types, American bu-siness practice is using some special and very complicated types of transactionslike leveraged leasing for example.

American judicial sistem has a very specal treatmant of leasing transacti-ons; every lease can be treated as a true lease or lease intended as security. Fi-nancial lease, which is more important then others, can be both true lease or se-curity. Lease in form of security is treated as conditional sale (pactum reservatidominii). If the intention of the contracting parties (found by the Court, in ac-tual case) was to provide the equipment by way of using lease contract, it is le-galy treated as “hiden up sale” and is considered as a taxe violation.

One of the more interesting questions concerning leasing is the question ofthe legal reforme of Uniform Commercial Code (UCC). The new edition ofUCC contains a special part concerning the leases (art. 2A).

Artical 2A firstly has given all more important definitions concerning lea-ses; first of all definition of leasing agreement and leasing contract,then of thesuppliy contract, financial lease, true lease, consumer lease, goods,contractingparties (lessor and lessee), supplier, termination of the contract, etc.

Besides definitions art.2A contains rules that govern the formation and con-struction of lease contracts (the rules about offers, acceptance and closing up thecontracts, the warranties, risk, insurances, priority of the liens, ect.).


Delivery of the goods, the consequences of non-delivery, acceptance of goodsand payment of rentals are also regulated.

The UCC s art. 2A contain also rules about performance of the lease con-tract (substitute performance, excused performance, procedure, irrevocability ofthe promises in case of financaial lease).

Article 2A of the UCC also contains rules about default (procedure, liqui-dation of damage, default by lessee and lessor and the other partie”s remedies,which is one of the most importante parts of the Rule).

The Author is analysing all these new solutions and gives her opinion abo-ut their usefulness .

Key words: Leasing; Leasing cotract; True lease; Security interest; Conditio-nal sale; Uniform Commercial Code (UCC);


Prof Fernanda Florentino Fernandez Jankov, PhD, RADSăo Marcos University, Săo Paulo, Brazil

British Institute of Comparative Law, London, UKInstitute of Comparative Law, Belgrade, SerbiaFJ International Consultants, Belgrade, Serbia

ACCESSORIAL LIABILITY IN COMMON LAW: A CRITICAL ANALYSIS

U ovom radu, analizira se jedan zanimljiv institut američkog krivičnog pra-va, a to je “accessory liability”. Ovaj institut, nalazi se, između ostalog u odgo-varajućem odnosu sa doktrinom zajedničkog zločinačkog poduhvata, zakođe ka-rakterističnom za anglo-saksonsko krivično pravo. Taj odnos nije sasvim jasan imože izazivati izvesne nedoumice. Autorka ukazuje na to, prikazujući neke za-nimljive slučajeve, kritički se osvrćući na samu doktrinu “accessory liability”, ko-ja u klasičnom kontinentalnom pravu ne postoji.

Ključne reči: Accessory liability, zajednički zločinački poduhvat, kritičkaanaliza, pravo SAD

* * *

Criminal law has recognised that anyone who has intentionally assistedor encouraged the commission of an offence is liable to be convicted of com-mitting it at the same degree as the actual perpetrator1. According to Section8 of the Accessories and Abettors Act 1861, as amended by the Criminal LawAct 1977:

Whosover shall aid, abet, counsel or procure the commission of any indic-table offence…shall be liable to be tried, indicted and punished as a prin-cipal offender.

261

1 Smith, John C. ‘Criminal Liability of Accessories: Law and Law Reform’, L. Q. R. 1997,113 (Jul), 453-467, p. 453.

The basic rule then is that D is liable for the commission by P of that crime(crime X) which D intentionally assisted or encouraged P to commit, consistingon what Professor Smith [1997] has denominated ‘basic accessory liability’.2

The existence of a shared common purpose between the accessory and theprincipal has given rise to the debatable joint enterprise doctrine, defined interms of Petters and Parfitt [1995] Crim LR 501, CA. as ‘a shared common in-tention…each has the same intention as the other and each knows that the ot-her intends the same thing’. Common intention can be implied as in Davies vDPP [1954] 1 ALL ER 507, HL, from the fact that A knew the knife was beingcarried it was inferred the existence of a tacit agreement and therefore the use ofthe knife would not be a departure from the common purpose.

The relation between ‘basic accessory liability’ and ‘joint enterprise doctri-ne’ is not clear. Even though the ‘basic accessory liability’ cases show some oscil-lation between a requirement of knowledge and one of contemplation3, its rela-tion with ‘common intent’ has not been properly analysed by the courts and thedecision in R v Powell and Another; R v English [1997] 4 ALL ER 545 (HL) ‘didnot address the enduringly problematic question of that doctrine’s relationshipwith basic accessory liability’.4

However, the decision in R v Powell and Another; R v English has clarifiedand consolidated the law on the joint enterprise doctrine, regarding the liabilityof secondary parties to murder setting the principle that:

[w]here two parties embark on a joint enterprise to commit a crime, and oneparty foresees that in the course of the enterprise the other party may carryout, with the requisite mens rea, an act constituting another crime, the formeris liable for that crime if committed by the latter in the course of the enterpri-se.5

(emphasis added)

According to CLARKSON [1998]6 two rules were laid down clearly inPowell and English. First, an accessory will only be liable for acts done withinthe scope of the joint unlawful enterprise. Even if English had foreseen grie-

262 PROF FERNANDA FLORENTINO FERNANDEZ JANKOV, PHD, RAD

2 Smith, John C. [1997], p. 454.3 Gardner, Simon. ‘Joint Enterprise’. Case Comment. L. Q. R. [1998], p. 207.4 Gardner, Simon. ‘Joint Enterprise’. Case Comment. L. Q. R. [1998], p. 207.5 LORD HUTTON, R v Powell and Another; R v English [1997] 4 ALL ER 545 (HL), p.

272.6 Clarkson, C.M.V. ‘Complicity, Powell and Manslaughter’. Crim. L.R. 1998, AUG, 556-

561. p.556.

vous bodily harm (with the posts), he could not be liable for murder becausethe use of the knife was fundamentally different to the use of a wooden postand he had not foreseen the use of a knife. Second, once the actus reus perfor-med by the principal is within the scope of the joint enterprise, the accessorywill be liable for the same offence as the principal if he contemplates both theact performed by the principal and the respective mens rea. Powell was heldguilty of murder on the basis that he knew the principal offender had a gunand he foresaw that he might use it to kill or cause grievous bodily harm.

Based on this reasoning, it is argued that Powell and English sets a two-stage test as the foresight principle can only be applied where the actus reusperformed by the principal with the correspondent mens rea is in the ‘courseof the enterprise’.

It has been argued that ‘in both appeals the House seemed to assume(without explanation) that in such cases the accessory was either guilty ofmurder or of no homicide offence.’7 However, a thorough analysis of the de-cision within the structure of a two-stage test will demonstrate that this is anover-statement that requires clarification.

Professor Sir John Smith [1998] in replying to Mr. Peter W. Ferguson’sletter regarding the possibility, according to Scots law, of a conviction for cul-pable homicide in Powell and English explains that:

‘[t]he reason why English was not guilty of murder or manslaughter was sim-ply that the fatal act was one for which he was not responsible. It was…fun-damentally different from any act which he foresaw might be done’8

(emphasis added)

His statement seems to be in line with the decision in Stewart and Scho-field [1995] 3 ALL ER 159, applying Anderson and Morris [1966] 50Cr.App.R. 216, [1966] 2 Q.B. 110:

[I]f the act was not so committed (in the course of the carrying out jointenterprise) then the joint enterprise ceases to provide a basis for a findingof guilt against such a defendant. He ceases to be responsible for the act.’9

(emphasis added)

ACCESSORIAL LIABILITY IN COMMON LAW: A CRITICAL ANALYSIS 263

7 Clarkson, C.M.V. ‘Complicity, Powell and Manslaughter’. Crim. L.R. 1998, AUG, 556-561. p.556.

8 Smith, John C.; Ferguson, Peter W. ‘Complicity and R. v Powel’. Crim. L. R. 1998,MAR, p. 232.

9 Stewart and Schofield [1995] 3 ALL ER 159, p. 453.

LORD HUTTON in replying to the second certified question in the ap-peal of English, regarding whether the second rule (second stage of the test)could be applied if the acts carried out by the primary party were fundamen-tally different from the acts foreseen or intended by the secondary party, fol-lows the principle stated by Lord Parker in Anderson and Morris [1966] 50 Cr.App. R. 216, 223, [1966] 2 Q.B. 110, 120, that the adventurers were not gu-ilty of manslaughter when they have ‘[d]eparted completely from the concer-ted action of the common design…’.10

Therefore it is argued that only in English appeal the House assume thatthe accessory was either guilty of murder or of no homicide offence due to theunderstanding that the secondary party could not be responsible for a funda-mentally different act, as in such a case the enterprise had cease to exist.

In not expressly overruling Stewart and Schofield [1995] 1 Cr.App.R. 441,it is not possible to affirm that the decision in Powell and English has provi-ded the last of arguments that the secondary party should be not convicted ofmanslaughter11 in circumstances where the joint unlawful enterprise has notceased to exist.

Defining whether the ‘actus reus performed by principal is within the co-urse of the joint enterprise’12 seem to have been the main criteria applied byHouse of Lords in deciding that the enterprise had ceased to exist.

The courts have construed the concept of ‘course of the joint enterprise’applying expressions as ‘fundamentally different act’, ‘common design’, ‘sco-pe of the joint unlawful enterprise’ interchangeably in their decisions. In do-ing so, as will be demonstrated by the decisions discussed below, they have ar-guably set different degrees of foreseeability required by the accessory interms of the actus reus and mens rea of the principal.

It is suggested that the decision in Stewart and Schofied sets a ‘lower’ de-gree of contemplation of the principal’s mens rea concluding that:

‘It does not follow that a variation in the intent of some of the participantsat the time the critical act is done precludes the act from having been donein the course of carrying out the joint enterprise..’13

(emphasis added)


10 LORD HUTTON, R v Powell and Another; R v English [1997] 4 ALL ER 545 (HL), p.273.

11 Smith, John C.; Ferguson, Peter W. ‘Complicity and R. v Powel’. Crim. L. R. 1998,MAR, p. 232.

12 LORD HUTTON, R v Powell and Another; R v English [1997] 4 ALL ER 545 (HL), p.272.

13 Stewart and Schofield [1995] 1 Cr.App.R. 441, p. 454.

Despite of the variation in the intent the joint enterprise did not cease toexist, therefore the act was not ‘fundamentally different’ allowing a mansla-ughter conviction. Arguably the decision in Powell and English sets a ‘higher’degree of contemplation, in terms of the foreseeability of actus reus and mensrea of the principal allowing the accessory to be convicted of murder as theprincipal.

The Court of Appeal in Uddin [1998] 2 ALL ER 744 endorsed the prin-ciple set applied to English, that if D’s act is fundamentally different from anyact foreseen by A, it is outside the scope of the joint enterprise and A cannotbe in any way responsible for the act or its consequence. In defining ‘funda-mentally different act’ the use of a different type of weapon was a significantfactor (BELDAM LJ). In construing the concept of deliberately depart fromthe common purpose, non-contemplation of the actus reus seems to havebeen essential.

In Attorney-General’s Reference (NO. 3 OF 2004) [2005] EWCA Crim1882 the Court, similarly to the decision in Stewart and Schofield, was askedto consider whether variation of intent of the participant at the time the actwas done could preclude the act from being part of the joint enterprise allo-wing a possible conviction of manslaughter. The Court accepted the possibi-lity of manslaughter ‘[i]f the deliberate discharge of the firearm by K or C hadaccidentally caused R’s death or if the firearm had accidentally been dischar-ge and caused R’s death (Church [1966] 1 Q.B. at 70).’14 The Court did notelaborate on the issue of intent, concluding that the killing was not within thescope of the enterprise as the deliberate discharge, the act that caused the de-ath, had not been foreseen. Arguably, the Court places on the foreseeability ofthe actus reus the main reason for concluding that the killing was not in thecourse of the enterprise.

The concept of ‘course of the enterprise’ is further discussed in R v Gil-mour [2000] 2 Cr App R 407 (CA of NI), following the line of authority re-presented by such cases as Anderson and Morris, approved in Powell and En-glish15. These two cases deal with situations where the principal departs fromthe contemplated joint enterprise and perpetrates a ‘more serious act of a dif-ferent kind unforeseen by the accessory’16 therefore it follows that he shouldbe acquitted of all charges as the enterprise has ceased to exist.


14 Attorney-General’s Reference (NO. 3 OF 2004) [2005] EWCA Crim 1882, para. 18.15 CARSWELL LCJ, R v Gilmour [2000] 2 Cr App R 407 (CA of NI), p. 414.16 CARSWELL LCJ, R v Gilmour [2000] 2 Cr App R 407 (CA of NI), p. 414.

However, CARSWELL LCJ, clear differentiates the situation where ‘theprincipal carries out the very act contemplated by the accessory, though thelatter does not realise that the principal intends a more serious consequencefrom the act’17. A knew they were going to throw the petrol bomb into thehouse, he did not realise they were going to do so with intent to kill or causegrievous bodily harm.

Arguably the Court in Gilmour has applied the rule in Steward and Scho-field that the variation of the intention did not take the actus reus out of thecourse of the enterprise, and therefore the accessory was responsible for theact performed by the principal. The departure operates on the level of the ac-tus reus of the principal not his mens rea.

The Court in Gilmour sets the formula of ‘not guilty of murder and man-slaughter’ in case of a departure by the principal from the actus reus contem-plated by the accessory, not a difference between the parties in respect of themens rea. Therefore the Court could see no reasons ‘[w]hy a person acting asan accessory to a principal who carries out the very deed contemplated byboth should not be guilty of the degree of offence appropriate to the intentwith which he so acted.’18

In Day [2001] Crim LR 984, the Court of Appeal held that the foresightof the physical acts which let to death (A had admitted that he foresaw that Dmight kick P about the head in the course of any fight) made A responsiblefor D’s acts and the fatal consequences. The decision confirms the applicationof contemplation of the actus reus as the main criteria in defining ‘fundamen-tally different’. Kicking someone’s head with intent to do GBH was not ‘fun-damentally different’ from kicking someone’s head without the intent to doGBH. As the Court affirms:

[I]n such a case there was a joint enterprise at least to inflict some harm,and that is not negated by the larger intentions of the other two adventu-rers19

It is argued that even if the accessory has not contemplated the variationof the principal’s state of mind at the time the actus reus is performed, he canbe guilty of other offences as for instance, manslaughter (Steward and Scho-


17 CARSWELL LCJ, R v Gilmour [2000] 2 Cr App R 407 (CA of NI), p. 414. (emphasisadded).

18 Crim. L. R. 2000, Sep., 763-767, p. 763. (emphasis added).19 Day [2001] Crim LR 984, para. 53.

fied; Gilmour), as in these circumstances the act will be within the ‘course ofthe joint unlawful enterprise’.

Therefore, the principle set in Powell and English clarified the law appliedto the doctrine of joint unlawful enterprise, defining that if a crime is com-mitted within the course of the enterprise, only in case the accessory contem-plates both mens rea and actus reus of the principal, he will be convicted of thesame crime as the perpetrator. If a certain degree of one of these two elementsis not present, but that still allows the crime to be in the course of the enter-prise, as in Gilmour and Steward, the accessory can be liable for a lesser fataloffence.

Prof Fernanda Florentino Fernandez Jankov, PhD, RADSăo Marcos University, Săo Paulo, Brazil

British Institute of Comparative Law, London, UKInstitute of Comparative Law, Belgrade, SerbiaFJ International Consultants, Belgrade, Serbia

ACCESSORIAL LIABILITY IN COMMON LAW: A CRITICAL ANALYSIS

In this work it is analyzed an interesting institute of American criminal lawand that is accessory liability. This institute, besides else, stays in a very intere-sting relation with the doctrine of so called joint criminal enterprise. That rela-tion is not so clear, and the author points out some problems in that relation.The author also makes an analyze of some cases of accessory liability.

Key words: accessory liability, joint criminal enterprise, critical analyze,American law

Table of Cases

Anderson and Morris [1966] 50 Cr. App. R. 216, 223, [1966] 2 Q.B. 110, 120Attorney-General’s Reference (NO. 3 OF 2004) [2005] EWCA Crim 1532Davies v DPP [1954] 1 ALL ER 507, HLDay [2001] Crim LR 984


Petters and Parfitt [1995] Crim LR 501, CA. R v Gilmour [2000] 2 Cr App R 407 (CA of NI)Stewart and Schofield [1995] 1 Cr.App.R. 441Uddin [1998] 2 ALL ER 744

Table of Legislation

Accessories and Abettors Act 1861, as amended by the Criminal Law Act 1977

Journals

Archbold from Sweet and Marxwell, Chapter 19-Offences Against Persons, p. 26, lastupdated September, 2006.

Clarkson, C.M.V. ‘Complicity, Powell and Manslaughter’. Crim. L.R. 1998, AUG,556-561.

Crim. L. R. 2000, SEP, 763-767, Case Comment, Homicide: Joint Enterprise.Gardner, Simon. ‘Joint Enterprise’. Case Comment. L. Q. R. [1998], p. 207.Smith, John C. ‘Criminal Liability of Accessories: Law and Law Reform’, L. Q. R. 1997,

113 (Jul), 453-467.Smith, John C.; Ferguson, Peter W. ‘Complicity and R. v Powel’. Crim. L. R. 1998,

MAR, p. 232.


Mr Milica V. MatijevićInstitut za uporedno pravo, Beograd

O NEKIM ASPEKTIMA GLAVE VII

FEDERALNOG ZAKONA O GRAĐANSKIM

PRAVIMA IZ 1964.

Rezime: Glavom VII Zakona o građanskim pravima iz 1964. KongresSAD propisuje do tada najopštiju i po svojoj primeni najširu pravnu zašti-tu protiv neravnopravnosti u radnim odnosima. Kao takav, ovaj akt poslu-žio je kao model sveobuhvatne zabrane diskriminacije na radnom mestu,zakonodavcima na svim legislativnim nivoima u Sjedinjenim Državama.Zakon je donet u periodu snažnih rasnih tenzija i njime je po prvi put omo-gućena značajnija uloga federalnih institucija u obezbeđivanju zaštite oddiskriminatornog ponašanja građanskopravnih lica. Kasnijom razradomodredbi Glave VII kroz precedentno pravo, stvarano sve do početka deve-desetih godina prošlog veka, Vrhovni sud znatno proširuje polje njihoveprimene uvođenjem teorije “neravnomernog dejstva” i pojednostavljenjemdokaznog postupka. Kada je Vrhovni sud krajem osamdesetih počeo sa sverestriktivnijim tumačenjem Glave VII, tumačenjem koje je svoj vrhunacdoživelo u slučajevima Prajs Voterhaus protiv Hopkinsove (Price Waterho-use v. Hopkins) i Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio (Wards Cove Pac-king Co. v. Antonio), Kongres donosi Zakon o građanskim pravima iz1991. kako bi osnažio mehanizme zaštite sadržane u njenim odredbama.Ono što danas izaziva nedoumicu jeste pitanje domašaja sistema zaštiteuspostavljenog Glavom VII, odnosno da li se odredbe ovog zakona moguuhvatiti u koštac sa modernim, suptilnijim formama “diskriminacije dru-ge generacije”.

Ključne reči: zabrana diskriminacije u radnim odnosima, Glava VIIZakona o građanskim pravima, dokazivanje diskriminacije.

269

UVOD

Bitka za jednakost pred zakonom u Sjedinjenim Američkim Državamaformalno je okončana donošenjem Zakona o građanskim pravima iz 1964.godine1. Ovim omnibus zakonom propisana je zabrana diskriminacije u svimonim segmentima društvenog života, kao što je to pristup javnim mestima,obrazovnim institucijama, vršenje glasačkih prava, itd, koje su do tada izmi-cale ustavnoj zabrani nejednakog postupanja zapisanoj u XIV amandmanuna Ustav SAD.2 Glava VII ovog zakona dovela je do krupnih promena u živo-tima crnaca, hispano-amerikanaca, žena i drugih tradicionalno diskriminisa-nih grupa, jer je njom obezbeđena do tada najpotpunija zaštita od diskrimi-nacije u radnim odnosima i time konačno otvorena vrata ekonomskom osna-živanju ovih grupa.

Kratak istorijski osvrt na period koji je prethodio donošenju Glave VII

Iako je još davne 1875. godine usvojen zakonodavni akt kojim je izreče-na zabrana diskriminatornog postupanja bez obzira na to od kog subjekta po-tiče,3 svega nekoliko godina po njegovom donošenju Vrhovni sud SAD ga jeoglasio neustavnim tvrdeći da Kongres nije ovlašćen da donosi propise koji-ma će biti regulisano ponašanje građanskopravnih lica.4 Tako je sve do šezde-setih godina prošlog veka usko tumačenje ustavnih ovlašćenja Kogresa one-mogućavalo ovo vrhovno zakonodavno telo SAD da propiše zabranu diskri-minacije koja bi obuhvatila i postupanje lica čiji je status regulisan privatnimpravom.

Sam je Vrhovni sud bio taj koji je u svojim kasnijim odlukama otvoriovrata intenzivnijoj Kongresnoj aktivnosti u ovoj oblasti širokim tumačenjemjednog drugog ustavnog principa. Naime, već početkom XX veka Vrhovnisud sve šire tumači tzv. “klauzulu razmene” (“the commerce clause”) sadrža-

270 MR MILICA V. MATIJEVIĆ

1 Pub. Law 88-352, 78 Stat. 241, July 2, 1964.2 XIV amandman na Ustav SAD je donet nakon okončanja Građanskog rata u tzv. peri-

odu Rekonstrukcije. Predložen je 13. juna 1866. a ratifikovan 9. jula 1868. Amandmanpropisuje obavezu saveznih država da obezbede jednakost pred zakonom za sva lica pod nji-hovom jurisdikcijom a njegova prvobitna svrha je bila obezbeđivanje prava bivših robova.

3 Zakon o građanskim pravima iz 1875. godine (18 Stat. 335). Ovim zakonom bilo jezabranjeno takvo postupanje vlasnika hotela, sredstava javnog prevoza ili javnih sala(bioskopa, pozorišta i drugih mesta namenjenih izvođenju javnog programa), kojim senekom licu uskraćuje pružanje usluge zbog njegove rase ili boje kože.

4 Sporovi o građanskim pravima (The Civil Rights Cases), 109 U.S. 3 (1883).

ne u 1. članu Ustava SAD5 koja Kongresu daje isključivo pravo da reguliše ak-tivnosti usmerene na razmenu dobara i usluga između država. Takvim širo-kim tumačenjem “klauzule razmene” Kongresu je omogućeno da donosipropise kojim će biti sankcionisano diskriminatorno postupanje privatno-pravnih aktera ove razmene.6

Odbljesci jednog novog poimanja uloge federalnih vlasti kao i svest da je-dino federalna vlast može obezbediti efikasnu zaštitu od diskriminacije u rad-nim odnosima na nacionalnom nivou, prvi put su se našli u federalnom Za-konu za borbu protiv nezaposlenosti iz 1933.7 koji je propisivao: “pri zapošlja-vanju građana u svrhu ovog Zakona zabranjena je diskriminacija na osnovurase, boje kože ili uverenja.”8

Nailazak II sv. rata i sve učestaliji protesti crnih radnika tokom četrdese-tih godina XX veka ubrzali su proces desegregacije radnih mesta. U strahu oduticaja sve masovnijih demonstracija crnaca na rad vojne industrije SAD,1941. godine Predsednik Franklin D. Ruzvelt donosi Izvršno rešenje br. 8802kojim oformljuje Komitet za fer postupanje na radu (Fair Employment Prac-tices Committee), prvu federalnu agenciju za zaštitu od diskriminacije na ra-du.9 Iako je nominalno ovo bio značajan korak na planu desegregacije, njego-vi stvarni efekti istopili su se u slabim nadzornim ovlašćenjima ovog tela ko-ja su se odnosila samo na ona preduzeća u okviru vojne industrije koja su re-alizovala federalne ugovore.10

Razbuktale rasne tenzije u SAD kao posledica nedovoljnih pomaka napolju obezbeđivanja prava crnačke manjine neposredno su prethodile usvaja-nju Zakona o građanskim pravima iz 1964. Jedan od glavnih ciljeva masov-nog pokreta crnaca bio je desegregacija radnih mesta te se oko sadržine bu-duće Glave VII i vodila najodlučnija bitka. Zapravo, razmimoilaženja pred-

O NEKIM ASPEKTIMA GLAVE VII FEDERALNOG ZAKONA O GRAĐANSKIM PRAVIMA IZ 1964. 271

5 Član 1, sekcija 8, § 3 Ustava SAD. 6 Preciznosti radi, ovo ovlašćenje Kongresa odnosilo se i na razmenu dobara i usluga

između SAD i stranih država kao i između država SAD i indijanskih plemena. 7 Zakonu za borbu protiv nezaposlenosti (Unemployment Relief Act) usvojen 31. marta

1933.8 Prema tekstu objavljenom na: http://www.eeoc.gov/abouteeoc/40th/panel/firstprinci-

ples.html (poslednji put pristupljeno 13. oktobra 2008). 9 Prema tekstu: Thomas J. Sugrue, Affirmative Action from Below: Civil Rights, the

Building Trades, and the Politics of Racial Equality in the Urban North, 1945 – 1969, TheJournal of American History, 2004, str. 145 - 173.

10 Po uzoru na ovo telo i svi naredni Predsednici Sjedinjenih država do usvajanjaZakona o građanskim pravima iz 1964. (Truman, Ajzenhauer i Kenedi) su sačuvali ovu agen-ciju i postepeno joj proširivali nadležnosti.

stavnika Demokrata i Republikanaca u Kongresu i Senatu oko obima zaštiteod diskriminacije na radnom mestu ozbiljno su umanjivale izglede za usvaja-nje celog Zakona o građanskim pravima.

Nakon jednogodišnjeg perioda žučnih debata11 i lobiranja u oba Doma,koje su predvodila brojna crnačka udruženja i sama Bela Kuća, Zakon o gra-đanskim pravima izglasan je u junu 1964, a tadašnji Predsednik SAD, LindonDžonson, potpisao ga je jula 1964. Zakon je stupio na snagu godinu dana ka-snije.

GLAVNE ODLIKE ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE SADRŽANE U ODREDBAMA GLAVE VII

Zabrana diskriminatornog delovanja uvedena Glavom VII odnosi se naširok krug pravnih lica koja kumulativno ispunjavaju dva uslova: 1) obavlja-ju aktivnosti od uticaja na “međudržavnu razmenu” (“interstate commerce”)i 2) zapošljavaju 15 ili više lica (sekcija 2000e (a))12. Pojam “razmene” (“com-merce”) široko je određen ovim zakonom tako da obuhvata zanatske delat-nosti, usluge u oblasti saobraćaja i transportne usluge, razmenu robe i uslu-ga, i druge privredne aktivnosti koje povezuju teritoriju dve ili više država(sekcija 2000e (g)). “Međudržavna razmena” pak, prema definiciji datoj u za-konskom tekstu, obuhvata svaku poslovnu aktivnost čiji su proizvodi name-njeni razmeni, sve poslovne aktivnosti u javnom sektoru a uključuje i one po-slovne aktivnosti koje samo posredno utiču na slobodan promet roba i uslu-ga (2000e (h)). Tako se zabrana diskriminatornog ponašanja izričito odnosi ina agencije za zapošljavanje, udruženja radnika i druga udruženja koja ima-ju ili mogu imati uticaj na određivanje uslova rada, bave se posredovanjem prizapošljavanju ili organizuju programe stažiranja, obuke na radu, prakse, usa-vršavanja i drugog (2000e (c), (d), (e)). Zakonodavnim izmenama iz 1972.krug subjekata čije je postupanje predmet ovog zakona proširuje se i na dr-žavna tela i tela lokalne samouprave, škole i univerzitete.13


11 Na Nacrt Zakona podneto je ukupno petsto amandmana a rasprava u Kongresu jetrajala 534 časa.

12 Prvobitno se Glava VII odnosila na preduzeća sa 25 i više zaposlenih ali je ovaj brojsmanjen Zakonom o jednakim mogućnostima za rad iz 1972.

13 Zahvaljujući ovim izmenama, zaštita od diskriminacije propisana Glavom VII obuh-vatila je još 10 miliona radnika zaposlenih u državnim i opštinskim institucijama širom SAD.Zakonodavne izmene Glave VII imale su formu novog zakona, Zakona o jednakimmogućnostima za rad iz 1972. (The Equal Employment Opportunity Act (Pub. Law 92-261)).

Zakon zabranjuje protivpravno razlikovanje na osnovu rase, boje kože,veroispovesti, pola i etničkog porekla. Iako su odredbe Glave VII pre svegausmerene na zaštitu pripadnika onih grupa koje su tradicionalno izložene dis-kriminaciji, u slučaju Mkdonald protiv Santa Fe Transportejšn Ko. (McDonaldv. Santa Fe Transportation Co.)14, Vrhovni sud SAD naglašava da Glava VIIzabranjuje svako neopravdano razlikovanje po osnovu rase i ostalih nabroja-nih osnova, kako crnačke i drugih manjinskih zajednica tako i pripadnika be-le većine.

Glava VII zabranjuje neopravdano razlikovanje lica u vezi sa bilo kojimaspektom radnih odnosa bilo da se radi o pronalaženju kandidata-kinja zanovootvoreno radno mesto, selekciji kandidata-kinja, određivanju visine za-rada i drugih naknada za obavljeni rad, dodeljivanju povlastica u vezi sa ra-dom, izricanju disciplinskih mera, otpuštanju, i drugim situacijama na radu.Neopravdano razlikovanje u oblasti radnih odnosa Glava VII u najkraćemodređuje kao:

1) propust ili odbijanje poslodavca da zaposli ili otpusti neko lice ili bilokoji drugi postupak poslodavca kojim se stvaraju neopravdane razlike u po-gledu zarade, uslova rada ili posebnih pogodnosti na radu zbog rase, boje ko-že, pola, veroispovesti ili etničkog porekla nekog lica;

2) ograničavanje, izdvajanje ili klasifikovanje zaposlenih ili kandidata-kinja za zaposlenje na bilo koji način koji bi doveo do njihovog obespravljiva-nja u pogledu mogućnosti da zasnuju radni odnos ili ostvare druga prava poosnovu rada ili bi na neki drugi način negativno uticao na status zaposlenog-e ili kandidata-kinje za zaposlenje zbog njegove-njene rase, boje kože, pola,veroispovesti ili etničkog porekla (sekcija 2000e-2 (a)).

Svrha Glave VII rečito je sažeta u odluci Vrhovnog suda SAD u slučajuMekdonel Daglas protiv Grina (McDonnell Douglas v. Green)15, inače najciti-ranijoj odluci u oblasti zabrane diskriminacije na radu:

“Iz jezika korišćenog pri pisanju Glave VII jasno je da je namera Kongresabila da njime zajemči jednakost mogućnosti za rad i da eliminiše onu dis-kriminatornu praksu i sredstva koja su, na štetu građana iz redova manji-na, doveli do toga da radno okruženje bude rasno stratifikovano”.

“Jednakost mogućnosti” ipak ne treba mešati sa konceptom “jednakostirezultata”. U drugoj najčešće citiranoj odluci Vrhovnog suda u vezi sa prime-


14 427 U.S. 273 (1976).15 411 U.S. 792 (1973).

nom Glave VII, donetoj u slučaju Teksaško odeljenje za poslove zajednice pro-tiv Burdin (Texas Department of Community Affairs v. Burdine), kaže se daGlava VII ne obavezuje poslodavca da zaposli kandidata-kinju iz redova ma-njinske zajednice kada on-a ispunjava sve objektivno postavljene kriterijumekao i kandidat-kinja iz redova bele većine. Sud u ovom slučaju kaže da GlavaVII ne zahteva od poslodavac da povoljnije tretira pripadnike manjina ili oso-be ženskog pola i naglašava sledeće:

“[Glavom VII] se od poslodavca ne traži da iz temelja izmeni način odabi-ra kandidata-kinja kako bi maksimizovao broj zaposlenih pripadnika-camanjina ili osoba ženskog pola. Glava VII poslodavcu ostavlja mogućnostda napravi sopstveni izbor kandidata-kinja pod uslovom da ta odluka nijezasnovana na protivpravnim kriterijumima.”16

S druge strane, neke druge odluke Vrhovnog suda govore o jednoj slo-bodnijoj interpretaciji ove odredbe. Tako u slučaju Albermarl Pejpr Ko. protivMudi (Albermarle Paper Co. v. Moody), Vrhovni sud nalazi da je Kogres usva-janjem Glave VII sudovima dodelio široko polje diskrecione ocene kako bi imomogućio da dosude najpotpunije moguće zadovoljenje, te da federalni su-dovi imaju “ne samo ovlašćenje nego i obavezu da donesu odluku koja će uonoj meri u kojoj je to moguće eliminisati diskriminatorne efekte prošlosti isprečiti neopravdano razlikovanje u budućnosti.” 17

Sam tekst Glave VII ovo pitanje reguliše na sledeći način:

“Ništa sadržano u ovom poglavlju može biti protumačeno kao obaveza po-slodavca […] da povoljnije postupa prema nekom licu ili grupi lica zbognjegove odnosno njihove rase, boje kože, veroispovesti, pola ili etničkog po-rekla povodom neravnoteže koja bi se mogla pojaviti u pogledu ukupnogbroja ili udela lica te rase, boje kože, veroispovesti, pola ili etničkog poreklameđu zaposlenima u nekom preduzeću u poređenju sa ukupnim brojem iliudelom lica te rase, boje kože, veroispovesti, pola ili etničkog porekla u za-jednici, državi ili drugoj teritorijalnoj jedinici ili među radnom snagom do-stupnom u zajednici, državi, ili drugoj teritorijalnoj jedinici u kojoj se topreduzeće nalazi .”18


16 James Walsh, Mastering Diversity: Managing for Success Under ADA and Other Anti-Discrimination Laws, Merrit Publishing, Santa Monika, 1995, str. 149.

17 422 U.S. 405 (1975).18 Sekcija 2000e-2. (j).

Glava VII svojim odredbama direktno štiti pojedinca a ne grupu. Tako je1982. godine u slučaju Konektikat protiv Til (Connecticut v. Teal)19, Vrhovnisud došao do zaključka da do kršenja odredbi Glave VII dolazi kada bilo ko-ji segment procesa odabira kandidata, kao na primer postupak testiranja kan-didata, ima neravnomerno dejstvo na kandidate-kinje iz različitih grupa, čaki kada je konačan rezultat procesa zapošljavanja rasno izbalansiran. Ovim jeSud naglasio da pravedan tretman grupe kao takve ne može biti supstitucijaza nepravedan odnos prema pojedincu niti način da se izbegne odgovornostzbog diskriminatornog postupanja u pojedinačnom slučaju.

Posebna karakteristika odredbi o zaštiti protiv diskriminacije na radu je imogućnost pokretanja postupka po osnovu zajedničke tužbe grupe lica kojatvrde da su bila diskriminisana. Ukoliko se pronađe da u konkretnom sluča-ju postoji sistemska diskriminacija odnosno obrasci diskriminatornog pona-šanja poslodavca, kao u slučaju Međunarodno bratstvo Timstersa protiv SAD(International Brotherhood of Teamsters v. United States)20 svi pripadnici-cegrupe koja je bila izložena diskriminiciji imaju pravo na dosuđivanje nakna-de, sem onih lica za koja tuženi dokaže da nisu bila žrtve diskriminacije.

Glava VII Zakona o građanskim pravima iz 1964. zabranjuje ne samootvorenu diskriminaciju već i sve oblike institucionalne diskriminacije odno-sno “praksu koja je nediskriminatorna po svojoj formi ali je diskriminatornau primeni”21. U čuvenom slučaju Grigs protiv Djuk Paver (Griggs v. Duke Po-wer Co.)22, Vrhovni sud je zaključio da je prevashodni cilj Glave VII da seostvari jednakost mogućnosti na radu za sve građane SAD i da se uklonepredrasude i na njima zasnovano pristrasno ponašanje u radnim odnosimakojima se favorizuju određene grupe a druge obespravljuju.

Iako se rasizam pa i diskriminacija najčešće doživljavaju kao aktivnostiotvoreno zasnovane na rasnim, polnim ili drugim predrasudama, primarnafunkcija odredbi Glave VII i drugih savremenih zakona protiv diskriminacijeleži u nastojanju da se suzbiju oblici takozvane institucionalne diskriminaci-je. Institucionalna diskriminacija obitava u aktivnostima i merama koje su ne-utralne po svojoj formi ali čije dejstvo je takvo da onemogućava pripadnicimatradicionalno marginalizovanih društvenih grupa da u potpunosti koriste re-surse koje to društvo pruža svojim članovima.


19 457 U.S. 440 (1982).20 431 U.S. 329 (1977).21 422 U.S. 405 (1975).22 401 U.S. 424 (1971).

Radi boljeg razumevanja pojedinih pravnih koncepata sadržanih u GlaviVII korisno bi bilo na ovom mestu temeljnije se pozabaviti najtipičnijim vi-dovima institucionalne diskriminacije u radnim odnosima kroz njihovu di-stinkciju sa oblicima otvorene diskriminacije.

OTVORENA I INSTITUCIONALNA DISKRIMINACIJA

Svaki onaj postupak koji je preduzet sa namerom da dovede do isključi-vanja ili ograničavanja nekog lica ili grupe lica u uživanju prava zajemčenihzakonom zbog pola, rase, boje kože, etničkog porekla, ili veroispovesti tog li-ca ili grupe lica, određuje se kao otvorena diskriminacija. Otvorena diskrimi-nacija u radnim odnosima postoji ne samo kada je nekom licu pričinjena šte-ta ili uskraćena korist zbog predrasuda poslodavca već i onda kada je poslo-davac bio poveden pretpostavljenim predrasudama drugih. Kako to ilustrujeGertrude Ezorski, poslodavac koji odbije da zaposli kandidata-kinju određe-ne rase jer se plaši da bi to imalo negativnog uticaja na korisnike njegovihusluga ili potrošače njegovih proizvoda, je takođe počinio akt otvorenog ra-sizma.

Otvorena diskriminacija istorijski prethodi institucionalnoj diskriminaci-ji. O ovoj drugoj možemo govoriti tek od onog istorijskog momenta kada jepravna i institucionalna segregacija formalnopravno eliminisana iz društve-nog života SAD.

Do institucionalne diskriminacije pak dolazi postupcima koji su po svo-joj formi neutralni odnosno primenjuju se jednako na sva lica ali imaju ne-proporcionalno različito dejstvo na pripadnike različitih grupa te tako dovo-de do ograničavanja ili isključivanja mogućnosti nekog lica ili grupe da mak-simalno koristi društvene resurse. Za razliku od otvorene, institucionalna dis-kriminacija nije zasnovana na otvorenoj nameri da se određenom licu ili gru-pi lica nanese šteta zbog njihovog rasnog ili drugog određenja. Zapravo, po-slodavac čiji postupci dovode do institucionalne diskriminacije ne mora uop-šte imati rasne, etničke, religijske ili druge predrasude.

Institucionalna diskriminacija je direktna posledica otvorene diskrimina-cije u dvostrukom vidu. Prvi od njih ukazuje na institucionalnu dirskrimina-ciju kao neku vrstu produžetka otvorene diskriminacije. Naime, po usvajanjuZakona o građanskim pravima iz 1964. nije se retko dešavalo da zapošljava-nje i napredovanje pripadnika crnačke i drugih manjinskih grupa budu ote-žani ili čak potpuno onemogućeni propisivanjem naizgled neutralnih kriteri-juma - kriterijuma koji su se odnosili na sva lica ali sasvim izvesno dovodilido favorizovanja belaca.


Tako su, uplašeni od velikog priliva crnih radnika, mnogi poslodavci na-kon usvajanja Glave VII počeli da uvode nove uslove za zasnivanje radnog od-nosa ili prelazak na bolje plaćene poslove. Radilo se obično o posebnom rad-nom iskustvu ili posebnim veštinama koje ogromna većina crnaca nije moglaposedovati jer crnačka zajednica do tada nije ni imala pristup poslovima u tojgrani industrije ili tim obrazovnim programima. Za ovaj period je karakteri-stičan i način na koji su korišćena prava zasnovana na takozvanom senior-skom sistemu. Seniorski sistem (“seniority system”) unapređenja i sticanjapovlastica na radu važan je atribut američkih radnih odnosa.23 Njegova glav-na karakteristika je da nalaže očuvanje radno-statusnih povlastica onih kojiimaju duži radni vek u preduzeću a jedno od tipičnih pravila koja iz njegaproističu jeste pravilo “poslednji zaposlen, prvi otpušten” (“Last hired, firstfired!”). Ovo je za posledicu imalo to da u periodima masovnih otpuštanjaradnika tokom ekonomske krize sedamdesetih godina prošlog veka buduskoro u potpunosti poništeni efekti Glave VII odnosno nastojanja da se u od-ređene kategorije zanimanja uključe i radnici iz manjinskih zajednica. 24

Drugi, savremeniji vid institucionalne diskriminacije nije uslovljen po-stojanjem čak ni prikrivene namere da se nekoj grupi da prednost u odnosuna drugu već je on posledica nasleđenih sistema raspodele društvenih resur-sa, počev od ekonomskog bogatstva pa do društvenih kontakata i pristupaboljim obrazovnim institucijama. Naime, iako većina današnjih poslodavacaima politiku ravnopravnog postupanja prema svim zaposlenima i interne me-hanizme za zaštitu od diskriminacije, upravo su prikrivene ili neosvešćenepredrasude, način na koji su ustrojeni procesi odlučivanja kao i mehanizmiinterakcije među zaposlenima zamenili ranije poznate forme neravnopravnogpostupanja.25

O kom god vidu institucionalne diskriminacije na radu da govorimo, donje najčešće dolazi tokom postupaka u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa itokom postupaka u vezi sa unapređenjem.26 Najtipičniji primeri institucio-nalne diskriminacije su:


23 Kao takav, seniorski sistem je jedan od osnovnih tema pregovora između sindikata iposlodavaca.

24 Gertrude Ezorsky, Racism & Justice: The Case for Affirmative Action, Cornell Univer-sity Press, Itaka i London, 1993, str. 25.

25 Susan Strum, Second Generation Employment Discrimination: A StructuralApproach, Columbia Law Review, Vol. 101, No. 3, 2001, str. 460.

26 Ovo potvrđuje i karakter prijava koje zaposleni dostavljaju Komisiji za jednakostmogućnosti na radu. Naime, velika većina prijava se od samog početka rada Komisije odnosi-la na diskriminaciju u procesima zapošljavanja i unapređenja, testiranja i odabira kandidata,i održavanja seniorskog sistema napredovanja i sticanja povlastica u vezi sa radom.

1) Traženje kandidata za nova radna mesta bez objavljivanja konkursa,preko ličnih kontakata zaposlenih (među kojima će i danas, za najve-ći broj viših i bolje plaćenih radnih mesta, najviše biti belaca) ili pu-tem konkursa objavljenog na takav način da za njega mogu saznati je-dino pripadnici “poželjne” rasne ili druge grupe.27

2) Koncipiranje seniorskog sistema napredovanja i sticanja povlastica naradu na taj način što se seniorska prava računaju samo za godine rad-nog staža provedene u istom odeljenju preduzeća. Ovo praktično do-vodi do toga da pripadnici marginalizovanih grupa ostaju “zaključa-ni” na niže plaćenim poslovima koji su im jedino i bili dostupni prili-kom zasnivanja radnog odnosa, jer bi prelaskom u odeljenja sa boljeplaćenim radnim mestima izgubili sve povlastice stečene na osnovugodina rada provedenog u preduzeću.

3) Određivanje kriterijuma ili testova za učestvovanje na konkursu zaodređeno radno mesto ili na konkursu za višu poziciju, kojima se one-mogućava učešće neproporcionalno velikog broja kandidata iz “nepo-željne” grupe iako ne postoji jasna uzročno-posledična veza izmeđutih kriterijuma odnosno testova i efikasnosti budućih radnika.

Kao što ćemo u narednim redovima videti, otvorena i institucionalnadiskriminacija se dokazuju primenom različitih dokaznih sredstava, teret do-kazivanja je tokom postupka raspoređen na različit način i sudovi su vođenirazličitim teorijama diskriminatornih dejstava.

ODLIKE DOKAZNOG POSTUPKA U SPOROVIMA POVODOM DISKRIMINACIJE

U RADNIM ODNOSIMA

Odluke Vrhovnog suda u slučajevima Mekdonel Daglas protiv Grina(McDonnell Douglas v. Green) i Grigs protiv Djuk Paver (Griggs v. Duke PowerCo.) utrle su put dvema različitim metodama dokazivanja diskriminacije za-snovanim na dva različita teorijska koncepta, teoriji “nejednakog postupanja”(“disparate treatment theory”) i teoriji “nejednakog uticaja” (“disparate im-pact theory”). Dok je prva teorija poslužila za razvijanje pravila dokaznog po-stupka u slučajevima otvorene diskriminacije, druga je karakteristična za sud-ske sporove povodom institucionalne diskriminacije. Iako su se obe pokazalekorisnim u svim tipovima sporova povodom diskriminacije na radu, od onihizazvanih propustima u vezi sa zapošljavanjem ili unapređenjem do sporova


27 Ovde valja podsetiti da i danas ogroman procenat populacije koja dolazi iz marginal-izovanih grupa, naročito rasne i etničke manjine, obavlja nisko plaćene poslove.

u vezi sa primenom seniorskog sistema, procesni instituti razvijani na osno-vu teorije “neravnomernog dejstva” su ipak imali presudnu ulogu u procesudesegregacije radnih mesta u Americi.

Teorija “neravnomernog dejstva” (“disparate impact theory”)

Teorija “neravnomernog dejstva” počiva na gore obrazloženom razliko-vanju između otvorenog i institucionalnog rasizma odnosno diskriminacije.Smatra se da je do njene javne artikulacije prvi put došlo 1966. godine kadaje Komisija za jednako postupanje u radnim odnosima izdala “Uputstvo zaprimenu testova pri selekciji kandidata” (Guidelines on Employment TestingProcedures).28 Razvijajući je, sudovi u SAD su nastojali da pruže zaštitu odnaoko neutralnih postupaka poslodavaca kojim su favorizovani muškarcipredstavnici bele rase a kojima su obeležene prve decenije nakon ukidanja in-stitucionalne segregacije.

Koncept je prvi put primenjen 1971. godine u nadaleko čuvenom sluča-ju Grigs protiv Djuk Paver Ko. (Griggs v. Duke Power Co.) 29 Raspravljajući ovajslučaj, Vrhovni sud je ukazao na mogućnost da određeni, formalno neutral-ni obrasci ponašanja mogu biti suprotni odredbama Glave VII ukoliko za po-sledicu imaju isključivanje ili ograničavanje prava pripadnika zaštićenih gru-pa, čak i onda kada se ne može utvrditi postojanje namere poslodavca da dis-kriminiše.

Kompanija Djuk Paver Ko., koja se u ovom slučaju našla u ulozi tužene,je pre donošenja Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine bila znana posegregaciji crnih radnika. Kao posledica segregacije u većini njenih postroje-nja crnci su mogli da rade samo u odeljenju sa najniže plaćenim poslovima ukompaniji.

Nakon usvajanja Glave VII odnosno Zakona o građanskim pravima iz1964. uprava kompanije naprasno je odlučila da izmeni pravila prelaska izjednog odeljenja u drugo odnosno sa nižih na bolje plaćene poslove, uvevšiuslov da svi kandidati za unapređenje moraju posedovati diplomu srednješkole ili položiti opšte testove sposobnosti. Tužilac, u ovom slučaju grupa cr-naca zaposlenih u kompaniji, nastojao je da dokaže da su ovi novouvedeniuslovi za sticanje bolje plaćenih radnih mesta u kompaniji diskriminatorni, jer


28 Ovim je dokumentom Komisija za jednakost mogućnosti na radu pojasnila kakvogkaratera ti testovi treba da budu kako bi se za njih moglo reći da sa dovoljnim stepenomtačnosti predviđaju efikasnost budućeg radnika ili postojanje odnosno nepostojanje veštinaneophodnih za obavljanje nekog zanimanja. Videti i slučaj iz 1979, United Stillworkers ofAmerica v. Weber, 443 U.S 193 (1979).

29 Op. cit. str. 6.

je njihovim propisivanjem sa konkursa diskvalifikovan neproporcionalno ve-lik broj crnih kandidata.30 Tužilac je ukazivao i na to da ne postoji nikakva ra-zumna veza između propisanih uslova i radne efikasnosti za poslove u pitanjukao i da najveći broj belih radnika koji već uspešno obavlja taj posao ne ispu-njava nove uslove.31

Vođen tumačenjem prema kome je težište Glave VII na postupcima po-slodavaca i njihovim efektima a ne na motivima iz kojih ti postupci proističu,Vrhovni sud zaključuje da je: “[…] Kongres položio na poslodavca teret doka-zivanja da svaki uslov [za zasnivanje radnog odnosa ili unapređenje] moraimati jasnu vezu sa datim radnim mestom.”32 Na osnovu toga Sud je našao daje diskriminatoran svaki onaj postupak poslodavca kojim su, prilikom selekci-je kandidata za novo radno mesto ili unapređenje, propisani uslovi koji izutakmice isključuju disproporcionalno veliki udeo manjinskih radnika a nisuu direktnoj vezi sa procenom efikasnosti budućih radnika. Diploma srednješkole i polaganje opštih testova sposobnosti kao kriterijum za jedan širok i ni-čim povezan krug poslova u kompaniji Djuk Paver Ko. upravo je spadao uovakve postupke poslodavca koji su, iako su se odnosili na sve radnike, imalinesrazmerno dejstvo na radnike jedne rasne grupe.33

Bez obzira na to što je od njegovog uvođenja prošlo već skoro pola veka,koliko se ovaj teorijski koncept i dalje smatra radikalnim posvedočiće sledećikomentar iz priručnika namenjenog poslodavcima u SAD objavljenog 1995.godine:

“Ovo je jedan od najtežih, a neki će reći i najpreteranijih aspekata GlaveVII. Čak i u onim slučajevima u kojima ne postoji namera poslodavca da dis-kriminiše, on ili ona može odgovarati ako neutralna praksa dovede do diskri-minatornog rezultata ”.34


30 Ne treba podsećati da se radi o periodu neposredno nakon ukidanja sistema segre-gacije kojim je većini pripadnika crne rase bilo onemogućeno da stiču obrazovanje pod istimuslovima pod kojima su to mogli belci.

31 Drugostepeni sud je datom sporu pristupio na tradicionalan način tražeći od tužio-ca da dokaže postojanje diskriminatorne namere poslodavca. Kako tužilac nije posedovaotakve ovakve dokaze drugostepeni sud je potvrdio odluku prvostepenog suda i presudio ukorist poslodavca, tvrdeći da kada ništa ne ukazuje na postojanje diskriminatorne namerenema ni kršenja odredbi Glave VII.

32 Griggs v. Duke Power Co., op. cit., str. 6.33 U slučaju Votson protiv Fort Vort Bank & Trust (Watson v. Fort Worth Bank & Trust

(487 U.S. 977 (1988)), Vrhovni sud je doneo jednoglasnu odluku da je teorija “ner-avnomernog dejstva” primenjiva ne samo na testove i druga sredstva za objektivno testiran-je nego i na subjektivne kriterijume korišćene prilikom odabira kandidata.

34 James Walsh, Mastering Diversity: Managing for Success Under ADA and Other Anti-Discrimination Laws, Merrit Publishing, Santa Monika, 1995, str. 162.

Utvrđivanje diskriminatorne namere i teret dokazivanja

Za razliku od prethodno opisanog slučaja, na slučajeve u kojima tužilactvrdi da je bio žrtva otvorene diskriminacije primenjuje se teorija “nejedna-kog postupanja” te nema diskriminacije u smislu Glave VII ako se ne dokažepostojanje namere poslodavca da diskriminiše tužioca zbog njegove-njene ra-se, pola, boje kože, veroispovesti ili etničkog porekla. Teret dokazivanja “ne-jednakog postupanja” poslodavca i postojanja diskriminatorne namere svevreme nosi podnosilac tužbenog zahteva. Ovde je prvi zadatak tužioca da do-kaže prima facie postojanje diskriminacije odnosno da navede sud na pretpo-stavku da je u pitanju diskriminatorno postupanje time što će eliminisati naj-tipičnije nediskriminatorne razloge za osporavani postupak poslodavca. Ka-da je slučaj diskriminacije prima facie uspostavljen, na poslodavcu je teret do-kazivanja postojanja nekog legitimnog, nediskriminatornog razloga zbog ko-ga je postupio na osporavani način. Nakon toga teret dokazivanja opet prela-zi na tužioca koji sada treba da obori verodostojnost razloga koje je posloda-vac odnosno tuženi istakao ili da ukaže da su postojali i drugi načini na kojeje tuženi mogao ostvariti legitimni cilj na koji se poziva bez negativnih efeka-ta na radna prava tuženog.

Kako to izgleda možemo videti na već pomenutom primeru slučajaMkdonel Daglas Korp. protiv Grin (McDonnell Douglas Corp. v Green)35, izkoga se zaključuje da tužilac može indirektno dokazati diskriminaciju u po-stupku odabira kandidata za upražnjeno radno mesto time što će pokazati: a)da pripada nekoj od grupa koje su zaštićene odredbama Glave VII, b) da je uvreme konkurisanja imao-la sve tražene kvalifikacije za poziciju koja je bilapredmet spornog konkursa, c) da mu-joj nije bilo ponuđeno radno mesto, id) da je poslodavac nakon što ga-ju je odbio nastavio da traži kandidata-ki-nju sa sličnim kvalifikacijama. Ukoliko tužilac dokaže da su se stekla ova če-tiri elementa prilikom odabira kandidata-kinja, na poslodavcu je da dokažeda je postojao legitiman razlog zbog koga nije zaposlio tužioca. Pa čak i akoto poslodavcu pođe za rukom, tužilac i dalje može dobiti spor ako dokaže dasu razlozi koje je poslodavac ponudio neverodostojni.

U slučajevima u kojima se ukazuje na to da je neki postupak poslodavcaimao “neravnomerno dejstvo” na grupe zaštićene Glavom VII, kao što je većrečeno, motiv poslodavca nije od presudnog značaja. Sud se ovde prvenstve-no bavi pitanjem da li je sporna praksa poslodavca zaista imala disproporcio-nalno negativan uticaj na neku grupu radnika odnosno potencijalnih radni-ka, koju je moguće identifikovati po nekom od zabranjenih osnova iz Glave


35 411 US 792 (1973).

VII (rasa, boja kože, pol, veroispovest i etničko poreklo). Kada se utvrdi po-stojanje ovakvog neravnomernog dejstva jedina odbrana poslodavca leži umogućnosti da spornu praksu opravda time što će se pozvati na tzv. razloge“poslovne nužnosti” (“business necessity”). Na osnovu doktrine “poslovnenužnosti” poslodavac može izbeći odgovornost za sporno postupanje ako po-kaže da je ono bilo rezultat nužnosti koja potiče iz logike tržišnog privređiva-nja odnosno da je ono bilo neophodno za efikasno ostvarivanje poslovnih ci-ljeva.

Upotreba statističkih podataka u sporovima povodomkršenja odredbi Glave VII

U slučaju Albermarl Pejpr Ko. protiv Mudi (Albermarle Paper Co. v. Moody)36,Vrhovni sud je otišao još korak dalje zaključivši da za primenu VII glave nije neo-phodno da do diskriminacije uopšte dođe. Sud je tumačeći Glavu VII našao da senjene odredbe mogu primeniti i na situacije u kojima tužilac uopšte ni ne konku-riše za posao ili unapređenje iz straha da će biti diskriminisan:

“Ako bi poslodavac obznanio svoj odnos prema diskriminaciji tablom navratima kancelarije za zapošljavanje na kojoj bi pisalo “samo za belce”, nje-gove žrtve ne bi bili samo oni koji su ignorisali natpis i izložili sebe odbija-nju. […] Ista poruka može biti poslata potencijalnim učesnicima na kon-kursu [za posao ili unapređenje] na suptilniji ali isto tako jasan način krozodređenu praksu poslodavca, kroz njegove konstantne diskriminatornepostupke prema kandidatima-kinjama, načinom na koji oglašava konkurs,kroz tehnike regrutovanja potencijano zainteresovanih da učestvuju nakonkursu, kroz način na koji odgovara na slučajno ili ciljano traženje oba-veštenja, pa čak i putem rasnog i etničkog sastava onog dela njegovih rad-nika iz kog je diskriminacijom isključio članove manjinske grupe. […] Us-kraćivanje zaštite propisane Glavom VII na osnovu toga što tužilac nije for-malno konkurisao za posao bi moglo isključiti iz primene ovog zakona žr-tve najrasprostranjenijih oblika diskriminacije. Žrtve goleme i sveprožima-juće diskriminacije bi tako mogle biti lišene zaštite upravo zbog toga što jeprotivzakonita praksa u pitanju bila toliko uspešna da je u potpunosti od-vratila od konkurisanja članove manjinskih zajednica.”37


36 Op. cit., str. 6.37 Sud je zasnovao ovaj zaključak na istorijskom tumačenju odredbi Glave VII odnosno

na postavci da bi ograničenje ovlašćenja sudova prilikom primene njegovih odredbi bilo unesaglasnosti sa njegovom “istorijskom svrhom” koja se ogleda u nastojanju zakonodavca daokonča diskriminaciju.

U ovakvim je slučajevima statistika od presudnog značaja. Naime, stati-stički podaci mogu poslužiti kako pri dokazivanju “nejednakog postupanja”tako i pri dokazivanju “neravnomernog dejstva”, ali će u ovoj drugoj grupislučajeva imati mnogo značajniju ulogu.

Statistički podaci i na njima zasnovane analize imaju važnu ulogu u spo-rovima u kojima se raspravlja postojanje diskriminatorne prakse jer su poda-ci o, na primer, rasnoj ili etničkoj neravnoteži, veoma često predznak posto-janja diskriminatorne prakse u nekom preduzeću. Zapravo, najveći broj sudi-ja ili arbitara će sa razlogom očekivati da će nediskriminatorni postupci prili-kom zapošljavanja dovesti do sastava radne snage koji će biti proporcionalanrasnim, etničkim ili drugim odlikama populacije ili barem biti proporciona-lan udelu radnika iz ove grupe na relevantnom tržištu rada. Ovo stoji bez ob-zira na to što, kao što smo već naglasili, odredbe Glave VII ne propisuju oba-vezu da sastav radne snage odražava etnički ili rasni sastav opšte populacije.

Kako je to Vrhovni sud naglasio u slučaju Bejzmor protiv Frajdej (Baze-more v. Friday)38 statističke analize ne moraju nužno uzeti u obzir “sve rele-vantne merljive varijable” kako bi mogle da posluže kao dokazni materijal.Odnosno, čak i ako neke od relevantnih varijabli nisu uzete u obzir, podaci ćei dalje biti relevantni.39

Pa ipak, statistički podaci o etničkoj, rasnoj ili polnoj neravnoteži, na pri-mer, u nekim slučajevima zbog svojih manjkavosti neće moći da posluže kaodokaz za postojanje diskriminacije.

Sudovi pred kojima su vođeni sporovi u vezi sa primenom odredbi Gla-ve VII pomno su se bavili pitanjima koje bi to odlike neki skup statističkih po-dataka trebao da ima, kako bi bio relevantan za razmatranje spora u pitanju.Tako su u slučaju Komisija za jednakost u radnim odnosima protiv Čikago Mi-nijatur Lamp Vorks (EEOC v. Chicago Miniature Lamp Works)40 prvostepenii viši sud imali različito viđenje toga da li prezentovani statistički podaci mo-gu da potkrepe tvrdnju tužioca, u ovom slučaju Komisije za jednakost u rad-nim odnosima koja je spor pokrenula u ime niskokvalifikovanih crnih radni-ka, da je dato preduzeće diskriminisalo crne radnike prilikom oglašavanjaradnih mesta i selekcije kandidata. Dok je prvostepeni sud analizirao udeo cr-naca u ukupnom broju čikaških radnika koji ispunjavaju postavljene kriteri-


38 478 U.S. 385 (1986). U ovom je slučaju tužilac ukazivao na diskriminaciju pri određi-vanju visine zarade za crne radnike, koristeći statističke podatke koji su pratili četiri varijable:rasu, obrazovanje, položaj i naziv radnog mesta.

39 Videti i Hazelvud skul distrikt protiv SAD (Hazelwood School District v. U.S, 433 U.S.299 (1977).

40 947 F.2d 292, 299 (7th Cir. 1991).

jume41 viši sud je smatrao da su za utvrđivanje prima facie postojanja diskri-minacije relevantni i neki drugi skupovi podataka odnosno neke druge vari-jable koje bi mogle da utiču na broj onih koji bi bili zainteresovani da konku-rišu. Jedna od tih varijabli je, po mišljenju višeg suda, bila i udaljenost poten-cijalno zainteresovanih radnika od fabričkih postrojenja odnosno okolnost dasu naselja pretežno naseljena crncima mnogo udaljenija od fabričkih postro-jenja od naselja hispanoamerikanaca koji su dominirali među radnom sna-gom u ovoj čikaškoj kompaniji. Druga varijabla je, po mišljenju drugostepe-nog suda, bila okolnost da se za učestvovanje na konkursu nije zahtevalo po-znavanje engleskog jezika što je dovodilo do pretpostavke da će radnici iz za-jednica koje u proseku engleskim jezikom vladaju slabije od crnačke biti za-interesovaniji za date poslove od crnačkih radnika kojima je, zbog dobrog po-znavanja engleskog jezika, otvoren veći broj mogućnosti za zaposlenje. Zatoje viši sud zaključio da su statistički podaci koje je tužilac predstavio neube-dljivi odnosno previše pojednostavljeni jer uzimaju rasu za jedinu varijablu,izostavljajući niz drugih neutralnih varijabli koje su itekako od uticaja na brojonih koji bi konkurisali za posao u Čikago Minijatur Lemps Vorks. Zaključakvišeg suda je shodno tome bio da je “interesovanje za dato radno mesto kru-cijalni element pri definiciji relevantnog tržišta rada”.42

Precedenti iz devedesetih i zakonodavne izmene koje su im usledile

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, poduticajem sudija postavljenih tokom Reganove i Bušove administracije, Vrhov-ni sud počinje sve restriktivnije da tumači odredbe Glave VII te dokazivanjediskriminatornog ponašanja postaje sve teže. Dve su odluke presudne u ovompogledu, odluka u slučaju Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio (Wards CovePacking Co. v. Antonio)43 i odluka u slučaju Prajs Voterhaus protiv Hopkinso-ve (Price Waterhouse v. Hopkins)44. Ova dva slučaja su bila i katalizatori za


41 U pitanju je bila najniža pozicija u strukturi radnih mesta date firme za koju se nijetražilo nikakvo prethodno radno iskustvo, obrazovanje ili posebne veštine.

42 Sud se ovde pozvao na odluku Vrhovnog suda u Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio(Wards Cove Packing Co. v. Antonio), kojom se detaljnije bavimo u narednom poglavlju, aprema kojoj je pravilno utvrđivanje relevatnog tržišta rada ključni elemenat za dokazivanjediskriminacije upotrebom statističkih podataka. Videti i odluku u slučaju Komisija za jed-nakost u radnim odnosima protiv Sirs, Rebak i Ko. (EEOC v. Sears, Roebuck & Co.), 839 F.2d302 (7th Cir.1988).

43 490 U.S. 642 (1989).44 490 U.S. 228 (1989).

Kongresnu inicijativu da se učvrsti primena Glave VII donošenjem novog Za-kona o građanskim pravima iz 1991. godine.

Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio (Wards Cove Packing Co. v. Antonio)

Vrhovni sud je u Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio (Wards Cove Pac-king Co. v. Antonio),45 presudio da tužilac koji želi da dokaže da je neki postu-pak ili praksa poslodavca imala neravnomerno dejstvo na zaposlene iz zašti-ćenih grupa, mora pokazati i koje su to konkretne mere dovele do takvog dej-stva. Drugim rečima, nije dovoljno da tužilac ukaže na to da je diskriminaci-ja posledica kumulativnog dejstva poslodavčevog činjenja odnosno nečinje-nja. Nadalje, Sud je u ovom slučaju insistirao na tome da teret dokazivanjauvek leži na tužiocu i da, ukoliko je tužilac izneo validne dokaze koji ukazu-ju na postupanje poslodavca sa nejednakim dejstvom na zaštićene grupe, po-slodavac jedino treba da opravda svoje postupanje razlogom poslovne nužno-sti.

Ovaj je slučaj bio pokrenut protiv dve kompanije koje su se bavile kon-zerviranjem lososa u udaljenim delovima Aljaske. Kako se proces konzervi-ranja lososa obavlja samo u letnjim mesecima te kako je posao podrazume-vao boravak u izolovanim i nenaseljenim delovima Aljaske, kompanije suobezbeđivale smeštaj i hranu za zaposlene u sopstvenim objektima. Zaposle-ni su u ove dve kompanije uglavnom obavljali dva tipa poslova: a) poslove nakonzerviranju na kojima su uglavnom bili angažovani niskokvalifikovani rad-nici i b) druge poslove koji su obuhvatali širok delokrug zanimanja kao što sumašinovođe, inžinjeri, personel za kontrolu kvaliteta, lekari, administrativnoosoblje, i drugo. Radna mesta vezana za poslove konzerviranja su bila popu-njena skoro isključivo radnicima filipinskog porekla ili poreklom iz domoro-dačkog stanovništva sa Aljaske. Ostale poslove koji su bili višestruko bolje pla-ćeni od poslova konzerviranja, su obavljali skoro isključivo belci. Belci zapo-sleni u ove dve kompanije i ostali radnici su se hranili i spavali u odvojenimobjektima.

Grupa radnika koji su obavljali poslove konzerviranja pokrenula je sporprotiv ove dve kompanije zbog kršenja odredbi Glave VII. Oni su tvrdili da surazličite metode zapošljavanja i unapređenja, uključujući nepotizam, ponov-no zapošljavanje bivših radnika bez konkursa, manjak objektivnih kriteriju-ma za odabir kandidata, i zapošljavanje bez konkursa, dovele do rasne strati-


45 490 U.S. 642 (1989).

fikacije i onemogućile pripadnike drugih grupa osim belačke da obavljaju bo-lje plaćene poslove.46

Vrhovni sud je prvo zaključio da tužilac nije prima facie dokazao diskri-minaciju i da je žalbeni sud pogrešno interpetirao precedentno pravo koje seodnosilo na upotrebu statističkih podataka kao dokaza u slučajevima razma-tranim u svetlu odredbi Glave VII. Potom, za razliku od svojih dotadašnjihodluka, Vrhovni sud u slučaju Vards Kov Peking Ko. protiv Antonio (WardsCove Packing Co. v. Antonio) traži od tužioca da prilikom dokazivanja diskri-minacije na radnom mestu ukaže na to koje su to konkretne aktivnosti poslo-davca imale disproporcionalno negativno dejstvo na zaštićenu grupu:

“Najuopštenije rečeno, [tužilac] mora pokazati da je primena konkretnihili posebnih mera dovela do [efekta] neravnomernog dejstva koji se napa-da. […] Takvo dokazivanje je integralni deo uspostavljanja prima facie slu-čaja kada je u pitanju tužba povodom neravnomernog dejstva u vezi saGlavom VII.”

Ovo je praktično dovelo do toga da prilikom dokazivanja prima facie dis-kriminacije tužilac mora pokazati da je do neravnomernog dejstva došlo usledprimene konretnih mera od kojih je svaka neposredno dovela do neravno-mernog dejstvo na tužioca. “Smatrati drugačije bi”, kaže Vrhovni sud, “mo-glo rezultirati u tome da poslodavci snose odgovornost za bezbroj slučajnihuzroka koji mogu dovesti do statističkog disbalansa u sastavu radne snage.”Ili bi, u suprotnom, poslodavci morali da usvoje sistem kvota kako bi izbegliskupe sudske procese zbog rasnog ili polnog disbalansa u sastavu radne sna-ge.47


46 Prvostepeni sud je smatrao da se u ovom slučaju ne može tvrditi da su kompanijeprekršile odredbe Glave VII iz dva razloga: 1) tvrdnja da su uprave ove dve kompanije pos-tupale nejednako prema radnicima različite boje kože nije bila potkrepljena dokazom o pos-tojanju namere da se diskriminišu pripadnici zaštićene grupe, 2) tužilac nije dokazao da susubjektivni postupci za odabir kandidata za zaposlenje ili unapređenje imali nejednake efek-te na različite grupe. Za razliku od prvostepenog suda, žalbeni sud je našao da su radnicidokazali prima facie postojanje diskriminacije primenom koncepta “neravnomernog dejstva”i da je na tuženoj strani da dokaže da su dati postupci bili proizvod poslovne nužnosti (“busi-ness neccessity”). Pre nego što je slučaj vraćen na razmatranje nižem sudu, Vrhovni sud jeprihvatio da ga uzme u razmatranje.

47 U priručniku za poslodavce se povodom ovog slučaja kaže sledeće: “Vards Kov je biovelika pobeda za poslodavce […] [jer] je odluka učinila težim za radnike dokazivanje posto-janja neravnomernog dejstva. […].” James Walsh, Mastering Diversity: Managing for SuccessUnder ADA and Other Anti-Discrimination Laws, Merrit Publishing, Santa Monika, 1995, str.167.

Prajs Voterhaus protiv Hopkinsove (Price Waterhouse v. Hopkins)

U Prajs Voterhaus protiv Hopkinsove (Price Waterhouse v. Hopkins),48

utvrđeno je pravilo o tome kako analizirati postupke poslodavca u situacija-ma u kojima je on ili ona bio vođen različitim motivima prilikom donošenjaneke sporne odluke, npr. poslodavac je pri donošenju odluke bio vođen kakopravovaljanim motivima tako i onim protivnim zakonu, kao što su predrasu-de zasnovane na nečijoj rasnoj pripadnosti ili nečijem polu, itd. U datom slu-čaju Sud je smatrao da, čak i ukoliko tužilac dokaže da je protivzakonit mo-tiv, kao što je to polna predrasuda, imao udela u procesu formiranja odlukeod strane poslodavca, poslodavac i dalje može da izbegne odgovornost timešto će dokazati da bi doneo istu odluku i u slučaju da diskriminatorni motivnije bio faktor pri odlučivanju.

Zakonodavne izmene iz 1991. godine

Kako je to sudija Vrhovnog suda Hari Blekmun (Harry Blackmun), ko-mentarišući odluku u slučaju Junajted Stilvorkers protiv Veber (United Steel-workers v. Weber) izjavio: “Ako je Sud pogrešno shvatio nameru zakonodav-ca, može biti siguran da će, zbog toga što se radi o zakonodavnom pitanju,Kongres promeniti tok stvari odluči li tako”.49 Sve rasprostranjenije viđenjeda je Vrhovni sud svojim uskim tumačenjem Glave VII veoma ozbiljno naru-šio volju Kongresa dovela su do ubrzanih priprema za usvajanje Zakona ograđanskim pravima iz 1991. godine. Zakon je, nakon što je Predsednik Bušstavio veto na prvi tekst izglasan u Kongresu50, tek iz drugog pokušaja usvo-jen u oba Doma i potpisan od strane Predsednika SAD 21. novembra 1991.51

Zakonodavac je na odluku Vrhovnog suda u slučaju Vards Kov Peking Ko.protiv Antonio (Wards Cove Packing Co. v. Antonio) reagovao tako što je ko-difikovao teoriju “neravnomernog dejstva” onako kako je ona izvorno bila ar-tikulisana u odluci u slučaju Grigs protiv Djuk Paver Ko. (Griggs v. Duke PowerCo.). Takođe, imajući u vidu rezonovanje Vrhovnog suda u slučaju Prajs Vo-


48 490 U.S. 228 (1989).49 Prema: Reva Siegel, Why Equal Protection No Longer Protects: The Evolving Forms

of Status-Enforcing State Action, Stanford Law Review, Vol. 40, No. 5, 1997, str. 132. 50 Obrazlažući ovakvu svoju odluku, Predsednik Buš je rekao da bi ovakav zakonski

tekst naterao poslodavce da usvoje sistem kvota kako bi izbegli sporove.51 Pub. Law 102-166.

terhaus protiv Hopkinsove (Price Waterhouse v. Hopkins), zakonodavac je po-jasnio da odgovornost poslodavca postoji i kada tužilac u slučajevima u koji-ma postoji više različitih motiva, uključujući diskriminatorne (“mixed-moti-ve cases”), dokaže da su diskriminatorni motivi bar delimično uticali na do-nošenje sporne odluke.52

Usled brojnih kontroverzi koje su okruživale proces donošenja ovog za-kona, kao i usled brzine kojom je donet, postoji malo podataka o zakonodav-noj istoriji njegovog usvajanja koji bi pojasnili namere Kongresa za njegovodonošenje. Ovo znači da će velik broj pitanja tek doći pred sudove. Tako su,recimo, niži sudovi odredbe novog zakona koje se odnose na izricanje novča-ne kazne u slučajevima u kojima je diskriminatorna odluka doneta iz skupamotiva od kojih su neki diskriminatorni a neki ne, tumačili tako da je za do-kazivanje diskriminatornog motiva traženo da tužilac o njemu ima neposred-ne dokaze. Vrhovni sud je brzo ispravio ovu praksu u slučaju Dezert Palasprotiv Koste (Desert Palace v. Costa)53 u kome je jednoglasno odlučeno da nepostoji osnov da se postavljaju stroži zahtevi u pogledu kvatiteta dokaza uovakvim slučajevima.

UMESTO ZAKLJUČKA: DA LI ODREDBE GLAVE VII PRUŽAJU ADEKVATNU ZAŠTITU OD SAVREMENIH FORMI DISKRIMINACIJE U RADNIM ODNOSIMA?

“Irci ne treba da konkurišu!”, “Nema poslova za žene!” i drugi natpisinekada česti na vratima preduzeća i agencija za zapošljavanje, davna suprošlost. Bolna iskustva crnačke populacije iz perioda segregacije preselilasu se među uspomene. Najveći broj građana SAD, koje god da su rase, po-la, etničkog ili drugog određenja, danas bez dvoumljenja smešta diskrimi-naciju među nedozvoljene oblike društvenog ponašanja. Pa ipak, uprkos


52 Talas frustracije koji je tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka zapljusnuo aktivisteza zaštitu građanskih prava poticao je ne samo od restriktivnog tumačenja odredbi Glave VIIu odlukama Vrhovnog suda već i usled potvrđene manjkavosti mera za kompenzaciju zbogpretrpljene diskriminacije predviđenih Glavom VII. Predlagači Zakona iz 1991. godine susmatrali da tako ograničena sredstva nisu dovoljno podsticajna za žrtve diskriminacije da sebore za svoja prava, naročito u slučajevima uznemiravanja. U ovim je slučajevima, naime,sud mogao izreći jedino sudsku naredbu da se postupanje koje je okarakterisano kaodiskriminatorno prekine i naknadu za advokatske troškove tužioca.Zbog toga je drugi naj-važniji krug promena koje je doneo Zakon iz 1991. uvođenje mogućnosti naknade štete i izri-canja novčanih kazni u slučajevima u kojima se dokaže postojanje diskriminatorne namere.

53 539 U.S. 90 (2003).

tome što je od ukidanja segregacije i uvođenja formalonopravne jednako-sti za sve građane Sjedinjenih Država prošlo već skoro pola veka, ekonom-sko zaostajanje crnačke populacije, u prošlosti izložene najbrutalnijim for-mama diskriminacije, ostaje “jedna od najdubljih i najtrajnijih karakteri-stika američkog društva”.54

U koji god segment ekonomskog privređivanja da se pogleda, nailazise na jednako poražavajuće podatke o krupnoj disproporciji u ekonom-skom blagostanju bele i crne populacije u SAD. Crnce i danas pogađa dvo-struko viša stopa nezaposlenosti; njihove zarade su skoro upola niže; sko-ro dvostruko manje crnačkih domaćinstava je stambeno zbrinuto; samojedna četvrtina crnačkih domaćinstava poseduje automobil za razliku odsvega pet posto belačkih domaćinstava koja ga nemaju; prosečna netovrednost imovine crnaca dostiže ne više od 25 procenata neto vrednostiimovine belaca, itd.55 Kao u začaranom krugu, ova slika dalje osnažujefaktičku segregaciju pojačavajući društvene stereotipe o tome kako nekimgrupama urođeno manjka sposobnosti za ekonomsko privređivanje.56

Formalna jednakost, zaključuje Francisko Valdes, nije poremetila “u osno-vi neokolonijalnu boju i karakter već postojeće socioekonomske hijerarhi-je u Sjedinjenim Državama”.57

Temeljno razumevanje domašaja odredbi Glave VII Zakona o građan-skim pravima iz 1964. i načina na koji se njegovo dejstvo može unaprediti,zahteva razumevanje nove društveno-ekonomske zbilje i novih odlika radnihodnosa u SAD.

Takozvana “diskriminacija druge generacije” javlja se kroz “socijalnupraksu i obrasce socijalne interakcije na radnom mestu koji tokom vremenadovode do isključivanja nedominantnih grupa”.58 Prikrivene ili neosvešćenepredrasude, način na koji su ustrojeni procesi odlučivanja, kao i mehanizmi


54 Stephen Raphael, Anatomy of “The Anatomy of Racial Inequality”, Journal of Eco-nomic Literature, Vol. 40, No. 4, 2002, str. 1203.

55 Ibidem. Videti i: Lincoln Caplan, Up Against the Law: Affirmative Action and theSupreme Court (A Twentieth Century Fund Report), The Twentieth Century Fund Press (TheCentury Foundation), Njujork, 1997, str. 39.

56 Edward M. Chen, The Judiciary, Diversity, and Justice for All, California Law Review,Vol. 91, No. 4, 2003, str. 116.

57 Francisco Valdes, Culture, “Kulturkampf,” and Beyond: The AntidiscriminationPrinciple under the Jurisprudence of Backlash, u : Austin Sarat (urednik), The BlackwellCompanion to Law and Society, Blackwell Publishing, 2004, Blackwell Reference Onlinena:http://www.blackwellreference.com/subscriber/tocnode?id=g9780631228967_chunk_g978063122896715 (poslednji put pristupljeno 30. aprila 2008.), str. 296.

58 Ibidem.

prenošenja znanja i kontakata, zamenili su ranije poznate forme neravno-pravnog postupanja.59 Ovakvo isključivanje postaje sve teže pripisati nekimkonkretnim, jasno određenim akterima i njihovim postupcima, i često bivaprimetno “jedino na nivou ukupnog trenda”.60

Pri razmatranju sistema zaštite od diskriminacije na radnom mestu, če-sto se iz vida gubi i okolnost da je svako veće preduzeće samo po sebi moćancentar socijalizacije i društvenog normiranja. Iako većina poslodavaca danasima politiku ravnopravnog postupanja prema svim zaposlenima kao i inter-ne mehanizme za odbranu tih vrednosti, pitanje diskriminacije na radnommestu prečesto se svodi tek na pitanje kvaliteta upravljanja a zahtev za uspo-stavljanje jednakosti tumači kao poziv za postizanje “različitosti”. “Menadže-ralizacija anti-diskriminacionog prava” karakteristična za savremeno američ-ko društvo nije, upozorava L. Edelman, pitanje izmenjene retorike već dovo-di do promena u razumevanju samog smisla anti-diskriminacionog zakono-davsta.61 Ovim se procesom suptilno menja logika zahteva za jednakošću, ti-me što se zaboravlja na istoriju društvenih nejednakosti koje leže u njegovomtemelju. Anti-diskriminaciono zakonodavstvo tako postaje tek sredstvo zapostizanje “različitosti na radnom mestu” (“workplace diversity”), a umestostremljenja ka jednom pravednijem društvu, “poslovna efikasnost” postajenjegova konačna svrha.

Odredbe Glave VII Zakona o građanskim pravima iz 1964. bile su uzorzakonodavcima na svim legislativnim nivoima i nesumnjivo su dovele dokrupnih pomaka u pogledu desegregacije radnih mesta širom SAD. Danas,skoro pola veka nakon njihovog uvođenja, vreme je da se iz temelja preispi-taju njhov domašaj i njihova ograničenja.


59 Videti: Susan Strum, Second Generation Employment Discrimination: A StructuralApproach, Columbia Law Review, Vol. 101, No. 3, 2001, str. 46; James Walsh, MasteringDiversity: Managing for Success Under ADA and Other Anti-Discrimination Laws, Merrit Pub-lishing, Santa Monika, 1995, str. 163; Lauren B. Edelman, The Legal Lives of Private Organi-zations, u: Austin Sarat (urednik), The Blackwell Companion to Law and Society, BlackwellPublishing, 2004, Blackwell Reference Online na:

http://www.blackwellreference.com/subscriber/tocnode?id=g9780631228967_chunk_g978063122896715 (poslednji put pristupljeno 30. aprila 2008.), str. 262.

60 Ibidem.61 Lauren B. Edelman, The Legal Lives of Private Organizations, u: Austin Sarat (ured-

nik), The Blackwell Companion to Law and Society, Blackwell Publishing, 2004, BlackwellReference Online na:

http://www.blackwellreference.com/subscriber/tocnode?id=g9780631228967_chunk_g978063122896715 (poslednji put pristupljeno 30. aprila 2008.), str. 262.

Milica V. Matijević M.A.Institute for Comparative Law, Belgrade

ON CERTAIN ASPECTS OF TITLE VII OF THE 1964 CIVIL RIGHTS ACT

Abstract: The 1964 Civil Rights Act, which was the first major civil rightslegislation since the Reconstruction era, was enacted to deal with the remainingforms of segregation and to that end it addressed discrimination in publicaccommodations, education, exercise of voting rights and employment. Title VIIprohibition of workplace discrimination, which had its roots in the Unemploy-ment Relief Act of 1933, have brought great change in the life of a million ofAmericans belonging to the traditionally marginalized groups. Once legal chal-lenges to the constitutionality of Title VII were resolved the American courtsstarted to build the rules of evidence in the Title VII cases. In McDonnell Dou-glas Corp. v. Green and in Griggs v. Duke Power Co. the Supreme Court shapedtwo major theories and on the basis of them developed two major methods ofproving discrimination in employment. The “disparate treatment theory” and“disparate impact theory” respectively, are still used as the prevailing frameworksfor interpreting the Title VII provisions in most discrimination cases involvingcircumstantial evidence. These two methods have proved as equally useful in alltypes of employment actions – from a failure to hire or promote to terminationof a contract and discriminatory application of a seniority system. Differentlyfrom the progressive role the Supreme Court had had in the first two decadesafter the enactment of Title VII, in the late 1980’s and early 1990’s, civil rightsactivists and litigants experienced mounting frustration over a more and morerigid interpretation of the Title VII provisions in the decisions of this supremejudicial body. After the Supreme Court’s decisions in Wards Cove Packing Co. v.Antonio and in Price Waterhouse v. Hopkins, there was a general feeling that theCourt had seriously misinterpreted the political will and Congress quickly beganthe process of setting a different course. The Civil Rights Act of 1991 highlightsthe relationship between the Court and Congress in interpreting Title VII and itcame as a direct response of the Congress to the Supreme Court ruling in the twocases. The 1991 Act added a new subsection to Title VII codifying the “disparateimpact theory” of discrimination. In response to Price-Waterhouse ruling, the1991 Act provided that where the plaintiff shows that discrimination was a


motivating factor for an employment decision the employer is liable even thoughit proves it would have made the same decision in the absence of a discrimina-tory motive. However, even after these legislative changes the question remainswhether the Title VII system of protection can adequately respond to the moresubtle and complex forms of discrimination featuring the XXI century work-place. The so-called “second generation workplace discrimination” involve socialpractices and patterns of interaction among groups that lead to the exclusion ofnon-dominant groups. These patterns of exclusion often cannot be directlytraced to intentional, distinct actions of particular workplace actors and may bevisible only at the level of a general trend. Furthermore, the general presence ofsymbolic forms of compliance with Title VII provisions in the majority of busi-ness entities does not necessarily mean that these forms result in substantivechange. Rather, the process of “menagerialization of law”, when the discrimina-tion-related problems are recast as interpersonal or managerial issues and“workplace diversity” postulated as the ultimate attainment of the prohibitionof discrimination, tend to undermine the logic of the American anti-discrimina-tion law.

Key words: prohibition of employment discrimination, Title VII of the 1964Civil Rights Act, burden of proof in discriminatory cases.

BIBLIOGRAFIJA:

1. Christopher L. Aberson, Support for Race-Based Affirmative Action: Self-Inte-rest and Procedural Justice, Journal of Applied Social Psychology, 2003, 33, 6, str.1212-1225.

2. Chris Brummer, Sharpening the Sword: Class Certification, Appellate Review,and the Role of the Fiduciary Judge in Class Action Lawsuits, Columbia Law Re-view, Vol. 104, No. 4, 2004, str. 1042-1071.

3. James MacGregor Burns, J. W. Peltason, Thomas E. Cronin, Government by thePeople – Bill of Rights Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1990.

4. Lincoln Caplan, Up Against the Law: Affirmative Action and the Supreme Court(A Twentieth Century Fund Report), The Twentieth Century Fund Press (TheCentury Foundation), Njujork, 1997.

5. William J. Carrington, Kristin McCue, Brooks Pierce, Using Establishment Sizeto Measure the Impact of Title VII and Affirmative Action, The Journal of Hu-man Resources, Vol. 35, No. 3, 2000, str. 503 -523.


6. Edward M. Chen, The Judiciary, Diversity, and Justice for All, California LawReview, Vol. 91, No. 4, 2003, str. 1109-1124.

7. George E. Curry (ed.), The Affirmative Action Debate, Perseus Books, Reading,1998.

8. Vojin Dimitrijević, Dragoljub Popović, Tatjana Papić, Vesna Petrović, Međuna-rodno pravo ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2007.

9. Lauren B. Edelman, The Legal Lives of Private Organizations, u: Austin Sarat(urednik), The Blackwell Companion to Law and Society, Blackwell Publishing,2004, Blackwell Reference Online na:

http://www.blackwellreference.com/subscriber/tocnode?id=g9780631228967_ch-unk_g978063122896715 (poslednji put pristupljeno 30. aprila 2008.).

10. Gertrude Ezorsky, Racism & Justice: The Case for Affirmative Action, CornellUniversity Press, Itaka i London, 1993.

11. Kermit L. Hall (ed.), The Oxford Guide to the Supreme Court, The Oxford Un-iversity Press, Njujork, 1995.

12. Dina Lassow, In Support of a New Civil Rights Act, Journal of the Section o-f Individual Rights & Responsabilities, Vol. 31, Issue 3, 2004.

13. Robert C. Post, Prejudicial Appearances: The Logic of American Anti-Discrimin-ation Law, Duke University Press, Durham i London, 2001.

14. Stephen Raphael, Anatomy of “The Anatomy of Racia-l Inequality”, Journal of Economic Literature, Vol. 40, No. 4, 2002, str. 1202-1214.

15. Jed Rubenfeld, The Anti-Antidiscrimination Agenda, The Yale Law Journal, Vol.111, No. 5, 2002, str. 1141-1178.

16. Reva Siegel, Why Equal Protection No Longer Protects: The Evolving Forms ofStatus-Enforcing State Action, Stanford Law Review, Vol. 40, No. 5, 1997, str.1111 – 1148.

17. Susan Strum, Second Generation Employment Discrimination: A StructuralApproach, Columbia Law Review, Vol. 101, No. 3, 2001, str. 458 – 568.

18. Francisco Valdes, Culture, “Kulturkampf,” and Beyond: The AntidiscriminationPrinciple under the Jurisprudence of Backlash, u : Austin Sarat (urednik), TheBlackwell Companion to Law and Society, Blackwell Publishing, 2004, BlackwellReference Online na: http://www.blackwellreference.com/subscriber/tocnode?id=g9780631228967_chunk_g978063122896715 (poslednji put pris-tupljeno 30. aprila 2008.).

19. James Walsh, Mastering Diversity: Managing for Success Under ADA and OtherAnti-Discrimination Laws, Merrit Publishing, Santa Monika, 1995.


Dr Jovan ĆirićInstitut za uporedno pravo, Beograd

ACLU – AMERICAN CIVIL LIBERTIES UNION

U ovom članku, autor govori o jednoj od najznačajnijih nevladinih organi-zacija za zaštitu ljudskih prava u SAD, o njenoj istoriji, o vremenu njenog na-stanka, kao i o nekim vrlo zanimljivim slučajevima koji su na neki način posta-li vrlo karakteristični za dalje aktivnosti na planu zaštite ljudskih prava. U pi-tanju je slučaj katoličkog sveštenika, koji je neposredno posle Drugog svetskog ra-ta, u svojim propovodima nastupao sa izrazito rasističkih pozicija, zbog čega jenajpre bio osuđen, ali je kasnije pred Vrhovnim sudom bio oslobođen, tj. njego-vo pravo na slobodu govora bilo u punoj meri zaštićeno, a što je postalo osnov iza današnje liberalno shvatanje slobode govora u SAD. Drugi slučaj, kojem Ći-rić ovde posvećuje pažnju jeste slučaj Miranda, iz sredine šezdesetih godina, ko-ji je postao značajan ne samo za SAD, već i za mnoge druge države u svetu, pa iSrbiju.

Ključne reči: ACLU; sloboda govora, Miranda pravilo, liberalizam, ljudskaprava

* * *

Svaki istraživač koji se upusti u zavodljivu, ali ipak neizvesnu avanturu is-traživanja stranog prava, obično se nalazi pred nekim vrlo ozbiljnim prepre-kama, koje se manje ili više sastoje u (ne)razumevanju jednog stranog prav-nog sistema. Najmanje se radi o razumevanju ili nerazumevanju jezika jednenorme, više o (ne)shvatanju celine pravnog sistema,1 a vrlo često se radi i onedovoljnom sagledavanju prakse, da li i koliko se ono što na papiru piše, upraksi zaista primenjuje.2 Zbog toga se i dešava da se iz jednog pojedinačnog

295

1 Tj. na primer toga da li postoje neki drugi pravni akti, neke druge pravne norme, ko-je dopunjuju, ili pak potpuno menjaju suštinu analizirane norme.

2 O svemu tome Jovan Ćirić; - Nevolje sa uporednim pravom; - „Strani pravni život“1/2008.

slučaja, odnosno iz toga toga šta se i kako se nešto događalo u praksi,3 daklekroz analizu i sagledavanje dotičnog slučaja, može saznati i shvatiti u većojmeri i sama priroda celine i funkcionisanje sistema. Imajući sve to u vidu, uči-nilo nam se korisnim, u svakom slučaju više nego ilustrativnim, upoznati sesa nekoliko, na svoj način zanimljivih slučajeva kada su na dnevni red dolazi-la neka vrlo važna pitanja ljudskih prava u SAD, a pre svega pitanja u vezi sanjihovom praktičnom implementacijom. U svim tim slučajevima, jedna ne-vladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, ACLU, najčešće je igrala veomaznačajnu ulogu, te je potrebno reći i nekoliko reči o samoj toj organizaciji iistorijatu njenog nastanka.

ACLU – American Civil Liberties Union je jedna od najpoznatijih, naj-starijih, najznačajnijih i najuticajnijih američkih neprofitnih, nevladinih orga-nizacija za zaštitu ljudskih prava. Uticaj i značaj ove organizacije, naročito usmislu odgovarajućih zakonodavnih inicijativa, svakako prevazilazi granicesamih SAD, prosto zato što su aktivnosti i inicijative ove organizacije danaspoprimile univerzalni značaj i postale sastavni deo svetske kulturne baštine,naročito onoga što bismo mogli nazvati kulturna baština demokratije i ljud-skih prava.4 Odnosno, mnoge druge nevladine organizacije za ljudska pravaiz različitih delova sveta, kao i pojedinci koji se bave ovom delatnošću, prihva-tili su danas mnoge ideje, stavove, učenja i zakonska rešenja, koja su najprebila samo deo zamisli aktivista ove organizacije, a danas, u dobroj meri, naovaj ili onaj način predstavljaju deo pozitivnog prava u mnogim zemljamasveta. Zbog svega toga mislimo da nije zgorega upoznati se sa istorijatom i na-činom funkcionisanja ove organizacije, kao i sa nekim posebno značajnim ina svoj način paradigmatičnim slučajevima u kojima su aktivisti ACLU-aučestvovali, odnosno čija je delatnost bila od posebnog značaja za kasniji raz-voj i život prava u SAD, ali i ne samo u SAD.

Organizacija ACLU formirana je 1920. godine, na temeljima jedne pret-hodne, slične organizacije, koja se zvala NCLB – National Civil Liberties Bu-reau, a koja se, između ostalog, isticala po svom izrazitom anti-militaristič-kom stavu protiv I svetskog rata i protiv američkog učešća (ulaska) u I svet-ski rat, kao i po svom angažovanju u pomaganju svima onima koji su dolazi-li pod udar Zakona o špijunaži iz 1917 (Espionage Act). Aktivisti te organiza-cije pomagali su svima koji su bili optuženi po odredbama tog zakona, a kojisu u mnogim slučajevima i situacijama bili žrtve svojevrsnih političkih pro-

296 DR JOVAN ĆIRIĆ

3 Naročito kada se radi o common-law pravnim sistemima, kao što je upravo američki.4 William A. Donohue; - The Politics of the ACLU; - New Brunswick, NJ, 1985.

gona. Kako je Nju Jork Tajms pisao 4. jula 1917. zatvori su čekali sve one ko-ji su preozbiljno shvatali slobodu govora. 5

Ovaj zakon, (Zakon o špijunaži) kontroverzan po mnogo čemu, imao jei jednog svog vrlo zanimljivog i kontroverznog prekršitelja, poznatog i po to-me što je u nekoliko navrata bio kandidat za Predsednika SAD. Radi se nai-me o Eugene V.Debs-u, koji je bio najpre jedan od kandidata demokratskestranke na izborima 1900, 1904, 1912. za izbor za Predsednika SAD, a kasni-je je postao jedan od istaknutih članova Socijalističke stranke i jedan od istak-nutih radničkih sindikalnih lidera. Debs je u proleće 1918. održao jedan va-treni govor protiv ulaska SAD u Prvi svetski rat i zbog toga je, a po osnovuodredaba već pominjanog Zakona o špijunaži, bio osuđen na 10-godišnji za-tvor. Karakteristično je da se kandidovao i učestvovao na izborima 1920. - izzatvora i tom prilikom dobio nešto manje od milion glasova, tj. 3,4%. Orga-nizacija NCLB, a kasnije ACLU, koja je 1920 nastala iz ove prvobitne nevladi-ne organizacije za zaštitu ljudskih prava, uzimala je vrlo aktivnog učešća ujavnosti, upravo i u slučaju Debs-a, a što je ipak imalo izvesnog efekta, jer jetadašnji predsednik Warren G. Harding, na kraju, 1923, ipak pomilovaoDebs-a, koji je tokom svog boravka u zatvoru, napisao čitav niz novinskih ko-lumni protiv tadašnjeg zatvorskog sistema u SAD. Od strane Komunističkepartije Finske, 1924. Debs je bio predložen za Nobelovu nagradu za mir. Zavreme boravka u zatvoru, Debs je dobio tuberkulozu i 1926. je primljen u sa-natorijum, gde je ubrzo umro.6 Sve u svemu, može se reći da istorija, tj životovog neobičnog čoveka, socijaliste, sindikalnog lidera, predsedničkog kandi-data, jeste tesno povezan sa istorijom ACLU-a koja je formalno konstituisana1920. godine, a čiji su osnivači bili osobe izrazitih liberalnih, anti-militaristič-kih stavova, feministkinje, socijalisti i razni drugi levičari toga doba, izmeđuostalih na primer i Roger Baldwin, Crystal Eastman, Walter Nelles.7

Iako napadana i kritikovana kao isuviše levičarska, naročito u nekim po-jedinačnim slučajevima i situacijama, kao što je ona u vezi sa čuvenim sluča-jem Sako i Vanceti,8 ova organizacija je međutim, dobijala i dobija značajnepohvale i uvažavanja za svoj rad i angažman, kako sa levice, tako i sa desnice,što je na svoj način zanimljivo, pa u izvesnom smislu govori i o svojevrnoj

ACLU – AMERICAN CIVIL LIBERTIES UNION 297

5 O tome Samuel Walker; - In Defense of American Liberties – A History of the ACLU;- Southern Illinois University Press, - second edition, - sep. 1999. pp. 11

6 O tome u knjizi Davis C.Keneth-a; - Don’t Know Much About History; - Revised edi-tion, - New York 2004. pp 314

7 Samuel Walker; - In Defense of American Liberties: A Short History of the ACLU; -New York – Oxford 1990,

8 http://en.wikipedia.org./wiki/Roger_Nash_Baldwin

principijelnosti i neutralnosti i nezavisnosti ACLU-a.9 U aktivnostima i zala-ganjima ACLU-a i njenih aktivista, političari različitih boja i orijentacija, na-lazili su potvrdu za svoje stavove i ideološka opredeljenja. Tako na primer, po-litičari i grupacije koje dolaze sa desnice podržavaju uporno i istrajno zalaga-nje ACLU-a za slobodu govora, pa makar to bilo i po cenu da se pojedincimadozvoli tzv. govor mržnje. Ostale stvari na kojima ACLU insistira i za koje sebori i zalaže, tiču se na primer religioznih sloboda, odvajanja crkve od drža-ve, zatim borba za ukidanje smrtne kazne, borba za reproduktivna prava, tj.prava na abortus, borba za jednakost i prava lezbijki, homoseksualaca, tran-seksualaca, insistiranje na tzv. pozitivnoj diskriminaciji, tj. afirmativnoj akci-ji, a reč je takođe i o borbi za prava uhapšenih i optuženih, jester nešto štouglavnom podržavaju političari i političke grupe koje dolaze sa levice.10

U vezi sa svim ovim delatnostima ACLU-a, od posebnog značaja su pita-nja u vezi finansiranja ove organizacije. U tom smislu treba reći da je budžetove organizacije za 2004. godinu iznosio čitavih 85 miliona dolara, od čega46% činili prilozi velikh fondacija kao što su fondacija Ford, Rokefgeler, Kar-negi i sl. a sve po principu oslobođenja od poreza. 19% prihoda činili su pri-hodi od članarina, a 18% su bili prihodi ostvareni od strane advokatskih pre-mija u slučajevima kada su advokati ove organizacije besplatno zastupali oneu čiju je odbranu stala ova organizacija ACLU.11 Dodatnih 12% došlo je odpojedinačnih priloga – donacija datih od strane bogatih pojedinaca 12 Onošto je ovde značajno istaći jeste i to da organizacija ACLU ne prihvata bezre-zervno pomoć i donacije od strane bogatih pojedinaca, organizacija i grupa-cija, a sve zbog toga da bi se sačuvala nezavisnost u delanju ove organizacije.S tim u vezi je veoma značajno napomenuti da je u oktobru 2004.

ACLU odbila da primi donaciju od Ford i Rokefeler fondacije u visini od1,5 milion dolara. Oni su to odbili da prime jer je uslov bio da sredstva ne bu-du iskorišćena za terorističke i druge slične aktivnosti, što je po mišljenju čla-nova ACLU-a isuviše široko i kao takvo predstavlja opasnost za sveukupneslobode u zemlji.13 Prema mišljenju ove organizacije, neko bi im uvek mogao


9 U pitanju je podrška koja dolazi od političkih grupa i sa levice i sa desnice, ali uvekonih koji se nalaze u opoziciji zvaničnom establišmentu. (http://en.wikipedia/wiki/Ame-rican_Civil_Liberties_Union

10 http://en.wikipedia/wiki/American_Civil_Liberties_Union11 Princip je sledeći: advokati daju besplatnu pravnu pomoć, odručući se svog honorara

u korist organizacije koja ih je angažovala, a to je u ovom slučaju upravo ACLU.12 Finansije ACLU-a su sasvim transparentne i one se mogu pogledati na samom sajtu

ove organizacije www.aclu.org/about/index.html 13 O tome i na sajtu http://en.wikipedia.org/wiki/American_Civil_Liberties_Union

prigovoriti da pomažu teroriste i na taj način ih dezavuisati u javnosti, odno-sno ograničiti im slobodu delovanja, jer etiketa „teroriste“ vrlo često bivaupotrebljena zato da bi se sprečio svaki drugi dijalog.

Napadani i sa leva i sa desna, isto tako i hvaljeni i od jednih i od drugih,aktivisti ACLU-a, često su u svojoj borbi za ljudska prava uzimali aktivnogučešća u brojnim sudskim slučajevima, koji su kasnije predstavljali presedaneu pravnoj istoriji Amerike. Od mnogih takvih slučajeva, nama se posebno či-ne zanimljiva dva, o kojima ovde želimo da kažemo neku reč više. Jedan slu-čaj jeste slučaj bivšeg katoličkog sveštenika Terminillo-a iz 1949. godine, adrugi je slučaj, slučaj Miranda iz 1966.

Šta je zanimljivo u slučaju „Terminiello v. Chicago“ iz 1949? Arthur Ter-miniello je bio katolički sveštenik, koji je kasnih četrdesetih godina postao iz-raziti anti-komunistički aktivista i borac, koji je u svojim propovedima veomačesto nastupao sa političkih stanovišta, a ono što je za njegovu okolinu tadabilo posebno intrigantno i iritantno u isti mah, bilo je i to što je u njegovimnastupima i govorima bilo veoma mnogo i anti-semitizma, naročito u tomsmislu što je on tvrdio da je komunizam kao ideja i tvorevina, u stvari „jevrej-ska izmišljotina“ i kako su „Jevreji krivi ne samo za ubistvo Hrista, već i za tošto su svetu doneli još jednu strašnu stvar, a to je“, po njegovom mišljenju,„komunizam“. U ovim Terminiellovim istupima bilo je i direktne kritike naračun Eleonore Ruzvelt, udovice bivšeg američkog predsednika, koju je onnazivao raznim pogrdnim izrazima, a najčešće je optužujući za prikriveni, alii sasvim otvoreni komunizam.14

Ovi njegovi nastupi karakteristični su sa jedne strane po tome što su na-stali u vreme izrazite „anti-komunističke“ hajke, a možda se može upotrebitiizraz i histerije u SAD, ali istovremeno i u vreme koje je bilo izrazito senzibi-lisano sećanjima na tek završeni Drugi svetski rat i strahote holokausta. Utom je smislu Terminiello tokom 1949. godine, održao jedan izrazito zapaljivanti-komunistički i anti-semitski govor u katedrali u Čikagu, kada se ispredkatedrale okupilo oko hiljadu gnevnih, razjarenih ljudi, na čije je emocije, unegativnom smislu naravno, ovaj govor imao uticaj. Demonstranti su poku-šali da uđu u katedralu, to im je, od strane lokalnih redara bilo onemoguće-no, izbili su neredi, kojom prilikom je došlo do demoliranja ne samo prozorana katedrali, nego i prozora na okolnim zgradama. Intervenisala je policija,sukobi su prekinuti i završili su se sa nekoliko povređenih protestanata i po-


14 Kada danas brane pravo na slobodu govora a protiv uvođenja verbalnog deliktagovora mržnje, aktivist ACLU-a često insistiraju upravo na tome da u liberalnoj demokratijine bi trebalo da bude “nedodirljivih“, bez obzira kako se oni zovu, Eleonora Ruzvelt, ilinekako drugačije.

licajaca, a Terminiello je od strane čikaškog suda bio osuđen na globu od 100dolara. Obrazloženje od strane sudije je glasilo da je Terminiello svojim reči-ma, svojim govorom, izazvao bes kod prisutnih, da je podsticao mržnju i daje svojim zapaljivim govorom, on faktički izazvao nerede.15

Slučaj ovog katoličkog sveštenika je, jednim delom zahvaljujući i organi-zaciji ACLU, dospeo do Vrhovnog suda SAD. Pravno pitanje, koje se tada po-stavilo, bilo je pitanje da li je ovom presudom čikaškog suda, narušeno pravona slobodu govora, pravo iz tzv. 1. amandmana, oca Terminillo-a. Čikaški sudje naime smatrao da je Terminiello narušio mir svojim govorom, ali je sudijaVrhovnog suda Douglas, kada je slučaj dospeo do Vrhovnog suda, napisao i sle-deće stvari, između ostalih: „Funkcija slobode govora u našem sistemu je da iza-zove diskusije i da dovede do rasprave i neslaganja, a ne do unisonog slaganjapo svim pitanjima i u svemu. Ta sloboda govora možda ponajbolje služi svojojsvrsi kada izaziva i dovodi do neslaganja, a što uvek podrazumeva nezadovolj-stvo postojećim društvenim stanjem, ali i izaziva nezadovoljstvo i bes drugestrane. Ono po čemu se mi razlikujemo od drugih, jeste to što po cenu nezado-voljstva slušalaca, mi govornicima dajemo pravo da izraze nezadovoljstvo po-stojećim stanjem stvari u društvu. Osnovna razlika između komunista i slobod-nog sveta jeste upravo u tome“. Od devet članova Vrhovnog suda SAD, još če-tvorica sudija (Black, Reed, Murphy i Rutledge) prihvatili su ovo Douglas-ovostanovište16 i tako je, istina sa vrlo tesnom većinom, 5:4,17 ovaj slučaj ušao uistoriju odbrane slobode govora u Americi, pa se i danas u raspravama o danasaktuelnom „govoru mržnje“ i slobodi govora i 1. amandmanu, ovaj slučaj čestopominje, upravo i od strane organizacije ACLU i njenih aktivista.

U kasnijoj istoriji SAD, bilo je još sličnih slučajeva po pitanju slobode go-vora i govora mržnje. Tako se, na primer, 1978. godine, dogodio jedan drugisličan slučaj, zabeležen pod imenom „Skokie v. National Socialist Party“. Ra-dilo se takođe o Čikagu, jevrejskom predgrađu u kojem su pripadnici američ-ke nacističke partije bili organizovali marš u nacističkim uniformama, mani-festujući pri tom na vrlo izrazit način, anti-semitsku ideologiju i retoriku.


15 O svemu tome na internet sajtu www.umt.edu/Journalism/student_resources/class_web_sites/media_law/Hate_sy...

16 O presudi američkog vrhovnog suda, kao i o stavu sudije Douglas-a videti na sajtu -http://www.oyez.org/cases/1940-1949/1948/1948_272/

17 Većina je bila tesna, a mnoge sudije koje su ostzale u Manzini, izrazile su i svoju reze-rvu, pa je tako sudja Jackson, koji se nije slagao sa stanovištem petorivce, zapisao i to da već-ina nije uvažila interese javnog reda i mira, koji su po njegovom mišljenju interesi prvog red-a, a koji su bili ozbiljno narušeni, dovedeni u pitanje upravo u slučaju sveštenika Terminiel-lo-a. O tome videti na sajtu http://www.en.wikipedi.org/wiki/terminiello_v-Chicago

Gradske vlasti su povodom toga donele jednu posebnu uredbu po kojoj su za-branile takve vrste demonstracija, koje mogu izazvati nasilje i nerede širih raz-mera. Sud je međutim odbacio takvu uredbu i proglasio je neustavnom, a su-dija u tom slučaju je izjavio i sledeće: „ Bolje je dozvoliti onima koji propove-daju rasnu mržnju da to svoje verovanje i ispolje na verbalan način, nego dabudu primorani da to ispoljavaju na neki drugi, mnogo opasniji način, a na-ročito je bolje to, nego dozvoliti vladi, vlastima da građanima odobravaju, od-nosno određuju šta građani smeju, a šta ne smeju da misle i govore.“18

Suštinski uzev, interesi javnog reda i mira, o kojima je govorio sudija Jac-kson, koji je ostao u manjini u slučaju Terminiello, uvek se nalaze na neki na-čin u sukobu, ili se bar mogu naći u sukobu sa interesom pojedinca i njego-vim pravom na slobodu govora – izražavanja. S druge strane, upravo kako todanas ističu pripadnici ACLU-a, javnim redom i mirom se uvek može mani-pulisati, javni red i mir, javni interes, uvek je zgodna „poštapalica“, i paravaniza kojeg se mogu sakrivati razne anti-demokratske, totalitarne inicijative, ko-je su, kako to borci za (neograničenu) slobodu govora ističu, danas posebnoaktuelne i zanimljive, kada je reč o onome što se naziva s jedne strane „poli-tička korektnost“, a sa druge strane „govor mržnje“. Rasprave o tome, iako jeod vremena ovog čikaškog katoličkog sveštenika do danas proteklo veomamnogo vremena, ponovo su postale aktuelne, najpre u samim SAD, gde seupravo za rad rasnog mira, naročito na univerzitetima insistira na kodeksuponašanja, na kodeksu šta se sme a šta ne sme reći, a naročito su aktuelne ina relaciji Evropa-SAD, jer u vrlo velikom broju evropskih, pa i ne samoevropskih zemalja, danas postoji inkriminacija „govor mržnje“, u stvari ver-balni delikt. To ponekad dovodi do nekih apsurdih situacija, jer su neki od in-ternet sajtova, naročito onih sa nacističkim sadržajima, zabranjeni u Evropi,ali je praktično nemoguće sprovesti u život tu zabranu, jer je najveći broj ta-kvih sajtova registrovan u samim SAD.19

Kritičari ograničavanja slobode govora i onoga što se popularno naziva„politička korektnost“ u tom smislu ističu da ovaj pojam vuče svoje korene izjednog sasvim drugog političkog miljea, iz „Crvene knjižice“ Mao Ce Tun-ga,20 te da predstavlja vrlo veliku opasnost za slobodu i demokratiju uopšte i


18 O tome na sajtu http://www.umt.edu/Journalism/student_resources/class_web_sites/media_law/Hate_sy...

19 Problem je u tome što evropljani ne mogu „zaustaviti“, niti „blokirati sajtove sa gov-orom mržnje koji dolaze iz SAD, te u tom smislu, dolazi do izvesnih problema na relacijiEvropa – SAD. (o tome (O tome vidi Jovan Ćirić; - Govor mržnje; - „Revija za kriminologi-ju i krivično pravo“, br. 3/2006)

20 www.en.wikipedia.org/wiki/Political_correctness

bazične principe američkog društva i američkog liberalizma. Ili, kako bi to re-kli upravo aktivisti ACLU, kada obrazlažu svoje stanovište da ne treba kažnja-vati ni administrativnim merama one koji upotrebljavaju govor mržnje,21 većda treba poštovati neograničenu slobodu govora, svaki put kada pod izgovo-rom da zbog slobode, ukidamo nekome slobodu govora, mi smo sve bliže to-me da na kraju svakome ukinemo slobodu govora. Odnosno, „kada se jed-nom od nas uskrati pravo na slobodu govora, svako od nas je uskraćen“.22 Ta-ko je na primer Gregory Johnson, 1984. godine, predvodeći tzv. mlade komu-niste u protestima održanim u Dalasu 1984. godine, zapalio američku zasta-vu, a zatim je u procesu pred lokalnim sudom (Texas v. Johnson – 1989) bioosuđen na jednogodišnji zatvor. Zahvaljujući, između ostalog i aktivnostimaACLU-a, Vrhovni sud SAD je, glasajući 5:4, odbacio ovu presudu i oslobodioJohnson-a.23 Ovakav način razmišljanja i poimanja slobode govora, koji je,mora se priznati sasvim dosledan, bez obzira da li nam se govor i govorniko-ve reči sviđale ili ne sviđale, sasvim je na tragu liberalne zapadne tradicije, ko-ja se oslanja na ono što je u svoje vreme govorio Volter: „Meni se dragi gospo-dine gadi od Vaših reči, ali ću uvek dosledno braniti Vaše pravo da slobodnogovorite!“ A to je nešto što je sasvim suprotno od onoga što je, negde u istovreme govorio i Robespjer: „Nema slobode za neprijatelje slobode!“, završiv-ši pri tome na kraju i bez slobode i bez glave. 24

Govoreći, povodom slučaja „Terminiello“ o slobodi govora i o istorijatuACLU-a uopšte, mnogi danas ističu, između ostalog i to da kada se ACLUosnivao, 1920. godine, vrlo veliki broj građana SAD je sedeo u zatvoru zbogsvojih izraženih anti-ratnih stavova, a tadašnji javni tužilac Palmer, često jepodizao optužnice protiv stranaca, optužujući ih za sumnjiiva anti-državnagledišta. Kasnije su se mnogi različiti oblici ugrožavanja slobode govora poja-vljivali u različitim oblicima, pa se tako dogodilo i to da je jedna drama ŽanPol Sartra, „Ugledna prostitutka“, bila zabranjena od strane čikaške policije,


20 www.en.wikipedia.org/wiki/Political_correctness21 Pod uticajem želje da se spreče rasni sukobi, pogotovu na univerzitetima, postoji

trend u samim SAD, da se kodeksima ponašanja na univerzitetima, inkriminiše tzv. govormržnjr, te da oni koji upotrebljavaju taj govor snose odgovarajuće sankcije, uglavnomadministrativne, ali ponekad vrlo ozbiljne, kao što je na primer i udaljenje, ili suspenzija sauniverziteta. Aktivisti ACLU-a bore se protiv tog, otvorenog ili prikrivenog načina uvođenja„verbalnog delikta“. (O tome vidi Jovan Ćirić; - Govor mržnje; - „Revija za kriminologiju ikrivično pravo“, br. 3/2006)

22 www.en.wikipedia.org/wiki/Political_correctness 23 www.umt.edu/Journalism/student_resources/class_web_sites/media_law/Hate_sy 24 O tome na primer: Jovan Ćirić; - Sloboda govora i govor mržnje – krivičnopravna

regulativa, u zborniku radova.......

ali su aktivisti ACLU-a tada organizovali predstave u privatnim stanovima ivrlo brzo izigrali zabranu. Zatim, u isto vreme, vreme tzv. makartizma, u dr-žavi Ilinois bio je donesen zakon koji je obavezivao sve one koji su bili prima-ni u državnu službu, da najpre polože zakletvu da nisu članovi niti jedne or-ganizacije koja se bori protiv aktuelne vlasti. Aktivisti ACLU-a podneli supodnesak sudu, koji je njihove primedbe usvojio i sporni zakon odbacio, pro-glasivši ga neustavnim.25 Braneći Terminiello-a, isto kao i braneći Sartrovudramu i boreći se protiv „makartizma“, aktivisti ACLU-a su uvek doslednozastupali istu liniju slobode, po principu: - slobode ili ima, čak i za one koji suneprijatelji slobode, ili je nema uopšte.“

Sve u svemu, sagledavanje problematike u vezi slobode govora i govoramržnje, u stvari povodom slučaja katoličkog sveštenika Terminiello-a, poka-zuje se kao vrlo paradigmatično za sagledavanje osnovnih principa američkogliberalizma, koji je po mnogo čemu specifičan u odnosu na druge zemlje, čaki one koje takođe svoje osnovne društvene odnose baziraju na sličnim princi-pima.26 Da bi se sagledalo to kolike su razlike u poimanju demokratije, libe-ralizma, slobode govora, navodimo ovde, kao primer, slučaj iz Kanade, zemljesa kojom se SAD graniče. U pitanju je slučaj Royal v. Keegstra27 iz 1990. godi-ne. Keegstra je bio srednjoškolski profesor iz kanadske provincije koji je u svo-jim predavanjima nastupao sa anti-semitskih stanovišta i tvrdio da su Jevrejiizmislili, odnosno preuveličali priču o holokaustu za vreme Drugog svetskograta. Slučaj se završio tako što je dotični naravno kažnjen, odnosno suspen-dovan sa posla, ali, je uz to kažnjen novčano i bila mu je izrečena i sankcijadruštveno korisnog rada u trajanju od 150 dana. Tako se u stvari od čitave na-še priče o Terminiell-u, može napraviti slučaj „Terminiello versus Keegstra“,tj. američki versus liberalizam ostalih zapadnih demokratija. Ne želimo ov-de da zagovaramo niti da se zalažemo za bilo koji od ova dva koncepta, dvanačina gledanja na problematiku slobode govora i govora mržnje, ali želi-mo samo da ukažemo na tu specifičnost američkog liberalizma i slobode


25 U tekstu „Brief History of the ACLU of Illinois“, dostupno na internet adresi: www-.aclu-il.org/aboutus/history.shtml.

26 Ovde bismo možda mogli ulaziti i u neke istorijske specifičnosti doseljavanja tzv.puritanaca iz Britanije, gde su oni bili predmet različitih političkih progona, i onda su oni tra-žeći obećanu zemlju slobode, pronašli SAD. Verovatno i zbog toga u samim SAD, postoji sp-ecifična kolektivna svest i pamćenje o značaju slobode govora i o tome da se čak i kada namse nečije reči nimalo ne sviđaju, striktno i dosledno mora braniti pravo tog nekog da slobodn-o izgovara te reči, da izgovara šta hoće i kako hoće. Današnjim rečnikom rečeno, čak i po ce-nu upotrebe „govora mržnje“.

27 O tome Jovan Ćirić; - Govor mržnje; - Revija za kriminologiju i krivično pravo, br.3/2006

govora, specifičnost, koja baš možda kod sveštenika Terminiello-a poseb-no dolazi do izražaja.

Isto ili slično je i sa nekim drugim slučajevima, odnosno i neki drugi slu-čajevi koji su dospevali pred američko pravosuđe, a u kojima je ACLU bio in-volviran, veoma su interesantni i na poseban način osvetljavaju čitav sistem inačin razmišljanja američkih pravnika i boraca za ljudska prava i slobode, de-mokratiju i liberalizam. Čini nam se da tu posebnu pažnju zavređuje slučaj„Miranda“, koji je takođe veoma zanimljiv i paradigmatičan u isto vreme, akom slučaju su aktivnosti i uloga organizacije ACLU bile veoma značajne. Neradi se direktno o problematici slobode govora, ali se na jedan određeni načinipak radi o nekim vrlo važnim i bazičnim principima liberalizma, a u sklopukrivičnopravne regulative.

Slučaj „Miranda“, vremenom je postao opštepoznat i prihvaćen u čita-vom nizu zemalja, pa je tako, između ostalih, on danas kao pravilo, postaopoznat i prihvaćen i u našoj zemlji. Već samo zbog toga, ovaj slučaj zaslužujeodgovarajuću pažnju.

Naime, 3. marta 1963. u Feniksu u Arizoni, bila je kidnapovana i silova-na 18-godišnja devojka, koju je njen napadač odvezao kamionom koji je vo-zio u pustinju i tamo ju je silovao.28 Nakon toga, vozač – kidnaper – silova-telj ju je odvezao natrag u grad i izbacio iz svog kamiona blizu njene kuće. Ne-koliko dana zatim, ona je videla taj kamion u gradu, zapisala mu registarskibroj29 i čitav slučaj prijavila policiji. Policija je uhapsila vlasnika kamiona, Er-nesta Mirandu, rođenog 1941. od ranije poznatog policiji,30 koji je naime pretoga nekoliko puta bio hapšen i koji je bio poznat policiji i široj javnosti kaoosoba sa određenim psihičkim i seksualnim problemima.


28 Slučaj je, kao što ćemo još videti, kasnije, tj 1966. godine dospeo do Vrhovnog sudaSAD i tu je zaveden pod oznakom Miranda v. Arizona 384 v.s. 436 (1966) – videti na sajtuameričkog Vrhovnog suda http:// latines.findlaw.com/supreme_court/docket/2003/de-cember.html, gde se mogu pronaći i svi drugi krivični i ne samo krivični slučajevi

29 Jedno od pitanja koje je advokat odbrane tada na suđenju postavljao, bilo je i pitanjekako to i zašto to da je žrtva tek tada, a ne odmah zapisala – zapamtila broj dotičnogkamiona. (videti o tome u knjizi Joshua Dressler; - Understanding Crimina-l Law; - Mathew Irvin Bender, New York 1995.)

30 To „od ranije poznat policiji“ često se koristi, naročito u nekim u novinskim izveštaji-ma i kod nas i u inostranstvu, i ona, ta rečenična konstrukcija, na neki način simbolizuje toda postoji izvestan stepen – nivo predrasuda, po sistemu da ko je jedan put bio suđen iosuđen, proglašen krivim, on mora biti i svaki sledeći put proglašen krivim, što se inače sma-tra nedopuštenim, odnosno smtatra se da se time veoma intenzivno narušava načelo nevino-sti u krivičnom postupku, te da se time na posredan, ali vrlo efektivan i efikasan načinprenosi teret dokazivanja sa tužioca na tuženog. (U već pominjanoj knjizi „Kompatibilnost...str. 127-187)

Više puta je bio hapšen i osuđivan zbog sličnih delikata, kako u samojArizoni, tako i u Kaliforniji, a u više navrata Miranda je izdržavao zatvorskekazne.31 Miranda je tada bio odveden na prepoznavanje, ali žrtva ipak nije us-pela da ga u potpunosti prepozna, ona naime nije bila stopostotno sigurna daje to zaista osoba koja ju je napala, već je samo izrazila svoju značajnu sum-nju, odnosno veliku verovatnoću da je to zaista on,32 da on ponajviše liči nanjenog napadača, pogotovu, kada je čula njegov glas. Na scenu zatim stupa-ju detektivi. Dvojica detektiva koja su privela Mirandu, a koja ga prethodnonisu upozorila na njegovo pravo da ima advokata, tj. da se brani ćutanjem,33

ulaze kod Mirande i saopštavaju mu da ga je žrtva prepoznala, te da on višenema nikakvih objektivnih šansi da se izvuče od odgovornosti.34 Suočen satakvim činjenicama, odnosno takvim stavom detektiva, Miranda priznaje daje oteo i silovao dotičnu devojku i potpisuje to priznanje.

Slučaj dolazi na sud, gde postoje samo četiri svedoka optužbe. Dva detek-tiva, žrtva i njena sestra, te sam Miranda35 i njegovo priznanje. Nasuprot to-me, odbrana nema svoje dokaze i svoje svedoke koje ispituje, već vrši samounakrsno ispitivanje (tužiočevih) svedoka u kojem donekle uspeva da opo-vrgne, odnosno da dovede u pitanje, u izvesnu sumnju, žrtvino nepristajanjena seksualni odnos.36


31 Dovoljno dakle da u svesti i sudije, a naročito policije i tužilaštva, čitava stvar budeveć gotova, presuđena.

32 Stepen sumnje i verovatnoće ovde nije igrao posebnu ulogu, iako su se na sudu okotoga lomila koplja, ovde je ipak bilo bitno, i ceo slučaj „Miranda“ ostao je po tome upamć-en, to što Ernestu Mirandi nisu bila poštovana ta njegova osnovna prava u smislu zaštite o-d samooptuživanja.

33 Interesantno je na primer da Evropska konvencija o ljudskim pravima, u već citiran-om članu 6 ne govori, kao što smo već konstatovali o pravu na ćutanje, ali, izričito kaže daoptuženi ima pravo da angažuje advokata, ili da se brani sam. Pravo na ćutanje se izvodi po-srednim putem i može se smatrati kao logičan nastavak, logična celina u odnosu na pravona advokata, jer, ako neko ima prava na advokata po sopstvenom izboru, pa čak i plaćenogadvokata, plaćenog od strane države, onda on mora imati i pravo da se brani ćutanjem i dase ne samooptužuje. (U knjizi „Kompatibilnost...“, ibidem, str. 158)

34 U ovom slučaju nije zabeleženo to da su mu policajci pretili smrtnom kaznom, ili n-ekom drugom sličnom teškom kaznom, ali takvu situaciju nije nemoguće zamisliti, kao štonije nemoguće zamisliti kako i koliko je sam Miranda tu bio zbunjen i uplašen.

35 Miranda se ipak ne pojavljuje na samom suđenju, tj. pred Vrhovnim sudom, gde jena kraju čitav slučaj dospeo i po svemu ostao upamćen.

36 U toku pretresa, odbrana, između ostalog insistira i na tome da žrtva tom prilikomnije bila „razdevičena“, već da je imala i nekih prethodnih seksualnih iskustava i aktivnosti,te pobija žrtvine tvrdnje o tome, dovodeći u sumnju kredibilitet i same žrtve i njenog iskaza.(O tome na internet sajtu http://wikipedia.org/wiki/Ernesto_Miranda

U Arizoni, pred lokalnim sudom Mirandu je zastupao tada 73-godišnjiAlvin Moore, koji je međutim kasnije odustao, zbog godina i zdravstvenihproblema. Žalbu Vrhovnom sudu podnosi ACLU, koja angažuje dvojicu vrločuvenih advokata – krivičara John-a J. Flyn-a i John-a Frank-a, koji pristajuda rade pro bono i pišu žalbu Vrhovnom sudu, koji novembra 1965. ipak pri-staje, da zajedno sa još nekim drugim sličnim slučajevima, koji nisu tako po-znati, (Vignera v. New York; Stewart v. California; Westower v. United States)ponovo razmotri slučaj neizdatih upozorenja o pravu na odbranu ćuta-njem.37 Sve ostalo je kasnije postalo istorija i danas se može gledati u filmo-vima.

Ernesto Miranda na kraju prvostepenog suđenja, u svojoj Arizoni bivaosuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 do 60 godina. Slučaj (filmski nasvaki način) međutim, kao što smo već rekli, dospeva pred američki Vrhovnisud, koji, povodom toga izdaje poseban vodič za poštovanje prava onih kojise nalaze u pritvoru ili zatvoru. Na jednoj strani ugledna nevladina organiza-cija (ACLU) sa svojim advokatima Frank-om i Flyn-om, na drugoj strani za-menik javnog tužioca Arizone, Gary K.Nelson, a u sredini sudija Vrhovnogsuda (na engleskom Chief in Justice – neka vrsta Ministra Pravosuđa) EarlWarren koji je bio sudija izvestilac u tom slučaju, i vodio ceo slučaj pred Vr-hovnim sudom. Sve deluje zaista kao na filmu, a sudija Warren je tom prili-kom zapisao da policija pre bilo kakvog ispitivanja, mora upozoriti dotičnuosobu da ona ima prava ne samo na advokata, već da ima pravo i da se branićutanjem, a da sve što dotična osoba samostalno izjavi, bez prisustva advoka-ta, ne može biti upotrebljeno protiv nje same kao dokaz. Rezultat glasanja uVrhovnom sudu, bio je 5:4 u korist Mirande, 38 i on je, uprkos datom prizna-nju39 pušten na uslovnu slobodu (uslovni otpust – na engleskom «parolle»),da bi nedugo zatim u svom rodnom gradu, u Feniksu, u Arizoni u jednombaru, u oružanom sukobu, u pucnjavi bio ubijen 1976. godine. Zvuči ironič-no, ali osobi koja je bila osumnjičena za to ubistvo, koja je bila osumnjičenada je ubila Mirandu,40 policajci su prilikom hapšenja pročitali «Miranda pra-


37 Videti na primer na sajtu www.wikipedia.org/wiki/Ernesto_Miranda 38 Odnosno u korist toga da se tako dato Mirandino priznanje ne može uzeti u ozir pri-

likom odlučivanja.39 A to je, podsećamo u konkretnom slučaju u suštini bio jedini čvrst, relevantni, odno-

sno sasvim pouzdani dokaz, dokaz koji odbrana u unakrsnom ispitivanju nije ni na koji dru-gi način uspela da dovede u pitanje.

40 Osumnjičenom su dakle bila pročitana „Miranda prava“, ali dotični nije bio osuđen,jer nije bilo moguće dokazati njegovu krivicu. (o tome na primer na sajtu -www.berkley.edu/news/berkleytan/1999/miranda.html-22k ) ako je taj detalj uopšte važan z-a slučaj „Miranda“

va» i slučaj se tako završio, iako je tokom 2000. godine bilo nekih novih po-kušaja u samim SAD da se na izvestan način revidiraju ta «Miranda prava».41

Naime, povodom slučaja Ernesta Mirande, Vrhovni sud je tada izneo stano-vište da izostanak «Miranda upozorenja» ne rezultira automatski u puštanjuna slobodu optuženog, već sve to samo podrazumeva da se priznanje ne mo-že koristiti kao (faktički jedini) dokaz protiv okrivljenog, ukoliko on prethod-no nije bio upozoren na svoja prava.42

Sve to međutim nije kraj slučaja „Miranda“. O tome su napisane knjige,bilo je još sličnih slučajeva, koji su se na odgovarajući način primenjivali, a presvega je došlo do značajnih promena po pitanju obrazovanja, treninga i nad-gledanja policijskih službenika. Uvedeno je i pravilo i praksa audio ili vizuel-nog snimanja iskaza datih u policiji i odgovarajućeg prezentiranja na sudu ta-ko dobijenih iskaza.43

Tako se, između ostalog, dogodio i slučaj Dickerson v.USA44 iz sredineosamdesetih godina, kada su dvojica policajaca u Nju Jorku uhapsila jednogosumnjičenog, bez upozorenja na njegovo „Miranda pravo“, da bi u policij-skim kolima, dok su ga vodili u policijsku stanicu „nonšalantno“, a u stvarisugestivno i kapciozno, komentarisali kako nikako ne bi bilo dobro da pištoljiskorišćen za pljačku, pa nakon toga bačen, bude pronađen od strane nekogdeteta, kojih u tom kraju ima, jer se tu nalazi škola za retardiranu decu. Čuv-ši to, okrivljeni, tj. onaj koji je bio privođen u tom slučaju, da bi sprečio daljumoguću tragediju, samoinicijativno je objasnio policajcima gde se nalazi skri-veni pištolj i time priznao svoju krivicu, faktički se samooptužio. Prethodnoon nije bio upozoren na svoje „Miranda pravo“, pravo da ćuti i da se uzdržiod „samooptuživanja”. Ovde je svakako bilo elemenata za primenu pravila„Miranda“ o prethodnom upozorenju okrivljenom da ima prava da se brani


41 Uprkos tome što je već pominjani sudija Warren zapisao tada da moraju postojati itzv. nedozvoljeni dokazi, „...da uvek ima jedna crta preko koje ne smemo ići ako želimo dase razlikujemo bilo od kriminalaca samih, bilo od komunista, kod kojih i nema kriminalaca,jer su kriminalci u svojoj biti tu na vlasti...“ (Videti o tome na primer na internet sajtu -www.pegasus.cc.ucf.edu/-pzle/pla3013/miranda2html)

42 O samom slučaju, o faktografiji slulčaja videti na sledećim internet adresama www.pegasus.cc.ucf.edu/-pzle/pla3013/miranda2html i na primer http://donez.net/aronday/celebritz/miranda_ernesto.htm, ili isto tako www.geocites.com/TimesSquare/1848/ Miranda.html.

43 Navodimo ovde na primer knjigu Samuel-a Walker-a; - „Taming the System: TheControl of Discretion in Criminal Justice from 1950 up to 1990, - New York 1993 pp. 46-53.Naslov ove knjige je na svoj način interesantan, jer sugeriše izraz „taming“ – „kroćenje“ ubukvalnom smislu., jer izraz „to tame“ znači ukrotiti lava na primer, a „tamer“ je ukrotilac.)

44 Videti na sajtu www.thecapras.org/mcapra/miranda/rights.html

ćutanjem. Pitanje koje se bilo postavilo jeste i to da li su okrivljenom tada,tom prilikom bila prekršena ljudska prava i kako će Vrhovni sud SAD, gde jeslučaj takođe dospeo, odreagovati, da li će i koliko biti liberalan ili konzerva-tivan u datom slučaju.

Postoji naime mišljenje da je sud koji je tako presudio u korist Mirande,sredinom šezdesetih godina, bio isuviše liberalan, te je u tom kontekstu, ima-jući to u vidu američki Predsednik Ričard Nikson 1971, koristeći svoje ustav-no ovlašćenje,45 odnosno Regan 1981., imenovao dvoje sudija upravo iz Ari-zone, William-a Renquist-a – Nixon i Sandr-u Day O’Conner za sudije save-znog Vrhovnog suda, čime je, smatra se, savezni Vrhovni sud postao najkonzer-vativniji u svojoj istoriji.46 To dvoje sudija su u slučaju Dickerson v. USA (No 99-5525, June 26 2000) pokušali da daju drugačije tumačenje pravila „Miranda“ usmislu da se priznanje dato bez odgovarajućeg upozorenja ipak ima smatrati kaodozvoljen, relevantan dokaz, ali su njih dvoje ovoga puta ostali usamljeni u svomstanovištu i tako je rezultat glasanja u Vrhovnom sudu ovoga puta bio čak jači iubedljiviji tj. 7:2 u tom smislu da pravilo „Miranda“ i dalje ostane sastavni deoameričkog ustavnog sistema, tačnije njegovog petog amandmana.47 Pravilo„Miranda“ je tako odolelo nekim iskušenjima i postalo ne samo sastavni deoameričkog Ustava, ili američkih filmova, već u stvari i sastavni deo nekih drugihpravnih sistema, uključujući tu i naš pravni sistem.

Potrebno je ovde ukazati na još jedan slučaj, koji je neposredno pretho-dio slučaju Miranda, a koji je po mnogo čemu sličan. Radi se o slučaju Esco-bedo v.Illinois. Danny Escobedo je 1961. godine u Čikagu bio uhapšen podsumnjom da je izvršio pljačku i ubistvo. Tokom boravka u policijskom pritvo-ru, Escobedo je zahtevao da mu bude omogućeno da se konsultuje sa svojimadvokatom, koji je čak bio došao u policijsku stanicu, ali mu je od strane po-licije u nekoliko navrata odbijeno pravo da se konsultuje sa advokatom, Esco-bedo je na kraju popustio i priznao ubistvo. Slučaj je dospeo do Vrhovnog su-da, gde je, 1963. godine odlukom 5:4 sud presudio u korist Escobeda, odba-civši optužbe protiv njega i oslobodovši ga. Zanimljivo je, između ostalog, daje među onima koji su glasali u korist Escobeda, bilo i onih sudija koji su, ne-koliko godina pre toga glasali u korist sveštenika Terminiello-a, kao što su su-dija Douglas i sudija Black.48 Upravo su aktivisti ACLU-a tada nastupali pred


45 U SAD naime Predsednik je taj koji postavlja sudije Vrhovnog suda.46 Pogotovu kada se ima u vidu da su dvoje pomenutih sudija iz Arizone upravo bili pr-

otiv Mirande u pomenutom slučaju, tj. protiv njegovog puštanja na slobodu.47 O tomer na primer na internet adresi http://doney.net/aroundaz/celebrity/

miranda_ernesto. htm 48 www.oyez.org/cases/1960-1969/1963/1963_615/ideology/

Vrhovnim sudom u svojstvu tzv.amicus curiae, gde su se oni borili za pravaEscobeda.49 Praktično, ova presuda je značila potvrdu principa da svaki op-tuženik ima pravo na svog advokata, na konsultacije sa svojim advokatom, aslučaj Ernesta Mirande, bio je u stvari samo slučaj proširenja tog prava na pra-vo da prilikom hapšenja optuženik bude uz sve to i upozoren da ima prava naadvokata i da ne govori ništa, da se ne samooptužuje. Sumarno govoreći,Escobedo je otvorio put ka pravu na advokata, a Miranda je to pravo dodat-no učvrstio, proširivši ga na neki način.

Priča o Ernestu Mirandi i slučaju „Miranda“ naročito u Americi, ali i nesamo njoj, izaziva oprečne stavove i diskusije prvenstveno političkog karakte-ra. U prvom planu je podela na liberale50 koji zagovaraju pravo optuženog dabude upozoren na „nesamooptuživanje“ i one druge, uglavnom konzervativ-ce, koji smatraju da se ovde ipak radi o čistom, odnosno preteranom forma-lizmu, a da je suština u priznanju, u istini do koje treba doći.51 Slučaj Miran-da ima dakle vrlo velike političke implikacije i značaj, jer kako ističu liberali,ako nam je istina u prvom, a «formalne začkoljice» u drugom planu, onda midoprinosimo rušenju čitave građevine akuzatorskog i uvođenju inkvizitor-skog sistema, a do Torkvemadine srednjovekovne i Staljinove novovekovneinkvizicije, odatle je samo jedan korak, jer, verujući u priznanje ma kako i podkojim uslovima ono bilo dato, mi verujemo i u torturu52 i razne druge vrstepolicijsko-tužilačkih insinuacija i pritisaka prema okrivljenom – osumnjiče-nom.53 Neke stvari su, naročito u krivičnom postupku nužno i tesno među-sobno povezane i jedna iz druge proizilaze. Ako hoćemo čist akuzatorskiprincip u krivičnom postupku, onda sve što može na bilo koji način da im-plicira inkvizitorski postupak i aktivniju ulogu suda, mora jednostavno bitiodbačeno. Slučaj „Miranda“ tu je upravo karakterističan, smatra se u Ameri-ci,54 ali danas više ne samo u njoj.


49 www.en.wikipedia.org/eiki/Escobedo_v_Illinois 50 Treba ipak imati u vidu da su se za Mirandu zainteresovali ljudi iz American Civil Li-

berties Union (ACLU), te da bi bez njih, tj. bez te nevladine organizacije, čitava stvar moždaizgledala bitno drugačije i mi o slučaju „Miranda“ danas možda ne bi ni pričali.

51 Jer, Miranda je potpisao izveštaj, priznanje dato u policiji u Arizoni i na svakoj stranicina vrhu napisao da sve potpuno razume i da pod punom odgovornošću daje svoje priznanje,uprkos tome što nije bio upozoren da ima pravo da se brani ćutanjem. (Videti na internetsajtu http://doney.net/aroundaz/celebrity/miranda_ernesto)

52 Na kraju možda zaista i dođemo do torture, da je intenzivno praktikujemo.53 O tome na primer na sajtu www.berkley.edu/news/berkleytan/1999/miranda.html-

22k.54 Na sajtu www.berkley.edu/news/berkleytan/1999/miranda.html-22k.

Slučajeva gde se o «Mirandi» raspravljalo pred američkim Vrhovnim su-dom, ima još. Navodimo ovde još samo dva takva slučaja. Najpre, reč je o sluča-ju Quarles v. New York (1984) .55 Jedna žena je tvrdila da ju je jedan muškarac,uz pretnju pištoljem silovao i da je pobegao u obližnji supermarket. Policajac jeušao u dotični supermarket i video jednog čoveka koji mu se učinio sumnjiv,prišao mu i pitao ga «gde je pištolj?» Sumnjivac mu je odgovorio, odnosno iz-vadio iz džepa pištolj i dao mu ga, a tek onda je policajac dotičnom sumnjiv-cu, pročitao njegova «Miranda prava» i uhapsio ga pod sumnjom da je ovajizvršio silovanje. Postavilo se tada bilo pitanje da li su dotičnom Quarlesu bi-la prekršena njegova «Miranda prava», jer da nije bilo tog pištolja, on moždane bi ni bio uhvaćen i uhapšen. Vrhovni sud SAD je međutim tu presudio danije bilo kršenja «Miranda prava», jer su razlozi javne bezbednosti i dolaženjado opasnog oružja bili pretežniji od svih drugih prava koja su deo «Mirandakorpusa».56

Sledeći američki slučaj takođe može biti zanimljiv. Radi se o slučaju Perkinsv. Illinois (1990).57 U pitanju je prikriveni islednik, policijski doušnik, koji je do-tičnog Perkinsa u zatvoru «ispipavao» i «ispitivao» u vezi nekog ubistva. Ne zna-jući da je reč o provokaciji, o policijskom doušniku i prikrivenom isledniku, Per-kins mu se poverio i ovaj se kasnije pojavio na sudu kao svedok. Postavilo se pi-tanje da li su ovde prekršena «Miranda prava», jer Perkins nije bio prethodnoupozoren na ćutanje, itd. Vrhovni sud je tada 1990. presudio da ovde ipak nemože biti govora o povredi «Miranda prava», jer je suština institucije «prikrive-ni islednik», takva da bi se cela ta institucija jednostavno raspala i srušila, ukoli-ko bi prikriveni islednik prvo upozoravao onoga kojeg isleđuje i kojeg provocira,ukoliko bi ga upozoravao najpre na njegova «Miranda prava»:. Ovaj je slučaj sva-kako interesantan i za nas s obzirom na uvođenje institucije «prikriveni islednik»i u naš pravni sistem, a imajući u vidu i mnoge dileme i diskusije koje se u vezisa tzv. svedokom saradnikom i sličnim institucijama kod nas u poslednje vremepojavljuju.

Slučaj “Miranda” nema danas, međutim, samo formalni, već i suštinskiznačaj. Jer, ne radi se samo o tome da policajci prilikom hapšenja, nekome pro-sto “izdeklamuju” njegovo pravo na ćutanje i pravo na advokata. Radi se, izme-đu ostalog i o treninzima i adekvatnoj edukaciji i samih policajaca, ali i advoka-ta. Šta se može dogoditi ukoliko advokat, naročito u slučajevima odbrane po slu-


55 Vidi na sajtu www.landmarkcases. org/miranda/decisions. html. 56 Ako smemo da komentarišemo, moramo ipak reći da je ovde sud bio nešto drugači-

ji i pragmatičniji, da ne kažemo konzervativniji nego u nekim drugim, sličnim situacijama.57 Videti na sajtu www.landmarkcases.org/miranda/beyond.html

žbenoj dužnosti, nije dovoljno edukovan, a pre svega rekli bismo etičan. On mo-že jednostavno naterati, ili makar samo sugerisati svom klijentu da ovaj da pri-znanje prilikom prvog saslušanja i onda, nakon toga nema više povratka, nemaviše negiranja jednom datog islaza. Pojedinac koji se nađe u pritvoru, narocitoako se radi o do tada primernom, nikada osuđivanom građaninu, može biti vr-lo usplahiren i sklon odgovarajućem nedovoljno racionalnom ponašanju, kojemože ići i do toga da prizna nešto za šta uopšte nije kriv. U tom je smislu ulogaadvokata ovde od posebno velikog značaja, narocito u tim prvim trenucima, ko-ji za osumnjičenog mogu biti i posebno teški i delikatni, ali na neki način i po-sebno opasni. Ukoliko advokat, naročito kada je angažovan po službenoj dužno-sti i naročito kada je preporučen od strane policije, nedovoljno mari za interesesvog klijenta, mogu nastati vrlo značajni problemi. Zbog toga smatramo da nasve aspekte slučaja “Miranda”, pa i na taj aspekt savesnosti i obučenosti advoka-ta, treba posebno ukazivati, imajući u vidu i sam dotični slučaj, ali i sve ono štose u samim SAD iza toga događalo, kao i na probleme i moralne i pravne dile-me koji se u našoj sredini i našim uslovima mogu pojaviti danas kada je pravilo“Miranda” postalo deo i našeg ustavnopravnog sistema.58

Iako dakle, može biti shvaćeno na jedan sasvim površan način, pravilo “Mi-randa” i sve u vezi sa tim, ima vrlo velike i pravne i moralne i političke dimenzi-je i reperkusije na izgradnju jednog klasičnog liberalnog društvenog sistema.

Možda na prvi pogled između slučaja Terminiello i slučaja Miranda, nemagotovo ničeg zajedničkog, osim činjenice da su i u jednom i u drugom slučajuaktivisti ACLU-a bili angažovani, oba ova slučaja su veoma važna za sagledava-nje celokupnog američkog pravnog sistema i ti slučajevi za aktiviste ACLU-a da-nas predstavljaju gotovo svojevrsnu bibliju liberalizma i demokratije, nešto na štase liberalna Amerika uvek i iznova vraća i poziva. Pišući o svemu tome, i mi smobili mišljenja da se Amerika i njen pravni sistem i čitava filozofija tog pravnog si-stema, ne mogu dovoljno dobro i uspešno shvatiti ukoliko se ne kaže nešto višeo tim slučajevima, kao i o delatnostima aktivista ACLU-a.

Sve u svemu, u principu su moguća dva pristupa, od opšteg ka pojedinač-nom, ili od pojedinačnog ka opštem. Za precedentni, common law sistem, kakavje karakterističan za SAD, nama se učinilo da je korisnije i uputnije ići ovim dru-gim putem – od pojedinačnog ka opštem, te smo od prikaza nekih pojedinačnihslučajeva vezanih za slobodu govora i vezanih za pravilo o “nesamooptuživanju”,pokušali da dođemo do makar jedne opšte, “geštalt” slike o Americi, liberalizmuu Americi i njenom pravnom sistemu.


58 Jovan Ćirić; - “Slučaj Miranda i njegove reperkusije na kaznenu reakciju danas“; -„Nauka, bezbednost, policija“- br.2/2007.

Jovan Ćirić, PhDInstitute of Comparative Law, Belgrade

ACLU – AMERICAN CIVIL LIBERTIES UNION

The ACLU – American Civil Liberties Union is one of the most importantnon-govermental organizations in the USA which deals with the human rights.This work is dedicated to that organization, it’s history and some very interestingcases in which it was involved. This organization provides free legal advices, edu-cates people about their rights, works on lobbying for adopting some new legisla-tion that could help in the protection of individual human rights, etc. The AC-LU was established in 1917. and it was some kind of reaction to the EspionageAct from 1917. That was the time when the USA entered the First World Warand at that time a very controversial law was adopted under which many citi-zens, especially foreigners were charged, convicted and deported from the USA.The author talks about that in this article, but pays special attention to two ca-ses that are very important, or better say typical for the understanding of theAmerican legal system

The first case that is analyzed here, was the case of the catholic priest Ter-miniello, who, in 1949 gave a speech in the church, based on racism . In that spe-ech Terminiello spoke against the communists and also against the Jews, inclu-ding Roosevelt’s widow Eleanor. As a matter of fact he said that the Jews werethose who tried to introduce communism in the USA. Because of his inflamma-tory words, for which the catholic priest was well known even before, many pe-ople protested and on that protests, the windows on the church were broken andsome other damage was made to the other objects. After that, Terminiello wasprosecuted, and on the first level convicted to a fine of 100 USD. But, as per theappeal, at the end, the case came to the Supreme Court of the USA. The resultof the voting in the Supreme Court was 5:4 that Terminiello had the right to afree speech no matter what his words were. It was not the problem of how seve-re the punishment was, but it was the question of the freedom of speech. “If to-day we limit to someone the freedom of speech, tomorrow we must accept thatsomeone else will make some other prohibition to our freedom of speech that so-meone else will shut us up. The freedom of speech is something that is very cha-racteristic for the Americans, something that makes a difference between us andthe rest of the world.” That statement of the Supreme Court has became the


principle for the future, for some similar cases that happened after this one. Insome way, this case has became actual again, especially now, when the rest of theworld talks very much about the so called hate speech. The so called political cor-rectness became a very important and actual issue, even in the USA. That poli-tical correctness stays in the confrontation with the freedom of speech, but thestatement of the ACLU, always was in favor of the freedom of speech and aga-inst the political correctness. The activists of the ACLU think that the freedom initself has a bigger value than anything else. The activists of the ACLU, considerthat the political correctness is the phenomenon that came from Mao TseThung’s red book and because of that they always will defend the freedom of spe-ech no matter how much they disagree with the contest of the speech.

The second case that was analyzed in this article was the well known case ofMiranda. In 1966. Ernesto Miranda was accused for rape. The policemen thatarrested Miranda didn’t warn Miranda that he had the right to have a help ofa legal advisor and the right to remain silent without self-incrimination. Miran-da confessed, but without that warning and he was convicted to prison for 40years. However, after that, legal advisors of the ACLU, pro bono were engagedand the case came to the Supreme Court. Again the result was 5:4 in favor of Mi-randa. The Supreme Court considered that the right of having a legal advisorand the right of not self-incrimination of Miranda was violated, and because ofthat Miranda was released. After that, everything became a part of history, apart of films and a part of the legal system, not only in the USA, but, in manyother countries, including Serbia. Some time after his release, Miranda was kil-led, but to his killer ,the policemen read the warning of not self-incrimination,the policemen read to the killer his “Miranda right”. The author of this articletalks about the significance and the importance of this and some other similarcases that have happened after 1966.

Talking about those cases, Ćirić has tried to bring closer the American legalsystem in general, especially when the word is about the liberalism as the maincharacterstic of the whole American law.

Key words: ACLU, freedom of speech, Miranda rule, liberalism, humanrights


Mr Zoran StevanovićInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd

Mr Biljana Simeunović-PatićInstitut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd

OSNOVNE KARAKTERISTIKE AMERIČKOGZATVORSKOG SISTEMA

Zatvorski sistem Amerike je organizaciono složen, sa više nadležnosti i sa ve-oma velikim brojem ustanova. Podeljene nadležnosti između federalne, državne ilokalne vlasti, sa jedne strane, i mnoštvo vrsta i tipova zatvora, sa druge strane, či-ni ovaj zatvorski sistem komplikovanim i nejedinstvenim. Zato i postoje neobja-šnjive razlike u uslovima, standardima, načinu postojanja i sličnim pitanjima oddržave do države. Američki penolozi sa velikom dozom zebnje gledaju u buduć-nost kada je reč o suprotstavljanju države kriminalu. Enormno uvećanje brojaosuđenika, neefikasnost korekcionog sistema i nepostojanje realno efikasnog ko-rekcionog programa koji može da koriguje ponašanje zatvorenika, osnažuju slut-nje o sve težem stanju u ovoj oblasti. Iz tih razloga se sve češće pribegava izgradnjizatvora za izolaciju iz društva, a ne za korekciju ponašanja. U Sjedinjenim Ame-ričkim Državama se, krajem 2006. godine, u zatvorima nalazilo 2.333.331 lice, ilisvaki 98. stanovnik, što je najveći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika usvetu. Iz godine u godinu broj zatvorenika se uvećava u proseku za 3,7%. Posled-njih godina zapažena je tendencija povećanja zatvorenika u federalnim i držav-nim zatvorima, a smanjenja u lokalnim zbog nedovoljnih sredstava na nivou lo-kalne zajednice. Kao reakciju na permanentno povećanje zatvorenika i na sve iz-raženiju opasnost za opštu bezbednost građana, u Americi se razvija ideja tzv. su-per-maksimalno-bezbedan-zatvor (super-maximum custody) ili skraćeno ’super-max’. Ti zatvori se opisuju kao „kaznione budućnosti“ koje treba da posluže svrsioštrijeg kažnjavanja onih koji su previše nasilni, ili koji ne smeju biti smešteni me-đu uobičajenu zatvorsku populaciju.

Ključne reči: Američki zatvorski sistem, tipovi zavoda, osuđenička struktura,organizacija zatvorskog sistema

315

Nastanak i razvoj zatvorskog sistema

U svom značajnom delu, američki zatvorski sistem je izdanak britanskihi kontinentalnih ideja i prakse koje su se razvile u okvirima političke ideologi-je i strukture američkog Ustava. Uspostavljanjem lokalnih vlasti u američkimkolonijama obrazovane su i tamnice po britanskom modelu, sa svim svojimnedostacima i problemima. Pensilvanija je bila jedina kolonija za koju posto-je podaci o praksi zatvaranja kao načinu kažnjavanja. Kada je Vilijem Pen(William Penn) primio na dar zemlju koja će postati Pensilvanija, zavetovaose da će ostvariti kvekersku ideju hrišćanske države.1 Ubrzo po dolasku, Peni njegovi prijatelji su održali svečanu skupštinu na kojoj su doneli “Veliki za-kon iz 1682”. Zakon je imao za cilj, pored ostalog, da: a) profesionalnom obu-kom i radnim navikama spreči zločin; b) ukine smrtnu kaznu za sve delikteizuzev za ubistvo; i v) da obezbedi tamnicu koja će biti izgrađena po uzoru napopravilišta i domove za pritvor, u koju će se upućivati lica koja su izvršila bi-lo koje delo izuzev ubistva.

Penovo interesovanje za zatvore je posledica njegovog čestog zatvaranja,usled njegove pobune protiv prakse engleske crkve. Posle izlaska iz zatvoraPen je obišao Evropu i posetio radne domove u Holandiji koji su na njegaostavili snažan utisak zbog pružanja prilike skitnicama i dužnicima da u za-tvorima rade umesto da vode zaludan život. To evropsko iskustvo je kod Pe-na učvrstilo uverenje da rad treba da bude značajan vid kazne, a da zločin tre-ba sprečiti osposobljavanjem prestupnika za neko zanimanje. Pen već 1682.godine podiže tamnicu u vidu kaveza, ali posle dolaska kraljice Ane na vlastPenovi zakoni su ukinuti.

Uprkos kvekerskim idealima, prva tamnica koja je podignuta u Filadelfi-ji je žigosana kao ruglo; 1718. godine, nakon donošenja krivičnog zakonika,započeta je izgradnja novog kamenog zatvora. Ova rana filadelfijska tamnicaje bila prva ustanova namenjena zatvaranju osuđenih zločinaca. Mnogi su segrađani, još u to vreme, iščuđavali što su u iste prostorije smeštani i muškar-ci i žene, deca, bolesni, zaraženi i sl. Uslovi i postupanje sa osuđenicima su bi-li vrlo loši, ali je to ipak prestavljao korak ka humanijem postupanju sa zatvo-renicima. Loši uslovi su izazvali reakciju kvekera Ričarda Vistera (Richard Wi-ster) da o svom trošku obezbeđuje deo hrane za zatvorenike, a uoči revoluci-je, on i njemu slični filantropi osnovali su Filadelfijsko društvo za pomoć si-romašnim zatvorenicima. Vrlo brzo Filadelfija je bila pod kontrolom Britana-ca, pa su time i tamnice pripadale Britancima koji su primenjivali svoje zako-ne i pravila. Preporukama zakonodavnog tela iz 1790. godine sagrađen je blok

316 MR ZORAN STEVANOVIĆ • MR BILJANA SIMEUNOVIĆ-PATIĆ

1 Pen je u koloniju stigao 1682. godine sa 100 drugova iz Društva prijatelja.

ćelija za okorele kriminalce u ulici Valnut gde se nalazila poznata tamnica ko-ja je proglašena državnim zatvorom. Taj blok ćelija nazvan je kaznenim zavo-dom i on je postao prvi, u savremenom smislu reči, blokovski zatvor u Ame-rici.2

Džon Hauard i Džeremi Bentam, pod uticajem evropskih humanista,posetili su većinu evropskih zatvora i bili su jako razočarani niskim standar-dom i uslovima u zatvorima. Hauard je odmah pokrenuo snažnu akciju za re-formu zatvorskog sistema, ali i reformu kaznenog sistema. Nesporno je da jena Hauarda i Bentama najjači utisak ostavio belgijski zatvor u Ganu, pa je ta-ko Bentam angažovao svog brata arhitektu da izradi planove za projektovanjezatvora u Rusiji koji, na žalost, zbog sukoba sa Turskom nikada nije realizo-van; tako se, međutim, došlo do čuvenog plana po imenu Panoptikon3.

Posle američke revolucije, pojedine države su ozbiljno pristupile izgrad-nji sopstvenih kaznenih sistema. Kako se zemlja širila, ekonomski jačala i po-litički predstavljala jaku državu, tako se sve više razvijao federalni kazneni si-stem. Zatvaranje kao način kažnjavanja, kako su ga ustanovili kvekeri, posta-lo je uzor postupanja u svim slučajevima, osim kod delikata koji povlačesmrtnu kaznu (npr. ubistvo, izdaja).

U prvim decenijama XIX veka američki zatvorski sistem karakterišu vr-lo loši smeštajni i higijenski uslovi, nepostojanje kriterijuma za odvajanje osu-đenika, velika prenatrpanost, slaba ili nikakva zdravstvena zaštita od zaraznihepidemija. Takvo stanje dovelo je do intenzivnog preduzimanja mera od stra-ne države na izgradnji novih i adaptaciji postojećih zatvora, odvajanje zdra-vih od bolesnih zatvorenika, a kasnije i vršenje drugih klasifikacija. U Masa-čusetsu je učinjen značajan pokušaj da se zatvorenici razvrstavaju u tri kate-gorije, prema ponašanju i opštem stavu. Istovremeno je uvedena i osnovnanastava, u pojedinim zatvorima se pokušavalo sa religijskom nastavom, što jeu to vreme predstavljalo veliki napredak.

U federalnom periodu američkog zatvorskog sistema pojavila se ideja ozatvoru sa posebnim ćelijama kao idealan način izgradnje zatvora što je, pre-ma mnogim penolozima, prelomni period u shvatanju zatvorske arhitekture.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE AMERIČKOG ZATVORSKOG SISTEMA 317

2 Eliot, M. A. (1962) Zločin u savremenom društvu, Veselin Masleša, Sarajevo, str. 486. 3 Plan zatvora poznat po nazivu “Panoptikon” karakteriše cirkularna zgrada sa spoljnim

ćelijama, osvetljen staklenim krovom sa centralnom prostorijom namenjene nadzornikuobjekta koji iz tog položaja stalno vidi i prati zatvorenike. Ova ideja, i pored prihvatanja u tovreme, nije u celosti ostvarena i po tom modelu nije sagrađen nijedan zatvor. Neka rešenja iz“Panoptikona” realizovana su pri izgradnji zatvora u Ričmondu (Virdžinija) 1800. godine,kao i zatvor u Stejtvilu (Ilinios) 1925. godine.

Generalno, istorija američkog zatvora i zatvorskog sistema može se pode-liti u šest perioda:

- period ranih američkih zatvora (1790-1830); - period pensilvaniskog i oburnskog sistema (1830-1870); - popravni sistem (1870-1900); - rani industrijski zatvorski sistem (1900-1935); - novi zatvorski sistem (1935-1960); - savremeni (rehabilitacioni) zatvorski sistem (1960-do danas) Period ranog američkog zatvora (1790-1830) karakteriše zajedničko izdr-

žavanje zatvora svih kategorija lica lišenih slobode, jako loši smeštajni, higi-jenski i drugi uslovi, neadekvatne zgrade u kojima su smešteni zatvori, a sveje to posledica shvatanja kazne kao odmazde za učinjeno delo. Zatvorenici suiznajmljivani za rad raznim zanatlijama, ali su osuđenici korišćeni i za rad ukorist države. Već u ovom periodu bilo je ideja o zatvorima sa posebnim ćeli-jama.

Period pensilvanijskog i oburnskog zatvorskog sistema (1830-1870) karak-teriše uvođenje zasebnih zatvorskih jedinica (ćelija) za sve prestupnike. Sma-tralo se da će se razdvajanjem zatvorenika, jednom vrstom izolacije, uz verskeslužbe, oni pokajati i promeniti. Uprkos takvim dobrim namerama i optimi-stičnim očekivanjima, posledice su bile loše. Deprivacije su kod mnogih za-tvorenika dovodile do mentalnih poremećaja, a povrh toga, troškovi održa-vanja ovakvog sistema bili su ogromni. Ipak je ova reforma imala dugotrajneefekte na zatvorski sistem. Zatvorenici još uvek više vremena provode u svo-jim ćelijama, a ideja o zatvaranju kao obliku kazne ostaje. U isto vreme, raz-vijan je još jedan sistem, u državnom zatvoru Oburn u Njujorku. Ovaj zatvorje otvoren 1817. godine i u njemu je primenjivana mera rada u potpunoj tiši-ni, dok su tokom noći zatvorenici bili odvojeni. Rad zatvorenika je smanjiotroškove održavanja u Oburnu, ali je sistem bio korumpiran, dok se o zatvo-renicima govorilo kao o robovima.

Period popravnog sistema (1870-1900) pojavio se kao rezultat istraživa-nja Džona Hauarda zatvora i uslova u zatvorima. Ta istraživanja predstavlja-la su podsticaj za reformu zatvora i zatvorskih sistema i eliminisanje uočenihnedostataka postojećeg sistema. Hauard uvodi novi izraz – „kazneni zavod“(kazneno-popravni zavod), čime se potencira da su te ustanove mesta na ko-jima je moguće da se osuđenici zamisle nad nedelima koja su učinili, pokajui poprave. U stvari, period popravnog sistema zastupa kao realan i dostižankoncept popravljanja učinilaca krivičnih dela. Kao rezultat takvog shvatanjakažnjavanja u adaptaciji i izgradnji zatvora značajna pažnja se posvećuje idrugim prostorima koji su u funkciji potreba zatvorenika, pa se tako grade za-jedničke prostorije, kapele, kao i blokovi sa više ćelija. Od 1870. do 1900. go-


dine trajala je era u razvoju zatvorskog sistema koju su karakterisali kursevi zastručno osposobljavanje i obrazovanje, uslovno otpuštanje i razdvajanje ma-loletnika od odraslih prestupnika. Ovaj period je poznat i kao reformatorskaera koja se podudara sa progresivnom erom u oblasti američke politike. Ovajpristup je u većoj meri karakterisala briga o tome šta je najbolje za same osu-đenike, a posredno i za šire društvo.

Period ranog industrijskog zatvorskog sistema (1900-1935) karakterišeuvođenje radnih programa u zatvore. Po teoriji o kažnjavanju koja je u to vre-me dominirala u Americi, ljudi se u zatvor šalju na težak rad kao kaznu, a neza kaznu.4 Suština boravka u zatvoru je samo rad i ostvarenje dohotka, a svedruge aktivnosti nisu imale nikakav značaj u procesu postupanja sa zatvore-nicima. Relativno brzo se uvidelo da takav pristup nije ni u čijem interesu, teda se sa takvom praksom mora prekinuti. Efekti radnog angažovanja osuđe-nika su počeli da se gube i posle nekoliko decenija privatna preduzeća nisu vi-še mogla da koriste usluge jeftine radne snage, a početkom 20-ih godina XXveka počelo je da se ukazuje na loše postupanje sa zatvorenicima. Reagovanjajavnosti dovela su do usvajanja Hjus-Kuperovog zakona (Hawes-Cooper Act)1929. godine kao i Aharst-Samnersovog zakona (Ashurst-Sumners Act) iz1935. godine. Ova dva zakona su efikasno ograničila instituciju zatvorskograda. Razvoj tokom ranog XX veka okončao je ideju o sistemima kaznenogtretmana, koja je postala stvar prošlosti. Neki koncepti, poput onog iz Obur-na, tokom ovog perioda su eliminisani. Od zatvorenika se zahtevalo da radina bilo kom poslu na kome se može ostvariti visoka dobit.

Novi zatvorski sistem u Americi obuhvata period od 1935. do 1960. godi-ne i karakteriše ga razvrstavanje zatvora za različite vrste zatvorenika. Pre togperioda, gotovo svi zatvori su bili ustanove sa maksimalnim merama obezbe-đenja. Od 1940. godine izgrađena su samo dva zatvora opasana zidinama, alije otvoreno mnogo ustanova sa minimalnim merama bezbednosti. U tom pe-riodu doneti su veoma značajni međunarodni dokumenti koji uređuju stan-darde postupanja sa osuđenicima.

Savremeni - rehabilitaciono-reintegracioni zatvorski sistem (od 1960. go-dine - do danas) karakteriše tendencija naglašavanja rehabilitacije i eksperi-mentisanje sa koncepcijom korekcije u zajednici, koja se ogleda u tome da za-tvorenici preko dana rade u lokalnoj sredini, a noću se vraćaju u zatvor. Ovipostupci su naišli na prihvatanje, a stručnjaci iz oblasti društvenih disciplinabili su zadovoljni ovakvim razvojem, jer je naglasak stavljen na psihologiju za-tvorenika i počeli su procesi rehabilitacije. Tokom 1975. godine situacija se


4 Eliot, M.A. (1962) Zločin u savremenom društvu, Veselin Masleša, Sarajevo, str. 495.

značajno promenila zahvaljujući studiji koja je obuhvatila 240 programa re-habilitacije koji su se sprovodili u američkim zatvorima. Studija je pokazala dastručno osposobljavanje, vođeno savetovanje i psihoterapija malo utiču nastopu recidiva. Danas se najveći broj penologa slaže da rehabilitacija nije vali-dan motiv za smeštanje nekoga u zatvor. Mada su primenjivani različiti pri-stupi procesu rehabilitacije, studija iz 1975. godine je pokazala da nijedan odnjih nije funkcionisao u onoj meri i u cilju za koji je bio stvoren.

Od 80-ih godina XX veka zatvorski sistem pokušava da integriše najbo-lje ideje iz svih perioda razvoja zatvorskog sistema. U velikoj meri zbog pobu-ne u zatvoru Atika (1971. godine) mnogi su zabrinuti zbog standarda životau zatvorima, ali najveći deo javnosti želi više sigurnosti i zaštite od nasilja.Možda je zbog toga najveći broj zatvorenika u zatvorima sa maksimalnimmerama bezbednosti, dok tek svaki deseti boravi u zatvorima sa minimalnimmerama obezbeđenja. To govori i o dalje prisutnom strahu javnosti od nasi-lja i zločina. SAD imaju najveću stopu zatvorenika u svetu.5 Ona je posledicavisoke stope kriminala i izrečenih osuđujućih presuda, tako da danas, više ne-go ikada ranije, zatvori preuzimaju najveću odgovornost za održavanje reda izaštitu društva.

Problemi današnjeg američkog zatvorskog sistema uglavnom su dobropoznati: nasilje je sve prisutnije, pogoršano i usled činjenice da je zatvorskapopulacija veoma velika; uslovi koji danas postoje nesumnjivo utiču na budu-ći razvoj zatvorskog sistema, ali i na neke mere koje se već preduzimaju; za-tvorska populacija postaje ozbiljan društveni problem, jer se u zatvorima in-tenzivno formiraju i organizuju ozbiljne bande i gangovi koji, pored ugroža-vanja bezbednosti unutar zatvorskog sistema preuzimaju kontrolu nad orga-nizovanim bandama na slobodi i vode poslove iz zatvora. Trenutno je u Ame-ričkim zatvorima najpoznatija veoma opasna neformalna organizacija podnazivom “Arijevsko bratstvo” koja u značajnom obimu kontroliše zatvorskisistem, organizuje i kontroliše distribuciju droge unutar zatvora, ali u značaj-nom obimu i izvan zatvora. Ta grupacija deluje u svim zatvorima u Americi,organizatori postaju veoma bogati i uticajni, a njihova “vojska” veoma suro-


5 Juna 2006. odnosno 2007. godine, u SAD je bilo 501 i 509 osuđenih zatvorenika na100.000 stanovnika, respektivno. Bureau of Justice Statistics: http://www.ojp.us-doj.gov/bjs/prisons.htm. Na kraju 2006. godine, ukupna stopa zatovrenika (lica koja su senalazila u federalnim državnim i lokalnim zatvorima) u SAD iznosila je 751 na 100.000 sta-novnika. Inače, ova stopa je u periodu od 2000-2007. godine blago ali konstantno rasla i tosa 684 u 2000. godini na 762 sredinom 2007. godine. Sabol, W. J., Couture, H. (2008) PrisonInmates at Midyear 2007, Bureau of Justice Statistics Bulletin, str. 6, http://www.ojp.us-doj.gov/bjs/pub/pdf/pim07.pdf.

va i agresivna. Često izazivaju ozbiljne sukobe koji imaju žrtve - kako međuosuđenicima, tako i među stražarima. Svake godine na desetine zatvorskihstražara strada od napada zatvorenika.

Kao reakciju na permanentno povećanje zatvorenika i na sve izraženijuopasnost za opštu bezbednost građana, u Americi se razvija ideja o tzv. super-maksimalno-bezbednom-zatvoru ili skraćeno supermax-u. Televizijska mrežaABC opisuje supermax zatvore kao “kaznione budućnosti, koje treba da po-služe za oštrije kažnjavanje onih koji su suviše nasilni, ili koji se ne smeju sme-stiti među uobičajenu zatvorsku populaciju”.6 Ovi zatvori primenjuju meto-de koji su već viđeni u Pensilvaniji, dakle - sistem samica. Ipak, razlozi su pot-puno različiti. Dok su se u Pensilvaniji zatvorenici smeštali u posebne ćelijekako bi mogli na miru da razmišljaju o svojim zločinima, dotle je u supermaxzatvorima cilj izolacije („najgorih među najgorima“) održavanje reda i zašti-ta čuvara od zatvorenika. Iako su razlozi različiti, efekti su slični; troškovi suveoma veliki – za boravak jednog zatvorenika u običnom zatvoru potrebno jeprosečno 30 dolara dnevno, dok je za jednog zatvorenika u supermax zatvo-ru potrebno dnevno prosečno 50 dolara. Uz to, uslovi boravka u supermaxzatvorima ugrožavaju duševno zdravlje zatvorenika. Dok sistem samica dajepozitivne efekte ukoliko zatvorenik u njima boravi tokom ograničenog vre-menskog perioda, duži boravak u njima daje slabe rezultate. Budući da je rečo zatvorima sa najvišim mogućim nivoom bezbednsoti, privilegije za osuđe-nike (npr. posete i dr.) su veoma retke, ili ih praktično i nema.7

Broj supermax zatvora se poslednjih godina znatno uvećao: dok je 1984.godine samo jedan zatvor u SAD imao odlike ovakvog zatvora, tokom nared-nih petnaest godina više od 30 država je uvelo supermax zatvore.8 Važno jenapomenuti da povećavanje broja supermax zatvora ima veoma racionalnekorene. Posle svega, ako su neki zatvorenici nasilni i teško se mogu kontroli-sati, zar nije neophodno da se preduzmu neke mere koje će ih kontrolisati?Ono što pak predstavlja dilemu jeste stvarna efikasnost supermax zatvora uočuvanju reda unutar sistema, što je njihova prevashodna deklarisana svrha:naime, još uvek ne postoji kritična masa empirijskih evidencija da ovi zatvo-ri zaista značajno doprinose toj svrsi.9


6 Clear, T.R., Cole, G. F. (2003) American corrections, Sixth ed., Thomp-son/Windsworth.

7 Mears, D. P., Reisig, M. D. (2006) The theory and practice of supermax prisons. Pu-nishment & Society, Vol. 8(1), str. 33.

8 Ibidem, str. 33.9 Ibidem, str. 35-36.

Kratak pregled istorije američkog zatvorskog sistema pruža uvid u idejekoje su povezane sa merama kažnjavanja. Razvoj zatvorskog sistema povezanje sa konceptom borbe civilizovanog društva protiv nasilja. Budućnost zatvo-ra zavisi od sposobnosti zatvorskih administracija i političara da prepoznajuvaljano rešenje.

Kategorizacija i organizacija zatvorskog sistema

Godine 1930. Kongres je formirao Federalni biro za zatvore u okviru Mi-nistarstva pravde. Ovaj biro je bio odgovoran za “službenike, mere zaštite,upravljanja i disciplinu koja se odnosi na sve osobe koje su osumnjičene iliosuđene za prestupe usmerene protiv interesa SAD.” Danas je Biro izrazitocentralizovan, na njegovom čelu se nalazi direktor, koga postavlja predsednik,šest regionalnih direktora i zaposleni kojih ima preko 30 000, koji nadziru radzatvora i kontrolišu postupanje prema osuđenicima. Da bi obavio svoje zadat-ke zbog kojih je osnovan, Biro je izgradio mrežu od 110 mini-sistema koji surangirani kao zatvori, korektivne ustanove, pritvorski centri, logori i poluo-tvorene ustanove. U američkom zatvorskom sistemu klasifikacija zatvora je,po pravilu, jedinstvena i do kraja izvedena samo po kriterijumu stepena za-tvorske sigurnosti. Filosofija posmatranja zatvora u američkoj javnosti seogleda u tretiranju zatvora kao “tvrđave” koja ne dozvoljava mogućnost bek-stva zatvorenika. Zato su stariji zatvori u stvari tvrđave od kamena i čelika,dok su u novije vreme oni tvrđave od betona, okružene visokim zidovima, či-ji je glavni cilj da rešetkama, zidovima, branama i naoružanim čuvarima za-drže zatvorenika koji pokušava da pobegne.10 Prema stepenu sigurnosti kaokriterijumu, zatvori se klasifikuju kao: a) ustanove maksimalne sigurnosti; b )ustanove srednje sigurnosti i c) ustanove minimalne sigurnosti.

Zatvori maksimalne sigurnosti su tako izgrađeni da obezbeđuju maksi-malnu bezbednost i gotovo isključuju mogućnost bekstva zatvorenika. Takvizatvori su u nadležnosti federalnih i državnih vlasti i u njima su smešteni osu-đenici za teža krivična dela i koji po svojoj strukturi i ponašanju ugrožavajudruge i prestavljaju opasnost za društvo.

Zatvori srednje sigurnosti nisu okruženi visokim ogradama i rešetkama.Oni u svom sastavu imaju nekoliko desetina ćelija u kojima se izvršava disci-plinsko kažnjavanje. U ovim ustanovama većina zatvorenika živi u svojim za-ključanim sobama, odnosno u sobama namenjenim za dnevni boravak u ko-


10 Handbook of Correctional Institution Design and Construction, gl. 4 i 5, (2006).

jima atmosfera podseća na domaću. Ovaj tip zatvora je u nadležnosti federal-ne i državne vlasti.

Zatvori minimalne sigurnosti nemaju ogradu i preovlađuje neformalanizgled. Objekti liče na školske internate sa lepo uređenim baštama i privlač-nom okolinom. Ovaj tip zatvora prevashodno je namenjen ustanovama zamaloletnike i određenim kategorijama odraslih za koje se oceni da s obziromna svoje vladanje, težinu učinjenog dela i ranije ponašanje, ne ugrožavaju bez-bednost.

Organizacija korektivne politike u Sjedinjenim Državama je fragmentira-na. Svaki nivo vlasti odgovoran je za sprovođenje korektivnih mera. Saveznavlada, 50 država, Distrikt Kolumbija, 3.047 okruga i većina gradova imajusvako bar po jednu korektivnu ustanovu i brojne korektivne programe. Drža-va i lokalne uprave pokrivaju oko 95% troškova svih korektivnih aktivnostikoje se sprovode. Osuđenici su smešteni u 1668 ustanova od kojih državeupravljaju sa 94% njih, dok se ostale nalaze pod upravom federalne vlade. Odsvih ovih zatvora 80% njih je za muškarce, 10% za žene, a u 10% objekatasmešteni su zatvorenici oba pola. Za razliku od pritvorskih jedinica, u zatvo-rima su smešteni uglavnom prestupnici kojima je izrečena kazna zatvora utrajanju dužem od jedne godine. Različite države i federalna vlada razlikuju seu pogledu organizacije zatvorskih administracija, po broju i tipovima institu-cija, osoblju i veličini zatvorske populacije. S obzirom na nadležnost, postoječetiri vrste zatvorskih sistema: sistem federalnih zavoda, sistem državnih za-voda, lokalni zavodi i privatni zavodi.

Odgovornost za korektivne mere federalne vlade podeljena je izmeđuMinistarstva pravde (Department of Justice) koje se zatvorima bavi preko Fe-deralnog biroa za zatvore i Administrativnog ureda za sudove Sjedinjenih Dr-žava (Administrative Office) koji je odgovoran za uslovno kažnjavanje i dosu-đivanje mere stavljanja pod nadzor.

Poslednjih godina izmenjen je i profil zatvorenika u federalnim zatvori-ma. Njihov ukupan broj je porastao, a od 1987. godine produžen je periodboravka zatvorenika u federalnim zatvorima; prosečan boravak u njima izno-si 67 meseci.

Federalna vlada ne poseduje dovoljne prostorne kapacitete za smeštaj lju-di za vreme istražnog postupka, pre suđenja za kršenje federalnog krivičnogzakona. Oko 2/3 njih smešteno je u državne ili lokalne ustanove na bazi nji-hovog ugovora sa Biroom. Mada u svih 50 država postoji obaveza zatvorskihustanova da primaju osumnjičene pre suđenja za kršenje federalnog krivič-nog zakona, uglavnom se oni smeštaju u prijemna odeljenja. Zbog njihoveprenatrpanosti, vlada se u poslednje vreme suočava sa teškoćama u nalaženjuustanova koje mogu da prihvate ova lica. Lokalne vlasti se brinu da će sofisti-


cirani federalni zatvorenici zahtevati više standarde, što će dovesti do većihtroškova na lokalnom nivou.

Biro za zatvore danas operiše sa 98 ustanova. Osuđenici koji su došli u su-kob sa federalnim krivičnim zakonom smešteni su takođe u oko 600 lokalnihustanova širom zemlje, na osnovu ugovora o saradnji. Federalne zatvorskeustanove su rangirane na skali od 1 (smeštaj sa najslabijim merama obezbe-đenja, kao što su smeštajni kapaciteti tipa kampova) do nivoa 4 (“robijašni-ce” sa izuzetno jakim merama obezbeđenja). Rang 5 predviđen je za super-maksi koji se u Americi u poslednje dve decenije sve više grade. Biro je orga-nizovan tako da upravnici ustanova podnose izveštaje regionalnim oficirima.Treba napomenuti i da 51 manja ustanova operiše u okviru različitih granavojske.11

Premda se države međusobno razlikuju u pogledu načina na koji organi-zuju korektivne ustanove, izvršna vlast u svakoj državi upravlja tim ustanova-ma. Upravnici korektivnih ustanova, koje imenuje guverner države, odgovor-ni su za funkcionisanje zatvora. Broj zaposlenih u zatvorima dramatično jeporastao tokom poslednje dekade i iznosi oko 420.000 lica – službenika, ofi-cira i specijalista za određene programe. U mnogim pravnim sistemima ovislužbenici čine oko 2/3 ili više od svih zaposlenih u korektivnom sistemu dr-žave.

U velikoj meri, ukupni kapaciteti državnih zatvora odražavaju veličinupopulacije u državi. Broj prestupnika u državnim ustanovama odražava višeod stope kriminaliteta i socijalnih faktora. Broj zatvorenika zavisi i od prakseizricanja mera, pravnog gledanja na mogućnosti korekcije kao i od strategijakoje se vode u određenim državama.

Države se razlikuju u značajnoj meri po broju, veličini, tipu i lokaciji nakojoj se pružaju korektivne mere. Na primer, Mičigenski zatvor u Džeksonuima kapacitet od 3.500 zatvorenika, dok ustanove za zatvorenike koji imajuposebne probleme imaju kapacitet od jedva 100 mesta. Neke države (kao NjuHempšajr, na primer) imaju centralizovan sistem, dok druge države (Kalifor-nija, Njujork, Teksas, na primer) imaju pravi miks institucija u pogledu veli-čine i stilova – ustanove sa maksimalnim merama bezbednosti, dijagnostičkaodeljenja, radne kampove itd.

Američki penolozi tragaju za optimalnim modelom zatvora još od vre-mena rasprava Džona Hauarda u Engleskoj i Kvekera u Filadelfiji. Svi poku-šaji usmereni su na pronalaženje korektivnih institucija koje bi doprinele ve-ćem efektu izrečenih mera. Tipologija i klasifikacija neke ustanove treba da


11 Cole, G.F., Smith, Ch. E. (2002) Criminal Justice in America, 3. ed., Wadsworth.

služi ciljevima koje ta ustanova treba da ostvari. U nekim periodima, tipolo-gija zatvora je bila okrenuta očuvanju bezbednosti društva – bilo je to vremeizgradnje utvrđenja, tj. zidina i ograda. U vreme insistiranja na rehabilitaciji -50-ih i 60-ih godina XX veka - novi zatvori su dizajnirani na način koji je pro-movisao tretman. No, bez obzira na trendove i epohe, planovi arhitekata mo-rali su da budu realistični u odnosu na troškove. Istočna kazniona u Filadel-fiji primer je tipa i modela zatvora koji treba da posluži moralnom uzdizanjuosuđenika. Zone zatvorskih ćelija se radijalno prostiru od centralne tačke, štopodseća na sliku točka. Svaka ćelija ima sopstveni prostor za vežbanje, a zido-vi su tako postavljeni, da zatvorenik ostaje van pogleda drugih zatvorenika.Mnogi zatvori u Evropi i SAD su u XIX veku bili nalik na katedrale, kako bise ljudi unutar njih impresionirali i naveli na preispitivanje sopstvenih život-nih puteva.

Model i operativne karakteristike današnjih zatvora variraju od države dodržave. Neke države imaju manje zgrade. Uprkos bumu izgradnje zatvora ko-ji se desio 90-ih godina XX veka, mnoge ustanove su i dalje staromodne iogromne. Starinski mega-zatvori mogu se videti u mnogim državama. Višeod polovine zatvorenika po državnim zatvorima smešteno je u ustanove čijaje prosečna dnevna populacija više od 1000, a oko 35% je smešteno u zatvo-re koji su podignuti pre više od 50 godina. Više od 12% osuđenika smeštenoje u zatvore koji su podignuti pre 1888. godine.

Državni zatvori za muškarce najčešće se klasifikuju prema merama bez-bednosti koje mogu biti maksimalne, srednje i minimalne. Federalna vlada i38 država su stvorile i zatvore koji isključuju maksimalne mere bezbednosti.Oko 100.000 muškaraca danas je smešteno u “maksi-maksimalne” zatvore.Oni su dizajnirani tako da omogućavaju smeštaj nasilnim i nepopravljivimzatvorenicima. Federalne ustanove sa maksimalnim merama obezbeđenja(ADX - Administrative Maximum Facility) su u Floresu, Kolorado; na Obalipelikana (Pelican Bay) u Kaliforniji i u Somersu, Severni Kolorado.

Pošto žene čine svega 6,4% zatvorske populacije, za njih postoji samo ne-koliko ustanova. Proporcionalno većem broju žena-prestupnika izriču seuslovni otpusti i prelazne kaznene mere, budući da najteža krivična dela vršemuškarci. Ipak, od 1981. godine povećana je stopa žena-prestupnika. U peri-odu od 1985-1998. godine muška populacija u zatvorima porasla je za 211%,dok je među ženama taj rast iznosio 311%. Tokom poslednjih deset godinabroj žena u državnim zatvorima koje su osuđene zbog zloupotrebe narkotikapovećan je za skoro 450%.

Žene-osuđenice se smeštaju u 141 ustanovu za žene i 161 popravnu usta-novu. U nekim državama ne postoje posebne ustanove za žene, pa su osuđe-


nice smeštene u zasebna krila državnih zatvora; jedan deo žena se smešta u za-tvore u drugim državama, što se reguliše međudržavnim ugovorima.

Uslovi u ženskim korektivnim ustanovama su prijatniji nego u slič-nim ustanovama za muškarce. Obično nema stražarskih kula i žičaneograde. Međutim, usled relativno malog broja prestupnica, mnoge državeimaju samo po jednu ustanovu za njih i obično je lociraju u ruralnu sre-dinu, daleko od urbanih centara. S toga se žene-zatvorenice nalaze u ve-ćoj izolaciji od svojih porodica i zajednice, nego što je to slučaj sa muškar-cima.

Sa promenama u broju zatvorenika i njihovih osobina, u nekim sredi-nama nestaje razlika između ustanova sa različitim nivoom mera bezbed-nosti. Prenatrpanost odnosno veliki broj osuđenika, primorao je vlasti daosuđenike koji zahtevaju maksimalne mere bezbednosti smeštaju u usta-nove sa srednje jakim merama obezbeđenja. Neki penolozi smatraju damnogi zatvorenici iz maksimalno obezbeđenih ustanova mogu da se pre-meste u ustanove sa nešto slabijim merama obezbeđenja. Drugi međutimsmatraju da jače mere bezbednosti jesu nužne s obzirom na osobine da-našnjih prestupnika. Opšte je pak podeljen stav da su zatvori izuzetnoskupe ustanove. Većina država u SAD ima nekolicinu ženskih zatvora, pase zatvorenice smeštaju u jednu instituciju, dok samo one koje zahtevajujače mere obezbeđenja bivaju odvojene. Nasuprot tome, muški zatvoreni-ci se dele na osnovu težine dela koje su učinili, rizika pokušaja bekstva isklonosti ka nasilničkom ponašanju.

Najveći broj zatvora za odrasle smešten je u ruralnoj sredini. Smatra-lo se prvobitno da će zatvorenici biti spremniji na pokajanje ako su izolo-vani od porodice i urbanih sredina. Kasnije, zatvori su ostajali u ruralnimsredinama zbog blizine farmi koje su omogućavale da se ustanove sameizdržavaju. I danas, kada najveći broj osuđenika dolazi iz gradskih sredi-na, zatvori ostaju u unutrašnjosti. Ovo može da bude kontraproduktivno,zbog otežanog pristupa članova porodica zatvorima, a osmišljeni i značaj-niji posao ili obrazovanje zatvorenika praktično nije moguće. Takođe, za-tvorska administracija treba da se oslanja na lokalno tržište rada. Tako sedešava da se kao čuvari u zatvorima u kojima dominiraju gradski afro-amerikanci zapošljavaju belci iz unutrašnjosti.

Mnogi građani misle da osuđenima za ozbiljna krivična dela nije me-sto u njihovoj sredini (sindrom: “Ne u moje dvorište“ – Not In My BackYard!, skr. NIMBY). Ljudi se još uvek boje da će zatvorenici ugroziti nji-hovu imovinu. S druge strane, neke ekonomski ugrožene sredine prihva-taju zatvore kao dobrodošle, nadajući se da će oni doneti posao i oživeti


lokalnu ekonomiju. Primer je Frimont kantri, Kolorado, gde 18% od40.000 stanovnika predstavljaju nevoljni gosti u 4 federalna i 9 državnihzatvora. U zatvoru je zaposleno 3.100 radnika, sa prosečnom zaradom od30.000$.12

Većina Amerikanaca ne zna razliku između zatvora i pritvora; za njihje pritvorska jedinica isto što i zatvor. Pritvorska jedinica je, inače, hibrid:to je centar u kome borave osumnjičeni do početka suđenja, kaznenaustanova za prekršajno osuđene, a delimično i za socijalno neprilagođenepojedince. Zatvori pak obično primaju samo osuđene na zatvorske kazneduže od godinu dana. U SAD ima približno 3.300 pritvorskih ustanova ukojima se zadržavaju osumnjičeni duže od 48 sati, a 25 takvih ustanovaobuhvata oko 27% prekršajno osuđenih u SAD. Okružna centralna pri-tvorska jedinica u Los Anđelesu može da primi više od 6.000 zatvorenika.Ostale pritvorske jedinice su manje: 67% njih može da primi manje od 50lica.

Najnoviji podaci ukazuju da se prosečno dnevno u pritvoru nalazi605.943 lica, što predstavlja 222 na 100.000 stanovnika i čini porast od35% tokom poslednjih 10 godina. Ali, ovaj broj ne pruža kompletnu sli-ku. Mnoga lica se zadrže u pritvoru kraće od 24 sata, mnogi dobiju pre-kršajnu kaznu do jedne godine, izvestan broj čeka na suđenje duže od go-dinu dana. Godišnje više od 13 miliona Amerikanaca biva pritvoreno.Mnogo više građana ima prilike da vidi unutrašnjost pritvorske jedinice,nego unutrašnjost zatvora ili mentalne bolnice.

Pritvorskim ustanovama obično upravlja lokalni izabrani zvaničnik(šerifi ili lokalni upravnici). Samo na Aljasci, u Konektiku, Delaveru, naHavajima, Rod Ajlendu i Vermontu njima upravljaju vlade. Izgleda ra-zumno da služba koja hapsi, zadržava u pritvoru i prevozi osumnjičene dosuda upravlja pritvorskom jedinicom, ali uopšte gledano, ni šerifi ni nji-hovi pomoćnici nisu za to zainteresovani.

Primarna funkcija pritvorskih ustanova jeste zadržavanje lica koja če-kaju početak suđenja i lica koja su prekršajno osuđena na zatvor do 1 go-dine. U nekim američkim državama i osuđeni na više od 1 godine zatvo-ra smeštaju se u pritvorske jedinice, a ne u zatvore. No, 87% populacijeosuđenih za neko delo provodi u pritvoru kraće od jednog meseca.

Pritvorske jedinice su namenjene i licima koja se opažaju kao socijal-no problematična. Novinu u pritvorskoj populaciji predstavljaju i osobe samentalnim poremećajima. Oni se obično predaju policiji zbog devijant-


12 Na suvenir-majici Frimonta piše da je Frimont glavni zatvorski grad sveta.

nog ponašanja koje, premda nije kriminalno, uznemirava građane (urini-ranje na javnom mestu, ispoljavanje dezorijentisanosti, glasno izgovaranjenepristojnih reči...). Ponekad je smeštanje takvih osoba u pritvorsku jedi-nicu neophodno, ukoliko odgovarajuće socijalne službe nisu dostupne.Slično se dešava i sa beskućnicima. Obično se posle privođenja i pojavlji-vanja na sudu puštaju na slobodu, da bi se ceo ciklus ponovio.

U većini pritvorskih jedinica ne postoje mesta za rekreaciju i odgova-rajući tretman. Medicinske usluge su minimalne. Zbog svega toga je bo-ravak u pritvorskoj jedinici ispunjen napetošću. U mnogim od ovih obje-kata dešavaju se samoubistva i nasilnički ispadi. Jedan od često pominja-nih problema koji postoje u pritvorskim ustanovama jeste izmešanost uči-nilaca različitih dela, različite starosti. Malo se pažnje poklanja klasifiko-vanju pritvorenika, bilo zbog razloga bezbednosti bilo zbog potreba tret-mana. Strašne priče o zlostavljanju mladih prestupnika od strane starijih,snažnijih i nasilnih zatvorenika povremeno izazivaju pažnju javnosti.Uslovi koji postoje u pritvorskim ustanovama podstiču takve događaje,jer je većina pritvorskih jedinica stara, prenatrpana, bez osnovnih pogod-nosti. Mnogi osuđenici radije se opredeljuju za izdržavanje kazne u držav-nim zatvorima.

I pored novosagrađenih objekata, uvođenja alternative kao što su po-sebni programi, intenziviran nadzor za uslovno osuđene, kućni pritvor uzelektronsko praćenje – populacija u pritvorskim jedinicama nastavlja dase povećava. Sa troškovima izgradnje novih objekata (koji dostižu 100.000dolara po ćeliji) i troškovima zbrinjavanja osuđenika (na godišnjem nivouoko 20.000 dolara po osuđeniku), godišnji troškovi od 4,5 milijardi dola-ra za funkcionisanje pritvorskih jedinica predstavljaju veliku finansijskuprepreku lokalnim vlastima.

Jedan od odgovora na prenatrpanost zatvora i povećanje troškova zazaposlene stiže od privatnih preduzeća koja tvrde da mogu da sagrade ivode zatvore efikasnije, bezbednije i humanije od bilo kog nivoa vlasti, štobi dovelo i do sniženja troškova poreskih obveznika. Krajem 1999. godinepostojalo je 138 privatnih zatvora sa ukupnim kapacitetom od 177.867 za-tvorenika u 30 država, Distriktu Kolumbija i Portoriku. U radu privatnihzatvora koji donose zaradu od milijardu dolara dominira Korektivna Kor-poracija Amerike i Korektivna korporacija Vakenhat (Corrections Corpo-ration of America, Wackenhut Corrections Corporation), koje zajedno drževiše od 2/3 ovog specifičnog tržišta za privatni zatvorski biznis.

Najveća prednost koju naglašavaju pravni zastupnici zatvorenika kojiborave u privatnim zatvorima ogleda se u tome što ove ustanove obezbe-


đuju isti nivo brige kao i država, ali su troškovi manji, a fleksibilnost ve-ća. Problem predstavlja to što mnogi “istinski troškovi” (nadoknade, su-pervizija ugovora, federalni krediti) nisu uzeti u obzir. Postoje razlike me-đu državama. U Teksasu država plaća privatnim kompanijama oko 30 do-lara dnevno u proseku, za svakog zatvorenika u poređenju sa 39,50 dola-ra dnevno za državne zatvore. Ipak, 39,50 dolara podrazumeva boravak umaksimalno obezbeđenoj ustanovi, što privatni zatvori nisu. Jedno istra-živanje u Tenesiju je pokazalo da su dnevni troškovi bili skoro isti.

Pre nego što se korekcija u većoj meri poveri privatnim ustanovamabilo bi korisno da se dobro razmotre politički, poreski, etički i upravni ci-ljevi. Politički ciljevi, uključujući etička pitanja prikladnosti funkcije soci-jalne kontrole koja je poverena drugima, a ne državi, možda će se najtežeprevazići. Neki ljudi veruju da je sprovođenje pravde osnovna funkcijavlade, koja ne sme da se delegira. Oni izražavaju bojazan da korektivnastrategija može da bude narušena, jer oni koji prave ugovor mogu da is-koriste svoj politički uticaj i da nastave program u pravcu koji nije u inte-resu javnosti. Na primer, mogli bi da izvrše pritisak i da zadrže samo naj-bolje zatvorenike, a da najveći broj nevoljnika ostave javnom korektivnomsistemu.

Poreska vrednost privatnih zatvora nije se još uvek ispoljila. Sindikatinaglašavaju da su plate, doprinosi i penzije radnika u drugim sferama kaošto su privatno obezbeđenje, niže nego one u državnim ustanovama. Ko-načno, postavlja se pitanje kvaliteta usluge, odgovornosti pružalaca uslu-ga prema obavezama i problema koji se tiču supervizije ugovora. Protiv-nici navode slučajeve u kojima su privatno ugovorene usluge u domovi-ma, centrima za dnevnu brigu, bolnicama i školama prekinute zbog ko-rupcije, brutalnosti ili usluge koja je bila ispod ugovorenog standarda.

Kontroverze oko privatizacije naterale su korektivni sistem da pono-vo razmotri neka jako ukorenjena verovanja. Tako posmatrano, konku-rencija privatnog sektora ostvaruje pozitivan uticaj na izvršenja krivičnihsankcija.

Zaključni osvrt

Zatvorski sistem Amerike je organizaciono složen, sa više nadležnostii sa veoma velikim brojem ustanova. Podeljene nadležnosti između fede-ralne, državne i lokalne vlasti, sa jedne strane, i raznovrsnost vrsta i tipo-va zatvora, sa druge strane, zatvorski sistem čini komplikovanim i neje-dinstvenim. Zato i postoje neobjašnjive razlike u uslovima, standardima i


drugim pitanjima od države do države. Američki penolozi sa velikom dozomsumnjičavosti gledaju na budućnost. Enorman rast broja osuđenika, neefika-snost korekcionog sistema i odsustvo istinski efikasnog korekcionog progra-ma nagoveštava sve teže stanje u ovoj oblasti. Iz tih razloga se sve češće pribe-gava izgradnji zatvora za izolaciju iz društava a ne za korekciju ponašanja.

U Sjedinjenim Američkim Državama se krajem 2006. godine u zatvo-rima nalazilo 2.333.331 lice ili svaki 98. stanovnik ove zemlje, što je najve-ći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika u svetu. Iz godine u go-dinu se broj zatvorenika uvećava u proseku za 3,7%. Poslednjih godinazapažena je tendencija povećanja zatvorenika u federalnim i državnim za-tvorima, a smanjenje u lokalnim zbog nedovoljnih sredstava na nivou lo-kalne zajednice.13 Od ukupnog broja zatvorenika u SAD, oko 34,5% suafro-amerikanci muškog pola starosti između 20 i 39 godina, što je za11% više od ukupnog broja afro-američkog stanovništva tog uzrasta. Za-paža se i tendencija povećanja broja žena u zatvorima, tako da je od 1995.godine pa nadalje njihov broj povećan za 42%, dok je istovremeno brojmuškaraca uvećan za 27%. Na kraju valja napomenuti da na veličinu za-tvorske populacije u SAD pored stopa kriminaliteta, po svemu sudeći zna-čajno utiču i državne politike u domenu eliminisanja rasne diskriminaci-je i socijalne marginalizovanosti, čime se objašnjavaju i upadljivo različitestope zatvaranja u različitim državama.14 Rast popularnosti supermax za-tvora u SAD najupečatljivije svedoči o promenama politike kažnjavanja uovoj zemlji tokom poslednjih trideset godina, odnosno o opadanju pove-renja u rehabilitaciju i usvajanju nešto retributivnijeg kursa.15


13 Povodom takvog stanja u američkom zatvorskom sistemu, Direktor Instituta za po-litiku pravosuđa, Džeson Cojdenberg (Jason Zeidenberg) 2003. godine je izneo zapažanje ko-je je u američkoj javnosti imalo prilično odjeka: “Kada se porast broja zatvorenika i budžet-ski pokazatelji posmatraju zajedno, onda se mora zaključiti da je krajnje vreme da zazvonealarmi u vrhu države”. Izvor: “U.S. prisoners increase, crime drops“, Associated Press, July27, 2003. The Washington Times, http://www.washingtontimes.com/news/2003/jul/28/20030728-122350-2539r/

14 Američke države se međusobno razlikuju u priličnoj meri kada je reč o stopi zatvara-nja: Minesota je, na primer, 2003. godine imala 150, a Njujork 343 zatvorenika na 100.000stanovnika, što je bilo ispod tadašnje nacionalne stope od 429 zatvorenika na 100.000 stanov-nika, a daleko ispod stopa zabeleženih u Teksasu i Luizijani u kojima su one iznosile 692 i 803zatvorenika na 100.000 stanovnika, respektivno. Barker, V. (2006) The politics of punishing:Building a state governance theory of American imprisonment variation, Punishment & So-ciety, Vol. 8(1): 5-32.

15 Pizarro, J. M., Pratt, T. C. (2006) Supermax Prisons: Myths, Realities, and the Politicsof Punishment in American Society, Criminal Justice Policy Review, Vol. 17, 1: 6-21, str. 17.

Zoran Stevanović, MAInstitute of Criminological and Sociological Research, Belgrade

Biljana Simeunović-Patić, MAInstitute of Criminological and Sociological Research, Belgrade

BASIC CHARACTERISTICS OF AMERICAN PRISON SYSTEM

American prison system is organizationally complex, with several juris-dictions and many penitentiary institutions. Divided jurisdiction between fe-deral, state and local authorities from one side, and many kinds and types ofprisons from another, make this prison system complicated and disunited.Thus there are inexplicable differences in conditions, standards and many ot-her issues from state to state. American penologists look toward the future ofstate control of crime with much of anxiety. Enormous rise of a number of pri-soners, an inefficacy of correction system and lack of really efficient correcti-ve programs capable of correcting prisoners’ behavior strengthen a dark fore-boding of the future in this field. The construction of prisons primarily for iso-lation of prisoners, not for ther behavior correction gets more and more fre-quent. At the end of 2006 there were 2.333.331 persons in prisons or jails inthe USA or one-in-98 residents, presenting the biggest prison population ra-te in the world. From one year to another the number of prisoners rises by anaverage of 3.7 per cent. In recent years there has been noticed a tendency ofincreasing of number of prisoners in federal and state prisons while the num-bers of prisoners in local prisons have been decreasing because of lack of re-surces at the level of local community. As a reaction to permanent growth ofprison population and more and more distinct danger to the safety of citizens,it has been developing the idea of super-maximum custody or ’supermax’.These prisons are described as “prisons of the future“ that should serve a pur-pose of harsher sentencing of those who are too violent, or for settling of tho-se prisoners who must not be placed together with usual prison population.

Key words: American prison system, types of correction institutions, thestructure of prison population, prison system’s organization


LITERATURA

1. Barker, V. (2006) The politics of punishing: Building a state governance theoryof American imprisonment variation, Punishment & Society, Vol. 8(1): 5-32.

2. Clear, T. R., Cole, G. F. (2003) American corrections, 6. ed., Thomp-son/Windsworth.

3. Cole, G. F., Smith, Ch. E. (2002) Criminal Justice in America, 3. ed., Wadsworth.

4. Davidović, D. i dr. (1970) Kategorizacija kazneno-popravnih domova i klasifika-cija osudjenih lica u Jugoslaviji, Institut za kriminološka i kriminalistička istraži-vanja, Beograd.

5. Eliot, M. A. (1962) Zločin u savremenom društvu, Veselin Masleša, Sarajevo.

6. Handbook of Correctional Institution Design and Construction, gl. 4 i 5,(2006).

7. Mears, D. P., Reisig, M. D. (2006) The theory and practice of supermax prisons.Punishment & Society, Vol. 8(1): 33-57.

8. Pizarro, J. M., Pratt, T. C. (2006) Supermax Prisons: Myths, Realities, and thePolitics of Punishment in American Society, Criminal Justice Policy Review, Vol.17, 1: 6-21

9. Sabol, W. J., Couture, H. (2008) Prison Inmates at Midyear 2007, Bureau of Ju-stice Statistics Bulletin. http://www.ojp.usdoj.gov/bjs/pub/pdf/pim07.pdf.


Dr Slađana JovanovićPravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

AMERIČKI ODGOVOR NA NASILJE U PORODICI

U radu su razmatrane specifičnosti sistema pravne zaštite od nasilja u po-rodici u SAD, prvenstveno one koje ne poznaje srpski sistem zaštite. Na početkurada su predstavljena dva pojma (domestic i family violence) koja se u srpskomjeziku tumače istovetno - nasilje u porodici, što stvara određene probleme upraksi, te su u tom smislu data potrebna pojašnjenja. Potom su predstavljenanajvažnija zakonodavna i organizaciona rešenja na niovu savezne države kojasu od značaja za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici, da bi usledila izla-ganja o rešenjima koja sadrže zakonodavstva pojedinih država. Kao najvažnijarešenja su istaknuta ona koja se odnose na koncept koordinisanog delovanja re-levantnih službi, izricanje zaštitnih mera, politiku obaveznog llišenja slobode ineodustajanja od krivičnog gonjenja. Reč je o različitim načinima kojima seobezbeđuje efikasnost u ostvarivanju zaštite prvenstveno žrtve nasilja u porodi-ci, ali i društva u celini. Primena nekih od izloženih rešenja, naročito u okviri-ma koncepta koordinisanog delovanja na nivou lokalne zajednice, brzog i efika-snog postupanja sa akcentom na bezbednosti žrtve unapredila bi odgovor na na-silje u porodici u Srbiji.

Ključne reči: nasilje u porodici, Duluth model, zaštitne mere, obavezno li-šenje slobode, neodustajanje od krivičnog gonjenja.

Uvod

Nasilje u porodici je tema koja sve više okupira društvenu pažnju, ka-ko na međunarodnom tako i nacionalnom nivou, sve u potrazi za delo-tvornom zaštitom žrtava, ali i samog društva. Ako bismo pokušali da naglobalnom planu grupišemo rešenja iz oblasti pravne zaštite od nasilju uporodici uočili bismo dve velike pravne porodice koje se razlikuju u pri-stupu problemu i kreiranju sistema zaštite: evropskokontinentalnu i an-gloameričku. Dok je evropski odgovor okoštao i menja se pod uticajimaangloameričkog, dotle je angloamerički pragmatičan, pokazuje tendenci-

333

ju da se u većoj meri uvaže osobenosti kriminološkog fenomena nasilja uporodici, a sam sistem kaznenog pravosuđa u kome sudija ima mogućno-sti da izriče ne samo krivične sankcije, nego i građanske sankcije, ili daustanovi administrativne zabrane i naredbe daje preimućstvo efikasnomsprečavanju nasilja u porodici1.

Čak je i prvo istraživanje o nasilju u porodici koje je postavilo teme-lje drugim istraživanjima i zahtevima za suočavanjem sa problemom i tra-ženjem rešenja sprovedeno u SAD. Reč je o studiji Sindrom pretučenog de-teta čiji je tvorac C. H.. Kempe sa saradnicima, a koja je dve decenije poobjavljivanju, 1980. godine, proglašena od strane Američkog zdravstve-nog udruženja za jedno od najvećih dostignuća u medicini XX veka2. Se-damdesetih godina se javljaju rezultati novih (terenskih) istraživanja: Na-silje nad decom: fizičko zlostavljanje u SAD (Gil, 1970.) i Nasilje u porodi-ci (Steinmez i Straus, 1974.), a u isto vreme bujaju i društveni pokreti ko-ji zahtevaju od države adekvatne odgovore na nasilje u porodici.

Najviše uticaja na kreiranje politike suprotstavljanja nasilju u porodi-ci imao je svakako pokret pretučenih žena (battered women movement),što je sasvim i razumljivo s obzirom na rezultate istraživanja koji pokazu-ju da su najčešće žrtve nasilja u porodici žene, kao i da je nasilje u poro-dici jedan od oblika diskriminacije i nasilja prema ženama i to onaj najra-sprostranjeniji, a vešto skrivan iza kulturnih, religijskih i običajnih dru-štvenih normi.

Upoznavanje sa rešenjima koja su ponikla i razvijala se u zemlji u ko-joj je nasilje u porodici prvi put i prepoznato kao nasilje, kao veliki dru-štveni problem koji zahteva specifična rešenja, te potaklo društvene po-krete koji su mu se usprotivili, čini se veoma korisnim. Ono je istovreme-no i prilika za evaluaciju domaćeg odgovora na nasilje u porodici i razmi-šljanje o usvajanju nekog od rešenja koja su već oprobana u praksi i dajudobre rezultate, a za njihovu primenu postoje ili se mogu kreirati kapaci-teti u postojećim društvenim okvirima.

334 DR SLAĐANA JOVANOVIĆ

1 O preimućstvima fleksibilnog angloameričkog sistema sankcija, kod: N. Mrvić-Petro-vić, M. Obradović, N.Novaković, “Alternativne krivične sankcije (studija o prihvatljivim mo-delima izvršenja)”, u: Alternative zatvorskim kaznama, Fond za otvoreno društvo, Beograd,2005, str. 35 - 86.

2 Četiri godine pre objavljivanja studije, 1958. godine Kempe je sa svojim saradnicima(Elizabeth Boardman i Betty Elmer) osnovao tim za zaštitu dece pri Opštoj bolnici Kolora-do u Denveru. D. Finkelhor, G. T. Hotaling, K. Yllo, Stopping Family Violence, SAGE Publi-cations, Newbury Park, London, New Delhi, 1988, str. 18.

Nasilje u porodici: domestic violence i/ili family violence

Na početku bi valjalo raspraviti dilemu vezanu za tumačenje ova dva poj-ma, koja se u srpskom jeziku tumače na isti način – nasilje u porodici. Upra-vo zbog toga se u srpskom pravnom sistemu zaštite od nasilja u porodici po-javljuje i problem sa zahtevima za širim tumačenjem porodice, odnosno nje-nih članova.3

Dakle, domestic violence za sinonim ima spousal abuse, odnosno bračnonasilje, ali se sagledava i šire kao nasilje nad partnerom (initmate partner abu-se), najčešće partnerkom, bilo da je reč o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, iliintimnoj (emotivnoj i/ili seksualnoj) vezi (tzv. dating violence), sadašnjoj ilibivšoj, heteroskeksualnoj ili homoseksualnoj. Suština jeste u tome da se ovajoblik nasilja vezuje za tip veze koji postoji između određenih lica, odnosnonasilnika i žrtve, a to je intimna relacija (initmate relationship). Posebna kan-celarija u okviru Ministarstva pravde SAD koja se bavi problemom nasilja nadženama definiše nasilje u porodici (domestic violence) kao “model zlostavljač-kog ponašanja u koje bilo kojoj vezi koristi jedan partner kako bi ostvario ilizadržao kontrolu nad drugim partnerom”4.

U širem tumačenju, to može biti i relacija koju karakteriše poverenje i za-visnost koja postoji i između roditelja i dece5. U slučaju da veza više ne po-stoji, ali nasilje jeste u vezi sa njenim ranijim postojanjem, nema razloga da seovim licima (najčešće bivšim partnerkama) ne pruži zaštita (obično od pro-ganjanja – stalking).

Nasilje u porodici (family violence) bi bilo nasilje koje se dešava izmeđučlanova porodice što podrazumeva obično uži krug lica (da li su članovi po-rodice lica koja su u emotivnoj ili seksualnoj vezi?) i teškoće (i ideološkog ka-raktera) u tumačenju porodice i porodičnosti. Razume se, teškoće u tumače-nju vode i teškoćama u ostvarivanju zaštite od nasilja za ona lica koja se nesmatraju porodicom. Jedno od rešenja može biti i ono koje nudi Porodičnizakon Srbije, a to je šire tumačenje porodice (i to upravo za potrebe ostvari-

AMERIČKI ODGOVOR NA NASILJE U PORODICI 335

3 Reč je o odredbi čl. 197. st. 3 Porodičnog zakona Srbije prema kojoj se članovima po-rodice smatraju i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi.“Službeni glasnik RS”, br. 18/2005.

4 United States Department of Justice, Office on Violence against Women, “About Do-mestic Violence”, http://www.ovw.usdoj.gov/domviolence.htm

5 Obično se radi o nasilju koje nasilnik vrši prema deci uz ono nasilje koje vrši i premapartnerki. Prema jednom istaživanju 60% nasilnika vrši nasilje i prema detetu/deci (porednasilja prema partnerki). American Psychology Association. Violence and the Family: Reportof the American Psychological Association Presidential Task Force on Violence and the Family,1996.

vanja porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici). Potez veoma pragmati-čan, ali da li mu je mesto u Porodičnom zakonu?6

Sledeća bitna karakteristika američkog odgovora na nasilje u porodici je-ste njegovo kreiranje i razvijanje upravo prema nalazima istraživanja ove po-jave i zahtevima pokreta onih koji ovu vrstu nasilja trpe. Tako se nasilje u po-rodici (u smislu u kome je definisano, kao domestic violence – partnersko na-silje) smatra prvenstveno nasiljem nad ženama u porodici, odnosno intimnoj,partnerskoj vezi. Nasilje se može manifestovati kao fizičko, seksualno, emo-cionalno, ekonomsko i/ili psihološko nasilje. To su ponašanja koja su preteća,manipulišuća, postiđujuća, koja zastrašuju, ponižavaju, izoluju ili prisiljavajudrugoga7.

Tako, rešenja o kojima će biti reči u daljem izlaganju uvažavaju osobeno-sti ovog fenomena, kao dela šire slike diskriminacije, odnosno nasilja nad že-nama. Akcenat će, naravno biti, na specifičnostima koje ne poznaje domaćezakonodavstvo i uopšte postojeći sistem zaštite od nasilja u porodici.

Nasilje u porodici kao nasilje nad ženama: rešenja na federalnom nivou

Na federalnom nivou od značaja za problematiku nasilja u porodici jesteZakon o zaštiti žena od nasilja koji je zapravo deo obuhvatnog Zakona o kon-troli nasilničkog kriminaliteta8 (njegovo IV poglavlje) iz 1994. godine. Ovajzakon, koji inače akcentuje preventivne aktivnosti, jedan svoj deo posvećujenasilju nad ženama u porodici (The Safe Homes for Women Act) i u tim okvi-rima relocira novac na skloništa za žene žrtve nasilja, nacionalnu SOS liniju,ali i na podsticanje politike hapšenja nasilnika u okviru opšte preporuke da senasilju nad ženama u porodici pristupa kao ozbiljnom kriminalnom fenome-nu. On određuje i da se zaštitne mere jedne države moraju sprovoditi u dru-goj, a u federalni Zakon o dokazima uvodi zabranu istraživanja seksualneprošlosti oštećene prilikom unakrsnog ispitivanja koje sprovodi odbrana upostupcima koji se vode za silovanje (tzv. rape shield law).

U Zakon je 2000. uneta definicija dating violence kako bi se zaštita pruži-la i ženama koje su (ili su bile) u emotivnoj ili seksualnoj vezi, što se proce-njuje na osnovu dužine veze, njene prirode i učestalosti kontakata između


6 S. Stjepanović, “Mere zaštite protiv nasilja u porodici u slučaju kada je lice prema ko-me je izvršeno nasilje bračni ili vanbračni partner”, Zbornik Pravnog fakulteta u Kragujevcu,2006, str. 51.

7 Ibidem8 Violent Crime Control and Law Enforcement Act, http://thomas.loc.gov/cgi-bin/qu-

ery/z?c103:H.R.3355.ENR

partnera. Borba protiv ove vrste nasilja i to u okvirima tinejdžerske populaci-je (teen dating violence) je zaoštrena prilikom izmena Zakona o nasilju nad že-nama 2005. godine9.

Zanimljivo je i to što se kao posebna vrsta nasilja tretira i proganjanje (stal-king) koje se definiše kao model ponašanja koje podrazumeva ponavljanu, a ne-željenu pažnju, uznemiravanje, kontaktiranje ili drugo ponašanje usmerenokao određenoj osobi koje kod nje stvara osećaj straha (ponavljana, neželjena,neprijatna komunikacija putem telefona, pošte ili interneta, ponavljano osta-vljanje ili slanje neželjenih poklona ili cveća, praćenje ili sačekivanje žrtve u ku-ći, školi, na poslu, postavljanje ili širenje glasina o žrtvi putem interneta, priba-vljanje informacija lične prirode o žrtvi angažovanjem detektiva, praćenjem žr-tve, preko njenih prijatelja ili poznanika ili na druge načine, itd.

Kada su u pitanju aktivnosti na federalnom nivou, treba pomenuti i ak-tivnosti Nacionalnog savetodavnog komiteta za nasilje prema ženama koji sestara o primeni Zakona o nasilju prema ženama, sastavlja izveštaje i preporuke,a kome predsedavaju američki državni tužilac i državni sekretar za zdravstvo.Sa strane civilnog sektora, protiv nasilja nad ženama u porodici bori se (još od1966. godine) Nacionalna organizacija za žene koja broji 500,000 aktivistkinja iaktivista feminističke orijentacije i ima izuzetan uticaj na kreiranje državnogodgovora na nasilje nad ženama10. Tu je i nešto kasnije (1978. godine) osnova-na Nacionalna kolacija protiv nasilja u porodici koja je takođe uticajna u sferisuprotstavljanja nasilju nad ženama (i decom), posebno u porodici11.

Specifičnosti odgovora na nasilje u porodici u pojedinim državama

Duluth model (model koordinisane multidisciplinarne intervencije u lokalnoj zajednici)

Predstavljanje američkog pristupa problemu nasilja u porodici neizostav-no mora započeti predstavljanjem projekta koji je obeležio američki odgovorna nasilje u porodici, te poslužio kao model i evropskim zakonodavstvima i


9 Zakon od 2005. je posvetio pažnju i muškarcima kao žrtvama partnerskog nasilja. No-vine su i zabrana stanodavcima da raskidaju ugovore o zakupu stana kada je u pitanju žrtvanasilja (zbog nasilja), kao i mogućnost imigranata – žrtava nasilja da regulišu svoj (pa i stal-ni) boravak u zemlji nezavisno od partnera – nasilnika. A. Harris, M. Musso, Violence aga-inst Women Act 2005, National Research Center for Women and Famlies, New York, 2006.http://www.center4research.org/vawa2005.html

10 National Organization for Women – NOW, http://www.now.org/organization/in-fo.html

11 National Coalition against Domestic Violence, http://www.ncadv.org/aboutus.php

praksi. Reč je o poznatom Duluth projektu (Domestic Abuse Intervention Pro-ject - DAIP)12 koji je neprofitna organizacija Minnesota Program Develop-ment Inc. razvila 1981. godine. Duluth projekat je prvi sveobuhvatan, multi-disciplinarni program zasnovan na premisi da su žene i deca žrtve nasilja uporodici zbog svog nejednakog socijalnog, ekonomskog i političkog položajau društvu13.

Odgovor na nasilje je zamišljen kao koordinisana akcija svih aktera u si-stemu (u lokalnoj zajednici, konkretno Duluthu): policajaca na ulici, skloni-šta za žrtve nasilja, socijalnih radnika, službenika koji nadziru učinioca naprobaciji, zdravstvenih i drugih ustanova i pravosudnih organa. Žrtvi nasiljase pruža pomoć u vidu savetovanja o sudskim procedurama, pruža joj se po-moć u dobijanju sudskog naloga za zabranu kontaktiranja, kao i u kreiranjusopstvenog bezbednosnog plana (safety plan). Sa druge strane, službenicinadležni za “nadziranje” nasilnika pored svog osnovnog zadatka, takođe vo-de računa o potrebama žrtve i njenoj bezbednosti.

Važno je naglasiti da Duluth model stavlja akcenat na “patrijarhalno na-silje” i insistira na jasnoj podeli uloga u nasilničkom obrascu: muškarac je(uvek) učinilac, a žena je žrtva. Ovaj model intervencije odbija uzajamnost ilisimetričnost u odnosima u kojima postoji nasilje, što je i predmet kritike ovogmodela14.

U okvirima Duluth projekta, nastao je (i to inspirisan neposrednim isku-stvima žena koje su trpele nasilje) poznati “točak moći i kontrole” (power andcontrol wheel)15 čije je predstavljanje neizostavno na edukativnim seminari-ma i radioncima koji imaju za temu nasilje nad ženama ili nasilje u porodici,ali služi i američkim porodičnim sudovima za razjašnjavanje konkretnog slu-čaja i utvrđivanje da li slučaj spada u kategoriju nasilja u porodici. Točak mo-ći i kontrole u svom centru sadrži moć i kontrolu (kao suštinske, ciljne od-rednice nasilja u porodici), a okolo se nalaze tehnike koje se koriste radi pri-bavljanja, odnosno očuvanja moći i kontrole: prinuda, zastrašivanje, emocio-


12 Domestic Abuse Intervention Project: Community-Based Intervention,http://www.duluth-model.org/

13 Duluth stavlja akcenat na“patrijarhalno nasilje” i pretpostavlja jasnu podelu uloga unasilničkom obrascu: muškarac je učinilac – žena je žrtva. Ovaj model intervencije odbijauzajamnost ili simetričnost u odnosima u kojima postoji nasilje, što je i predmet kritike ovogmodela.

14 Najčešće istican argument jeste da prema statistikama FBI 65 -70% ukupne smrtno-sti dece koja je u vezi sa nasiljem pada na teret majki ili žena koje su se starale o deci. O kri-tici Duluth modela: Duluth Model: Criticism, http://en.wikipedia.org/wiki/Duluth_Model

15 Power and Control Wheel, http://www.duluth.model.org/documents/PhyVio.pdf

nalno zlostavljanje, izolacija, ponižavanje, okrivljavanje, manipulacija decom,ekonomsko nasilje i tzv. muške privilegije.

Cilj intervencije koja podrazumeva koordinisanu akciju svih relevantnihfaktora u zajednici jeste da se žrtva zaštiti od nasilja, da se nasilnik i oni kojisu pozvani u zaštitu učine odgovornim za bezbednost žrtve, da se nasilnikuponudi šansa da se promeni, ali i da se obezbedi fer postupanje prema njemu.U fokusu intervencije je zaustavljanje nasilja, a ne očuvanje ili prekidanjepartnerskog odnosa i na prvom mestu je bezbednost žrtve.

Duluth projekat je začeo i ideju o obaveznom hapšenja nasilnika u sluča-ju da postoji osnovana sumnja da se dogodio napad (assault), kao i o težem,zatvorskom kažnjavanju u slučaju ponovljenih akata nasilja. Takođe, u njego-vim okvirima kreirani su i posebni programi edukativnog karaktera i za na-silnike i za žrtve. Nasilnici na programe dolaze dobrovoljno ili po sudskoj na-redbi, a kada su u pitanju žrtve – pored programa za žrtve nasilja čiji su part-neri na programu za nasilnike, postoje i posebni programi za žrtve koje suupotrebile nasilje prema svojim nasilnim partnerima kao odgovor na nasiljekoje trpe.

Mere zaštite od nasilja u porodici (protection/restraining orders)

Zaštitne mere, naročito zabrane kontaktiranja (ali i druge slične zaštitnemere) su posebne mere koje izriče sud upravo u slučajevima nasilja u porodi-ci, seksualnog nasilja ili proganjanja (po građanskoj tužibi i/ili u krivičnompostupku). Svaka federalna jedinica u SAD ima svoje propise o ovim meramakada je u pitanju nasilje u porodici, a pojedine imaju specifične odredbe zaslučajeve proganjanja i seksualno nasilje uopšte. Privremene zabrane kontak-tiranja (temporary restraining order) se određuju ex parte, dakle i bez obave-štavanja onoga koga obavezuju o njihovom određivanju. Rok na koji se odre-đuju je kratak (do 15 dana) i obično pokriva vreme u kome je sud obavezanda odluči o podnetom zahtevu za izricanje zaštitne mere na duži rok (protec-tive order, protection from abuse order). Policija takođe može tražiti od sudaizricanje privremene, hitne mere zaštite (emergency protective order) kako biudaljila nasilnika od žrtve. U slučaju prekršaja zaštitne mere, sankcija je nov-čana kazna, zatvorska kazna ili čak i obe.

Nasilniku se može naložiti da se ne približava žrtvi, njenoj kući, radnommestu, školi ili drugom mestu (tzv. stay-away provisions). Žrtva može tražitii da se nasilniku zabrani da sa njom ostvari kontakt na bilo koji način: telefo-nom, poštom, e-mailom i sl. (no-contact provisions). Takođe, nasilniku se na-ređuje da prestane da uznemirava i povređuje žrtvu (cease abuse provisions).Može se naložiti i plaćanje izdržavanja ili nastavak plaćanja rata kredita za za-


jedničku kuću (support provisions), naložiti isključiva upotreba (zajedničke)kuće ili automobila u korist žrtve (exclusive use provisions) ili plaćanje medi-cinskih usluga ili štete na imovini koju je prouzrokovao nasilnik (restitutionprovisions). Od nasilnika se naredbom može oduzeti i oružje (relinquish fire-arms provisions), može se naložiti pohađanje programa za nasilnike ili progra-ma za odvikavanje od upotrebe alkohola, odnosno droga.

Sudovi vode računa i o bezbednosti dece u slučajevima kada odlučuju ozaštitnim merama zbog nasilja u porodici. Tako, nasilniku može biti nalože-no i da ne prilazi deci, dečjem lekaru, licima koja se staraju o deci, školi i sl.Može se odrediti i privremeno starateljstvo nad detetom i naložiti nasilnikuda doprinosi izdržavanju deteta. Žrtva može tražiti od suda i naredbu o nad-ziranom održavanju ličnih odnosa sa detetom ili posebno uređivanje ovihodnosa (custody, visitation and child support provisions)16.

Obavezno lišenje slobode nasilnika(mandatory arrest)

Studija Minneapolis Domestic Violence Experiment17 sprovedena u istovreme kada je počeo da se primenjuje Duluth projekat, početkom osamdese-tih, koja je istraživala efikasnost različtih policijskih pristupa nasilju u porodi-ci, potvrdila je da je obavezno lišenje slobode najefikasniji način sprečavanjanasilja, jer zastrašuje nasilnika. Prema rezulatitima studije, u više od polovineslučajeva nije došlo do ponavljanja nasilja u sledećih šest meseci. Slične rezul-tate je pokazlo i istraživanje Shermana i Berka: u 74% slučajeva nije došlo doponavljanja nasilja, s tim što se naročito dobri rezultati zapažuju u onim situ-acijama gde je žrtva policiju percipirala kao veoma zainteresovanu za slučaj ipružanje pomoći18.

Do 2005. godine dvadesetri države su usvojile politiku obaveznog hapše-nja nasilnika19, bez odluke suda, već samo po osnovu procene policijskog slu-žbenika o postojanju osnovane sumnje da se nasilje dogodilo (čak i kada ni-je nasilje “zatekao”), odnosno da se žrtva nalazi u opasnosti od ozbiljnog fi-


16 O merama zaštite više na: Domestic Violence Restraining Orders http://www.wo-menslaw.org/laws_state_type.php?id=10920&state_code=CA#content-7739;

Restraining orders, http://en.wikipedia.org/wiki/Restraining_order17 Minneapolis Domestic Violence Experiment: http://en.wikipedia.org/wiki/Minnea-

polis_Domestic_Violence_Experiment#cite_ref-11 (11. 4. 2008.)18 L. W. Sherman, R. A. Berk, “The specific deterrent effects of arrest for domestic as-

sault”, American Sociological Review, no. 49, 1984.19 Videti i: S. Milivojević, “Pritvor u slučajevima porodičnog nasilja i njegova implemen-

tacijau gradu Njujorku”, Temida, br. 3, 2002, str. 27 - 40.

zičkog povređivanja. Ipak, kritički osvrti na politiku obaveznog hapšenja na-silnika uspeli su da fokus policijske intervencije (a kasnije i “obaveznog” kri-vičnog gonjenja nasilnika) pomere na žrtvu i njeno osnaživanje. Naime, kon-cept osnaživanja (empowerement) žrtve zahteva pravljenje balansa izmeđuzahteva države da se oštro i beskompromisno suprotstavi nasilniku i pošto-vanja ličnosti žrtve i situacije u kojoj se nalazi i u kojoj treba da donese odre-đene odluke.20 Ono se ostvaruje i putem pružanja različitih saveta i vrsta po-moći, pa i od samog policijskog službenika koji mora svakom slučaju da po-sveti posebnu pažnju i da ga tretira kao jedinstven slučaj.

Na licu mesta, policija je dužna da obavesti žrtvu o njenim pravima u ve-zi sa zaštitinim merama, učešćem u krivičnom postupku, o skloništima za žr-tve nasilja i drugim programima pomoći (ne samo usmeno, već i uručiva-njem pismenog multilingvalnog obaveštenja), kao i da otprati žrtvu do leka-ra21. Policijski službenici koji intervenišu u slučajevima nasilja u porodici sudobro edukovani za to i postupaju po ustanovljenim protokolima koji neostavljaju (mnogo) prostora za diskreciono postupanje. Tako se protokolomo postupanju utvrđuje da je policijski službenik dužan da utvrđuje ko je ukonkretnom slučaju (ukoliko je bilo nasilja sa obe strane) “primarni” nasil-nik, te da istog liši slobode. Ova se procena vrši na osnovu poređenja povre-da, ozbiljnosti pretnji, istoriji nasilja u porodici, utvrđivanja da li je nasilje bi-lo reaktivno, defanzivno (sa strane žrtve), kao i kakva je opasnost od budućihnapada22.

Politika neodustajanja od gonjenja(no-drop policy)

Paralelno sa pristupom koji favorizuje obavezno lišenje slobode, u tuži-lačkoj praksi se pojavljuje tzv. no-drop ili evidence-based pristup kao odgovorna veliki broj odustanaka od gonjenja zbog toga što žrtva ne želi gonjenje uči-nioca, protivi se gonjenju, odnosno uskraćuje saradnju. Tužilaštvo ima oba-


20 L. W. Sherman, J. D. Schmidt, D. P. Rogan, Policing Domestic Violence: Experimentsand Dilemmas, Free Press, New York, 1992; L. G. Mills, “Mandatory Arrest and ProsecutionPolicies for Domestic Violence: A Critical Literature Review and the Case for More Researchto Test Victim Empowerement Approaches”, Criminal Justice and Behavior, 1998, str. 306 –318.

21 O regulisanju obaveznog lišenja slobode nasilnika u pojedinim državama i obaveza-ma policijskih službenika na samoj intervenciji: StopVAW, “State and Federal Domestic Vio-lence Laws in the United States”, http://www.stopvaw.org/State_and_Federal_Domestic_Vi-olence_Laws_in_the_United_States.html

22 Multnomah County Oregon, “Mandatory Arrest and Prosecution”,http://www.co.multnomah.or.us/dchs/dv/dvman_mandarr.shtml

vezu da učini sve kako bi se krivično gonjenje sprovelo do kraja, bez obzira nato da li žrtva želi ili ne da sarađuje. Ono mora da se posveti prikupljanju dru-gih dokaza: snimaju se prijave učinjene telefonom, uzima se u obzir izjava da-ta policajcu na licu mesta, koriste se fotografije povreda, materijalni dokazipronađeni u kući, iskazi medicinskog osoblja ili drugih svedoka. Uspešnomkrivičnom gonjenju i bez saradnje žrtve pomažu i izmene propisa o dozvolje-nim dokazima. Tako se kao dokaz uzima i izjava žrtve data policijskom slu-žbeniku na licu mesta, odnosno neposredno posle događaja, bez obzira na tošto je kontradiktorna izjavi koju žrtva daje kasnije, pred sudom. Smatra se dasu takve izjave najverodostojnije, a nalaz i mišljenje veštaka o tome zašto žr-tva menja iskaz takođe daje doprinos stabilnosti i uspehu optužbe za nasiljeu porodici23.

Uskraćivanje supružničke (svedočke) privilegije

Za efikasni krivični progon koristi se i uskraćivanje tzv. supružničke (sve-dočke) privilegije, odnosno postoji obaveza svedočenja kada se radi o supru-žniku koji svedoči u postupku protiv drugog supružnika koji je osumnjičenza krivično delo protiv osobe ili imovine drugog bračnog druga, ili deteta, ro-ditelja, rođaka ili osobe sa kojom deli stan, bez obzira da li je izvršeno pre iliza vreme trajanja braka24.

Veštačenje sindroma zlostavljane žene (battered woman syndrome)

U slučajevima krivičnog gonjenja za nasilje u porodici, od značaja je i ve-štačenje sindroma zlostavljane žene25, uključujući prirodu i posledice koje fi-zičko, emotivno ili mentalno zlostavljanje ima na uverenja, percepcije ili po-našanje žrtve nasilja u porodici, osim kada se radi o svedočenju protiv okri-vljene radi dokazivanja postojanja akta ili akata nasilja koji čine osnovu optu-


23 K. Zoglin, “Korisne mere za krivično gonjenje slučajeva nasilja u porodici: neke ide-je iz SAD”, Temida, br. 2, 2003, str. 69.

24 California Evidence Code, Section 970 – 973, http://www.leginfo.ca.gov/cgi-bin/dis-playcode?section=evid&group=00001-01000&file=970-973

25 L. Walker je skrenula pažnju na ovu vrstu poremećaja (upravo u jednom sudskompostupku gde je na strani okrivljenog bila žena koja je ubila dugogodišnjeg nasilnika). Inače,reč je o vrsti posttraumatskog stresnog poremećaja koji se razvija u sitauciji dugotrajnog zlo-stavljanja i predstavlja objašnjenje zašto zlostavljana žena ne traži pomoć, ne napušta odnosu kome trpi nasilje, ali i zašto primenjuje (i letalno) nasilje prema nasilniku iako ne postojineposredna opasnost u datom trenutku. L. Walker, The Battered Woman, Harper and Row,New York, 1979.

žnice26. Ovaj dokaz se ne može koristiti kako bi se dokazala krivica okrivlje-nog. On se radije koristi kako bi se pokazala dinamika nasilja u porodici, kaoi da bi se objasnilo zašto se žrtva ponaša na način na koji se ponašala. Ovakvostručno mišljenje može da pojasni i zašto je žrtva promenila svoj iskaz, zaštominimalizuje nasilje koje je pretrpela, zašto nije zvala policiju i zašto nije hte-la da se slučaj nađe pred sudom. Izvođenje ovog dokaza se pozdravlja, jer sesmatra da on i te kako oponira predrasudama o žrtvama nasilja u porodici iolakšava položaj tužioca27.

Protokoli o postupanju u slučajevima nasilja u porodici

Specijalnost američkog odgovora na nasilje jesu i protokoli postupanja,koje donose ili ustanovljavaju između sebe vladine i nevladine organizacije.Razvijaju se protokoli sa listama dužnosti svake službe (policije, tužilaštva, so-cijalnih, zdravstvenih službi) kako bi sve delovale koordinisano, a poseban jeakcenat na radu sa žrtvom, odnosno pristupu žrtvi, pitanjima koja joj se mo-gu postaviti i načinu na koji se postavljaju (primera radi, insistira se na odvo-jenim razgovorima sa nasilnikom i žrtvom)28. Posebno se ističe značaj proto-kola o postupanju policije u slučajevima nasilja u porodici s obzrom na to daje policijska intervencija obično ocenjivana kao najproblematičnija, ali često inajvažnija u krivičnopravnom odgovoru nasilje u porodici. Tako se u proto-kolima daju konkretna uputstva policajcima kako da postupaju (na primer,da moraju prenebregnuti verbalna uveravanja da se nasilje neće ponoviti, danepostojanje vidljivih povreda ne znači odsustvo nasilja, koja pitanja se po-stavljaju kako bi se procenila opasnost, da se intervjui sa nasilnikom i žrtvomobavljaju odvojeno i slično).

Službe za pomoć/podršku svedocima

Veoma značajna je uloga službi za svedoke koji pomažu žrtvi nasilja,odnosno drugim svedocima (članovima porodice). One im pojašnjavajuproceduru, njihova prava i dužnosti i na taj način doprinose da žrtva/sve-dok istraje u postupku, ali i da se izbegne ili svede na najmanju meru ne-lagoda zbog učešća u postupku i nepoznavanja pravila29. Naravno, neop-


26 California Evidence Code, Section 1107 a, http://www.leginfo.ca.gov/cgi-bin/dis-playcode?section=evid&group=00001-01000&file=970-973

27 K. Zoglin, op. cit., str. 6928 Detaljnije o protokolima na: http://www-growing.com/nonviolent (12. 3. 2008.)29 O službama koje pružaju pomoć žrtvama i svedocima, u: Victim/Witness Assistance

in Criminal Proceedings, materijal sa istoimene konferencije koju su organizovali Ministar-stvo pravde SAD i američka ambasada u Beogradu, Beograd, 14 -1 5- mart, 2005.

hodno je izbeći uticaj na svedoka u smislu preoblikovanja iskaza koji tre-ba da da i to je i najvažnija kritika koja se upućuje lociranju ovakvih slu-žbi u prostorije tužilaštava.

Završni osvrt

Američki odgovor na nasilje u porodici karakteriše velika posvećenostproblemu na svim nivoima društvene organizacije od federalnog do lokalnog,ujednačenost u stavu prema ovom problemu i načinima reagovanja na njega.Ono što je odlika američkog sistema (a nedostaje srpskom) jeste upravo po-stojanje sistema u čijim su okvirima dobro usaglašeni pojedini, različiti, ipravni i vanpravni, mehanizmi koji deluju povezano i skladno. Prisutna po-vezanost i razumevanje vladinog i nevladinog sektora, spremnost da se na ni-vou lokalne zajednice dobrom i koordinisanom akcijom svih službi pristupisvakom pojedinačnom slučaju nasilja u porodici, za svaku je pohvalu. Elastič-nost sistema i raznolikost mera koje se primenjuju važna je karakteristika od-govora na nasilje u porodici.

Kontraverznim se mogu oceniti (a i sami američki autori to čine) merekrivičnopravnog karaktera – obavezno hapšenje i obavezni krivični progonučinilaca nasilja u porodici kod kojih je naglašenija represija, rešenost da senasilje ne toleriše, pa makar to bilo nekada i na štetu žrtve (prema njenom vi-đenju stvari). Ipak, ovakve mere su bile nužne kako bi se i sam represivni deosistema zaštite od nasilja u porodici “prinudio” da na naslje u porodici reagu-je adekvatnije, jer su predugo bili pristuni tolerancija i diskreciono postupa-nje u ovakvim slučajevima.

Sve izložene mere i logika kojom se rukovode mogu poslužiti kao korisnesmernice za unapređenje aktuelnog odgovora na nasilje u porodici u Srbiji.

Sladjana Jovanovic, PhD.Faculty of Law, University UNION

THE AMERICAN RESPONSE TO FAMILY VIOLOENCE

The author has analyzed features of the legal protection system against do-mestic and family violence in the USA, particularly those comparable to actualSerbian response. In the first place, there is terminological explanation related todomestic and family violence, as these are two notions equally translated into


Serbian language, thus creating certain difficulties in interpretation and practi-ce. The most important legal and organizational solutions at the federal level inthe field of prevention and suppression of the domestic violence have been pre-sented. Among the measures on the state level as the most important have beenselected following ones: concept of coordinated actions in the local community,protection orders, mandatory arrest and mandatory prosecution policy. Eachmeasure is on the line of providing for efficiency in the protection of victims ofdomestic violence primarily, but also in the protection of the society itself. Appli-ance of some measures, especially of the concept of the coordinated action on thelocal level, urgent and efficient intervention emphasizing safety of the victim hasbeen considered welcome to the Serbian system of protection against domesticviolence.

Key words: domestic violence, Duluth model, protection orders, mandatoryarrest, mandatory prosecution.

LITERATURA

American Psychology Association. Violence and the Family: Report of the AmericanPsychological Association Presidential Task Force on Violence and the Family,1996.

California Evidence Code, Section 970 – 973, http://www.leginfo.ca.gov/cgi-bin/dis-playcode?section=evid&group=00001-01000&file=970-973

Domestic Abuse Intervention Project: Community-Based Intervention,http://www.duluth-model.org/

Domestic Violence Restraining Orders http://www.womenslaw.org/laws_sta-te_type.php?id=10920&state_code=CA#content-7739;

Duluth Model: Criticism, http://en.wikipedia.org/wiki/Duluth_Model

Finkelhor, D., Hotaling, G. T., Yllo, K., Stopping Family Violence, SAGE , NewburyPark, London, New Delhi, 1988.

Milivojević, S. “Pritvor u slučajevima porodičnog nasilja i njegova implementacijaugradu Njujorku”, Temida, br. 3, 2002, str. 27 - 40.

Mills, L. G. “Mandatory Arrest and Prosecution Policies for Domestic Violence: ACritical Literature Review and the Case for More Research to Test Victim Em-powerement Approaches”, Criminal Justice and Behavior, 1998, str. 306 – 318.

Minneapolis Domestic Violence Experiment, http://en.wikipedia.org/wiki/Minnea-polis_Domestic_Violence_Experiment#cite_ref-11


Mrvić-Petrović, N., Obradović, M., Novaković, N. “Alternativne krivične sankcije(studija o prihvatljivim modelima izvršenja)”, u: Alternative zatvorskim kazna-ma, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2005, str. 35 - 86.

Multnomah County Oregon, “Mandatory Arrest and Prosecution”,http://www.co.multnomah.or.us/dchs/dv/dvman_mandarr.shtml

National Organization for Women – NOW, http://www.now.org/organization/in-fo.html

National Coalition against Domestic Violence, http://www.ncadv.org/aboutus.php

Porodični zakon RS, “Službeni glasnik RS”, br. 18/2005.

Power and Control Wheel, http://www.duluth.model.org/documents/PhyVio.pdf

Restraining orders, http://en.wikipedia.org/wiki/Restraining_order

Sherman, L. W., Berk, R. A. “The specific deterrent effects of arrest for domestic as-sault”, American Sociological Review, no. 49, 1984.

Sherman, L. W., Schmidt, J. D, Rogan, D. P., Policing Domestic Violence: Experimentsand Dilemmas, Free Press, New York, 1992.

Stjepanović, S., “Mere zaštite protiv nasilja u porodici u slučaju kada je lice premakome je izvršeno nasilje bračni ili vanbračni partner”, Zbornik Pravnog fakulte-ta u Kragujevcu, 2006.

United States Department of Justice, Office on Violence against Women, “AboutDomestic Violence”, http://www.ovw.usdoj.gov/domviolence.htm

Violent Crime Control and Law Enforcement Act, http://thomas.loc.gov/cgi-bin/qu-ery/z?c103:H.R.3355.ENR

StopVAW, “State and Federal Domestic Violence Laws in the United States”,http://www.stopvaw.org/State_and_Federal_Domestic_Violen-ce_Laws_in_the_United_States.html

Victim/Witness Assistance in Criminal Proceedings, materijal sa istoimene konfe-rencije koju su organizovali Ministarstvo pravde SAD i američka ambasada uBeogradu, Beograd, 14 -1 5. mart, 2005.

Walker, L., The Battered Woman, Harper and Row, New York, 1979.

Zoglin, K. “Korisne mere za krivično gonjenje slučajeva nasilja u porodici: neke ide-je iz SAD”, Temida, br. 2, 2003, str. 67 – 71.


Mr Dejan ŠuputInstitut za uporedno pravo, Beograd

SPORTSKO PRAVO U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

Sjedinjene Američke Države predstavljaju kolevku sportskog prava i državukoja ima izuzetno razvijenu nauku sportskog prava, te je iz tog razloga prikazsadržine pravnih akata koji uređuju materiju sporta u toj državi, kao i objašnje-nje uloge države u regulisanju materije sporta, izuzetno zanimljivo za prouča-vanje, a istovremeno i veoma korisno pošto doprinosi utvrđivanju razlika kojepostoje između načina pravnog uređivanja sporta u evropskim državama u od-nosu na koncept pravnog regulisanja sporta primenjen u Sjedinjenim Američ-kim Državama. Osim toga, SAD predstavljaju jednu od najvećih sportskih silasavremenog sveta, što daje posebnu važnost i ulogu pravnim normama koje ure-đuju sport i sportski sistem u toj državi. Sjedinjene Američke Države su se odlu-čile za primenu neintervencionističkog modela pravnog uređivanja materijesporta. U toj državi ne postoji zakon koji uređuje isključivo materiju sporta, asportski odnosi, prava i obaveze učesnika i organizatora sportskih aktivnosti isva druga pravna pravila koja se tiču sporta nalaze se u velikom broju drugih za-kona i podzakonskih akata koje donosi država, kao i u mnogobrojnim propisi-ma sportskih organizacija koje postoje i rade na tlu Sjedinjenih Američkih Dr-žava. Posebno je važna činjenica da Sjedinjene Američke Države stavljaju akce-nat na sport kao privrednu granu i oblik vršenja tržišnih usluga. Naravno, nesme se zanemariti ni činjenica da Sjedinjene Američke Države posebnu pažnjupridaju sportu kao segmentu sistema obrazovanja i obaveznom elementu obra-zovnih programa i da sektorskim propisima iz te oblasti podstiču razvoj amater-skog sporta na nacionalnom nivou.

Ključne reči: sportsko pravo, zakon o sportu, sportski sistem, sportske or-ganizacije, sportske delatnosti.

Uvod

Pravni sistemi država sa početka XXI veka prepoznaju i uvažavaju sport-sko pravo i raznovrsne propise koji ga čine kao društvenu realnost, a sadrži-na postojećih propisa koji uređuju materiju sporta svedoči o pokušajima dr-

347

žava da putem pravnog regulisanja sporta i sportskih aktivnosti zaštite vred-nosti koje sport sa sobom donosi i promoviše. Motivi država da intervenišu usportskim odnosima i da pravnim normama urede funkcionisanje sportskogsistema i odvijanje sportskih aktivnosti, nalaze se pre svega u potrebi za uspo-stavljanjem i očuvanjem stabilnog državnog poretka u kome svi građani mo-gu unapred da sagledaju svoja prava i obaveze, uz istovremeno pružanje prav-ne zaštite neometanom, pravilnom i savesnom obavljanju društvenih delat-nosti i aktivnosti među koje se ubraja i sport. Pošto pravo predstavlja skuppravila o ljudskom ponašanju, koje propisuje i svojom prinudom sankcionišesuverena državna vlast, to znači da se i sportske aktivnosti kao vid ljudske de-latnosti (ljudskog ponašanja) nalaze u nadležnosti države i njenog pravnogporetka. Osim toga, uloga države je i da omogući i podrži ostvarivanje soci-jalnih funkcija sporta1, što je moguće samo ako sportski sistem funkcioniše,a sportske aktivnosti se organizuju i sprovode, po unapred propisanim pravi-lima koja uživaju zaštitu državnog aparata institucionalizovane prinude.

Sportsko pravo, u poređenju sa krivičnim, trgovinskim, ustavnim iliupravnim pravom predstavlja mladu, ali veoma razvijenu i kompleksnu gra-nu prava koja se već više decenija proučava na univerzitetima, institutima idrugim naučnim ustanovama u državama Zapadne Evrope i Severne Ameri-ke. Mnogobrojna iskustva i rezultati naučnih istraživanja koja sprovode takveustanove, koriste se pri izradi novih propisa i osmišljavanju mehanizamapravne zaštite sporta i pojedinaca koji se bave sportom.

Sportsko pravo kao posebna grana prava predstavlja sistematičan skuppropisa o sportskom sistemu i sportskim delatnostima, dok nauka sportskogprava predstavlja sistem pravnih pojmova o sportu, sportskim organizacija-ma, sportskim delatnostima, sportskoj infrastrukturi i pravnim postupcimapovezanim sa ostvarivanjem prava u sportu i obavljanjem sportskih delatno-sti i aktivnosti.

Sjedinjene Američke Države predstavljaju kolevku sportskog prava i dr-žavu koja ima izuzetno razvijenu nauku sportskog prava, te je iz tog razlogaprikaz sadržine pravnih akata koji uređuju materiju sporta u toj državi, i ob-jašnjenje uloge države u regulisanju materije sporta, izuzetno zanimljivo zaproučavanje, a istovremeno i veoma korisno pošto doprinosi utvrđivanju raz-lika koje postoje između načina pravnog uređivanja sporta u evropskim dr-žavama u odnosu na koncept pravnog regulisanja sporta primenjen u Sjedi-njenim Američkim Državama (SAD). Pri tom je neophodno uzeti u obzir da

348 MR DEJAN ŠUPUT

1 N. Đurđević, Javne vlasti i sport, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kraguje-vac, 2007, str. 7.

sport igra izuzetno veliku ulogu u kulturi i istoriji SAD-a, a da se paralelno satime razvio u visokoprofitabilnu privrednu granu - moderan biznis koji se sa-stoji od pružanja raznovrsnih usluga povezanih sa sportom. Osim toga, SADpredstavljaju jednu od najvećih sportskih sila savremenog sveta, što daje po-sebnu važnost i ulogu pravnim normama koje uređuju sport i sportski sistemu toj državi.

Uloga države u regulisanju sporta

Obim u kome će država regulisati odnose koji nastaju u sportu i povo-dom sporta i mera pravne zaštite koju pojedina država pruža sportu i sport-skim aktivnostima, zavisi od toga da li se država opredelila za tzv. intervenci-onistički, ili neintervencionistički model pravnog, najčešće zakonskog, uređi-vanja materije sporta.

Intervencionistički model zakonskog uređivanja materije sporta znači daje u konkretnoj državi najznačajniji i najveći deo sportskog sistema i osnovnielementi koji čine taj sistem, u pogledu strukture i nadležnosti uređeni prav-nim normama koje propisuje država u okviru posebnog Zakona o sportu2. Zarazliku od toga, u slučaju neintervencionističkog modela pravnog uređivanjamaterije sporta, regulisanje strukture sportskog sistema, pravna zaštita sport-skih odnosa i sportskih aktivnosti je samo parcijalna, a pravne norme koje setiču sporta ne nalaze se u okviru posebnog zakonskog teksta, već su raspore-đene u većem broju sektorskih propisa koji uređuju obavljanje nekih drugihljudskih delatnosti (propisi o sistemu obrazovanja, kulturi, zdravstvenoj zašti-ti, socijalnoj zaštiti, udruženjima građana, porezima ...). Izbor države da pri-meni intervencionistički ili neintervencionistički model zakonskog uređiva-nja materije sporta, nije samo pitanje vođenja javne politike u oblasti sporta,već i pitanje pravne tehnike.

Opredeljenje pojedinih država za neintervencionistički model, ne značida su takve države nezainteresovane za sport i sportske aktivnosti, a takođe nepodrazumeva da je u takvim državama odvijanje sportskih delatnosti prepu-šteno stihijskom postupanju, bezakonju i potpunoj pravnoj nesigurnosti. I uokviru neintervencionističkog modela, prava i obaveze sportskih subjekata,kao i obavljanje sportskih delatnosti i sa njima povezanih aktivnosti, zasniva-

SPORTSKO PRAVO U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA 349

2 U državama u kojima postoji intervencionistički model zakonskog uređivanja materi-je sporta, sam naziv zakona koji uređuje materiju sporta se može razlikovati od države do dr-žave. Najčešći naziv za zakon koji na sistemski način uređuje sport u određenoj državi je Za-kon o sportu, ali postoje i države u kojima takvi zakoni nose naziv Zakon o fizičkoj kulturiili neki drugi sličan naziv.

ju se na sistemu pravila koje propisuju pravne norme raznovrsnih propisa ko-je je donela država za različite oblasti društvenog života. Kako intervencioni-stički, tako i neintervencionistički model, imaju određenih prednosti i mana,a stav o tome da li je jedan od tih modela bolji ili lošiji, ne može se zauzeti naapstraktnom – teorijskom nivou, bez prethodnog sagledavanja potreba kon-kretne države, uticaja raznovrsnih društvenih okolnosti i pravne tradicije naosnovu koje pojedina država funkcioniše. Prednost intervencionističkog mo-dela zakonskog uređivanja sporta u odnosu na neintervencionistički modelvidi se u činjenici da država donošenjem posebnog zakona koji uređuje sport,mnogo odlučnije šalje poruku svim građanima da je sport društvena delat-nost koja uživa zaštitu pravnog poretka i oličava mnoge društvene vrednosti.Takođe, donošenjem posebnog zakona, olakšava se tumačenje i primena za-konskih rešenja, a onima na koje se zakon odnosi postaje lakše da sagledajusvoja prava i obaveze što doprinosi podizanju nivoa pravne sigurnosti.

U Evropi su oba modela zakonskog uređivanja materije sporta gotovopodjednako zastupljena, što dodatno potkrepljuje stanovište da ni jedan odnjih nema izrazitu teorijsku i praktičnu prednost u odnosu na drugi.3

Sjedinjene Američke Države su se odlučile za primenu neintervencioni-stičkog modela pravnog uređivanja materije sporta. U toj državi ne postoji za-kon koji uređuje isključivo materiju sporta, a sportski odnosi, prava i obave-ze učesnika i organizatora sportskih aktivnosti i sva druga pravna pravila ko-ja se tiču sporta nalaze se u velikom broju drugih zakona i podzakonskih aka-ta koje donosi država, kao i u mnogobrojnim propisima sportskih organiza-cija koje postoje i rade na tlu SAD-a.

Kongres Sjedinjenih Američkih Država nikada nije doneo poseban zakonkoji uređuje materiju sporta, već je u okviru drugih sektorskih zakona regu-lisao pojedina pitanja sporta. Tako je na primer, u okviru mnogih zakona ko-je je izglasao Kongres, propisan veći broj pravnih pravila koja se tiču: polne irodne ravnopravnosti u sportu i zabrane diskriminacije u sportu, zabraneupotrebe nedozvoljenih supstanci u profesionalnom sportu, ugovaranja iostvarivanja prava televizijskih prenosa sportskih događaja i primene antimo-nopolskog zakonodavstva na rad i funkcionisanje sportskih liga.

Broj federalnih propisa koji sadrže pojedina pravila o sportu izuzetno jeveliki, a kao najbolji primer načina regulisanja sporta i sportskih odnosa mo-

350 MR DEJAN ŠUPUT

3 Primer evropskih država koje su se opredelile za primenu intervencionističkog mode-la zakonskog uređivanja materije sporta su: Francuska, Ma?arska, Italija, Rumunija, Španija,Slovenija, Hrvatska. S druge strane, najreprezentativniji primer evropskih država u kojima jeprimenjen neintervencionistički model zakonskog uređivanja materije sporta predstavljaju:Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Litvanija, Švajcarska i Velika Britanija.

gu se navesti pojedini zakoni sadržani u Kodifikaciji (zakoniku, zbirci) fe-deralnih zakona4 koje je doneo Kongres SAD-a. Tako u Glavi XV Kodifika-cije koja uređuje trgovinu i usluge postoje pravila o izuzimanju primene an-timonopolskog zakonodavstva na rad udruženja profesionalnih sportista.Glavom XXVIII odeljkom 178 propisana su pravila o zaštiti amaterskogsporta. Takođe, u Zakonu o osobama sa invaliditetom postoje odredbe ko-je se tiču sporta i zabrane diskriminacije u sportu. Glava XXI odeljak 13 Ko-difikacije predstavlja poseban Zakon o kontroli anaboličkih steroida iz1990. godine koji uređuje zabranu upotrebe tih supstanci na sportistima usvrhu dopinga. Kao primer načina regulisanja sporta na federalnom nivou,moguće je još pomenuti i sledeće zakone: Zakon o trkama konja iz 1978 go-dine, Zakon o televizijskom prenošenju sportskih događaja i Zakon o ama-terskom sportu iz 1978 godine.

U SAD-u ne postoji ni jedan državni organ, a pogotovo ne posebna fede-ralna vladina agencija koja bi se bavila pravnim regulisanjem sporta i aktivno-sti povezanih sa sportom. Međutim, postoji Predsednički savet za fizičko ve-žbanje i sport5 kao stručno savetodavno telo koje pruža savete predsednikudržave u vođenju javne politike u toj oblasti. Sprovođenjem programa i kam-panja koje osmišljava, kao i saradnjom sa javnim, privatnim i neprofitnimsektorom, Predsednički savet za fizičko vežbanje i sport bavi se promovisa-njem zdravog načina života, podsticanjem veće fizičke aktivnosti građana,stvaranjem uslova za vežbanje i rekreaciju ljudi svih starosnih grupa. Savet sesastoji od dvadeset članova koji su renomirani stručnjaci iz odgovarajućihoblasti i koji na volonterskoj osnovi pomažu predsedniku SAD-a i njegovojadministraciji.

Najtešnju institucionalnu saradnju Predsednički savet za fizičko vežbanjei sport ima sa Sekretarom za zdravlje i socijalna pitanja6 koji se nalazi na čelu


4 Code of Federal Regulations – poznat još i pod nazivom US Code – predstavlja kodi-fikaciju koja obuhvata sve federalne propise. Sam naziv tog akta ne može se doslovno preve-sti na srpski jezik pošto takva forma opšteg pravnog akta ne postoji u pravnom sistemu Re-publike Srbije. Možda bi pri prevođenju najsličniji termin bio zakonik, ali ni on u potpuno-sti ne predstavlja prevodni ekvivalent za ono što u suštini jeste Code of Federal Regulations.

Code of Federal Regulations nalazi se na veb-stranicama: http://www.deadiversion.us-doj.gov/21cfr/cfr/1300/1300_01.htm, http://www.findlaw.com/01topics/12entertain-sport/gov_laws.html i http://www.findlaw.com/casecode/uscode.html.

5 The President’s Council on Physical Fitness and Sports, nalazi se na veb-stranici:www.fitness.gov .

6Secretary of Health and Human Services, detaljnije informacije i objašnjenja nalaze sena veb-stranici: http://answers.usa.gov/cgi-bin/gsa_ict.cfg/php/enduser/std_adp.php?p_fa-qid=5299&p_sid=J*qtN29j&p_lva=6453

upravnog resora – Departmana za zdravlje i socijana pitanja. Prilikom sagle-davanja uloge i ovlašćenja Predsedničkog saveta za fizičko vežbanje i sport,kao i uloge Departmana za zdravlje i socijana pitanja potrebno je uzeti u ob-zir specifičnosti ustrojstva izvršne vlasti SAD-a. Član 2. Ustava SAD-a propi-suje da izvršna vlast pripada predsedniku SAD-a. Osim toga, propisano je dapredsedniku u njegovom radu pomažu starešine upravnih resora – departma-na.7 Starešine departmana koji se nazivaju sekretari obrazuju neformalni ka-binet koji podseća na vlade evropskih država. Samim tim Sekretar za zdravljei socijalna pitanja predstavlja relativni ekvivalent za funkciju koja se u sistemudržavne vlasti Republike Srbije naziva Ministar omladine i sporta.

Veliku ulogu u razvoju sistema sporta i regulisanju sporta u SAD imaOlimpijski komitet Sjedinjenih Američkih Država8 koga je kao nevladinu or-ganizaciju Kongres SAD-a ovlastio da se stara i upravlja učešćem sportista itimova iz te zemlje na Olimpijskim igrama. Takođe, Olimpijski komitet SAD-a nadležan je za sporvođenje programa i kampanja popularizacije i jačanjaamaterskog sporta. Olimpijski komitet SAD-a bavi se i koordinacijom sarad-nje Antidoping agencije SAD-a i Svetske antidoping agencije, kao i koordini-ranjem saradnje nacionalnih sportskih saveza SAD-a sa međunarodnimsportskim federacijama.

Svih pedeset država koje čine SAD poseduju svoje propise koji uređujumateriju sporta. Međutim, ni jedna od tih država ne poseduje poseban i sve-obuhvatan propis o sportu, već kao i vlasti na federalnom nivou, pojedina pi-tanja povezana sa sportom uređuju u okviru drugih sektorskih zakona. Takoje u državi Arizoni koja poseduje svoju kodifikaciju – zbirku državnih propi-sa koja se zove Arizona Code, pitanje sporta i odnosa povezanih sa sportomuređeno u okviru Glave V koja nosi naziv zabava i sport.9 U okviru Glave Vte Kodifikacije propisana su pravila o kontroli, organizovanju i održavanju tr-ka konja i pasa; pravila koja se odnose na boks, sparingovanje i rad državnekomisije za boks; pravila koja se odnose na sportove na vodi koja izmeđuostalog obuhvataju norme o oporezivanju sportskih plovila, bezbednosnimstandardima i sankcijama za prekršioce pravila. Sličnu sadržinu imaju i pro-pisi Aljaske, Kalifornije i drugih država SAD-a.

352 MR DEJAN ŠUPUT

7 M.Davinić, Koncepcija upravnog prava Sjedinjenih Američkih Država, Dosije i Udru-ženje za javnu upravu Srbije, Beograd, 2004, str. 81.

8 Detaljnije informacije o Olimpijskom komitetu SAD-a (The United States OlympicCommittee) nalaze se na veb-stranici: www.usoc.org.

9 Arizona State Legislature, nalazi se na veb-stranici: http://www.azleg.gov/ArizonaRe-visedStatutes.asp?Title=5.

Osim na federalnom nivou vlasti i nivou država članica SAD, za Sjedinje-ne Američke Države je karakteristično da lokalni organi vlasti, pogotovo or-gani gradskih uprava, poseduju pojedine organe nadležne za oblast sporta.Kao relevantan primer može da posluži grad Nju Jork. U njemu od 1986. go-dine postoji Gradska komisija za sport10 čiji je osnovni zadatak da privuče or-ganizatore velikih sportskih takmičenja u taj grad i da stvori uslove za održa-vanje velikih sportskih manifestacija koje će unaprediti ekonomiju grada iomogućiti dobru zabavu za stanovnike Nju Jorka i turiste koji ga posećuju.Takođe, Gradska komisija za sport bavi se podsticanjem razvoja amaterskog iprofesionalnog sporta u Nju Jorku.

Slična situacija postoji i u gradovima Zapadne obale SAD-a. Los Anđelesima Gradsku komisiju za sport i zabavu11 koja je osnovana 1995. godine saistom svrhom kao Gradska komisija za sport Nju Jorka. Razlika je jedino utome što se ta Komisija, osim stvaranjem uslova za organizovanje velikihsportskih manifestacija, bavi i privlačenjem organizatora i stvaranjem uslovaza organizovanje i održavanje drugih zabavnih programa kao što su karneva-li, filmski i muzički festivali.

Efekti rada prethodno pomenutih gradskih komisija izuzetno su korisniza sport. Osim što promovišu sport i vežbanje i stvaraju uslove za razvoj ama-terskog i profesionalnog sporta, imaju značajan uticaj na ekonomski razvojgradova, bez čega ne bi bilo ni razvoja sportske infrastrukture u njima. To-kom 2005. godine, organizovanje i održavanje velikih sportskih manifestaci-ja u Los Anđelesu donelo je 200 miliona dolara direktnih prihoda od sporta ijoš oko 200 miliona dolara indirektnih prihoda koji su bili povezani sa sport-skim aktivnostima. Samo maraton koji je održan te godine u Los Anđelesugenerisao je prihode od 62 miliona dolara za ekonomiju tog grada.

Gradske uprave u SAD-u, baš kao ni Federalna vlada SAD-a, ne donosepropise koji uređuju isključivo materiju sporta, ali poseduju veći broj pravnihpravila u sektorskim propisima, koji olakšavaju razvoj sporta i doprinose stva-ranju uslova za razvoj sportskih delatnosti i aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Samo organizovanje sportskih takmičenja i propisivanje pravnih pravilakoja se tiču sportskog sistema i sistema takmičenja u SAD-u prepušteno je unajvećoj mogućoj meri nacionalnim, lokalnim i granskim sportskim organi-zacijama - savezima koji donose veliki broj svojih propisa. Zbog toga se morakonstatovati da značajan deo sportskog prava SAD-a čine propisi i unutrašnjiopšti akti sportskih organizacija kao posebnog vida nevladinih organizacija.


10 Detaljnije informacije o Gradskoj komisiji za sport (The New York City Sports Com-mission) nalaze se na veb-stranici: http://www.nyc.gov/html/sports/html/home.html.

11 Detaljnije informacije o Gradskoj komisiji za sport i zabavu Los Anđelesa (The LASports & Entertainment Commission) nalaze se na veb-stranici: http://www.lasec.net

Pojam i struktura sportskog prava SAD-a

Do danas nije određena jedinstvena i opšteprihavćena definicija sportskogprava. Jedan od razloga za nepostojanje jedinstvene i opšteprihvaćene definicijesportskog prava je i činjenica da se ta grana prava dosta kasno izdvojila kao po-sebna grana prava, a paralelno sa time veoma brzo razvila i tokom poslednjih de-cenija značajno proširila i usredsredila na regulisanje sve većeg broja sportskihodnosa i drugih pravnih i društvenih odnosa koji nastaju u vezi sa sportom.

Uopšteno posmatrano, sportsko pravo kao posebna grana prava predstavljasistematičan skup propisa o sportskom sistemu i sportskim delatnostima, doknauka sportskog prava predstavlja sistem pravnih pojmova o sportu, sportskimorganizacijama, sportskim delatnostima, sportskoj infrastrukturi i pravnim po-stupcima povezanim sa ostvarivanjem prava u sportu i obavljanjem sportskihdelatnosti i aktivnosti. Međutim, takva definicija sportskog prava, iako tačna,suviše je uopštena da bi se na osnovu nje mogli izvesti zaključci o konceptu istrukturi sportskog prava SAD-a. Ta definicija imala je za cilj da na univerzalannačin odredi pojam sportskog prava preko elemenata koji su zajednički svimpravnim sistemima sveta, bez rasčlanjivanja razlika koje postoje u pojmu sport-skog prava pojedinih država ili kontinenata.

U Sjedinjenim Američkim Državama sportsko pravo nije toliko jasno pro-filisano kao posebna grana prava u odnosu na one evropske države koje su seopredelile za intervencionistički model zakonskog uređivanja materije sporta.Zbog toga se može reći da je sportsko pravo u SAD zapravo jedan krovni pojam– krovni termin koji obuhvata pravne odnose i pravne norme koje se primenju-ju u vezi sa sportom, a pripadaju drugim granama prava kao što su: trgovinskopravo, obligaciono pravo, autorsko pravo, poresko pravo, upravno pravo, radnopravo, medicinsko pravo, krivično pravo, prekršajno pravo i medijsko pravo. Po-stoje čak autori koji tvrde da sportsko pravo u SAD predstavlja prostu primenupropisa raznovrsnih grana prava na oblast funkcionisanja specifične industrije –sportske industrije.12 Ipak, realnost oličena u zakonodavnoj i sudskoj praksi ko-ja postoji u SAD-u, demantuje autore koji smatraju da sportskog prava kao po-sebne grane prava u toj državi nema.

Osim propisa koji su prethodno navedeni, a neposredno uređuju materijusporta u SAD, o postojanju sportskog prava govori i činjenica da je prvi studij-ski program sportskog prava otpočeo još 1972. godine na Pravnom fakultetu uBostonu. Takođe, Market Univerzitet13 poseduje veći broj studijskih programa

354 MR DEJAN ŠUPUT

12 What is Sports Law, nalazi se na veb-stranici: http://www2.msstate.edu/~jag/in-tro.htm.

13 Marquette University, detalnije informacije nalaze se na veb-stranici: http://law.mar-quette.edu.

iz oblasti sportskog prava, a od 1989. godine u okviru tog univerziteta postojiNacionalni institut za sportsko pravo14 koji se bavi istraživanjima iz oblasti nau-ke sportskog prava. Svake godine Nacionalni institut za sportsko pravo objavlju-je pregled15 najzanimljivijih sporova i slučajeva iz oblasti sportskog prava koji sutokom određene godine rešeni pred arbitražnim telima i sudovima SjedinjenihAmeričkih Država. Uočljivo je da iz godine u godinu raste broj slučajeva koji seodnose na rešavanje sporova u vezi sa sportskim odnosima i primenom normisportskog prava.

Struktura sportskog prava Sjedinjenih Američkih Država je kompleksna,pre svega zbog toga što osim državnih propisa iz te oblasti, postoji čitav si-stem propisa sportskih organizacija (sportskih udruženja, sportskih federaci-ja, sportskih liga) koji uređuju, ne samo pravila pojedine sportske disciplineili igre (sportske propozicije), već i čitav niz postupaka, uslova, standarda,prava i obaveza klubova, sportista, trenera i svih drugih lica koja učestvuju uorganizovanju i odvijanju sportskih aktivnosti i delatnosti.

Uopšteno posmatrano sportsko pravo SAD-a kao posebna grana pravasadrži sledeće konstitutivne oblasti regulisanja:

• sistem pravnih normi koje uređuju amaterski sport;• sistem pravnih normi koje uređuju radne odnose u oblasti sporta;• sistem pravnih normi koje uređuju zabranu kartela16 i monopolskog

ponašanja povezanog sa sportom;• sistem pravnih normi koje uređuju krivičnu, prekršajnu i disciplinsku

odgovornost sportista za deliktna ponašanja koja proističu iz sport-skih aktivnosti.

1. Sistem pravnih normi koje uređuju amaterski sport

Amaterski sport u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetno razvi-jen i poseduje dugu tradiciju. Mera u kojoj je amaterski sport SAD-a povezani umrežen sa srednjoškolskim i akademskim obrazovnim sistemom ne možese porediti sa situacijom u drugim državama sveta.17 Milioni đaka i studena-


14 National Sports Law Institute, detalnije informacije nalaze se na veb-stranici:http://law.marquette.edu/cgi-bin/site.pl?2130&pageID=160.

15 Recent Developments in Sports Law, nalazi se na veb-stranici: http://law.marquet-te.edu/cgi-bin/site.pl?2130&pageID=2222.

16 Pod sistemom pravnih normi koje uređuju zabranu kartela podrazumeva se ono štose na engleskom jeziku označava kao antitrust law. Neki autori kod nas prevode taj terminkao antitrustovsko zakonodavstvo, ali pošto u srpskom jeziku ne postoji tačan prevodniekvivalent za englesku reč antitrust, za potrebe ovog teksta koristi se opisni prevod.

17 Sports in the United States, nalazi se na veb-stranici: http://en.wikipedia.org/wi-ki/Sports_in_the_United_States.

ta širom SAD-a učestvuju u sportskim, obrazovnim i rekreativnim aktivno-stima koje su sastavni deo obrazovnog programa u školama i na univerziteti-ma. Mladi talentovani sportisti dobijaju stipendije od države, privatnog sek-tora, ili samih univerziteta kako bi se ohrabrio i podržao razvoj njihovog ta-lenta za sport. Obrazovni programi u srednjim školama i na fakultetima pri-lagođeni su za školovanje budućih vrhunskih sportista, ali se pri tome poštu-je minimum obrazovnih standarda i kriterijuma, kako bi pored što boljihuslova za treniranje, mladi sportisti stekli neophodan nivo obrazovanja. Veću toj oblasti lako se može uočiti preplitanje normi sportskog prava, sa propi-sima koji uređuju sistem obrazovanja i obavljanje visokoškolske delatnosti uSAD. Sa tim u vezi, veoma je ilustrativan slučaj Ros protiv Univerziteta Krej-ton koji je završen vansudskim poravnanjem.18 Bivši košarkaš, student i igračUniverziteta Krejton tužio je svoj univerzitet zbog neomogućavanja dovolj-nog učešća u obrazovnom programu. Naime, Ros je tvrdio da zbog sportskihobaveza koje mu je nametao univerzitetski košarkaški tim, on nije imao pri-like da u dovoljnoj meri pohađa nastavu i da je njegovo obrazovanje bilo za-nemarivano od strane Krejton univerziteta. Rosova tužba bila je zasnovana natvrdnjama i teoriji zanemarivanja i zloupotrebe obrazovanja, kao i nanošenjaemocionalnog bola iz nehata.

Ros se pozivao na propust u radu Univerziteta, tj. na činjenicu da muUniverzitet nije pružio adekvatno obrazovanje, kako bi što više iskoristio nje-gove sportske sposobnosti i da je time Univerzitet prekršio odredbe ugovorapo kome je bio dužan da mu obezbedi tutorski rad sa profesorima i sve dru-ge uslove za sticanje odgovarajućeg nivoa znanja i temeljno obrazovanje spor-tiste. Na kraju je spor rešen bez odluke suda pošto su Ros i Univerzitet Krej-ton zaključili poravnanje u skladu sa kim je Univerzitet platio Rosu sumuobeštećenja od 30.000 američkih dolara.

Kolika je važnost regulisanja sportskih odnosa koji u SAD-u nastaju usferi amaterskog i univerzitetskog sporta, govori i činjenica da je Nacionalnouniverzitetsko sportsko udruženje (NCAA)19 osnovano još 1906. godine ka-

356 MR DEJAN ŠUPUT

18 Slučaj Ros protiv Univerziteta Krejton, navedeno prema: Z.Milić, Sport i pravna re-gulativa u sportu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Beograd,2007, str. 113.

19 NCAA predstavlja skraćenicu za National Collegiate Athletic Association, detaljnijeinformacije nalaze se na veb-sajtu: http://www.ncaa.org/wps/portal.

Posebno pitanje predstavlja prevođenje naziva NCAA na srpski jezik. Na prvi pogled,bilo bi logično da se National Collegiate Athletic Association prevede kao Nacionalno uni-verzitetsko atletsko udruženje, pošto je prevodni ekvivalent za englesku reč ,,athletic’’ srpskareč ,,atletsko’’. Međutim, kada se uzme u obzir da engleska reč ,,athlete’’ znači i sportista, a

ko bi pravno regulisalo univerzitetska i međuuniverzitetska sportska tak-mičenja. Nacionalno univerzitetsko sportsko udruženje poseduje sopstve-ni sistem opštih pravnih akata, pre svega pravilnika i uputstava kojima sepravno uređuju pitanja iz oblasti: etičkog postupanja pojedinaca na takmi-čenjima; položaja – prava i obaveza sportista amatera; načina davanja fi-nansijske pomoći sportistima amaterima; polne i rodne ravnopravnostisportista amatera koji učestvuju na takmičenjima; organizovanja i održa-vanja prvenstava i pojedinačnih sportskih takmičenja; način i postupak re-grutovanja – odabira sportista iz akademske zajednice; akademski standar-di.

Nacionalno univerzitetsko sportsko udruženje kontroliše i namećepoštovanje propisa koje donosi, svim svojim članovima, a kao krajnju me-ru prinude, pojedinim fakultetima, ili čak i celokupnom univerzitetu, mo-že da izrekne neku od sankcija propisanih svojim pravilnikom. Najtežasankcija predviđena propisima Nacionalnog univerzitetskog sportskogudruženja je zabrana i potpuna obustava sportskih aktivnosti na pojedi-nom fakultetu. O ozbiljnosti i težini te sankcije najbolje govori činjenica,da je univerziteti koji su članovi Udruženja, nazivaju smrtnom kaznom. Tasankcija izriče se veoma retko, kao krajnja mera prinude koja sledi tek poizricanju niza lakših sankcija.

Iako je regulisanje amaterskog, a u okviru toga pre svega školskog iuniverzitetskog sporta u SAD-u, u najvećoj mogućoj meri prepuštenosportskim organizacijama kao nevladinim organizacijama, postoje i pita-nja za koja je bila zainteresovana država. Tako na primer, kada je reč o pol-noj ravnopravnosti, u slučaju školskog i univerzitetskog sporta, obaveznaje primena federalnog zakona donetog 23. juna 1972. godine pod nazivomZakon Pasti T. Minka o podjednakim mogućnostima u obrazovanju20.Glava IX tog zakona propisuje zabranu polne diskriminacije u obrazov-nim programima i aktivnostima rečima: ,,Ni jedna osoba u Sjedinjenim


da to udruženje organizuje i nadzire univerzitetska takmičenja u 32 sporta (ne samo atletskediscipline već i fudbal, košarka, plivanje...) postaje jasno da nije reč o udruženju koje se bavisamo pitanjima atletike, već celokupnog univerzitetskog sporta. Zbog toga je primereniji pre-vod naziva udruženja Nacionalno univerzitetsko sportsko udruženje (ono što bi u Srbiji ustvari bio Univerzitetski sportski savez).

20Pomalo čudan naziv Zakona koji u svom naslovu sadrži ime kongresmenke SAD-aPasti T. Mink, nastao je iz poštovanja prema njoj kao osobi koja je bila autor zakonskog tek-sta i tvorac najbitnijih konceptualnih rešenja tog zakona. Naziv Zakona na engleskom jezikuglasi: Patsy T. Mink Equal Opportunity in Education Act, a više informacija o njemu možese naći na veb-stranici: http://www.america.gov/st/educ-english/2008/April/200804011633001CJsamohT0.2589533.html.

Američkim Državama ne sme na osnovu pripadnosti određenom polu da bu-de isključena iz učešća u bilo kom obrazovnom programu ili obrazovnoj ak-tivnosti koja se finansira u potpunosti ili delimično iz federalnih fondova, ni-ti bilo kojoj osobi na osnovu bilo kog drugog oblika polne diskriminacije sme-ju da budu uskraćene koristi od takvih obrazovnih programa i aktivnosti’’.Kao što se iz zakonskog teksta vidi, zabrana polne diskriminacije ne odno-si se isključivo na oblast školskog i univerzitetskog sporta, već na sve obli-ke obrazovnih aktivnosti i obrazovnih programa u koje spadaju pravo napohađanje predavanja, pravo na učešće u radu sekcija i učešće na takmiče-njima iz pojedinih predmeta. Osim toga, zakon zabranjuje polnu diskrimi-naciju i u odnosu na sve druge oblike školskog i akademskog života kojiobuhvata pravo na smeštaj u učeničkim i studentskim domovima, pravoučešća u đačkim i studentskim orkestrima i pravo na podjednaku zdrav-stvenu zaštitu učenika i studenata bez obzira na njihov pol. Međutim, to-kom primene tog Zakona ispostavilo se da je on imao izuzetno dobar uti-caj na iskorenjivanje polne diskriminacije u oblasti školskog i univerzitet-skog sporta.Tokom 1979. godine Departman (upravni resor) za zdravlje,obrazovanje i socijalnu zaštitu koji je tada radio kao deo administracijepredsednika SAD-a Džimija Kartera izdao je zvanično tumačenje odredbiGlave IX Zakona Pasti T. Minka o podjednakim mogućnostima u obrazo-vanju, kojim je između ostalog uveden tzv. test u tri koraka kojim se utvr-đuje da li pojedina obrazovna ustanova postupa u skladu sa odredbama togzakona kada je reč o zabrani polne diskriminacije u oblasti školskog i uni-verzitetskog sporta. Pomenuta tri koraka su zapravo sledeća tri pitanja, nakoja treba da odgovore univerziteti, kako bi se ustanovilo da li doslednoprimenjuju odredbe Glave IX zakona o podjednakim mogućnostima uobrazovanju:

1. Da li se pruža dovoljno prilike studentima za ravnomerno učešće usportskim aktivnostima, a u skladu sa brojem i strukturom upisa-nih studenata?

2. Da li se obezbeđuje kontinualno poboljšanje uslova za bavljenjesportom studenata onog pola za koji je prethodno utvrđeno da ni-je dovoljno uključen u sportske aktivnosti univerziteta?

3. Da li se u dovoljnoj meri prilagođavaju uslovi za bavljenje sportomi podstiče interesovanje za sport nedovoljno uključene polne grupestudenata u sportske aktivnosti?

Pružanje finansijske podrške radu pojedinog univerziteta iz fondovafederalne države uslovljeno je poštovanjem odredbi Glave IX Zakona opodjednakim mogućnostima u obrazovanju, koje se između ostalog utvr-đuje i na osnovu toga da li su odgovori na prethodna tri pitanja pozitivni

358 MR DEJAN ŠUPUT

ili negativni. Samu primenu Zakona o podjednakim mogućnostima uobrazovanju nadzire Kancelarja za ljudska prava21 čiji službenici na terenusprovode nadzor kroz prethodno objašnjeni test u tri koraka (pitanja).

Primena odredbi Glave IX Zakona o podjednakim mogućnostima uobrazovanju dovela je tokom godina do izuzetnih rezultata u podizanju nivoaprocentualnog učešća žena u univerzitetskom i školskom sportu u SAD-u.Godine 1972, kada je Zakon donet, u SAD-u ni jedan fakultet nije davaosportske stipendije za studentkinje, a program sportskih aktivnosti studentki-nja u 90% slučajeva svodio se na učešće studentkinja u navijačkim igračkimgrupama22. Danas je samo u srednjoškolske sportske aktivnosti u SAD-uuključeno oko 3.000.000 devojaka, dok je taj broj 1972. godine bio manji od300.000 učenica.23 Na osnovu statističkih podataka koje je 2005. godine sa-opštilo Nacionalno univerzitetsko sportsko udruženje, u periodu od 1972. do2005. godine procentualno učešće žena u programima i aktivnostima univer-zitetskog sporta uvećalo se za 456%. Takav rezultat u najvećoj mogućoj merise pripisuje sistematskoj i doslednoj primeni Glave IX Zakona o podjednakimmogućnostima u obrazovanju.

Za razliku od univerzitetskog sporta SAD-a, čije funkcionisanje objedi-njuje i uređuje jedna organizacija, u oblasti nacionalnog i međunarodnogamaterskog seniorskog sporta postoji veći broj organizacija koje se bave upra-vljanjem, nadzorom i pravnim regulisanjem takvih sportskih aktivnosti. Naj-značajniju ulogu među tim nevladinim organizacijama ima Olimpijski komi-tet SAD-a, koji u skladu sa federalnim Zakonom o amaterskom sportu done-tim 1978. godine ima mnoga procesna ovlašćenja u vezi sa disciplinskim ka-žnjavanjem sportista za izvršene delikte. Povodom odluka o disciplinskomkažnjavanju sportista donetih od strane Olimpijskog komiteta moguće je po-krenuti spor pred Arbitražnim sportskim sudom kao konačnom instancomza rešavanje sporova nastalih povodom sporta i sportskih odnosa.


21 Office of Civil Rihgts – Kancelarija za ljudska prava je vladina agencija koja funkcio-niše u okviru Departmana nadležnog za obrazovanje. Osnovna funkcija Kancelarije je daobezbedi uslove za jednak pristup obrazovanju svim građanima i da nadzire i podstiče po-štovanje i ostvarivanje građanskih prava u obrazovnom sistemu SAD. Detaljnije informacijeo Kancelariji za ljudska prava nalaze se na veb-stranici: http://www.ed.gov/about/offi-ces/list/ocr/index.html.

22 Reč je o tzv. cheerleading squads u kojima su studentkinje vežbale ples i osnove rit-mičke gimnastike kako bi na utakmicama univerzitetskih muških timova zabavljale publikuu pauzama takmičenja.

23 U.S. Gender-Equity Law Led to Boom in Female Sports Participation, nalazi se naveb-stranici: http://www.america.gov/st/educ-english/2008/April/200804011633001CJsa-mohT0.2589533.html.

2. Sistem pravnih normi koje uređuju radne odnose u oblasti sporta

U Sjedinjenim Američkim Državama je još 1967. godine Nacionalni od-bor za radne odnose24 prihvatio ideju i mogućnost da igrači koji se bave od-ređenim sportom, ili sportskom disciplinom, imaju pravo da osnuju sindika-te igrača, ili udruženja igrača. Vremenom je postala redovna praksa da profe-sionalni sportisti koji se takmiče u profesionalnim sportskim ligama SAD-a,imaju svoje sindikate i udruženja. Uloga takvih sindikata je, pre svega, da vo-de pregovore sa vlasnicima sportskih klubova i sportskih liga o zaključivanjukolektivnih ugovora.

U skladu sa federalnim propisima koji uređuju oblast radnih odnosa,profesionalni sportisti i njihovi poslodavci moraju da vode pregovore i zaklju-če kolektivni ugovor kojim će obavezno biti postignuta saglasnost o sledećimpitanjima:

• broju radnih časova tokom radne nedelje; • visini i načinu isplaćivanja zarada; • uslovima rada – kvalitetu radnog okruženja tj. radne sredine.Sva druga pitanja koja mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja i

ugovaranja ne moraju se obavezno uključiti u sadržinu kolektivnog ugovora idogovor o tim pitanjima zavisi od volje ugovornih strana. Najčešća sporna pi-tanja pri kolektivnom ugovaranju su pitanja iznosa minimalne zarade, pita-nje načina draftovanja, određivanja osnova i mogućnosti za raskid ugovora oradu, određivanje uslova pod kojima se igrači mogu suspendovati iz tima igornja granica do koje se zarade mogu uvećavati i ugovarati u pojedinoj sezo-ni. Kada se kolektivni ugovor zaključi, igrači - sportisti se obavezuju da nećeštrajkovati tokom takmičarske sezone na koju se ugovor odnosi, a klubovi seobavezuju da neće otpuštati igrače.

Kolika je važnost zaključivanja kolektivnih ugovora u oblasti američkogprofesionalnog sporta govori i činjenica da je 2005. godine cela sezona Naci-onalne hokejaške lige (NHL) bila otkazana zbog toga što je stari kolektivniugovor istekao, a novi nije bio zaključen. Pamti se i slučaj iz 1994. godine ka-da je propušteno skoro pola sezone takmičenja u Glavnoj bejzbol ligi (MLB),

360 MR DEJAN ŠUPUT

24 The National Labor Relations Board – Nacionalni odbor za radne odnose predstavljafederalnu vladinu agenciju koju je osnovao Kongres 1935. godine, sa ciljem da ta agencijasprovodi i nadzire sprovođenje Zakona o radnim odnosima, kao osnovnog propisa koji ure-đuje odnose sindikata i privatnih poslodavaca u toj državi. Detaljnije informacije o Nacional-nom odboru za radne odnose nalaze se na veb-stranici: http://www.nlrb.gov.

zbog toga što su igrači štrajkovali jer nisu postigli saglasnost sa svojim poslo-davcima o gornjoj granici u rasponu plata.

Posebno pitanje pri sklapanju kolektivnih ugovora u skoro svim profesi-onalnim sportovima i ligama SAD-a je određivanje mere u kojoj sportistismeju da koriste hemijska stimulativna sredstva koja povećavaju njihove fizič-ke i psihičke moći. U stvari, reč je o dogovaranju i legalizaciji upotrebe poje-dinih doping sredstava. Takva mogućnost postoji isključivo u SAD-u, poštoje reč o državi koja ne poseduje poseban zakon koji uređuje oblast dopinga usportu. Ta država prepustila je donošenje propisa o zabrani upotrebe dopin-ga u sportu Nacionalnom olimpijskom komitetu SAD-a, i mnogobrojnim na-cionalnim sportskim federacijama. Tek od 2000. godine u SAD-u postoji i ra-di Antidoping agencija Sjedinjenih država (USADA)25, koja predstavlja neza-visno nacionalno regulatorno telo. Kongres SAD-a priznaje USADA-u kaozvanično telo nadležno za sprovođenje programa borbe protiv dopinga uoblasti olimpijskog, paraolimpijskog i panameričkog sporta. Ova Agencijasprovodi Nacionalni antidoping program koji obuhvata testiranje sportista,postupak izricanja disciplinskih sankcija prekršiocima zabrane upotrebe do-pinga, sprovođenje obrazovnih programa i programa istraživanja, kao i raz-voj programa, politika i procedura potrebnih za sprovođenje nabrojanih ak-tivnosti. USADA neposredno primenjuje odredbe Svetskog antidoping pra-vilnika donetog od strane Svetske antidoping agencije, a svoj nacionalni pro-gram borbe protiv dopinga zasniva na standardima predviđenim Svetskimantidoping programom.

Inače, SAD su jedna od najmanje angažovanih država u svetu kada je rečo suzbijanju upotrebe dopinga u sportu.26 Svojim krivičnim zakonom SADsankcionišu isključivo proizvodnju i prodaju onih doping sredstava koja semogu smatrati narkoticima, dok na proizvodnju i prodaju raznovrsnih far-maceutskih proizvoda koji se koriste u svrhu dopinga u sportu, primenjujuopšti režim uslova za proizvodnju, prodaju i upotrebu lekova i drugih srod-nih proizvoda. Razlog za takav pristup, koji podrazumeva nemešanje državeu način na koji sportske organizacije SAD-a suzbijaju doping, u najvećoj me-ri je nasleđe iz vremena ,,hladnog’’ rata, kada je bilo najvažnije osvojiti većibroj olimpijskih medalja od država tzv. Sovjetskog bloka, pa makar i po cenuugrožavanja zdravlja sportista upotrebom doping sredstava. Drugi razlog jeizuzetno visok stepen komercijalizacije profesionalnog sporta u SAD-u. Kaoprimer može da posluži Nacionalna hokejaška liga (NHL) čiji igrači već godi-nama imaju najbolje rezultate u svetu, zarađuju ogromne sume novca, ali iz-


25 USADA History, nalazi se na veb-stranici: http://www.usantidoping.org/who/hi-story.html

26 D.Šuput, Sankcionisanje dopinga u sportu, Orion art, Beograd, 2007, str. 45.

begavaju nastupe na Zimskim olimpijskim igrama, zbog toga što su svesni dabi po propisima MOK-a, ili po propisima neke od država domaćina igara, bi-li optuženi za kršenje pravila o zabrani upotrebe dopinga27. Pravila profesio-nalnih sportskih liga SAD-a mnogo su blaža u sankcionisanju korišćenja do-pinga, nego što je slučaj sa pravilima predviđenim dokumentima međuna-rodnih sportskih organizacija i zakonima evropskih država, te stoga i ne čudimogućnost ugovaranja upotrebe pojedinih doping sredstava kao dozvoljenihu pojedinim profesionalnim sportskim ligama SAD-a.

Kada je reč o sadržini kolektivnih ugovora i pitanju dopinga, ti ugovoriosim liste zabranjenih doping sredstava o kojoj se vode pregovori, sadrže i od-redbe o načinu testiranja igrača na prisustvo doping sredstava u telu i listu do-ping prekršaja i sankcija za njihove izvršioce.

Na osnovu okvira koje postavi kolektivni ugovor za određeni sport, tj. zaodređenu profesionalnu ligu, agenti koji zastupaju igrače vode pregovore o sa-držini pojedinačnog ugovora o radu za konkretnog sportistu-igrača. Agentikoji zastupaju igrače licenciraju se od strane odgovarajućih udruženja sporti-sta i sindikata.

3. Sistem pravnih normi koje uređuju zabranu kartela i monopolskog ponašanja povezanog sa sportom

U oblasti profesionalnog sporta i profesionalnih sportskih liga SAD-a, nepostoji sistem takmičenja u kome je moguće da na osnovu ostvarenih sport-skih rezultata, pojedini klub napreduje u viši rang takmičenja, ili da na osno-vu loših rezultata klub izgubi mesto u nekoj ligi i padne na niži nivo takmi-

362 MR DEJAN ŠUPUT

27 Najbolji primer za to predstavljale su najave hokejaša Nacionalne hokejaške lige, sa-opštavane tokom 2005. godine, da neće učestvovati na Zimskim olimpijskim igrama koje suzakazane, a potom i održane u Torinu u februaru 2006. godine. Pošto je Italija država sa naj-strožim režimom sankcija za upotrebu dopinga u sportu, koja je Zakonom o borbi protiv do-pinga predvidela mogućnost izricanja zatvorskih kazni korisnicima nedozvoljenih dopingsredstava, hokejaši američke Nacionalne hokejaške lige bili su svesni činjenice da neće posti-ći vrhunske rezultate na tom takmičenju bez upotrebe zabranjenih doping sredstava, te nisuželeli da rizikuju odlazak u zatvor, pa su tokom meseci koji su neposredno prethodili Zim-skim olimpijskim igrama masovno otkazivali učešće na tim igrama. Čak i da je MOK, kaošto su to zahtevale neke države predvođene SAD-om, do početka Zimskih olimpijskih igarau Torinu postigao dogovor sa Italijom da se primena normi koje predviđaju izricanje zatvor-skih sankcija suspenduje za vreme održavanja Zimskih olimpijskih igara, američki hokejašiverovatno ne bi učestvovali, pošto olimpijska pravila i Svetski Antidoping pravilnik predvi-đaju da se dopingovani sportisti udaljavaju sa sportskih takmičenja. Iako izricanje takvih di-sciplinskih sankcija ne bi imalo uticaja na njihove nastupe u NHL-u, to bi doprinelo opada-nju popularnosti hokejaša NHL-a, te iz tog razloga oni nisu želeli da se izlažu eventualnomriziku da budu uhvaćeni u prekršaju i moralno osuđeni od svetske sportske javnosti.

čenja. Takav sistem takmičenja i sportskih liga svojstven je Evropi i Aziji, doku Sjedinjenim Američkim Državama glavne sportske lige funkcionišu kaoudružene franšize profesionalnih sportskih klubova.

U profersionalnim sportskim ligama SAD-a, svake godine se takmiče istiklubovi, bez obzira na rezultat ostvaren u prethodnoj takmičarskoj sezoni,osim ako se sedište nekog kluba ne preseli u drugi grad, ili ako sam klub neodluči da pređe u neku drugu ligu pod uslovima koji postoje za prelazak u re-žim druge franšize određenog takmičenja. Takva situacija stvorila je specifič-ne tržišne odnose između sportskih klubova, liga u kojima učestvuju klubovii igrača koje klubovi angažuju. Zbog toga je tokom niza godina postojalaustaljena praksa da se u ugovorima o angažovanju profesionalnih sportista,koji predstavljaju svojevrsne ugovore o radu koje zaključuju sportista i njegovklub kao poslodavac, ugovaraju klauzule u skladu sa kojima se sportisti spre-čavaju da po svojoj slobodnoj volji, i bez odluke uprave kluba, napuste svojklub i pređu da igraju, tj. rade u drugom klubu. Još pre pedesetak godinaustalila se sudska praksa da sudovi SAD-a ne poništavaju tzv. ograničavajućeklauzule iz ugovora o angažovanju profesionalnih sportista, pošto je zauzetpravni stav da profesionalne sportske lige nisu učesnici u unutrašnjim i spolj-notrgovinskim odnosima, te da se iz tog razloga na njihov rad ne primenju-ju propisi koji zabranjuju i sankcionišu kartele – trustove. Još daleke 1922.godine Vrhovni sud SAD-a odlučivao je u sporu broj 259 U.S. 200 koji je vo-đen između Federalnog bejzbol kluba i Nacionalne lige. Sud je tom prilikomdoneo odluku da se na rad i postupanje Glavne bejzbol lige28 ne primenjujuodredbe zakona koji se zove Sherman Antitrust Act, a koji uređuje zabranu isankcionisanje kartela i monopolskog ponašanja.29 Takođe, u nekim drugimslučajevima, koji se nisu ticali radno-pravnih sporova, sudovi SAD-a zauzelisu identičan pravni stav, kada je reč o primeni antimonopolskog zakonodav-stva na rad i poslovanje profesionalnih sportskih liga i klubova.

Prekretnicu za formiranje konzistentne sudske prakse je predstavljaospor iz 1915. godine koji je usledio posle raspada i nestanka Federalne bejzbollige do kojeg je došlo iste godine. Po raspadu Federalne bejzbol lige, većinavlasnika klubova koji su se takmičili u toj ligi dobila je priliku da proda svojeklubove, što je dovelo do toga da su vlasnici iz Glavne bejzbol lige, putem ot-kupa ostvarili kontrolu nad klubovima bivše Federalne bejzbol lige. Osim to-ga, nekim vlasnicima bejzbol klubova iz nekadašnje Federalne lige omoguće-


28 Reč je o Major League Baseball (MLB).29 Federal Baseball Club v. National League, nalazi se na veb-stranici: http://en.wikipe-

dia.org/wiki/Federal_Baseball_Club_v._National_League.

no je da kupe neki od klubova iz Glavne bejzbol lige, te da na taj način nasta-ve svoju delatnost. To se, na primer, desilo u slučaju vlasnika ekipe Sent Luis.Ta ekipa takmičila se u raspuštenoj Federalnoj ligi, a po raspuštanju, vlasnikuekipe je bilo omogućeno da kupi ekipu Sent Luis Braunsi i da na taj način na-stavi takmičenje u Glavnoj bejzbol ligi. Takva mogućnost kupovanja drugeekipe nije bila dozvoljena vlasniku kluba Baltimor Terapins koji je takođe na-stupao u rasformiranoj Federalnoj ligi, te je on tužio Nacionalnu bejzbol ligu,Američku bejzbol ligu i Glavnu bejzbol ligu, kao i nekoliko rukovodilaca tihliga, za stvaranje dogovora kojim monopolizuju rad i funkcionisanje bejzboltakmičenja u SAD, time što su preduzeli poslovne korake i dogovore koji suvodili raspadu Federalne bejzbol lige. Prvostepeni sud doneo je odluku da susvi tuženi odgovorni za izazivanje štete u iznosu od 240.00030 dolara, postu-panjem koje je suprotno odredbama zakona koji se zove Sherman AntitrustAct, a koji uređuje zabranu i sankcionisanje kartela i monopolskog ponašanja.Međutim, uložena je žalba na tu presudu, a žalbeni sud zauzeo je stav da jebejzbol izuzet od primene propisa koji uređuju zabranu trustova i monopo-la. Potom je došlo do ponovne žalbe, te je slučaj stigao do Vrhovnog sudaSAD-a, koji je potvrdio stav žalbenog suda da bejzbol ne predstavlja poslov-nu delatnost koja se smatra trgovačkom delatnošću i da se na tu oblast ne pri-menjuje Sherman Antitrust Act. Takav stav suda izgradio je čvrstu sudskupraksu koja je potvrđena kasnijim presudama u slučajevima Tulson protivNju Jork Jenkija broj predmeta 346 U.S. 356 iz 1952. godine i Flud protiv Klu-na broj predmeta 407 U.S. 258 iz 1972. godine.

4. Sistem pravnih normi koje uređuju krivičnu, prekršajnui disciplinsku odgovornost sportista za deliktna ponašanja

koja proističu iz sportskih aktivnosti

Iako sportsko pravo u SAD-u ima dugogodišnju tradiciju, pitanja koja seodnose na krivičnu, prekršajnu i disciplinsku odgovornost sportista za delikt-na ponašanja koja proističu iz sportskih aktivnosti, do pre dvadesetak godinanisu bila čest predmet razmatranja naučnika koji se bave sportskim pravom isportskim odnosima.

Jedan od prvih slučajeva u praksi sudova SAD-a, koji se tiče uspostavlja-nja krivične i prekršajne odgovornosti za povrede prouzrokovane na sport-skim priredbama, bio je slučaj iz Ilinoisa koji se pojavio pred sudom 1975. go-dine, a povodom koga je sud zauzeo stanovište da sportisti mogu da budu

364 MR DEJAN ŠUPUT

30 Iznos od 240.000 dolara iz tog doba, ekvivalentan je današnjem iznosu od 2,8 milio-na dolara.

krivično odgovorni za nanošenje telesnih povreda svom protivniku tokomtakmičenja, ako postupaju sa namerom da nekome nanesu povredu tokomsportske igre, ili ako nanesu telesnu povredu protivniku iz nehata, pod uslo-vom da su tokom takmičenja postupali bezobzirno i izuzetno nepažljivo. Me-đutim, utvrđivanje krivične, prekršajne ili disciplinske odgovornosti sportisteza nehatno nanošenje povreda protivniku u kontaktnim sportovima je izu-zetno složeno pitanje, pošto su povrede tokom takvih sportskih aktivnostiuobičajene i očekivane, a eventualna odgovornost moguća jedino ako postu-pak sportiste prevaziđe određeni standardni intenzitet primene fizičke silekoji pojedina sportska disciplina pretpostavlja, ili prouzrokovanje povredebude u nesaglasnosti sa pretpostavljenim i uobičajenim nivoom rizika od ba-vljenja konkretnom sportskom aktivnošću.

Osim odgovornosti za povredu nanetu protivničkom igraču, u sudskojpraksi SAD-a dešavalo se da gledaoci tuže organizatora sportske manifestaci-je, sportski klub ili sportistu zbog nehatnog nanošenja povreda gledaocu ko-ji je prilikom praćenja takmičenja zadobio telesnu povredu. Sudovi su stali nastanovište da u takvim slučajevima nema mesta utvrđivanju eventualne kri-vične ili prekršajne odgovornosti, ali su dosuđivali naknadu štete isključivo uslučajevima kada se povrede koje su nanošene gledaocima tokom posmatra-nja sportskog takmičenja, nisu mogle predvideti i podvesti pod razumnopretpostavljenu meru rizika koju sa sobom povlači odlazak na neku utakmi-cu. Međutim, i u takvim slučajevima, praksa sudova bila je šarolika. Tako se,na primer, u velikom broju slučajeva povezanih sa utakmicama hokeja na le-du, postavilo pitanje ko će biti odgovoran za nanošenje telesnih povreda gle-daocima koje tokom utakmice pogodi hokejaški pak. Oštećeni su redovnozahtevali utvrđivanje odgovornosti organizatora utakmica, vlasnika sportskihklubova, a ponekad i samih igrača. Sudska praksa se prilikom dosuđivanja na-knade štete u takvim slučajevima znatno razlikovala, od suda do suda, a do-nošenje presude o naknadi štete zavisilo je od više faktora. Sudovi koji imajusedište u gradovima SAD-a u kojima se hokej igra veoma dugo i u kojima po-stoji tradicija održavanja hokejaških utakmica, zauzeli su stav da gledaoci od-laskom na hokejašku utakmicu svesno preuzimaju razumnu meru rizika odpovrede koja može biti naneta zalutalim pakom. Organizatori hokejaškihutakmica i sportski klubovi koji učestvuju u takvim utakmicama, lako su seoslobađali krivice za prouzrokovanu štetu u slučajevima u kojima su na opa-snim delovima terena bila istaknuta upozorenja za gledaoce koja su im saop-štavala da na tim delovima terena nema zaštitnih ograda i da postoji moguć-nost izletanja paka.31 Suprotno tome, sudovi čije je sedište u gradovima u ko-


31 Z.Milić, Sport i pravna regulativa u sportu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Uni-verziteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 112.

jima hokej predstavlja relativno nov sport i u kome ne postoji tradicija održa-vanja hokejaških utakmica, prihvataju tužbene zahteve za naknadu štete, po-što smatraju da gledaoci imaju pravo na naknadu jer su neiskusni u praćenjuhokejaških utakmica i samim tim nedovoljno upoznati sa opasnostima od ne-posrednog posmatranja hokejaških duela. U takvim okolnostima, sudovi suinsistirali na tome da gledaoci, usled neiskustva i neobaveštenosti, samim do-laskom na utiakmicu, nisu preuzeli rizik za eventualnu povredu koju im mo-že naneti hokejaški pak izbačen van terena.

Pitanje krivične, prekršajne i disciplinske odgovornosti u vezi sa održava-njem i odvijanjem sportskih aktivnosti, postavlja se i u vezi sa deliktnim po-našanjem sportskih lekara koji rade sa sportistima ili pružaju medicinsku po-moć na sportskim takmičenjima. U skladu sa propisima SAD-a, sportski le-kari mogu biti odgovorni za krivično delo nesavesnog lečenja, kao i za even-tualne prevare i zloupotrebe službenog položaja koje mogu da učine kadasportistima izdaju neistinita zdravstvena uverenja, kako bi sportisti koji nisuzdravi, učestvovali na pojedinom takmičenju.

Zaključak

Sportsko pravo Sjedinjenih Američkih Država odslikava posebnost prav-ne tradicije i karakteristike sportske kulture američkog društva. Ono se posvom konceptu i strukturi značajno razlikuje od onoga što u evropskim dr-žavama predstavlja sportsko pravo i propise koji ga čine.

Nije reč samo o prostoj različitosti sadržine propisa koji uređuju sportskisistem i sportske delatnosti u SAD-u u odnosu na evropske države, već je reči o različitom poimanju uloge sporta u društvu i državi. Dok evropske zemljeprevagu daju amaterskom sportu i kroz zakone i podzakonska akta koja ure-đuju materiju sporta značajnije intervenišu u sportskim odnosima, SAD sta-vljaju akcenat na sport kao privrednu granu i oblik vršenja tržišnih usluga.

Naravno, ne sme se zanemariti činjenica da SAD posebnu pažnju prida-ju sportu kao segmentu sistema obrazovanja i obaveznom elementu obrazov-nih programa i da sektorskim propisima iz te oblasti podstiču razvoj amater-skog sporta na nacionalnom nivou. Međutim, u značajnoj meri, regulisanješkolskog i univerzitetskog sporta od strane države i nevladinih opranizacijakoje reprezentuju interes školskog i univerzitetskog sporta, jeste u funkcijistvaranja uslova za razvoj profesionalnog sporta. Osim toga, prisutni su, nemanje značajni, posredni efekti primene pravne regulative u oblasti sporta,koji doprinose da dobro osmišljen i pravno utemeljen sistem školskog i uni-verzitetskog sporta, pruža dobre uslove za razvoj mladih i stvaranje zdrave iuspešne nacije.

366 MR DEJAN ŠUPUT

Manji obim državnog intervencionizma u sportskim odnosima, druga jeznačajna koncepcijska razlika u odnosu na većinu evropskih država. Posledi-ca takvog pristupa je postojanje izuzetno obimne regulatorne funkcije nevla-dinog sektora u oblasti sporta, što se jasno vidi iz broja opštih pravnih akatakoje donose i primenjuju sportska udruženja širom SAD-a. Stoga je nemogu-će zamisliti i sagledati sportsko pravo SAD-a samo na osnovu sadržine propi-sa koje donosi država, već je neophodno poznavati i shvatiti osnovna pravnanačela i pravne norme koje svojim unutrašnjim pravnim aktima predviđajusportske organizacije kao specifičan vid nevladinih organizacija.

Dejan Šuput MA.Institute of Comparative Law, Belgrade

THE USA SPORTS LAW

The development of the modern sports system and its commercial servicescreates a need for the establishment of new types of laws and regulations deal-ing with various legal, economical and ethical issues related with sports. The 20th

century saw significant developments in form and substantial elements of sportslaw. The United States of America legal system is one of the most developed legalsystems in the field of sports law. That is due to the fact that sport in the Unit-ed States represents an important part of the national culture. However, thesporting culture of the USA is different from that of many other countries.

Within the USA legal system, Sports Law encompasses a multitude areas oflaw brought together in unique ways. Issues such as antitrust, contracts and tortsare quite common for all US Federal States and their regulations. Issues likedefamation and privacy rights are also an integral aspect of sports law. Besidesthat, US Sports Law can be roughly divided into the areas of amateur, profes-sional and international sports. Because of that, the article is divided into anumber of categories based on particular focus, with some categories further sub-divided by area of law or area of the sports field.

It is interesting to mention that there is no single federal government agencythat regulates sports-related activities in the USA. However, there are severalorganizations dealing with some aspects of sports and fitness legal issues and themost important ones are the following: The President’s Council on Physical Fit-


ness and Sports, National Collegiate Athletic Association (NCAA), NationalFederation of State High School Associations (NFHS), U.S. Olympic Commit-tee, Special Olympics. Besides that, the U.S. Congress has also involved itself inseveral aspects of sports, notably gender equity in college athletics, illegal drugsin professional sports, sports broadcasting and the application of antitrust law tosports leagues.

Key words: sports law, Law on Sport, sports system, sports organizations,sports activities.

LITERATURA

1. Code of Federal Regulations nalazi se na veb-stranicama: http://www.deadiver-sion.usdoj.gov/21cfr/cfr/1300/1300_01.htm i http://www.findlaw.com/01to-pics/12entertainsport/gov_laws.html. (pristupljeno tokom avgusta 2008. godi-ne).

2. D.Šuput, Sankcionisanje dopinga u sportu, Orion art, Beograd, 20073. M.Davinić, Koncepcija upravnog prava Sjedinjenih Američkih Država, Dosije i

Udruženje za javnu upravu Srbije, Beograd, 2004.4. N.Đurđević, Javne vlasti i sport, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kra-

gujevac, 2007.5. Z.Milić, Sport i pravna regulativa u sportu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007.

368 MR DEJAN ŠUPUT

Dr Zorica MrševićInstitut društvenih nauka, Beograd

PRAVNA REGULATIVA ISTOPOLONIH ZAJEDNICA USJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA1

Važno je shvatiti da insistiranje na jednakim vrednosti-ma i borba protiv diskriminacije ne ugrožava našu slo-bodu već je samo dopunjuje. Pobede koje je izvojevalageneracija šezdesetih – puna građanska prava žena imanjina, podrška slobodi pojedinca i zdrava potreba zaosporavanjem autoriteta – učinila je Ameriku boljimdomom za sve njene građane2.

Pažnju javnosti u Srbiji je 2008 privukla odluka Vrhovnog suda Kalifornijeda legalizuje istopolni brak, odjeknuvši gotovo isto tako snažno kao nekadasredinom šezdesetih Zakon o građanskim pravima. Na njemu se i bazira idejajednakih mogućnosti i pravo na odlučivanje o izboru porodičnog života bezdiskriminacije. U uvodnom delu teksta se prezentiraju osnovne postavkeZakona o građanskim pravima kao i način njegovog donošenja praćenog kon-troverzama, konfrontacijama i dubokom podeljenošću mišljenja. Drugi deoposvećen je počecima pravne borbe za legalizaciju istopolnih zajednica kada jeVrhovnog suda Havaja odlučio da ograničenje zakonskog braka na osobe različi-tog pola, ne predstavlja javni interes, jer se time bezrazložno diskriminišu osobeistog pola koje žele da sklope brak, kao i njihova deca, koja moraju imati svaprava proizašla iz bračnog statusa njihovih roditelja. Treći deo teksta sadrži čin-

369

1 Ovaj tekst je nastao u toku realizacije projekta “Demokratski modeli unapređivanjadruštvene kohezije, tolerancije, ljudskih prava i privrednog razvitka u političkim i institu-cionalnim procesima evropskih integracija u Srbiji» finansiranog od strane Ministarstva zanauku i tehnologiju Republike Srbije u periodu 2006-2010.

2 Barak Obama: Smelost nade, 2008, Interkomerc, Beograd

jenice sadašnje situacije u kojoj su se dve američke države, Kalifornija i Konek-tiket pridružili Masačusetsu u legalizovanju istopolnog braka, dok se u Njujorkuzastalo na priznavanju istopolnih brakova legalno sklopljenih na strani ali se jošuvek nije došlo do njihove legalizacije u toj državi. Autorka takođe prezentirarezultate najnovijih istraživanja raznih aspekata istopolnog roditeljstva. Nakraju se ukazuje na nesumnjivo značajan demografski potencijal tog oblikaporodične zajednice.

Ključne reči: Zakon o građanskim pravima, legalizacija istipolnog braka,Kalifornija, Konektiket, Njujork, Masačusssets, demografski potencjal istopolnihporodica

* * *

Početak: Zakon o građanskim pravima iz 1964 god3 je bio značajanzakonski propis u SAD-u kojim je zabranjena segragacija u školama SAD-a ina javnim mestima. U početku je zamišljen da bi se pomogloAfroamerikancima a potom je, pre usvajanja, izmenjen i dopunjen da bi sezaštitile žene u sudovima, i izričito je po prvi put uključivao belce. Na osnovunjega je takođe oformljena Komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja.Njegovi efekti su bili dalekosežni i imali su dugoročan učinak u čitavoj zemlji.Njime se zabranila diskriminacija u javnim ustanovama, u vladi, u oblastizapošljavanja. Taj zakon je takođe obesnažio Jim Crow-e zakone u južnomdelu SAD-a. Postalo je nezakonito prisiljavati ljude da vrše rasnu segregacijuu školama, kao i u oblastima stanovanja ili najma radne snage. Ovlašćenjadata za stavljanje ovog predloga zakona na snagu su u početku bila mala, alisu ona tokom narednih godina bila dopunjena. John F. Kennedy se 11. juna1963 god. obratio naciji u vezi građanskih prava. U tom svom govoru on jezatražio zakon kojim se “svim Amerikancima daje pravo da budu usluživaniu objektima koji su otvoreni za javnost – hotelima, restoranima, pozorištima,maloprodajnim objektima i sličnim ustanovama, a zatražio je takođe “većuzaštitu prava na glasanje”. Zatim je, 19. juna, predlog zakona poslao Kongre-su. Kenedijev predlog Zakona o građanskim pravima je podržavao Zakon ograđanskim pravima iz 1875 god. i uključivao je, pored ostalih odredbi, iodredbe kojima se zabranjuje diskriminacija u državnom smeštaju iomogućava državnom tužiocu SAD-a da tuži državne vlade koje imaju seg-regacione školske sisteme.

370 DR ZORICA MRŠEVIĆ

3 88-352, 78 241, 2.juli 1964 god)

Usvajanje u Predstavničkom domu

Ovaj predlog zakona je poslat u Predstavnički dom i dat je na razmatran-je Odboru za sudstvo Predstavničkog doma, kojim je predsedavao EmmanuelCeller. Nakon niza rasprava o predlogu zakona, Celler-ov odbor je znatnopoboljšao ovaj zakon tako što mu je dodao odredbe o zabrani rasne diskrim-inacije u oblasti zapošljavanja. Predlog zakona je izašao iz Odbora za sudstvonovembra 1963 god, ali je potom upućen na razmatranje Odboru za pravila,čiji je predsedavajući, Howard W. Smith, koji je demokrata iz Virdžinije, naz-načio da ne namerava da ga ikada usvoji.

U to vreme je izvršen atentat na predsednika Kennedy-a. Novi predsed-nik, Lyndon Johnson, je iskoristio svoje iskustvo u parlamentarnoj politici ipošto je postao predsednik, na govornici je podržao ovaj predlog zakona.Zbog Smith-ovog odugovlačenja predloga zakona u Odboru za pravila, Cellerje podneo zahtev da se ovaj odbor razreši zadatka vezanog za predlog zakona.Samo kad većina članova potpiše zahtev za razrešenje, predlog zakona možedirektno da stigne na govornicu Predstavničkog doma, bez prethodnog raz-matranja od strane onih koji ga podržavaju. U početku je Johnson imaopoteškoća oko prikupljanja potrebnih potpisa jer je mnogo članova kongresakoji su podržavali ovaj predlog zakona bilo oprezno u vezi sa kršenjem pos-tupka koji se odnosi na zahtev za razrešenje. U vreme prekida rada Pred-stavničkog doma u zimu 1963 god, još uvek je nedostajalo 50 potpisa.

Međutim, nakon isteka prekida rada u zimu 1963 god, stvari su sepreokrenule nabolje. Javno zalaganje predsednika za ovaj zakon je dovelo dopromene mišljenja u okruzima kongresmena, i ubrzo je postalo očigledno daće zahtev za razrešenje dobiti potrebne potpise. Da bi sprečio umanjenjeuspeha zahteva za razrešenje, predsedavajući Smith je dozvolio da predlogzakona prođe kroz Odbor za pravila. O ovom predlogu zakona se glasalo uPredstavničkom domu 10. februara 1964 god, i on je usvojen na osnovu 290glasova za i 130 glasova protiv, a zatim je poslat Senatu.

Usvajanje u Senatu4

Johnson je želeo da se ovaj predlog zakona usvoji što je moguće pre, pa jeobezbedio njegovo brzo razmatranje u Senatu. U normalnim okolnosima,ovaj predlog zakona bi bio upućen na razmatranje Senatovom Odboru zasudstvo, kojim predsedava James O.Eastland iz Misisipija. Da se Eastland

PRAVNA REGULATIVA ISTOPOLONIH ZAJEDNICA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA 371

4 Sastavni delovi tog Zakona, kao njegovi osnovni elementi, nalaze se u Dodatku nakraju ovog teksta.

starao o predlogu zakona, bilo bi nemoguće da on ikada dospe do govorniceu Senatu. Lider većine u Senatu Mike Mansfield je upotrebio novi pristupproblemu da bi sprečio podnošenje predloga zakona na rešavanje Odboru zasudstvo. Nedugo nakon toga, predlog zakona je prošao kroz Senat sa 73 glasaza i 27 glasova protiv, a zatim je brzo prošao kroz Odbor za debate Senata, kojije usvojio senatsku verziju predloga zakona. Predlog zakona sa debate jeprošao kroz oba kongresna doma, i predsednik Johnson ga je svojim potpi-som pretočio u zakon 2. jula 1964 god. Priča se da je nakon spuštanja penkalana sto, Johnson rekao jednom svom pomoćniku “Izgubili smo Jug za nared-ni naraštaj.”

Ženska prava

Zabranu diskriminacije na osnovu pola je dodao Howard W.Smith, moćandemokrata iz Virdžinije, koji je bio predsedavajući Senatovog Odbora zapravila i koji se oštro suprostavljao Zakonu o građanskim pravima. Dodavan-je “pola” Dokumentu VII se obično opisuje kao ciničan pokušaj podrivanjapredloga zakona putem ubacivanja nepoželjnih izmena i dopuna. Kasnije jejedan član Predstavničkog doma, Carl Elliott iz Alabame, tvrdio da “Smith-a nije bilo briga za ženska prava… on je pokušavao da smanji broj glasovazato što je uvek postojalo tvrdo jezgro muškaraca koje ne odobrava ženskaprava,” a u kongresnim beleškama je zapisano da je Smith bio pozdravljensmehom kad je uveo izmene i dopune. Stoga je, kako je William Rehnquistobjasnio u predmetu Meritor štedionice protiv Vinson-a, “Zabrana diskrimi-nacij na osnovu pola u poslednjem trenutku uključena u Dokumenat VII i tona govorničkom podijumu Predstavničkog doma … predlog zakona sa izme-nama i dopunama je brzo usvojen, tako da nam je ostalo malo pravnog istori-jata koji bi nas vodio u tumačenju zabrane diskriminacije na osnovu “pola”iz ovog zakona (477 U.S. 57, 63-64).

Put ka zakonskom priznanju braka osoba istog pola - havajska sudska odluka5

Gotovo tri decenije posle počela je i danas se u Americi vodi borba pro-tiv jedne druge vrste diskriminacije, one na osnovu seksualne orijentacije, kaoi za postizanje ravnopravnosti istopolno orijentisanih lica pred zakonom. NaHavajima su 1990 tri homoseksualna para započela neizvesnu kampanju daim se priznaju sve privilegije i zakonski status koji proizilazi iz sklopljenog


5 Dr Zorica Mršević, Registrovano partnerstvo osoba istog pola, Arhiv za pravne idruštvene nauke, vol. 53, 4:608-626.

braka. Havajci su dakle išli na maksimalnu varijantu, na traženje svih građan-skih i imovinskih statusa, plus pravo na roditeljstvo, i opštost važenja. Tahavajska odluka u Sjedinjenim Državama takođe predstavlja “test” odluku6

kada su u pitanju dodeljivanje starateljstva dece i dodeljivanje prava poseći-vanja dece prilikom razvoda, i to homoseksualnim partnerima razvedenimod prethodnih, heteroseksualnih bračnih drugova.

Prvi Okružni sud u Honoluluu na Havajima je 3. decembra 1996. presu-dio je slučaju Boer protiv Mike (Baehr VS. Miike). Tužitelji u postupku su triistopolna para7, a tuženi je direktor Ministarstva za zdravlje Havaja8. Tužiteljisu 17. decembra 1990. zatražili od havajskog Ministarstva za zdravlje,nadležnog za izdavanje bračnih dozvola, dozvolu za sklapanje braka. Odbijenisu, jer su istopolni parovi (dva ženska i jedan muški par), uz obrazloženje dase sklapanje brakova između istopolnih osoba protivi suštinskim javniminteresima koje država Havaji, zastupana od strane toga ministarstva, morada štiti. Navedeni su sledeći javni interesi: 1. država ima obavezu i interes dazaštiti zdravlje i dobrobit dece i drugih osoba; 2. javni je interes da se podržizačeće i rađanje dece u okvirima tradicionalnog braka; 3. javni je interesdržave Havaji da se obezbedi priznanje havajskog braka u drugim državama;4. javni je interes države da zaštiti državne finansije od mogućih (ne)pred-vidljivih posledica priznanja mogućnosti sklapanja istopolnog braka; 5. javnije interes države da zaštiti građanska prava i slobode svojih građana odrazumno predvidivih posledica priznavanja istopolnog braka, među kojimasu se najčešće pominjali mogućnost porasta prostitucije, poligamije, incesta ipornografije.

Usledio je višegodišnji, komplikovani proces koji se sastojao od različitihproceduralnih postupaka, nekih 15 različitih obraćanja, žalbi, odbijanja,poništavanja, i sl. Najvažnije je da je Vrhovni sud Havaja 15. jula oglasiomirovanje slučaja dok se ne reše drugi paralelni sudski postupci vođenipovodom pojave raznih diskriminacija homoseksualaca. Međutim, postupakje pokrenut iz mirovanja kada je postalo jasno da svi ti sporedni sudski pos-tupci istovremeno vođeni na Havajima zapravo zavise od odluke u ovomslučaju, koji je tako postao tzv. “test” slučaj i pre donošenja presude.


6 12. U precendentnim pravnim sistemima, budući slični slučajevi se baziraju nazakonima, ali i “test” odlukama.

7 13. Ninia Baehr & Genora Dancel; Tammy Rodriguea & Antoinett Pregil; Pat Lagon& Joseph Melillo

8 14. Lawrence Miike

Odluka Vrhovnog suda Havaja

Brak je pravni status regulisan od strane države koji daje određena pravai povlastice. Ministarstvo zdravlja na Havajima ima isključivo pravo da izda-je dozvole zainteresovanim za sklapanje braka. Sud je konstatovao da to što jezakonski brak bio ograničen na osobe različitog pola, ne predstavlja javniinteres, jer se time bezrazložno diskriminišu osobe istog pola koje žele dasklope brak, kao i njihova deca, koja moraju imati sva prava proizašla izbračnog statusa njihovih roditelja.

Odbrana nije obezbedila dovoljno dokaza da će državne finansije biti bilokako ugrožene. Odbrana takođe nije pružila dovoljno dokaza da je pravniznačaj institucije tradicionalnog heteroseksualnog braka takav da bi postojalanužna potreba da se po cenu diskriminisanja mnogih odraslih ljudi zbog nji-hove seksualne orijentacije, kao i njihove dece, održi samo taj oblik zakonitoregulisanog braka. Nepobitno je utvrđeno međutim da postoji javni intereszaštite dobrobiti dece i porodice, kao i da bi omogućavanje istopolnim ljudi-ma da sklapaju zakonite brakove doprinelo postizanju upravo tih ciljeva.

Argument da će legalizacija braka istopolnih ljudi dovesti do legalizacije(širenja) prostitucije, poligamije i incesta je prosto gomila predrasuda koje nasudu ni na koji način nisu ni dokazivane. Odbrana takođe nije dokazala da ćedozvola sklapanja istopolnih brakova ugroziti međunarodno priznanje tradi-cionalnog braka sklopljenog na Havajima, niti bilo koji drugi važan javni ilidržavni interes.

Konačna sudska odluka bila je da dosadašnje zakonsko omogućavanjebraka isključivo osobama različitog pola predstavlja neustavno kršenje pravasvih ljudi na jednaku pravnu zaštitu i pravni status, i da se ista mogućnostzakonski regulisane životne zajednice priznaje i osobama istog pola.

Promene u savremenom američkom porodičnom životu9

Roditeljsko pravo je očigledno najspornije pitanje kod zakonskog reg-ulisanja zajednice homoseksualaca. Naime, kao kontraargumenti za zakonskoomogućavanje homoseksualcima da sklapaju brakove ili slične zakonski reg-ulisane zajednice, navodi se obično da oni ne mogu da imaju zajedničku decu(koja su po mnogima jedina ili bar glavna svrha braka). Ova linija argu-mentacije pretpostavlja uverenje da oni, i u slučaju da su biološki roditelji, makako da je do začeća došlo, ne bi smeli da imaju starateljstvo nad svojom


9 Dr Zorica Mršević, Registrovano partnerstvo kao neophodna civilna opcija i deofeminističke agende, Ženske Studije, Beograd, vol. 3, 7:193-210.

decom jer zbog svoje seksualne orijentacije navodno ne mogu da budu adek-vatni roditelji, pa je za decu navodno vaspitno nepodobno da odrastaju utakvim “nenormalnim” uslovima. Zbog toga su na havajskom sudu iznetipodaci o situaciji u američkom porodičnom životu. Iako se odnose na druguzemlju, oni predstavljaju ilustraciju argumenata koji su generalni i univerzal-ni, i koji su primenljivi svuda gde se vodi debata o zakonskoj regulativi život-nih zajednica homoseksualnih parova.

Tako je rečeno da je za poslednjih 20 godina stopa brakova značajnoopala među američkim građanima; u poslednjih 20 godina srednja godinastupanja u brak žena je znatno porasla; za poslednjih trideset godina godišn-ja stopa razvoda je porasla; za poslednjih 8 godina porastao je broj mlađihodraslih osoba koje žive zajedno nevenčane; u toku poslednjih 20 godinastopa rađanja među ženama je opala; za poslednjih 20 godina rađanje deceizvan braka je poraslo proporcionalno među ženama svih rasa u Americi; zaposlednjih 30 godina dramatično je porastao procenat zaposlenih majki decemlađe od 6 godina.

Usled svega toga, danas deca žive u znatno drugačijim uslovima nego štoje to slučaj bio u prošlosti. Najčešća je pojava jednoroditeljskih porodica, takoda sve više dece živi u porodici samo sa jednim roditeljem ili sa majkom kojase nikada nije venčavala. Deca takođe često žive u novim porodicama svojihroditelja ponovo venčanih sa drugim partnerima, a deca sve češće žive sa obasvoja prirodna roditelja koji se nikada nisu venčavali. Od desetoro američkedece, 6 ipak živi u porodicama sastavljenim od njihovih prirodnih, venčanihroditelja, a 4 u drugim kombinacijama, uključujući i porodice sastavljene odnevenčanih prirodnih roditelja, kao i onih u čiji sastav ulaze i neki drugi srod-nici, najčešće babe, dede, tetke, ujaci i sl., a takođe i osobe koje nisu u krvnomsrodstvu. I na Havajima se deca podižu od strane svojih prirodnih roditelja,maćeha i očuha, baba i deda, tetki i ujaka, roditelja koji su ih usvojili, kao i odstrane tzv. “hanai” roditelja (u hranjeničkim zajednicama), ali i od stranehomoseksualnih i lezbejskih roditelja. Takođe, postoje i mnoge porodice kojenemaju decu.

S druge strane, česte su osobe koje se venčavaju bez želje da imaju decuili se venčavaju iako su biološki nesposobni da imaju decu. Ta nemogućnostili odsustvo želje da imaju decu uopšte ne umanjuje pravnu legitimnost nji-hove volje da stupe u brak. Ni jednoj odrasloj osobi ne može da se zabranisklapanje braka samo zato što ne može ili ne želi da ima decu.

Raznim stručnim nalazima i rezultatima istraživanja na sudu jedokazano:


1. Da seksualna orijentacija roditelja ne predstavlja okolnost koja takveljudi apriori diskvalifikuje da budu dobri, uspešni, odgovorni i odgovarajućiroditelji, puni adekvatne roditeljske topline i ljubavi;

2. Homoseksualni i lezbejski roditelji kao i istopolni parovi imaju sveuslove da uzgajaju decu koja su srećna, zdrava i prilagođena.

3. Homoseksualni muškarci i lezbejke, kao i istopolni parovi, treba daimaju dozvolu da usvajaju decu, uzimaju ih u hranjeništvo, i da ih neguju iuzgajaju kao zdravu decu, jer je dokazano da su u stanju da im obezbedepotrebnu negu; oni su isto tako u stanju da budu odgovarajući roditelji kao iparovi sastavljeni od ljudi različitog pola10.

Nije dokazano da će bilo kakve značajnije razlike u odgajanju deceproizaći kao rezultat činjenice da su ih odgajali roditelji istog pola, a neroditelji različitog pola.

Razlozi zbog kojih se ljudi venčavaju i žive u bračnim zajednicama kao obrazloženje potrebe

homoseksualaca za sklapanjem braka

Ljudi sklapaju brak radi rađanja i podizanja dece, ali i zbog stabilnosti iposvećenosti uzajamnoj, emotivnoj bliskosti, intime i monogamnosti,uspostavljanja okvira za dugotrajni odnos, ličnog značaja, priznanja od društ-va, određene pravne i ekonomske zaštite, i povlastica i uzajamnosti prava iobaveza. U našoj kulturi je široko rasprostranjena težnja za intimnošću i sig-urnošću koju donosi stabilan zajednički život tako da se još navodi i da seljudi venčavaju iz prostog razloga što žele da žive u zajednici, žele ljubav, pov-erenje, da sa nekim dele sve svoje životne radosti i nevolje, da žive, rade i dase vole zajedno. Normalna je pojava, dakle, da se ljudi venčavaju iz svih tihrazloga, a ne samo i jedino iz želje da imaju decu. Na Havajima kao i drugde,homoseksualne osobe imaju te iste razloge zbog koji žele pravo da stupe ubrak.

U poređenju sa bračnim parovima, tri kategorije zajednica okarakter-isane su visokom nestabilnošću, tj. kratkotrajnošću veza, a to su vezehomoseksualaca (muškaraca), lezbejki kao i vanbračne heteroseksualne veze.Rezultati istraživanja govore takođe i da su zajednice istopolnih parovaposebno nestabilnije i kratkotrajnije od brakova raznopolnih ljudi. Trebameđutim imati u vidu da venčani parovi imaju na raspolaganju razne privi-legije, društveno priznanje i druge prednosti koje ih duže zadržavaju zajedno,


10 15. Same-sex Marriage – A Fair Rulling, Ms. March, vol. VII, no. 5. str 17.

što nije slučaj sa ostalim tipovima parova. Homoseksualni parovi nemajuzakonsku mogućnost da ostvare sve te prednosti i društvene povlasticeomogućene heteroseksualnim parovima, što sigurno više doprinosipovećanoj nestabilnosti od samog karaktera odnosa.

Od osamdesetih godina uočene su promene u društvu – posebno pojavaAIDS-a – koje su doprinele povećanoj monogamnosti i atraktivnosti življen-ja u stabilnoj vezi. Rezultati nedavno sprovedenih anketa jasno pokazuju dahomoseksualne osobe oba pola kao i heteroseksualne osobe oba pola, pođed-nako žele da se venčaju, i da u obimu rasprostranjenosti te želje nema razlike.Rezultati istraživanja takođe ukazuju da istopolni parovi imaju, i mogu daostvare uspešnu, uzajamno posvećenu vezu, punu ljubavi i uvažavanja.

Živeti sa dve mame i dve tate – deca istopolnih parova - Problemi sa odgajanjem dece u netradicionalnim

i nepotpunim porodicama

Istraživanja dokazuju da samostalni roditelj, roditelji usvojenog detata,lezbejske majke i homoseksualni očevi, kao i istopolni parovi mogu da stvoreporodičnu atmosferu i odgaje zdravu i dobro prilagođenu decu. Ipak, istraži-vanja ukazuju da deca u jednoroditeljskim porodicama češće pate zbog siro-maštva i ekonomskih teškoća raznih vrsta11, da je veća mogućnost slaboguspeha u školi, problema u ponašanju, i povećana pojava vanbračne trudnoćekod tinejdžerki.

Deca koja su rođena veštačkim osemenjavanjem rastu i razvijaju se nor-malno; seksualna orijentacija roditelja nije faktor koji utiče na dobrobit deceili njihovu kasniju prilagođenost. Bez obzira na seksualnu orijentaciju roditel-ja deca koja rastu u harmoničnoj porodičnoj sredini imaju prihvatljivo pon-ašanje. Biološka veza između roditelja i dece nije od suštinskog značaja zazdravlje dece. Kvalitet roditeljstva je mnogo značajniji faktor od same čin-jenice biološke veze.

Zajednica istopolnih roditelja je najsličnija zajednici u kojoj se nalazijedan biološki roditelj deteta dok je drugi očuh ili maćeha, ili pak detetovatetka/ujak. To su porodične zajednice koje su se dokazale u praksi kao stabilnei za dečji razvitak potpuno adekvatne. Zbog toga ih treba omogućiti i istopol-nim partnerima, jer pružaju deci kompletniju porodicu od jednoroditeljskihporodica.


11 16. Julia Penelope edit: Out of the class closet, Dykes of poverty: Coming Home,The Crossing Press & Freedom, Los Angeles 1994, str 161–171.

Naravno, istraživanja dokazuju i da se deca koja odrastaju sa dvojeistopolnih roditelja suočavaju u svom razvitku sa “fazom teškoća” kada se neslažu sa činjenicom da je njihova prodica različita od većine ostalih porodicaoko njih. Tu postoji i dosta bola, ali to je sve deo procesa odrastanja, kroz kojiprolaze i deca koja odrastaju u tradicionalnim porodicama (faza kada decanegiraju roditelje). Deca odgajana u homoseksualnom paru odrastajuojačana za to iskustvo drugosti, vrednovanja različitosti, koju inače svi poste-peno uče kroz život. Istopolni parovi tradicionalne polne uloge i odnose obo-gaćuju pružajući model koji se naziva “child’s gender flexibility”.

Seksualna orijentacija roditelja nije sama po sebi nikakav dokaz navodnenesposobnosti da se bude roditelj. Lezbejke i homoseksualci, kao pojedinci ikao parovi, sposobni su i podobni da budu roditelji puni ljubavi, kao i het-eroseksualni ljudi. Vođenje računa o unapređivanju interesa i razvitku dece,ne daje razloga da se istopolnim parovima uskrati dozvola da se venčaju.

Dobrobit dece ili šta je deci potrebno

Seksualna orijentacija sama po sebi ne diskvalifikuje nikoga kao uspešnogroditelja punog ljubavi prema svojoj deci. Ali, odnos roditelja je važan model zaučenje, i za decu je važno da imaju kao uzor roditelje različitog pola, tako da sekao problem javlja ono što bi se moglo nazvati “preobilje informacija o jednompolu, a nedostatak o drugom”. Iako to jeste problem, on je svakako mnogomanji od porodičnog nasilja, ili stalnih porodičnih problema druge vrste (alko-holizam, zavisnost od droga ili kriminalitet jednog ili oba roditelja, npr.).

Ono što je deci potrebno da odrastaju kao srećna, zdrava i prilagođena jestenajpre porodični život bez stresa. Istraživanja dokazuju da je za dečji razvitak odnajvećeg mogućeg značaja da odrastaju u porodičnoj atmosferi sa minimumomsvađa, maksimalnom negom, maksimalnom podrškom, kao i veoma jakom ibliskom vezom između dece i roditelja. Homoseksualni roditelji u stanju su daobezbede toplu atmosferu prožetu ljubavlju. Ono što obezbeđuje porodičnustrukturu nije, dakle, isključivo biološka veza između roditelja i dece, već nego-vateljski odnos između roditelja i dece. Deca rođena, začeta veštačkim osemen-javanjem, ili usvojena od istopolnih parova, nisu u situaciji povećanog rizika odproblema u ponašanju i psihi. Istraživanja jasno ukazuju da nema nikakvihdokaza da bi samo jedna vrsta roditeljstva mogla da bude tako dominantnosavršena da isključuje sve ostale oblike nebiološkog roditeljstva, kao što je usvo-jenje, roditeljstvo očuha i maćeha, hranjeništvo i roditeljstvo lezbejki i homosek-sualaca.

Prema rezultatima tri studije vođene u Sjedinjenim Državama, Britaniji iHolandiji12, deca rođena u lezbejskim parovima, bez obzira da li su začeta


“prirodno” ili veštačkom insemenacijom, zdrava su i dobro prilagođena. Stan-dardni psihološki testovi ne pokazuju nikakve razlike između dece heteroseksu-alnih i lezbejskih parova, a takođe se nikakava razlika ne uočava između decezačete “prirodno” i veštačkim osemenjavanjem.

Interes za decu lezbejskih parova porastao je poslednjih godina, od kako jeuočeno da se sve više lezbejskih parova odlučuje da ima decu. Šarlota Pitersen,istraživačica sa Univerziteta Virdžinija, navodi u pomenutom istraživanju dapostoji pravi “lezbejski bejbi bum” u poslednjih nekoliko godina, koji doduše jošnije kvantifikovan, tj. izražen statističkim pokazateljima, ali je sigurno da posto-ji opšti osećaj da je sve više dece lezbejskih parova. U Sjedinjenim Državamajedan od razloga za to je sve veća pristupačnost uslugama klinika za veštačkooplođavanje koje pružaju sve pouzdaniju mogućnost začeća pomoću spermeanonimnih donatora.

Rejmond Čen sa univerziteta Virdžinija uporedno je analizirao nastavničkeizveštaje o ponašanju dece lezbejskih i homoseksualnih parova sa ponašanjemdece heteroseksualnih parova u tri zemlje u kojima se vodilo istraživanje, i nijeotkrio nikakve razlike između tih grupa dece. Takođe, i deca lezbejskih i het-eroseksualnih parova, začeta bilo prirodno ili veštačkim osemenjavanjem, razvi-jaju se u skladu sa normama šire društvene zajednice.

Fiona Tasker, istraživačica sa Birbek Koledža (Holandija) dokazuje svojimistraživanjem da je lezbejska majka, koja nije biološki roditelj, mnogo više okupi-rana detetom nego otac u heteroseksualnom paru. Štaviše, biološka ne-roditelj-ka najčešće ima glavnu roditeljsku ulogu u podizanju zajedničkog deteta. Porezultatima njenog istraživanja, 90% lezbejskih partnerki, ne-bioloških roditelja,smatraju da je podizanje zajedničkog deteta, zajednički posao, koji zahteva nji-hovo puno i aktivno učešće, dok to isto smatra 37% heteroseksualnih očeva. Udisciplinovanju dece uzima aktivno učešće 60% lezbejskih partnerki, biološkihne-roditeljki, za razliku od 20% očeva iz heteroseksualnih parova.

Šta deci sigurno nije potrebno: diskriminacija

Deca iz raznopolnih brakova imaju pomoć više članova porodice, atakođe i razne zakonske povlastice; to su zdravstvena zaštita, poreske olakšiceza roditelje; javna pomoć roditeljima; dečiji dodatak, alimentacija ili drugegarancije za izdržavanja dece; nasledna prava u odnosu kako na svoje roditel-


12 Paul Recer: “Lesbian’s Kids Emotionally Sound”, April 4, 1997, The AssociatedPress, From: Fwd from euroqueer <skolanderŽbahnhof.se> at internet 4/4/97 10:02PM.Istraživanjem rukovodili: Fiona Tasker, Birkbeck College, Holandija i Charlotte J. Patter-son & Raymond W. Chan, University of Virginia, USA.

je tako i na članove njihovih porodica, i sl. Sva deca treba da imaju istedruštvene mogućnosti da ostvare svoj maksimalni razvitak. Zato se decihomoseksualnih roditelja ne smeju uskratiti povlastice kao što su zdravstve-na zaštita, obrazovanje i životni standard koji se bazira na materijalnom idruštvenom statusu njihova oba roditelja. Status ljudi različitih polova, istihpolova, pojedinačnih roditelja ili roditelja koji su usvojili decu, ne sme bitiosnova za bilo kakvo diskriminisanje dece, niti se deci smeju uskraćivati nji-hova jednaka prava. Jednostavno, deci se, zbog seksualne orijentacije njihovihroditelja, ne smeju uskraćivati povlastice i zaštita koju uživaju druga deca.

Domaće partnerstvo u SAD sredinom devedesetih

Registrovano partnerstvo je sredinom devedesetih poćelo da se uvodi upraksu u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom domaće partnerst-vo (domestic partnership) u nekoliko gradova, poznatih po tolerantoj atmos-feri prema homoseksualcima, kao što su Njujork, San Francisko, Mineapolis,Ajova Siti, En Arbor, i u nekoliko okruga (ali ne celih država) kao što suTomkins i Atika (država Njujork) i Ist Lensing u Mičigenu.

Značenje američkog registrovanog partnerstva je gotovo simbolično, isluži najviše kao javno oglašavanje zajedničke posvećenosti monogamnoj,trajnoj vezi. Ono, međutim, može da služi kao osnova za razne povlastice, alito zavisi isključivo od poslodavca. Da bi imali sređene odnose u pogleduzajedničke imovine, registrovanim (kao i neregistrovanim) partnerima save-tuje se da sklope paralelne, privatne, građanskopravne ugovore (npr. “jointsurvivalship contract”) o sticanju i korišćenju, kao i sporazum o deobiimovine za slučaj raskida veze.

Domaće partnerstvo u Sjedinjenim Državama nije bilo po svojoj pravnojprirodi “skoro isto što i brak samo bez roditeljskih prava”, a takođe je bilo iteritorijalno ograničeno. Ipak je praktični, ali i politički i moralni značaj pos-tojanja tog instituta ogroman, jer se primenjuje u gradovima naseljenimdesetinama miliona stanovnika kao i u vrlo uglednim univerzitetskim centri-ma, vodećim visokoškolskim ustanovama Amerike. Postojanje domaćegpartnerstva u tim sredinama predstavlja dragoceno iskustvo koje služi kaoargumentaciona osnova za zahtevanje ozakonjenja braka istopolnih osoba uSjedinjenim Državama.

Ajova Siti

Priznaje se postojanje porodičnih odnosa i izvan tradicionalnih bračnih ikrvnih veza. Registrovano partnerstvo je 16. novembra 1994. postalo deoUredbe o ljudskim pravima Ajova Sitija. Registrovano partnerstvo je priznan-je veze dve nevenčane, odrasle osobe.


Domaće partnerstvo je javnopravna regulativa i priznanje stalnosti vezeizmeđu osoba koje ne žele ili ne mogu da se venčaju (čak se nigde ne pomin-je da su istog pola, mogu da budu dakle i različitog pola). Uslovi su da suosobe koje se registruju rešene na doživotno partnerstvo, da ni jedna osobanije u braku, da nisu u krvnom srodstvu bližem od onoga koje se dozvoljavaza sklapanje braka, da imaju pravnu sposobnost za sklapanje ugovora, da sedeklarišu da su u odnosu uzajamne podrške, pažnje i posvećenosti, da suodgovorni jedno za drugo i za uzajamnu dobrobit, da će doprinositi zajed-ničkom izdržavanju.

Oba partnera moraju da budu stalno nastanjeni u Ajova Sitiju, kao i dasu američki državljani ili stalni rezidenti13. Najveći poslodavci u Ajova Sitiju,državni Univerzitet i sam grad Ajova Siti, priznaju socijalne povlastice reg-istrovanim partnerima, od kojih je najvažnije uzajamno socijalno osiguranje.

En Arbor

U sedištu državnog Univerziteta Mičigen, En Arboru, postoji domaćepartnerstvo koje mogu da sklope samo osobe istog pola, koje nisu u braku inisu međusobno krvni srodnici one bliskosti koja bi sprečavala sklapanjebraka kod osoba različitog pola. Takođe se traži da je prošlo najmanje 6 mese-ci od prestanka prethodnog domaćeg partnerstva. Registrovani partneriimaju niz povlastica, a pre svega uzajamno zdravstveno i stomatološko osig-uranje, kao i mogućnost iznajmljivanja stanova u posebnom naselju namen-jenom bračnim parovima po povlašćenim cenama, znatno nižim od onihkoje važe u gradu.

Gradski Savet En Arbora doneo je Ordonansu o domaćem partnerstvu 4.novembra 1991, obrazlažući je postojanjem javnog interesa da se jačaju ipodržavaju svi oblici porodičnog života. Takođe je naglašeno da su značajkulturne različitosti i jednaki tretman od javnog interesa, i da se usvajanjemte Ordonanse želi doprineti zaštiti građana od diskriminacije na osnovubračnog statusa i seksualnog opredeljenja.

Postoje dve vrste registrovanja domaćeg partnerstva, javno i privatno, arazlika je što se kod privatne registracije sva dokumentacija predaje partneri-ma.

Takođe, domaće partnerstvo u En Arboru mogu da sklope i osobe kojeuopšte ne borave u tom gradu, pa čak i dva stranca koja žive i prebivaju udrugim zemljama. Time se naglašava misionarska uloga podrške koju ovaj


13 18. Postupak registracije je jednostavan: u administrativnoj kancelariji, obe osobepotpišu formular i plate 30 dolara, i posle tri radna dana, dobiju deklaraciju o tome da jemeđu njima sklopljeno registrovano partnerstvo. Isto tako se “razvode”.

univerzitetski grad daje svim osobama istog pola širom sveta koje žele da“ozvaniče” svoju vezu, a to ne mogu da urade usled zakonskih nemogućnos-ti u svojim zemljama.

Realizovana utopija: Tatin cimer – slikovnica za decu14

Daddy’s roommate ili Tatin cimer je slikovnica za decu uzrasta do 10godina.Prva grupa slika: u prvom planu dečak od 7–10 godina priča kako suse pre godinu dana njegovi tata i mama razveli i objasnili mu da to znači datata više neće živeti sa njima, ali da će se on sa njim viđati često i, naravno, datata njega i njegovog mlađeg brata voli najviše na svetu. Na slici se vidi tatakako odlazi sa koferima, mama drži za ruku mlađeg uplakanog sina. Oboje, itata i mama, imaju odlučne, u crtu stisnute usne, i tvrde nepokolebljivepoglede, dok dečak stoji između njih zbunjen, a oko njega iskaču znaci pitan-ja.

Druga grupa slika: tata sada živi u stanu u drugom delu grada, a od prepar meseci ima cimera Džona. Dečko ga voli: tatin cimer ga vodi da skuplja-ju razne insekte, leptire i bube, i pomaže mu da im posle odredi stručnenazive i vrste, priča mu interesantne priče iz biologije i pokazuje mu zan-imljivosti u raznim debelim knjigama. Sva trojica, dečko koji priča, njegovtata i tatin cimer, idu zajedno na pecanje, na utakmice, ponekad igraju i fud-bal. Uveče gledaju TV program ili video filmove za decu, pri čemu dečak sedimalo u tatinom krilu, a malo u krilu njegovog cimera, za koga kaže da imagotovo isto nežne ruke kao i mama.

Treća grupa slika: tata i njegov cimer zajedno kuvaju, posle toga zajednoperu sudove, a dečak im pomaže. Naravno tata i njegov cimer spavaju u istomkrevetu (vide se dvojica u prugastim pidžamama, jedan čita knjigu, a drugizeva i proteže se pored njega), a ujutru se zajedno briju. Povremeno se tata injegov cimer posvađaju ali se ubrzo i pomire (predstavljeni su kako crveni ulicu viču jedan na drugog, a posle tapšu jedan drugog po ramenu i tresunoseve – očito je bilo i suza; konačno, ispijaju po čašicu pića u znak pomiren-ja).

Četvrta grupa slika: u školi su neki momci sa zlim pogledima i oštrimzubima rekli dečaku da je njegov tata “peder”, i da je verovatno i on to isto,što dečko nije znao šta znači, ali je razumeo da je to nešto vrlo ružno, pa jeljutito negirao tako da je došlo do tuče. Razdvojila ih je učiteljica koja ih je sve


14 From: [email protected] at internet 11/25/96 1:52PM Subject:Tatin cimer.20. Will Hoite: Daddy’s Roomate, Alyson Publishers, New York 1995.

izgrdila, ali ništa nije objasnila. Dečak je rešio da ne pita tatu, bojeći se da jeto nešto zbilja loše, što bi moglo biti istina, nego je odlučio da pita mamu.

Peta grupa slika: mama je rekla da je njegov tata zaista peder, ali kao prvo,da to ne znači da je i on peder, jer to nije nasledno, i kao drugo, da to nijeništa loše. To, naime, znači da njegov otac voli muškarce, dakle to je samojedna vrsta ljubavi, a kako ljubav nikada nije loša, ni biti “peder” nije ništaloše. Na pitanje koje sve vrste ljubavi postoje, mama je odgovorila njemu injegovom mlađem bratu, “To ćete vi meni reći, a ja ću pisati”. Na kraju, nastolu ostaje poduži spisak, a mama se grli sa svojim dečacima.

I svi su srećni i zadovoljni, kako u bajkama i treba da bude.

Američka istraživanja u dvehiljaditim: Njujork, Ajova, Vermont, Nju Džersi

Istraživanje među američkim tinejdžerima lezbejkama i gejevimapokazuje da većina njih želi da budu roditelji jednog dana15. Nedavno istraži-vanje16 ukazuje da homoseksualna omladina oba pola želi da živi u braku i daimaju decu u vreme kada budu imali oko trideset godina. Veruje se da je toprvo istraživanje tog tipa, pa istraživački nalaz da homoseksualna omladinaočekuje da provede svoj život odraslih ljudi u dugotrajnim, stabilnim,monogamnim zajednicama u kojima će odgajati decu predstavlja tim znača-jniji podatak.

Istraživanje je obuhvatilo 133 mladih ljudi iz Njujorka i odnosilo se nanjihove stavove po različitim pitanjima koja uključuju i ona koja se odnose naživotne zajednice, porodicu, usvojenje. Istraživači su potvrdili da više od 90%devojaka i više od 80% mladića očekuje da bude u stabilnim monogamnimzajednicama kada budu bili stariji od 30 godina. Oko 67% mladića i 55%devojaka izrazilo je želju da odgajaju decu. Od onih koji su želeli da podižudecu, 58% mladića i 54% devojaka izrazilo je svoje očekivanje da podižubiološki sopstvenu decu, 42% mladića i 32% devojaka očekuju da usvojedecu, dok 16% mladića i 14% devojaka očekuju da uzmu decu u hranjeništ-


15 Married with children: Study shows lesbian and gay teens want to be parents someday

http://www.proudparenting.com/node/153016 The study was conducted by Anthony R. D’Augelli, H. Jonathon Rendina and

Katerina O. Sinclair of Pennsylvania State University and Arnold Grossman of New YorkUniversity and published in the Journal of LGBT Issues in Counseling (Vol. 1, No. 4,2006/2007, pp. 77-98).

vo. 36% devojaka i 17% muškaraca očekuju da im njihov partner pomaže dapodižu svoje ili partnerovo biološko dete.

Ono što je najinteresantnije nije samo visoko prisustvo želje homoseksu-alnih tinejdžera da imaju decu i žive u stalnim, stabilnim monogamnim veza-ma već i činjenica podudarnosti njihovih očekivanja sa očekivanjma njihovihheteroseksualnih vršnjaka, dokazujući da homoseksualnost ni na koji načinne menja prirodnu ljudsku želju za potomstvom i stabilnim porodičnimzajednicama. Očigledno je da će homoseksualna zajednica biti različita u 21veku o onoga što je bila u drugoj polovini dvadesetog veka, naime, tajnodruštvo usamljenih pojedinaca.

Prema anketi koju je vodio Des Moines Register17 između 17 i 20 febru-ara 2008, više od polovine stanovnika američke države Ajove podržavajugrađanske zajednice za istopolne parove, ali ne odbravaju sklapanje brakova:62% smatraju da brak mora da bude samo između žene i muškarca dok 32%prihvata istopolni brak.

Dvehiljadite je Vermont18 postala prva država Sjedinjenih Država koja jedonela zakonske odredbe o građanskoj zajednici kojim je omogućeno istopol-nim partnerima da steknu sve povlastice zaštitu i odgovornosti koje pozakonima Vermonta imaju bračni drugovi. Do sada je tu zajednicu sklopilooko1,300 parova iz Vermonta i više od 8,000 parova sa strane. 54% ispitani-ka u Vermontu je podržalo ozakonjenje braka istopolnih partnera dok je 37procenata bilo protivno toj ideji. Anketu je u martu 2008 popunilo sedam hil-jada ispitanika i pokazalo je da postoji 8% porasta u podršci istopolnimbrakovima u odnosu na nalaze prošlogodišnjeg istraživanja19.

Nju Džersi želi da okonča diskriminaciju u pogledu mogućnosti sklapan-ja brakova i spreman je podrži svoje zvaničnike u njihovim naporima da torelizuju, prema anketi koju je obavila agencija Zogby Poll20 19 avgusta 2008.Naime, 59 procenata stanovnika Nju Džersija se slaže sa omogućavanjemistopolnim parovima da sklope brak21. To odobrenje je doduiše uslovljenotime da zvaničnici te države zaključe da zajednica koju priznaje građanski


17 Iowans support civil unions but not same-sex marriage, by Rex Wockner,NATIONAL NEWS #9, March 10, 2008

18 Vermonters favor same-sex marriage, by Rex Wockner, INTERNATIONAL NEWS# 1 2March 31, 2008

19 WPTZ-TV izveštaj 26 marta20 Anketirano je 803 potencijalnih glasača sredinom avgusta sa graničnom greškom

od 3.5%21 Rex Wockner, Poll: New Jerseyans ready for same-sex marriage, NATIONAL

NEWS #33, 25 August, 2008

zakon nije dovoljna da istopolnim parovima omogući istu pravnu zaštitu kaošto je ona koju omogućuje bračna zajednica. 33 procenata se protivi toj ideji.69 procenata smatra da je bračna ravnopravnosti neizbežna u Nju Džersiju,dok 21 procenat smatra da to nije slučaj. Istovremeno 57 procenata bipodržalo inicijativu guvernera te države da sledi primer Njujorka gde je priz-nato važenje istopolnih brakova sklopljenih na drugim mestima. 27 procena-ta se protivi toj ideji. 71 procenat smatra da ne bi bilo negativnog osećajaprema članovima predstavničkog tela koji bi glasali za uvođenje istopolnogbrakaa 67 procenata ispitanika je smatralo da istopolni brak ne bi ni na kojinačin ugrozio instituciju braka kao zajednice heteroseksualnih parova. Pos-tojeća pravna mogućnost sklapanja građanske zajednice smatra se greškomsvoga vremena pod obrazloženjem da se radi o odloženoj pravdi koja nijeništa drugo do uskraćena pravda.

The Gay & Lesbian Alliance Against Defamation je objavila 18 avgusta da1049 američkih dnevnih novina prihvataju objave venčanja istopolnih paro-va22. 83 procenata svih američkih čitalaca dnevnih novina čitaju štampu kojaprihvata objave istopolnih venčanja. Države u kojima sve novine objavljuju teoglase tako da je tamo pokrivenost čitalačke publike stoprocentna su Aljaska,Kolorado, Konetiket, Havaji. Masačusets, Mejn, Rod Ajlend, Njudžersi i Ver-mont. Tu se mora ubrojati i Njujork i Kalifornija gde u svakoj postoji samopo jedna novina koja ne objavljuje takve oglase. Lokalna štampa odslikavarastuću vidljivost naših života i naše zajednice otvarajući svoje stranice priča-ma koje se odnose na njih. Mi pomažemo Amerikancima da uvide da u našojzajednici postoji raznolikost i spoznaju da uprkos tim različitostima midelimo iste zajedničke vrednosti.

Istorijske američke odluke donete tokom 2008 godine: Kalifornija, Konetiket, Njujork

Kalifornija

Odluka Vrhovnog suda Kalifornije doneta 15 maja 2008 da “pravo nastvaranje porodičnih odnosa” pripada svim građanima Kalifornije23, bezobzira na polnu orijentaciju, donela je kraj neizvesnosti i olakšanje brojnimparovima, kako slavnih, tako i one manje poznatih, jer je konačno najvišu


22 Rex Wockner, GLAAD: 1,049 U.S. daily newspapers accept gay weddingannouncements, NATIONAL NEWS #33, 25 August, 2008

23 Bob Egelko, Chronicle Staff Writer, State Supreme Court says same-sex coupleshave right to marry, San Francisco Chronicle15 May 08 http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2008/05/15/BAGAVNC5K.DTL

sudski organ te američke federalne jedince dozvolio sklapanje istopolnihbrakova. Sudije Vrhovnog suda Kalifornije odlučile su da zabrana istopolnogbraka predstavlja kršenje “osnovnog ustavnog prava da se formira porodica”.Prethodno je guverner Kalifornije Arnold Švarceneger dvaput odbacivaopredloge zakona da se izjednače homoseksualni i tradicionalni brakovi.Međutim, ovog puta guverner je saopštio da “uvažava odluku Vrhovnog suda“. U bračnom leksikonu Kalifornije više ne postoje reči “mladoženja” i“mlada”, i sada je reč o parovima istog pola24. U dokumentima će pisati“strana A” i “strana B”. Iako suvi pravni jezik ove odredbe možda delujeodbojno, ona je doneta u korist ljubavi, zajedničke brige i uzajamneposvećenosti, šireći domen pravnog priznanja i regulative i na osobe istogpola koji žele da stvore stalnu zajednicu.

Novi zakon Kalifornije ne legalizuje muško-muške i žensko-ženskebrakove samo za stanovništvo te države, već i za došljake sa strane, od kojihse jedino traži da potvrde svoj identitet. Ovo su mnogobrojne poznate ličnos-ti Amerike pozdravile pošto će imati mogućnost da konačno ozvaniče svojeveze kao i da javno prikažu svoju seksualnu orijentaciju na pravno priznatnačin. Kalifornija je naime, posle Masačusetsa, druga američka država - kojaje legalizovala gej brakove, ali prva koja je to omogućila parovima iz čitavezemlje. Naime, Masačusets je legalizovao brak istopolnih parova 2004, i uprvom momentu parovi koji su želeli da se venčaju nisu morali da imaju pre-bivalište u toj državi. Ipak, tadašnji guverner je rekonstruisao zakon iz davne1913 koji zabranjuje osobama koje nemaju prebivalište u toj državi da se unjoj venčaju ako bi u državama njihovog prebivališta njihov brak bionedozvoljen. Međutim, pod uticajem kalifornijske odluke, sadašnji guvernerMasačusetsa Dival Patrik je 31 jula 2008 potpisao zakon kojim se opoziva tajzakon iz 191325. Predstavnički dom Masačusetsa izglasao je zakon sa 118 za i35 glasova protiv 29 jula, a Senat ga je usvojio aklamacijom bez ikakveprimedbe 15 jula. Tako je ovaj 95 godina star zakon kojim se sprečavao brakosoba različite rase ako su poticali iz država koje su zabranjivale takve brakovea koji je ponovo došao do izražaja po pitanju istopolnih brakova koji su uMasačusetsu odobreni 2004 godine, konačno postao deo prošlosti. Ovojodluci su se naročito obradovali istopolni parovi iz Njujorka. Naime, kakoNjujork priznaje istopolni brak koji je legalno sklopljen ma gde, mada jošuvek ne omogućava i samo sklapanje takvog braka, stanovnici toga grada nemorajući više da putuju s jednog kraja kontinenta na drugi čak u Kaliforniju


24 Gej mlade, Press, 20.05.2008 Strana: 30, Web: www.labris.org.yu25 Rex Wockner, NATIONAL NEWS #30, 4 August, 2008

samo radi ozakonjenjna svoje zajednice jer to mogu da urade u mogo bližemMasačusetsu.

Nimalo slučajno, prve koje su se u Kaliforniji legalno venčale 16. juna2008 bile su čuvene feministkinje i borkinje za manjinska prava lezbejki ihomoseksualaca26, Del Martin i Filis Lajon. Njih je venčao sam gradonačel-nik San Franciska. Gospođe Martin i Lajon, koje zajedno imaju više od 170godina, bile su u vezi u vreme kada je lezbejkama pretio zatvor, gubljenjeposla ili tretmani elektrošokovima u psihijatrijskoj bolnici. Pošto su se upoz-nale početkom 1950-ih u Sijetlu, posvećujući čitav život borbi za prava seksu-alnih manjina, Del Martin (1921) i Filis Lajon (1924), spojile su se brakom 55godina posle početka svog zajedničkog života. Sada već na zalasku života,starice su već odavno ušle u istoriju jer su osnovale prvu organizaciju za zašti-tu prava lezbejki u istoriji SAD. Tada su nastojale da zakonitim putemobezbede zaštitu lica netradicionalne orijentacije od policijskih racija uklubovima i barovima. Inače, jedna od prvih aktivistkinja za lezbejska ljuds-ka prava Del Martin preminula je 27 avgusta u 87. godini života. Ona je bilajedna od osnivačica grupe the Daughters of Bilitis, prve američke grupe zalezbejska ljudska prava. Martin se venčala sa svojom životnom partnerkomFilis Lion, članicom iste grupe, u junu, istog dana kada je Kalifornija legalizo-vala gej brakove. Gradonačelnik Gevin Njusom koji je vodio njihovo venčan-je zaveo ih je kao prvi gej par koji je legalno razmenio prstenje u San Fran-cisku, u znak poštovanja njihovog aktivističkog zalaganja za legalizaciju gejbrakova. Značajno što je ona ipak dočekala legalizaciju LGBT brakova i što sevenčala sa svojom životnom partnerkom pre smrti.27

Kada su počele prve svadbe za samo jedan dan u San Francisku i LosAnđelesu bili su sklopljeni brakovi nekoliko desetina parova istog pola. Pažn-ju je skrenulo i kolektivno venčanje u gradskoj većnici Palm Springsa gde sevenčalo dvadesetak gej i lezbejskih parova a ceremoniju je obavio gradonačel-nik i sam homoseksualac. U sledeće tri godine, kako se procenjuje, u Kali-forniji se može očekivati više od 100 hiljada brakova istog pola28.

Talas pozitivnih promena se u Kaliforniji nije završio omogućavanjemslapanja brakova istopolnim partnerima. Naime, kalifornijski Vrhovni sud jeodlučio29 u avgustu 2008 da lekari u toj državi više ne smeju da diskriminišu


26 Venčale se posle 55 godina veze, autor: A. P. Alo!, Strana: 8, 18.06.200827 izvor: http://www.hotmoviesforher.com/2228/our-blogs/den-of-d-bauchery/sad-

news-del-martin-died/28 Leto ljubavi u Kaliforniji, Autor: Slobodan Pavlović, Večernje Novosti, 19.06.2008

Strana: 2429 Rex Wockner, Calif. Supremes: Doctors can’t discriminate against gays,

NATIONAL NEWS #33, 25 August, 2008

homoseksualce zbog svog ličnog neodobravanja homoseksualnosti. To pravi-lo je izvedeno iz odluke u slučaju Gvadalupe “Lupite” Benitez iz Oušnsajda,mesta u okrugu San Dijego kojoj je odbijena intervencija u pogledu veštačkeoplodnje u Ženskom medicinskom centru Severne obale a koja je jedina takvainstitucija pokrivena njenim šemom zdravstvenog osiguranja. Lekari iz teustanove su izjavili da njihova hrišćanska uverenja ne dozvoljavaju da izvršeoplodnju Benitezove. Vrhovni sud je odlučio da Ustav ne dozvoljava neoprav-danu diskriminaciju na osnovu religijskog uverenja. “Pogrešno i šokantno jeda da neki lekari smatraju da im njihova religijska uverenja dozvoljavju dazanemaruju zakon i diskriminišu. Borba ove žene za sopstvena prava trajalaje 10 godina dok se nije završila pobedom. To je pobeda za svakoga jer svakomože da bude sledeća žrtva lekara koji bi mogli na taj način da biraju svojepacijente na osnovu svog religijskog pogleda na razne grupe ljudi ili pojed-ince”. Benitezova sada ima 36 godina i troje dece.

Inače u Los Anđelesu su početkom oktobra objavljeni rezltati istraživan-ja koji otkrivaju da je tokom tri meseca, od kada su u Kaliforniji legalizovaniistopolni brakovi, oko 11.000 parova iskoristilo ovo pravo i venčalo se30. Brojistopolnih parova u ovoj državi povećao se na 109.000, a u SAD na 14%. UKaliforniji trenutno živi oko 861.000 LGBT osoba, najviše u San Francisku -14%, Hamboltu (5.6%), Lejku (5%), Santa Kruzu (5%) i Sakramentu(4.3%). U Kaliforniji će 4 novembra biti održan referendum o amandmanuna državni ustav kojim bi se ukinila odluka Vrhovnog suda te države kojomse legalizuje istopolni brak. Tri nedavno vođenja istraživanja kalifornijskogjavnog mnjenja31 ukazuju da se 51 do 54 procenata kalifornijskih građana sabiračkim pravom protive tom amandmanu dok ga njih 40 do 42 procenatapodržava.

Njujork 2008, februarska odlukai septembarski protest

Zvanična odluka je da Njujork mora da prizna istopolne brakove izdrugih država32. Njujorški apelacioni sud je naime, 1. februara jednoglasnoodlučio da ta država mora da prizna istopolne brakove zemalja u kojima suoni dozvoljeni, dakle one sklopljene u Belgiji, Kanadi, Holandiji, Španiji iJužnoj Africi, kao i u američkoj državi Masačusets, koja je jedina američkadržava u kojoj su oni u februaru 2008 bili dozvoljeni. “Čestitamo svim


30 Institut Williams: http://www.pinknews.co.uk/news/articles/2005-9227.html 31 Rex Wockner, NATIONAL NEWS #35, 8. September, 2008.32 Reks Vokner, NACIONALNE VESTI, broj 2, 11. februar 2008 god.

istopolnim parovima koji su se zakonski venčali van države Njujork,” rekla jeDona Liberman, izvršni director Njujorške unije za građanske slobode, kojaje pokrenula ovaj slučaj u sudu. „Sada se smatrate venčanim i u Njujorku.“Potupak je iniciran slučajem Martinez protiv okruga Monro 2005 god, koji jeu ime Patriše Martinez, pokrenula u sudu radnica Koledža zajednice Monrou Ročesteru. Martinez se venčala sa Lizom Golden u Ontariju, Kanada apotom joj nije bilo dopušteno da doda njeno prezime kao i da je doda svomplanu za zdravstveno osiguranje. Slučaj se bavio samo time da li se davnouspostavljeno “pravilo priznavanja braka” primenjuje na istopolne brakove.“Ako je brak važeći u državi ili okrugu u kom je sklopljen, onda je po nju-jorškom zakonu obavezno priznavanje tog braka,” izjavio je Artur Ajzenberg,direktor za pravna pitanja Njujorške unije za građanske slobode. “Ovaj slučajuključuje direktnu primenu tog principa.” U Kanadi nije potrebno imatidržavljanstvo ili boravišnu dozvolu da bi ste se venčali, tako da su mnogiamerički istopolni parovi prelazili granicu da bi se venčali, a često su tamoostajali samo jedan dan.

Na stotine aktivista/kinja je 14 septembra organizovalo marš, inače popeti put za redom, preko Bruklinskog mosta u Njujorku zahtevajući dadržavni Senat požuri sa legalizacijom gej brakova. Iako je ta država u febru-aru usvojila zakon kojim se legalizuju istopolni brakovi, Senat ga još uvek nijeratifikovao. Trenutno, njujorška LGBT populacija ne može da se venčava usopstvenoj državi, već ta prava ostvaruje u Kaliforniji, Masačusetsu, Španiji iliJužnoafričkoj republici33.

Konetiket

U američkoj državi Konetiket Vrhovni sud je objavio svoju istorijskuodluku 10 oktobra 2008 a zabeležen je i sat donošenja te odluke: 11:3034.Bazirajući se na odredbi o jednakoj zaštiti iz Ustava te američke države, sudi-je su odlučile da je do tada postojeće istopolno partnerstvo diskriminatornainstitucija tako da pravno shvatanje braka koje je postojalo u toj državi


33 http://www.divamag.co.uk/diva/update.asp#4624 34 U Harfordu, Konetiketu, 10 oktobra Vrhovni sud je odobrio istopolnim parovima

pravo da se venčavaju. Odluka se bazira na odredbi Ustava te države o jednakoj zaštititako da su odlučili da je postojeća građanska zajednica diskriminatorna i da brak mora daodražava savremenije uvažavanje položaja onih kojima je neophodna ustavna zaštita.

http://www.courant.com/news/politics/hcu-gaymarriage-1010,0,7812756.storyhtt p: / /www.courant .com/news/poli t ics /hc-mar riage-pol l ,0 ,1814562.pol lh t t p : / / w w w . c o u r a n t . c o m / v i d e o / ? s l u g = h c - g a y m a r r i a g e r u l i n g - w nhttp://www.courant.com/news/politics/hc-gaymarriage-sg,0,4803956.storygallery

moralo da se promeni da bi bolje odrazilo uvažavanje prava onih koji suovlašćeni da dobiju ustavnu zaštitu.”Tumačenje odredaba Ustava naše državeu skladu sa čvrsto ustanovljenim načelom jednake zaštite, vodi neizbežno dozaključka da su istopolni parovi ovlašćeni da se venčavaju po svojom volji iodluci kao i svi drugi”, odlučila je većina sudija Vrhovnog suda te države. “Uslučaju suprotne odluke morali bismo da primenjujemo jedan kompletustavnih odredaba na homoseksualne osobe a drugi na heterseksualne.”35

Oduka Vrhovnog suda će stupiti na pravnu snagu 7 novembra36. Kao ni uslučaju druge dve američke države, Kalifornije i Masačusetsa (a i u Kanaditakođe) gde su odzvoljeni istopolni brakovi, ni u Konetiketu ne postojiklauzula ekskluziviteta tako da nema osnova za isključivu dostupnost toginstituta samo državljanima Konetiketa.

U izjavi koja je objavljena samo koji minut posle objavljivanja te odluke,guvernerka M. Jodi Rell je rekla da se ona lično ne slaže sa tom odlukom, alida će je podržati. Rekla je još i to da je bila ponosna kada je 2005 potpisalazakon o građanskoj zajednici koji je bio prvi američki zakon te vrste koji jeusvojen bez prethodne sudske odluke, kada je smatrala da je taj zakondovoljno i “ravnopravan i pravedan.” “Vrhovni sud je odlučio, ali ja ne veru-jem da njihov današnji glas odslikava većinsko mišljenje građana Konetiketa.Ipak, ja sam takođe čvrsto uverena da bi pokušaji da se ta odluka ospori, bilozakonski, bilo amandmanima na državni Ustav, bile neuspešni. Zbog toga ćupoštovati donetu odluku.

Upravo zbog tog diskutabilnog većinskog stava građana te države, radisnimanja stanja javnog mnjenja o odluci Vrhovnog suda te države o istopol-nim brakovima, Hartford Courant/University of Connecticut je organizovaosondiranje javnog mnjenja stanovnika te države37. Rezultati objavljeni 20oktobra su pokazali da ipak većina od 53% podržava oduku Vrhovng sudadok se 42% ne slaže sa njom. 72% glasača Demokratske stranke je podržava-ju dok joj se protivi 69% republikanaca38.

Doneta odluka države Konetiket ima izgleda da bude konačna sudskapresuda jer se bazira na ustavu jedne države a ne na Ustavu SAD. Inače, taj


35 Mark Spencer, Alaine Griffin and Daniela Altimari, High Court Grants Gay Mar-riage Rights. http://www.courant.com/news/politics/hcu-gaymarriage-1010%2C0%2C7812756.story or http://tinyurl.com/3ppxtj

www.Courant.com36 Istopolni brak je legaan u Kaliforniji, Masačusetsu, Belgiji Kanadi, Holandiji,

Južnoj Africi i Španiji a postaće legalan u januaru i u Norveškoj.37 Istraživanje je obuhvatilo 502 odrasla tanovnika te države. 38 Rex Wockner, NATIONAL NEWS #41, 20 October, 2008

slučaj je dospeo do Vrhovnog suda Konetiketa kada je osam istopolnih paro-va nezadovoljnih postojećom mogućnošću sklapanja građanske zajednice,započelo slučaj “Kerrigan protiv državnog komesara za javno zdravlje”, jer imje matičar grada Medisona uskratio 2004 licencu za brak, sledeći uputstvadobijena iz kancelarije državnog tužioca. Jula 2006 Vrhovni sud je odlučio dapostojeća mogućnost sklapanja građanskih zajednica već omogućava svaprava i zaštitu kao i brak. Parovi su se onda žalili na tu odluku pa je u maju2007 održano tročasovno saslušanje pred Vrhovnim sudom.

Advokat Bennett Klein, koji je zastupao te parove naveo je da institutgrađanskog braka predstavlja manje prestižnu i manje privilegovanu instituci-ju. Klein je takođe naveo da su ti parovi diskriminisani po osnovu svoje seksu-alne orijentacije. Pravna kompanija iz Bostona GLAD (“Gay & Lesbian Advo-cates & Defenders”) podnela je niz dokumenata kao dokaz da je istopolni braki osnovno pravo i zaštita od seksualne i ne seksualne diskriminacije. Ali argu-ment koji je izgleda privukao najviše pažnje sudija je da li nečija seksualna ori-jentacija predstavlja “klasni status” koji im daje pravo na povećanu zaštitu zbogpostojanja istorijski dugotrajne diskriminacije i političke nemoći. Prelomno jebilo da li će sudije odlučiti da gejevi i lezbejke spadaju u takav klasni status jersu tada morali da intenzivnije ispitaju državne motive da pažljivo odvaga pos-tojeće razlike između građanske zajednice i braka, da li one imaju opravdanje ida li stvarno treba da budu održane. Isti takav tip analize prezentiran je odstrane advokata GLAD-a koji su podržavali 2003 odluku Vrhovnog sudaMasačusetsa kojom je omogućio istopolnim parovima da se venčavaju. Tomprilikom je pomoćnica Državnog tužioca Jane R. Rosenberg ponovo je iznela dasu istopolni parovi tretirani od strane države na fer način jer im ni jedno pravonije oduzeto time što im je dodeljeno pravo da sklapaju građanske zajednice ane brakove jer je razlika uglavnom samo u terminu. “Nema ništa na svetu štobi impliciralo da su građanske zajednice ma na koji način inferiornija.’’

Interesatno je da je istovremeno sa donošenjem odluke u Konetiketu,vođena rasprava preko okeana u Irskoj, pa su argumenti i kontraargumetnirazmenjivani u oba pravca preko Okeana. Rasprava u Irskoj je imala izrazitonegativan stav rema predloženom Zakonu o istopolnim partnerstvima sma-trajući ih nedovoljnim i diskrinatorskim rešenjem u situaciji kada je LBTljudima potreban pravi brak. Irci su institut istopolnog partnerstva kaouskraćivanje prava na brak tom prilikom čak uporedili sa nekadašnjom seg-regacionističkom politikom Južne Afrike39.


39 Áine Ryan, Civil Partnership Bill likened to segregation law in South AfricaIrish Times, Monday 20 October 2008. The government’s Civil Partnership Bill was com-pared to past segregationist policies in South Africa at the annual Turas na mBan gather-ing (Journey of women) held in Westport, Co Mayo at the weekend.

Ali podgrejana emotivna rasprava o gej braku nije time završena. Pošto jeSud odlučio da omogući istopolnim parovima da se venčaju protivnici moguda zahtevaju donošenje ustanovg amandmana kojim bi se zabranilo sprovođen-je te odluke. Isto se dešava trenutno u Kaliforniji gde će glasači te države 4novembra moći da glasaju da li će Ustav te države zabranjivati istopolnebrakove pošto ga je nedavno Vrhovni sud te države odobrio. U Konetiketu jepitanje da li će se odobriti održavanje ustavne konvencije. Oni koji to podržava-ju u stvari traže da Ustav dozvoli direktnu inicijativu koja bi otvorila vrata pro-tivnicima istopolnog braka da zahevaju zabranu tog braka40. 28 septembraodržan je javni skup organizovan od strane konzervativnog Instituta za prod-icu ispred Kapitola te države a kontra skup organizovan sa suprotnim stavovi-ma od strane organizacija GLAD i Love Makes A Family 10 oktobra.

Kuda dalje: izjava predsedničkog kandidata

Američki predsednički kandidat Obama podržava državno priznanjeistopolnog braka41: “Kao Vaš predsednik, upotrebiću oštar jezik da bih nat-erao federalne države da istopolni brak tretiraju u skladu sa svojim zakonimao porodici i o usvajanju dece,” rekao je Obama. “Ja lično verujem da sugrađanske zajednice najbolji način za obezbeđivanje jednakog tretmana. Alitakođe smatram da savezna vlada ne bi trebala da stoji na putu federalnihjedinica koje žele same da odluče kako da najbolje postignu jednakosthomoseksualnih i lezbejskih parova – da li putem porodičnog partnerstva,građanske zajednice ili građanskog braka.” ”Nikada neću praviti kompromisu pogledu svoje obaveze postizanja jednakih prava za sve LHBT Amerikance.Ali neću biti mi gluv za glasove onih koje još treba ubeđivati. To je zadatakkoji moramo da uradimo da bi mogli zajednički da idemo napred. To je teško,izazovno i neophodno.”

The End: ljubavna priča dve žene i rođenje njihovo četvoro dece42

Istopolne porodice su odraz nastojanja istopolno orijentisanih osoba dau svojim životima ne budu lišeni porodice, roditeljstva i svega onoga što značistabilna, monogamna, emotivna/seksualna, društveno i pravno regulisana


40 Copyright © 2008, The Hartford Courant41 3. mart 2008 god. MEĐUNARODNE VESTI, broj 8, Autor- Reks Vokner42 R. Bulatović, Lezbijska ljubavna bajka krunisana s dva para blizanaca, 24 sata,

31.07.2008 Strana: 6

konvencionalna zajednica. Ne postoji nikakav uverljiv dokaz o povezanostipada nataliteta usled omogućavanja licima homoseksualne orijentacije daozakonjavaju svoje zajednice niti je bilo kakav pad uočen u nekoj od pomenu-tih zemalja koje pravno priznaju istopolna partnerstva43. Ne samo što porod-ica nije uništena ili obezvređena omogućavanjem pravne priznatosti drugimvidovima porodičnih zajednica, već je naprotiv, kao institucija ojačana timešto se većem broju ljudi omogućava pravna stabilnost i prednosti porodičnogživota. U Americi kao i u evropskim zemljama niskog nataliteta istopolnezajednice su zapravo identifikovane kao još jedan demografski snažan poten-cijal za stvaranje i podizanje potomstva koji zavređuje da bude podržan a nebezrazložno osujećivan ili diskriminisan. U Americi i Evropi je pravno reg-ulisana ta pojavu kao odraz zaštite i unapređenja ljudskih prava seksualnihmanjina ali i kao mera podsticanja rađanja, uočavajući i priznajući ne maledemografske kapacitete takvim zajednicama. Brojna istraživanja koja se većtri decenije vrše u Americi i Evropi, nedvosmisleno dokazuju da je kvalitetroditeljstva a ne seksualni identitet roditelja suštinski činilac efikasnogroditeljstva i to je ono što je važno za dobrobit dece44.

Veštačkom oplodnjom lezbejke Karen Vesolovski i Marta Padžet istogdana su na svet donele po par blizanaca, ali iako su ih rodile različite žene, ovadeca imaju iste roditelje. Za njihovo začeće iskorišćena je sperma istog dona-tora, a jajne ćelije samo jedne od njih dve. Posle oplodnje po dva embrionabila su usađena u svaku od žena. Ovaj način da se ostane u drugom stanju bioje poslednji pokušaj ovih lezbejki da posle tri godine dobiju potomstvo. “Mojbiološki sat je kucao. Mnogo novca smo potrošile na različite pokušaje začećai već smo bile na izmaku snage. Pokušale smo bukvalno sve što su nam lekaripredložili i, kada smo već bile na korak da odustanemo, Marta mi je ponudi-la implantaciju svojih jajnih ćelija. Pomislila sam: “Zašto da ne?”,” kaže KarenVesolovski (42), koja radi kao terapeut. Posle devet meseci Marta je rodilaSofiju i Aleksa, a Karen Sijenu i Endrua. Njihova ljubavna priča počela je preosam godina, dok su zajedno radile u Domu zdravlja u Hemetu u Kaliforni-ji. U početku su bile samo prijateljice, ali taj osećaj je vremenom prerastao u


43 ” Franko Grilini, odbornik levog centra je rekao da Italija nema zbog čega da seplaši jer 20 evropskih zemalja već ima “mnogo radikalnije” zakone. “Ni jedna od ovihzemalja nije videle da su se obistinile apokaliptične prognoze u vezi sa sudbinom tradi-cionalne porodice”, rekao je on. “Nasuprot tome, Danska, prva zemlja u kojoj je uvedenbrak između homoseksualaca, ima veću stopu rađanja od Italije.”

44 Nema razlike u vaspitanju dece koju podižu lezbejski parovi od dece iz heterosek-sualnih parova, Gender Identity Clinic at Charing Cross Hospital, London, 7 October2006. Labris web [email protected]> 11/05/2007, Istopolno roditeljstvo je podjed-nako dobro...Izvor: gay.com

nešto više. Interesantno je da Marta iz braka s bivšim mužem Dejvidom većima desetogodisnju ćerku Juliju. “Posle razvoda sam izlazila sa muškarcima ini na kraj pameti mi nije bilo da se zaljubim u ženu. Onda sam srela Karen isve se promenilo”, kaze Marta Padžet (38), medicinska sestra. Njih dve suzahvalne okolini što ih nije osuđivala zbog odluke da imaju zajedničku decu.“Bile smo presrećne kad nam je lekar saopštio da smo trudne. Od početka jepostojala velika šansa da rodimo blizance. Trenutak kada smo na ultrazvukuugledale četiri mala srca kako kucaju ne opisuje se rečima”, izjavila je Marta.

DODATAK

Glavni elementi Zakona o građanskim pravima iz 1964 god.

Dokument I

Zabranio je nejednaku primenu zahteva za registraciju glasača i nije ukin-uo testove pismenosti, koji su se ponekad koristili da bi se diskvalifikovaliglasači koji su afrički Amerikanci i siromašni belci. “Dužnost sudije, koji jenaimenovan na osnovu ovog dela zakona, će biti da odredi što je moguće predatum održavanja sudske rasprave o predmetu i da na sve načine doprineseubrzavanju rešenja predmeta”.

Dokument II

Zabranio je diskriminaciju u hotelima, motelima, restoranima, pozorišti-ma, kao i u svim drugim javnim institucijama koje su uključene u trgovinuizmeđu država; izuzeo je privatne klubove i nije definisao termin “privatni.”

Dokument III

Zabranio je državnim i opštinskim upravama da uskraćuju ljudima prist-up javnim objektima na osnovu njihove rase, vere ili ethičkog porekla.

Dokument IV

Podstakao je ukidanje rasne segregacije u državnim školama i ovlastio jedržavnog tužioca SAD-a da pokreće sudske postupke u cilju sprovođenjaovog zakona.


Dokument VI

Sprečio je diskriminaciju državnih institucija koje dobijaju finansijskasredstva od saveznih organa. U slučaju da se utvrdi da neka institucija kršipropise iz Dokumenta VI, ona može da prestane da dobija finasijska sredstvaod saveznih organa.

Dokument VII

Dokument VII ovog zakona, koji je izložen kao podpoglavlje VI poglavl-ja 21 u 42-gom Zakoniku SAD-a iz 2000 god, zabranjuje poslodavcima, kojeovaj zakon pokriva, da vrše diskriminaciju na osnovu rase, vere, pola iethičkog porekla (vidi 42-gi Zakonik SAD-a. § 2000e-2.) Maltretiranje part-nera istog pola je zabranjeno Dokumentom VII (Oncale protiv akcionarskogdruštva Sundowner Offshore Services, 523 U.S. 75 (1998), 118 S.Ct. 998).Dokument VII takođe zabranjuje diskriminaciju pojedinca zbog njegovog ilinjenog druženja (veze) sa pojedincom određene rase, boje, vere, pola ilietničkog porekla. Poslodavac ne može da vrši diskriminaciju neke osobe zbognjegovog ili njenog druženja (veze) sa osobom druge rase, kao što je to naprimer bračna veza između osoba različitih rasa (Parr protiv Woodmen of theWorld Life Insurance Company, 791 F.2d 888 (11th Cir. 1986)). Uprkos gen-eralne zabrane diskriminacije u oblasti zaposlenja, poslodavci koje ovaj zakonpokriva mogu da vrše diskriminaciju na osnovu vere, pola ili etničkog porekla(ali ne na osnovu boje kože ili rase) onda kada su vera, pol ili etničko porek-lo bona fide profesionalna kvalifikacija koja je opravdano neophodna za nor-malno funkcionisanje određenog biznisa ili preduzeća. Da bi dokazaoodbranu Bona Fide profesionalnih kvalifikacija, poslodavac mora da dokažetri elementa: direktnu vezu između pola i sposobnosti za obavljanje obaveza izadataka na poslu, da se Bona Fide profesionalna kvalifikacija odnosi na“suštinu” ili “glavni zadatak poslodavčevog biznisa,” i nepostojanje manjerestriktivne ili razumnije mogućnosti (automobilski radnici protiv JohnsonControls, Inc., 499 U.S. 187 (1991) 111 S.Ct. 1196). Izuzetak Bona Fide pro-fesionalne kvalifikacije je veoma mali izuzetak generalne zabrane diskrimi-nacije na osnovu pola (Dothard protiv Rawlinson, 433 U.S. 321 (1977) 97S.Ct. 2720). Nije dovoljno da mušterija ili poslodavac preferiraju pojedincaodređene vere da bi se utvrdila Bona Fide profesionalna kvalifikacija (Komisi-ja za mogućnost jednakog zapošljavanja protiv Kamehameha škole – imanjeBishop, 990 F.2d 458 (9th Cir. 1993)).

Dokument VII omogućava bilo kom poslodavcu, radnoj organizaciji,odboru za zajedničko rukovođenje radom ili agenciji za zapošljavanje zaobi-


laženje “nezakonite prakse u oblasti zaposlenja” u slučaju svih osoba koje suuključene u rad komunističke partije SAD-a ili bilo koje druge organizacijekoja, na osnovu Zakona o kontroli subverzivnih aktivnosti iz 1950 god, morada se kod Odbora za kontrolu subverzivnih aktivnosti registruje kao organi-zacija u kojoj se preduzimaju komunističke aktivnosti ili koja izgleda kaokomunistička. Delimični ili potpuni izuzeci u odnosu na Dokument VII začetiri vrste poslodavaca su sledeći:

- Savezna vlada; (Komentar: Zabrana diskriminacije u oblasti zaposlen-ja, po Dokumentu VII, sada važi i za saveznu vladu - po 42-omZakoniku SAD-a, deo 2000e-16)

- Indijanska plemena - Verske grupe koje obavljaju posao koji se odnosi na aktivnosti grupe,

uključujući i institucije koje su vezane za obrazovanje; - Bona fide neprofitne privatne članske organizacije.Komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja (EEOC), kao i izvesne

državne institucije za praksu pravičnog zapošljavanja (FEPA) primenjujuDokument VII (vidi 42-gi Zakonik SAD-a § 2000e-4). Komisija za jednakemogućnosti zapošljavanja i državne institucije za praksu pravičnog zapošlja-vanja ispituju, posreduju i mogu da pokrenu sudske postupke u ime radnika.Sve države, osim Arkanzasa i Alabame, imaju jednu državnu instituciju zapraksu pravičnog zapošljavanja. Dokument VII takođe obezbeđuje to dapojedinac može lično da pokrene sudski proces. Pojedinac mora Komisiji zamogućnost jednakog zaposlenja da podnese žalbu zbog diskriminacije u rokuod 180 dana od dana kada je saznao za diskriminaciju. U suprotnom, možeda izgubi pravo na pokretanje sudskog procesa. Dokument VII važi samo zaposlodavce koji zapošljavaju 15 ili više radnika duže od 19 nedelja tekuće iliprethodne godine.

Vrhovni sud je 1968 god. u predmetu Meritor štedionice protiv. Vinson-a,477 U.S. 57 (1986), tvrdio da je seksualno uznemiravanje diskriminacija naosnovu pola koja je zabranjena u Dokumentu VII. Dokument VII je dopun-jen zakonskim propisima kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu trud-noće, starosti i invaliditeta (vidi Zakon o diskriminaciji na osnovu trudnoćeiz 1978 god, Zakon o diskriminaciji u oblasti zaposlenja, Zakon oAmerikancima sa invaliditetom iz 1990 god).

Dokument X

Osnovao je Službu za odnose u zajednici, koja je imala zadatak da pružapomoć u sporovima zajednice koji su uključivali tvrdnje o diskriminaciji“obojenih” osoba.


Zorica Mršević, PhD.Institute of social science, Belgrade

LEGAL REGULATION OF SAMESEX PARTNERSHIP IN THE USA

The preface of the text comprises presentation of the Civil Rights Act of 1964as a landmark legislation in the United States that outlawed segregation in theU.S. schools and public places.

Based on this legacy, the history of legal recognition same sex partnershipsand marriages was profiled in nineties by the decision of the Supreme Court ofHawaii. Through different expert findings and results of researches in the courtwas proved the following: Sexual orientation of parent doesn’t represent a cir-cumstance that disqualifies such people a priori from being good, successful,responsible and suitable parents, full of suitable parental warmth and love; Gayand lesbian parents as well as same-sex couples have all the preconditions to rearchildren who are happy, healthy and well-adapted; Gays and lesbians as well assame-sex couples should have license to adopt children, take tutelage over themand to care for them and bring them up as healthy children, because it has beenproved that they are capable of providing them necessary care; they are as muchcapable to be suitable parents as different-sex couples are. It hasn’t been provedthat any more relevant differences in child rearing will originate as a result of thefact that the same-sex parents and not different-sex parents reared them.

The author presented various research data showing that the same-sex par-ents’ community is the most similar to community composed of one biologicalparent of the child while the other one is stepfather or stepmother or child’s auntor uncle. These are the family communities that have proved in practice as sta-ble and totally adequate for child’s development. Therefore they should beallowed to the same-sex partners too, because they offer to children more com-plete family than single-parent family. Researches prove that single parents,adopted child parents, lesbian mothers and gay fathers, as well as same-sex cou-ples can create family atmosphere and raise healthy and well-adapted children.

The third part of the text presented the contemporary development of thesame sex marriages. In California, the state Supreme Court decided in May ina historic ruling that gays and lesbians have a constitutional right to marry. Thejustices said the state’s ban on same-sex marriage violates the “fundamental


constitutional right to form a family relationship.” Moreover, doctors can’t dis-criminate against gay people because they disapprove of homosexuality, the Cal-ifornia Supreme Court ruled unanimously Aug. 18. The ruling came in the caseof Benítez in San Diego County, who was denied assistance in getting pregnantby North Coast Women’s Care Medical Group, the only such facility covered byher insurance plan. Doctors at the group claimed their Christian beliefs prevent-ed them from inseminating Benítez. But the court declared that constitutionalprotections for religious liberty do not excuse unlawful discrimination.

Gov. David Paterson of New York has told state agencies to recognize same-sex marriages performed in states and countries where they are legal, becausefailing to recognize gay marriages would violate the New York’s human rightslaw, That decision says that legal same-sex marriages performed in other juris-dictions are entitled to recognition in New York. Considering this decisions as notenough, hundreds of people marched across the Brooklyn Bridge Sept. 14 in sup-port of marriage equality for same-sex couples. The New York state Assembly haspassed a bill to legalize same-sex marriage but the measure has stalled in thestate Senate. New York state recognizes the marriages of same-sex couples whomarry in states and countries where they can — California, Massachusetts, Bel-gium, Canada, the Netherlands, Spain and South Africa.

Same-sex couples won the right to marry in Connecticut in a historic rulingby the decision of the Supreme Court in October 2008. Citing the equal protec-tion clause of the state constitution, the justices ruled that civil unions were dis-criminatory and that the state’s “understanding of marriage must yield to amore contemporary appreciation of the rights entitled to constitutional protec-tion. “Interpreting our state constitutional provisions in accordance with firmlyestablished equal protection principles leads inevitably to the conclusion that gaypersons are entitled to marry the otherwise qualified same sex partner of theirchoice,” the majority wrote. “To decide otherwise would require us to apply oneset of constitutional principles to gay persons and another to all others.” Thecourt’s ruling today will likely be the final judicial judgment in the case becauseit is based on the state constitution, rather then the U.S. constitution.

But the often emotional, contentious debate over gay marriage is far fromover in the United States of America.

Key words: Civil Rights Act, legalization of same sex marriage, California,Connecticut, New York, Massachusetts, demographic capacity of same sex fam-ilies


Uv Odu Pravo Sad

Documents

Transcript of Uv Odu Pravo Sad