ACTA HERBOLOGICAVOL. 9, N° 1 (2000),69-86

UDK 631.582; 632.5Originalan naucni rad

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROVUENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROVA

Danica DRAZIC

Naucni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Drazic D. (2000): Uticaj prodoreda na zakorovljenost oranica i mogucnostsuzbijanja korova. - Acta herbologica, Vol. 9, No.1, 69-86, Beograd.

Plodored kao jedan od antropogenih faktora utice na promenu floristickogsastava korovskih zajednica u ratarskim usevima. U ovom radu zelimo da ukazemona promene floristickog sastava u ratarskim usevima kao posledicu dugotrajnenepravilne setve useva, tj. plodoreda.

Pravilna smena ratarskih useva je dobar preduslov za efikasno suzbijanjeekonomski znacajnih i otpornih korovskih vrsta, koje u velikoj meri uticu nasmanjenje prinosa gajenih biljaka.

Kljucne reci: plodored, korovska zajednica, visegodisnji korovi, divlji sirak, suzbi­janje korova.

UVOD

Sa ekonomskog (poljoprivrednog) gledista korovima se smatraju sve biljke, nesamo divlje vee i kulturne, koje protiv volje poljoprivrednika rastu zajedno sa gajenimbiljkama. U agrosferi, dakle na poljoprivrednim proizvodnim povrsinama, korov jesvaka biljka koja nije cilj uzgoja (KOJIC i SINZAR, 1985).

U toku dugog perioda specificnog nacina zivota, pod specificnim uslovima kulturneprirode, svaka vrsta korova u uzem smislu stekla je niz posebnih fizioloskih, ekoloskih,morfoloskih i drugih osobina. Svaka korovska vrsta zivi danas svojim specificnim nacinomzivota, ima svoje posebne zahteve prema spoljnjoj sredini, karakteristicno reaguje napromene spoljasnjih uslova i slicno. Sve ove promene usmerene su ka samoodrzavanju iprezivljavanju svih nepovoljnih uslova, u prvom redu onih koje stvara covek s ciljem nji­hovog suzbijanja i smanjivanja na najmanju meru stanja zakorovljenosti useva.

Jedna od bitnih karakteristika korovskih biljaka jeste u visokom stepenu izrazena sposob­nost prilagodavanja. Sposobnost prilagodavanja je u tesnoj vezi sa samoodrzavanjem korova.

Sposobnost prilagodavanja ogleda se kako u odnosu na agroekoloske uslovespoljasnje sredine tako i bioloske i ekoloske osobine gajene biljke. U ovom poslednjemslucaju prilagodenost moze biti toliko specijalizovana da se odredena vrsta korovasrece samo u odredenom usevu.

69

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, W 1 (2000),69-86

Korovske biljke ispoljavaju izvanredno veliku plasticnost u prilagodavanju SPO­

ljasnjim uslovima. Pri promenama faktora spoljasnje sredinc korovske biljke su, zah­valjujuci svojoj sirokoj ekoloskoj valcnci, sposobne da se prilagode novostvorenimuslovima, i cesto u vcoma ncpovoljnim uslovima da cvetaju, donose plod i obezbedepotomstvo. Ima niz primera koji veoma ilustrativno pokazuju ovu njihovu osobinu.

Tako muhar (Setaria glauca) na primer u usevu gustog sklopa nekog strnog zitajedva da obrazuje jedan nadzcmni izdanak. Ali u razredenom uscvu muhar se znatnojace razvija i obrazuje bokor sa vecim brojem nadzernnih izdanaka. Sto je usev rnanjegustine to su bokori muhara snaznije razvijeni, sa vecim brojem nadzemnih izdanakakoji mogu dostici visinu do 75 em. Jedan takav bokor rnoze imati i do 200 klasova i datido 10.000 plodica. I sam izgled bokora razlikuje se u zavisnosti od gustine populacijcuseva. U razredenorn usevu strnih zita ili u okopavinama bokor muhara je puzeci, zbi­jcno jastucastog izgleda. U usevu gustog sklopa izdanci muhara su uspravni.

Neverovatno izrazenu plasticnost ima pepeljuga (Chenopodium album). U nepo­voljnim uslovima suse pepeljuga obrazuje neotenicne jedinkc visinc jedva 1,0-1,5 em sa1-2 semena. Mcdutim, u usevu jedne okopavinc, na zcmljistu bogatom azotom,pepeljuga je dostigla visinu preko 3 m i obrazovala do 700.000 semena.

Vrsta korova Nase ime Broj semenski-plodovaWeed species Common name No. of seedsBidens tripartitus obicni dvozub 250Biiora radians obicna smrdljusa 100-1200Lathyrus aphaca graor 200-900Veronica triphvllos cestoslavica 400-1300Cvnodon dactvlon zubaca 1000-2000Heliotropium europaeum posunac 2100Cirsium arvense palamida 4000-6000Rumex crispus stavalj 3700-5100Sonchus arvensis poljska zorcika 6400Portulaca olaracea obicni pust 9200Daucus carota divlia mrkva 4000-10000Anthemis arvensis I poljski prstenak 4400-30000Capsella bursa-pastoris obicni tarcuzak 2000-40000Chenopodium album I pepeljuga 3100-80000Solanum nigrum I pomocnica 40000Stellaria media miziakinja 15000-25000Artemisia vulgaris crni pelen 50000-70000Erigeron canadensis hudoletnica 100000-200000Galingsoga parviflora obicna konica 300000

Znacajna osobina korovskih biljaka, koja im omogucava veliku ekspanziju u pros­toru, jeste proizvodnja ogromne kolicine semena, odnosno plodova. 0 ogromnoj pro­dukciji semena i plodova korovskih biljaka postoji dosta podataka. Medutirn, trebanaglasiti da su podaci 0 plodnosti korovskih biljaka dosta protivurecni i da zavise odtoga ~ kojim se podrucjima radi. Prema podacima KOJICA i SINZARA (1985), iKOJICA (1997), navodimo podatke 0 plodnosti nekih korovskih vrsta:

70

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYUENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROYA

Korovske biljke ne sarno da proizvodc velike kolicine semcna i plodova, vee, jeznacajnije sto semena i plodovi korovskih biljaka poseduju veoma veliku dugovecnost izivotnu sposobnost, kao i niz drugih bioloskih osobina, sto im sve omogucava prezi­vljavanje i stalno odrzavanje u datom prostoru.

Jednogodisnjost korovskih biljaka na oranicama, prcma THELLUNGU (cit.KOJIC i SINZAR, 1985), predstavlja zastitu u odnosu na primenu agrotehnickih mera,nepovoljne stadijume izazvane agrotehnickim merama, korovske vrste lakse prezive uobliku semena. Sto su agrotehnicke mere intenzivnije sve vise raste procenat terofita uodnosu na visegodisnje korove.

Kod korovskih zajednica nastaju vrlo intenzivne fluktuirajuce promene floristickogsastava. Na to uticu antropogeni faktori - obrada zernljista, dubrenje, plodored, navod­njavanje, vreme i gustina sklopa useva, primene herbicida i sl.

Za utvrdivanje zakonitosti promena u korovskim zajednicama potrebna sudugorocna i sistematska istrazivanja. Dosadasnja istrazivanja u nasoj zemlji i uVojvodini upucuju na neka saznanja 0 ovoj problematici, medutim, za egzaktnoutvrdivanje faktickog stanja nedostataje jos dosta podataka. U ovom radu zelimo daukazemo na promenc floristickog sastava korovske sinuzije u zavisnosti od dugotrajneprimene nekih agrotehnickih mera, pre svih primene plodoreda.

STOJKOVIC et al. (1975) na cernozernu u agroekoloskim uslovima Vojvodine kon­statuju da visepoljni plodored smanjuje ukupan broj korovskih vrsta kako u psenici takoi u kukuruzu u poredenju sa dvo- i tropoljnim plodoredom. Po rezultatimaLOZANOVSKOG et al. (1981) i MILOJICA (1984) cetvoropoljni plodored znatnosmanjuje broj vrsta u korovskoj sinuziji psenice u odnosu na monokulturu. KONNECKE(1967) u knjizi .Plodoredi" isticc da u specijalizovanim plodoredima sa vecim ucescernstrnih zita povccava se broj korovskih vrsta kao i njihova pokrovnost. U tim plodoredimatreba ocekivati pojavu onih korovskih sinuzija, koje se veoma tesko suzbijaju hemijskimmerama borbe (MOLNAR, 1978-1979), kao sto su: Avena fatua, Apera spica venti,Alopecurus spp. i dr. U Vojvodini i na drustvenorn i na individualnom sektoru zapaza semasovna pojava divljeg sirka kao posledica neadekvatne plodosmene i izbora herbicida.

Ako se zna, na primer, da se neki visegodisnji korovi razmnozavaju pomocu rizoma kojiIde blize povrsinskim slojevima zemljista (Sonchus arvensis, Agropyrum repens), a drugi imajupodzernne organe na vecoj dubini tCirsium arvense, Convolvulus arvensis), razume se da ce se uovimslucajevima primeniti razliciti naciniobrade zemljistau ciljunjihovogsuzbijanja. Ako se nepoznaju zivotne osobine korovskih biljaka, sto ima za posledicu necelishodnu primenu merasuzbijanja, rnoze se vrlo brzo dovestido veoma jake zakorovljenosti obradivihpovrsina.

KOUADZINSKI BLANKA et al., 1978-1979 i 1985. godine su ispitivale floristickisastav, frekvencije i brojnost korova agrofitocenoza u psenici, kukuruzu, secernoj repi,suncokretu i soji u agroekoloskim uslovima severne Backe. Na osnovu rezultata istrazivan­ja autori zakljucuju da primenom herbicida u usevima korovske sinuzije su siromasnije aopsta zakorovljenost je znazajno smanjena, ali kod svih ispitivanih useva uprkos primeneherbicida izraduju se agresivne zajednice kao nosioci masovne zakorovljenosti.

Za pravilnu primenu razlicitih mera borbe protiv korova, neophodno je solidno poz­navanje bioloskih osobina ovih biljaka, u koje sc ukljucuju kako morfolosko-anatomske,tako i fiziolosko-ekoloske osobine svake korovske vrste. Ukratko receno, problernati­ka savremene borbe protiv korova mora pocivati na naucnom poznavanju biologije iekologije korovskih biljaka. Poznavanje biologije korovskih biljaka pruza mogucnost dase lako uoci u kojim su stadijumima razvica ove biljke otporne, odnosno neotporneprema sredstvima borbe protiv njih, bilo da su u pitanju citave jedinke, bilo pak poje­dini njihovi organi (KOJIC i SINZAR, 1985).

71

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, W 1 (2000),69-86

STETE on KaRaYA

Korovi nanose poljoprivredi visestruke i ogromne stete, Nema tacnih podataka kolikota steta iznosi. Prema nekim procenama FAa iz 1967. godine (cit. KOJIC i SINZAR, 1985)stete ad korova iznose 10 % ad vrednosti svetske poljoprivredne proizvodnje. Prema nekimmisljenjima stete ad korova vece su ad steta koje su uzrokovane prouzrokovacima biljnihbolesti i stetocina zajedno. Prema jednoj analizi stete ad korova, recimo, u SAD, iznose 3,7milijardi dolara godisnje. ad svih Meta u poljoprivredi te zemlje 13 % otpada na steteuzrokovane na zemljistu (erozija i s1.), 26 % na stete ad prouzrokovaca biljnih bolesti, 10 %na stete ad stetocina, 17 % na stete ad bolesti domacih zivotinja a 34 % na stete ad korova.

Stete ad korova, kao sto je vee receno, veoma su raznovrsne i na razlicite nacine semogu manifestovati bilo pojedinacno bilo na vise raznih nacina istovremeno. Sumarnoanalizirajuci stete ad korova u poljoprivredi najcesce se mogu ispoljiti u sledecim oblicima:

• korovi smanjuju prinos gajenih biljaka i poskupljuju poljoprivrednu proizvod­nju zbog troskova aka njihovog suzbijanja;

• korovi zauzimaju nadzemni i podzemni prostor, zasenjuju i guse gajene biljke;• korovi trose velike kolicine vade i mineralnih materija iz zemljista, snizavaju

temperaturu zernljista i isusuju ga;• korovi otezavaju, a u nekim slucajevima onernogucavaju obradu zemljista, i

izvodenje agrotehnickih mera, zakorovljeno zemljiste ima manju vrednost aizbor gajenih biljaka na njemu je ogranicen;

• korovi snizavaju kvalitet poljoprivrednih proizvoda kako biljnih taka i zivotinjskih,a u nekim slucajevima predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i domacih zivotinja;

• korovi mogu biti zarista rasprostranjenja i prelazni damacini stetocina iprouzrokovaca biljnih bolesti.

Pre svega, osnovna posledica koja se ispoljava u biljnoj proizvodnji zbog prisustva ko­rovskih biljaka u usevima i zasadima, ogleda se u smanjenju prinosa gajenih biljaka. Sma­njenje zetve gajenih biljaka koje prouzrokuju korovi vrlo je velika. Taka, prema arnerickornistrazivacu TINGEYU (cit. KOJIC et al., 1972), stete koje korovi nanose biljnoj proizvod­nji za 3-12 % su vece nego stete koje izazivaju prouzrokovaci bolesti i stetocine zajedno.

Ukupni gubiciprinosa gajenih biljaka,koje izazivajukorovi, veoma su velike i u razlicitornstepenu su ispoljeni u pojedinim kulturama. Koliko iznose svetski gubici potencijalnog prinosanajznacajnijih gajenih biljaka usled delovanja korova maze se videti iz uporednog pregleda kojinavodi MAIER-BODE (1971) za stetocine, prouzrokovace bolesti i korove (Tabela 1).

Smanjenje prinosa ad strane korova stalna je pojava. Dok se druge elementarnenepogode, susa, grad, masovna pojava bolesti i stetocina javljaju povremeno, dotlekorovi deluju neprestano i sistematski. Ova nedvosmisleno ukazuje na neophodnoststalne borbe protiv korova, a u isto vreme i na teskoce aka izvodenja ave akcije.

Korovi otezavaju obradu zemljista, Korovi svojim podzemnim ogranima (rizomima,korenima i dr.) otezavaju obradu zernljista. Koreni, rizomi i drugi podzemni delovi moguu tolikoj meri prozeti oranicni sloj zemljista taka da njegova obrada bude veoma otezana.Primera radi navescemo neke norveske podatke a ogromnim kolicinama podzemnihorgana u zemljistu, Taka je pri jednom ispitivanju na 1 ha pod jecmorn nadeno podzem­nih organa gorcike (Sonchus arvensisi u tezini ad 10.030 kg, dokje njihova ukupna duzinaiznosila 760 km, a na svim rizomima konstatovano je 166.090.000 pupoljaka.

Prema rezultatima ispitivanja obavljenih u nasoj zemlji (prikazanih u Tabeli 2)maze se konstatovati da jedna ad nasih najzescih i najopasnijih korovskih vrsta Sorghumhalepense takode obrazuje ogromnu masu rizoma koji su u zemljistu rasporedeni celomdubinom oranicnog sloja. Zbog svoje velike mase i znacajne debljine rizomi ave vrste uvelikoj meri mogu da otezaju obradu zernljista. Korovi otezavaju izvodenje raznihagrotehnickih mera. Pored toga sto otezavaju obradu zernljista korovi svojim nadzem-

72

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROVLJENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROVA

nim organima, a narocito korovi povijuse (Convolvulus arvensis, Bilderdika convoluvulus,Galium aparine, vrste roda Vicia i Lathyrus i dr.) ometaju obavljanje kosidbe, mehani­zovane zetve i drugih radova. Korovi povijuse, pored toga, doprinose poleganju strnihzita, a takode otezavaju, a cesto i onemogucuju njihovo ispravljanje.

Tab. 1 - Svetski gubici prinosa pojedinih gajenih biljaka (u % od potencijalno mogucih prinosa)(cit. KOJIC i SINZAR, 1985)

Tab. 1 - Worldwide yield losses of cultivated crops in % from potentialyield (cit. KOJIC i SINZAR, 1985)

Gubici u %Loss in %

Usev

Crop StetocincProuzrokovaci

KoroviUkupni

Pestsbolesti

WeedsGubici

Diseases Total loss

Psenica / Wheat 6,0 9,1 9,8 23,8

Kukuruz / Corn 12,4 9,4 13,0 34,8

Pirinac / Rice 26,7 8,9 10,11 46,4

Krompir / Potato 6,5 21,8 4,0 32,3

Secema repa / Sugarbeet 8,3 10,4 5,8 24,5

Povrce / Vegetables 8,7 10,1 8,9 27,7

Tab. 2 - Raspored i masa rizoma Sorghum halepense u zemljistu tipa gajnjaca(po hektaru) (cit. MILOSEVIC, 1968)

Tab. 2 - Sorghum halepense rhizome distribution and mass in brown forest soilper hectare (cit. MILOSEVIC, 1968)

Dubina zemljista Tezina rizoma Duzina rizomaDepth of soil Rhizome mass Rhizome length

kglha % Mlha %0-10 4728 50,59 69510 52,5310-20 2816 30,13 39350 29,7320-30 1064 11,38 13250 10,01> 30 738 7,90 10230 7,73

Ukupno / Total 9346 100,00 132340 100,00

Pri obradi useva velike poteskoce zadaju i vrste koje imaju trnove i emergence nasvojim organima (Cirsium arvense, Rubus caesius, Xantium spinosum, Ranunculusarvensis, Caucalis daucoides i dr.). Velike smetnje u primeni agrotehnickih merapruzaju i korovi koji rastu poleglo po zemljistu obrazujuci gusti pokrivac koji se veomaintenzivno rnoze da ukorenjuje adventivnim korenima kao sto je slucaj kod vrstaCynodon dactylon - zubaca, Rubus caesius - divlja kupina, Potentilla reptans - peto­prsnica, i druge (KOJIC et al., 1975).

73

ACTA HERBOLOGICAVo!. 9, N" I (2000),69-80

Tab. 3 - Duiina podzemnih organa i bro] pupoljaka na njimakod nekih korovskih vrsta (po hektal1l)(KOVACEVIC cit. MIHALIC, 1985)

Tab. 3 - Length ofunderground pans and bud, on them in some weed species,per hectare (KOVACEVIC cit. MIHALIC, ]985)

Korovska vrsta Duzina u m/ha Broj pupoljaka po 1 ha

Weed species Length in m/ha No. of buds per 1 ha

Sonchus arvensis 10.800 760.000-166.090.000

Cirsium arvense 1.580 81.500-5.210.000

Tusillago[arfara 15.240 1.700.000-25.960.000

Polrgonum amphibium 11.140 600.000-9.100.000

Agropvntm repens 28.900 455.600-2.597.000

Stachvs palustris 10.790 5.280.000-70.000.000

Mnoge korovske vrstc stvaraju smetnje u primeni agrotehnickih mera jcr posedujujako razvijene podzcmne organe (rizome, korene i dr.) koji, kao sto je vee receno, otezavajuobradu zernljista. S druge strane, na ovim organima obrazuje se veliki broj pupoljaka izkojih se masovno razvijaju nadzemni izdanci koji takode ometaju izvodenje agrotehnickihmera nege useva. 0 duzini podzemnih organa nekih visegodisnjih korovskih vrsta kao ibroju pupoljaka koji sc na njima obrazuju ilustrativno govore podaci u tabeli 3.

STETE KOJE DIVLJI SIRAK PRICINJAVA U RATARSKOJ PROIZVODNJI

Savremena poljoprivredna nauka kod nas i u svetu, poslednjih decenija je maksi­malno usmcrena na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih i drugihgajenih biljaka.

Znacajnu ulogu u iskoriscavanju genetskog potencijala rodnosti imaju dobraagrotehnika, agrohemija, zastita od bolesti i insekata, a narocito uspesno suzbijanjckorova, koji u velikoj meri smanjuju prinos gajenih biljaka.

Prema podacima koje navodi MAIER-BODE (1971), stete koje nanose korovigajenoj biljci u Evropi iznose 15,7 %. Najveci gubici prinosa od korova konstatovani suu usevu kukuruza i na svetskom nivou oni iznose 13 %. Prema nasim podacima, najvecukonkurentsku sposobnost prema korovima ima kukuruz, a najmanju secerna repa.Smanjenje prinosa usled neblagovremenog suzbijanja korova kod kukuruza iznosi 10-20%, kod soje 23-30 %, kod suncokreta 13-30 %, a kod secerne repe 24-26 %.

Do slicnih rezultata dosao je ZIMDAHL (1971). Kod istog intenziteta zakorov­ljenost vise je smanjen prinos secerne repe u odnosu na soju, a najmanji gubitak pri­nos a bio je kod kukuruza.

S obzirom na brzu ekspanziju divljeg sirka, njegove rnorfoloske i ekoloske karak­teristike, smanjenje prinosa gajene biljke uzrokovano njegovim prisustvom, premapodacima WILLHAUSENA (1961), iznose oko 50 %, a ponekad i znatno vise. U use­virna gustog sklopa, manja je rizomska i nadzemna masa divljeg sirka, pa je i smanjenjeprinosa u usevu strnina znatno manje u odnosu na okopavine. Kod okopavina sukonkurentski odnosi gajene biljke prema divljem sirku slabiji nego u usevima gustogsklopa kao sto su psenica, jecam, uljana repica i dr.

74

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYLJENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROYA

SMANJENJE PRINOSA KUKURUZA U ZAKOROVUENOM USEVU

Prisustvo divljeg sirka u agrofitoeenozi kukuruza smanjuje prinos gajene biljke od25-75 %, zavisno od intenzitcta zakovoljenosti njive. Na smanjenje prinosa kukuruzautice masa rizoma po jediniei povrsine, Duzina rizoma od 5 em na kvadratnom metrusmanjuje prinos kukuruza za 24 %, 25 em dug rizom umanjuje prinos kukuruza za 32 %,dok rizom duzine pola metra smanjuje prinos za 35 %.

Pored duzine rizoma vclikog znacaja u smanjenju prinosa ima i starost rizoma, tj.koliko je vremenski dugo njiva zakorovljena divljirn sirkom. Stariji rizomi divljeg sirkaimaju vcccg negativnog udcla kod formiranja prinosa kukuruza. Ukoliko je njiva trigodine zakorovljcna divljim sirkom, a u smislu njegovog suzbijanja nisu preduzeteodgovarajuce mere, prinos kukuruza se smanjuje od 85 % do 97 % u odnosu na kuku­ruz gajen na nezakorovljenoj njivi. Ako ovo uzmemo u obzir moze se shvatiti do kojemere gajenje kukuruza u monokulturi na povrsinama zakorovljenim divljim sirkommoze dovesti do smanjenja prinosa kukuruza i uopste do pitanja ekonomicnosti iopravdanosti gajenja. Ovako znacajno smanjenje prinosa kukuruza rezultat jeurnnozavanja pocetne rizomske mase tokom godina, sto je dovelo do intenzivnijegiznoscnja hranljivih materija iz zemljista (u prvom redu azota), a takode do stvaranjanepovoljnih mikroklimatskih uslova (nedostatak svetlosti, povecanje vlaznosti i sma­njenje toplote zemljista).

MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROVAULOGA PLODOREDA U BORBI PROTIV KOROYA

Plodored predstavlja veoma znacajnu meru u suzbijanju korova na oranicama.Mada plodored, kao mera suzbijanja korova, ne spada u direktne mere borbe, kaokompleksna agrotehnicka mera ima veliki znacaj za smanjenje zakorovljenosti useva.Veliki broj rezultata ispitivanja pokazuje da plodored znacajano povecava prinos, aznatno smanjuje zakorovljenost useva (tabela 4).

Mehanizam delovanja plodoreda pri suzbijanju korova moze biti dvojak: fizicki ialelopatski. Pri razmatranju uticaja plodoreda na korove u praksi je, medutim, teskorazluciti kada je to delovanje fizicko a kada alelopatsko.

Mehanizam fizickog delovanja plodoreda u suzbijanju korova oslanja seuglavnom na konkurentske odnose korova i gajenih biljaka. Odnosi konkurencijeizrazavaju se u zasenjivanju ili rnehanickom gusenju korova od strane gustih useva iliuseva velike pokrovnosti, narocito ako su velike visine i bujnog rasta. Ovim nacinomstrna zita su, na primer, u stanju da potisnu mnoge korove otporne prema drugimnacinima suzbijanja, u prvom redu neke visegodisnje vrste. Fizicki mehanizam deluje isistemom obrade zernljista za dati usev (vremenom, nacinorn i intenzitetom njihovogizvodenja) kao i vremenom i gustinom setve. Tako se usled promenjenih cinilaca uslo­va u usevima vrlo uspesno mogu setvom sirokorednih jarih okopavina eliminisatimnoge zimsko-prolecne i prolecne efemere kao i ranoprolecni korovi.

Plodored ima veliki znacaj ne sarno u smanjenju broja jedinki jednogodisnjih vee ivisegodisnjih korova, kao sto je prikazano u Tabeli 5. Na osnovu ovih rezultata vidi se dapojedini plodoredi razlicito uticu na brojnu zastupljenost visegodisnjih korova. Ovo jeutoliko znacajnije ukoliko se zna da je suzbijanje ovih vrsta vrlo tesko ostalim meramaborbe, pa cak i primenom herbieida na koje su ovi korovi aktivno ili pasivno otporni.

Alelopatski nacin delovanja plodoreda na stanje zakorovljenosti i suzbijanje koro­va zasniva se na pojavi alelopatskih odnosa izmedu korova i gajenih biljaka. Tako, naprimer, ovas inhibira rastenje Sinapis arvensis i Papaver rhoeas, a raz suzbija rastenjeMatricaria chamomilla. Biljke psenice nepovoljno deluju naAnthemis arvensis, Matricaria

75

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, W 1 (2000),69-86

inodora i Holcus lanatus. Pramcnom useva u plodoredu menjaju se i odnosi praizvodnjei delovanje kolina sto za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne pramene u koravskojzajednici useva, odnosno eliminaciju pojedinih biljnih vrsta iz odredenih useva.

Tab. 4 - Uticaj plodoreda na zakorovljenost psenice (cit. GRUPCE et al., 1980)Tah. 4 - Effect of crop rotation on weed infestation in wheat (cit. GRUPCE et al., 1980)

PlodoredGodinc

ProsekCrop rotation

Year Average1966. 1967. 1968. 1969. 1970.

a) broj korovskih vrsta na 100 mZ

No. of weed species per 100 rrr'Dvopoljni

10 15 16 18 18 15,82-crop rotationTropoljni

9 12 16 14 9 12,03-crop rotationDvanacstopoljni

13 12 9 16 16 13,212-crop rotationb) broj jcdinki korovskih biljaka na 100 mZ

No. of weed plants per 100 m'Dvopoljni

2945 9185 6230 21230 6332 91842-crop rotationTropoljni

6585 11042 8048 8470 27067 122423-crop rotationDvanacstopoljni

3868 1251 4677 4065 5420 385812-crop rotation

Tab. 5 - Uticaj plodoreda na zastupljenost visegodisnjili korova (jedinki po m/)(MILIC, 1964)

Tab. 5 - Effect of crop rotation on the presence ofperennial weeds, plants per m 2

. (MILIC, 1964)

Dvopoljni TropoljniCetvoro Sedmo Osmo

Korovska vrsta poljni poljni poljniWeed species

2-crop 3-crop4-crop 7-crop 8-crop

rotation rotationrotation rotation rotation

Sorghum halepense 41,0 3,3 1,3 2,6 1,1

Cynodon dactylon 7,1 4,6 0,3 7,6 6,6

Convolvulus arvensis 6,2 3,6 1,0 2,6 2,5

Cirsium arvense 1,3 0,6 - -

Ukupno / Total 55,6 12,1 2,6 12,8 10,2

Pozitivno delovanje plodoreda u suzbijanju korava sastoji se, prema tome, usprecavanju mogucnosti prekomerne zastupljenosti i sirenja pojedinih vrsta korova inagomilavanja njihovog semena i organa vegetativnog razrnnozavanja u zernljistu sto senormalno ostvaruje pri gajenju useva u monokulturi. Smenjivanjem useva, a samim timi sistema obrade zernljista, menjaju se i agroekoloski faktori cime se uslovljava pojava

76

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYUENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROYA

sarno odredenih korovskih vrsta. Pri tome se eliminisu sve one vrste koje ne zako­rovljuju dati usev. Ovo se ostvaruje ili usled nepovoljnih uslova za klijanje semena, iliuginuca klijanaca kao i usled smanjenih mogucnosti vegetativnog razmnozavanjavisegodisnjih korova. Bilo koji od ovih nacina s jedne strane dovodi do smanjivanjabroja jedinki i vrsta korova regulisuci velicinu njihovih populacija, a s druge straneumanjuje njihovu reprodukciju cirne se umnogome smanjuje potencijalna zakorov­ljenost povrsina na kojima se plodored provodi (KOJIC i SINZAR, 1985).

ODNOSKOROVAPREMAPLODOREDU

Mnoge korovske vrste su svojim bioloskim i ekoloskim osobinama prilagodeneodredenim vrstama gajenih biljaka, odnosno odredenim agroekoloskirn uslovima usevadate gajene vrste. U vezi sa tim floristicki sastav i grada korovskih zajednica jednoguseva ili zasada odredena je s jedne strane sistemom mera obrade zernljista, a s drugestrane agroekoloskirn uslovima datog useva. Otuda se javljaju veoma znacajne razlikeu stanju zakorovljenosti useva pri njegovom gajenju u monokulturi u odnosu na gaje­nje istog useva na istim povrsinama u sistemu plodoreda.

Gajenjem useva u kratkotrajnoj ili duzoj monokulturi u toku vise uzastopnihvegetacionih perioda na istim povrsinama odrzavaju se neizmenjeni agroekoloski fak­tori koji obezbeduju veoma povoljne uslove za korovske biljke, a istovremeno mogu daimaju nepovoljno delovanje na gajenu biljku. Ovo dovodi do povecanja populacijaodredenih korovskih vrsta karakteristicnih za pojedine useve gajenih biljaka. Istovre­meno sa ovim povecava se zakorovljenost zernljista semenom korovskih biljaka. Zbogznacajne podudarnosti zivotnog ciklusa, gajene biljke i korovskih vrsta koje prate datiusev, kao i bioloskih osobina semena korovskih biljaka, ornogucena je permanentnazakorovljenost useva odredenim korovskim vrstama kao i stalno povecanje populacijetih vrsta. Pored toga primena monokulture dovodi i do nagomilavanja ostataka biljnemase gajenih biljaka i korova u zemljistu, stvaranja kolin a i medusobnog alelopatskogdelovanja korova i gajenih biljaka koje moze da bude ispoljeno na razlizite nacine.

Sa promenom useva, odnosno sa promenom plodoreda menjaju se i sistemiobrade zemljista kao i agroekoloski uslovi sredine. S obzirom na prilagodenostkorovskih biljaka uslovima spoljasnje sredine sa promenom useva i uslova sredinemenja se i kvalitativna i kvantitativna zastupljenost korovskih vrsta u datom usevu.Drugim recima korovi i korovske zajednice preduseva bivaju zamenjene drugim korovi­rna i njihovim zajednicama sledeceg useva.

Kao reakcija na provodenje plodoreda korovske biljke su se na odreden nacinprilagodile na ovu agrotehnicku meru. Prilagodenost se u prvom redu ogleda ubioloskim osobinama semena (dugovecnost, zivotna sposobnost, mirovanje,periodicnost klijanja), sirokoj ekoloskoj valenci, plasticnosti i moci prilagodavanjakorova. ZahvaljujuCi tome veliki broj vrsta korovskih biljaka siroko je zastupljen urazlicitim usevima, kako strnih zita tako i sirokorednih jarih kultura jer veoma dobramoze da podnosi plodored i promene agroekoloskih uslova koje prate promene gajenihbiljaka pri vremenskoj i prostornoj promeni useva u sistemu plodoreda.

Plodored ima izuzetno veliki znacaj u borbi protiv visegodisnjih korova.Razmatrajuci problematiku savremenih plodoreda MILOnC (1988) navodi daje

zakorovljenost useva uglavnom rezultat, pored ostalog, nepravilnog izbora preduseva idejstva plodoreda, neblagovremene i nedovoljne borbe protiv korova.

Po shvatanju KOnCA et al. (1996) u usevu kukuruza korovski deo predstavljasinuziju u kojoj je kukuruz edifikator, odnosno graditelj korovske sinuzije.

U poredenju sa razlicitim kategorijama plodoreda najstabilnija je sinuzija kuku-

77

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, ]\;0 1 (2000), 69-86

ruza gajenog u monokulturi. Plodosmena useva za razliku od monokulture utice nasmanjenjc broja korovskih vr/stakao i na opstu pokrovnost korovske sinuzije kukuruzapo istrazivanju PEKANOVIC (1978).

SINZAR et al. (1993) navode da su smene u gradi korovskih zajcdnica povezane sapromenama meteoroloskih faktora sto se ispoljava u izgledu korovske zajednice, floristic­kom sastavu, velicini korovskih populacija i s1. s tim da i zemljiste predstavlja veomaznacajan kompleks ckoloskih faktora znacajnih za zivot i rasprostranjenost korova.

Uticaj plodoreda na gradu korovske sinuzije kukuruza mozc biti fizicki, alelopat­ski iii jedan i drugi zajedno, ali u svakom slucaju vrlo veliki (MOLNAR i BELIC, 1986).

Kao posledica razlicitog intenziteta primene pojedinih agrotehnickih mera kodmonokulture i dvopoljnog plodoreda javljaju se velike razlike u stepenu zakorovijenosti.

Promene u floristickorn sastavu korova pod uticajem razlicitihmera, posebno primeneherbicida, su fluktuirajuce smatraju LOZANOVSKI, MIJATOVIC i LOZANOVSKI cit.KOVACEVIC (1984). Korovska zajednica u sintaksonomskorn smislu ostaje nepro­menjena bez obzira da li se kukuruz gaji u monokulturi ili dvopoljnom plodoredu.

S obzirom na intenzitet primene pojedinih mera u ova dva sistema gajenjapojavljuju se velike razlike u stepenu zakorovijenosti.

Plodoredi, pa cak i dvopoljni kao plodored sa najmanjim brojem polja, imaju poz­itivan uticaj u smanjenju zakorovljenosti po navodima STOJKOVICA, LOZANOV­SKOG i MILOJICA cit. MOI:NAR, (1986) i KOVACEVICA (1989).

Rezultati KOVACEVICA (1989) pokazuju da je veci broj izniklih korova preprvog medurednog kultiviranja dobijen u monokulturi nego u dvopoljnom plodoredu.Posle drugog medurednog kultiviranja u monokulturi kukuruza, broj jedinki korovaopada vise nego za polovinu, ali postojeci korovi dobijaju vecu masu za 1/23 time posta­ju jaci kompetitori kukuruza.

Posle nekoliko godina monokulture kukuruza poCinjy da se izdvajaju korovi nakoje siabo deluju herbicidi MIHALIC, 1985, KOVACEVIC, 1992).

Gajenje kukuruza u monokulturi usled ceste primene herbicida slicnog ili istogspektra sa sirokim dejstvom na terofite u korovskoj sinuziji dovodi do vece zakorov­ljenosti vrstama iz fam. Poaceae, posebno najotpornijih visegodinjih (BOZIC, 1974;MIHALIC, 1976; LOZANOVSKI, et al., 1980; DRAZIC, 1985, 1986; STEFANOVIC,1987; KOVACEVIC, 1989, 1993). Medu visegodisnjim vrstama svakako je najopasnijanajagresivnija Sorghum halepense Pers. koja je karakteristicna za cernozeme i boljazernljista. Brojnost <;lVe vrste smanjuju dvopoljni plodoredi.

KOVACEVIC (1992 i 1993.) navodi da se prema ispitivanju uvodenjem dvopolj­nog plodoreda (kukuruz - soja) vee u trogodisnjem periodu smanjuje brojnost ove vrsteu poredenju sa gajenjem kukuruza u monokulturi za 60 %. Visepoljni plodoredi susvakako u daleko vecoj prednosti nad dvopoljnim plodoredom ne sarno po pitanju divljegsirka vee i zbog suzbijanja ostalih visegodisnjih korova (MILIC, 1964). Po VANESSO-u et al., 1986 cit. KOVACEVIC, 1995, na dinamiku pojave semena divIjeg sirka,odnosno njegovog semena u profilu uticu sistemi gajenja. Veci broj semena u povrsin­skom sloju zernljista na dubini 0-4 em dobili su pri gajenju kukuruza u monokulturi zarazliku od dvopoljnog plodoreda.

U intenzivnomplodoredu ispoljava se veca efikasnostdrugih agrotehnickihmera u borbiprotiv korova, pre svih hemijske i mehanicke mere nege. Prema podacima KOVACEVICA(1989) u interakciji primenjenih mera nege kukuruza i sistema gajenja vidi se da gajenje udvopoljnom plodoredu za razlikuod monokulture ima vern efikasnostne toliko na broj kolikona masu korova. Najmanja masa korova dobijena je gajenjem kukuruza u dvopoljnom plodor­edu sa kombinovanom merom nege, tj.herbicid + jedna meduredna kultivacija (62.65 g/m")stoje za oko 6 puta manja masa od dobijene u interakcijikontrole i monokulture.

78

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYLJENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROYA

Tab. 6 - Serna plodoreda u borbi protiv divljeg sirka i drugili visegodisniili karewa (MOLNAR, 1990)Tab. 6 - Crop rotation that controls Johnsongrass and other perennial weeds (lv!OLNAR, 1990)

Na parcelama gde sc divlji sirak masovno javlja treba primcniti takvu smenuuscva (plodorcd) koji redukuje divlji sirak i druge visegodisnjc korovc, a ornogucuje iodgovrajucu primenu herbicida. Neki usevi kao sto su lucerka i neke krmne smese,uspcsno potiskuju divlji sirak. Pri tome je od znacaja broj otkosa, jer se kosenjern rizo­mi divljeg sirka iscrpljuju. Da bi sc mogle uspesno sprovoditi hcmijske mere borbcneophodno jc u smcni useva poci od useva gustog sklopa (psenica), zatim sirokolisneokopavine (soja, suncokret, secerna repa) ina kraju na vee ociscenoj njivi moze se sejati

I II IIIOzima pscnica Ozima psenica Ozirna psenicaWinter wheat Winter wheat Winter wheatOzima psenica Ozima uljana rcpica Ozima krmna smcsaWinter wheat Winter rapeseed Winter fodder mixture

Soja Ozima psenica Ozima psenicaSoybean Winter wheat Winter wheat

Ozima psenica Secerna repa SuncokretWinter wheat Suaarbeet Sunflower

IV V VIOzima psenica Ozima psenica Ozima psenicaWinter wheat Winter wheat Winter wheatSecerna repa Suncokrct Soja

Sugarbeet Sunflower SoybeanJari jecam Ozima psenica Ozima psenica

Spring barlev Winter wheat Winter wheatSoja Ozima raz Ozima krmna smesa

Soybean Winter rye Winter fodder mixture

kukuruz. MOLNAR (1990) predlaze sest mogucnosti smene uscva, kako bi se mogliuspesno primeniti efikasni herbicidi (Tabela 6).

U ovim predlozenim smenama useva postoji mogucnost da se posle zetve pseniceradikalno unistavaju rizomi totalnim herbicimda i takode da se naredne godine nastavisa suzbijanjem u sccernoj repi, soji i suncokretu.

Ozima uljana repica, ozima psenica i ozima krmna smesa kao usevi gustog sklopau znacajnoj meri konkurisu divljem sirku i u znacajnoj meri redukuju intenzitet zako­rovljenosti parcele kako rizomskim tako i klijancima divljeg sirka.

Na oranicnim povrsinama zakorovljenost divljim sirkom prihranjivanje azotnimdubrivom moze dovesti do jos veceg intenziteta zakorovljenosti useva. Prihranjivanjeuseva kukuruza sa 330 kilograma NPK dubriva povecava se zakorovljenost za 155 %u odnosu na neprihranjen usev.

Navodnjavanjem se vee zakorovljen usev jos vise zakorovi nego usev gajen uuslovima suvog ratarenja.

U cilju sistematskog unistavanja divljeg sirka neophodno je primeniti sve oneagrotehnicke mere koje doprinose izmrzavanju rizoma, iznurivanju, zasenjivanju iunistavanju korova, a to je kvalitetna osnovna obrada (jesenje duboko oranje, izora­vanje rizoma i kvalitetna predsetvena priprema), kvalitetna setva (dobar sklop), opti­malni plodored, meduredno kultiviranje (vise puta u toku vegetacije sve dok usev nezatvori redove, plevljenje useva i okopavanje.

79

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, N" 1 (2000),69-86

SUZBIJANJE KOROVA PRIMENOM HERBICIDA

Herbicidi kao mera nege imajusvojemesto u proizvodnjiratarskih useva u ciljublagovre­mene i uspesne zastite od korava. Efikasnost herbicida moze nekad u odredenim uslovima, k~­ko klimatskim, tako i zemljisnim bitivrIovisoka.Upravo zbog toga neki autori kao TANASIC,1987cit. KOVACEVIC, 1995 smatraju da se meduredna obrada moze potpuno izostaviti.

Sistemi biljne proizvodnje deluju na zakorovljenost useva, pre svega, tako stouticu na broj i masu, ali i na opstu pokrovnost korovske sinuzije (PEKANOVIC, 1978).

PRAVILAN IZBOR HERBICIDA U PLODOREDU

Izbor herbicida pri suzbijanju korova zavisi od vrste gajenje biljke, faze njenograzvica i nacina gajenja, stanja zakorovljenosti i stepena razvica korova kao i od kom­pleksa agroekoloskih faktora. Za uspesnu primenu herbicida nije dovoljno sarno da sezna da neki herbicid moze da se koristi u odredenoj kulturi, vee je neophodno da sepoznaju njegova selektivnost i spektar delovanja. Oni predstavIjaju osnovu za pravilanizbor herbicida. Selektivnost ornogucuje primenu jednog herbicida u odredenoj kulturi,a spektar delovanja sirinu delovanja na korove.

Izbor herbicida, pored ostaIog, zavisikako od primenjenih herbicida u predusevu ta­ko i od vrste gajene biljke koja u plodoredu dolazi kao naredna kultura i njene osetljivostina odabran herbicid za primenu tokom ovog vegetacionog perioda. Za pravilan izbor her­bicida takode je potrebno da se poznaje duzina delovanja, odnosno perzistentnost herbici­da. Danas se smatra da su za praksu najpogodniji herbicidi koji se relativno brzo razgraduju.Primenom ovakvih herbicida uklanja se mogucnost stetnog delovanja na narednu kulturu uplodoredu koja moze da bude osetljiva na dati herbicid kao i mogucnost akumuIacije her­bicida u zernljistu iIi zagadenja vodotoka i s1. Pitanje perzistentnosti posebno je znacajno upovrtarstvu gde se u toku jednog vegetacionog perioda moze na istoj i povrsini smenjivatidye do tri gajene biIjke razlicitog stepena osetIjivosti prema pojedinim herbicidima.

Pravilan izbor treba da obezbedi racionalnu primenu herbicida. Ona podrazumevaostvarenje maksimalne efikasnosti u suzbijanju korovskih biIjaka, eliminaciju rnogucih to­ksicnih posledica na gajene biIjke kao i uklanjanje mogucnosti zagadivanja spoljasnje sre­dine i stetnog delovanja na dornace zivotinje i coveka. Uporedo sa ovim racionalna prime­na herbicida treba da ornoguci povecanje prinosa gajenih biIjaka i prelazak na mehanizo­vnu proizvodnju uz smanjenje ucesea neposrednog rada i utroska sredstava.

Kao posledica gajenja kukuruza u monokulturi uz primenu velikih kolicina atrazinasve vise se razvijaju visegodisnje vrste korova (MILOnC et al., 1971;LOZANOVSKI et al.,1980; GRUPCE et al., 1980; STEFANOVIC, 1987; KOVACEVIC 1993, 1995).

Zbog nepostovanja svih agrotehnickih mera i nekvalitetno izvedenih pojedinihagrotehnickih operacija, sadasnje stanje zakorovljenosti nasih oranica je zabrinjava­juce, sto je konstatovala Danica DRAZIC (1996). Kao obavezna mera borbe protivdivljeg sirka treba da bude i adekvatna primena herbicida. Postujuci napred predlozeniplodored divlji sirak Sorghum halepense i druge otporne korove najefikasnije mozemosuzbijati herbicidima na strnistu

SUBZIJANJE DlVUEG SIRKA I DRUGIH KOROVA NA STRNISTU

Na poljoprivrednim povrsinarna koje su zakorovIjene divljim sirkom, postujucisistem mera u cilju unistavanja prvenstveno rizomskog divljeg sirka, neophodno je zase­jati ozimu psenicu. Kao usev gustog sklopa, psenica ima veliku konkurentsku moeprema divljem sirku. U gustom i dobra izbokorenom usevu smanjice se mogucnostnicanja divljeg sirka, mada kod izuzetno velike zakoravljenosti pred kraj vegetacije

80

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYUENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROYA

psenicc, kada dolazi do susenja lisne rnase, divlji sirak rnoze da nadraste usev, ali vrloretko cveta i plodonosi, time se smanjuje dalje zakorovljenje semenom.

Posle zetve psenice potrebno je ukloniti zetvene ostatke (slamu) i ostaviti da korovi usto vccem broju niknu. Bolje nieanje divljegsirka i drugih korova bice, ako posle zetve padnekisa. Kada divlji sirak dostigene visinu od 15-30 em tj. pre metlicenja primenjuju setranslokacioni totalni herbicidi na bazi glifosata (Roundup, Glitotal, Herbatop, Zorkatop,Glyphogan 480 SL). Ovi herbicidi se primenjuju krajem avgusta ili pocetkorn septembra,zavisno od porasta divljeg sirka na strnistu. Koriste se u kolicini od 4-6 litara po hektaru i40Q-6oo litara vode. Visoka efikasnost na divlji sirak se postize sa 1,5-4 litre preparata i150-200 litara vode ukoliko se tretiranje obavi rasprskivacima koji obezbeduju sitne kapikoje se bolje zadrzavaju na listu korova. Smanjenjem kolicine vode ekonomicniji je postupakpri tretiranju, jer se sa jednim punjenjem prskalice rnoze isprskati veca povrsina, Tretiranjestrnista smanjenjem kolicina herbicida i vode moze se kvalitetno obaviti upotrebomLurmark rasprskivaca i potpuno ispravne prskalice (DRAZIC i BOSNJAKOVIC, 1987).

Istretirano strniste ne bi trebalo obradivati 15-20 dana kako bi se herbieid moraotranslocirati (transportovati) preko lista do rizoma. Primenom preparata na bazi glifosataunistava se divlji sirak iz rizoma i klijanci divljeg sirka, Cirsium arvense (palamida),Convolvulus arvensis (poponca) i dr. Dvadeset dana posle primene herbicida (Herbatop,Glitotal i dr.) treba pristupiti jesenjoj obradi zemljista i priprerni za setvu useva.

Sledece godine u toj njivi moze se sejati usev bez ogranicenja, jer herbicidi pri­menjeni na strnistu deluju sarno preko lista i zelenih delova biljke.

Suzbijanje visegodisnjih korova na strnistu je najefikasnija i prva mera borbe, jer total­ni herbicidi koji se mogu primeniti, unistavaju kako rizome, tako i dobar deo klijanaca. Sobzirom da se u zemljistu jos uvek nalazi rezerva semena na ove njive najbolje je u prolecesejati neki od sirokolisnih useva kao sto su soja, suncokret, secerna repa i slicno.

SUZBIJANJE TRAVNIH KOROVA I DIVLJEG SIRKA U S01l,SUNCOKRETU I SECERNOJ REPI, HERBICIDIMA

U mnogim zemljama sveta pa i u nasoj zemlji, herbicidi se primenjuju u velikimkolicinama kao redovna agrotehnicka mera u toku proizvodnje mnogih gajenih biljaka. adsavremenih herbicida se zahteva da imaju visoku fiziolosku aktivnost i da ispoljavaju visokstepen efikasnosti. Sintetizovanjem herbicida iz fenoksifenoksi grupe jedinjenja a na bazifluazifop-butila (preparata Fusilade) od strane firme ICI, tokom 1978, godine nastupa veli­ka promena u mogucnostirna suzbijanja divljeg sirka u sirokolisnim okopavinama.Kasnijom modifikacijom aktivne materije i stvaranjem fluzifop-p-butila, (preparatFusilade super), ovaj herbicid nalazi siroku primenu u gotovo svim sirokolisnim biljkama.

Tab. 7 - Reproduktivna sposobnost rizoma posle primene FUSILADE(DRAZJ(;, DANICA i KONSTANTINOVIC, 1996)

Tab. 7 - Reproductive capacity ofrhizomes after treatment with Fusilade(DRAZIC, DANICA i KONSTANTINOVIC, 1996)

Herbicidi Doza Uha Prinos soje Q/ha Rizomi divljeg sirka Q/haHerbicide Dose,1/ha Soybean yield, q/ha Johnsongrass rhizomes, q/ha

Kontrola16,5 96,3

Control -

FUSlLADE 2 23,0 18,5FUSlLADE 2,5 23,0 ]8,5LSD5% 2,19 4,72

1% 2.94 5,94

81

ALIA HERBOLOGICAVol. 9, W 1 (2000),69-86

Za suzbijanje klijanaca divljeg sirka u usevu soje potrebno jc primeniti herbicidekoji su efikasni na jcdnogodisnje travne korove, kako bi se usev soje zastitio vee uprvom delu vegetacije (DRAZIC i KONSTATINOVIC, 1996).

Ukoliko u toku vegetacije dode do nicanja divljeg sirka iz semena koje se nalazilo udubljim slojevima zernljista, iii zbog slabijeg herbicidnog delovanja primenjenih herbicidau usevu soje se mogu primeniti herbicidi iz grupe fenoksifenoksi jedinjenja. Herbicidi izove grupc uspesno suzbijaju i divlji sirak iz rizoma, a vcoma su selcktivni na usev soje. Prviherbicid iz te grupe koji se pojavio kod nas je FUSlLADE SUPER (fluazitop-p-butil).Primenjuje sc u kolicini 1-2 litre po hetaru. Kolicina preparata se odreduje u zavisnosti odprocenta zastupljenosti klijanaca rizomskog divljeg sirka i njcgovog porasta. Za suzbijanjcklijanaca primenjuje sc manja doza, dok jc za rizomski potrebna vcca doza. FUSlLADESUPER se primenjuje kada je divlji sirak visine 15-20 santimetara. Simptomi delovanja suzaustavljanje rasta, crvcnilo i na kraju propadanje biljaka. Na primcnu ovog herbicida prvoce rcagovati klijanci divljeg sirka, a nesto kasnije rizomski. Koliko je FUSlLADE efikasanna rizomski divlji sirak vidi se u Tabeli 10.

SUZBIJANJE TRAVNIH KOROVA I DIVUEG SIRKA U KUKURUZU

Usev kukuruza, pokazuje veliku osetljivost prerna divljem sirku kako u pocetkuvegetacionog perioda tako i tokom vegctacije. Usled sporijeg rasta i razvica te manje gustineuseva s jednc strane i intenzivnog nicanja i rastenja divljeg sirka s druge strane nastajuveoma povoljni uslovi za zakorovljavanje kukuruza. Gajcnje kukuruza u monokulturi,tokom visegodisnjeg perioda, kao i primena iz godine u godinu triazinskih herbicida,dovela je do znacajne promenc u floristickorn sastavu i gradi korovske zajednice kukuruza.Nairne, sistematskim unistavanjern nekih sirokolisnih i jednogodisnjih travnih korovadoslo je vremenom do vclikog sirenja divljeg sirka na polja pod kukuruzom a kasnije iu ostalim okopavinama, povrtarstvu, vocarstvu i vinogradarstvu.

Suzbijanje divljeg sirka u kukuruzu, primenom herbicida, naslo je poslednjihnekoliko godina primenu kako na drustvenorn tako i na individualnom sektoru. Upravozahvaljujuci tome, danas se ostvaruju povecani prinosi, a proizvodnja kukuruza se obavljauz primenu potpune mehanizacije i znatnog smanjenja neposrednog ljudskog rada.

Danas postoji nekoliko preparata iz grupe sulfonilurea herbicida koji veomauspesno i efikasno resavaju problem divljeg sirka u usevu kukuruza kako iz semena tako iiz rizoma. Inace, herbicidne osobine sulfonilurea herbicida napravile su pravu revolu­cionarnu promenu u suzbijanju divljeg sirka u kukuruzu. To su bili derivati atrazina koji supokazivali kako aktivnost tako i simptome koji su se mogli porediti sa predstavnicima tri­azina. Kasnijim intenzivnim proucavanjern pronadeni su herbicidi (sulfonilurea) sa dotada nepoznatom aktivnoscu, a koja je nekoliko stotina puta veca od aktivnosti poznatihherbicida. Poslednjih nekoliko godina, usled velike mogucnosti strukturnih varijacija,sulfonilureje su postale jedan od najvecih programa hemijske industrije u svetu.

Kod nas registrovani za primenu primusulfuron-metil (preparat Tell 75 WG),rimsulfuron (preparat Tarot 25 DF) i nikosulfuron (preparat Motivell), koji suzbijaju upotpunosti divlji sirak iz semena i rizoma. Primena sulfonilurea herbicida u kukuruzuvrlo brzo je prihvacena od strane proizvcdaca pre svega, zbog spektra korova kojesuzbijaju (Sorghum halepense, Agropyron repens, Cynodon dactylon) i scmenske traveposle nicanja (Echinochloa crus-galli, Digitaria sanguinalis, Setaria spp. itd.) Takodeusled veoma izrazene herbicidne efikasnosti upotrebljavaju se male doze pa je i malozagadenje covekove okoline. Prevoz i skladistenje su svedeni na minimum, a lakse je irukovanje jer se radi 0 malim kolicinarna i novim usavrsenim formulacijama koje su uvidu, uglavnom, dispergirajucih granula.

82

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROYUENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZI3IJANJA KOROYA

Sulfonilurca hcrbicidi poseduju i neke specificne osobine koje otezavaju njihovuprimenu. Jer, selektivni su sarno u preporucenim stadijumima razvoja kukuruza,uglavnom do sest, a maksimalno do osam listova. Ukoliko kukuruz ima vise od osamlistova, tretira se direktno na korove, kako bi sto manja kolicina hcrbicida dospela navegetativnu kupu. Najosctljivije mesto kod biljaka na sulfonilurea herbicide je sistc­micno tkivo koje je u porastu, pa je apsorpcija velika a metabolizam sc znatno uspora­va. Takode, sve pojave usled kojih dolazi do usporavanja mctabolizma kukuruza, povecavajurnogucnost ostecenja. Kada je kukuruz u stresu usled niske iii visoke temperature, ilincdostatka vode, usporen je i metabolizam te se povecava mogucnost fitotoksicnosti.

Inbred linije kukuruza znatno su osetljivije te je pre sire primene sulfonilurea her­bicida potrebno utvrditi njihovu osetljivost. Takode, hibridi krace vcgetacije osetljiviji suncgo hibridi duze vegetacije. Uopste, osetljivost linija i hibrida kukuruza na sulfonilurcaherbicide prouzrokuje recesivan gen koji tokom oplemenjivanja moze biti zadrzan.Intcrakcija sulfonilurca hcrbicida sa organofosfornim insekticidima dovodi do ostecenjakukuruza. Narocito je velika interakcija sulfonilurea herbicida sa organofosfornim insek­ticidima na bazi terbufosa, forta i fcnofosa (MALIDZA et al., 1996).

Hcrbicidi iz drugih hcmijskih grupa kao sto su bentazon u kombinaciji sa rim­sulfuronom ili nikosulfuronom moze izazvati iIi pojacati fitotoksicnost, na biljkamakukuruza, posebno u nepovoljnim klimatskim uslovima (susa, visoke temperature).

Pored izrazene fitotoksicnosti moze doci i do antagonizma, odnosno smanjenjaefikasnosti jednog od herbicida, koji se kombinuje. Hemijske fabrike, u svetu, kao proiz­vodaci sulfonilurea herbicida nastoje da pronadu pogodan protektant, kako bi sepovecala tolerantnost kukuruza, a istovrcmeno se ne bi umanjila njihova efikasnost nakorove. Dodavanje okvasivaca herbicidima na bazi sulfonilurea, pre primenc ili zajednosa formulacijom je obavezno. Jer, okvasivac u vidu biljnog ulja iIi okvasivacadeterdzenta, formira vlazni depozit na povrsini lista korova.

Tab. 8 - Herbicidi namenjeni suzbijanju divljeg sirka U kukuruzu(DRAZ/C i KONSTANTINOv/C, 1996)

Tab. 8 - Herbicides for Johnsongrass control in corn(DRAZ/C i KONSTANTINOv/C, 1996)

Vrcme primenePrcparat Herbieid Doza u kg; l/ha (Visina D-sirka u em)

Preparation Herbicide Dose in kg; I/ha Time of application(Johnsongrass height in em)

Tell 75 WG primsulfuron-metil 0,04 10-15primsulfuron-methyl

Tarot 25-DF Rimuslfuron 0,05=0,06 10-15Rimsulfuron

Motivell Nikosulfuron 1-1,25 10-15Nikosulfuron

* Svi prcparati se mogu uspesno primenjivati i u split apJikaciji (poJa doze odmah + poJa doze15 dana kasnije), preparat Motivell se uspesno primenjuje u kombinaciji sa preparatomLaddok u cilju prosircnja spektra delovanja na sirokolisne korove.

Brzina razgradnje sulfonilurea koji se primenjuje u kukuruzu specificna je zasvaki herbicid posebno, a u nekim slucajevima za neke (primsulfuron, nikosulfuron)moze napraviti stete na narednom usevu ili ograniciti plodored. Takode, s obzirom naveliku efikasnost u veoma malim kolicinarna, potrebna je pazljiva i precizna aplikacijakao i temeljno ciscenje prskalica posle primene sulfonilurea herbicida.

83

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, N° 1 (2000),69-86

Na povrsinama koje su zakarovIjene divIjim sirkom, u plodoredu kukuruz trebagajiti tek posle psenice iIi neke od sirokolisnih okopavina, tj. kada smo potencijal u vidusemena i rizoma znacajno redukovali herbicidima na bazi gIifosata na strnistu i fenok­sifenoksi grupe u prolecnim sirokolisnim okopavinama.

ZAKLJUCAK

Plodored ima velikog uticaja na intenzitet zakorovljenosti poljoprivrednih povrsi­na, a takode pruza vece mogucnosti za borbu protiv korova herbicidima. Pravilnomsmenom useva gustog sklopa (jecam, psenica, uljana repica i dr.) i sirokorednih jarihokopavina (kukuruz, soja, suncokret, i dr.) znatno se smanjuje prisustvo visegcdisnjih iotpornih korova iz grupe geofita, a povecava broj vrsta terofita.

Konkurentski odnosi gajenih biljaka u pravilnoj smeni useva su vrlo izrazeni, teje intenzitet pojave otpornih korova znatno manji.

Postujuci pravilnu smenu useva u ratarskoj proizvodnji moguce je protiv karovapa i onih ekonomski znacajnih i otpornih primeniti odgovarajucu hemijsku zastitu tj.herbicide i njihove kombinacije.

Suzbijanje otpornih karova koje traje duzi niz godina zapocinje se na strnistu total­nim translokacionim herbicidima na bazi aktivne materije Glifosat (preparati: Herbatop,GIitotal, Raudup i dr.). Tri nedelje posle tretiranja strnista moze se pristupiti osnovnojobradi zernljista za naredni usev, koji nije limitiran primenom totalnog herbicida.

Primenom totalnog herbicida na strnistu znacajno se smanjuje zakarovIjenostnarednog useva i olaksava izbor herbicida u njemu.

Najbolje je posle psenice i tretmana totalnim herbicidom na strnistu u plodorcdukljuciti sirokolisne jare okopavine uz primenu odgovarajucih vee proverenih herbici­da iIi kombinacije herbicida.

Kukuruz u plodoredu treba da dode na povrsine koje su vee dobrim delomociscene od visegodisnjih i ekonomski znacajnih karova. Izuzetno je znacajno da sesemenski usev kukuruza seje na dobra pripremljenom zernljistu bez prisustvavisegodisnjih karova, zbog osetljivosti Iinija kukuruza na vecinu herbicida koji se inaceprimenjuju u merkantilnom usevu.

Gajenjem ratarskih useva u monokulturi duzi niz godina dolazi do kvalitativncpromene u gradi antropogene korovske zajcdnice, zbog primene selektivnih herbicida,koji uspesno suzbijaju osetljive korovske vrste, a upraznjen prostor naseljavaju otpornei visegodisnje karovske vrste.

Stanje u intenzitetu pojave visegodisnjih korova se narocito pogorsava gajenjemsemenskog useva na vee zakorovljenim njivama, s ozbirom da je semenski usevuglavnom osetetljiv na vecinu efikasnih herbicida, koji se inace redovno i bezbedno pri­menjuju u merkantilnom usevu.

LITERATURA

DRAZIC, D. (1983): Uticaj divljeg sirka - Sorghum halepense Pers. na prinos i kvalitetzrna kukuruza (doktorska disertacija). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

DRAZIC, D., BOSNJAKOVIC, A. (1987): Racionalizacija suzbijanja divljeg sirka nastrnistu. Seminar iz zastite bilja Vojvodine, Zbornik rezimea, 45-47.

DRAZIC, D. (1996): Rasprostranjenost i mogucnost suzbijanja divljeg sirka Sorghum hale­pellfe Pers. Zbomik radova sa V Kongresa 0 korovima, Banja Koviljaca, 449-460.

DRAZIC, D., KONSTANTINOVIC, B. (1996): DivIji sirak i njegovo suzbijanje.Poljoknjiga, Beograd, 5-105.

84

UTICAJ PLODOREDA NA ZAKOROVLJENOSTORANICA I MOGUCNOST SUZBIJANJA KOROVA

GRUPCE, R. LOZINSKA, E., LOZANOVSKI, R. (1980): Uticaj plodosmene i nekihherbicida na kolicinu semena korovskih biljaka u zemljistu. I Kongres 0 korovi­I)1a, Banja Koviljaca, 347-354.

KOnG, M. (J991J: Botanika, "Nauka" Beograd.xonc, M., SINZAR, /B. (1985t Korovi, Naucna knjiga, Beograd.KOnC, M., PARABUCSKI, S., CANAK, M. (1975): Pregled korovskih vrsta Jugoslavije

§a predlogom jedinstvenih srpskohrvatskih naziva, Zbornik za prirodne nauke, 49.KOJIC, M., JANJIC, V, STEPIC, R. (1996): Korovi i njihovo suzbijanje, .Birografika''

Subotica.KOVACEVIC, D. (1989): Uticaj razlicitih nacina predsetvene obrade i mera nege na

promene nekih fizickih osobina zemljista i prinos kukuruza u monokulturi idvopoljnom plodoredu, Polj, fakultet, Beograd, 1-202.

KOVACEVIC, D. (1993): Uticaj nacina predsetvene obrade i mera nege na korovskusinuziju kukuruza u kratkotrajnoj monokulturi, Acta herbologica, 2, 1,91-109.

KOVACEVIC, D. (1993): Uticaj nacina predsetvene obrade i mera nege na korovskusinuzijukukuruza gajenog u dvopoljnom plodoredu, Acta herbologica, 2, 2, 97-112.

KOVACEVIC, D. (1995): Uloga plodoreda u konvencionalnoj proizvodnji kukuruza,Acta herbologica, 4, 2, 63-76.

KOVACEVIC, J. (1976): Korovi u poljoprivredi, Naknadni Zavod znanje, 1-747.KONNECKE, G. (1969): Vetesforgok (prevod sa nemackog), Mezogazdasagi kiad6.LOZANOVSKI, R. et al. (1980): Uticaj plodoreda i primene nekih herbicida na dina-

miku fitocenoloskih odnosa korovskih sinuzija u kukuruzu i suncokrctu. IKongres 0 korovima. Zbornik referata, Banja Koviljaca, 287-307.

MAIER--;,BODE, M. (1971):Herbicide und ihre Ruskstande. Verlag Eugcn Ulmer, Stuttgart.MALIDZA, G. (1995): Reakcija inbred linija kukuruza na primenu herbicida iz grupe

sulfonil urea. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.MIHALIC, V. (1985): Opca proizvodnja bilja. Skolska knjiga, 317-347, Zagreb.MILIC, M. (1964): Uticaj razlicitih plodoreda na brojnu zastupljenost nekih visegodi­

snjih korova. Arhiv za poljoprivredne nauke, XVII, 56.MILOJIC, B. et al. (1971): Uticaj herbicida i mera nege na prinos kukuruza u kratko­

trajnoj monokulturi. Savremena poljoprivreda. XI~ 11-12, 95-104.MILOSEVIC, D. (1968): Raspored tezine i duzine rizoma divljeg sirka i broja pupoljaka na

njima u zernljistu tipa gajnjaca na teritoriji Maeve. Arhiv za polj. nauke. XXI, 75.MOLNAR, 1. (1990): Znazaj agrotehnickih mera u integralnoj zastiti biljaka. Zbornik radova

II naucnog kolokvijuma "Integralna zastita ratarskih kultura" 25-35, Stara Moravica.PEKANOVIC, V (1978): Uticaj plodoreda na gradu korovske sinuzije kukuruza.

Fragmenta herbologica Jugoslavjca, I~ 5-13. /STOJKOVIC, L., PARABUCSKI, S., CANAK, M., BELIC, B.: Produktivnost i gradnja

agrofitocenoze psenice u zavisnosti od intenziteta antropogenog faktora.Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 47, 5-2~, 1975.

STOJKOVIC, L., PARABUCKI, S., CANAK, M., BELIC, B. (1975): Uticaj agrotehni­ckih mera na osobine korovske sinuzije i produktivnost useva agrofitocenoze ku-

v y kuruza. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 48, 5-21.SINZAR, B., STEFANOVIC, L. (1993): Zastupljenost i rasprostranjenost visegodisnjih

vrsta korova u usevu kukuruza u Srbiji. Acta herbologica, 2, 1,37-45.WILLHAUSEN, H.W (1961): Control Johnson grass. Agr. Ext. Service University of

Arkansas.ZIMDAHL, R.L. (1979): Weed competition-Do we know enough, Proceedings of the

Western Society of Weed Science, 32, 13-30, Arkansas.

Primljeno: 2. IV 2000.Odobreno: 3. V 2000.

85

ACTA HERBOLOGICAVol. 9, N° 1 (2000), 69-86

EFFECT OF CROP ROTATION ON WEEDINESSOF PLOUHGLAND AND WEED CONTROL

PROSPECTS

Danica DRAZIC

Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad

SUMMARY

Crop rotation affects the intensityof weed infestation in production fields and providesbetter opportunities to control weeds by herbicides. Rotation of barley, wheat, rapeseed, etc.on one side and com, soybean,sunflower, etc. on the other considerablyreduces the presenceof perennial weeds and resistant geophyticweeds and increases the presence of annual weeds.

In such rotation, competition among cultivated plants is high and reduces theintensity of occurrence of persistent weeds.

If rotation is strictly followed, it is possible to control weeds, even the economicallyimportant and persistent ones, by chemicals, i.e., herbicides and their combinations.

The control of persistent weeds, which takes several years, starts on the stubbleusing total translocation herbicides based on glyphosate as the active ingredient(Herbatop, Glitotal, Roundup, etc.). Three weeks after treatment, the treated fieldsmay be tilled and prepared for the next crop which will not be affected by the applica­tion of a total herbicide.

The treatment of stubble with a total herbicide significantlyreduces the level of weedinfestation and facilitates the choice of herbicides to be applied in the subsequent crop.

After wheat and a total herbicide treatment of the stubble, the best choice isbroad-leaved spring row crops, which may be treated by proven herbicides or herbicidecombinations.

Corn should be grown in rotation in fields for a good part free of perennial andnoxious weeds. As corn lines are sensitive to most herbicides ordinarily used in com­mercial production, it is particularly important for seed corn to be grown on well-pre­pared soil free of perennial weeds.

Long-term monoculture changes the structure of weed associations in cultivatedfields. This is due to the use of selective herbicides, which successfully eradicate sensi­tive weed species which are then replaced by persistent and perennial weeds.

Perennial weeds are encouraged in weed-infested seed plots because seed cropsare usually sensitive to a majority of herbicides that are otherwise regularly and safelyused in commercial production.

Received: April 2nd 2000.Accepted: May Jfd 2000.

86