Uticaj korporativnih IT usluga na poslovne rezultate · PDF fileNOVI KONCEPT IT KAO USLUGA ......

Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 2 • maj 2014.

Uticaj korporativnih IT usluga na poslovne rezultate

Priprema i realizacija IT projekataStudija izvodljivosti, planiranje, primena metodologije...

Izvori donatorskih sredstava Kako finansirati IT projekat uz pomoć IPA fondova?

Cloud usluge, višestruka ušteda

Zaštita podataka, data-centar, storidž, printing...

Big Data – velika i važna tema

CLOUD COMPUTING

COMING Computer EngineeringToše Jovanovića 7, 11000 BeogradTelefoni: 011/3544644Fax: 011/3546013

www.coming.rs

NOVI KONCEPT IT KAO USLUGANOVE JEDINSTVENE USLUGE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU

CILJNE GRUPE KORISNIKA CLOUD COMPUTING USLUGA I MOGUĆA REŠENJA

INFRASTRUKTURA

KAO SERVI aaS

PLATFORMA

KAO SERVI aaS

SOFTVER KAO

SERVI SaaS

Poslovni korisnici, pre svega mala i srednja

preduzeća

Javna preduzeća i državne ustanove

Nezavisni isporučioci aplikativnog i drugog

softvera

Događaji i manifestacije ograničenog trajanja

Hibridna rešenja za Cloud Computing

Rezidencijalni korisniciŠkole i univerziteti

Iznajmite vaše IT resurse u Coming računarskom oblaku bez početnih investicionih troškova sa početkom korišćenja od najduže jednog dana od zakazivanja, sa cenom i do osam puta nižom od sopstvenih resursa.

• Iznajmite od pojedinačne aplikacije do celog data centra.

• Zaštitite svoje podatke u oblaku.

• Backup in the cloud.

• Disaster recovery in the cloud.

Kor po ra tiv ne IT u sluge8 Stu di ja i zvo dlji vos ti = is pla ti ve

IT in ves ti cije10 Šo ping lis ta ni je pro je kat!13 Do bra pri pre ma za pro je kat,

ga ran ci ja us peha14 Me to do lo gi ja uvođenja

ERP re šenja15 Ana to mi ja ot po ra uvođenju

ERP re šenja16 I zvo ri do na tor skih sred sta va

za fi nan si ra nje pro je kata

19 Do bar pro je kat, o dličan o snov za ten der sku do ku men ta ciju

20 Ne dov rše na kon so li da cija22 I znaj mlji va nje

in for ma ci onih te hno lo gija24 Za šti ta po da ta ka kao

clo ud u sluga26 Da ta‑cen tar kao cloud u sluga27 Sto ridž kao u sluga30 SLA – Ser vi ce Le vel A gre ement

STUDIJE SLUČAJA

TEMA BROJA

32 HPC u slu žbi mo de li ra nja klime36 Mi cro soft Lync 201338 Flash me mo ri ja i čuva nje

po da taka

TE HNO LO GIJE

28 Tri glav osi gu ranje31 Fo o dland

OFFTOPIC

39 Big da ta – ve li ka i va žna tema42 Obu ka za stručnjake43 Da li ste sprem ni za mi gra ci ju?44 Check Po int SWG46 ITIL i ISO stan dardi48 SAP‑ova u cloud‑u49 Kon ver gi ra ni sto ridž uređaji

Sadržaj

SadržajBusiness&IT #2

4 Business&IT

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Jovana Samardžić. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013- (Beograd : La Mantini). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT

COBISS.SR-ID 201180172

ImpresumIzdavač

COMINg – Computer EngeneeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544-644Mail: [email protected]

Web www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaJo va na Sa mar džić

Izvršni urednikMarko Herman

SaradniciAlek san dar Pav lo vić, Bo jan Mi lo sav-lje vić, Branislav Cvetanović, Dragan Jerimić, Dra go Sa mar džić, go ran Ni-ko lić, gra di mir Jok si mo vić, Ka ta ri na Đurić, Mi chel Pet ko vić, Mi lan Da cić,

Mi le na Re džić, Mi ro slav Kržić, Ne boj-ša Ilić, Ne nad Bar bulj, Ni ko la Se lak,

Si ni ša Si mić i Vla di mir Ce rić

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOMINg – Computer Engeneering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080-220

Mail: [email protected] www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingAndrijana Maksimović,

Olga Žarković i Damijan Jović

ŠtampaLa Mantini

Copyright © 2014 COMINg d.o.o.

Dra gi čita oci,

O hra bre ni smo ko men ta ri ma ko je smo od vas do bi li po i zlas ku prvog bro ja časo pi sa Bu si ness&IT. Dra go nam je što pos to ji ve li ko in te re so va nje za te ma ti ku ko ju pred stav lja naš časo pis.

Te ma ovog bro ja su kor po ra tiv ne IT u slu ge i nji-hov uti caj na po slov ne re zul ta te. Kao no va stru ka, IT u Srbi ji ni je do volj no struk tu ri ran, zbog čega se čes to de ša va da se IT pro jek ti re ali zu ju na ne kon ven ci ona-lan način, bez do volj no po tre bnih pri pre ma.Kao što je u prvom bro ju na jav lje no, časo pis Bu siness&IT ba viće se ak tu el nim te ma ma iz sve ta in for-ma ci onih te hno lo gi ja, ali iz dva u gla – te hno lo škog i po slov nog. Na ša ide ja jes te da pre dočimo značaj us-klađiva nja po slov nih za hte va sa IT-jem, kao plat for-mom za po dršku po slo va nju. Uko li ko se ovaj ba lans pos ti gne, IT pos ta je o sno va za rast i ra zvoj bi lo kog pre du zeća. Za to su pred va ma tek sto vi ko ji pri ka zu ju čes te pro ble me i gre ške ko je se u po slo va nju jav lja ju.

Ta kođe, po tru di li smo se da na pra vi mo ma lu zbir-ku pre dlo ga i sa ve ta ko ji će vam po moći da ova kve pro ble me i zbe gne te ili ih us pe šno re ši te. Po se bnu pa-žnju po sve ti li smo va žnos ti i zra de pro je ka ta i pro jek-tne do ku men ta ci je, jer ve ru je mo da u Srbi ji ne dos ta je pra vi pris tup pla ni ra nju IT re še nja.

Kao i u pret ho dnom bro ju časo pi sa, osim o glav-noj te mi pi še mo i o ne ki ma od naj no vi jih in for ma-ci onih te hno lo gi ja, pred stav lja mo stu di je slučaja i pri me re us pe šnih kom pa ni ja ko je su svoj bi znis una-pre di le upo tre bom sav re me nih te hno lo gi ja.

Po zi va mo vas da nam se pri ključite ta ko što ćete nam pi sa ti, kri ti ko va ti nas, pre d la ga ti te me ili nas in for mi sa ti o sav re me nim i te hno lo ški na pre dnim pro jek ti ma ko je ste re ali zo va li.

Jo va na Sa mar džić �

Uvodna reč

5

6 Business&IT

Vesti

Kakobimladimaomogućilaodgovarajućuedukacijuipravilanprofesionalnirazvoj,kompanijaSAPkreiralajenovimodelzapošljavanjaitreningakojićeomogućitipronalaženjenajboljihtalenatainjihovoedukovanjeunajkvalitetnijemokruženju,ukojemćesarađivatisavrhunskimprofesionalcima.

SAP Sa les Aca demy pro gram po kre nut je 2013. go di ne, a od ove go di ne učešće je o tvo re no i za stu den te iz cen tral ne i is točne Ev ro pe, u ključujući i Srbi ju. Na kon sla nja on li ne pri ja ve i se lek ci je kan di da ta, 14 fi na lis ta iz Srbi je, Slo ve ni je, Mađar ske i Slo vačke učes tvo va lo je na ce lo dnev nom do gađaju u Lju blja ni, gde su pre zen to va li svo je spo so bnos ti.

U Srbi ji se za ovu aka de mi ju pri ja vi lo 59 stu de na ta, a od če tvo ro fi na lis ta će njih dvo ji ca, Dra gan Đorđević i Mi loš Mar ko vić, bi ti u pri li ci da po hađaju de ve to me sečni tre ning u kom pa ni ji SAP, ko ji će obu hva ti ti šes to me sečnu obu ku u Srbi ji i tro me sečnu u Ka li for ni ji.

SAP‑ov pro gram za po šlja va nja

mla dih ta le na ta

VestiBusiness&IT

Ima jući u vi du da elek tron sko po slo va nje sve vi še ula zi u sva ko‑dnev ni ži vot, kom pa ni ja eTen der ra zvi la je re še nje ko je omo gućava da se na je dnom pros to ru o bje di‑ne na ručioci i po nuđači i ta ko na na je fi ka sni ji mo gući način oba vi ku po pro daj na ak tiv nost. Plat for‑ma tre nu tno omo gućava spro‑

vođenje dva ti pa na bav ke – ten der i auk ci ju, a nje ni tvor ci ka žu da su se pri ra zvo ju plat for me vo di li prin ci pi ma kao što su kon ku ren‑ci ja, efi ka snost, tran spa ren tnost i flek si bil nost.

Ko rišćenjem ove plat for me, re kla je Alek san dra Jo va no vić, me na džer ka za ra zvoj kom pa ni je

eTen der, omo gućava ju se sma‑nje nje ko rup ci je, je dnos tav nost ku po pro daj nog pos tup ka i u šte da sred sta va.

Ona je is ta kla i da su re gis tra‑ci ja i ko rišćenje plat for me bes pla‑tni, a da se pro vi zi ja uzi ma je di no od ko ri sni ka ko ji su po be dni ci ten de ra ili auk ci je.

PRED STAV LJE NA PLAT FOR MA ETEN DER

7

TržištetelekomunikacijauSrbiji

Uku pan pri hod od te le ko mu ni ka ci ja u 2013. go di ni

1,55 mi li jar di €

Broj ope ra to ra fiksnetelefonije

9

Broj pret pla tni ka fiksnetelefonije

3.031.779

Broj ope ra to ra mobilnetelefonije

3

Broj pret pla tni ka mobilnetelefonije

9.198.717

Broj in ter net pro vaj de ra

221

Broj in ter net pret pla tni ka

5.691.645

SQL Ser ver za bržu o bra du

NoviMicrosoftSQLServer,dvanaestoizdanjenajpopularnijebazepodatakanasvetu,donosiznačajnenovosti,anajbitnijajeupotrebainmemorytehnologijezasvakiprocesradibržeobradepodataka. Pri tom, da bi se upo tre bi le no ve mo gućnos ti, ni je po tre bna promena pos to jeće a pli ka ci je.

U Mi cro soft‑u sma tra ju da će ovo značaj‑no una pre di ti po slov ne re zul ta te ko ri sni ka SQL Ser ver‑a 2014, jer is tra ži va nja po ka zu ju da kom pa ni je ko je pri ku plja ju i o brađuju veću količinu po da ta ka ta ko stiču ši ru sli ku, i mo gu os tva ri ti do 60% pov raćaja in ves ti ci je u re sur se za ana li zu po da ta ka u o dno su na one ko je svo je po dat ke o brađuju u ma njem obi mu i par ci jal no.

ZdravstveneorganizacijeuSADsvevišekoristecloudcomputing. Pre ma lo vi še od dve go di ne, sve ga 4% or ga ni za ci ja ko ris ti lo je clo ud u slu ge, a po rast je bio značajan – čak 20% go di‑šnje. Pre dviđa se da će 2017. go di ne zdrav stve ne or ga ni za ci je ula ga ti čak 5,4 mi li jar de do la ra u clo ud u slu ge. Značajan uti caj na ovaj rast ima bri ga o be zbe dno snim za hte vi ma i za šti ti

pri va tnos ti pa ci je na ta. Pro pus ti na ovom po lju mo gu zdrav stve ne or ga‑ni za ci je ko šta ti mno go, a te melj no obe zbeđiva nje po da ta ka je je dnos tav‑ni je i je fti ni je uko li ko se pri me nju je clo ud te hno lo gi ja. Po red to ga, mno gi se za clo ud o dlučuju ra di po većanja efi ka snos ti svo jih IT sis te ma.

In ter na ci onal ni ti mo vi u CO MING‑uIdejajenajznačajnijiresurs21. ve ka. Po kre ta njem pro je‑ka ta na ko ji ma ra de in ter na ci onal ni ti mo vi, sačinje ni od mla dih di plo ma ca i lju di ko ji su zav rši li mas ter stu di je, CO MING o tva ra no ve mo gućnos ti. Ko ris ti od ovih pro je ka ta imaće mla di lju di ko ji će, na kon 3 do 6 me se ci pro ve de nih u Srbi ji, ima ti o zbilj no ra dno i ži vo tno is kus tvo, a za tim i CO MING, ko ji je i do sa da po ka zao o tvo‑re nost za ino va tiv ne pris tu pe u po slo va nju, pa i na ovaj način da je se bi pri li ku da una pre di svoj način ra da.

Na kra ju, i zve sne ko ris ti imaće i na ša zem lja, iz ko je će ne‑ki mla di lju di, pred ko ji ma je bu dućnost, po ne ti le pa is kus tva. CO MING se ra du je ovim pro jek ti ma i po zi va sve one ko ji ve ru ju da ova kvi pro gra mi mo gu da po mo gnu da se sva ka ko o dluče za ova kav ko rak. Na re ali za ci ji ove ide je CO MING‑u po ma že in ter na‑ci onal na stu den tska or ga ni za ci ja AIESEC.

Zdrav stvo se se li u o blak

U EMEA re gi onu, out so ur cing ugo vo ri do de lje ni u prvom kvar‑ta lu os tva ri li su uku pnu vre dnost od čak 2,4 mi li jar de ev ra, o dno‑sno 29% vi še ne go u is tom pe ri‑odu pro šle go di ne, a 10% vi še u o dno su na pret ho dni kvar tal. Na rast je naj vi še uti ca lo pet ve li kih ugo vo ra čija po je di načna vre dnost pre la zi 80 mi li ona ev ra.

RE KOR DNI OUT SO UR CING

RE ZUL TA TI

Ne ret ko su po slov ne o dlu ke brze, ali ne i pra ve, pa smo sve do ci po zama šnog bro ja pro ma še nih in ves ti ci ja. Pro jek tna do ku men ta ci ja ne

pos to ji ili je ne pot pu na, a re zul tat to ga je vi še od 50% ne us pe šnih IT pro je ka ta u jav nom sek to ru u Srbi ji.

Čes to se de ša va da se ula ga nja u IT ne sa gle da va ju iz u gla po tre ba po slo va nja, kao ni mo gućnos ti ko je mo der ne in for ma ci one te hno lo gi je

pru ža ju za os tva ri va nje po zi tiv nog uti ca‑ja na po slo va nje. IT ko ji je u skla du sa po‑tre ba ma po slo va nja po većava efi ka snost, pro duk tiv nost, brzi nu od zi va na trži štu i pro fi ta bil nost kom pa ni je. Ka da ne pos to ji pre ci zan pro jek tni za da tak, ta da ni je ja‑sno šta se tre ba pos tići, ko je pro ble me IT pro je kat re ša va i ka k ve fi nan sij ske efek te na po slo va nje tre ba da os tva ri.

U ne dos tat ku pro jek tnih za da ta ka, kom pa ni je vrlo čes to in ves ti ra ju bez pra‑

ve pro jek tne do ku men ta ci je, a da ostva‑reni rezultti nisu u skladu sa visinom investicije, to jest nisu opravdani. Da bi se i zbe gli ova kvi pro ble mi ne op ho dno je sis te mat ski pris tu pi ti njihovom rešava‑nju. Je dan od načina jes te pri me na stu di‑je i zvo dlji vos ti.

Šta je i čemu služiStu di ja i zvo dlji vos ti (Fe asi bi lity Study) je eva lu aci ja i ana li za po ten ci ja la pre dlo že‑ne in ves ti ci je ko ja po ma že u pro ce su do‑no še nja o dlu ke o mo gućnos ti os tva re nja i ma te ri jal noj us pe šnos ti. Ovaj do ku ment se ko ris ti pre ra zra de pro jek ta, u pra vo za to što se ba vi ključnim pi ta njem: Za što

pro je kat tre ba/ne tre ba da se re ali zu je? Ovo je re še nje ko je po ve zu je in te re se do‑no si la ca o dlu ka i IT stručnja ka, pri čemu je dni do bi ja ju pro je kat ko ji pod stiče po slov ne re zul ta te, dok dru gi do bi ja ju po tre bne ka pa ci te te za efi ka san rad.

Stu di ja i zvo dlji vos ti je kao le njir za in ves ti ci je. Pre po zna je pro blem, me ri nje‑go ve ka rak te ris ti ke, ge ne ri še al ter na ti ve, upo ređuje ih, pre dla že oda bir al ter na ti ve i sve to sa mer lji vim po ka za te lji ma. Na kra ju, ona je pi sa no sve dočan stvo o i zvo‑dlji vos ti i us pe šnos ti in ves ti ci je. I, baš kao pra vi mer ni is tru ment, omo gućava praćenje pro jek ta i – što je još va žni je – ana li zu os tva re nih re zul ta ta.

Stu di ja i zvo dlji vos ti=

is pla ti ve IT in ves ti cije

8 Business&IT

Tema broja

Ar gu men ti pro tiv„Zna mo da je i zvo dlji vo, dru gi su to već za ključili“ ili „Za što ne pre pus ti ti ta kav po sao ge ne ral nom di rek to ru“ – ne ki su od ar gu me na ta pro tiv stu di je i zvo dlji vos‑ti. Gre ška u ova kvom pris tu pu je za ne‑ma ri va nje činje ni ce da stu di ja i zvo dlji‑vos ti ko ris ti sa mo re le van tne po dat ke za o dređenu po slov nu si tu aci ju i is ključivo ta ko mo že da ge ne ri še re še nja ko ja u pot‑pu nos ti od go va ra ju za hte vi ma kon kre‑tnog pre du zeća.

Da kle, stu di ja omo gućava pro na la že‑nje no vih mo gućnos ti kroz is tra ži vačku ana li zu, uočava ra zlo ge za za us tav lja nje pro jek ta, po većava ve ro va tnoću us pe šnos‑ti pro jek ta sa gle da va njem mo gućih ne ga‑tiv nih uti ca ja i ge ne ri še vrlo va žne in for‑ma ci je po tre bne za do no še nje o dlu ka.

Stu di ja i zvo dlji vos ti ni je bi znis‑plan. Ona se ba vi is tra ži vačkom fun kci jom od go va ra jući na pi ta nje: Da li je in ves‑ti ci ja o drživ po slov ni po du hvat?, dok bi znis‑plan obu hva ta ak ci je ko je je po tre‑bno spro ves ti od ide je do re ali za ci je.

Pre gled i zvo dlji vos ti pro jektaBez ob zi ra na to što stu di je i zvo dlji vos ti ne ma ju je din stve nu for mu, one mo ra ju bi ti kon ci zne, pre ci zne i do sle dne pos‑tav lje nim ci lje vi ma. Po red to ga, one da ju pre gled i zvo dlji vos ti kroz vi še as pe ka ta.

Te hničko-te hno lo ška i zvo dlji vost fo ku si ra se, pre sve ga, na pi ta nje da li te hno lo gi ja za že lje ni pro je kat uop šte pos‑to ji. Da lje, ona nu di te hno lo ške al ter na ti ve ko ji ma se pos ti že že lje ni re zul tat u o kvi ru bu dže ta i za od go va ra juće vre me. Od go‑va ra na pi ta nje: Ka ko pro je kat mo že bi ti

spro ve den?, pa je za to ne op ho dno da bu de i zrađena od stra ne stručnja ka iz da te o blas ti. Prak sa je po ka za la da se u oda bi ru pra ve te hno lo gi je kri ju naj veće u šte de.

E ko nom ska i zvo dlji vost pru ža ja snu sli ku o to me ko li ko re še nje (ili vi še po ten ci jal nih re še nja) ko šta. Ne op ho dno je da in ves ti ci ja bu de u skla du s mo‑gućnos ti ma in ves ti to ra, ali i da pre dnos ti in ves ti ci je za do vo lja va ju ci lje ve. Za to se u o kvi ru eko nom ske i zvo dlji vos ti najčešće ko ris ti Cost‑Be ne fit ana li za.

Or ga ni za ci ona i zvo dlji vost o dno si se na sa gle da va nje pro jek ta sa as pek ta ka‑dro va ne op ho dnih za nje go vu re ali za ci ju. Ona po dra zu me va pro ce nu mo gućnos ti je dne or ga ni za ci je da spro ve de pro je kat sa pos to jećom or ga ni za ci onom struk tu rom.

Na kra ju, za kon ska i zvo dlji vost is‑pi tu je da li je pro je kat u o kvi ri ma prav ne re gu la ti ve, dok vre men ska is pi tu je uti caj ro ko va na pro je kat i mo gućnost im ple‑men ta ci je is tog u op ti mal nom pe ri odu.

Ono što do no si oce o dlu ka in te re su je jes te i zve štaj stu di je i zvo dlji vos ti. Kao ri‑zni ca re le van tnih in for ma ci ja o i zvo dlji‑vos ti pro jek ta, i zve štaj je po sle dnji ko rak ka do no še nju o dlu ke da li će pro je kat bi ti re ali zo van ili ne. I ako hoće – ka ko?

U pri log stu di ji i zvo dlji vostiKo načno mo že mo da go vo ri mo o de talj‑nom di zaj nu, i zra di te hničke do ku men‑ta ci je ili pi lot‑pro jek tu, ko ji sa da ima ju zdra vu o sno vu. Iza sva ke in ves ti ci je u po slo va nje sto ji ide ja da će ona do ne ti o dređene re zul ta te. Na kon o dređenog vre men skog pe ri oda, najčešće go di nu da na od im ple men ta ci je IT pro jek ta, pre‑

po ručuje se pro ve ra pre dviđenih re zul ta‑ta. U ovoj fa zi do la zi mo do od go vo ra da li su re zul ta ti pre dviđeni stu di jom i zvo dlji‑vos ti za is ta i os tva re ni.

Na ža lost, ma lo je pri me ra pri me ne stu‑di je i zvo dlji vos ti u po slo va nju, ali uni ver‑zi te ti ši rom sve ta ko ji se ba ve ovom te mom već go di na ma una zad pi šu o re zul ta ti ma ko je ova kav pris tup do no si. Na pri mer, je dna stu di ja i zvo dlji vos ti ko ju je spro veo Uni ver zi tet Še fild 2009. go di ne na te mu im ple men ta ci je clo ud com pu ting‑a u ma la i sre dnja pre du zeća ge ne ri sa la je re še nje ko je po dra zu me va za 29,9% ni že in ves ti‑ci one, a čak i do 40% ni že ope ra tiv ne tro‑ško ve. Na kon tri go di ne, prak sa je po ka za‑la pre ma še ne re zul ta te. Poučeni ova kvim pri me ri ma, još je dnom za ključuje mo da je stu di ja i zvo dlji vos ti ne sa mo o snov za o dlu ku o in ves ti ra nju već i alat za pro ve ru pro jek to va nih re zul ta ta.

Pa me tno po slo va nje ra zma tra efi ka‑sne načine da se uz ma nja ula ga nja za od go va ra juće vre me pos ti gnu kva li te tni ji re zul ta ti. Za do vo lje nje ovog ci lja mo guće je je di no ako se že lje ni po slov ni re zul ta ti, kao i svi fak to ri ko ji na njih utiču, kvan‑ti fi ku ju, i zme re i ana li zi ra ju. U Srbi ji se u IT go di šnje in ves ti ra oko mi li jar du ev ra, a ve li ki broj tih in ves ti ci ja ne da je očeki va ne re zul ta te. Većina o pre me na‑bav lja se bez ika kve pro jek tne do ku men‑ta ci je, a po sle di ca ova kvog po slo va nja jes te vi še od 50% ne us pe šnih IT pro je ka‑ta u jav nom sek to ru. Stu di ja i zvo dlji vos ti po ma že da se ova kve si tu aci je i zbe gnu, što sa mo is tiče njen značaj u do no še nju pra vih in ves ti ci onih o dlu ka.

Milena Redžić i Katarina Đurić �

COST-BE NE FIT ANA LIZAOva ana li za pred stav lja je dan od na je fi ka sni jih i najčešće ko rišćenih ala ta za eko nom sku ana li zu pro jek ta ili po ten ci jal ne in ves ti ci je. Ona di rek tno upo ređuje tro ško ve pro jek ta i u šte de ko je on do no‑si kom pa ni ji. Do bro urađena Cost‑Be ne fit ana li za da je kon kre tne re zul ta te, ko ji se mo gu upo re di ti sa tre nu tnim sta njem u kom pa ni ji, na o sno vu čega se do no si ade kva tna o dlu ka pri oda bi ru in ves ti ci je. Po dra zu me va i ana li zu tro ško va i pre‑dnos ti na kon im ple men ta ci je, čime se pro ve ra va ju pro jek to va ni ci lje vi. Re zul ta ti Cost‑Be ne fit ana li ze da ju op ti mal no re še nje pro ble ma, zbog čega je ova me to da ve oma po pu lar na među stručnja ci ma u sko ro svim o blas ti ma po slo va nja.

9

Šo ping‑lis ta ni je pro je kat

Na bav ka kom plek snog IT re še nja ni je po sao ko ji se ra di pre ko noći. Tre ba mu se o zbil jno po sve ti ti i oba vi ti niz pre dra dnji, pre ne go što se po mi sli na to ko ja o pre ma i so ftver su po tre bni za i zvođenje pro jekta

10 Business&IT

Tema broja

Ka luđeri ca je ve li ko na se lje na do mak Be o gra da ko je je go di na ma građeno bez pla na i pro je ka ta za pu te ve, ka na‑li za ci ju, stru ju... Re zul tat

ta kve gra dnje mo gli ste da vi di te i sa mi, i to ne sa mo u Ka luđeri ci. Ka luđeri ca je ov de sa mo sli ko vit pri kaz re zul ta ta ko ji se do bi ja ju ka da se gra di bez pla na, bez pro jek tnog za dat ka i po jek tne do ku‑men ta ci je. Da se ne ra di o hi po te tičkom po ređenju već o uv re že noj prak si sve doči ve li ki broj ne us pe šnih IT pro je ka ta, čija se šte ta na go di šnjem ni vou u Srbi ji me ri pre sto ti na ma ne go de se ti na ma mi li ona ev ra.

Bez pres ka ka nja ko rakaJe dan od čes tih slučaje va je da se IT pro jek ti re ali zu ju bez pro jek tnog za dat‑ka, ko ji bi tre ba lo da pro izađe iz po tre ba po slo va nja, a taj za da tak pred IT tre ba da pos ta vi me na džment kom pa ni je, jav ne ili držav ne in sti tu ci je. Međutim, čes to se de ša va da me na džment kom pa ni je ne po kla nja do volj no pa žnje ar ti ku la ci ji po‑tre ba bi zni sa i pos tav lja nju ja snog za dat‑ka pred IT. S dru ge stra ne, IT stručnja ci ne po zna ju do volj no pri mar nu pri ro du po slo va nja kom pa ni je za ko ju ra de, pa i ne osećaju po tre bu da po sao ura de na sis te ma ti zo van način, ka ko se to inače ra di u te hničkim stru ka ma.

Najčešći pri me ri go vo re da se ovaj po sao, umes to de talj ne i zra de pro jek tne do ku men ta ci je, svo di na šo ping‑lis tu o pre me i so ftve ra, bez du blje ana li ze šta će se ti me pos tići i ka ko edu ko va ti ko ri sni ke da ko rišćenjem ove te hno lo‑gi je da ju po slo va nju opi plji vu ko rist. Kao kraj nji re zul tat ima mo uza lu dno po tro šen no vac, bez vi dlji vog po zi tiv nog uti ca ja na bi znis.

Po ređenja ra di, in ves ti ra nje u IT bez pro jek tne do ku men ta ci je bi lo bi slično kao ka da bis te ku pi li ma te ri jal za i zgra‑dnju kuće, a da pret ho dno i ne zna te ko‑li ko će oso ba ži ve ti u toj kući, ko li ko so ba že li te, ko li ko ku pa ti la itd. U tom slučaju ćete od ma te ri ja la ko ji ste ku pi li mo žda i moći da i zgra di te ne ka kvu kuću, ali ona si gur no neće od go va ra ti na me ni.

Na ža lost, i u IT‑ju ima dos ta sličnih pri me ra, gde se bez pla na i pro jek ta prvo na ba ve „crep i ci gla“, pa se na kna dno po ku ša va kon stru isa ti re še nje. Najčešći pri me ri ova kvog pris tu pa sreću se u jav‑nom sek to ru, a ni je ma li ni nji hov broj u os ta lim se gmen ti ma po slo va nja.

Za što se ra di na ova kav način?Ra zlo zi su broj ni. Je dan od o snov nih je to što je IT stru ka re la tiv no mla da i još uvek ne ma struk tu ri ra nog o bra zo va nja u ovoj o blas ti. Uz to, i te hno lo gi ja se me nja ve oma brzo, pa ne pos to ji ni je din stve na me to do lo gi ja za pro jek to va nje, za ra zli ku od sto ti na ma go di na sta rih in že njer skih stru ka, kao što su građevi na ili ma‑šin stvo, gde je ne za mi sli va mo gućnost da se bi lo ka kav pro je kat spro ve de bez pre ci znog pro jek tnog za dat ka i de talj ne pro jek tne do ku men ta ci je.

Na ve de nim ra zlo zi ma va lja do da ti i to da se od ova kvih in ves ti ci ja čes to ne za hte va o prav da nost, uz od sus tvo prak se da se na kon ne kog pe ri oda (bar 12 me se‑ci) sa gle da ju efek ti in ves ti ci je u IT, ka ko bi se po tvrdi lo da su do bi ti u po slo va nju kom pa ni je ili u efi ka snos ti držav ne/jav‑ne u pra ve fi nan sij ski veći od ula ga nja u IT. Ka ko se to ne ra di, ne ma ni od go vor‑nos ti za u tro še na sred stva, ni ti be ne fi ci ja za do bro i zve den pro je kat.

Ova kva si tu aci ja po go du je ra zvo ju dru gih ano ma li ja, pa se čes to obav lja ju na bav ke za ko je se una pred zna da ne mo gu ima ti po zi ti van efe kat na po slo‑va nje. Pri mar na svrha ova kvih na bav ki jes te da ne ko od po nuđača do bi je po sao – ov de čes to srećemo na de lu i ko rup ci‑ju – pa ak tiv nos ti tra ju dok se ne is po ruči o pre ma, a o pre ma i li cen ce on da os ta‑ju u ku ti ja ma ili se o pre ma even tu al no u ključi „da za sve tle lam pi ce“, ka ko bi se stvo rio uti sak da je po sao do bro urađen.

U sled ne do volj nog ula ga nja u edu ka‑ci ju ka dro va za ov la da va nje naj no vi jim te hno lo gi ja ma, IT se čes to o sla nja na ven dor ske pro dav ce, ve ru jući im da su oni u sta nju da „iz ru ka va“ is po ruče go‑to vo re še nje. Po pra vi lu, pro dav ci ima ju za cilj da vam pro da ju što vi še o pre me i so ftve ra, a ako vi ne ma te pro jek tno re še nje – oni će to i ura di ti, bez ima lo od go vor nos ti za re zul tat. Po ređenja ra di, ova kav pris tup bio bi is ti kao ka da bis te oti šli kod le ka ra, a on vas i ne pi ta za sim pto me va še bo le sni, ni ti ura di bi lo ka kve ana li ze, već vam sa mo pro pi še naj no vi ji lek i ka že da će vas on o dmah i zlečiti. Sa mo pre ci zan pro jek tni za da‑tak i de talj na pro jek tna do ku men ta ci ja ga ran tu ju us peh.

Da kle, pro jek tni za da tak je o snov ni, poče tni do ku ment ko ji de fi ni še za hte‑ve. Ovaj do ku ment is ho di iz po slov nih po tre ba pri va tnog ili jav nog pre du zeća, o dno sno držav nog or ga na. Pro jek tni

1 2 P R A V I L A Z A U S P E H I T P R O J E K ATA

• Šo ping-lis ta ni je pro je kat!• Bez pre ci znog pro jek tnog za dat ka

ne ula zi ti u pro ces pro jek to vanja• Pro jek tni za da tak mo ra bi ti

ba zi ran na ja snim po slov nim ci lje vima

• Za pro jek tan ta iza be ri te kom pe‑ten tnu fir mu, ko ja ima us pe šno i zve de ne re fe ren tne pro jekte

• Uko li ko se ra di o kom plek snom pro jek tu i pri me ni no vih te hno‑lo gi ja, pre pro jek to va nja ura di te stu di ju i zvo dlji vosti

• Do bro proučite te hničke u slo ve i o kru že nje pre ne go što ot počne te pro jek to vanje

• Po red te hničkog re še nja, pro jek‑tna do ku men ta ci ja mo ra sa drža ti eko nom ske po ka za te lje is pla ti vos‑ti pro jekta

• Ne ras pi suj te ten der za na bav ku o pre me i li cen ci na počet ku, već na kra ju pro jekta

• Iza be ri te is po ručioca i im ple‑men ta to ra pro jek tnog re še nja na o sno vu zna nja i po zi tiv nih re fe renci

• Na kon naj ma nje 12 me se ci ži vo tnog ve ka i zve de nog pro jek ta i zvrši ti ana li zu efe ka ta i po ređenje sa za crta nim ci lje vi ma iz pro jek t‑nog za datka

• Sva ki do bro i zve den pro je kat mo ra ima ti kon ti nu al nu, po u zda‑nu, plan sku i in ci den tnu stručnu po dršku

• Sa mo do bro urađena pro jek tna do ku men ta ci ja ga ran tu je us pe šno spro ve de nu ten der sku pro ce duru

11

za da tak tre ba de talj no da opi še šta se že li pos tići u po slo va nju, bi lo kroz po većanje efi ka snos ti ili u brza va nje pro ce sa, do po većanja pro duk tiv nos ti, pos ti za nja u šte de ili dru gih ko ris ti za pre du zeće. Pro jek tni za da tak ne mo ra da za la zi u te hničke de ta lje, ni ti da da je i zričite in‑struk ci je ta kve vrste.

Te hnički u slo vi su va žan deo sva kog pro jek ta i nji ma se de fi ni še pos to jeće o kru že nje u ko me se re ali zu je pro je kat. Oni po dra zu me va ju opis pos to jeće in fras‑truk tu re na ko joj će se spro ves ti pro je kat ili će se pos to jeća in fras truk tu ra na do‑gra di ti, bez ob zi ra na to da li se ra di o har‑dver skoj ili a pli ka tiv noj in fras truk tu ri.

Pri pi sa nju pro jek tnog za dat ka i opi su te hničkih u slo va ne tre ba ro bo va ti for mi, već va lja pre ci zno opi sa ti za hte ve i u slo ve ko ji su re le van tni za i zra du pro jek tne do ku men ta ci je, ta ko da pro jek tant ima pred so bom ja san za da tak i opis o kru že‑nja za ko je se i zrađuje pro jek tna do ku‑men ta ci ja.

Stu di ja i zvo dlji vostiUko li ko se ra di o za hte vi ma ko ji do ta da ni su ši ro ko pri me nji va ni i za ko je tre ba ko ris ti ti naj no vi je te hno lo gi je, za ko je se ne zna ka kve re zul ta te mo gu pos tići, bi lo bi ko ri sno da se pre i zra de pro jek tne do ku men ta ci ja ura di stu di ja i zvo dlji vos‑

ti, ko ja bi po ka za la da li bi ta kav pro je kat bio te hnički, vre men ski i ka drov ski i zvo‑dljiv i da li bi bio eko nom ski o prav dan.

Tek na kon ovih pri pre ma tre ba pris‑tu pi ti i zra di te hničke do ku men ta ci je. Uko li ko u kom pa ni ji ne ma ka dro va ko ji su u sta nju da i zra de te hničku do ku men‑ta ci ju, tre ba an ga žo va ti kom pe ten tnu fir mu, ko ja iza se be ima do bre re fe ren ce i ko ja će i zra di ti pro jek tnu do ku men ta ci ju ili bi ti kon sul tant na nje noj i zra di.

Za pro ce du ru pro jek to va nja pos to‑je ra zne me to do lo gi je, od pro jek to va nja ERP re še nja pa sve do pro je ka ta za IT in fras truk tu ru. Sva ka me to do lo gi ja pro‑jek to va nja u sme ra va pro jek tan ta da se pro je kat ura di na struk tu ri ran način, uz o bra du svih po tre bnih se gme na ta, ka ko bi i zvođač pro jek ta mo gao da na po u‑zdan način i u pot pu nos ti i zve de pro je‑kat. Međutim, sva ki pro jek tant u skla du sa pro jek tnim za dat kom mo že ko ris ti ti i svo ju me to do lo gi ju.

Pro jek tna do ku men ta ci ja mo ra ne‑dvo smi sle no da od go vo ri na sva pi ta nja pos tav lje na u pro jek tnom za dat ku. Da‑kle, re še nje mo ra bi ti pre ci zno opi sa no, uz svu po tre bnu do pun sku do ku men ta‑ci ju, še mat ske pri ka ze, ta be le i te hničke opi se ko ji u do volj noj me ri opi su ju re še‑nje, da bi i zvođač na o sno vu to ga mo gao da i zve de pro je kat.

Pro ve ra re zul tataZa ra zli ku od broj nih pri me ra u Srbi ji, gde se prvo ku pu ju ope ma i li cen ce pa se on da po ku ša va da se i znađe ne ko pro jek‑tno re še nje, u va lja noj pro jek tnoj do ku‑men ta ci ji tek na kra ju do la zi spe ci fi ka‑ci ja o pre me, li cen ci i po tre bnih u slu ga za re ali za ci ju pro jek ta. Da bi pro je kat u pot pu nos ti od go vo rio svo joj na me ni, uz spe ci fi ka ci je mo ra ju sta ja ti i bu džet ske ce ne, o dno sno uku pna ce na i zvođenja pro jek ta.

Va žan deo pri i zra di pro jek tne do ku‑men ta ci je pred stav lja i ana li za eko nom‑ske is pla ti vos ti i ana li za pov rat ka in ves ti‑ci je (ROI). Iako ce na pro jek to va nja mo že čini ti i 10% od uku pne in ves ti ci je, to si gur no ni je ulu do bačen no vac; na pro tiv, ade kva tno pro jek to va nje šti ti in ves ti to ra od mo gućnos ti da pro je kat bu de ne us pe‑šan i ga ran tu je da im ple men ta ci ja pro jek‑ta mo že os tva ri ti pro jek to va ne do bi ti.

Da bi se po tvrdi lo da je pro je kat do bro is pla ni ran i i zve den, po tre bno je na kon o dređenog pe ri oda od pu šta nja pro jek ta u pro duk ci ju ana li zi ra ti da li su pro jek‑tom pos ti gnu ti te hnički i eko nom ski ci lje vi pos tav lje ni u pro jek tnom za dat ku. U su pro tnom, od go vor nost za ne us peh pro jek ta mo gu sno si ti in ves ti tor, pro jek‑tant, i zvođač ili ko ri snik.

S.D. �

PRO OF OF CON CEPT I PI LOT-PRO JE KATUko li ko se ra di o slo že‑ni jem pro jek tu ko ji tre ba da se u klo pi u pos to jeće o kru že nje, mo žda će bi ti ne op ho dno da se ura di po tvrda kon cep ta (Pro of of Con cept), a uko li ko ima ikakvih ne do umi‑ca oko fun kci oni sa nja pro jek ta, ta da bi tre ba lo ura di ti pi lot‑pro je kat ko ji će po ka za ti sve fun kci onal nos ti u ma‑njem o kru že nju. Ova kvi pos tup ci mo gu bi ti od ko ris ti da se pro je kat us‑pe šni je is pla ni ra i i zve‑de, ali i da se i zbe gnu mo gući ri zi ci.

12 Business&IT

Tema broja

Im ple men ta ci ja ERP re še nja u po slo‑va nje je dne kom pa ni je je pro ces ko ji za hte va o zbilj nu po svećenost i pa žlji‑

vo ra zma tra nje sva kog ko ra ka. Na rav no, mo guće je i zbor na pra vi ti i na o sno vu to ga ko li ko je ne ko re še nje po zna to ili po sis te mu „ako ra di kod par tne ra, ra diće i kod nas“, ali po sle di ce ta kvog pris tu pa mo gu bi ti ka tas tro fal ne po po slov ne re‑zul ta te, kao i po kom pa ni ju u ce li ni.

Pri pre ma za uvođenje ERP re še nja je dan je od naj bi tni jih fak to ra ko ji utiču na us peh im ple men ta ci je. A pri pre ma po dra zu me va da se naj pre pos ta vi or ga‑ni za ci ja pro jek ta uvođenja ERP re še nja i da se do bro is pla ni ra sva ki ko rak me to‑do lo gi je po ko joj se im ple men ta ci ja spro‑vo di. Ade kva tna pri pre ma je ne op ho dan i oba ve zan ko rak pre sa mog uvođenja, a nje go va pu na re ali za ci ja ga ran tu je da će ERP re še nje is pu ni ti svoj cilj.

Or ga ni za ci ja pro jektaPre ne go što se pris tu pi spro vođenju me to do lo gi je pro jek ta za im ple men ta ci‑ju ERP re še nja, ne op ho dno je pos ta vi ti or ga ni za ci ju pro jek ta i de fi ni sa ti načine ko mu ni ka ci je unu tar ovog ti ma. Or ga ni‑za ci ju za spro vođenje pro jek ta čine nad‑zor ni or gan (oso ba ko ja do no si o dlu ke, u glav nom di rek tor kom pa ni je), me na‑džer pro jek ta (oso ba ko ja obe zbeđuje da sve fa ze im ple men ta ci je te ku ka ko tre ba, a ko ja mo že bi ti de le gi ra na od stra ne ko ri sni ka ili i zvođača), ti mo vi ključnih ko ri sni ka kup ca po pro ce si ma i tim in‑že nje ra i zvođača.

Nazdorzni organ donosi bitne odluke, odnosno odluke koje nisu operativnog karaktera a predstavljaju vrlo važne tač‑ke. Nadzorni organ se ne u ključuje u sva‑ko dnev ne ope ra ci je, ali mo ra ima ti ši rok

pre gled i kon tro lu nad svim fa za ma, jer do no si o dlu ke o svim bi tnim pi ta nji ma u ve zi s pro jek tom i pra ti da li se on o dvi ja po pla ni ra nim kon trol nim tačka ma.

Me na džer pro jek ta u prav lja svim ope ra tiv nim ak tiv nos ti ma i i zve šta va nad zor ni or gan o to ku pro jek ta. On vo di ti mo ve ključnih ko ri sni ka i in že nje ra, u prav lja lo gis tičkom po drškom i ge ne‑ral no se sta ra da pro je kat bu de i zve den ona ko ka ko je po tre bno i do go vo re no.

Bu dući ko ri snik ERP re še nja tre ba da ime nu je i vođu pro jek ta is pred svo je kom pa ni je, kao i tim ključnih ko ri sni ka ko ji će učes tvo va ti u pos tav lja nju i tes ti‑ra nju sis te ma, kao i u obu ci svo jih ko le ga ko ji će u im ple men ti ra nom sis te mu ra‑di ti. In ter ni vođa pro jek ta za du žen je za to da sa ra dnja sa i zvođačem teče ne ome‑ta no, da mu pru ža ne op ho dnu po dršku i in for ma ci je to kom re ali za ci je i to kom i zra de do ku men ta ci je pro jek ta.

De fi ni sa nje ključnih ko ri sni ka je ta‑kođe ve oma va žno – oni mo ra ju o dlično

da po zna ju po slov ne pro ce se pre du zeća, jer bu duće ERP re še nje mo ra bi ti us‑klađeno s nji ma. Va žno je i da ima ju po‑zi ti van stav pre ma pro me na ma ko je ERP do no si, kao i da ne ma ju od boj nost pre ma upo tre bi računa ra. Ova gru pa ko ri sni ka mo ra da po sve ti deo svog ra dnog vre me‑na pro jek tu to kom nje go ve im ple men ta‑ci je, a ka sni je pos ta je prvi ni vo po drške za dru ge kraj nje ko ri sni ke i even tu al no re ša va nje nji ho vih pro ble ma.

S dru ge stra ne, i zvođač de fi ni še tim in že nje ra za spro vođenje pro jek ta, a nje ga čine kon sul tan ti za de fi ni sa ne po‑slov ne pro ce se, pro gra me ri, a dmi nis tra‑to ri ba za po da ta ka, te hnički in že nje ri za ser ve re i in že nje ri za mre žu. U za vi snos ti od kom plek snos ti sis te ma, na sva koj po‑zi ci ji mo že bi ti u ključeno i vi še lju di. Tim in že nje ra ba vi se pro jek to va njem i pos‑tav lja njem sis te ma, a ka sni je or ga ni zu je obu ku za ključne ko ri sni ke i po ma že im da na pra ve do ku men ta ci ju za upo tre bu sis te ma.

Do bra pri pre ma ga ran ci ja us pehaUvođenje po slov nog so ftve ra u kom pa ni ju je o zbilj na o dluka, ko ja se mo ra spro ves ti ta ko da ko načno re še nje bu de pri hvaćeno i do ne se ko rist

13

Način na ko ji će pro je kat uvo‑đenja ERP re še nja bi ti i zve‑den mo ra se ta kođe te melj no

is pla ni ra ti. Kom pa ni je s vi še is kus tva u toj o blas ti za svo je par tne re pri pre ma ju prak tične sa ve te ka ko da taj pro ces prođe uz što ma nje pro ble ma i do ve de do us‑pe šne im ple men ta ci je. Ta ko je Mi cro soft ra zvio o dličnu Su re Step me to do lo gi ju, čija pri me na ni je o gra ničena na im ple‑men ta ci ju ERP re še nja, ni ti je is ključivo ve za na za Mi cro soft‑ove pro i zvo de.

Sure Step metodologija obuhvata nekoliko bitnih faza ili koraka. Temeljna realizacija svih koraka dovodi do us‑pešno implementiranog sistema koji se potom uz održavanje i dodatnu otpimi‑zaciju i nadogradnju preciznije prilago‑đava potrebama korisnika.

Prvi korak je dijagnostika, gde korisnik ispituje da li softversko rešenje

može da isprati poslovne procese i da se implementira u kompaniji. U ovoj fazi korisnik takođe saznaje šta je potrebno od resursa da bi se to rešenje implemen‑tiralo i koje će efekte doneti. Takođe, korisnik se upoznaje sa rizicima imple‑mentacije projekta.

Sle di ana li za sis te ma, ka da se iden‑ti fi ku ju i do ku men tu ju po slov ni pro ce‑si ko ri sni ka. Is tičemo da od kva li te ta ana li ze za vi si mno go to ga u ka sni jim fa za ma, a ne pra vi lo za be le že ni pro ce si mo gu do ves ti do to ga da im ple men‑ti ra ni so ftver ne do ne se očeki va ne re zul ta te.

U trećem ko ra ku pro jek tu je se no vi sis tem. Ta da se pro na la ze na je fi ka sni ji načini da se ko ri snički pro ce si i po tre‑be u klo pe u oda bra ni po slov ni so ftver. Mo že pos to ja ti vi še načina za re ša va nje o dređene si tu aci je – ne op ho dno je op se‑

žno is kus tvo kom pa ni je ko ja uvo di re še‑nje da bi se oda bra la naj bo lja stra te gi ja.

Od ra zvo ja do upo trebeNa kon pro jek to va nja sis te ma sle di ra‑zvoj – fa za u ko joj se so ftver sko re še nje fun kci onal no pri la gođava ono me što tre ba da ra di, pro gra mi ra ju se no ve fun‑kci onal nos ti, a po da ci mi gri ra ju u no vi sis tem (po moću skrip ti i fun kci ja). Na kra ju ove fa ze spro vo di se tes ti ra nje, a ne op ho dno je pro ve ri ti da li sve fun kci‑onal nos ti ra de ka ko tre ba, da li su po da ci pra vil no uve ze ni u no vi sis tem i da li je sis tem do volj no be zbe dan.

Ka da se sve te melj no pro ve ri, sle di pos tav lja nje ope ra tiv nog sis te ma na lo‑ka ci ji sa ko je će ga ko ri snik po kre ta ti. To mo že bi ti nje gov da ta‑cen tar, ali je to sve češće i clo ud o kru že nje. Ka da se sis tem pos ta vi, spro vo di se do da tno tes ti ra nje pri hvaćenos ti od stra ne ko ri sni ka, tes ti‑ra nje pro ce sa, be zbe dnos ti i op te rećenja.

Ka da sis tem prođe sve tes to ve, im ple‑men ta ci ja je go to va i sle di po sle dnja pro‑jek tna fa za – početak upotrebe re še nja u sva ko dnev nom ra du ko ri sni ka. Uz to, dve do da tne fa ze omo gućava ju da se re‑še nje do da tno pri la go di ko ri sničkim po‑tre ba ma. Je dna je fa za op ti mi za ci je, ka da se ot kri va da li pos to je mes ta na ko ji ma se re še nje ili pro ce si mo gu i zme ni ti ta ko da za ko ri sni ka pri me na bu de još is pla ti‑vi ja. Dru ga je fa za na do gra dnje, ka da se us ta no vi da tre ba pri pre mi ti ne ku no vu fun kci onal nost ili slično.

Uko li ko su sve fa ze spro ve de ne do sle‑dno i te melj no, na kra ju će ko ri snik ima‑ti ERP re še nje ko je će s la koćom ko ris ti ti i ko je će mu do ne ti bo lji tak u po slov nim re zul ta ti ma. Za to i ka že mo da je do bra pri pre ma ga ran ci ja us pe ha!

Me to do lo gi ja uvođenja ERP re šenja

Ako že li te kva li te tan re zul tat, uvođenje ERPa za hte va po što va nje o dređenih pro ce du ra. Kom pa ni ja Mi cro soft o smi sli la je čitav niz pos tu pa ka

ko ji vo de do us pe šne re ali za cije

14 Business&IT

Tema broja

Uvođenje ERP‑a po pra vi lu pra te „po rođaj ne mu ke“, po se bno zbog to ga što ono, po pri ro di

stva ri, do vo di do sma nje nja bro ja za po‑sle nih, pa je ot por još i zra že ni ji. Među‑tim, mo der ni za ci ja po slo va nja je ne op ho‑dna i ona se ne mo že za pos tav lja ti sa mo za to da bi se očuva la ra dna mes ta ko ja su po mo der nim kri te ri ju mi ma ne o drži va.

Najčešći i zvor pro ble ma pri uvođenju ERP re še nja pred stav lja ju bo ja zan i ot por ključnih ko ri sni ka sta rog računo vod‑stve nog sis te ma. Ot por se, po pra vi lu, jav lja kod ko ri sni ka ko ji su u sta rom sis te mu ima li ce lo ku pan uvid u fun kci‑oni sa nje i ko ji su je dnos tav no kon tro li sa‑li taj sis tem. Ra zlog za nji ho vu bo ja zan le ži u činje ni ci da je ERP obu hva tni ji, a ti me i kom plek sni ji od sta rih računo vod‑stve nih sis te ma. Po se du je mno go op ci ja i za hte va dru gačiji način ra da, ta ko da su ko ri sni ci ko ji su do je dnog mo men‑ta ima li pot pu nu kon tro lu sad u no vom o kru že nju, u ko me se ne sna la ze. Zbog to ga je po tre bno vre me da se bo lje upo‑zna ju sa sis te mom i načinom re ša va nja pro ble ma u sva ko dnev nom ra du.

Ko ri sni ci no vog ERP sis te ma čes to na ila ze na te škoće za to što su u sta rim sis te mi ma obično zna li ka ko da o bri šu ili na mes te pro knji že ne stav ke po po tre bi, o dno sno ka ko da na kon uno sa pro me ne ili mo di fi ku ju po dat ke di rek tno u ta be‑la ma pro gra ma. Ove du bo ko uko re nje ne na vi ke, međutim, ne mo gu se pre sli ka ti na rad u ERP‑u, ko ji to ne do zvo lja va. Umes to bri sa nja i i zme na ko ris te se stor‑no‑na lo zi, ka ko pro pi si i na la žu. Ve oma je va žno da se me na dže men tu kom pa‑ni je pre doči da je di no na ovaj način ima pot pu nu kon tro lu sis te ma, jer ta ko ni ko mo že da „šte lu je“ glav nu knji gu.

Još je dan ti pičan pro blem je ne po što‑va nje or ga ni za ci je pro jek ta, što se de ša va ka da ne ko od ključnih ko ri sni ka, mi mo or ga ni za ci je, pre u sme ri ko mu ni ka ci ju nad zor nom od bo ru pro jek ta, ka ko bi na me tnuo auto ri tet i prečicom re šio pro‑blem. Do bar ko rak u im ple men ta ci ji pro‑jek ta jes te uka zi va nje na ova kve stva ri na sa mom počet ku i ja sno pred stav lja nje pro jek tne or ga ni za ci je.

Do pro ble ma ne ja sne or ga ni za ci je do la zi ka da se u žur bi ili u sled ne za in te‑

re so va nos ti ne u tvrdi tačan tim ko ji će ra di ti na sis te mu. Ne ki ko ri sni ci obično po ku ša va ju da i zbe gnu za dat ke, što se po se bno de ša va on da ka da ima ju dos ta sva ko dnev nih oba ve za, pa rad na ERP sis te mu do živ lja va ju kao do da tno op‑te rećenje. Da bi i zvođenje pro jek ta bi lo kva li te tno, ko ri sni ci se mo ra ju mo ti vi sa ti sma nje njem ni voa dnev nih oba ve za ili uvođenjem na gra da, a ne tre ba za bo ra vi‑ti ni na građiva nje vođe pro jek ta.

Uko re nje ne na vi ke do vo de i do pro ble‑ma sa ko ri sni ci ma ko ji za hte va ju is te for‑me, i zve šta je i o bras ce ka kve su ko ris ti li u sta rom pro gra mu, umes to da se u sred sre‑de na pra vil no uvođenje sis te ma i ključne pro ce se. Ovaj pro blem tre ba da re še vođe pro jek ta i da ja sno o dre de pri ori te te.

Osim na ve de nih, u pos tup ku uvo‑đenja ERP re še nja mo gu da se po ja ve i ra zne dru ge po te škoće, zbog čega je pre po ručlji vo da se pri li kom prve pre zen‑ta ci je (tzv. kick‑off me eting) sve ovo na do bro na me ran način pre doči pro jek tnom ti mu, u ci lju bo ljeg i zvođenja pro jek ta i sma nje nja ne po tre bnog stre sa.

Nedeljko Kuduz �

Ana to mi ja ot po rauvođenju ERP rešenja

Pri im ple men ta ci ji no vih re še nja u pos to jeće po slov no o kru ženje na ila zi se čes to na o zbi ljan ot por mno gih čini la ca u po slovnom pro ce su. To je sis tem ski pro blem na ko ji tre ba računa ti una pred, ka ko bi se pre du pre di li po ten ci jal ni pro blemi

15

I zvo ri do na tor skih sred sta va za fi nan si ra nje pro je ka ta u Srbi ji za većinu su i da lje ve li ka ne po zna ni‑ca, a činje ni ca je i da je ne do vo ljan broj onih ko ji se ovom pro ble ma‑

ti kom ba ve. Za to smo o dlučili da vam bli že pred sta vi mo ovu te mu, o ko joj smo ra zgo va ra li sa Dra ga nom Je re mićem, ko ji iza se be ima ve li ki broj us pe šnih pro je ka‑ta iz ove o blas ti.

Ak tiv nih fon do va za ra zvoj za po‑dručje Bal ka na, sa mim tim i Srbi je, ima mno go. Ono po čemu se oni međuso bno ra zli ku ju je su ci lje vi nji ho vog pos to ja‑nja. Sva ki fond ima svoj cilj ko ji že li da os tva ri, ta ko da priv re dni su bje kat u za‑vi snos ti od na me ne i us klađenos ti sa tim ci lje vi ma os tva ru je pra vo da a pli ci ra za sred stva iz kon kre tnog fon da. Ta ko je Ja‑pan, na pri mer, u pro te klom pe ri odu ulo‑

I zvo ri do na tor skih sred sta va za

fi nan si ra nje pro je kataO načini ma kon ku ri sa nja za do na tor ska sred stva ra zgo vara li smo sa Dra ga nom Je re mićem, kon sul tan tom fon da ci ja

Ev rop ske uni je i Svet ske banke

žio značaj na sred stva u ovu re gi ju, ko ja su u glav nom na me nje na una pređenju zdrav stva, sa ni tet skih u slu ga, jav nog pre vo za i ge ne ral nom po bolj ša nju u slo va ži vo ta sta nov ni štva. Kra lje vi na Šved‑ska ima svo je fon do ve, ko ji su u glav nom o kre nu ti šte dnji ener gi je, dok su fon do vi Kra lje vi ne Dan ske u glav nom u sme re‑ni pre ma za šti ti ma nji na i ma njin skih pra va i ra zvo ju lo kal nih sa mo u pra va.

16 Business&IT

Tema broja

Ono što ne bi sme lo da os ta ne ne‑po me nu to je su sred stva i mo gućnos ti ko ji se pru ža ju ma lim i sre dnjim pre du‑zećima. Pos to ji čitav set fon do va ko ji se ba ve jačanjem ma lih i sre dnjih pre du‑zeća i fi na si ra njem star ta po va, i to kroz izu ze tno po volj ne kre di te s du gačkim grejs‑pe ri odom i nis kim ka ma tnim sto pa ma, po volj ni jim od ko mer ci jal nih kre di ta. Da kle, uko li ko pos to je do bro de‑fi ni san pro jek tni za da tak i pro je kat ko ji iz nje ga pro izi la zi, fi nan sij ska sred stva za re ali za ci ju mo gu se do bi ti pod izu ze‑tno po volj nim u slo vi ma.

Pre ne go što se o svrne mo na sam pro ces a pli ci ra nja za do na tor ska sred‑stva, tre ba lo bi upo zna ti se bo lje sa IPA fon do vi ma.

Šta su IPA fon do vi?IPA (In stru ment for Pre‑A cces si on As sis tan ce) pred stav lja in stru ment za pret pris tu pnu po moć, u svo jen od stra ne Ev rop ske uni je u ci lju pru ža nja fi nan sij‑ske po drške zem lja ma ju go is točne Ev ro‑pe u nji ho vom pos te pe nom pri bli ža va nju ev rop skoj po li ti ci i stan dar di ma.

IPA ima dva kra ka: je dan je jačanje ka pa ci te ta in sti tu ci ja i pra vo a pli ci ra nja os tva ru ju u glav nom držav ne in sti tu ci je; dru gi krak IPA ve zan je za jačanje po gra‑nične sa ra dnje i za sred stva a pli ci ra ju u glav nom MUP i Ca ri na. Do bi ja njem sta tu sa kan di da ta za član stvo u EU u Srbi ji se o tva ra ju no vi fon do vi – fon do vi pre ko gra nične sa ra dnje, te ta ko sva ka lo kal na sa mo u pra va os tva ru je pra vo da

kon ku ri še za sred stva uko li ko ima ide ju ko ja mo že do pri ne ti jačanju pre ko gra‑nične sa ra dnje sa lo kal nim sa mo u pra va‑ma su se dnih ze ma lja.

IPA fon do vi su, da kle, in ves ti ci oni fon do vi Ev rop ske uni je iz ko jih se fi nan‑si ra ju pro jek ti čiji je cilj po većanje držav‑nih ka pa ci te ta i pri bli ža va nje ev rop skim stan dar di ma.

Pro ces a pli ci ra nja za IPA fon doveDa bi se uop šte a pli ci ra lo za fi nan sij ska sred stva iz IPA fon do va, pro je kat mo ra da ima ja sno i pre ci zno de fi ni san cilj, ko‑ji tre ba da bu de u pot pu nos ti ori jen ti san jačanju ka pa ci te ta drža ve, o dno sno da bu de u skla du sa ci lje vi ma fon da. Da kle, in ves ti tor i ko ri snik in ves ti ci onih sred‑sta va u o sno vi mo ra ju ima ti is ti cilj.

Pro ce du ra a pli ci ra nja za počinje pre‑dlo gom pro je ka ta ko je drža va pri ku plja da bi, na kon ulas ka u pre go vo re sa IPA za na re dnu go di nu, ima la sprem ne pro jek‑te, ran gi ra ne po pri ori te ti ma. Na sa mom počet ku pra vi se ap strakt pro jek tnog za dat ka, na kon čijeg u sva ja nja se on pro ši ru je na pre dlog pro jek ta. Uko li ko se za ključi da je pro je kat u skla du sa ev rop‑skim nor ma ma i pro ce du ra ma, Ev rop‑ska de le ga ci ja ga „pre uzi ma“ i o bjav lju je u svom pla nu.

Ovaj pro ces ni je kom pli ko van, ali jes‑te izu ze tno de ta ljan. Pos to ji for ma ko ja mo ra da se is po štu je, a do ku men ta ci ja mo ra da sa drži sve ne op ho dne ele men te. Pi sa nje je dnog ova kvog pro jek ta nje la ko i to mo ra da ra di ne ko ko ima do volj‑no is kus tva u ovoj o blas ti. Ne dos ta tak ka dro va ko ji su u mo gućnos ti da na pi šu pro je kat us klađen sa svim što EU tra ži jes te u pra vo je dan od glav nih ra zlo ga za ne pot pu nu is ko rišćenost ovih fon do va.

Po red ne do volj nos ti stručnog ka dra, pro ble mi s ko ji ma se Srbi ja su sreće ka da je reč o pro jek ti ma za po bolj ša nje držav‑nih ka pa ci te ta je su ra zličit me to do lo ški pris tup i ne kon so li do van pris tup pro‑jek to va nju re še nja. Po sle di ca to ga jes te ve li ki broj pro je ka ta ko ji su us pe šni sa mi za se be, ali za je dno ne os tva ru ju že lje ne efek te. Po ja sni mo to na pri me ru me di‑cin skih in sti tu ci ja: sva ka me di cin ska in sti tu ci ja je za se be, čes to vrlo us pe šno, obe zbe di la sis tem za o bra du i elek tron‑sku ra zme nu po da ta ka. Međutim, ka ko pri pla ni ra nju ni je sa gle da na ši ra sli ka, da nas ima mo slučaj da me di cin ske in sti‑tu ci je međuso bno ne mo gu da ra zme nju‑ju me di cin sku do ku men ta ci ju.

Po sle EU, Kra lje vi na Nor ve ška je naj veći in ves ti tor – i u Srbi ji i u dru gim zem lja‑ma re gi ona.

Ka rak te ris tično za ove fon do ve jes te to što su oni fo ku si ra ni na o dređene ci lje ve, a i flek si bil ni ji su po pi ta nju for mal nos ti i za hte va ne do ku men ta ci‑je, ta ko da pro jek ti fi nan si ra ni iz ovih fon do va brže pre la ze u fa zu re ali za ci je. Ta kođe, tre ba zna ti da o blast in te re so‑va nja ovih fon do va ni je us ka i stro go spe ci ja li zo va na, već je spek tar pro je ka ta ko ji se fi nan si ra ju re la tiv no ši rok. Ipak, za slo že ni je pro jek te s većim bu dže tom po tre bno je o bra ti ti se Svet skoj ban ci ili Ev rop skoj uni ji.

Ev rop ska uni ja ima vi še ak tiv nih fon do va na po dručju Srbi je. Po red IPA fon do va (Fon do vi pret pris tu pne po moći), pos to ji i Tem pus pro gram, ko ji se ba vi fi nan si ra njem pro je ka ta ko ji po ma žu re for mu i mo der ni za ci ju vi so kog o bra‑zo va nja, kao i pro gram Ho ri zon 2020 za fi nan si ra nje pro je ka ta iz o blas ti na uke i te hno lo škog ra zvo ja.

Ka ko je glav ni ko ri snik sred sta va iz pret ho dno po me nu tih fon do va drža va, ona su u glav nom ne pov ra tna. Pra vo da a pli ci ra ju za ova sred stva ima ju sve držav ne i jav ne in sti tu ci je ko je ima ju ja snu ide ju o to me ka ko da po bolj ša ju po slo va nje, a sve u ci lju po većanja držav‑nih ka pa ci te ta i ge ne ral nog priv re dnog na pret ka Srbi je. Za po sle ni u jav nom sek to ru i držav nim in sti tu ci ja ma u pra‑vo su ti ko ji bi tre ba lo da uoče tre nu tno sta nje sis te ma u ko me ra de, ali i sta nje u oko li ni, i na taj način dođu do ap strak ta pro jek tnog za dat ka, ko ji pred stav lja prvi ko rak u pro ce su a pli ci ra nja za do na tor‑ska sred stva.

17

U pra vo to je ono što Srbi ji ne dos ta‑je – me to do lo ški pris tup u prav lja nju pro jek ti ma, ko ji će na kon re ali za ci je moći međuso bno da ko mu ni ci ra ju i da za je dno do pri no se po većanju držav nih ka pa ci te ta. Je dan ta kav me to do lo ški pris‑tup omo gućio bi da sva ki no vi pro je kat bu de kao le go‑ko cki ca, ko ja će se sav rše‑no u klo pi ti sa os ta lim ko cki ca ma.

Međutim, ni je do volj no sa mo na pi sa ti do bar pro je kat. U prav lja nje nji me je ta‑kođe ve oma značaj no i utiče na ko načnu us pe šnost. Sred stva za fi nan si ra nje pro jek ta odo bra va ju se na go di šnjem ni vou, a pre ma pre da toj do ku men ta ci ji i u skla du s pla ni ra nim ak tiv nos ti ma za tu go di nu. Da bi u pot pu nos ti bi la is ko‑rišćena, tim sred stvi ma, kao i pro jek‑tom, mo ra se u prav lja ti is ključivo pre ma pla nu. To znači da uko li ko se, na pri mer, odo bre na sred stva ne is ko ris te u te kućoj go di ni, ona su u glav nom i zgu blje na i ne uvećavaju bu džet za sle deću go di nu.

Kao što smo re kli, pro je kat ne mo že da pi še bi lo ko. Ali uko li ko ga na pi še tim is ku snih lju di, ko ji po se du ju zna nje iz te o blas ti, pro je kat ima sve pre dis po zi ci je da se nji me do bro i u prav lja, a na kra ju i os tva ri pla ni ra ni pro jek tni za da tak.

Do na tor ska sred stva za IT pro jekteIako ni za je dan od ovih fon do va ni je na gla še no da ima za cilj fi nan si ra nje IT pro je ka ta, to ne znači da za ula ga nje u

in for ma ci one te hno lo gi je ne ma pros to ra. Na pro tiv, ono što bi tre ba lo da naučimo iz us pe šno re ali zo va nih pro je ka ta jes te to da pro jek te ve za ne za in for ma ci one te hno lo gi je ne tre ba po sma tra ti izo lo va‑no, sa me za se be, i da ku po vi na har dve ra i li cen ci bez pret ho dno ja sno de fi ni sa nog ci lja pred stav lja ulu do u tro šen no vac. In for ma ci one te hno lo gi je su sred stvo po moću ko ga se us pe šno do la zi do pos‑tav lje nog ci lja. Kao ta kve, in for ma ci one te hno lo gi je u sko ro svim pro jek ti ma ima ju svo je mes to.

S ob zi rom na činje ni cu da je us pe‑šno po slo va nje ne za mi sli vo bez kva li te‑tne IT po drške, sa si gur nošću mo že mo da us tvrdi mo da je is to ta ko i ka da je drža va u pi ta nju. Cilj fon do va o ko ji ma go vo ri mo jes te po većanje i mak si mal no is ko rišćenje svih ka pa ci te ta drža ve, a kva li te tno i zrađeni IT pro jek ti mo gu um‑no go me da do pri ne su to me.

Ono što se iz sve ga rečenog mo že za‑ključiti jes te da je u Srbi ji ak ti van ve li ki broj fon do va, ali da oni, zbog ne do volj nog zna nja, ni su is ko rišćeni u pot pu nos ti. Me‑to do lo ški pris tup i sa gle da va nje ši re sli ke obe zbe di li bi kon so li da ci ju pro je ka ta, ko ja bi za si gur no po većala držav ne ka pa ci te te. Ono što je si gur no, ne op ho dno je edu ko‑va ti ka dro ve ko ji će bi ti u sta nju da is pra te ceo ži vo tni ci klus je dnog pro jek ta, od ide je, pre ko pi sa nja pro jek ta, u prav lja nja nji me, sve do okončanja re ali za ci je. Je di no

na taj način bićemo u mo gućnos ti da is ko‑ris ti mo sve ono što nam se pru ža, umes to da ulu do tro ši mo ve li ke ko ličine nov ca na pro jek te ko ji ne os tva ru ju ap so lu tno ni ka‑kve po zi tiv ne efek te.

Od do ku men ta ci je do ten deraPo sma tra jući fa ze ži vo tnog ci klu sa pro‑je ka ta u Srbi ji, do la zi mo do za ključka za što se sva ko dnev no srećemo sa pro jek‑ti ma ko ji ne os tva ru ju svo je ci lje ve. Naj‑češća je si tu aci ja da se na kon uočava nja pro ble ma, bez de talj ne ana li ze, o dmah ras pi su je ten der. Tek na kon nje go ve re ali za ci je do la zi se do za ključka da je stva ri ipak tre ba lo ura di ti dru gačije. Sa‑ma fa za pri pre me pro jek ta tra je izu ze tno krat ko, a naj veća gre ška je što se i zmeđu ten de ra i pro jek ta u Srbi ji stav lja znak je‑dna kos ti, umes to da se ten der ras pi še tek na o sno vu pro jek tne do ku men ta ci je.

Ev rop ska uni ja i Svet ska ban ka iza se be ima ju mno go us pe šnih pro je ka ta. Ono što bi tre ba lo da učini mo jes te da naučimo šta sve tre ba da sa drži je dan pro je kat i da to pri me ni mo u prak si. Da bi pro je kat bio us pe šan, tre ba kre nu ti od srži, a to je cilj pro jek ta. Da kle, ten der se ras pi su je is ključivo na o sno vu pre ci zno de fi ni sa nog ci lja, ko me pret ho de, uko li‑ko je to ne op ho dno, stu di ja i zvo dlji vos ti i i zra da pro jek tne do ku men ta ci je. Tek na kon sve ga to ga kreće se u re ali za ci ju.

Milena Redžić �

18 Business&IT

Tema broja

Na kon i zra de pro jek tne do ku‑men ta ci je za IT re še nje, u svim jav nim i u ne kim pro i zvo dnim

in sti tu ci ja ma spro vo di se ten der ska pro ce du ra za na bav ku do ba ra i u slu ga. For mal na ten der ska pro ce du ra vrlo čes to je op te rećujuća i za hte va dos ta vre me‑na. Bez ob zi ra na to, da bi se pod sta kla kon ku ren tnost i stvo ri li što bo lji u slo vi za ko ri sni ka, ovaj pos tu pak je ne mi no‑van. Međutim, vrlo čes to se de ša va da je ten der ska do ku men ta ci ja na pi sa na ta ko da se fo ku si ra sa mo na for mal ne as pek‑te, a ve oma ma lo ili sko ro ni ma lo pa žnje po svećuje se su štin skim stva ri ma ko je su va žne za us peh pro jek ta.

Ka da se ra di o te hnički slo že nim pro jek ti ma, ce na ne mo že bi ti je di ni kri te ri jum za i zbor po nuđača. Vrlo je va žno da se u ten de ru opi šu mi ni mal ni

stručni i is kus tve ni u slo vi ka ko bi iza‑bra ni po nuđač mo gao da us pe šno i zve de pro je kat.

Ni je va žno sa mo da se na ten de ru po ja vi ve li ki broj po nuđača. Va žno je da po nuđači ima ju do volj no is kus tva i re fe‑ren ci na sličnim pro jek ti ma i stručne ka‑dro ve ko ji su u sta nju da i zve du pro je kat.

Ako ovi u slo vi ni su za do vo lje ni, pro je kat se pre tva ra u trgo vački po sao i ko ri snik do bi ja spe ci fi ci ra nu o pre mu i li‑cen ce, ali se čita va is po ru ka zav rša va na to me, bez stručne im ple men ta ci je. Ta kvi po slo vi mo gu se sma tra ti sto pro cen tnom šte tom, a ta kvih pri me ra, na ža lost, ima ši rom Srbi je.

Ko o dređuje za hte ve?Je dna od naj bi zar ni jih po ja va je ta da u da na šnjem po slo va nju u glav nom prav ni‑ci o dređuju šta mo že sta ja ti u ten der skoj do ku men ta ci ji, čak i u do me nu te hničkih u slo va. Ta ko in že nje ri po pu šta ju pred pri tis ci ma prav ni ka i iz tenderske doku‑mentacije i zba cu ju te hničke u slo ve od va žnos ti za us peh ten de ra.

Zbog to ga se de ša va da među u slo‑vi ma ten de ra mo že mo vi de ti i da se, na pri mer, za slo žen sis tem te hničke im ple‑men ta ci je bo du je is po ru ka od je dnog da‑na ili da li po nuđač ima hi lja du kva dra‑tnih me ta ra pros to ra u svom vla sni štvu. Među te hničkim u slo vi ma pos tav lja ju se i ne ki u pot pu nos ti ire le van tni, od to ga da uređaj mo ra ima ti u gram pre ci znu te ži nu, da je mas ka uređaja o dređene ni jan se ili ne ki dru gi za htev ko ji dru gi pro i zvođači ne mo gu da za do vo lje, a ko ji ne ma ve ze sa svrhom sis te ma.

Pri li kom pi sa nja ten der ske do ku‑men ta ci je mo ra te ima ti na umu sle deće: uko li ko ne bu de te u sta nju da o bra zlo ži te sva ki u slov ko ji ste pos ta vi li, kao i nje go‑vu o prav da nost i re le van tnost za us peh ten de ra – mo že se de si ti da zbog to ga sno si te i za kon ske kon se kven ce.

Da bis te i zbe gli sve pro ble me pri li‑kom spro vođenja ten der ske pro ce du re, je di no si gur no re še nje je i zra da stu di je i zvo dlji vos ti, o dno sno pro jek tne do ku‑men ta ci je u ko joj će sva ki de talj ima ti svo je te hničko o prav da nje. S. D. �

Do bar pro je kato snov za ten der sku do ku men ta cijuŠta je po tre bno za do bru tender sku do ku men ta ci ju i ko bi tre ba lo da je na pi še?

19

Vir tu eli za ci ja je brzo evo lu‑ira la. Na počet ku je ko‑rišćena na x86 plat for mi, od 2003. go di ne u glav nom se ko ris ti za ra zvoj na i te st

o kru že nja, da bi već 2007, kod vir tu eli‑za ci je dru ge ge ne ra ci je, fo kus bio na kon‑so li da ci ji pro duk ci onih a pli ka ci ja. Da nas smo u tran zi ci ji ka če tvrtoj ge ne ra ci ji i na si gur nom pu tu ka clo ud‑u i so ftver ski de fi ni sa nim da ta‑cen tri ma.

Od uku pnog bro ja ser vi sa ko ji se ko ris te u po slo va nju, 15% do 20% čine te ški in fras truk tur ni ser vi si od ve li ke va žnos ti za po slo va nje, tj. Ti er 1 ser vi si ili a pli ka ci je, dok je broj ma lih ser vi sa da le‑ko veći. Ako o bra ti mo pa žnju na re sur se da ta‑cen ta ra, pri me tićemo da u pra vo ovaj ma li broj ve li kih ser vi sa za uzi ma vi‑še od 50% in fras truk tur nih ka pa ci te ta.

Na ša re al nost je 40‑60% vir tu‑eli zo va nih ma lih i tek de se tak pos to

vir tu eli zo va nih ve li kih, Ti er 1 ser vi sa u po slov noj prak si. Ta ko do la zi mo do za ključka da je uku pan ste pen kon so li da‑ci je po slov nih sis te ma u Srbi ji oko 40%. Sa ova kvim sis te mi ma ni smo os tva ri li o snov za ko rišćenje svih pre dnos ti ko je nam te hno lo gi ja vir tu eli za ci je do no si. Uz to, pot pu no kon so li do va ni in fras truk‑tur ni sis te mi pre du slov su za da lji rast, ra zvoj i pri me nu te hno lo gi ja ko je nam ku ca ju na vra ta.

Ne dov rše na kon so li da cijaRa zli ka i zmeđu 99% i 100% vir tu eli zo va nog po slo va nja je

o grom na. Je din stve na, uni for mna struk tu ra mno go je lak ša za ko rišćenje i u prav lja nje. Vir tu eli za ci ja bez kon so li da ci je i naj kritični jih po slov nih a pli ka ci ja ne mo že se sma tra ti ni za početom, a

ka mo li dov rše nom.

20 Business&IT

Tema broja

Za što kon so li da ci ja IT in fras truk tu re ni je zav rše na?Većina IT ode lje nja u Srbi ji vir tu eli zo va‑la je u pro se ku 40‑60% svo jih ser vi sa i tu sta la. Glav ni u zrok to me pred stav lja činje ni ca da većinu pre os ta lih ser vi‑sa čine za bi znis kri tični ser vi si (SAP, Ora cle, SQL, Exchan ge...), za ko je je u to vre me vir tu el na plat for ma (hi per vi zor) bi la sla ba, a mo žda i ne ser ti fi ko va na.

Ipak, među najčešće ra zlo ge ova kve prak se u bra ja ju se ne do volj no zna nje ili is kus tvo, strah da ovi ser vi si mo gu sta ti sa ra dom, te oni i na kon vir tu eli za ci je u kom pa ni ji os ta ju na fi zičkoj in fras truk‑tu ri. Ne ki od ključnih u zro ka ne vir tu eli‑za ci je Ti er 1 a pli ka ci ja odav no su pre va‑ziđeni, kao što su, na pri mer, pro ble mi s per for man sa ma (o gra ničen broj vCPU ili me mo ri je), po drška pro i zvođača so ftve‑ra, ser ti fi ko va nje plat for me i li cen ci ra nje.

Da na šnje plat for me po drža va ju vir‑tu el ne ma ši ne sa 64 vCPU, 1TB RAM me‑mo ri je ili mi li on sto ridž IOPS. Da nas ne pos to je ni ka kva o gra ničenja ili pre pre ke ko je bi one mo gućile kon so li do va nje i naj slo že ni jih ser vi sa na vir tu eli zo va noj in fras truk tu ri. Da kle, ne pos to je te hnički ra zlo zi da se sve ne vir tu eli zu je.

Po red pret ho dno ne ve de nih, među ra zlo zi ma za ne dov rše nu kon so li da ci ju značaj no mes to za uzi ma i po li ti ka li cen‑ci ra nja vir tu el ne in fras truk tu re kod ra‑znih ven do ra ko ji po di žu vi so ke ba ri je re. Iako ne ma te hničkih o gra ničenja, da bi za šti ti li svo ju po li ti ku li cen ci ra nja i pos‑to jeći način is po ru ke svo jih a pli ka tiv nih re še nja ven do ri os ta ju u gra ni ca ma tra di‑ci onal nog i zas ta re log.

Vir tu eli za ci ja kri tičnih ser visaVir tu eli za ci ja za bi znis kri tičnih ser vi sa za hte va te melj ni ji pris tup i pla ni ra nje. Kao što je pret ho dno o bja šnje no, po želj no je oba zri vo spro ves ti čitav pro ces, ali ne pos to ji o snov za strah, s ob zi rom na to da su sve te hno lo ške pre pre ke do us pe ha ot‑klo nje ne. Inače, za nim ljiv je po da tak da je čak 60% svih pro je ka ta vir tu eli za ci je u sve tu re ali zo va no na VMware plat for mi.

Kao prvi ko rak, po tre bno je do ku men‑to va ti i ana li zi ra ti pos to jeće sta nje. Iz ove po la zne tačke po tre bno je de fi ni sa ti po‑slov ne i IT ci lje ve re še nja ko je očeku je mo na kon mi gra ci je. Pre mi gra ci je po tre bno je i zvrši ti tes ti ra nje in fras truk tu re i a pli ka ci ja u no vom o kru že nju i na pra vi ti plan mi gra ci je ser vi sa. Na rav no, pre sa‑me mi gra ci je tre ba pro ve ri ti me to do lo gi‑

ju mi gra ci je i ra zmo tri ti naj bo lju prak su sa ven do rom i kon sul tan ti ma na pro jek‑tu. Sam pro ces mi gra ci je tre ba pla ni ra ti ta ko da se ri zik sve de na mi ni mum, pa tim utvrđenim re dom tre ba i mi gri ra ti sis te me. Na kon ko načne mi gra ci je pre po‑ručuju se fi no po de ša va nje in fras truk tu‑re i po de ša va nje ba ckup i DR pro ce sa.

Po sle di ce ne dov rše ne kon so li da cijeKon zer va ti van pris tup i ne pot pu na kon so li da ci ja do ve li su do ne pot pu nog is ko rišćenja sna ge i mo gućnos ti vir tu eli‑zo va nog o kru že nja. Po lu vir tu eli zo va no re še nje kom pli ko va no je za u prav lja nje i ko rišćenje, pa je čes ta pra teća po ja va ve li ki broj za po sle nih ko ji u prav lja ju ova‑kvim sis te mi ma i o drža va ju ih. Be le že se i zas to ji u im ple men ta ci ji i ko rišćenju no vih a pli ka ci ja na ova kvoj in fras truk‑tu ri. Je dan od eko nom skih po ka za te lja,

fa za kon so li da ci je. U mno gim pro jek ti ma u fa zi mi gra ci je i o dva ja nja ro la sa je dnog fi zičkog ser ve ra čak mo že mo kao re zul‑tat do bi ti vi še vir tu el nih ser ve ra. Ova kav re zul tat omo gućava nam veću dos tu‑pnost a pli ka ci ja, o drža va nje bez pre ki da, bo lju pre dik ci ju i po većava nje per for‑man si sis te ma bez pre ki da u ra du.

Pri me tna je te žnja ka so ftver ski de fi‑ni sa nim da ta‑cen tri ma i pot pu noj vir tu‑eli za ci ji a pli ka ci ja. Ova kav or ga ni za ci oni mo del omo gućava nam vi sok ste pen kon so li da ci je i efi ka snu in fras truk tu ru, bržu pri pre mu i pri me nu a pli ka ci ja, uz efi ka sni ji me na džment i kon fi gu ri sa nje, uni ver zal nu vi so ku dos tu pnost ser vi sa i u slu ga, auto ma ti zo va nu op ti mi za ci ju re sur sa, di na mično ska li ra nje a pli ka ci ja pre ma po tre ba ma po slo va nja, je dnos tav‑ni ju bekap in fras truk tu ru, la ku tran‑zi ci ju ka hi bri dnom i jav nom clo ud‑u,

na pri mer, jes te sma nje nje Ca pEx (Ca pi‑tal Expen di tu re) i OpeEx (Ope ra ti onal Expen di tu re) ras ho da, tj. sma nje ne su in ves ti ci je u bu duće po slov ne re zul ta te.

Po slo va nje u računar skom o bla ku je naj vi ši o blik ko rišćenja te hno lo gi je vir tu‑eli za ci je, ko ji je da nas u prak si pri hvaćen svu da u sve tu. Vir tu eli za ci ja Ti er 1 a pli ka‑ci ja (a pli ka ci ja kri tičnih za po slo va nje ili a pli ka ci ja prvog re da) je ključni ko rak pre‑ma is ko rišćenju svih be ne fi ta u clo ud eri.

Šta nam do no se pot pu na vir tu eli za ci ja i kon so li da ci ja?Da nas je vir tu eli zo va na plat for ma stan‑dard u sve tu i sva ko nje no ne ko rišćenje mo ra se ar gu men to va no od bra ni ti. Ka da je reč o pro jek ti ma vir tu eli za ci je za bi znis kri tičnih ser vi sa, fak tor kon so li da ci je ni‑je ključna stvar, za ra zli ku od pret ho dih

kao i mo gućnost auto ma ti za ci je di sas ter re co very‑ja i i zra du do ku men ta ci je.

Za ključakIT u po slo va nju je ne op ho dnost. Od po li ti‑ke po je di načnih kom pa ni ja za vi si da li će IT bi ti plat for ma za efi ka sno po slo va nje, o snov za rast i ra zvoj i ba za za praćenje tren do va. U pra vo je kon so li da ci ja in fras‑truk tu re prvi ko rak u i zgra dnji IT‑ja za po tre be bi lo kog po slo va nja. Ona je o snov za us pe šno u prav lja nje re sur si ma i nji ho vo ko rišćenje za po tre be kom pa ni ja. Na ža lost, ne dov rše na kon so li da ci ja je ma sov na po ja‑va u na šoj zem lji i pred stav lja pre pre ku ko‑ja nam one mo gućava mo der no po slo va nje. Upo zna va nje sa prednostima ko je pot pu na kon so li da ci ja do no si jes te je di ni pra vi put ka pre va zi la že nju ove pre pre ke.

Katarina Đurić i Roberto Polleto �

21

I znaj mlji va nje in for ma ci onih

te hno lo gijaOut so ur cing ili pre ba ci va nje de la po slov nih ak tiv nos ti u na dle

žnost dru ge kom pa ni je ko ja se pro fe si onal no ba vi pru ža njem ove vrste u slu ga, sve je po pu lar ni je u o blas ti in for ma ci onih te hno lo gija. Ova kvo re ša va nje IT po tre ba omo gućuje priv re dnim su bjek tima da se u sred sre de na svo je pri mar ne ak tiv nos ti, u šte de značaj

na sred stva i po bolj ša ju efi ka snost po slo vanja

IT infrastruktura

22 Business&IT

Tema broja

Po tre ba za in for ma ci onim te hno lo gi ja ma u mo der nom po slo va nju u stal nom je po ras‑tu. Dok je ne ka da ra zvi ja nje IT in fras truk tu re i ser vi sa bi lo

ka rak te ris tične sa mo za kom pa ni je ko je su se di rek tno ba vi le in for ma ci onim te‑hno lo gi ja ma ili su zbog te hničke pri ro de svo je o snov ne de la tnos ti bi le upućene na računa re, da nas je te ško za mi sli ti priv re dni su bje kat ko ji se u sva ko dnev‑nom ra du ne o sla nja na in for ma ci one te hno lo gi je. Ra dne sta ni ce i štam pači, lo kal no mre žno o kru že nje i in ter net ko nek ci ja pri su tni su u sva koj kan ce la‑ri ji, a za po sle ni u sva ko dnev nom ra du ko ris te elek tron sku po štu za po slov nu ko res pon den ci ju i o ffi ce a pli ka ci je za rad s do ku men ti ma i po da ci ma.

Mno gi ima ju po tre bu i za naj ra zličiti‑jim na men skim so ftve rom i har dve rom, a veće kom pa ni je u sva ko dnev nom ra du ko ris te i ra zne a pli ka tiv ne ser ve re, sto‑ridž‑re še nja za čuva nje po da ta ka, in for‑ma ci one sis te me, kao i slo že ni ju mre žnu in fras truk tu ru za međuso bno po ve zi va‑nje uda lje nih po slov ni ca. In for ma ci one te hno lo gi je su od vi tal nog značaja za da na šnje po slo va nje, pa se IT in fras‑truk tu ri i ser vi si ma ko ji na njoj počiva ju pris tu pa s du žnom pa žnjom u sva koj kom pa ni ji ko ja po slu je iole od go vor no, jer ne dos tu pnost IT ser vi sa za so bom po pra vi lu pov lači i za us tav lja nje većine po‑slov nih ser vi sa.

Po rast značaja in for ma ci onih te‑hno lo gi ja u po slov nom o kru že nju sa so bom je do neo broj ne iza zo ve, jer su svi priv re dni su bjek ti, čak i oni čija o snov na de la tnost ne ma ni ka kve ve ze s te hni‑kom, mo ra li da počnu da se ba ve nji ma. Umes to po je di na ca ko ji su „zna li s kom‑pju te ri ma“, u or ga ni za ci onoj struk tu ri čak i re la tiv no ma lih kom pa ni ja počela su da se po jav lju ju čita va IT ode lje nja i sek to ri, a to znači do da tno ljud stvo i do‑da tne tro ško ve.

Pra vo re šenjeJe dno od re še nja za ovu vrstu pro ble ma je tzv. out so ur cing, ko ji po dra zu me va pre ba ci va nje de la po slov nih ak tiv nos ti u na dle žnost ne ke dru ge kom pa ni je, ko ja se pro fe si onal no ba vi pru ža njem te vrste

u slu ga. Ova po ja va ka rak te ris tična je za mno ge de la tnos ti – ra zvi je ne zem lje čes to ko ris te out so ur cing kao me tod sma nje nja tro ško va, pre ba cu jući deo svo jih ak tiv nos‑ti u de lo ve sve ta gde su ra dni ci ma nje pla‑ćeni; ipak, je fti na ra dna sna ga ni je nu žan pre du slov za us pe šan out so ur cing.

Glav ni po kre tač je po tre ba za po je‑dnos tav lje njem pre te ra no di ver gi ra nih po slov nih pro ce sa i pre ba ci va nje ak tiv‑nos ti ko je ni su o snov na de la tnost kom‑pa ni je u na dle žnost ne kog dru gog. Na ovaj način kom pa ni ja mo že da eli mi ni še bri gu o spo re dnim i po moćnim ak tiv‑nos ti ma i u sred sre di se na svoj glav ni po sao. Po red pre ba ci va nja od go vor nos‑ti, is tov re me no se os tva ru ju i značaj ne ma te ri jal ne u šte de, jer se po sao po ve ra va pro fe si onal ci ma ko ji ima ju vi še zna nja, is kus tva i re sur sa da ga obav lja ju efi ka‑sno i kva li te tno.

Out so ur cing u IT o blas ti je vrlo po‑pu la ran u sve tu, a uzi ma sve vi še ma ha i kod nas, ma da to po ne kad i ne pri‑mećuje mo. Pri me ra ra di, ne ka da su veće kom pa ni je ima le sop stve ne kor po ra tiv ne ma il ser vi se – da nas se ret ko ko me is pla‑ti da se sta ra o o drža va nju ma il ser ve ra, kad Go o gle ili ne ki dru gi pro vaj der mo že da mu pru ži sve što je po tre bno uz re la‑tiv no ma lu novčanu na do kna du.

Ta kođe, kom pa ni je se sve češće o pre‑de lju ju i za po ve ra va nje svo jih po da ta ka na čuva nje dru gi ma. Po da ci su u da na‑šnjem po slo va nju dra go ce ni i nji ho vo be‑zbe dno čuva nje je na uka za se be, ko jom ne mo že sva ko da se ba vi – lak še je pre‑pus ti ti pro fe si onal ci ma da va še po dat ke us kla di šte u o kri lje do bro obe zbeđenih da ta‑cen ta ra.

Eko no mično i efi kasnoA da li se to is pla ti i pro vaj de ru? Pa, je dnos tav no, on je spe ci ja li zo van za tu vrstu de la tnos ti – ima izu ze tno po u zda‑ne klas te re ser ve ra, ade kva tan pros tor za sme šta nje o pre me, ko ji po dra zu me‑va kli ma ti za ci ju, ne pre ki dno na pa ja nje elek tričnom ener gi jom, fi zičko obe‑zbeđenje, brze op tičke ve ze i stručno oso blje ko je se svim tim ba vi, a tro ško ve sve ga to ga de li na o gro man broj svo jih kli je na ta, pa je ce na u slu ge re la tiv no nis ka. U pra vo na ovom prin ci pu za sno‑

va ni su i clo ud com pu ting ser vi si, ko ji omo gućuju ko ri sni ci ma da po sred stvom in ter ne ta ko ris te fi zičke uda lje ne re sur se pro vaj de ra, umes to da se o sla nja ju na sop stve nu IT in fras truk tu ru. Pro vaj de ri ser vi sa ko ris te pro ces vir tu eli za ci je ka ko bi na svo joj in fras truk tu ri po di gli ve li ki broj vir tu el nih ser ve ra, čije u slu ge i znaj‑mlju ju ko ri sni ci ma. Vir tu el ni ser ve ri is ko rišćava ju fi zičke re sur se na op ti ma‑lan način, do de lju jući ko ri sni ci ma tačno ono li ko re sur sa ko li ko im je po tre bno, čime pro vaj der do da tno sni ža va svo je tro ško ve, a ti me i ce nu u slu ge.

Ko ri sni ku su po tre bni sa mo računar skrom nih per for man si (tzv. thin cli ent) i in ter net ko nek ci ja da bi mu na ras po‑la ga nju bi li naj ra zličiti ji ser vi si, za ko je bi mu inače bi li po tre bni da le ko moćni ji har dver, ve li ka pro ce sor ska sna ga, sku‑pe so ftver ske li cen ce itd. Zbog to ga se i kom pa ni je ko je ne ma ju ve li ke IT po tre be sve češće o pre de lju ju za IT out so ur cing, o pre ma jući svo je kan ce la ri je sa mo je fti‑nim ra dnim sta ni ca ma i in ter net ko nek‑ci jom, dok čak i „obične“ o ffi ce a pli ka ci je i ser vi se i znaj mlju ju od clo ud pro vaj de ra.

Mo žda zvuči ne ve ro va tno, ali čak i u slu ga štam pa nja se da nas čes to po ve‑ra va pro fe si onal nim pro vaj de ri ma ove vrste u slu ge, ko ji ko ri sni ku obe zbeđuju štam pače, pa pir, to ne re, o drža va ju o pre‑mu i na ras po la ga nju su 24/7 za po‑dršku.

Sve vi še IT‑jaPo gre šno je, međutim, sma tra ti da IT out so ur cing pred stav lja nes ta ja nje IT‑ja iz kor po ra tiv nog o kru že nja, jer kom pa‑ni je ima ju sve veću i veću po tre bu za in‑for ma ci onim te hno lo gi ja ma. U pra vo ovaj vrto gla vi rast je i do veo do pre ras ta nja kvan ti te ta u je dan no vi kva li tet i do pre‑po zna va nja po tre ba za pro fe si onal nim u slu ga ma u ovoj o blas ti, što je po kre nu lo pro ces pre se lje nja IT‑ja iz ne po sre dnog o kru že nja kom pa ni ja u o kru že nje pro‑vaj de ra IT u slu ga.

Za hva lju jući činje ni ci da je pro vaj de‑ri ma u pra vo IT pri mar na de la tnost, što ni je slučaj s ko ri sni ci ma nji ho vih u slu ga, oni su u pri li ci da pru že mno go kva li te‑tni ji ser vis ne go što bi to nji ho vi kli jen ti mo gli da učine sa in‑ho use re še nji ma.

23

Zaštita podataka kao cloud usluga

Bezbednost poslovnih podataka jedan je od ključnih IT izazova, a računarski oblak je najbolji način da se na izazov odgovori uz znatno smanjene troškove

Pored obezbeđivanja visoke raspoloživosti IT infrastruk‑ture, jedan od prioriteta IT odeljenja u kompanijama je zaštita od gubitka podataka,

do koga može doći usled ljudske greške, problema u infrastrukturi (npr. korup‑cija podataka na storidž‑sistemu) ili katastrofalnog događaja u data‑centru (požar, poplava i sl.). U borbi da podmi‑re zahteve savremenog poslovanja, IT administratori se svakodnevno susreću sa sve većim brojem problema.

Sve više podatakaPovećanje broja IT servisa i količine podataka predstavlja jedan od tih problema. Količina podataka već dece‑nijama pokazuje trend najbržeg rasta od svih elemenata koji čine informacioni sistem jedne kompanije. Kada govorimo o problemima IT administratora, nikako ne smemo zanemariti netoleranciju poslovanja na gubitak podataka. Gu‑bitak podataka danas dovodi do direk‑tnih gubitaka u poslovanju preduzeća i gubitka reputacije kod klijenata, a može

izazvati i ozbiljne pravne posledice. Smanjeni budžeti za IT posledica su toga što menadžment stalno očekuje od IT odeljenja da s manje novca uradi više, da se ne investira u resurse koji se samo de‑limično koriste, da se broj zaposlenih u IT‑ju smanji ili bar zadrži na postojećem nivou, uprkos stalnom usložnjavanju IT infrastrukture, rastu broja servisa i njihovog volumena. Kao celovito rešenje za navedene probleme nameću se usluge zaštite podataka u računarskom oblaku, a koje obuhvataju četiri koraka.

Cloud computing

24 Business&IT

Tema broja

PRIMER REŠENJA: MSK KIKINDAPrimer uspešne implementacije usluga oporavka u Coming računarskom oblaku je i kompanija MSK Kikinda. Produkciona infrastruktura MSK Kikinda je prvo modernizovana virtue‑lizacijom svih servisa, što je omogućilo unapređenje bekap‑infrastrukture migracijom na savremenu platformu, zasnovanu na Veeam Backup & Repli‑cation softverskom rešenju i Quantum DXi disk bekap‑uređajima.

Coming‑ova usluga oporavka u računarskom oblaku implementirana je tako da se najvažniji produkcioni servisi MSK Kikinda štite na aplikativ‑nom nivou (aktivni direktorijum – AD replikacijom, SAP DB server – SQL replikacijom, fajl‑server – periodičnom replikacijom podataka itd.), dok se preostali servisi, za koje je prihvatlji‑vo nešto duže vreme oporavka, štite replikacijom bekap‑podataka s lokacije primarnog data‑centra MSK Kikin‑da na lokaciju Coming računarskog oblaka. Na ovaj način obezbeđen je kompletan oporavak produkcionih servisa u slučaju katastrofe na lokaciji primarnog data‑centra MSK Kikinda, uz mogućnost nastavka funkcionisanja bekap‑infrastrukture i tokom rada na sekundarnoj lokaciji.

Lokalni i udaljeni bekapPrvi korak predstavlja modernizacija lokalnog bekap‑rešenja korisnika. Virtu‑elizacija servisa u infrastrukturi kori‑snika omogućava da se rezervne kopije podataka kreiraju na izuzetno efikasan i pouzdan način, koji može obezbediti konzistentnost podataka na aplikativnom nivou i njihov granularni povraćaj (npr. na nivou fajla operativnog sistema, objek‑ta aktivnog direktorijuma, MS Exchan‑ge‑a, Sharepoint‑a itd.) i bez instalacije bekap‑agenata u operativnom sistemu.

Takođe, trake kao destinacija za be‑kap zamenjuju se savremenim disk‑bazi‑ranim uređajima, koji poseduju funkci‑onalnost replikacije sadržaja na daljinu i sposobni su da korišćenjem tehnologija deduplikacije i kompresije podataka i do dvadeset puta smanje neophodan prostor.

Zatim sledi kopiranje bekapa na udaljenu lokaciju. Podaci koji su zaštiće‑ni lokalnim kopijama se u kriptovanom obliku kopiraju na daljinu posle saži‑manja i čuvaju u računarskom oblaku. Replikacija bekapa može se realizovati na nivou softvera ili disk‑uređaja, a po‑red skladištenja udaljene kopije, korisnik ima mogućnost automatske verifikacije integriteta bekapa i probnog pokretanja servisa, kako bi se uverio u mogućnost njihovog stvarnog oporavka.

Replikacija i arhiviranjeSledeći korak ovog rešenja predstav‑lja oporavak servisa iz bekapa kao vid oporavka od katastrofe. Udaljeni bekap se na zahtev korisnika može

iskoristiti za probni (test u predviđenim intervalima ili nenajavljeno) ili stvar‑ni oporavak kritičnih servisa. Probni oporavak je potpuno dokumentovan i može se koristiti za potrebe revizije i dokazivanja sposobnosti oporavka u slučaju katastrofe na lokaciji primar‑nog data‑centra. Pri tom korisnik za oporavak u oblaku ne bi trebalo plaća dodatno angažovanje resursa (bilo opre‑me ili ljudstva). Na primer, u slučaju kompanije Coming svi potrebni resursi uključeni su u usluge oporavka.

Dugotrajno arhiviranje podataka (do‑kumenata) predstavlja poslednji korak u celovitom rešenju. Korisnički podaci (digitalni sadržaji) mogu se dodatno obraditi i pretvoriti u dugotrajne arhive (elektronske pošte, tekstualnih ili multi‑medijalnih sadržaja), za koje su definisa‑ne politike čuvanja i koje su zaštićene od neovlašćenog pristupa i krivotvorenja.

Usluge u Coming‑ovom računarskom oblaku se od sličnih rešenja razlikuju po potpunoj prilagodljivosti korisnicima. Servisi se praktično nikada ne isporuču‑ju u generičkom obliku, već se prilagođa‑vaju postojećoj infrastrukturi, tehnologi‑jama i – pre svega – stvarnim potrebama korisnika. Tako usluge zaštite podataka predstavljaju savremen i pouzdan način za ostvarivanje osnovnog preduslova uspešne disaster recovery strategije pre‑duzeća, tzv. „3‑2‑1 pravila“ – posedovanje najmanje tri kopije podataka (primarna, bekap i kopija bekapa), smeštene na naj‑manje dva različita medijuma i na jednoj udaljenoj lokaciji.

Nebojša Ilić i Miroslav Kržić �

Replikacija bekapovanih podataka uoblakkorišćenjemfunkcije

Backup Copy programa Veeam Backup & Replication

25

Da bi kom pa ni ja bi la us pe‑šna, mo ra ne pre ki dno da se pri la gođava tur bu len tnom trži štu, ali i da bu de is pred nje ga. Mo der ne in for ma ci‑

one te hno lo gi je pre du slov su za ova kvo po slo va nje, ali one sa so bom no se i ve li ke tro ško ve. Za hva lju jući vir tu eli za ci ji i po ja vi računar skog o bla ka, da nas je mo‑guće vi šes tru ko sma nji ti te tro ško ve, a da pri to me per for man se sis te ma ne bu‑du na ru še ne. Je dan od načina za sni ža‑va nje ovih tro ško va jes te i znaj mlji va nje da ta‑cen tra.

U Srbi ji na hi lja de fir mi, fa bri ka i držav nih in sti tu ci ja ima ju sop stve ne račun ske cen tre, pro jek tov ne pre ma mak si mal nim po tre ba ma, dok je nji ho va pro sečna is ko rišćenost ni ža od 10%. To znači da su in ves ti ci je u ka pa ci te te i do de set pu ta veće od po te re ba. Ide ja iza da‑ta‑cen tra kao u slu ge jes te da se ne po tre‑bne in ves ti ci je i zbe gnu i da ko ri snik ove u slu ge plaća ka pa ci tet ko ji re al no ko ris ti.

Ve li ka u štedaDa bi i zgra di la ili pro ši ri la sop stve ni da‑ta‑cen tar kom pa ni ja mo ra da in ves ti ra ve li ku ko ličinu nov ca. Je dan da ta‑cen‑tar, po red svih IT kom po nen ti, mo ra da ima ade kva tno uređenu ser ver sku so bu, ka dro ve ko ji vo de računa o is prav nos ti sis te ma i ve oma do bro ra zvi jen sis tem za

be zbe dnost. Po red in ves ti ci onih, tu su i ope ra tiv ni tro ško vi za o drža va nje i elek‑tričnu ener gi ju, a ne tre ba za ne ma ri ti ni to da bi u pe ri odu od tri do pet go di na svu o pre mu tre ba lo o bno vi ti. Sve ove tro ško ve mo guće je i zbeći ko rišćenjem da ta‑cen tra kao u slu ge, čime se tro ško vi sma nju ju od dva do čak osam pu ta.

Ova u slu ga omo gućava ko ri sni ku da i znaj mi po tre bnu pro ce sor sku sna‑gu, me mo ri ju i pros tor za skla di šte nje po da ta ka po ve zi va njem na da ta‑cen tar pro vaj de ra. Da bi mo gao da ko ris ti i znaj‑mlje ne ka pa ci te te, ko ri snik bi tre ba lo da ima ade kva tnu in ter net ko nek ci ju i pris‑tu pne uređaje, ko ji mo gu bi ti sop stve ni ili i znaj mlje ni.

Ka da su u pi ta nju u slu ge u računar‑skom o bla ku, do no si oci o dlu ka su obično skep tični po vo dom be zbe dnos ti nji ho vih po da ta ka. Iako su u šte de ko je ova kav vid po slo va nja pru ža vi šes tru ke, strah za be zbe dnost po da ta ka i činje ni ca da su oni neg de van nji ho vih pros to ri ja ra zlo zi su za za drža va nje na tra di ci onal nom načinu po slo va nja.

Ono što bi tre ba lo na gla si ti jes te da su pru ža oci ovih u slu ga kom pa ni je ko je su spe ci ja li zo va ne u pra vo za to i da su nji ho vi sis te mi za za šti tu po da ta ka na naj vi šem ni vou. Da kle, u o bla ku su po‑da ci čes to be zbe dni ji ne go u sop stve nom da ta‑cen tru.

Sav re me no po slo va nje u tur bu len tnim eko nom skim u slo vi ma za hte va u šte de na

mno gim po lji ma. Je dno od njih su i in for ma ci one te hno lo gi je, gde kon cept da tacen tar kao u slu ga

pred stav lja is pla ti vo i ve oma fun kci onal no re šenje

Ko me je na me njen?Sa po ras tom kom pa ni je ras tu i ka pa ci te ti ko ji su joj ne op ho dni za us pe šno po slo‑va nje. Međutim, kom pa ni ja čes to ne ma mo gućnos ti da pro ši ri sop stve ne ka pa‑ci te te – iz fi zičkih, ma te ri jal nih ili bi lo ko jih dru gih ra zlo ga. Da ta‑cen tar kao u slu ga omo gućava i znaj mlji va nje ne‑dos ta jućih ka pa ci te ta čime je kom pa ni ji omo gućeno da svo je po slo va nje nas ta vi ne ome ta no i bez do da tnih in ves ti ci onih i ope ra tiv nih tro ško va.

Ta kođe, da ta‑cen tar kao u slu ga je i vi še ne go po go dan za no va pre du zeća, jer se tako i zbe ga va ju poče tna ula ga nja. S ob zi rom na ne pre dvi di vo trži šte, čes to je te ško pro ce ni ti brzi nu ra zvo ja pre du‑zeća i nje go vih po tre ba, pa smo sve do‑ci ve li kih in ves ti ci ja u IT ko je se po sle ne kog vre me na po ka žu kao ne is pla ti ve. Elas tičnost in fras truk tu re, kao je dna od ka rak te ris ti ka ove u slu ge, pru ža ko ri sni‑ku mo gućnost vrlo je dnos tav nog pri la‑gođava nja ka pa ci te ta obi mu po slo va nja.

Sop stve ni da ta‑cen tar no si sa so bom ve li ke in ves ti ci one i ope ra tiv ne tro ško ve, a ako u zme mo u ob zir brzi nu ko jom se si tu aci ja na trži štu me nja, ne mo že mo tvrdi ti da će se ova kva in ves ti ci ja is pla‑ti ti. Da ta‑cen tar u o bla ku omo gućava vi šes tru ke u šte de, jer je di no što ko ri snik plaća je su ka pa ci te ti is ko rišćeni na me‑sečnom ni vou. R. M. �

Da ta‑cen tar kao cloud u sluga

Tema broja

26 Business&IT

Sav re me no po slo va nje do no si sve veće ko ličine po da ta ka, kao i po tre bu za sve ni žim ope ra tiv nim tro ško vi ma – čuva

nje po da ta ka u o bla ku je pra vo re šenje

Sto ridž kao u sluga

Mo der no po slo va nje je brzo i flek si bil no, za‑hte va stal ne pro me ne načina ra da, o bra de po‑da ta ka i čuva nja do ku‑

me na ta. Dok sve fun kci oni še, kom pa ni je ne pri da ju značaj mo gućnos ti nes tan ka po slov nih po da ta ka. Ali do vo ljan je sa mo je dan kvar, računar ski vi rus ili tre nu tak ne pa žnje i ta kva mo gućnost pre ras ta u stvar nost. Sa ma po mi sao na to je stra šna, a još je stra šni ja pro ce‑na da je, na na šoj te ri to ri ji, od uku pnih tro ško va i zgu blje nog po sla čak vi še od 70% ve za no za gu bi tak ili ne ade kva tno u prav lja nje po da ci ma.

To što prva web stra ni ca, na prav lje‑na još 6. av gus ta 1991. go di ne, vi še ne pos to ji, ili to što 80‑90% ne mih fil mo va vi še ne ma mo zbog pro pa da nja fil mskih tra ka, ja sno go vo ri o to me šta ne ade kva‑tno u prav lja nje po da ci ma mo že da učini čovečan stvu. Uko li ko kom pa ni ja i zgu bi svo je po dat ke, imaće ve li ki fi nan sij ski gu bi tak, a mo žda čak u pot pu nos ti pres‑ta ne sa ra dom. Uko li ko se ovo do go di

držav noj kom pa ni ji ili in sti tu ci ji, to mo že u gro zi ti i čita vo dru štvo. Za to sve o zbilj ne or ga ni za ci je ra zma tra ju značaj ade kva tnog u prav lja nja po da ci ma.

U prav lja nje po da ci ma i nji ho vo čuva‑nje vrši se uz po moć sto ridž‑sis te ma ko ji se pro jek tu ju pre ma vrsti po da ta ka, kao i pre ma po tre bnim per for man sa ma. Po da ci se čuva ju na tri ni voa. Naj pre je tu ar hi va u ko joj se na la ze po da ci ko ji se vi še ne me nja ju. Za tim je tu be kap, ko ji obu hva ta je dnu ili vi še po sle dnjih ko pi ja po slov nih po da ta ka ko ji se čuva ju za slučaj da dođe do pa da sis te ma, ra di što bržeg pov rat ka na po sle dnje sačuva no sta nje. I na kra ju, tu su po da ci u upo tre‑bi, ko ji se svakodnevno menjaju.

Sto ridž u oblakuClo ud te hno lo gi ja omo gućila je pru ža‑nje čuva nja po da ta ka u for mi u slu ge. To je po slov ni mo del u ko jem kom pa ni ja i znaj mlju je dru goj kom pa ni ji skla di šni pros tor. Ovaj mo del pru ža mo gućnost ade kva tnog čuva nja po da ta ka uz pri‑me nu mo der nih te hno lo gi ja. Sve do ci

smo da se da nas sve veći broj kom pa ni ja o dlučuju u pra vo za ovu u slu gu u o bla ku.

Va žno pi ta nje ko je se pos tav lja u kom pa ni ja ma jes te ka ko re ši ti pro blem stal nog ne dos tat ka pros to ra za sme šta nje ras tuće ko ličine po da ta ka. Za tim ih in‑te re su ju be zbe dnost i vi so ka dos tu pnost us kla di šte nih po da ta ka, a sreću se sa spo rim i ne ret ko ne mo gućim opo rav kom po da ta ka. Pro blem je i sku po čuva nje ar‑hiv skih po da ta ka zbog za kon ske re gu la‑ti ve. I na rav no, što je IT sis tem he te ro ge‑ni ji, to su a dmi nis tra tiv ni tro ško vi veći.

Ko ličina sto ridž‑pros to ra za čuva nje po da ta ka u clo ud‑u je pi ta nje do go vo ra. Kom pa ni ja de fi ni še sme štaj ni ka pa ci tet ko ji joj je po tre ban, a clo ud u slu ga omo‑gućava tre nu tno po većanje ili sma nje nje ka pa ci te ta. U tra di ci onal nom o kru že nju bi sva ka pro me na ka pa ci te ta značila značaj nu in ves ti ci ju u in fras truk tu ru.

Vi šes tru ka u štedaBe zbe dnost po da ta ka je pri ori tet is‑po ručila ca IT u slu ga. Obe zbeđuje se po slo va njem pre ma ISO27001 stan dar‑du, ko rišćenjem na pre dnih te hno lo gi ja, po se do va njem ade kva tnih ser ver skih sa la i stručnošću oso blja. Ono što kom‑pa ni ja ma do da tno ga ran tu je be zbe dnost sva ka ko je lis ta re fe ren ci, kao i ugo vor o po slov noj taj ni ko ji se pot pi su je sa is po‑ručiocem IT u slu ge u clo ud‑u.

Ko rišćenje ade kva tne in fras truk‑tu re i so ftver ske po drške obe zbeđuje i opo ra vak po da ta ka sa sto ri dža. Van računar skog o bla ka pos to je i tro ško vi za ku po vi nu so ftve ra i nje go vo li cen ci ra nje, kao i za obe zbeđiva nje u slo va čuva nja in fras truk tu re. Sto ridž po mo de lu u slu‑ge omogućava kom pa ni ja ma da do bi ju u slu gu u skla du sa po tre ba ma. Po slov ni po da ci su si gur ni, na uda lje noj lo ka ci ji. Nji ma se pris tu pa la ko i u prav lja ve li kom brzi nom, a tro ško ve smanjuju do čak osam pu ta! K.Đ. �

27

Kom pa ni ja Tri glav osi gu ra nje je na svo joj cen tral noj lo ka‑ci ji kon cen tri sa la pro daj ne sna ge, o bra du šte ta, u pra vu kom pa ni je, slu žbe i sek to re

ko ji po drža va ju po slo va nje kom pa ni je. Re zul tat ta kve or ga ni za ci je su ve li ke i ra zličite po tre be za štam pa njem i ske‑ni ra njem u crno‑be loj ili ko lor te hni ci, za po hra nji va njem po da ta ka u di rek‑to ri ju me i ba ze, sla njem pu tem e‑ma il po ru ka, luk su znom štam pom ugo vo ra i po li sa, pa sa mim tim i za ve li kom kon‑

cen tra ci jom mul ti fun kcij skih uređaja i štam pača. IT sek tor kom pa ni je Tri glav suočavao se sa ve li kim pro ble mi ma oko o drža va nja ra zličitih ti po va uređaja van ga ran ci je, sa stal nim kva ro vi ma, du gim pos tup ci ma po prav ke i ve li kim an ga žo‑va njem u ve zi s na bav kom, is po ru kom i za me nom to ne ra, sla njem pra znih to ne ra na uni šta va nje, a ne op ho dno je bi lo i da se čuva ju o dređene za li he o pre me. Do‑ku men ti ni su bi li obe zbeđeni, a pris tup štam pačima mo gao je ima ti bi lo ko, bez mo gućnos ti kon tro le ili o gra ničenja.

Čeka nje na za me ne, in sta la ci je i po prav‑ke, kao i lo ši otis ci ili ot ka zi va nje uređaja u mo men tu po tre be, re zul ti ra li su ne za‑do volj stvom ko ri sni ka. S dru ge stra ne, ka ko ni je bi lo ade kva tnog u prav lja nja i kon tro le, čes to je bez po tre be štam pa no je dnos tra no i u bo ji, bi lo je i po gre šne štam pe, kao i ne po tre bno ve li kog obi ma štam pa nja ma te ri ja la.

Poče tna si tu acijaUku pni tro ško vi štam pe, ko pi ra nja i ske ni ra nja, osim no mi nal nih i zno sa plaćenih to ne ra, ra sli su i zbog po prav ki i ve li kog an ga žo va nja re sur sa na o drža‑va nju. Fo kus se ni je mo gao pre ba ci ti na u prav lja nje, već je sva ener gi ja o dla zi la na pu ko o drža va nje pos to jećeg re še nja.

Iz ova ko za tečenog sta nja, za htev ko ri sni ka po dra zu me vao je op ti mi za ci ju bro ja uređaja, ko jih je bio 71, a među nji‑ma 22 ra zličita mo de la ra znih bren do va. Pri tom je 30% mo de la bi lo sta ro 3 go di‑ne, a čak 70% u pro se ku 4,5 go di ne.

Po red to ga, bi lo je ne op ho dno omo‑gućiti kon ti nu iran rad za svih 160 ko ri sni ka, ras po ređenih na četi ri ni voa zgra de, kao i po dići ni vo ser vi sa, kva li te‑ta i dos tu pnos ti, uz is tov re me no sma nje‑nje an ga žo va nja lju di iz IT slu žbe. No vim pris tu pom tre ba lo je ra ci ona li zo va ti vrste i obim štam pe i pro naći re še nje ko je će po kri ti se zon ske os ci la ci je u bro ju oti sa‑ka, značaj no sma nji ti tro ško ve i obe zbe‑di ti po većan ni vo si gur nos ti do ku me‑

Re še nje za štam pa nje ko je je po ve za lo Me te or i Tri glav

Iako se u fir ma ma štam pa nje obično za pos tav lja, pra vi lan pris tup ovom IT se gmen tu mo že do ne ti o zbilj ne u šte de u po slo va nju.

28 Business&IT

Studije slučaja

na ta ko ji se štam pa ju, kao i u prav lja ti pra vi ma pris tu pa uređaji ma.

Od go vor na po trebeAna li za za tečenog sta nja i ja sno de fi ni‑sa ni za hte vi o bli ko va li su put ko jim je Me te or kre nuo ka ko bi kre irao ade kva‑tno re še nje. Uz ma nji broj vi so ko pro fe‑si onal nih i ti pi zi ra nih uređaja, ko ji su plan ski ras po ređeni unu tar po slov nih pros to ri ja, Tri glav je do bio kva li te tnu štam pu, ko pi ra nje i ske ni ra nje u ure‑dni jem ra dnom o kru že nju. Sma nje njem bro ja to ne ra ve li kog ka pa ci te ta uma njen je i nji hov po ten ci jal no šte tan uti caj na zdrav lje za po sle nih, a bo ljim ras po re dom štam pača op ti mi zo va na je mo gućnost kre ta nja kroz ra dni pros tor.

Pro fi li sa njem ko ri sni ka i ge ne ral nim po li sa ma eli mi ni sa no je ko lor‑štam pa‑nje ne po tre bne do ku men ta ci je i elek‑tron ske po šte. Praćenje sta tis tičkih po da ta ka o ko rišćenju ma ši na po or ga ni za ci onim se gmen ti ma, uređaji ma i ko ri sni ci ma obe zbe di lo je bo lju kon‑tro lu, uz mo gućnost da ljih po bolj ša nja. Sa mo uvođenje re še nja po di glo je pa žnju ko ri sni ka i do ne lo sma nje nje uku pnog obi ma štam pe od sko ro 20%. Ta ko je Me te or re še nje u Tri gla vu do pri ne lo i po‑većanju od go vor nos ti i očuva nju ži vo tne sre di ne.

Pre ven tiv nim o drža va njem, nad zo‑rom prin te ra i krat kim od zi vom ser vi‑sa obe zbeđen je kon ti nu itet ra da, bez is pa da nja uređaja van fun kci je, čime su po većani i efi ka snost i za do volj stvo ko ri sni ka. Iden ti fi ka ci onim kar ti ca ma ko je za po sle ni već ko ris te, uz je dnos‑tav nu im ple men ta ci ju, obe zbeđen je za štićen i kon tro li san pris tup uređaji‑ma, a po se bno do ku men ti ma. Pre ki di u ra du zbog kva ro va štam pača eli mi‑ni sa ni su uvođenjem op ci je Fo low me, ko ja omo gućava da ko ri snik štam pa na bi lo kom ras po lo ži vom uređaju. Sa mim

tim, eli mi ni sa na su i pre op te rećenja na po je di nim štam pačima u to ku da na ili u vre me većeg obi ma štam pe u po je di nim sek to ri ma (na pri mer, kra jem go di ne u sek to ru fi nan si ja).

An ga žo va nje IT sek to ra na ovom pro‑ble mu sma nje no je de vet pu ta i svo di se na pri ja vu i o dja vu ko ri sni ka re še nja, kao i praćenje i ana li zu ra da sa mog re še nja.Uvođenjem obu hva tnog Me te or prin ting re še nja os tva re ne su u šte de i do 60% u o dno su na pret ho dno sta nje.

Još ne ke pre dnostiUvođenje MePS Me te or prin ting ma na‑ge ment re še nja ne do no si sa mo u šte‑de već i mo gućnost da ljeg pla ni ra nja i ra zvo ja sis te ma u skla du s po tre ba ma ko ri sni ka. To me do pri no si i kon stan ta u tro ško vi ma ko ja pra ti uvođenje re še nja (po gle da ti gra fik).

Po se bne mo gućnos ti o tvo re ne su u pro me ni po slov nih pro ce sa. Praćenjem i zve šta ja po ko ri sni ku i po štam paču i zvrše na je do da tna ra ci ona li za ci ja štam‑pe. Uve den je por tal gde se čuva ju ske ni‑ra ni i zve šta ji, i zvo di i dru gi do ku men ti ko ji su se sta tis tičkom ana li zom po ka za li kao ne po tre bni u štam pa noj for mi.

Me na džment kom pa ni je čes to da je naj ni ži pri ori tet u prav lja nju štam pom, iako je pro ce na da ona pred stav lja 1% uku pnih tro ško va fir me. Kod ne plan‑skog uređenja štam pe čes to se de ša va da se kom pa ni je za drže na per so nal nim štam pačima, ko ji su i do 10% sku plji od sis te ma ko ji ko ris te mre žne uređaje ili mo de le za veći obim štam pe.

Za hva lju jući plan skom pris tu pu, za po sle ni u Tri gla vu da nas štam pa ju si‑gur ni je, je fti ni je i bez zlo upo tre ba. Omo‑gućeno je pla ni ra nje u pro ce su štam pe, ne ma ot ka zi va nja ser vi sa, ni ti čeka nja na štam pač. Zbog sve ga to ga i za do volj‑stvo ko ri sni ka je po ra slo.

Branislav Cvetanović �

O S T VA R E N I R E Z U L TAT I

• Optimizovan broj mašina u upotrebi.

• Mašine su istog tipa, što olakšava njihovo administriranje.

• Racionalizovan raspored mašina u radnom prostoru.

• Za 20% manje štampe.• Uveden sistem ovlašćenja za

korišćenje uređaja.• Eleminisana uska grla u procesu

štampe.• Angažovanje IT službe smanjeno

9 puta.• Poboljšan rad servisa.• Ostvarena mogućnost planiranja

štampe u kompaniji.• Uštede i do 60%.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

XIIXIXIXVIIIVIIVIVIVIIIIII

Troškovi 2013Najam printing solution Meteor

Održavanje hardvera - printeri i skeneri

Potrošni materijal - toneri i centrala

29

Šta je SLA?U eri dominacije usluga važno je znati da će nivo isporuke usluga u potpunosti odgovarati

potrebama poslovanja. SLA je ugovor koji garantuje zadovoljenje ovih potreba

Service Level Agreement

30 Business&IT

Tema broja

SLA je ugovor o nivou pružanja podrške za uslugu ili – u ori‑ginalu – Service Level Agree‑

ment. Ovaj dokument je pisano svedo‑čanstvo o detaljima dogovora između naručioca i isporučioca usluge o nivou pružanja podrške za usluge i on prati glavni ugovor o saradnji. Razlika između ova dva ugovora je u tome što se glavni ugovor odnosi na prava i obaveze navede‑nih ugovornih strana, kao i na nivo uslu‑ge koji je potrebno isporučiti, dok se SLA odnosi na pojedinosti pružanja podrške pri isporučenju usluge.

Izgled i sadržaj SLA zavisi od vrste usluga. Kod IT usluga može se reći da se ugovorom o nivou kvaliteta isporuče‑nja usluge definišu vreme između dva uzastopna zastoja, vreme potrebno za popravku sistema, vreme potrebno za njegovo vraćanje u produkciju i sl. Pre svega, odnosi se na nekakvu podršku pri održavanju i korišćenju infrastruk‑ture. Kada se radi o IT uslugama, nivo isporučenja usluga zavisi od potreba korisnika. Ukoliko poslovanje korisnika ne trpi zastoje ili ima nisku tolerantnost na njih, onda će za isporučioca uslu‑ge uslovi navedeni u SLA biti stroži, a usluga skuplja za naručioca. Naručioci usluga proračunavaju isplativost usluge koju naručuju na osnovu štete koja može

da zadesi poslovanje, ukoliko usluga nije na nivou na kojem je to uz pomoć SLA definisano. Ozbiljne kompanije shvataju značaj pouzdanosti usluge i putem SLA osiguravaju da će nivo pružanja podrške za uslugu koja im je isporučena biti u skladu s njihovim realnim potrebama.

S druge strane, isporučilac usluga može da kreira cenu usluge u zavisnosti od angažovanja svojih resursa za njeno isporučenje. Ako se radi, na primer, o dva klijenta koji žele DR u cloud‑u, oba će dobiti DR u računarskom oblaku; međutim, klijent koji zbog prirode svog poslovanja zahteva da DR svih poslovnih podataka bude završen u kraćem roku (zahteva kraći Recovery Time Objectiv – RTO) od proglašenja katastrofe, anga‑žovaće više resursa isporučioca usluge kako bi to bilo moguće. Često se dešava da isporučioci kreiraju pakete usluga na osnovu nivoa njihovog isporučenja.

Tipovi SLAPostoje dve grupe SLA. U prvu grupu spadaju ugovori o nivou pružanja podrške orijentisani na korisnike, što su ugovori de‑finisani za korisnike sa istim potrebama. Razlika među ovakvim korisnicima na‑staje zbog toga što, bez obzira što ih spaja ista potreba, neće svakome odgovarati isti nivo podrške za zadovoljenje te potrebe.

Navedeni primer sa DR‑om u računarskom oblaku je primer SLA iz ove grupe.

U drugu grupu SLA spadaju ugovori orijentisani na uslugu. Odnose se na uslugu ili delove usluge koja je po prirodi takva da se naplaćuje isto svakom kori‑sniku, tj. procenjuje se da je, bez obzira na druge faktore, angažovanje isporu‑čioca usluge približno isto kod bilo kog korisnika. Primer za takvu uslugu je me‑sečno iznajmljivanje rada na X računara s licenciranim operativnim sistemom u računarskom oblaku.

Posmatrano iz ugla naručioca usluge ili iz ugla isporučioca iste, ugovor o ni‑vou podrške za pružanje usluge je jedna vrsta garancije da će usluga biti isporu‑čena u skladu s realnim potrebama kori‑snika i u skladu s realnim angažovanjem isporučioca.

Service Lavel Agreement (SLA) je ugovor između isporučioca i korisni‑ka usluge kojim se precizira, najčešće merljivim pokazateljima, kakvu vrstu podrške za pružanje usluge je isporuči‑lac dužan da pruži. Korišćenje SLA kao obaveznog elementa poslovne kores‑pondencije postaje trend u svetu i kod nas. Razlog za to je mogućnost merenja, samim tim i generisanja pravog nivoa usluge, kao i mogućnost međusobnog upoređivanja usluga. K.Đ. �

Fo o dland pos to ji već du že od pe tna est go di na i da nas za uzi‑ma li der sku po zi ci ju u o blas ti

pro i zvo dnje zdra ve hra ne. Pri su tan je na trži šti ma vi še od dva de set ze ma lja sve ta, nu deći kup ci ma spoj tra di ci onal‑nog i sav re me nog načina is hra ne, pre sve ga kroz po pu lar nu li ni ju pro i zvo da „Ba ki na taj na“. Go di šnje se u po go ni ma ove kom pa ni je ši rom Srbi je o bra di oko 3.000 to na voća i povrća, a u pla nu je da ta ko ličina u blis koj bu dućnos ti dos ti gne 10.000 to na.

Re še nje za po slov ne po trebeDa bi se na ade kva tan način is pra ti li kon stan tan rast pro i zvo dnje i ši re nje ove kom pa ni je, bi lo je ne op ho dno us pos ta‑vi ti po u zdan i cen tra li zo van in for ma ci‑oni sis tem, sa o dličnom ve zom i zmeđu po slov nih lo ka ci ja; sis tem ko ji, i zmeđu os ta log, ima i mo gućnost auto mat skog knji že nja po slov nih tran sak ci ja, re dov‑nog ažu ri ra nja sta nja la ge ra, kao i pre‑gle dan sal do ku pa ca i do bav ljača.

Kao lo gično re še nje za sve na ve de ne za hte ve na me tao se ERP sis tem, ali kom‑plek snost ova kvog so ftve ra pov lači sa so bom i značaj nu in ves ti ci ju u lo kal nu IT in fras truk tu ru, pre sve ga u ser ve re. Kre‑ira ti po tre bno o kru že nje s li mi ti ra nim

sred stvi ma i bez mo gućnos ti za no ve in ves ti ci je zvučalo je, sva ka ko, kao te žak za da tak. Stručnja ci kom pa ni je CO MING – Com pu ter En gi ne ering pre dlo ži li su da se is ko ris te pre dnos ti clo ud plat for me, na ko ju će bi ti sme šte no oda bra no ERP re‑še nje – Mi cro soft Dyna mics NAV, čime bi se i zbe gla in ves ti ci ja u i zgra dnju moćne lo kal ne ser ver ske i mre žne in fras truk‑tu re ko ja bi ga ade kva tno po drža va la. Sme šta njem „u o blak“, ovo re še nje pos‑ta lo je la ko dos tu pno sa bi lo ko je lo ka ci je, nje go va po u zda nost u ra du po di gnu ta je na no vi ni vo, a o drža va nje je po ve re no stručnja ci ma kom pa ni je CO MING.

Pre dnos ti clo ud in fras truk tureNa ovaj način pos ti gnu te su značaj ne u šte de i u vre me nu pos tav lja nja ERP re še nja. Us pos tav lja nje ce lo ku pnog IT o kru že nja i ne op ho dnih in fras truk tur‑nih ser vi sa zav rše no je u ro ku od sa mo dva da na, a međuso bno po ve zi va nje lo ka ci ja Fo o dland‑a os tva re no je ko‑rišćenjem za štićenih VPN tu ne la, čime je pos ti gnu ta mak si mal na si gur nost pri ra zme ni po da ta ka sa cen tral nim ser ve‑rom.

Is tov re me no, ot počela je i im ple men‑ta ci ja ERP re še nja u ne ko li ko fa za, počev‑ši od fi nan si ja i računo vod stva, pre ko

slu žbi pro da je, na bav ke i ma ga ci na, a za tim i kroz ak ti vi ra nje mo du la za pro i‑zvo dnju, pla ni ra nje i o bračun za ra da.

To kom pro ce sa im ple men ta ci je ERP re še nja iden ti fi ko va na su i mo guća una pređenja, pre sve ga u auto ma ti za ci ji lo gis tičke po drške. Sa da se sve na rudž‑be ni ce ko je re fe ren ti pro da je pri ma ju od ku pa ca auto mat ski uno se u sis tem, ta ko da za po sle ni u ma ga ci nu u sva kom tre nut ku ima ju ja san pre gled i tačan spi sak ro be ko ju je po tre bno pri pre mi ti za od go va ra jućeg kup ca, čime se pro ces is po ru ke ro be značaj no po je dnos tav lju je i skraćuje.

Oda bi rom clo ud plat for me s flek‑si bil nim mo de lom li cen ci ra nja u slu ga Fo o dland je re ali zo vao pro je kat im ple‑men ta ci je ERP re še nja bez značaj nih in ves ti ci onih tro ško va i sa da me sečno ula že u tačno ono li ko re sur sa ko li ko za‑pra vo ko ris ti. Ova kav mo del pred stav lja o dlično re še nje za kom pa ni je ko je ni su u mo gućnos ti ili ne že le da i zdvo je zna tan deo svog bu dže ta za i zgra dnju sop stve‑nih in for ma ci onih sis te ma, a do da tnu pre dnost pred stav lja i to što kom ple tno o drža va nje i a dmi nis tri ra nje obav lja u pra vo tim in že nje ra fir me CO MING, pa je kli jent u mo gućnos ti da se u pot pu nos‑ti po sve ti ra zvo ju sop stve nog po slo va nja.

Kroz o bla ke do ERP‑a

Uvođenje ERP re še nja predstav lja ve li ki iza zov za sva ku fir mu, bez ob zi ra na nje nu veličinu. Po red značaj nih or ga niza ci onih pro me na, ovaj pro ces čes to izis ku je i o zbilj ne in ves ti ci je u ino vi ra nje in for ma tičke in fras truk tu re. Osim ako se, kao kom pa ni ja Fo o dland, o dlučite da i zmes ti te ključne po slov ne a pli ka ci je u clo ud o kru ženje

31

Računari visokih performansi u službi klimatske predikcije

NMMB numeričkomatematički model za prognozu vremena i klime, razvijen u beogradskoj školi meteorologije na čelu sa vodećim istraživačem akademikom Zavišom Janjićem, danas se

koristi u velikom broju svetskih meteoslužbi i glavni je model za prognozu vremena u SAD.

High Performance Computing

Tehnologije

Meteorolozi koji rade na operativnoj progno‑zi vremena, koja je u funkciji ranih najava i upozorenja na opasne

meteorološke i hidrološke nepogode, u svom svakodnevnom radu oslanjaju se na poznavanje fizike atmosfere i na višedecenijsko iskustvo u subjektivnom tumačenju „gotovih“ meteoroloških ka‑rata, koje prikazuju vremensku evoluciju različitih fizičkih veličina koje karakteri‑šu stanje atmosfere u sadašnjem trenut‑ku, kao i u bližoj ili daljoj budućnosti.

Stanje atmosfere, kao fizičkog siste‑ma, opisuje se fizičkim zakonima koji upravljaju njenom termodinamičkom evolucijom. Ovi fizički zakoni formuli‑sani su uz pomoć jednačina koje mate‑matičkim jezikom opisuju ustanovljene zakonitosti, a čijim rešavanjem se dobija vremenska evolucija različitih meteo‑roloških parametara i na takav način dobijaju već pomenute „gotove“ meteoro‑loške karte.

Ovaj naizgled jednostavan postupak je matematički i računski veoma složen i zahtevan posao. Ovo s toga što skup

matematičkih jednačina koje opisuju stanje atmosfere nema egzaktno, tačno ili tzv. analitičko rešenje, već se mora potražiti njegovo numeričko rešenje uz neophodnu upotrebu kompjutera visokih performansi (superkompjuteri).

„Rezolucija“ prognozeKada se pristupa numeričkom rešava‑nju skupa parcijalnih diferencijalnih jednačina, postavlja se problem početnih uslova, tj. tačnog prikazivanja stanja termodinamičkog sistema u početnom trenutku, od kojeg vršimo prognozu vre‑mena, odnosno integraciju pomenutog sistema jednačina. Za tu svrhu koristi se permanentno osmatranje atmosfere, kopna i okeana za koje je razvijen global‑ni meteorološki i klimatski osmatrački sistem – mreža kopnenih meteoroloških stanica, mreža meteoroloških satelita, mnogobrojni meteo‑instrumenti na brodovima i avionima, radarska osma‑tranja, radio‑sondažna osmatranja i dr. Poznajući stanje atmosfere (a i celog klimatskog sistema) u početnom trenut‑ku, u stanju smo da započnemo proces numeričkog‑kompjuterskog rešavanja

sistema matematičkih jednačina, čije krajnje rešenje daje tzv. numeričku pro‑gnozu vremena („gotove“ meteorološke karte za budućnost).

Kvalitet i tačnost numeričke pro‑gnoze vremena (i klime u slučaju dužeg perioda integracije sistema jednači‑na) umnogome zavise od što tačnijeg poznavanja početnog stanja atmosfere, tj. od gustine osmatranja u početnom trenutku. U tom smislu, uvođenje sate‑litskih i radarskih osmatranja značajno je popravilo poznavanje stanja atmosfere u početnom trenutku, a samim tim i prognozu vremena. Međutim, to nije do‑voljno. Da bi se pomenut skup jednačina rešio s dovoljnom tačnošću, potrebno je primeniti adekvatne matematičke me‑tode iz oblasti numeričke analize, a isto‑vremeno te metode primeniti s dovoljno visokom „rezolucijom“ da bi se prikazali svi detalji različitih atmosferskih proce‑sa (cikloni, anticikloni, talasna kretanja, mlazne struje, procesi formiranja obla‑ka, padavinski procesi i dr). Rezoluciju u ovom smislu možemo smatrati analo‑gom rezoluciji kod digitalne fotografije, gde pri većoj ili boljoj rezoluciji imamo

32 Business&IT

mnogo više informacija i vidimo mnogo više detalja nekog fotografskog motiva.

Povećanje rezolucije numeričkog modela za prognozu vremena povećava broj i gustinu računskih tačaka koje prekrivaju planetu, na kojima se vrše proračun i rešavanje sistema jednačina koje upravljaju vremenom i klimom. U današnje doba, kada se za meteorološke globalne modele za prognozu vremena koriste najmoćniji superkompjuteri (npr. sa liste TOP500), rastojanje izme‑đu tačaka mreže iznosi oko 15 km (cela planeta prekrivena je mrežom tačaka čija su međusobna rastojanja 15 km). Dalje povećavanje rezolucije nije moguće ukoliko postoji potreba za operativnim radom, pri kojem u tačno određeno vreme prognoza treba da bude gotova i predata krajnjim korisnicima.

Ovo rastojanje od 15 km očigledno nije dovoljno da bi se modelom vide‑li (izračunali) procesi koji su manjih razmera, a mogu značajno uticati na ra‑zličite termodinamičke procese od kojih zavisi kvalitet numeričke prognoze vre‑mena. Zbog toga se pribegava umreža‑vanju modela – regionalni model umeće se u globalni model, od kojeg preuzima početne i bočne granične uslove za dati

region (npr. Evropa s Mediteranom). Pošto regionalni model pokriva samo deo teritorije globalnog modela, onda je moguće da njegova rezolucija bude znatno veća nego kod globalnog modela, a da pri tome i dalje bude računski efika‑san. Tako, u slučaju operativnog ciklusa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, rezolucija regionalnog modela koji pokriva našu teritoriju iznosi 4 km i prognoze na toj rezoluciji daju neupored‑vo više detalja koji su važni za izdavanje dobre prognoze.

Ansambl prognozaOpisani proces izrade prognoze i prevla‑davanja problema enormnog računar‑skog vremena potrebnog za proračun globalne prognoze vremena u visokoj rezoluciji, putem umetanja regionalnog modela za ograničenu oblast, predstavlja tzv. determinističku prognozu (od jed‑nog početnog stanja atmosfere dobija se jedna prognoza vremena u budućnosti). Međutim, početno stanje atmosfere po‑znajemo samo približno, zbog činjenice da je gustina meteoroloških osmatranja, uključujući i satelitska i radarska, nedo‑voljna za potpuno pouzdano poznavanje početnog stanja.

Zbog toga se pribegava matematičkoj tehnici koja na fizički opravdan način vrši promenu osmotrenog početnog stanja i proizvodi čitav niz novih, blago različitih početnih stanja za isti vremen‑ski trenutak. Za svako od tako dobijenih početnih stanja vrši se proračun istim numeričkim modelom, koji kao rezultat daje ne samo jednu determinističku pro‑gnozu, kao u ranijem slučaju, već čitav niz prognoza (za svako početno polje po jedna prognoza – ansambl prognoza).

U kasnijem postprocesingu vrši se klasterizacija dobijenog ansambla i izračunava se verovatnoća ostvarenja određenog scenarija (npr. verovatnoća da će se temperatura u Beogradu kretati u intervalu 18‑20 stepeni Celzijusa dobija se kao odnos broja članova ansambla koji daju ovakvu temperaturu prema ukupnom broju članova ansambla). U tom smislu, paradigma pojma prognoze vremena pomerila se od determinističke prognoze, kada tvrdimo da će vreme biti tačno određeno jednom numeričkom integracijom od jednog početnog stanja atmosfere, ka pojmu probabilističke prognoze, gde se tvrdi da određeni vre‑menski scenario ima svoju verovatnoću ostvarenja, ali da su i drugi scenariji

33

34 Business&IT

Tehnologije

mogući (ne samo jedan) i da oni imaju svoju verovatnoću ostvarenja.

Proces proračuna probabilističke pro‑gnoze vremena numeričkim modelom veoma je kompleksan i zahtevan sa sta‑novišta računarskih resursa, te se ovim poslom operativno bave samo najrazvije‑nije meteorološke službe sveta.

Domaća praksaU okviru operativnog rada Republičkog hi‑drometeorološkog zavoda Srbije, a u skla‑du sa strateškim opredeljenjem Svetske meteorološke organizacije i nacionalnih meteoroloških službi širom sveta, sprovo‑di se deterministička numerička prognoza vremena u globalnim i regionalnim raz‑merama, dok se produkti probabilističke prognoze vremena preuzimaju iz Evrop‑skog centra za srednjoročnu prognozu vremena (Reding, Velika Britanija). Do sada je za ovu namenu iz okvira budžet‑skih sredstava nabavljen klaster‑računar

srednjih performansi (oko 600 korova), kojim se vrši proračun determinističke numeričke prognoze vremena.

Štete prouzrokovane meteorološkim i hidrološkim nepogodama, kao i kli‑matskim eksremima (npr. dugotrajne suše, poplave, šumski požari), u Srbiji su veoma velike, tako da svaka najava ovih događaja, ukoliko se pravovremeno reaguje, ima potencijalno veliku eko‑nomsku korist. Zbog toga je u RHMZ‑u razvijen integrisani sistem rane najave i upozorenja koji pokriva različite vremen‑ske skale, od sezonskih, preko mesečnih, desetodnevnih, pa do kratkoročnih pro‑gnoza. Za sada se veći deo ovih prognoza zasniva na determinističkom pristupu. Međutim, po preporuci Svetske mete‑orološke organizacije i najnaprednijih meteorološki službi sveta, RHMZ je po‑krenuo razvoj probabilističke klimatske prognoze, s tendencijom da u budućnosti u operativnu praksu uvede ovakav tip i u

kratkoročne prognoze. Korisnici pro‑dukata numeričke prognoze vremena i klime su različiti privredni subjekti, koji mogu pravovremenim odlučivanjem ostvariti značajne koristi od prognoze vremena i klime (elektroprivreda, poljo‑privreda, osiguravajuća društva i dr.).

U budućem razvoju numeričke prognoze vremena i klime u Srbiji, kroz sprovođenje razvojno‑istraživačkog programa RHMZ‑a koji je usvojila Vlada Republike Srbije, u cilju unapređenja kvaliteta operativnog rada sistema ranih najava i upozorenja i klimatskih pro‑gnoza, bilo bi potrebno da RHMZ nabavi superkompjuter visokih performansi, kako bi se od determinističke prognoze vremena krenulo prema probabilističkoj prognozi, a posebno kako bi se pove‑ćala rezolucija numeričkog modela za prognozu vremena i klime, čime bi se povećao i kvalitet prognoza.

Milan Dacić �

HP ProLiant Gen8 300 p-Series servers and HP ProLiant Gen8 300 e-Series servers powered by the Intel® Xeon® processor E5-2400 and E3-1200v2 series

© Copyright 2013 Hewlett-Packard Development Company, L.P. The information contained herein is subject to change without notice. The only warranties for HP products and services are set forth in the express warranty statements accompanying such products and services. Nothing herein should be construed as constituting an additional warranty. HP shall not be liable for technical or editorial errors or omissions contained herein.

Intel, the Intel logo, Xeon, and Xeon Inside are trademarks or registered trademarks of Intel Corporation in the U.S. and/or other countries.

Finally you can tailor to your growing needs.Find the best fit for your business with HP ProLiant Gen8 300 p-Series servers and HP ProLiant Gen8 300 e-Series servers.

The power of HP Converged Infrastructure is here.

Visit www.coming.rs

Naj značaj ni ji re sur si po slo‑va nja u 21. ve ku su zna nje i pra vov re me ne i re le van tne in for ma ci je. Za ključak ko ji se na meće jes te da sis te mi

ko mu ni ka ci je u sav re me nom po slo va nju pred stav lja ju ključnu kom po nen tu za us‑pe šno fun kci oni sa nje je dne fir me.

Za po sle ni u sva ko dnev noj ko mu ni‑ka ci ji najčešće ko ris te te le fon ski ser vis. E‑ma il ser vis je naj po pu lar ni ji pi sa ni o blik ko mu ni ka ci je u po slov nim o kru‑že nji ma, a u po sle dnje vre me ras te i po pu lar nost kor po ra tiv nih ser vi sa za ra zme nu krat kih pi sa nih po ru ka.

Ne op ho dnost ovih ser vi sa po se bno do la zi do i zra ža ja uko li ko kom pa ni ja po se du je vi še o bje ka ta ko ji ma u prav lja. Vi deo‑kon fe ren cij ski sis te mi ko mu ni ka‑ci ja su pre no som vi deo‑si gna la une li no‑vu di men zi ju u po slov ne ko mu ni ka ci one ser vi se. Kon fe ren cij ska ve za je alat ko ji po slo va nju nu di veću brzi nu u ko mu ni‑ka ci ji, pa ta ko i značaj ne u šte de. Di na‑

mično trži šte dik ti ra tem po, a kom pa ni je bez do bre ko mu ni ka ci je za os ta ju u trci. I e‑le ar ning ser vi si u ra zličitim for ma ma („je dan na je dan“ ili u ključenost vi še sa‑go vor ni ka s bi lo ko je stra ne ve ze) pos ta ju sve po pu lar ni ji način za edu ka ci ju, jer omo gućava ju je dnos tav no or ga ni zo va‑nje vi deo‑se si ja s pro men lji vim bro jem pa siv nih i ak tiv nih uče sni ka.

Mo gućnos ti i fun kci onal nostiMo der ne te hno lo gi je do ne le su nam ala te za ko mu ni ka ci ju ko ji o bje di nju ju od go‑vor na po tre be ko ri sni ka u je dno re še nje, re še nje ko je je pred stav lja sav re me nu ko la bo ra ci ju ko mu ni ka ci onih ser vi sa i ko je je la ko za ko rišćenje. Ta kvo re še nje je Mi cro soft Lync 2013. Mi cro soft je na po lje ko mu ni ka ci onih te hno lo gi ja ušao još 2003. go di ne, a 2013. i zla zi na trži šte sa Lync Server 2013 platformom.

Ono što Lync i zdva ja među kon ku‑ren tskim pro i zvo di ma jes te po drška za ra zličite sis te me. Kraj nji ko ri snik mo že da bi ra da li će ser vis ko ris ti ti na sto nom te le fo nu, lap to pu, ta ble tu, mo bil nom te‑le fo nu ili uređaju za vi deo‑kon fe ren ci je. Lync kli jen tska a pli ka ci ja ras po lo ži va je u for mi des ktop a pli ka ci je za Win dows i Ap ple ope ra tiv ne sis te me ili u vi du mo‑bil ne a pli ka ci je za Win dows Pho ne, iOS,

Efikasna komunikacijaU sav re me nom po slov nom o kru že nju ko mu ni ka ci ja je brza i na

meće po tre bu za stal nom dos tu pnošću. Re še nje ko je Mi cro soft nu di za ta kvu si tu aci ju zo ve se Lync.

Microsoft Lync 2013

36 Business&IT

Tehnologija

neke komponente nas ta vio da fun kci‑oni še nor mal no. Po tre bno je da je dan sta‑bi lan sis tem s vi so kim ste pe nom ras po‑lo ži vos ti bu de re dun dan tan i ro bus tan, što za hte va re la tiv no ve li ki broj ma ši na za ko mu ni ka ci oni deo in fras truk tu re. Po red ovih ma ši na, ne op ho dno je pos‑to ja nje in fras truk tu re za obe zbeđenje iden ti te ta (A cti ve Di re ctory), sis te ma za ra zme nu elek tron ske po šte (Exchan ge Ser ver), sis te ma za rad s do ku men ti ma (Sha re Po int), što sku pa mo že da pre ma ši broj od 30 vir tu el nih ma ši na. A dmi‑nis tra ci ja i o drža va nje sis te ma ova kvog ni voa kom plek snos ti pred stav lja iza zov za većinu IT slu žbi.

Do no si u šteduSma nje nje di rek tnih tro ško va ko mu ni‑ka ci je je dan je od ra zlo ga zbog ko jeg se mno ge kom pa ni je o dlučuju za pre la zak

na sis te me o bje di nje nih ko mu ni ka ci ja. Ko rišćenjem Lync 2013 ser ve ra kom ple‑tna ko mu ni ka ci ja i zmeđu za po sle nih ko‑ja se obav lja po sred stvom Lync a pli ka ci je bes pla tna je. Ko ri sni ci ma Lync ser vi sa na ras po la ga nju je i mo gućnost fe de‑ra ci je sa kom pa ni ja ma sa ko ji ma te sno sa rađuju. Fe de ra ci jom i zmeđu kom pa ni‑ja obe zbeđuje se bes pla tna ko mu ni ka ci ja nji ho vih za po sle nih.

Sma nje nje di rek tnih tro ško va ko‑mu ni ka ci je o dno si se i na za po sle ne ko ji su na po slov nim pu to va nji ma. Uz ko‑rišćenje Lync a pli ka ci je te le fon ski po zi vi za po sle nih ko ji su ro min gu re ali zu ju se kao lo kal ni po zi vi.

Kom pa ni je ko je su im ple men ti ra le Lync sis tem be le že u šte de u tro ško vi ma po slov nih pu to va nja. Na ime, uz pri me nu Lync te hno lo gi je mo guće je us pos tav lja ti vi deo‑kon fe ren cij ske ve ze vi so kog kva‑li te ta, ta ko da je po tre ba za po slov nim pu to va nji ma značaj no sma nje na. Lync ser ver po drža va vi deo‑kon fe ren cij ske ve ze sa vi še uče sni ka u Full HD re zo lu ci‑ji. Glav na o dli ka ovih sis te ma su ka me re vi so ke re zo lu ci je, čija je ulo ga da kod kraj njih ko ri sni ka stvo re su bjek tiv ni osećaj lične i ne po sre dne ko mu ni ka ci je.

Lync te hno lo gi ja do no si i značaj ne u šte de na po lju har dve ra. Sta ri ko mu ni‑ka ci oni sis te mi sas to ja li su se od spe ci‑fičnog har dve ra, čije o drža va nje je za‑hte va lo in ter ven ci je spe ci jal no obučenih li ca. Lync je, s dru ge stra ne, so ftver ska plat for ma za o bje di nje ne ko mu ni ka ci je, ta ko da se ne op ho dni ser vi si re ali zu‑ju na stan dar dnim ser ve ri ma, čime su tro ško vi o drža va nja značaj no sma nje ni. Ko rišćenjem pre dnos ti vir tu eli za ci je, mo guće je na je dnos ta van način i zvo di ti ko rek ci je na po je di nim de lo vi ma in fras‑truk tu re u vi du sma nje nja ili po većava‑nja re sur sa. Kod tra di ci onal nih sis te ma ova kve mo di fi ka ci je za hte va ju na bav ku no vog har dve ra, tro ško ve in sta la ci je i kon fi gu ra ci je od stra ne trećih li ca.

Je dnos tav na ko mu ni ka cijaPro me ne ko je su se do go di le to kom po sle dnjih go di na, po put glo bal ne eko nom ske kri ze, uti ca le su na mno ge kom pa ni je da pro me ne način po slo va‑nja. Sis te mi o bje di nje nih ko mu ni ka ci ja na me tnu li su se mo der nim kom pa ni ja‑ma kao ne za obi la zno re še nje za sma nje‑nje tro ško va po slo va nja. Za to se sve vi še kom pa ni ja o dlučuje za ko rišćenje Lync ser vi sa u clo ud‑u.

Prak sa je po ka za la da je ova kva u slu‑ga po se bno is pla ti va ma lim i sre dnjim pre du zećima. Ko ri sni ci plaćaju za ser vi‑se ko ji su im po tre bni, ono li ko ko li ko ih ko ris te, a pri tom i zbe ga va ju bi lo ka kve ka pi tal ne in ves ti ci je, kao i tro ško ve o drža va nja har dver ske struk tu re. Kva li‑tet u slu ge ga ran to van je SLA ugo vo rom.

Vre me je da mo del „za što je dnos tav‑no, ka da mo že kom pli ko va no“ os ta vi mo iz se be. U mo ru no vih po slov nih ala ta pre dnost uvek ima ju oni ko ji su je dnos‑tav ni i ko ji do no se u šte de. Mi cro soft Lync 2013 je u pra vo ta kav alat. On o bje‑di nju je ser vi se ko ji u pot pu nos ti od go‑va ra ju na za hte ve mo der nog po slo va nja. Po red to ga što pos ti že u šte de u in ter noj i ek ster noj ko mu ni ka ci ji, dos tu pan je i u clo ud‑u, pa šte di i na in fras tuk tu ri i o drža va nju. Aleksandar Pavlović �

K L J U Č N E P R E D N O S T I

Nis ki tro ško viNis ki in ves ti ci oni tro ško vi pro is tiču

iz činje ni ce da se ra di o in te gri sa‑nom ko mu ni ka ci onom re še nju, za

čije ko rišćenje ni je po tre bna op se žna har dver ska in fras truk tu ra, a do da tnu

u šte du do no si ko rišćenje Mi cro soft Lync‑a u o bla ku.

Flek si bil nost upo tre beKli jen ti bi ra ju uređaj na ko jem će ko‑ris ti ti Lync u za vi snos ti od nji ho vih

tre nu tnih po tre ba.

Ko ri snički ori jen ti sanVe oma la ko se ko ris ti i ima pre gle dan

ko ri snički in ter fejs.

Dos tu pan svu daUz po moć in ter net ve ze, ko ri sni ci mo‑

gu ko ris ti ti Lync sa bi lo kog mes ta.

iPAD i An dro id ope ra tiv ne sis te me. Lync plat for ma nu di ser vis za in stant‑po ru ke, pre sen ce ser vis, audio i vi deo po zi ve; web audio i vi deo kon fe ren ci je, kao i in te gra‑ci ju sa Skype‑om. Mo že se in sta li ra ti na in ter noj in fras truk tu ri, mo že se ko ris ti ti kao u slu ga u clo ud‑u ili po hi bri dnom mo de lu, o dno sno kao kom bi na ci ja pret‑ho dna dva mo de la.

Od sis te ma za ko mu ni ka ci ju očeku je se da po se du ju vi sok ste pen ras po lo ži‑vos ti i me ha ni zme za šti te i opo rav ka. Da bi se is pu ni li za hte vi ko ji se tiču ras po lo‑ži vos ti, mno ge kom po nen te po tre bno je du pli ra ti ka ko bi sis tem u slučaju otkaza

37

Po sle vi še go di na upo tre be u po tro šačkoj in dus tri ji, flash te hno lo gi ja je dos ti gla ni vo zre‑

los ti i pris tu pačnos ti ko ji sve većem bro ju kom pa ni ja omo gućava da je ko ris te za a pli ka ci je kri tične za po slo va nje.

Hard‑dis ko vi po ka zu ju značajan ne dos ta tak ka da je reč o op slu ži va nju za htev nih a pli ka ci ja, a to je broj ope ra‑ci ja čita nja i pi sa nja po da ta ka u se kun di (IOPS). Po što nji ho ve per for man se dos ti žu do 300 na su mičnih ope ra ci ja čita nja u se kun di, sto ridž‑sis te mu ko ji bi tre ba lo da op slu ži a pli ka ci je ko je za hte va ju vi še de se‑ti na hi lja da IOPS‑ova bi lo bi po tre bno vi še sto ti na dis ko va; pri tom ka pa ci tet ko ji bi se ta ko do bio u većini si tu aci ja ni je po tre ban.

Za sav re me ne kom pa ni je ova kav tro šak, u vi du po većanja bro ja dis ko va, pros to ra u or ma ni ma, po tro šnje stru je i po tre be za hlađenjem, vi še ni je pri hva‑tljiv. Ta kođe, kod hard‑dis ko va se vre me pris tu pa po da ci ma me ri mi li se kun da ma, a kod SSD (so lid sta te dri ve) uređaja u mi‑kro se kun da ma. To znači da HDD te hno‑lo gi ja pos ta je ne do volj no do bra da op slu ži a pli ka ci je ko je su ose tlji ve na ka šnje nje.

Načini upo trebeZbog ja snog do bit ka u per for man sa ma, u kom bi na ci ji s ma njom po tro šnjom stru je, flash SSD i dru gi ti po vi uređaja po la ko pre uzi ma ju ulo gu hard‑dis ko va. Ali, po što SSD ko šta i do de set pu ta vi še od hard‑dis ka po gi ga baj tu pros to ra, po‑tre bno je naći pra vu stra te gi ju pri me ne no ve te hno lo gi je, ko ja bi po dra zu me va la i eko nom sku o prav da nost. Pos to ji ne ko‑li ko načina na ko je se flash te hno lo gi ja mo že upo tre bi ti.

Hi bri dna sto ridž‑re še nja kom bi nu ju per for man se flash uređaja sa ka pa ci te‑tom hard‑dis ko va ta ko što po dat ke ko ji se ak tiv no ko ris te ili pre ba ce na flash ili ko ris te flash kao me ha ni zam za ke ši ra‑nje ta kvih po da taka

Kod ser ver skih flash re še nja lo kal ni flash uređaji u ser ve ri ma ko ris te se kao sto ridž‑pros tor ili kao pros tor za ke ši‑ra nje, za do vo lja va jući ta ko po tre be za ve oma nis kim ka šnje njem po da ta ka. Po‑red to ga, pos to je i All‑flash Ar rays (AFA) ko ji pru ža ju sna žne per for man se i vi sok ste pen po u zda nos ti za a pli ka ci je kri tične za po slo va nje.

Tren doviFlash te hno lo gi ja se u sko ri je vre me sve češće ko ris ti za o bject‑ba sed ar hi tek tu‑ru sto ridž‑sis te ma. Ra di se o ar hi tek tu ri ko ja u prav lja po da ci ma kao o bjek ti ma, za ra zli ku od tra di ci onal nih sto ridž‑ar‑hi tek tu ra ko je u prav lja ja ju ili faj lo vi ma ili blo ko vi ma po da ta ka.

Je dan pri mer ove vrste ar hi tek tu‑re za sno va ne na o bjek ti ma je VMware Vir tu al SAN (VSAN). VSAN je no vo so ftver ski de fi ni sa no sto ridž‑re še nje ko je a gre gi ra lo kal ne dis ko ve hi per vi‑zo ra u vSphe re klas ter, kre ira jući ta ko sto ridž‑re še nje. Ova kvo re še nje, ko je je is tov re me no plat for ma za čuva nje i o bra‑du po da ta ka, ko ris ti flash kao o sno vu za ke ši ra nje ope ra ci ja čita nja i pi sa nja.

Flash te hno lo gi ja će pre uze ti pri mat ko ji drže hard‑dis ko vi, prven stve no za to što se menja po gled na sav re me ne sto‑ridž‑sis te me i nji ho vu pri me nu. Oni vi še ni su en ti te ti i zdvo je ni od in fras truk tu re ko ju op slu žu ju. Hi per kon ver gen ci ja kao re še nje za sve ele men te u je dnoj „ku ti ji“ je re al nost i bu dućnost mo der nih, ska la‑bil nih i flek si bil nih in fras truk tu ra.

Nikola Selak �

Flash me mo ri ja i čuva nje po da taka

Te hno lo gi ja flash me mo ri ja ima za da tak da pro me ni način na ko ji sav re me ne kom pa ni je po sma tra ju sto ridžsis teme

38 Business&IT

TehnologijePe

rfor

man

se

Kapacitet

Zona prekomernog kapaciteta

Zahtevan

Prekomernikapacitet

Ostvaren

Tradicionalni HDD

Perf

orm

anse

Kapacitet

AFAHard diskovi safleš ubrzanjem

Tradicionalnihard diskovi

O dnos ka pa ci te ta i per for man si kod hard-dis kova

Budućnost storidža

O dnos ka pa ci te ta i per for man si pri upo tre bi flash me mo rije

Big Data velika i važna tema

Volumen digitalnih sadržaja koji zasipaju savremeno preduzeće i pojedinca raste takvom brzinom da se pitanje prikupljanja, klasifikacije, skladištenja i statističke obrade tih

sadržaja postavlja kao prvorazredan poslovni, a ne samo tehnički problem

39

Offtopic

Važnost ovog problema za poslovanje proističe iz či‑njenice da su za preduzeće svi ti prikupljeni sadržaji potencijalno korisni. Zapra‑

vo, oni predstavljaju jedan od osnovnih resursa koji preduzeću omogućava po‑uzdano planiranje i upravljanje poslo‑

vanjem. Koncept upravljanja na osnovu podataka i njihove statističke obrade odavno je trijumfovao nad prethodno korišćenim intuitivnim tehnikama (pri tome ne sumnjamo u vrednost intuicije edukovanog menadžera!). S obzirom na uvodnu konstataciju o porastu volume‑na, moglo bi se pomisliti da preduzeće

samim rastom obima sadržaja koje obrađuje postaje „bogatije“. Možda bi ova tvrdnja imala nekog smisla da se ovo ne događa svima – hteli ne hteli. Korist za sebe iz ove digitalne revolucije mogu da izvuku samo oni koji su sposobni da ovim sadržajima efikasno upravljaju i da iz njih izvuku zaključke koji vode

ispravnim poslovnim odlukama. Da bi se preduzeće (i pojedinac!) osposobilo za ovo novo doba, neophodno je da savla‑da nove tehnike prikupljanja, obrade i postupaka izvlačenja korisnih i pouzda‑nih zaključaka korišćenjem statističkih metoda i alata. Takođe, da u potrazi za korisnim sadržajima „zaviri“ izvan gra‑nica sopstvenog preduzeća: na internet. A tamo tek počinju stvarni problemi...

Zašto tehnički? Da citiramo [druga] Lenjina: kvantitet je sam po sebi kvalitet. Dakle, ne možete naraslim volumenom raznovrsnih digitalnih sadržaja upravlja‑ti korišćenjem starih tehnika i alata. Nije dovoljno da proširite, na primer, sistem za skladištenje podataka novim diskovi‑ma (uzgred rečeno, danas vrlo jeftinim).

Problem kroz primereJedno od vodećih proizvodnih preduzeća u Srbiji naručilo je od COMING‑a analizu sadržaja kojim mora da upravlja, predlog implementacije platforme za upravljanje i predikciju rasta u narednih nekoliko godina. Rezultati: volumen sadržaja se od 1992. godine do danas povećao više od 100.000 puta (!) – na preko 100 TB. Komentar: ništa se u tom preduzeću u poslednjih 20 godina nije uvećalo po toj stopi! Više od 80% sadržaja je nestruk‑turirano ili polustrukturirano – pre dvadesetak godina bilo je obrnuto. Multi‑medijalni sadržaji rastu daleko najbrže, a pre dvadesetak godina ih praktično nije bilo... Zaključak: postojeće tehnike neadekvatne su, pre svega u domenu „izvlačenja“ korisnih informacija iz prikupljenih sadržaja. Takođe, izuzetno je teško upravljati životnim ciklusom podataka (sadržaja) i obezbediti poštova‑nje rastućeg broja zakona i drugih akata koji regulišu postupke, prava korišćenja, verodostojnost i rokove čuvanja sadržaja.

Prethodno navedeni primer se, pri tom, nije bavio najbrže rastućim izvorom sadržaja: podacima automatski priku‑pljenim sa senzora (proizvodnih mašina, logističkih uređaja i sl.), iz drugih uređa‑ja (log‑fajlovi – dnevnici), ponašanja ko‑risnika internet sajtova (tzv. click stream analiza). Uključivanje ovih podataka u standardni set sadržaja više nije samo potrebno već u mnogim slučajevima i obavezno (na primer: dokazivanje sledlji‑vosti u proizvodnji, poštovanja/naruša‑vanja prava pristupa i slično).

Drugi primer: COMING‑ov projekat implementacije nove aplikacione/infor‑

macione infrastrukture u jednom od vodećih ruskih maloprodajnih lanaca, specijalizovanih za modnu industriju. Obim transakcija na nivou godine u POS sistemu (na kasama u prodavni‑ci): 150.000.000 računa s prosečno 3 kupljena proizvoda – 500.000.000 prodatih jedinica u toku godine! Ukupno oko 300.000 SKU! Pri tom sve transak‑cije moraju ostati zapamćene, ne samo u toku finansijske godine veće stalno (na neograničeno vreme!). Ovaj sadržaj ko‑risti se za planiranje nabavke i snabde‑vanja prodavnica i mora da funkcioniše u realnom vremenu. Dakle, sposobnost preduzeća da planira i izvršava logistič‑ke operacije bez kašnjenja uslov je daljeg razvoja, ako ne i opstanka biznisa – kon‑kurencija radi isto.

Naravno, ovo nisu nikakvi izuzeci. Navedeni problem uočen je globalno pre više godina, a tehnike njegovog savlađi‑vanja danas se opštim imenom nazivaju: Big Data – prevod nije nužan.

Šta umesto tradicionalnih rešenja?Sam pojam je vrlo širok i ovde se nećemo baviti njegovim definisanjem. Ukazaće‑mo samo na neke aspekte i tehnike koje mogu da donesu značajne koristi onima koji ih praktikuju.

Prvi primer, koji ukazuje na rast volumena nestrukturiranih sadržaja i sadržaja koji se automatski prikupljaju

sa raznih uređaja i interneta, zapravo je povezan s tehnikama obrade koje su se poslednjih godina pojavile: baze podata‑ka za nestrukturirane saržaje i njihovu obradu. Uobičajeno je da se takve tehnike nazivaju NoSQL, mada se često kombi‑nuju sa standardnim alatima za obradu koji su u upotrebi već više desetina godina (SQL) i nazivaju se NewSQL. Takođe, alati su prilogođeni, kako zbog ogromnog volumena i zahtevanih performansi, tako i zbog potrebe de se obezbedi otpornost prema otkazivanju, takozvanoj distribuiranoj obradi poda‑taka (Google map‑reduce paradigma i Hadoop kao otvorena platforma). Ove nove tehnike postavile su brojne izazove pred tradicionalno korišćene proizvode, koji nisu u stanju da pruže odgovor u pogledu volumena i performansi (a da ne govorimo o ceni!). S druge strane, od korisnika se zahtevaju nova znanja i investicije. Nije čudo što se kao odgovor pojavio čitav niz isporučilaca koji usluge obrade i čuvanja podataka pružaju u oblaku računara (o ovoj paradigmi pisali smo detaljno u prethodnom broju). Na ovaj način se u ogromnoj meri smanjuje volumen novih znanja kojima preduze‑će‑korisnik mora da ovlada i potpuno se eliminišu početne investicije. Naravno, ove usluge imaju svoju cenu, koja, rekli bismo, pod pritiskom konkurencije po‑staje sve razumnija i sve privlačnija.

40 Business&IT

Offtopic

Drugi primer ukazuje na ogroman volumen strukturiranih sadržaja (POS transakcije). Tradicionalna rešenja ni ovde nisu dovoljno dobra. S jedne strane, ona vode složenoj arhitekturi rešenja (čitaj: visokoj ceni implementacije i odr‑žavanja), a s druge strane ne obezbeđuju mogućnost upravljanja poslovanjem u realnom vremenu. Drugim rečima: daj mi rezultat odmah, u roku od nekoliko sekundi! Možda ovo nije neophodno, pod uslovom da je konkurencija još sporija od vas. Tehničkim žargonom rečeno, ovde se radi o konvergenciji OLTP (transak‑cionih) i analitičkih sistema (OLAP) u jedinstvenu platformu, sposobnu da obezbedi bilo koji tip obrade podataka u realnom vremenu.

Jedno radikalno novo rešenje/plat‑forma koja se pojavila kao odgovor na rastući volumen transakcionih i polu‑strukturiranih (tekstualnih) podataka je SAP HANA – koja koristi niz standar‑dnih industrijskih servera kao osnovu za upravljanje bazama podatka (veličine koja se meri stotinama terabajta) i nji‑hovu statističku obradu (integracija sa

otvorenom statističkom plaformom „R“). SAP je HANA platformu napravio tako što je iz temelja izgradio novo rešenje.

Naravno, ni konkurencija ne ostaje dužna – pomenućemo samo novo izdanje Microsoft SQL Server 2014 platforme i mogućnost upravljanja bazama podata‑ka potpuno uskladištenim u operativnoj memoriji servera. O HANA plaformi i drugim naprednim tehnikama biće reči u narednim brojevima, jer radi se o temeljnim promenama paradigme, poput virtuelizacije i cloud computing‑a.

Naučna obrada podatakaDa bi se nove platforme koje korisnicima stoje na raspolaganju (kao sopstvene ili iznajmljene u oblaku računara) mogle uspešno koristiti, neophodan je još jedan sastavni element: statistički način raz‑mišljanja (staistical thinking/learning). Drugim rečima, korišćenje naprednih alata (ili najam usluga statističke obrade) koji omogućavaju klasifikaciju i izvla‑čenje korisnih informacija iz ogromnih skupova podataka (data mining), kori‑šćenje stabala odlučivanja, klasterizacije,

nadgledanog i nenadgledanog učenja, regresione analize i drugih manje egzo‑tičnih tehnika.

Srećom, nije neophodno da zaposleni u preduzeću postanu profesionalni stati‑stičari (iako se sve više traži novo zanima‑nje: data scientist). Sve je više alata koji su, iako statistički napredni, jednostavni za rukovanje i daju razumljive i odmah upotrebljive rezultate. Pomenuli smo „R“, a dodaćemo i HANA biblioteku za predik‑tivnu analizu podataka, paket za analitič‑ku obradu podataka iz SAP ERP (AF).

Ovim člankom smo samo zagrebali po površini i otvorili čitav niz tema kojima ćemo se ubuduće baviti, samo s jednim ciljem na umu: da korisnicima prikažemo mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u ovladavanju lavinom di‑gitalnih sadržaja koji im se svakodnevno sručuju na glavu. Pri tome nije važno samo preživeti (sačuvati i potom pronaći neki sadržaj) već i postati pametniji – izvući iz raspoloživih sadržaja zaključke korisne za upravljanje poslovanjem i pobedu nad konkurentima.

Miroslav Kržić �

COMING - Computer Engineering, poslovna rešenja

Toše Jovanovića 7, 11030 Beogradtel: +381 11 35 44 644 • fax: +381 11 35 46 013

www.coming.rs

NAV

COMING - Computer Engineering, poslovna rešenja

Toše Jovanovića 7, 11030 Beogradtel: +381 11 35 44 644 • fax: +381 11 35 46 013

www.coming.rs

NAV

CO MING u sluge

Offtopic

CO MING je kom pa ni ja ko ja iza se be ima vi še od 100 pro je ka‑ta bez ne ga tiv nih re fe ren ci.

Pre po zna je mo no ve te hno lo gi je, učimo o nji ma u tre nut ku nji ho vog nas tan ka i do no si mo ih na na še trži šte. Mi smo in že njer ska kom pa ni ja i naš tim svo jim is kus tvom i zna njem po kri va sve po tre‑be po slo va nja na ših ko ri sni ka. Že li mo da svo je zna nje, ko je je pre sve ga pot‑kre plje no is kus tvom, pre ne se mo na šim ko ri sni ci ma, ali i svim dru gim za in te‑re so va nim stra na ma. Ne bo ji mo se to ga da svi oko nas nauče ono što mi zna mo, jer će to sa mo značiti da ćemo moći da se kon cen tri še mo na no ve iza zo ve.

Na ši in že nje ri su uče sni ci mno go‑broj nih inos tra nih, svet ski pri zna tih se mi na ra i tre nin ga. To su is ti oni lju di ko ji, za po tre be na ših kli je na ta, sva kog da na re ša va ju iza zo ve ko ji se pred njih pos tav lja ju. CO MING je prva kom pa ni ja u sve tu ko ja je us pe la da na pra vi in fras‑truk tu ru za opo ra vak od ka tas tro fe za SAP u kom pju ter skom o bla ku. Pri zna nje za ovo dos ti gnuće do bi li smo na in ter na‑ci onal noj kon fe ren ci ji SAP Vir tu ali za ti‑on Week u Pa lo Al tu još 2009. go di ne, gde smo se na šli u dru štvu svet skih li de ra iz na še stru ke. Opet, glav ni „kriv ci“ za ovu zgo du su na še ko le ge in že nje ri i u pra vo oni drže te hničke tre‑

nin ge svim na šim po la zni‑ci ma. Za to na ši tre nin zi ni su knji ški, već na nji ma ak tiv no pre no si mo zna nje i is kus tvo stečeno na broj‑nim pro jek ti ma.

Ova kva prak sa po ka za‑la se kao do bra pre sve ga zbog za do volj stva vi še od 300 in že nje ra, uče sni ka tre nin ga ko ji su stečena

zna nja la ko pre točili u prak su. O prem lje ni smo sa‑

lom za tre nin ge i svim har dve rom i so ftve rom po tre bnim za us pe šnu re‑

ali za ci ju tre nin ga, pa smo čes to do maćin po la zni ci ma iz kom pa ni ja na ručila ca tre nin ga. Uko li ko za tim pos to ji po tre ba, o prem lje ni smo i za drža nje tre nin ga van na ših pros to ri ja.

U ta be li je pri ka zan is pla ni ran pro‑gram tre nin ga ko ji će bi ti o drža ni u na‑šim pros to ri ja ma u na re dnom pe ri odu. Vi še in for ma ci ja o na šem tre ning‑pro‑gra mu mo že te pro naći i na na šem saj tu www.co ming.rs

IT je te hno lo gi ja ko ja se u da na šnje vre me naj brže ra zvi ja. Ka ko je IT oba ve zni deo po slo va nja, kritična tačka u op stan ku na trži štu pos ta je i praćenje IT tren do va. O zbilj ni uče sni ci na trži štu sve sni su ovih pro me na i tru de se da svo jim za po sle nima pru že zna nja i is kus tva po tre bna za ade kva tno obav lja nje nji ho vog posla

Naziv obuke Datum Trajanje

VMware Site Recovery Manager (SRM) 27. maj 2

(NOVO)vSphere5:optimizacijaperformansivirtuelne infrastrukture-naprednikurs 4. jun 3

vSphere:instalacija,konfiguracijaiupravljanjeV5.x 17. jun 3

VMwareView:instalacija,konfiguracijaiupravljanje 8.septembar 3

VeeamBackup&Replication:konfiguracijaiadministracija 11.septembar 2

(NOVO)SAPHANA:instalacijaiupravljanje 1. oktobar 3

Obu ka za stručnjake

42 Business&IT

Da li ste spremni za migraciju?

Od 8. aprila Windows XP više nije podržan i koristite ga na sopstvenu odgovornost. VMware Horizon Mirage nudi brzu i automatizovanu migraciju

Virtuelizacija

43

Prestanak podrške za Windows XP tema je o kojoj se dosta polemisalo, kako u medijima, tako i na društvenim mre‑žama. Nakon 8. aprila nema

više garantovane bezbednosti, tehničke podrške ili ispravke grešaka za Windows XP operativni sistem, što donosi daleko veću ranjivost prema bezbednosnim pretnjama, uključujucći hakere i viruse.

Prema podacima Net Market Share‑a, čak četvrtina korisnika Windows operativ‑nih sistema koristi upravo Windows XP.

Iako je rok podrške istekao, još uvek nije kasno da se počne s kreiranjem stra‑tegije migracije. Međutim, postoje odre‑đene ključne oblasti koje treba razmotriti kako bi se osiguralo da proces migracije prođe glatko.

Istraživanja pokazuju da su glavni ra‑zlozi za izbegavanje migracije sa Windows XP operativnog sistema troškovi, kao i prekidi u poslovanju. Firme koje još uvek nisu migrirale na novi operativni sistem sada moraju da plaćaju dodatnu korisnič‑ku podršku (customer support) Micro‑soft‑u kako bi njihov operativni sistem ne‑ometano radio, ili pak da obezbede internu podršku, koja takođe iziskuje određene

troškove. Kompanije koje još uvek kori‑ste Windows XP očekuju da će upravo ti dodatni troškovi za podršku iznositi oko 17% njihovog godišnjeg IT budžeta.

Rešenje pomoću virtuelizacijeMigracija operativnog sistema je kom‑pleksan zadatak, koji obuhvata niz različitih aktivnosti, a prvi korak jeste testiranje i prilagođavanje aplikacija. Da bi se obezbedila efikasna i besprekor‑na migracija, organizacijama se pruža mogućnost da koriste centralizovan i potpuno automatizovan pristup, koji ne zahteva fizičku interakciju sa uređajima, bez obzira na njihovu konfiguraciju ili lokaciju u mreži.

Korišćenjem centralizovanog rešenja za upravljanje procesom migracije, kao što je VMware Horizon Mirage, obez‑beđuje se da operativni sistem na koji se prelazi bude instaliran centralizovano, i to bez dodatnih ulaganja u infrastruk‑turu. To takođe znači da aplikacije i lični podaci imaju rezervne kopije, a sve to uz minimalni zastoj u radu korisnika. Konačno, rezultat je znatno skraćeno vreme provedeno u manuelnom radu na migraciji, sveukupno ubrzanje migracije

i ukupno smanjenje IT troškova.Ovakav centralizovan i modularan

pristup migraciji, takođe, omogućava veći stepen sofisticiranog upravljanja i implementiranja računarskih image‑a, kao i potpuno automatizovan oporavak u slučaju katastrofe sa više uređaja.

Korišćenje privatnih računara u službene svrhe (BYOD – Bring Your Own Device), kao i interesovanje za udaljeni rad i korisničke uređaje u računarskom oblaku, nastavljaju da rastu. Organiza‑cije koje se bave ovim oblastima teže da isporuče inteligentnija mobilna rešenja – rešenja koja pomažu da se fokus prebaci sa uređaja kroz koje se aplikacije koriste na same aplikacije i benefite koje one donose korisnicima. Sa centralizovanim pristupom PC image management‑u organizacije mogu da se fokusiraju na isporuku bezbednog, lako upravljivog i konsolidovanog virtuelnog radnog me‑sta korisnicima, bez obzira na računar koji koriste.

Kombinacijom ovakvog pristupa s desktop virtuelizacijom, koristeći rešenje kao što je VMware Horizon View, mo‑guće je proširiti taj fokus na praktično svaki tip uređaja.

Check Po int Se cu re Web Ga teway (SWG) je alat, za obe zbeđenje Web 2.0 mre že, ko ji o sva ja svet. Čak su i ko ri‑sni ci Thret Ma na ge ment Ga teway ala ta, ka da je Mi cro soft pro gla sio pre kid ra da sa njim, u SWG‑u pro na šli kom pa ti bil no re še nje.

Pre dnos ti Check Po int‑aGlav na pre dnost Check Po int‑ovog re še‑nja je što u pot pu nos ti šti ti in fras truk‑tu ru Da ta Cen tra od in ter ne ta. Ovo je mo guće jer alat pru ža mo gućnost pris tu‑

pa sa mo odo bre nim po da ci ma, o dličnu izo la ci ju in ter ne po slov ne mre že od ek ster nih mre ža, fil te ri ma sma njen ri zik od ne ade kva tnih sa drža ja i je din stve ni način u prav lja nja.

Kom pa ni ja Mi er com, ne za vi sna in že njer ska la bo ra to ri ja za te hno lo šku ser ti fi ka ci ju, li der u in dus tri ji in ter ne ta i te le ko mu ni ka ci ja, je pro gla si la Check Po int‑ov SWG za pro i zvod ko ji ge ne ri‑še naj bo lje re zul ta te sa mi li on saj to va svrsta nih u ra zličite ka te go ri je ne po‑želj nih saj to va. Ova kav i zve štaj Mi er‑

Check Po int Se cu re Web Ga tewayGlavna prednost Check Point Secure Web Gatewaya je što u potpunosti štiti infrastrukturu Data Centra od interneta. Ovo je moguće jer alat pruža mogućnost pristupa samo odobrenim podacima, odličnu izolaciju interne poslovne mreže od eksternih mreža, filterima smanjen rizik od neadekvatnih sadržaja i jedinstveni način upravljanja.

Check Po int Software Te chno‑lo gi es Ltd. Je in ter na ci onal na ko ma pni ja ras pros tra nje na

ši rom sve ta ko ja svo jim ko ri sni ci ma pru ža be zkom pro mi snu za šti tu pro tiv bi lo ka kvih pre tnji ko je do la ze sa ine‑tne ta. Ova kom pa ni ja već go di na ma pra vi us pe šnu kom bi na ci ju i zmeđu lju di, pra vi la i ino va ci ja ka ko bi svo jim kli jen‑ti ma pru ži la za šti tu ko ja je u skla du sa nji ho vim po slo va njem. Re fe ren tna lis ta ove kom pa ni je bro ji vi še de se ti na hi lja da kli je na ta ši rom sve ta.

44 Business&IT

Offtopic

kri tičnih za si gur nost sis te ma uz po moć je din stve nog sis te ma za u prav lja nje ova‑kvim do gađaji ma ko ji ih pre po zna je dok su u to ku. Ovaj sis tem obe zbeđuje i sli ku o tren do vi ma, sta tis tičkim po da ci ma i ma pa ma o si gur no snom sta tu su.

Do da va nje fun kci onal nos ti po po trebi – Check Po int‑ov SWG da je mo gućnost do da va nja so ftver ske fun‑kci onal nos ti u slučaju da va ša po tre ba sa stra ne si gur no snog sis te ma ras te. Mo‑že te vrlo la ko do da ti so ftver sko te še nje po put IPS ili Fi rewall ala ta.

Za ključakCheck Po int‑ov alat za u prav lja nje mre‑žom (Se cu re Web Ga teway‑SWG) je vrlo flek si bi lan alat sa vi še op ci ja pri me ne i vi še ra zličitih „stand alo ne“ mo de la ko ji mo gu da za do vo lje po tre be po je di načnih kan ce la ri ja, ode lje nja, ma lih kom pa ni ja je dna ko do bro kao i kom pa ni ja sre dnje ve ličine i ve li kih kom pa ni ja. Ova kom pa‑ni ja je i no si lac broj nih na gra da u o blas ti, a o nje nom us pe hu go vo ri i po zi ci ja na Gar tner Ma gic Qua drant gra fi ku na ko‑me se vi di da je po zi ci oni ra na kao li der.

com je o bja vio 4. Mar ta te kuće go di ne. Po da ci na ve de ni u i zve šta ju su 91,3% efek tiv nos ti u URL ka te go ri za ci ji; 97,1% učinak u blo ki ra nju a pli ka ci ja za 3000 je din stve nih pro to kol/a pli ka ci ja kom bi‑na ci ja; tačnost URL fil te ra sa učin kom od 97,1% blo ki ra nih saj to va za o dra sle i 93,4% saj to va iz ko ckar ske ka te go ri je, naj vi ši ste pen u a pli ka tiv noj fun kci‑onal nos ti.

Ka rak te ris ti ke alataURL fil tri ra nje:URL fil tri ra nje je u stva ri kon tro la pris‑tu pa saj to vi ma po ka te go ri ja ma, ko ri sni‑ci ma, gru pa ma ko ri sni ka i ma ši na ma sa te hno lo gi jom ba zi ra nom na po slo va nju u računar skom o bla ku. Pre dnost je stal no o sve ža va nje sa no vim saj to vi ma za po‑dršku pro duk tiv nos ti za po sle nih.

Kon tro la a pli ka cija – Kon tro la pris‑tu pa za pre ko 5000 a pli ka ci ja i oko 300 000 dru štve nih mre ža stav lja Check Po int‑ovo re še nje na prvo mes to među ala ti ma za u prav lja nje a pli ka ci ja ma. Gra nu lar na po li ti ka ba zi ra na na iden‑ti fi ka ci ji ko ri sni ka ili gru pe ko ri sni ka sa o dređenim ov lašćenji ma, obe zbeđuje kon tro lu kom pa ni je nad ko rišćenjem in stant po ru ka, vi deo stri min ga, Vo IP, i gri ca i dru gih a pli ka ci ja i do da ta ka ko ji utiču na efi ka san rad za po sle nih.

An ti vi rus – SWG gra di ko ope ra tiv‑nu mre žu ko ja po dra zu me va mo gućnost za us tav lja nja zloću dnih sa drža ja pre ne go što sti gnu da u stvar nom vre me nu os ta ve vi ru sne pot pi se na sis te mu ko ri‑sni ka. Re še nje je spo so bno za Iden ti fi‑ka ci ju 4,5 mi li ona zloću dnih pot pi sa i 300 000 zloću dnih saj to va, a po se du je i stal no‑o bnav lja juću mre žu sen zo ra za od bram be nu in te li gen ci ju.

Smar tE vent – Smar tE vent po dra‑zu me va brzo za us tav lja nje do gađaja

45

IT u slu ge ne op ho dno je efi ka sno i in te‑gri sa no u prav lja nje pro ce si ma, lju di ma i IT in fras tru ku rom. Na taj način pos ti že se kon ti nu ira no una pređenje ni voa IT ser vi sa. U prav lja njem IT ser vi si ma se, po red kva li te ta IT ser vi sa, os tva ru je op ti‑mi za ci ja upo tre be re sur sa i una pređuje efi ka snos ti po slo va nja.

Pos to ji ve li ki broj po slov nih o kvi ra, me to do lo gi ja, stan dar da i ala ta čijom se pri me nom os tva ru je efi ka sno u prav lja nje IT ser vi si ma. Ne ki od naj značaj ni jih su:• ITIL – naj bo lja svet ska prak sa u u prav lja nju IT ser vi sima

• CO BIT – kon trol ni o kvir ko ji nu di re‑fe ren tni pro ce sni mo del za IT po slo vanje• CMMI – naj bo lja prak sa za una‑pređenje pro ce sa, a kvi zi ci je i o drža va nja pro i zvo da i ser visa• Ba lan ced sco re card – alat ko ji po ma že i pra ti i zvrše nje stra te gi je kroz fi nan sij ske i ne fi nan sij ske mere• SIX Si gma – me to do lo gi ja za una‑pređenje pro cesa• ISO/IEC 20000 – stan dard za u prav lja nje IT ser vi sima• ISO/IEC 27001 – stan dard za u prav‑lja nje si gur nošću in for ma ci ja.

Fun kci oni sa nje IT sek to ra ima sve veći uti caj na po slo va nje kom pa ni ja. Brz ra zvoj IT in‑fras truk tu re, kao i web i a pli‑ka tiv nih te hno lo gi ja, utiče na

sve veća očeki va nja ko ri sni ka po slov nih u slu ga, ko ja čes to pre ma šu ju ka pa ci tet in ter nih i ek ster nih IT re sur sa.

Na kraj nje is kus tvo ko ri sni ka po slov‑ne u slu ge vi še ni je mo guće uti ca ti sa mo us pe šnim u prav lja njem IT in fras truk tu‑rom, već se taj uti caj ne ras ki di vo po ve‑zu je s kva li te tom IT ser vi sa. Za efi ka sno u prav lja nje IT ser vi si ma i vi sok kva li tet

ITIL i ISO stan dardiSa znaj te za što su stan dar di va žni u u prav lja nju IT ser vi si ma i

ka ko mo že te do bi ti međuna ro dno pri znat ser ti fi kat

46 Business&IT

Offtopic

pre po ru ke. ISO/IEC 20000 se sas to ji od ne ko li ko de lo va, od ko jih prvi, ISO/IEC 20000‑1:2011, sa drži oba ve zne za hte‑ve, dok os ta li de lo vi sa drže pre po ru ke i uput stva ko ji ni su oba ve zu jući ali mo gu po moći u re ali za ci ji sis te ma za u prav lja‑nje IT ser vi si ma.

ISO/IEC 20000 ser ti fi kat je po tvrda kom pa ni ji ko ja na bav lja IT u slu gu da je kom pa ni ja ko ja po se du je ser ti fi kat spo so bna da kon zis ten tno is po ručuje do go vo re ni kva li tet ser vi sa. S dru ge stra ne, kom pa ni ja ko ja pru ža IT u slu gu ser ti fi ka tom do ka zu je da je spo so bna da efi ka sno u prav lja fun kci onal nos ti ma i per for man sa ma ser vi sa ko je nu di kroz sve ži vo tne fa ze ser vi sa.

S dru ge stra ne, im ple men ta ci jom ISO/IEC 27001 stan dar da kom pa ni‑ja uvo di struk tu ri ran i o drživ pris tup u za šti ti in for ma ci ja kao imo vi ne od po se bnog značaja za kom pa ni ju. Is pu nja‑va njem za hte va ISO/IEC 27001 kom‑pa ni ja potvrđuje da u pot pu nos ti vla da sis te mom za u prav lja nje si gur nošću

in for ma ci ja, ko ji obe zbeđuje po ver lji‑vost, in te gri tet i dos tu pnost

in for ma ci ja. Ko ri sni‑ci ma i za in te re so‑va nim stra na ma

stan dard ga ran tu je da su nji ho ve in for‑

ma ci je za štićene i obe zbeđene od o štećenja, gu bit ka ili zlo upo tre be. Bez ob zi ra da li su in for ma ci je ge ne ri sa ne ili prim lje ne od dru gih, da li se čuva ju u sis te mu ili se da lje pre no se ručno ili elek tron ski, sis tem za u prav lja nje si gur‑nošću in for ma ci ja obe zbeđuje kon tro lu i u prav lja nje in for ma ci ja ma u skla du s pro ce nje nim ri zi kom.

ISO se ba vi ra zvo jem in ter na ci onal‑nih stan dar da, ali ne i ser ti fi ka ci jom ili a kre di ta ci jom za bi lo ko ji od njih. Ser ti fi ka ci jom se ba ve ek ster na ser ti‑fi ka ci ona te la, ko ja su u glav nom pri‑va tna. In di rek tno, ISO Com mit tee on Con for mity As ses sment (CAS CO) ba vi se i zra dom ra zličitih stan dar da u ve zi sa ser ti fi ka ci onim pro ce som. Ovi stan‑dar di sa drže in ter na ci onal no us klađen kon cen zus do bro volj nih kri te ri ju ma ko je tre ba po što va ti u pos ti za nju do bre prak se u ser ti fi ka ci ji. Kom pa ni je ko je se ba ve ser ti fi ka ci jom na kon zis ten tan i tran spa‑ren tan način obično to ra de u skla du sa CAS CO stan dar di ma, kao što je ISO/IEC 17021, po ko me se vrši oce na or ga ni za ci‑ja ko je se ba ve pro ce nom i ser ti fi ka ci jom

me na džment‑sis te ma kao što su ISO/IEC 20000‑1:2011, ISO/IEC 27001:2013 i ISO/IEC 17024, po ko ji ma se oce nju ju or ga ni za ci je ko je se ba ve ser ti fi ka ci jom obučenos ti i spo so bnos ti po je di na ca.

Ser ti fi ka cijaKom pa ni ja ma ko je su za in te re so va ne za ISO ser ti fi ka ci ju pre po ručuje se da ra zmo tre vi še ser ti fi ka ci onih te la, kao i da iza be ru in ter na ci onal no pre po zna‑tlji vu a kre di ta ci onu še mu, čime potvr‑đuju kva li tet ser ti fi ka ci onog pro ce sa i du go ročno utiču na pri hva tlji vost svog ser ti fi ka ta u po slov nom o kru že nju.

Na stra ni ci In ter na ci onal nog a kre di ta‑ci onog fo ru ma (IAF) za in te re so va ni mo gu da se in for mi šu o na ci onal nim a kre di ta‑ci onim te li ma, a pre ko njih o a kre di to va‑nim ser ti fi ka ci onim te li ma u zem lja ma čla ni ca ma fo ru ma. Na ovoj stra ni ci na la zi se i do go vor IAF MLA ko ga sve čla ni ce fo ru ma mo ra ju da se pri drža va ju. U nje‑mu se na la ze de ta lji o sta tu su i pra vi li ma a kre di ta ci je za ISO stan dar de. Ta ko se mo že pro ve ri ti i da li ser ti fi ka ci ono te lo im ple men ti ra ISO/IEC 17021:2011.

Pro ces ser ti fi ka ci je je du go ročni pro‑gram, ko ji se mo ra re ali zo va ti u vi še fa za ili kroz vi še pro je ka ta. Kom plek snost i tra ja nje re ali za ci je pro gra ma za vi se od kom plek snos ti sa me kom pa ni je, što za‑hte va značaj ne re sur se. Im ple men ta ci ja stan dar da spro vo di se obično pa ra lel no sa im ple men ta ci jom ne kog o kvi ra kao što je ITIL i ala ta za u prav lja nje IT ser‑vi si ma. Ne pos to je brza re še nja. Kom‑pa ni je ko je že le da im ple men ti ra ju ISO/IEC 20000 mo raće da pro me ne način IT po slo va nja, što će za hte va ti pre la zak sa u prav lja nja IT in fras truk tu rom na u prav lja nje IT ser vi si ma.

Pre po ru ka ja da se ser ti fi ka ci oni pro ces za ISO/IEC 20000 i/ili ISO/IEC 27001 re ali zu je kroz ne ko li ko ko ra ka. Naj pre ide pro ce na tre nu tnog sta nja u o dno su na za hte ve stan dar da. Ovaj po sao za hte va kva li fi ka ci je iz o blas ti u prav lja nja ser vi si ma. Sle di kre ira nje pla na re ali za ci je, ko ji obu hva ta i zbor, obu ku i im ple men ta ci ju re fe ren tnog o kvi ra za u prav lja nje ser vi si ma i im ple‑men ta ci ju una pređenja po tre bnih da se is pu ne za hte vi. Po tom se im ple men tira sis te m za u prav lja nje IT ser vi si ma (ISO/IEC 20000) i/ili sis te m za u prav lja nje si gur nošću in for ma ci ja (ISO/IEC 27001). Na kon to ga sle di i ser ti fi ka ci ja.

Siniša Simić �

Pre sve ga ITILOd na ve de nih, ITIL je glo bal no naj ši re pri‑hvaćen i na jo bu hva tni ji o kvir za u prav lja‑nje IT ser vi si ma. ITIL obu hva ta sve o blas ti IT po slo va nja, gru pi sa ne po o blas ti ma ži vo tnog ci klu sa ser vi sa, počev ši od stra‑te gi je, pre ko di zaj na, tran zi ci je, is po ru ke, do una pređenja ser vi sa.

Stra te gi jom su obu hvaćeni pro ce si ko ji o pre de lju ju ko je će IT ser vi se kom‑pa ni ja pru ža ti ko ri sni ci ma, kao i ko ji ka‑pa ci tet i spo so bnos ti će bi ti po tre bni da bi se pos ti gli že lje ni kva li tet i per for man se ser vi sa. Di zaj nom su obu hvaćeni pro ce si ko ji ma se u prav lja kre ira njem no vih i i zme nom ili una pređenjem pos to jećih ser vi sa, ta ko da mo gu da od go vo re na ko ri sničke za hte ve. Tran zi ci ja obu hva ta pro ce se ko ji se ba ve ra zvo jem ser vi sa i nji ho vim uvođenjem u pro duk ci ju, kao i ko or di na ci jom ak tiv nos ti u ve zi s u prav‑

lja njem i zme na ma sa mih ser vi sa i IT pro ce sa ko ji ma kom pa ni ja u prav lja.

Is po ru ka se o dno si na pro ce se ko‑ji ma se pos ti že efek tiv na i efi ka sna sva ko dnev na is po ru ka ser vi sa kraj njim ko ri si ci ma. To u ključuje is pu nja va nje stan dar dnih za hte va ko ri sni ka, re ša va‑nje in ci de na ta u fun kci oni sa nju ser vi sa, re ša va nje pro ble ma u ra du, kao i obav‑lja nje ru tin skih ope ra tiv nih ak tiv nos ti. Kon ti nu ira nim una pređenjem obu‑hvaćeni su pro ce si ko ji ma se ne pre ki‑dno una pređuju efek tiv nost i efi ka snost sa mih ser vi sa i IT pro ce sa za u prav lja nje IT po slo va njem.

Dva ISO stan dardaISO/IEC 20000 je prvi i za sa da je di ni for mal ni in ter na ci onal ni stan dard ko ji se ba vi svim as pek ti ma u prav lja nja IT ser vi si ma. Te sno je po ve zan sa ITIL‑om, ali je op se gom uži. Ve za ni je kon trol nog već kon cep tu al nog ti pa, o dno sno is‑pu nje nje za hte va stan dar da ni je di rek‑tno ve za no za pri me nu kon kre tne ITIL

47

po tre be da se bi ra i zmeđu ovo dvo je, ka da se mo že is tov re me no ra di ti i brzo i je dnos‑tav no!

SAP je da nas u mo gućnos ti da ko ri sni‑ci ma po nu di SAP HA NA te hno lo gi ju i u clo ud o kru že nju. U za vi snos ti od pre fe‑ren ci i po tre ba ko ri sni ka, clo ud o kru že‑nje mo že bi ti jav no, pri va tno ili hi bri dno (kom bi no va ni mo del). Uz SAP HA NA En‑ter pri se Clo ud do bi ja se end‑to‑end in fras‑truk tu ra ba zi ra na na clo ud po slo va nju, uz mo gućnost ko rišćenja svih po tre bnih ser vi sa za u prav lja nje so ftver skim re še nji‑ma, kao što su ERP (En ter pri se Re so ur ce Plan ning), CRM (Cus to mer Re la ti on ship Ma na ge ment) i BW (Bu si ness Ware ho use). Po red to ga, mo guće je ko ris ti ti i a pli ka ci je

dru gih kom pa ni ja, bez ob zi ra na to da li su one in ter no ra zvi je ne ili su par tner ska re še nja.

Mo gućnost i zvrša va nja po slov nih tran sak ci ja upo tre bom SAP HA NA Clo ud plat for me va žna je po se bno za ta ko zva ne ve oma ose tlji ve po slov ne a pli ka ci je, kao što su SAP Bu si ness Su ite i SAP Bu si ness Ware ho use, ili pak ne ke od ek ster nih a pli‑ka ci ja. SAP HA NA En ter pri se Clo ud do no si sa so bom mo gućnost do bi ja nja ta ko zva nog „elas tičnog clo ud sis te ma“, ko ji je u pot‑pu nos ti pri la go dljiv ve ličini kom pa ni je i po tre ba ma ko ri sni ka.

Sa SAP HA NA En ter pri se Clo ud te‑hno lo gi jom kli jen ti su u mo gućnos ti da i zvrša va ju po slov ne tran sak ci je i da ana li‑

SAP u clo ud‑u

Kom bi nu jući zna nja i is kus tva u do me nu po slovnih a pli ka ci ja i te hno lo ških re še nja, te ima jući u vi du ve li ki broj ko ri sni ka ra zličitih po tre ba i iz različitih in dus tri ja, SAP Clo ud te hno lo gi ja je da nas la ko dos tu pna u sva ko dnev nom po slo va nju.

SAP‑ovu po nu du u do me nu clo ud te hno lo gi je čine: clo ud plat for ma, ser vi si, a pli ka ci je (Su cces sFa ctors,

ARI BA) i upo tre ba vo deće po slov ne mre že ku pa ca i do bav ljača na clo ud te hno lo gi ji (ARI BA). SAP clo ud te hno lo gi ja omo‑gućava po je dnos tav lje nje pos to jeće IT ar‑hi tek tu re kli je na ta i obe zbeđuje značaj no sni ža va nje IT tro ško va upo tre bom so ftver‑skih re še nja kao ser vi sa. Ona omo gućava i mak si mal ni ni vo be zbe dnos ti i za šti te po da ta ka, kao i vrhun ske per for man se u i zvrša va nju po slov nih a pli ka ci ja.

SAP HA NA En ter pri se CloudBrzi na SAP HA NA te hno lo gi je ili je dnos‑tav nost SAP clo ud te hno lo gi je? Ne ma

48 Business&IT

Offtopic

Kom pa ni ja Network Ap pli an ce (Ne tApp) o sno‑va na je 1992. go di ne i do da nas je pos ta la li der u o blas ti računar skih sto ridž‑uređaja i dru gih

uređaja za u prav lja nje po da ci ma. Ne tApp je iz Ka li for‑ni je o svo jio ceo svet svo jim na pre dnim te hno lo gi ja ma, ko je pru ža ju re še nja sna žnih per for man si i izu ze tne be zbe dnos ti. Po red po slov nog us pe ha, Ne tApp se is tiče i kao ve oma po že ljan po slo da vac.

Sa tren dom u prav lja nja ve li kim ko ličina ma po da ta‑ka i vir tu eli za ci jom, po ja vi la se i po tre ba za kon ver gi‑ra njem sto ri dža u skla du s ko ličinom po da ta ka ko ji se ko ris te u sva ko dnev nom ra du. Sto ridž‑sis te mi da nas mo gu da „spa ku ju“ po dat ke u ci lju bržeg ko rišćenja a pli ka ci ja, uz mi ni mi za ci ju upo tre be ener gi je i ras hla‑dnih sis te ma.

Za što kon ver gi ra ni sto ridž?Na la zi mo se u kri tičnoj fa zi pre las ka da ta‑cen ta ra iz sre di šta tro ško va u cen tre po drške po slo va nju. Pri hva‑ta nje kon ver gen tnih sis te ma od ključne je va žnos ti za pot pu no is pu nje nje ove tran zi ci je. Ovo je je di ni način za

pre la zak IT‑ja u ak tiv nu po slov nu fun kci ju, ko ja bi bi la po drška cen tri ma pro fi ta, sa – pre sve ga – od go va ra‑jućom in fras truk tu rom i a pli ka ci ja ma ko je u pot pu nos ti po kri va ju po tre be po slo va nja, čineći po slov ne pro ce se efi ka snim, uz je dnos tav no ko rišćenje. Po je dnos tav lje‑njem in fras truk tu re uz po moć kon ver gi ra nih sis te ma do bi ja ju se ska la bil ni mo de li, ko ji po većava ju pro duk tiv‑nost po slo va nja i u is to vre me os tva ru ju u šte de.

Agil ne plat for me s vi so kom dos tu pnošću, ska la bil ni sto ridž‑uređaji i kon ver gi ra na in fras truk tu ra čine zdra‑vo o kru že nje za vir tu eli za ci ju i po slo va nje u računar‑skom o bla ku. Ra zlog to me je mo gućnost op ti mi za ci je ova kve in fras truk tu re za vir tu eli za ci ju ili clo ud u bi lo kom o bli ku. Ka ko su za po tre be po slo va nja da nas ne op‑ho dni sve veći se to vi po da ta ka za čuva nje i o bra du, uz po tre bu za brzi nom o bra de i pris tu pa is tim, kon ver gi ra‑na in fras truk tu ra pos ta je kri tična tačka po slo va nja.

Pri menaKon ver gi ra ni sis te mi ide al ni su za ma la i sre dnja pre du‑zeća ko ja za hte va ju re še nja ko ja su la ka za ra zvoj i kon‑

Kon ver gi ra ni sto ra ge sis temiDa tacen tar pos ta je ključni cen tar po drške po slo va nju sav re me nih kom pa ni ja, a kon ver gi ra ni sto ridžsis te mi nje gov su ne izos tav ni deo

mo ni to rin ga ra da sis te ma, im ple men ta ci‑je re še nja i mi gra ci je, clo ud ser vis i ser vis za u prav lja nje po slov nim a pli ka ci ja ma. SAP omo gućava upo tre bu SAP HA NA En ter pri se Clo ud‑a bi lo kroz SAP‑ove da‑ta‑cen tre ši rom sve ta ili kroz da ta‑cen tre par tner skih kom pa ni ja.

Prva SAP Clo ud plat for ma u SrbijiCO MING (Com pu ter En gi ne ering), SAP‑ov par tner, pru ža SAP Clo ud ser vi se na svo joj clo ud in fras truk tu ri. Ova plat for ma je dos‑tu pna i pos to jećim ko ri sni ci ma ko ji ima ju im ple men ti ra no SAP, ERP i BI re še nje i os ta le kri tične po slov ne a pli ka ci je. Po red to ga, ova plat for ma je dos tu pna i ko ri sni ci‑ma ko ji tek ula ze u pro ces im ple men ta ci je ovih re še nja i os ta lih a pli ka ci ja.

Na ovaj način mno ge fir me ko je ni su ima le in ves ti ci oni po ten ci jal da uđu u ova‑kve pro jek te moći će, bez in ves ti ci onih ula‑

ga nja, se bi da pri u šte ovo re še nje. Uvođenje SAP‑a će za si gur no po bolj ša ti nji ho ve po slov ne per for man se, po većati kon ku‑ren tnost, pro fi ta bil nost i efi ka snost. Ko ri‑sni ci će za im ple men ta ci ju ovog sis te ma u clo ud‑u ima ti je di no oba ve zu plaćanja na me sečnom ni vou, po obi mu ko rišćenja ser vi sa. Pro ce nju je se da će ova kav način pru ža nja ser vi sa bi ti i do dva pu ta je fti ni ji u o dno su na tra di ci onal ni način is po ru ke SAP plat for me, a CO MING će do kra ja ove go di ne obe zbe di ti do da tne pro mo tiv ne ce ne za prve ko ri sni ke ko ji bu du i zmes ti li svo je SAP po slo va nje u računar ski o blak.

Do sa da šnje is kus tvo CO MING‑a u pru ža nju clo ud u slu ga potvrđuje vi sok ni vo ras po lo ži vos ti i po u zda nos ti ser vi sa u clo ud‑u, s dos tu pnošću većom od ga ran‑to va ne, a ko ja u uku pnom pe to go di šnjem pe ri odu i zno si 99,994%.

Goran Nikolić �

zi ra ju po slo va nje u re al nom vre me nu, kao i da sve du ri zik po slo va nja na naj ma nju mo guću me ru.

Ko ri sni ci SAP HA NA En ter pri se Clo ud te hno lo gi je mo gu značaj no da skra te po‑tre bno vre me do do bi ja nja efe ka ta upo tre be SAP „in‑me mory“ te hno lo ške ino va ci je i po slo va nja u clo ud o kru že nju. Ova te hno‑lo ška plat for ma je mak si mal no pro ši ri va, sprem na za ko ri sničku upo tre bu, dos tu pna 24 sa ta dnev no 365 da na u go di ni. Is tov‑re me no, ovo je te hno lo gi ja sa naj vi šim ni vo om be zbe dnos ti po da ta ka i si gur nos ti od ne ov lašćenog pris tu pa, ko ju ta kođe ka‑rak te ri še vi sok ni vo ras po lo ži vos ti ser vi sa za a dmi nis tri ra nje a pli ka ci ja, ba zi ra nih na is kus tvu iz pro te klih vi še od 40 go di na pri‑sus tva u do me nu po slov nih a pli ka ci ja.

SAP HA NA En ter pri se Clo ud sas to ji se od četi ri o snov ne kom po nen te ser vi sa za a dmi nis tri ra nje a pli ka ci ja, i to: u slu ga

49

so li du ju a pli ka ci je i za hte ve za har dve rom, stva ra jući do da tnu vre dnost za bu dže te na me nje ne da ta‑cen tri ma.

Na pri mer, vSha re je Ne tApp‑ov i Fu jit su‑ov pro i zvod ko ji nu di je din stve nu, prak tičnu i kon ver gi ra nu plat‑for mu za u prav lja nje čita vom IT in fras truk tu rom. Ova plat for ma sma nju je po tre ban broj ser vi sa i sto ridž‑re‑sur se za a pli ka ci je, po je dnos tav lju je in fras truk tu ru, op ti mi zu je ar hi tek tu ru, u brza va ra zvoj ni pe ri od – i sve to sa ci ljem da kom pa ni ji ko ri sni ku omo gući i zgra dnju is pla ti ve IT in fras truk tu re ko ja za do vo lja va po tre be po‑slo va nja.

Kon ver gen ci jom se pre la zi sa tra di ci onal nog mo de la po slo va nja, u ko me se sva ki deo in fras truk tu re (me‑mo ri ja, pro ce so ri, sto ridž, in ter net re sur si) po sma trao o dvo je no za po je di načne fun kci je, na mo del u ko me se ovi re sur si po sma tra ju kao ce li na. Ovo je sa mo fi zička po sle di ca po sma tra nja IT‑ja (pa i IT re sur sa) kao ak tiv‑nog de la po slo va nja. Međutim, to ne znači da kom pa ni‑ja, uko li ko pre la zi na kon ver gi ran sis tem, mo ra da in ves‑ti ra u pot pu no no vu in fras truk tu ru. U stva ri, IT slu žbe gra de sis tem ta ko što pret ho dno ana li zi ra ju ka pa ci te te pos to jeće in fras truk tu re, pa na ono što je „zdra vo“ u toj in fras truk tu ri na do građuju dru ge ele men te.

Ta kođe, ni je uvek is pla ti vo o dmah in ves ti ra ti u sis‑tem ka ko bi on auto mat ski pre šao iz „tra di ci onal nog“ u kon ver gi ran, ali se pos te pe nim na do gra dnja ma sis tem kreće ka pot pu noj kon ver gen ci ji, a u is to vre me se osi gu‑ra va da on pra ti po tre ba po slo va nja.

Ko ri sni ci o zbilj no ra zma tra ju ka ko da una pre de svo ju in fras truk tu ru ka ko bi je učini li po go dnom za vir‑tu eli za ci ju i po slo va nje u računar skom o bla ku, a da pri tom do bi ju vi so ko per for man tan i si gu ran sis tem. Prak‑tično, pos to ji te žnja ka stva ra nju in fras truk tu re ko ja po većava flek si bil nost i efi ka snost IT‑ja, dok is tov re me‑no šte di elek tričnu ener gi ju po tre bnu za rad i hlađenje i pros tor ko ji se ko ris ti.

Za ključakNa pu tu pre las ka IT‑ja iz o blas ti tro ško va u ulo gu po drške po slo va nju, ko ja mu i pri pa da, po tre bno je „i zme ri ti“ po tre be po slo va nja i za hte ve pre ma IT‑ju pri la go di ti tim po tre ba ma. Ova pro me na u po gle du na IT di rek tno se pre sli ka va i na sto ridž‑uređaje. U eri vir tu eli za ci je i po slo‑va nja u računar skom o bla ku, sto ridž uređaji mo ra ju bi ti flek si bil ni, ka ko bi ko načno pos ta li sas tav ni deo svrhom o dređene ce li ne – kon ver gi ra ne IT in fras truk tu re.

50 Business&IT

Offtopic

Telefoni: 011/3544644 • 011/3055471 • Fax: 011/3546013

www.coming.rs

Cloud computing / Virtuelizacija / Serveri / StorageERP / BI / ECM / CRMProjektovanje i razvoj informacionih sistema

za pouzdanoposlovanje

Rešenja

Uticaj korporativnih IT usluga na poslovne rezultate · PDF fileNOVI KONCEPT IT KAO USLUGA ......

Documents

Transcript of Uticaj korporativnih IT usluga na poslovne rezultate · PDF fileNOVI KONCEPT IT KAO USLUGA ......