UTORAK, 4. april 2017 , broj 7127, godina XX

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR) www.danas.rs

GLA

VNI P

RO

GR

AM

|Vel

ika

scen

a Lj

ubi{

a Jo

vano

vi}

od 2

0 s

ati

02 P

OZO

RI[N

O P

ROLE

]E

17

Festival Pozori{no prole}e odr`ava se dru-gi put u [aba~kom pozori{tu, od 2. do 10.aprila. U selekciji su najbolje predstave izpro{le godine, a direktor [aba~kog pozori-{ta i selektor festivala Zoran Karaji} ukazujeda je najve}i broj predstava baziran na do-ma}im autorima, {to ohrabruje. Me|utim,obja{njava on, po{to i Sterijino pozorje, vra-}aju}i se izvornim principima, tako|e ne-guje doma}e tekstove, vodio je ra~una dane do|e do poklapanja. Uprkos svim poku-{ajima da se na festival dovede Hamlet (Ju-goslovensko dramsko pozori{te), ovaj ko-mad nikako ne mo`e biti izveden na sceni[aba~kog pozori{ta, jer je potrebna tavani-ca visine barem dvadeset metara, obja{nja-va, tako|e, selektor.

Festival zvani~no, 3. aprila, otvara Zve-zdara teatar sa komadom Du{ana Kova~e-vi}a Hipnoza jedne ljubavi – pobedni~kapredstava na festivalu u Jagodini. Ova baj-ka o ljubavi, veoma je tra`ena predstava ikarte su ve} prvog dana rasprodate, a ovo-ga puta autor je i reditelj. Od sedam pred-stava u konkurenciji iz Vojvodine dolaziSomborsko pozori{te sa Gogolandom, u re-`iji Andra{a Urbana. To je provokativnapredstava koja zavre|uje ozbiljnu pa`nju.Narodno pozori{te iz Beograda igra}e ^e-hovljevog Ivanova u re`iji Tatjane Mandi}Rigonat. Karaji} isti~e da je to pravi ^ehova ne po praksi mladih reditelja da uzmumotive od klasika i pri~aju svoje pri~e. Ju-goslovensko dramsko pozori{te predstavi}ese komadom Dragoslava Nenadi}a Pod`rvnjem, u re`iji Egona Savina, koji je u~inioustupak da se igra prema publici, a ne dagledaoci budu na sceni. Medijski veomaeksponiranu predstavu Decu radosti Mile-ne Markovi}, u re`iji Sne`ane Tri{i}, izve{}e

ansambl Ateljea 212. Predstava koja je ima-la razli~ite kritike, govori o deci komuni-zma. [aba~ko pozori{te mnogo pola`e napredstavu @ivot je san, po tekstu Pedra Kal-derona u re`iji Aleksandra Luka~a. Srpskonarodno pozori{te iz Novog Sada dolazi samnogoo~ekivanom predstavom Na Drini}uprija, u adaptaciji i re`iji Kokana Mlade-novi}a. Ona }e, zbog scenskih zahteva, bi-ti odigrana u sportskoj hali Trgovinske {ko-

le. Istog dana, u nedelju 9. aprila, u [aba~-kom pozori{tu, van konkurencije se igrapredstava Na{i dragi duhovi u re`iji NikiteMilivojevi}a, sa mladim glumcima sa Aka-demije umetnosti u Novom Sadu. U osvitFestivala, u nedelju 2. aprila, gostovao jeBarski ljetopis sa predstavom Sveti i prokle-ti (tekst i re`ija Obrad Nenezi}), dok }e u~ast nagra|enih nastupiti Ma|arski nacio-nalni teatar iz Temi{vara, sa inspirativnompredstavom Hamlet, Sonet 66.

U okviru prate}eg programa na malojsceni nastupi}e Neboj{a Ili} pod radnim na-slovom Glumci – pesnici, Ljubivoje Tadi}predstavi}e ~uveni tekst Ar~ibalda Rajsa^ujte Srbi!!!, a Zijah Sokolovi} predstavi}e seMajstorskom gluma~kom radionicom. Vrloljubazan gest u~inilo je Sterijino pozorje,koje je dozvolilo javno ~itanje najboljihdramskih tekstova.

Drugi festival Pozori{no prole}e od 2. do 10. aprila u [apcu

Zvezdara teatar na otvaranju

@IRIMilena Zupan~i~ – glumica Zijah A. Sokolovi} – glumac Blagoj Stefanovski – predsednik NETA (Nova Evropska Teatarska Akcija)

SVE^ANO OTVARANJE 3. APRILAOTKRIVANJE biste Mire Stupice u Holu [aba~kog pozori{ta, Jago{ Markovi} i Gor~in Sojanovi} od 19 sati; OTKRIVANJE izlo`be Miodraga Taba~kog u Galeriji Vladislav Lalicki, Neboj{a Bradi} u 19.30 sati; Predstava Hipnoza jedne ljubavi, na Velikoj sceni Ljubi{a Jovanovi} od 20 sati.

HIPNOZA JEDNE LJUBAVIZvezdara teatar – Beograd, 3. aprila

GOGOLANDNarodno pozori{te Sombor, 4. aprila

Foto: Nikola Vukeli}

Foto: Milan \ur|evi}

IVANOVNarodno pozori{te u Beogradu, 5. aprila

SVETI I PROKLETIBarski ljetopis (Crna Gora), 2. aprilaFoto: Sergej Zabijako

u osvit pozori{nog prole}a

POD @RVNJEMJugoslovensko dramsko pozori{te – Beograd, 6. aprila

Foto: Nenad Petrovi}

utorak, 4. april 2017.

02 pozori{no prole}e 17

Po ocenama mnogih {aba~kiProle}ni festival bio je 2016.najbolji od svih manifestacija togtipa u Srbiji. Veoma zna~ajnuulogu u tome ima i Savetfestivala sa predsednikomDu{anom Kova~evi}em ieminentnim ~lanovima –prakti~no su na jednom mestunajzna~ajniji pozori{ni poslenici.Zbog {irokog auditorijuma ijavnosti potrebno je ukazati nakriterijume za odabir predstava.

To je najjednostavnije ali inajte`e. Predstave moraju bitinajbolje u svim segmentima, odteksta, glume, re ije, scenografije,kostima, muzike do dizajna svetla,svi ti elementi moraju bitiukomponovani. Naravno,predstave moraju biti i gledljive.Na drugim festivalima vrednuju sepojedini segmenti, gluma, re ija, isli~no. Na Prole}nom festivaluvrednuje se godi{nja produkcija, ane po pozori{noj sezoni. Festival jei dobro pozicioniran. Nalazi seizme|u Sterijinog pozorja, gde jezastupljena doma}a drama, iU i~kog festivala koji imaregionalni karakter. Vrednovano jevi{e od 40 predstava, a ohrabruje{to su najvi{e prisutne doma}edrame i autori na srpskom jeziku.Tako|e, zna~ajno je {to je iriinternacionalan, sastavljen odeminentnih pozori{nih poslenika,tako da ne}e biti dobro poznatihzameranja o prote iranju –obja{njava za Danas direktor[aba~kog pozori{ta i selektorfestivala Pozori{no prole}e ZoranKaraji}.

S obzirom na sveukupnadru{tvena kretanja, zna~ajnapomeranja i smanjenjainteresovanja za kulturu iumetnost, gde se nalazipozori{te danas?

– Kona~no se vra}amo sebi.Poslednjih godina smo lutali,prenosili i trpeli razli~ite uticaje i{kole, imitirirali druge, na primernema~ki savremeni teatar. To jesasvim pogre{no, zasavremenost potrebna nam jena{a tradicija, a imamo dovoljnosopstvene i vredne pozori{neba{tine, da mo`emo dakvalitetno i odgovorno gradimona{ savremeni pozori{ni `ivot. Utome zna~ajnu ulogu imajureditelji kao Nikita Milivojevi},Andra{ Urban, Egon Savin, KokanMladenovi}, Sne`ana Tri{i},Aleksandar Luka~... reditelji kojisu prisutni i tra`eni i name|unarodnoj sceni. Tako|e,na{i glumci dolaze iz izuzetnedobre i kvalitetne gluma~ke{kole.

Burna de{avanja u politi~kom`ivotu Srbije, ali i materijalna iduhovna kriza umnogome seprelivaju i na umetnost. Gde jemesto pozori{ta, jer onopostoji i opstaje gotovo trihiljade godina kao

nezaobilazni deo dru{tvenog`ivota?

– Pozori{te mora, kako jerekao Du{an Kova~evi}, dapotkazuje `ivot, da bude deona{e stvarnosti. Ono mora dabude kriti~no prema dru{tvenimpojavama, naravno i politici, jerako nije kriti~no onda je u ne~ijojslu`bi. A tada to nije pravopozori{te.

Evidentno je da postoji krizapublike. Kako to prevazi}i, uznapomenu da [aba~kopozori{te, u poslednjihnekoliko godina, do`ivljava dase za predstave tra`i karta vi{e?

– Kriza publike, porednema{tine i siroma{tva,uzrokovana je i novim medijskim

sredstvima i sadr`ajima.Prakti~no sve mo`e da budedostupno iz fotelje. S drugestrane u umetnosti mora da seu~estvuje, umetnost podsti~ena{u svest i do`ivljavanjestvarnosti. Katarzu jedinomo`ete do`iveti ako saose}ate sajunacima, sa ljudskimstradanjima i stremljenima.[aba~ko pozori{te ima {irokrepertoar i ambicioznepredstave. Na{ Kainov o`iljak bioje direktno preno{en na Drugomprogramu RTS, za predstavu odobrom vojniku [vejku svuda setra`ila karta vi{e, a pro{le godine,ba{ za 400. godi{njicu [ekspira,Perikle u re`iji Nikite Milivojevi}a,osvojio je ~ak 15 nagrada.Postigli smo kvalitet ukontinuitetu, sa nama sara|ujunajzna~ajniji reditelji, jer znaju daovde imaju odli~noukomponovan ansambl kojimo`e da ispuni najvi{e zahteve.

Kao i u drugim dru{tvenimdelatnostima, pozori{te je

optere}eno zakonskimre{enjima, pogotovo o zabranizapo{ljavanja. U pitanju je ~aki funkcionisanje pozori{ta?

– Najve}i nam je problemuredba o zabrani zapo{ljavanjajer su u pitanju ~itave slu`be.Nama je pravnik oti{ao u penzijui suo~eni smo sa izuzetnimproblemima. Kad nam iinspicijent ode u penziju pitanjeje kako }emo funkcionisati.Ansambl neumitno stari, petglumaca je za protekle dvegodine oti{lo u penziju, a uskoro}e jo{ njih dvoje, a mi nemo`emo da zaposlimo desetakmladih glumaca koji su zavr{iliakademiju. To mora da se razre{ijer nam sledi potapanje i kolaps, ito zbog nemara i birokratije.

[aba~ko pozori{te je, i to nesamo za vreme festivala,svojevrsni centar kulturegrada. Pokrenuli ste iizdava~ku delatnost?

– Posle ~etvrt veka odprestanka izla`enja Provincije,[aba~ko pozori{te je izdava~ozbiljnog ~asopisa za kulturu iumetnost, Kod 21. Sam naziv, adao ga je Du{an Kova~evi},govori o okrenutosti ovom veku,ovim problemima ipromi{ljanjima za budu}nost.^asopisi ove vrste su svojevrsnelokomotive kulturnog razvoja, ane treba mnogo re~i da seuverimo da su velike izdava~keku}e uga{ene. To je barometargde se sada nalazimo. Poredtoga objavljujemo i prigodnemonografije. Bitna nam je i na{agalerija Vladislav Lalicki, gdesvoje mesto imaju likovniumetnici. Za kulturu potrebno jesvakodnevno delanje, a rezultatine moraju odmah do}i, ali i samokulturno posleni{tvo je nagradaza trud.

ZORAN KARAJI]: Pozori{te se vra}a sebi

re~direktora i selektora

Pozori{te mora, kako je rekao Du{an Kova~evi}, dapotkazuje `ivot, da bude deona{e stvarnosti. Zoran Karaji}

DECA RADOSTIAtelje 212 – Beograd, 7. aprila

Foto: Igor Mandi}

NA DRINI ]UPRIJASrpsko narodno pozori{te – Novi Sad, 9. aprila u Sportskoj hali Ekonomsko-trgovinske {kole

@IVOT JE SAN[aba~ko pozori{te, 8. aprila

[EKSPIR, SONET 66Ma|arski nacionalni teatar Csiky Gergely, Temi{var, 10. aprila

u ~ast nagra|enih

Foto: Marton Biro

utorak, 4. april 2017.

02 pozori{no prole}e 17

Posebno izdanje lista DanasUrednik Dragan Sto{i}, tekstovi Dragan Erakovi}, korektura Ana Ron~evi}, prelom Zoran Spahi}

Izuzetno ambiciozni projekat [aba~ki teatarskipokret, ~iji je cilj animiranje u~enika {aba~kih{kola i aktivno u~e{}e glumaca u radu dramskihsekcija, zapo~et je ove godine. Na ovaj na~in, presvega, mladi se aktivno uklju~uju u kulturu, od~itanja knji`evnih i dramskih dela do stvaranjakvalitetne pozori{ne publike, a odnajtalentovanijih se o~ekuje da upi{u gluma~keakademije. U svih 19 {aba~kih srednjih i osnovnih{kola rade dramske sekcije sa punimanga`ovanjem glumaca [aba~kog pozori{ta.

– Osnovna ideja je da tradiciju pozori{neumetnosti nastavimo na najbolji mogu}i na~in,tako {to }emo pozori{te pribli`iti mladima.Glumci [aba~kog pozori{ta anga`ovani su posvim osnovnim i srednjim {kolama da pomognurad dramskih sekcija, a finale }e biti festival u

aprilu mesecu. @elja nam je da pozori{te postanesastavni deo `ivota mladih i da jednog dana onibudu ne samo kvalitetna publika nego }e nekood njih stupiti i na pozori{nu scenu kao glumac –ka`e Ivan Toma{evi}, glumac [aba~kog pozori{ta.

Dosad su u {aba~kim {kolama gostovaliproslavljeni {aba~ki glumci Branislav Le~i} i NinaJankovi}, a svoja iskustva i punu pomo} mladimglumcima pru`io je i Branislav Trifunovi}. [kole sutada centar doga|anja, i pokazalo se da suu~enici veoma zainteresovani za dramskostvarala{tvo. Ve} nakon Pozori{nog prole}aodr`a}e se festival dramskih sekcija {aba~kih{kola. Izuzetno je pose}en i festival dramskogstvarala{tva {aba~kih pred{kolaca. Gotovo svakivrti} nastupa sa svojom predstavom, a sala jeuvek ispunjena ~ak i preko svog kapaciteta.

[abac se mo`e pohvaliti dugom pozori{nomtradicijom i pozori{nim ivotom koji traje ve} 177godina. Po~elo je u [aba~koj gimnaziji, od dramskedru`ine Pouka, i tako kroz vekove. [aba~kopozori{te menjalo je nazive kroz razne istorijskeperiode, a zlatno doba bilo je od 1970-ih do 1990-ih godina. Tako je 1972. ustanovljen jedinstvenfestival glumca i gluma~kih ostvarenja – Sve~anostiLjubi{a Jovanovi}. Po velikanu jugoslovenskogglumi{ta i ro|enom [ap~aninu, a tako se zvalo i{aba~ko pozori{te. Svi poznati pozori{ni glumciveoma rado su dolazili na ove sve~anosti, jer jetada grad iveo pozori{nim ritmom. Jo{ seprepri~ava, na primer, kako je Rade [erbed`ijakazivao stihove u {aba~koj Mali, ina~e najpoznatijem boemskom delu gradagde su kafane otvorene cele no}i. Neki od laureata bili su Ljuba Tadi}, MiraStupica, Ru`ica Soki}, Bora Todorovi} i drugi zna~ajni glumci, i, naravno,svima je bila ~ast da u~estvuju na ovom festivalu bez premca na teritorijitada{nje Jugoslavije. Festival je trajao sve do 2000, kad je zbog te{kematerijalne situacije u kulturi uga{en. Promenjeno je i ime pozori{ta, i odtada ono nosi ime grada. Tokom vremena, do 2016, obi~no su na po~etkupozori{ne sezone igrane predstave na bazi razmene, kao revija Teatar nadobrom putu. Tako|e, [aba~ko pozori{te bilo je i doma}in nekoliko festivalaJoakim Vuji}.

Ideju za veliki festival u ovom obliku dao je Du{an Kova~evi}, pre dvegodine, kad su igrani njegovi komadi. Svih sedam dana sala je bila dupkepuna, odr`an je i simpozijum teatrologa i kriti~ara o delu Du{ana Kova~evi}a.Prvi Prole}ni festival odr`an je u aprilu pro{le godine, sa najboljimpredstavama u toku protekle godine. Posebnu va`nost daje Savet festivala,na ~ijem ~elu je Du{an Kova~evi}. On je i po~asni gra|anin [apca kome suuru~eni klju~evi grada kao i najvi{a nagrada 22. april. Kova~evi} je uvekdobrodo{ao u svome gradu, a poklonio je Narodnom muzeju pisa}u ma{inuna kojoj je stvarao svoja najzna~ajnija dramska dela. Kako se o~ekujeKova~evi} }e zvani~no otvoriti ovogodi{nji festival Pozori{no prole}e.

Ovakvog festivala ne bi bilo da nije pune podr{ke gradske vlasti, kojajedina u Srbiji izdvaja ~ak sedam odsto iz bud`eta za kulturu, {to je oko 200miliona dinara godi{nje.

– Kulturom ~uvamo na{ identitet, branimo na{e dostojanstvo prednaletima ki~a i {unda, i to jedino {to }e ostati kao ba{tina za budu}nost.Projekti u kulturi su najbolja investicija. [abac eli sebe da smatra pametnimgradom, a takav grad je onaj koji na najpametniji na~in tro{i novac,otvaraju}i prostor za stvaraoce da iska`u sve svoje kvalitete. Ovimprojektima zapo{ljavaju se kreativni ljudi, a kreativna industrija tako|edoprinosi razvoju – ka`e gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi}.

On je sve vreme prisutan u realizaciji Prole}nog festivala, kao i na drugimpoljima kulture. Posebno zna~ajno bilo je obele`avanje dva veka od dolaskaJevrema Obrenovi}a u [abac, a nedavno je formirana i Fondacija StanislavVinaver, u spomen na najevropskijeg intelektualca sa ovih prostora.

Kulturom se ~uva identitet

maloistorije

[abac `eli sebe dasmatra pametnimgradom, a takavgrad je onaj kojina najpametnijina~in tro{i novac,otvaraju}i prostorza stvaraoce daiska`u sve svojekvalitete.

Neboj{a Zelenovi}

Pribli`avanje pozori{ta mladima{aba~ki

teatarski pokret

PR

ATE

]I P

RO

GR

AM

I02

PO

ZORI

[NO

PRO

LE]

E17

Hotel Sloboda u sali Cer od 17 satiNA[I PRECI jedite sa nama – Goran Milenkovi}, 5. aprilaULICA usamljenih automobila – nagra|eni tekst Zorana Pe{i}a Sigme, 6. aprila13 PRAZNIH stolica i ne samo 13 – Marko Pejovi}, 7. aprila

Pono}ni program na Maloj sceni Branivoj \or|evi} od 23 sata

Film VREME MIRE STUPICE – autor Milan [arac, 3. aprilaGLUMCI – PESNICI – Neboj{a Ili}, 4. aprila^UJTE SRBI !!! – Ljubivoje Tadi}, 7. aprila

MAJSTORSKA GLUMA^KA RADIONICA– Zijah A. Sokolovi}, 8. aprila

Foto:

Jugo

slav R

adoje

vi}

Velika scena Ljubi{aJovanovi} od 17 sati

NA[I DRAGI DUHOVI – Akademijaumetnosti Novi Sad, 9. aprila

Galerija Vladislav Lalicki od 17 satiPROMOCIJA knjige PRVIH PET – nagra|ene drame na festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu, prire|iva~ Milivoje Mla|enovi}. Govore Milivoje Mla|enovi},Tomislav Trifunovi}, Zoran Karaji} i Grujica Veljkovi}, 4. aprila

Biblioteka {aba~ka od 18 satiPREDSTAVLJANJE edicije ARS Scene IK CLIO – Zoran Hamovi}, Neboj{a Bradi}i Ivan Medenica, 6. aprila