Uspjeh Banke

8/13/2019 Uspjeh Banke

http://slidepdf.com/reader/full/uspjeh-banke 1/47

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

MIRJANA GRUBIŠA

MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI FAKTORI

USPJEŠNOSTI BANAKA

SPECIJALISTIČI RAD

BANJA LUKA, SEPTEMBAR 2008.



Grubiša Mirjana Specijalistič ki rad

1

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI

FAKTORI USPJEŠNOSTI BANAKA

SPECIJALISTIČKI RAD

Predmet: Bankarski menadžment

Mentor: Doc. dr. Bogdana Vujnović-Gligorić

Student: Grubiša MirjanaIndeks br. 0003-07/RMU-S

Smjer: Bankarstvo,finansije i trgovina

BANJA LUKA, SEPTEMBAR 2008.




2

PREDGOVOR

Ovaj rad predstavlja krunu mog školovanja. Ovim putem želim dase zahvalim Prof. dr Đuri Mikiću, koji me je uveo u vode ekonomije,zatim

mom mentoru Doc.dr Bogdani Vujnović-Gligorić na nesebičnoj podršci inajveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima koji su uvijek stajali uz

mene i podržavali me u svemu što sam do sada radila.

Hvala od srca,

MIRJANA




3

S A D R Ž A JUVOD....................................................................................................................................4

1. POJAM, FUNKCIJE I AKTIVNOSTI BANKE..................................................51.1. Pojam i funkcije banke................................................................................51.2. Aktivnosti banaka na finansijskom tržištu..................................................7

1.2.1. Aktivnosti na prikupljanju sredstava ...........................................71.2.2. Aktivnosti na plasiranju sredstava ...............................................81.2.3. Aktivnosti investicionog bankarstva ............................................8

2. PROFITABILNOST..................................................................................................9

2.1. Koncept profitabilnosti banaka...................................................................92.2. Novi koncept profitabilnosti banaka ..........................................................92.3. Upravljanje p rofitabilnošću banke..............................................................102.4. Profitabilnost kao funkcija cilja banke........................................................102.5.Tokovi formiranja profita banke..................................................................122.6. Indikatori profitabilnosti...........................................................................13

3. FAKTORI PROFITABILNOSTI........................................................................143.1. Mikroekonomski faktori profitabilnosti....................................................14

3.1.1. Kvalitet menadžmenta.................................................................143.1.2. Kvalitet aktive.............................................................................173.1.3. Ekonomija obima .......................................................................20

3.1.4. Ekonomija okvira.........................................................................223.1.5. Vanbilansne operacije..................................................................243.1.6. Troškovi poslovanja banke..........................................................273.1.7. Profitni centri...............................................................................29

3.2. Povezivanje mikroekonomskih faktora profitabilnosti..............................323.3. Makroekonomski faktori............................................................................32

3.3.1. Faza ekonomskog ciklusa.............................................................323.3.2. Okruženje banaka..........................................................................33

4. UTICAJ FAKTORA PROFITABILNOS TI KROZ PRIMJERE...................344.1.Bankarski sektor BiH..................................................................................34

4.1.1. Kapital i aktiva komercijalnih banaka.......................................34

4.1.2. Krediti.........................................................................................374.1.3. Finansijski rezultat i broj zaposlenih...................................... 374.1.4. Makroekonomsko okruženje bankarskog sistema BiH...............38

4.2. Faktori profitabilnosti Balkan Investment banke........................................39

ZAKLJUČAK .....................................................................................................................42

LITERATURA...................................................................................................................45




4

UVOD

Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari što veći p rofit kako bi preko profita

povećala dividendu svojim akcionarima, a reinvestiranjem u kapital banke (akcije) stvorila uslove

za povećanje kreditnog i finansijskog potencijala. U savremenim uslovima izražene tržišne

konkurencije za banku je od velikog značaja da prati faktore koji mogu uticati na profitabilnost

banke i na taj način stvoriti najbolje uslove za razvoj.

U okviru ovoga rada analizira se pojam, funkcije, aktivnosti banke, profitabilnost banke kao i

faktori koji utiču na profitabilnost banake, a koji se mogu svrstati u dvije grupe:

mikroekonomske i makroekonomske faktore.

Rad je podijeljen u četiri tematske jedinice u kojima se nastoji da se što bolje upoznamo

sa bankom, njenom profitabilnošću, faktorima profitabilnosti i sve to analiziramo kroz praktične

primjere.

U prvom dijelu, specijalistički rad se se odnosi na pojam banke, tačnije etimološki pojam

banke, njene funkcije koje se sve više proširuju i prelaze granice klasičnih bankarskih poslova,

jer banke sve v iše i dublje zalaze u poslove drugih finansi jskih inst itucija. Takođe, u okviru prvogdijela analizira se i aktivnost kojima se banka bavi, a to su aktivnosti prikupljanja sredstava,

njihovo plasiranje ali i poslove investicionog bankarstva.

U drugom dijelu rada više pažnje posvećuje se profitabilnosti banke kao jednom od

osnovnih ciljeva banke, klasičnom i novom konceptu profitabilnosti, takođe i tokovima

formiranja profitabilnosti banke kao i indikatorima profitabilnost i.

Treći dio specijalističkog rada je dosta detaljniji od prethodna dva dijela i odnosi se na

analizu mikroekonomskih i makroekonomskih faktora što i predstavlja centralnu temu ovog

specijalističkog rada. Mikroekonomske faktore čine kvalitet menadžmenta, kvalitet aktive,

ekonomija obima, ekonomija okvira, vanbilansne operacije, troškovi poslovanja i profitni centri.

U okviru makroekonomskih faktora analizira se faza ekonomskog ciklusa i okruženje u kojem

banke posluju.

Četvrti dio predstavlja analizu faktora profitabilnosti na primjeru bankarskog sektora

Bosne i Hercegovine. Analiza bankarskog sektora Bosne i Hercegovine je dop unjena analizom

faktora profitabilnosti Balkan Investment banke.




5

1. POJAM, FUNKCIJE I AKTIVNOSTI BANKE

1.1. Pojam i funkcije banke

Banke predstavljaju najznačajniju grupu depozitnih finansijskih institucija. Pojam

"banka" vodi porijeklo od latinske reči "banca" koja označava klupu ili "sto za razmjenu novca".

Korijene savremenih banaka nalazimo u srednjem vijeku u sjevernoj Italiji, ali poneke elemente

banakarstva možemo naći i u staroj Gr čkoj i Rimu.

Banka se u svom poslovanju rukovodi sa tri osnovna principa, a to su profitabilnost,

likvidnost i stabilnost.

Razlikuju se dva shvatanja banaka, klasično i novije shvatanje. Po klasičnom shvatanju

banka je finansijska institucija koja do sredstava dolazi prikupljanjem depozita na osnovu kojih

će kasnije odobriti kredite. Ukoliko sakupi više depozita moći će odobriti i više kredita. Pri tome

obavlja i neke druge poslove p oput plaćanja, davanja garancija i slično.

Smisao bankarskog poslovanja je da kamate koje banke plaćaju na primljene depozite budu

manje od kamata koje naplaćuju na date kredite. Iz te razlike banka ostvaruje pokriće troškova i

zaradu. Bankarsko poslovanje prati i određeni rizik. Jedan od najvećih rizika je da deponenti počnu masovno povlačiti svoje depozite. Zbog toga banka mora stvoriti određene rezerve kako bi

u svakom trenutku bila likvidna i sp osobna izvršiti sve naloge svojih klijenata.

U poslednje dvije do tri decenije uloga banaka se znatno počela mijenjati. Na to su uticali

brojni faktori pop ut internacionalizacije, globalizacije, povećanje broja finansijskih usluga,

podizanje nivoa konkurencije, tehničko-tehnološki razvoj, pojava velikog broja inovacija itd. Sve

navedene promjene su dovele do toga da mnogi teoretičari tvrde da klasične banke prosto umiru.

Razlog nestajanja klasične banke je povezan sa potrebom podizanja ukupne efikasnosti

cjelokupnog f inansijskog sist ema.

Subjekti kojima su potrebna finansijska sredstva se trude da pronađu alternativne izvore

sredstava pod povoljnijim uslovima. Sa druge strane i deponenti dobijaju nove alternative držanja

svojih sredstava. Zbog toga banke su bile prinuđene da uvode promjene, odnosno da nude nove

servise, da obavljaju druge finansi jske usluge, da vrše tehnološke inovacije, da uvode p romjene u

sistemu plaćanja, procedurama i načinu rada.




7

Brokerska funkcija znači da banka preko svojih brokera i dilera učestvuje u trgovanju hartijama

od vrijednosti, a investiciona funkcija znači da pružaju veliki broj različitih usluga emitentima

pojedinih hartija od vrijednosti. Funkcija povjerenika je veoma raširena, odnosno banke se

pojavljuju u mnogim poslovima u ulozi povjerenika, np r. u slučaju upravljanja imovinom,

davanju jemstva ili garancija itd.

1.2. Aktivnosti banaka na finansijskom tržištu

Banke nude depozitne i kreditne usluge uz sve veći broj različitih novih, inovativnih

usluga, kao što su savjeti pri finansiranju, garantovanje plasmana novoemitovanih obveznica ifinansijsko savjetovanje.2

Banke obavljaju raz ličiti broj aktivnosti koje možemo svrstati u tri različite grupe:3

• Aktivnosti na p rikupljanju sredstava

• Aktivnosti na p lasiranju sredstava

• Aktivnosti pružanja usluga iz oblasti invest icionog bankarstva

1.2.1. Aktivnosti na prikupljanju sredstava

Banke do sredstava dolaze prikupljanjem različitih vrsta depozita: depozita po viđenju,

depoziti na osnovu tekućih i žiro računa, štednih računa, oročenih računa itd. Depoziti se

prikupljaju od stanovništva, p rivrede, države i njenih organa, kao i ino subjekata. Depoziti ujedno

prestavljaju osnovni i najznačajniji izvor sredstava za banku. Pored depozita razlikujemo i ostale

izvore sredstava koje možemo podijeliti u dvi je grupe: kreditni i sopstveni izvori srestava.

• Sopstvene izvore čine akcijski kapital i akumulirani dobitak.

• Kreditne izvore čine različite pozajmice, bilo od centralne banke ili drugih banaka, kao i

sredstva dobijena emitovanjem dužničkih hartija, odnosno finansijskih instrumenata duga

različite ročnosti.

2 Н. Плакаловић. Монетарна економија. С.Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. стр.69.3 Д. Д. Ерић. Финансијска тржишта и инструменти. Београд: Чигоја штампа, 2003. стр.185.




8

1.2.2. Aktivnosti na plasiranju sredstava

Prikupljena sredstva banke se mogu koristiti za različite svrhe i na različite načine.

Najčešće se koriste za odobravanje različitih vrsta kredit, za investicije u realnu aktivu, ali i za

investicije u različite finansijske instrumente.

Zbog velikog broja rizika sa kojim se banka suočava, jedan dio sredstava mora biti u obliku

rezervi, bilo obaveznih kod centralne banke, bilo u obliku likvidnih hartija u vrednosti, odnosno

hartija koje se lako mogu transformisati u gotovinu.

Krediti su najvažniju dio plasmana banke i razlikujemo različite kredite

4

:

• Krediti za nekretnine ( kuće, stanovi),

• krediti finansijskih institucija (krediti bankama, osiguravajućim kompanijama,

finansijskim kompanijama),

• poljoprivredni krediti (za zemljoradničke i stočarske poslove),

• komercijalni i industrijski krediti (poslovnim kompanijama za pokriće različitih troškova),

• krediti pojedincima ( automobil, b ijela tehnika),

• razni krediti (za HOV),

• potraživanja po osnovu lizinga (kad zajmodavac kupuje opremu ili vozila i daje ih u

zakup svojim klijentima).

1.2.3. Aktivnosti investicionog bankarstva

Aktivnosti investicionog bankarstva su aktivnosti koje banke preduzimaju u procesima

emisija hartija od vrednosti za privredne subjekte. Investiciono bankarstvo podrazumjeva

pružanje čitavog spektra različitih bankarskih usluga. One se kreću od davanja savjeta -

konsalting, pomoći oko pripreme registracionih izvještaja i objavljivanja prospekta za javnu

ponudu hartija od vrijenosti, preko usluga pokroviteljstva emisije, sve do poslova u vezi sa

plasmanom emisije, garantovanja ili čak otkupa.

4P.S. Rose: S.C. Hudgins.Банкарски менаџмент и финансијске услуге. Београд: Дата статус, 2005. стр.524




9

2. PROFITABILNOST

2.1. Koncept profitabilnosti banaka

Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari što veći p rofit kako bi preko profita


za povećanje kreditnog i finansijskog potencijala. Finansijsku politiku banke treba tako postaviti

da kamate koje banke plaćaju svojim deponentima budu mot ivacija za novu štednju.

Strategija prikupljanja izvora sredstava treba da je usaglašena sa strategijom plasmana

sredstava i strategijom pokrića troškova bankarskog poslovanja. Finansijska politika banke se

smatra uspješno projektovanom, ukoliko banka ostvaruje profit (neto dobit) i zadovoljava

projektovane kriterijume dividendne p olitike koji su prihvaćeni od strane akcionara.5

2.2. Novi koncept profitabilnosti banaka

Ubrzani razvoj tržišnih odnosa u finansijskoj sferi, sve intenzivnija primjena savremene

informacione tehnologije i njome izazvani procesi finansijskih inovacija i deregulacija

finansijskih i bankarskih aktivnosti stvorili su uslove početkom 80-ih godina za promjenu u

bankarskoj teoriji i praksi.

Svoju poslovnu strategiju banke zasnivaju na simultanom upravljanju aktivom i pasivom,

što je poznato kao ALM-strategija. Banka prelazi sa nabavnog tržišta, gdje je bila pasivni

akceptant obaveza, na t ržištu ponude gdje prezentira svoje proizvode - usluge.

Simultanim strukturiranjem aktive i pasive, banka teži optimalnoj efikasnosti, koja je

pokazatelj poželjnog stepena likvidnost i i sigurnosti koji reflektuje operativna i strateška

ponašanja vlasnika banke, men adžmenta banke i komitenata banke.

5 Н. М. Вуњак, Љ .Д. Ковачевић. Банкарство. Бечеј:Пролетер а.д., Суботица: Економски факултет, 2006.стр. 383.




10

Cilj je da ostvareni nivo profitabilnosti omogući porast tržišnih cijena akcija banke, kao

i porast neto-kapitala u skladu sa rastom obima bankarskih aktivnost.

Primjena ALM strategije treba da minimizira, supstituiše ili transferiše rizik razvijenih tržišnih

odnosa.6

2.3. Upravljanje profitabilnošću banke

Upravljanje profitabilnošću banke podrazumjeva da menadžment banke dobro poznaje

bilansnu st rukturu banke. M enadžment banke može bilansnu strukturu p osmatrati sa statičkog i

dinamičkog aspekta. Statičko istraživanje profitabilnosti banke predstavlja iskazivanje rezultata banke na osnovu stvarnog ili p laniranog stanja tačno na određeni dan.

Dinamičko iskazivanje profitabilnosti banke polazi od iskazivanja rezultata banke u

određenom vremenskom periodu. Dinamički aspekt iskazivanja profitabilnosti banke polazi od

čenjenice, da se profitabilnost banke mijenja svakog momenta, zbog uticaja mnoštva faktora u

okviru operativnog poslovanja banke.7

2.4. Profitabilnost kao funkcija cilja banke

S obzirom na svoju specifičnost, banka kao preduzeće transformiše sopstvenu funkciju cilja od

maksimizacije profita ka obezbjeđenju dovoljne stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala.

Veća stopa prinosa po jedinici akcijskog kapitala u dužem vremenskom periodu ima za rezultat

povećanje tržišne vrednosti banke.

Zbog toga se može reći da je suštinska funkcija cilja upravo povećanje tržišne vrijednosti

banke, dok je maksimiranje stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala pojavni oblik ciljne

funkcije banke. Radi se o tome da se rastući tokovi profitnih stopa iz prethodnih perioda koriste

kao osnova za projekciju budućih karakteristika banke, što je od interesa za potencijalne

investitore kapitala u bankarski sektor.

6 С.Комазец, Б. Крстић, А. Живковић, Ж. Ристић. Банкарски менаџмент. Београд: Чигоја штампа стр.907.7 Н. М. Вуњак, Љ .Д. Ковачевић. Банкарство. Бечеј: Пролетер а.д., Суботица: Економски факултет, 2006.стр. 383.




11

Naime, diskontovanje anticipiranih tokova neto prinosa banke iz naredn ih perioda

formiraće se neto sadašnja vrijednost banke. Shodno tome, neodgovarajući kvantum profita u

sadašnjem trenutku imao bi za posledicu, nakon diskontovanja, nedovoljnu visinu sadašnje neto

tržišne vrednosti banke.

Zbog toga bi došlo do pada tržišne cijene akcija banke, što bi odvraćalo potencijalne

investitore od kupovine novih emisija akcija takve banke, kao i od kupovine na sekundarnom

tržištu već emitovanih akcija.

U slučaju rastućih stopa prinosa po jedinici akcijskog kapitala povećalo bi se interesovanjeinvestitora za akcijama takve banke, kako na primarnom tako i na sekundarnom tržištu. Možemo

reći da su rastuće stope prinosa u funkciji mobilisanja dodatnog kapitala od strane banke, jer je on

uslov opstanka banke, kao i ekspanz ije banke. 8

8 С.Комазец, Б. Крстић, А. Живковић, Ж. Ристић. Банкарски менаџмент. Београд: Чигоја штампа. стр. 907.




12

2.5.Tokovi formiranja profita banke

Tokovi formiranja profita banke po metodologiji OECD-a. 9

Tabela 1-Tokovi formiranja profita

1. Kamatni dohodak

2. Kamatni rashod

3. Neto kamatni dohodak (1-2)

4. Neto nekamatni dohodak

5. Bruto dohodak (3+4)

6. Operativni rashodi

7. Neto dohodak (5-6)

8. Izdvojene rezerve

9. Profit prije oporezivanja (7-8)10. Porez na dohodak

11. Profit poslije oporezivanja (9-10)

12. Raspodijeljeni p rofit

13. Zadržani profit (11-12)

Izvor: Bankarstvo; Milutin Ćirović; Beograd: Bridge Company, 2001.

9 Оrganisation for Economic Co-operation and Development (Организација за економску кооперацију и развој )




13

2.6. Indikatori profitabilnosti

Indikatori profitabilnosti (ROI, ROA, ROE) su najznačajniji pokazatelji poslovanja

banke.

Indikator ROI (prinos na ukupne prihode) predstavlja odnos između neto dobiti po

osnovu redovnog poslovanja i ukupnih prihoda banke. Profitabilnost je veća ako njena ostvarena

dobit učestvuje sa većim procentom u njenim ukupnim prihodima. S obzirom da razlika između

ukupnih prihoda i dobiti banke prestavlja ukupne rashode banke, možemo na osnovu niskog

nivoa indikatora ROI z aključiti, da banka ili ima previsoke rashode ili ima previsoka izdvajanja urezerve.

Indikator ROA (prinos na ukupnu aktivu) predstavlja odnos između neto dobiti i ukupne

aktive banke.

Indikator ROE (prinos na akcijski kapital banke) predstavlja odnos između neto dobiti i

akcijskog kapitala bank e.

Indikator AU pokazuje procentualno učešće ukupnih prihoda u odnosu na ukupnu

aktivu.

Indikator EM predstavlja odnos između ukupne aktive i akcijskog kapitala banke.




14

3. FAKTORI PROFITABILNOSTI

3.1. Mikroekonomski faktori profitabilnosti

3.1.1. Kvalitet menadžmenta

Značajan faktor profitabilnosti banke je kvalitet menadžmenta. Menadžment u bankarstvu

podrazumjeva pojedinca ili grupu pojedinaca koji su odgovorni za proučavanje tržišta i

formulisanje odluka, kao i iniciranje odgovarajućih aktivnosti u korist banke. Zadatak

menadžmenta banke odnosi se na sprovođenje poslovne politike banke i maksimalno korišćenje

performansi banke.

Osnovne funkcije bankarskog menadžmenta su: planiranje, organizovanje, kadrovanje,

upravljanje i kontrola.10 Sastavni dio strategije menadžmenta banaka je stvaranje strateških

profitnih centara (filijala). Precizno definisani i organizovani profitni centri omo gućavaju da se

izvrši racionalna alokacija raspoloživih sredstava kako bi se maksimizirao profit banke kao

cjeline.Što je finansijski sistem složeniji i što je veća konkurencija na finansijskom tržištu i zahtjevi

koji se postavljaju pred bankarskog menadžera su veći. Savremeni tržišni uslovi privređivanja

zahtjevaju od menadžera banke, ne samo stručno znanje i profesionalni rad, nego i preduzetnički

osjećaj.

Kvalitetan bankarski menadžer, kao preduzetnik, je u stanju da procijeni dalji razvoj

finansijskog tržišta i konkurentnost finansijskih institucija, a sve kako bi povukao prave poteze u

banci kojom rukovodi.

Profesionalna obaveza menadžmenta banke je da stalno ispunjava nove zahtjeve vezane za

kvalitet upravljanja. Menadžerski profesionalizam se posebno ističe kod: a) strategijskog

planiranja, b) planiranja tehnologije i njenih primjena u banci, v) upravljanja aktivom i pasivom,

g) obezbjeđenja f inansijske kontrole u banci.11

10 M. Ћировић. Банкарство. Београд: Bridge Company, 2001. стр.69.11 Н. М. Вуњак, Љ .Д. Ковачевић. Банкарство. Бечеј: Пролетер а.д., Суботица: Економски факултет, 2006.стр. 439.




15

Sposobnosti koje treba da odlikuju menadžera u bankarstvu su liderstvo,

komunikativnost, sposobnost da uspješno sastavlja stručne timove, da upravlja odnosima u

grupama, sposobnost odlučivanja, poređenja sa inferiornim i supriornim grupama, te da

usp ostavlja odnose sa okruženjem itd.

Zadatak menadžera je i da u što većoj mjeri koristi skrivene rezerve zaposlenih tzv.

diskrecioni napor. Diskrecioni napor je napor zaposlenih iznad prihvatljivog minimuma, kao

norme za svakog zaposlenog. Sposobni menadžeri su u stanju da pomjere granicu prihvatljivog

minimuma ka maksimumu, odnosno p oželjnoj normi.

Menadžment banaka se često susreće sa pitanjem: "Kako u uslovima neizvjesnosti i

dinamičkih promjena odrediti kapacitet rizika koji može banka podnijeti, a da pri tome ostvariočekivani profit"? Kapacitet banke za preuzimanje rizika je ograničen veličinom kapitala kojim

banka raspolaže, obimom depozita, očekivanom regulacijom, kreditnim rejtingom itd.

Značajn zadatak koji stoji ispred savremeno organizovane banke i njenog menadžmenta nije

samo kako ući u nove bankarske poslove, nego i kako izaći i rizičnih bankarskih poslova bez

većih posledica. Da bi mogao da napusti visoko rizične poslove neophodan mu je

profesionalizam u poslu, a on podrazumjeva agresivni marketing, strategijsko planiranje,

savremenu t ehnologiju, up ravljačko-informacioni sistem, finansijski menadžmen banke itd.

Najzad, bankarski menadžer kao preduzetnik treba da je sposoban da uvidi da li banka

treba da se razvija samo preko inretnog rasta i/ili preko fuzije i aktivizacije.12

Centralna banka Rusije odobrila je jednoj od najkrupnijih bankarskih grupacija Francuske

kupovinu 30% plus dvije akcije Rosbank, čime je francuska banka uspjela doći do kontrolnog

paketa od 50% plus jedna akcija. Po završetku transakcije, koju je ranije odobrila ruska Federalna

antimonopolska služba, Societe generale će postati vlasnik kontrolnog paketa banke sa mrežom

od 600 filijala, drugom po veličini u Rusiji.

12M. Ћировић. Банкарство. Београд: Bridge Company, 2001. стр.69.




16

3.1.2. Kvalitet aktive

Kvalitet aktive značajno utiče na sigurnost i profitabilnost banke. Najvažniji dio kreditnih

plasmana banaka čine zajmovi odobreni domaćinstvima i preduzećima, ali se i dio plasmana

banke drži u obliku kamatonosnih vrijednosnih papira. Prilikom plasmana zajmova banke moraju

da izvrše adekvatnu procjenu boniteta preduzeća i drugih korisnika.

Banke koje imaju nadprosječne stope neperformansnih zajmova gubitke pokrivaju iz rezervi ili

iz kapitala banke što dovodi do smanjenja profitabilnosti. Finansijski uspješne banke u cilju

smanjenja stope neperformansnih zajmova koriste različite modele za evaluaciju kreditnesposobnosti potencijalnih dužnika.

Banke takođe treba da formiraju odgovarajuće rezerve za pokriće očekivanih gubitaka kao i da

formiraju dodatne iznose kapitala za pokrivanje neočekivanih gubitaka. Kontaminirana aktiva

banke nosi sa sobom visok rizik i nedovoljnu profitabilnost. Realnom ocjenom kreditne

sposobnosti budućih dužnika, banka se štiti od budućih kreditnih rizika i njihovih uticaja na njenu

profitabilnost i likvidnost.

Bilans stanja pokazuje izvore novčanih sredstava i njihovo korištenje tj. obaveze i vlastiti

kapitali i imovinu b anke, na t ačno određeniu dan. Bilans stanja banke se bitno razlikuje u pogledu

strukture aktive (imovine) i pasive (obaveza) i kapitala u odnosu na bilans stanja proizvodnih,

trgovinskih i ostalih finansijskih inst itucija.

Osnovni zadatak banke je da pribavi potrebna novčana sredstva te da ih plasira pod što

povoljnijim uslovima u cilju ostvarenja određenog profita. Osnovni elementi ukupne aktive

banke su rezerve, novčani elementi u procesu naplate, depoziti kod drugih banaka, investicije uhartije od vrijednosti, zajmovi te ostala aktiva.13 Najveći procentualni udio po veličini se odnosi

na zajmove, efekte, gotovinu i ostalu aktivu.

Rezerve su dio depozita na računima centralne banke. Na rezerve se ne plaća kamata, a sastoji

se iz obaveznih i viška rezervi.

13 Р.Лукић. Банкарско Рачуноводство. Београд: Центар за издавачку дјелатност Економског факултета у Београду. стр.231.




17

Novčani elementi u procesu naplate se javljaju kada se kod banke izdaje ček na naplatu na

teret računa koji se vodi kod druge banke. Ovaj ček za našu banku predstavlja imovinu. Ona ima

potraživanje od druge banke koje će biti naplaćeno kroz nekoliko dana.

Depoziti kod drugih banaka su mali depoziti kod drugih banaka, koje male banke drže

kod velikih banaka za potrebe pružanja raznih usluga, kao što su : naplata čekova, transakcije sa

depozitima, pružanje pomoći prilikom kup ovine efekata - korespodentsko bankarstvo.

Efekti su dio imovine banke odnosno njeni izvori prihoda. Dijele se na: državne efekte-

obveznice, efekti lokalne vlasti i ostali efekti. Državni efekti su najlikvidniji, tj. mogu se lako

prodat i i konvertovati u gotovinu uz niske t roškove, poznati su kao sekundarne rezerve.Zajmovi predstavljaju glavni izvor prihoda (kamate banaka). Zajmovi su obično manje

likvidnosti od ostale imovine, jer se oni ne mogu konvertovati u gotovinu do roka dospijeća.

Zajam je za korisnika obaveza.

Aktivu banke možemo klasifikovati na rizičnu i nerizičnu. Rizična je ona kod koje postoji

rizik da se neće naplatiti nominalna vrijednost zajedno sa pripadajućom kamatom u roku

dospijeća (investicije u efekte i zajmove), dok kod nerizične aktive taj rizik ne postoji (rezerve,

novčani elementi u p rocesu naplate, depoziti kod drugih banaka).

Kamatonosna aktiva je ujedno i rizična aktiva. Kamatonosna aktiva je ona na koju se naplaćuje

kamata i banci omogućuje ostvarenje profita. Nekamatonosna aktiva je ona aktiva na koju se ne

naplaćuje kamata (sva aktiva osim invest icija u efekte i zajmove).

Upravljanje aktivom banke podrazumijeva alokaciju sredstava banke ka alternativnim

ulaganjima koja će maksimizirati profit uz minimiziranje rizika. Upravljanje aktivom banke u prvom redu podrazumijeva upravljanje sa gotovinom, kreditnim plasmanima, hartijama od

vrijednosti i ostalim oblicima aktive.




18

Up ravljanje aktivom banke o graničeno je ponašanjem klijenata banke jer je banka u obavezi

da drži određeni iznos likvidne rezerve (novčana sredstva i li kamatonosne kratkoročne hartije od

vrijednosti) kako bi se bez problema izvršili nalozi klijenata banke.

Osnovni problem upravljanja aktivom banke odnosi se na sukob između likvidnosti i

profitabilnost i banke. Akcionari banke vrše pritisak na menadžment da ostvari što veći profit po

osnovu plasmana uz povećani obim kreditnih aranžmana i plasmana u hartije od vrijednosti. Na

taj način se dir ektno ugrožava princip likvidnosti u banci.

Stopu rizičnosti aktive banke propisuje centralna banka, ona sva potraživanja klasifikuje u

sledeće kategorije: "A", "B", "C", "D", "E".14

Kategorija "A" obuhvata potraživanja od dužnika kod kojih se ne očekuju problemi

naplate potraživanja.

Kategorija "B" obuhvata potraživanja čiji su tokovi gotovine ocijenjeni kao adekvatni

ali finansijsko stanje dužnika nije zadovoljavajuće zbog problema u p oslovanju.

Kategorija "C" obuhvata potraživanja dužnika čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa

aspekta izmirenja obaveza.

Kategoriju "D" obuhvataju potraživanja od dužnika koji posluju sa gubitkom ili se

može predvidjeti da će poslovati sa gubitkom.

Kategorija "E" obuhvata potraživanja od dužnika za koja se smatra da neće biti

naplaćena.

14 Н. М. Вуњак, Љ .Д. Ковачевић. Банкарство. Бечеј: Пролетер а.д., Суботица: Економски факултет, 2006.стр.327.




19

Kao dopuna tekstu prikazan je bilans stanja Bobar banke iz Bijeljine, preuzet sa njihove

elektronske stranice.15

Tabela 2 - Bilans stanja Bobara banke za godine koje su se završile 31.12.2006 i 31.12.2007.

(000 KM)

Ukupne obaveze i kapital 31.12.2006 31.12.2005plan za2006

indeks indeks

1 2 3 4 6(2:3) 7(2:4)

1. KAP ITAL I REZERVE 17.353 16.893 18.433 103 94a. Akcijski kapital 16.748 16 .430 17 .000 102 99

b. Rezerve kap itala 10 2 113 12 6 90 81c. Neraspor. dobit prethodne godine 0 237 23 7 0 0

d. Neraspor.dobit teku će godine. 503 113 1.070 445 472. DEP OZITI I UZETI KREDITI 50.588 23.796 37.542 213 135a. Depo ziti 50.460 23 .386 37 .042 216 136

b. Krediti 12 8 410 50 0 31 26

3. OSTALE OBAVEZE 2.057 1.974 1.500 104 1374. REZERVE NA VANBILANS 132 249 250 53 53

I POSLOVNA PASI VA UKUPNO 70 .130 42 .912 57 .725 163 121

1. Novčana sredstva 22 .553 12 .517 14 .000 180 1612. Krediti i plasmani 39.454 23 .969 37 .140 165 106

3 Invest. u nekons.. preduz. 956 60 60 1.593 1.5934. Os tala aktiva 3.204 1.802 1 .940 178 165

5. Nekretnine i oprema 6.392 6.613 6.860 97 936. REZERVE ZA POTENCIJALNE GUBITKE 2.429 2.049 2.275 119 107II Ukupna neto aktiva 70.130 42.912 57.725 163 121III A ktiva bez umanjenja za rezerve 72 .559 44 .961 60 .000 16 1 12 1

IV Vanbila nsne pozicije 6.441 6.834 9.000 94 72

V Otpisana potraživ.-klasif . E 832 790 0 105 0VI Suspendovana potraživanja 1064 829 0 128 0

VII B roj radnika 129 129 137 100 94

15 www.bobarbanka.com




20

3.1.3. Ekonomija obima

Ekonomija obima je veoma važan faktor profitabilnosti. Postoji opšta ekonomska

zakonitost koja kaže da veći obim poslovanja smanjuje fiksne troškove po jedinici proizvoda, što

dovodi do povećanja profitabilnosti. Sa jačanjem konkurencije na bankarskom tržištu dolazi do

smanjenja kamatne marže i stope provizije.

Banke su prinuđene da povećavanjem obima poslovanja smanjuju fiksne troškove po jedinici

bankarskih proizvoda i na taj način povećavaju visinu profitne stope.

Banke u današnje vrijeme raspolažu sa skupocjenom elektronskom opremom koja stvara

visoke fiksne troškove, a oni se po jedinici proizvoda ili usluge mogu smanjiti samo ako se

ostvari visok obim poslovanja. Profitabilnost banke se povećava uvođenjem novih bankarskih

proizvoda i mreža distribucije samo ako se na strani tražnje pojavljuje dovoljan broj klijenata.

Ekonomija obima ostvaruje se i ukoliko banka obavlja transakcije sa klijentima u velikim

iznosima, jer su troškovi velikih transakcija relativno niži. S obzirom na specifičnosti bankarskog

mehanizma, efekte ekonomije obima ne treba apsolutizovati, jer je značajnija uloga kvaliteta

bankarskih transakcija.

Ipak, u slučaju da dvije banke imaju isti kvalitet plasmana, profitabilnija je ona banka koja

imaveći obim poslovanja. Za razliku od realnog sektora gdje je obim poslovanja obrnuto

proporcijalan nivou tehničke opremljenosti, kod banaka sa rastom tehničke opremljenosti ne

dolazi do smanjenja zaposlenog osoblja.16

S obzirom na veće manevarske mogućnosti velikih banaka u pogledu povoljnijih uslova zadopunsko apsorbovanje finansijskih resursa sa tržišta, kao i na veću mogućnost disperzije svojih

aktivnosti, veće banke su spremne da prihvate veći rizik i veći leveridž faktor u funkciji veće

profitabilnost i, što ističe relativno veći značaj kvaliteta menadžment ekipa u većim u odnosu na

male i srednje banke. 17

16 С.Комазец, Б. Крстић, А. Живковић, Ж. Ристић. Банкарски менаџмент. Београд: Чигоја штампа. стр. 917.17С.Комазец, Б. Крстић, А.Живковић, Ж. Ристић. Банкарски менаџмент. Београд: Чигоја штампа. стр. 917.




21

Veličina banke je faktor koji ukazuje, da su male banke manje profitabilnosti nego velike

banke. Smatra se da su banke sa aktivom manjom od 25 miliona $ premale za ostvarenje

efikasnosti (SAD).18

Kada se poslovni rezultati banke uporede jedni sa drugima, veličina postaje kritičan faktor.

Veličina koeficijenata kojima se mjeri poslovni uspjeh su osjetljivi na rangiranost kompanije po

kriterijumu veličine.

Rangiranje po veličini naročito je izraženo u bankarskoj djelatnosti. Glavna zarada i pokazatelji

rizika se značajno mjenjaju sa pomjeranjem od najmanjih ka najvećim bankama. (Tabela 3).

Tabela 3. -Uticaj veličine banke na njenu profitabilnost

Depozitne inst itucije poređane prema ukupnoj aktivi

indikatori poslovnog

uspjeha

ispod $ 100

mil.

od $ 100 mil.

do 1milijar

od $ 1

milijarde do

10 milij

više od $10

milijardi

ROA 1,02 1,19 1,33 1,44

ROE 8,95 11,93 13,23 16,42

Izvor:P.S.Rose: S.C.Hudgins.Bankarski menadžment i finansijske usluge. Beograd: Data status, 2005.

18 У. Н. Ћурчић, Банкарски портфолио менаџмент. Нови Сад: Фељтон,Графичко издавачко предузеће. стр 183.




22

3.1.4. Ekonomi ja okvira

Ekonomija okvira podrazumijeva diverzifikaciju proizvoda ili usluga koje banka pruža

svojim klijentima. U savremenom bankarstvu javlja se tendencija koja podrazumijeva proširenje

okvira poslovanja banaka, a to praktično znači diverzifikaciju programa aktivnosti koje banka

nudi svojim klijentima.

Na taj način se stvara mogućnost tzv. unakrsne prodaje svojih proizvoda ili usluga, što dovodi

do povećanog nivoa ukupne prodaje i prihoda s jedne strane, a sa druge strane povećanje

troškova banke je znatno niže.

Proširivanje tradicionalne lepeze aktivnosti komercijalnih banaka na poslove sa polisama

osiguranja ili sa vrijednosnim papirima znatno povećava ukupne prihode banke i pozitivno utiče

na njenu profitabilnost.

Diverzifikacijom ponude proizvoda i usluga od strane bankarskih institucija dolazi do

stvaranja univerzalnih banaka.

Proces diverzifikacije poslovnih aktivnosti bankarskih institucija je rezultat transformacionih

procesa, pokrenutih deregulacijom i uvođenjem elektronskog poslovanja. Kada komercijalna

banka izvrši akviziciju neke investicione banke stvaraju se mogućnosti formiranja povećanih

prihoda kombinovanih sa relativnim smanjenjem troškova kao rezultat efektne sinergije.

To isto važi i kada dođe do akvizicije osiguravajuće kompanije od strane komercijalne ili

univerzalne banke. Diverzifikovane finansijske institucije mogu da vrše unakrsnu prodaju raznih

finansijskih proizvoda ili usluga koristeći istu bazu komitenata koji su zainteresovani zakupovinu raznih finansijskih instrumenata.

Kod ekonomije na bazi diverzifikacije odnosno ekonomiji okvira, važan faktor predstavlja

korištenje jedinstvene filijalske mreže ili elektronskih sistema distribucije usluga.




23

"Finansijski supermarketi nastaju u procesu diverzifikacije finansijskih institucije kada

individualni klijenti mogu na jednom mjestu da obave široki spektar finansijskih aktivnosti. Tako

klijenti mogu da u jednoj univerzalnoj finansijskoj instituciji da otvore transakcione račune, drže

štedne i oročene depozite, koriste razne oblike potrošačkih kredita, dobiju hipotekarne kredite za

kupovinu stana, daju naloge za kupovinu i prodaju akcija i obveznica, kupovinu i prodaju akcija

invest icionoh fondova, kupovinu p olisa osiguranja itd.(Slika 3).

Na taj način se ostvaruje princip unakrsne prodaje, i to na jednom mjestu, što djeluje

multiplikativno na obim prodaje finansijskih usluga kao i na smanjenje troškova finansijskih

usluga."

19

Slika 3 – Struktura kredita građana

Međutim i nefinansijske korporacije mogu da formiraju svoje banke i da p reko njih

obavljaju poslove finansiranja kupaca. Kod velikih industrijskih kompanija to je slučaj naročito u

vezi sa finansiranjem prodaje skupljih proizvoda preko posredničke mreže.

19 M. Ћировић. Банкарство. Београд: Bridge Company, 2001. стр.11.




24

3.1.5. Vanbilansne operacije

Vanbilansne operacije su: strateške i savjetodavne usluge, konsalting, brokerske usluge,

poslovi platnog prometa, garancije, avali, agencijski poslovi, faktoring i forfeting poslovi, lizing

poslovi, poslovi osiguranja itd.20

Vanbilansne operacije su sve više naglašene u poslovanju banaka u zemljama sa

razvijenim tržišnim privredama. One mogu značajno da utiču na profitabilnost banaka. Neke od

vanbilansnih operacija znači, i preuzimanja određenih rizika za banke, iz tog razloga savremene

metodologije mjerenja adekvatnosti kapitala banke uzimaju u obzir i vanbilansne p ozicije.Banke u zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem su prinuđene da se sve više

usmjeravaju na vanbilansne transakcije zbog jake konkurencije na tržištu zajmova. Takođe

banke rado ul aze u vanbilansne operacije jer im one donose velike prihode u vidu provizije.

Odnos između kamatnog i nekamatnog prihoda, pogotovo kod velikih banaka u razvijenim

tržišnim ekonomijama, značajno se mijenja u smijeru povećanja učešća nekamatnog dohotka.

"Neto nekamatni dohodak kod banaka u nekim zemljama u odnosu na bruto dohodak banaka

dost igao je stopu od 40% ili čak i više." 21

Poslovi forfetinga

Forfetiranje je oblik finansiranja izvoznih kredita koji se realizuju prodajom izvoznog

potraživanja banci il i specijalizovanoj inst ituciji, uz odbitak odgovarajućeg fiksnog iznosa, a na

osnovu prezentovanja dokumenata kojima uvoznik garantuje otplatu duga.22 Na ovaj način

izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit stiče gotovinu, uz određeno umanjenje.

20 С.Комазец, Б. Крстић, А. Живковић, Ж. Ристић. Банкарски менаџмент. Београд: Чигоја штампа. стр. 917.21 M. Ћировић, Банкарство. Београд: Bridge Company, 2001. стр.71.22 В.Бјелица,Б. Раичевић, С. Радмиловић, Б. Бабић, М. Радичић,Финансије. Нови Сад: Будућност. стр.115.




25

Premda je ovaj posao sličan klasičnom eskontu mjenica kod komercijalnih banaka, njega

karakterišu duži rokovi otplate, koji se kreću i do sedam godina, kao i prenos cjelokupnog rizika

dužnikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili finansijsku instituciju koja postaje novi

povjerilac.

Forfeter mora pažljivo da ocijeni kreditnu sposobnost uvoznika, a uobičajno je da za svoje

obezbjeđenje zahtjeva i garanciju prvoklasne banke, što povlači troškove bankarske provizije.

Pošto se forfetiranje najčešće ugovara prije zaključenja izviznog posla, to se i trošak forfetiranja

uključuje u ci jenu izvezene robe.

Poslovi faktoringa

Među novije oblike finansiranja, ubraja se faktoring kao oblik pribavljanja novčanih

sredstava putem prodaje kratkoročnog potraživanja. Privredno preduzeće nudi na prodaju

faktoru svoja kratkoročna potraživanja po osnovu isporuke proizvoda i usluga, ali prije njihovog

dospijeća.

Faktor prihvata ponudu, sa ili bez obavještavanja dužnika o prenosu potraživanja i isplaćuje

odmah dio potraživanja klijentu, odnosno privrednom preduzeću. (Najčešće do 70% od ukupne

vrijednosti potraživanja), a ostatak isplate izvršava se po okončanju naplate cjelokupnog

potraživanja.23

Ostatak potraživanja se ostavlja klijentu na raspolaganje, umanjen za ispravku vrijednosti i

proviziju i to kada se izvrši ukupna naplata istog. Za svoju faktorin uslugu, koja uključuje: rizik i

kamatu kreditiranja klijenta od momemta otkupa pa do naplate potraživanja, faktor naplaćuje

proviziju na iznos potraživanja, najčešće 2-4 %, ponekad i više.

Poslovi lizinga

Poslovi lizinga predstavljaju finansijske transakcije koje se najčešće organizuju kada se

roba koristi u zakup. Pri tome, poslovni subjekat kome je takva oprema potrebna, a nije u

mogućnost da je plati, koristi mogućnost da tu opremu iznajmi u zakup na korištenje.

23 Н. М. Вуњак, Љ .Д. Ковачевић. Банкарство. Бечеј: Пролетер а.д., Суботица: Економски факултет, 2006.стр. 531.




26

Posrednik u tom poslu je, po pravilu specijalizovana ustanova koja se bavi poslovima lizinga,

ili u tom poslu posreduje i banka. Plaćanjem zakupnine u formi lizinga, korisnik opreme u stvari

indirektno otplaćuje dio vrijednosti imovine koja je predmet zakupa.

Sa finansijskog aspekta, poslovi lizinga doprinose razvoju tržišta i boljem plasmanu robe, jer s

ovim načinom korisniku opreme omogućuje da je lakše pribavi, pošto je sukcesivno otplaćuje

kroz troškove poslovanja, u formi troškova zakup nine.24

Poslovi bankarskih garancija

Bankarska garancija prestavlja poseban instrument koji izdaje banka radi osiguranja

plaćanja i radi izvršenja ugovornih obaveza u roku i na način kako je to u ugovoru predviđeno.

Bankarska garancija po svom sadržaju i obavezi predviđa da će komitent banke izmiriti sve

preuzete obaveze prema kor isniku garancija, navedene u garancije, a ukoliko on to ne učini u

roku, takvu obavezu izvršava banka.

Kod bankarske garancije pojavljuje se više lica: nalogodavac garancije (dužnik), izdavalac

garancije (banka garanat), korisnik garancije ( povjerilac), posrednik u garantovanju

(koresp odent banka), izdavalac sup ergarancije (banka sup ergaranat).

Poslovi akceptiranja i avaliranja

Kao i kod drugih nekreditnih poslova, za banku je davanje akcepta i avala vrsta plasmana

u kojima se pojavljuje kao povjerilac. Akcept i aval predstavljaju oblike jemstva koje banka daje

kao garant po osnovi izdatih vrijednosnih papira (mjenica) koje je emitovao komitent banke.Akcept kao jemstvo ima jaču obligaciju za banku, jer je banka akceptant dužna da na prvi

poziv imaoca akceptirane hartije izvrši isp latu kao prvi dužnik, a da se naknadno registruje kod

svog dužnika. Kod datog avala primarnu obavezu za isplatu obaveza po dospjeloj hartiji od

vrijednost ima izdavalac te hartije, a tek ako povjerilac nije u mogućnost da naplati svoje

potraživanje od dužnika, tu obavezu isplaćuje banka, na osnovu datog avala.

24 В.Бјелица,Б. Раичевић, С. Радмиловић, Б. Бабић, М. Радичић,Финансије, Нови Сад: Будућност. стр. 116.




27

3.1.6. Troškovi poslovanja banke

Troškovi poslovanja banke značajno utiču na profitabilnost banke. Zadatak operativnogmenadžmenta u bankama je da minimizira troškove poslovanja pri datom obimu bilansnih i

vanbilansnih aktivnost i banke.

Operativni rashodi ili troškovi poslovanja sastoje se iz plata i benefita zaposlenih kao i

materijalnih troškova uključujući i amortizaciju. Plate i beneficije zaposlenih učestvuju sa

visokim procentom u strukturi rashoda kod malih banaka. One demonstriraju tradicionalnu

radno-intenzivnu prirodu banaka.

I pored toga što velike banke imaju razvijeno i elektronsko bankarstvo i što plate i beneficije

zaposlenih pokazuju postepenu tendenciju opadanja kod malih banaka primjenom nove

tehnologije u poslovanju, oni su još uvijek visoki u pogledu učešća u strukturi ukupnih rashoda

banke.

Ostali nekamatonosni troškovi poslovanja obuhvataju troškove amortizacije, propagande,

materijala i dr. Važno je naglasiti da savremene banke postaju sve više kapitalno-intenzivnedjelatnosti na bazi skupe telekomunikacione i kompjuterske opreme koja se s vremena na vrijeme

mora kompletna zamijeniti.

Profit banke je direktno uslovljen visinom troškova.25 Minimiziranjem troškova pri

određenom obimu bi lansnih i vanbilansnih aktivnosti banke, neto p rofit se maksimizira. Najčešće

se pred menadžmentom banke postavlja zadatak kako minimizirati troškove poslovanja banke.

Svako racionalno upravljanje troškovima banke ima za rezultat povećanje profita (neto dobit

banke).

25 Табела 4. - Биланс успјеха




28

Tabela 4. - Bilans usp jeha

U (000) KM

87,69%

2,63

9,68

100,00%

61,37%

6,74

15,53

16,36

100,00%

7,99%

Ukupni prihodi

Kamata

Provizija od depozita

Ostali prihodi

Ukupni prihodi

Ukupni rashodiKamata

Troškovi nenaplaćenog zajma

Plate i beneficije zaposlenih

Ostali nekamatonosni t roškovi poslovanja

Ukupni rashodi

Neto profit od poslovanja

Porez na profit

Zarade i gubici od efekata

Neto profit

1,99%

1,00

5,00%

Izvor: R.Lukić, Bankarsko računovodstvo. Beograd: Centar za istraživačku djelatnost Ekonomskog fakulteta u

Beogradu. 2004. godine.




29

3.1.7. Profitni centri

Organizacioni oblik minimiziranja troškova i maksimiziranja profita jesu profitni centri,

na taj način se omogućuje praćenje troškova ne samo na nivou b anke kao cjeline nego i u njenim

organizacionim dijelovima. Uspiješnosti funkcionisanja profitnih centara doprinosi primjena sve

savršenije informacione tehnologije u funkciji maksimiranja profita.

Međutim i sama oprema izaziva sve veće troškove njenog angažovanja i održavanja, što

zahtijeva angažovanje sve kvalifikovanijeg osoblja, koje može maksimalno koristiti tehničke

mogućnosti informacione opreme. Menadžment banke stalno donosi odluke o ukidanju ili

uvođenju novih organizacionih dijelova, kao i o ukidanju ili uvođenju novih i profitabilnih

aktivnosti.

Profitni centri omogućavaju p regled prihoda i rashoda ne samo za banku k ao cjelinu nego

i po pojedinim organizacionim dijelovima kao i p o funkcionalnim aktivnostima koje banke imaju.

Kompjuterska tehnologija omogućuje brzo dobijanje podataka o prihodima, rashodima i neto

profitu i to kako po organizacionim jedinicama tako i po bilansnim i vanbilansnim aktivnost ima

banke. Na osnovu analize podataka dobijenih iz svih profitnih centara, menadžment banke može

u cilju što većeg profita, ograničiti ili ukinuti neke aktivnosti banke koje negativno utiču na stopu

profita banke.

Veće banke po obimu poslovanja često se odlučuju za formiranje profitnih centara sa

ciljem da minimiziraju troškove poslovanja i povećaju profit poslovanja. Putem profitnih centaralakše se upravlja prihodima i rashodima po pojedinim dijelovima banke, grupama bankarskih

proizvoda, bankarskim linijama i samim bankarskim proizvodima.




30

3.2. Povezivanje mikroekonomskih faktora profitabilnosti

Od posebnog značaja za banke je da ostvare dovoljnu kamatnu marginu kao razliku

između kamate na plasmane i kamate na obaveze. Dodavanjem provizije na kamatnu marginu

dobija se operativni dohodak banke.

Drugi ključni agregat pri formiranju profitabilnosti banke su operativni rashodi banke koji se

sastoje iz dva dijela:

a) rashodi na plate i benefite zaposlenih b) materijalne rashode uključujući i amortizaciju.

Razlika između operativnog dohotka i operativnog rashoda predstavlja bruto profit banke.

Kada se od njega izdvoje sredstva koja odlaze u rezerve za pokriće gubitka i sredstva na ime

plaćanja poreskih obaveza dobije se neto dohodak (profit) banke kao konačno mjerilo

profitabilnost i banke.

"Da bi se dobila impresija o proporcijama na strani operativnih rashoda može se navesti

da su banke u Evropskoj uniji u 1997. godini imale učešće plata i benefita zaposlenih od 55% u

odnosu na ukupne operativne rashode, tako da su razliku od 45% činili materijalni rashodi

uključujući amortizaciju. Drugi način prikazivanja strukture operativnih rashoda je da se

posmatraju u odnosu na depozite kod banaka u zemljama EU.

Tada se dobija da su operativni rashodi u 1997. godini iznosili u prosjeku 3,7 % ukupnog

iznosa depozita kod banaka u EU, s tim da je najniža stopa zabilježena u Luksemburgu 1,3%, a

najviša u Italiji 4,9%. Troškovi plata sa benifitima u bankama EU iznosili su 2 % u odnosu na

depozite kod banaka. Materijalni rashodi banaka u EU u istoj godin i iznosili su 1,7% u odnosu na

depozite kod ovih banaka. Pri tome je u periodu 1990 - 1997. godine u češće troškova prema

operativnim rashodima smanjeno za 3%. U istom periodu su lični, materijalni i ukupni

operativni troškovi u odnosu na depozite banaka EU smanjeni za oko 11%."26

26 M. Ћировић. Банкарство. Београд: Bridge Company, 2001. стр.73.




31

Najznačajniju ulogu od svih mikroekonomskih faktora ima kvalitet menadžmenta u bankama.

Za ostvarenje prihvatljive stope neto prinosa potrebno je da banke dobro procijene kreditne rizike

i na taj način minimiziraju gub itke u kreditnom poslovanju čime se direktno smanjuju neto profiti

koje banke ostvaruju.

Za banke je potrebno da vrše adekvatno formiranje cijene kredita da bi pokrile troškove izvora

sredstava, troškove poslovanja banke i formirale od govarajući profit.

Za banku je veoma važno da bude sposobna da kontroliše troškove poslovanja imajući u vidu da

funkcioniše u konkurentskom tržišnom okruženju. Najveći dio troškova poslovanja predstavljaju

fiksni troškovi (plate, oprema i zakupnine) i zbog toga banke moraju obavljati dovoljan obim poslovne aktivnosti i na taj način pokriti troškove odnosno obezbijediti značajno sniženje

ukup nih troškova po jedinici bankarskih p roizvoda i usluga.

Visoki fiksni troškovi kao i visok stepen konkurencije između banaka i banaka i drugih

finansijskih institucija, utiču da banke teže da prošire okvir svog poslovanja čime stvaraju

sinergijske efekte koji podižu profitabilnost banaka.

Stoga ekonomija okvira i ekonomija obima igraju značajnu ulogu u formiranju profitabilnosti

kako pojedinačne banke tako i bankarskog sistema u cjelini.




32

3.3. Makroekonomski faktori

Kod velikih zemalja ili integrisanih regiona mikroekonomski faktori igraju presudnu

ulogu prilikom poređenja raznih banaka koje rade pod istim ili sličnim uslovima. U slučaju

poređenja performansi banaka koje rade u različitim regionima svijeta ili ako se posmatraju

karakteristike banaka u istoj zemlji, zapažaju se dosta jake razlike u performansama i

profitabilnost i koje su uglavnom makroekono mskog karaktera.

3.3.1. Faza ekonomskog ciklusa

Na p rofitabilnost i na stopu ekonomskih performansi jako utiče faza ekonomskog ciklusa

kroz koju zemlja ili regija prolazi. Na poboljšanje profita sektora banaka utiče visok nivo

privredne aktivnosti. Visok nivo privredne aktivnosti ima pozitivno dejstvo na veće performanse i

profitabilnost banaka i zbog toga što kompanije na realnom sektoru ekonomije u cjelini

funkcioniše efikasnije i profitabilnije nego u recesionim fazama cikličnog kretanja.Na primjer,

komercijalne banke u SAD su u velikom strahu izazvanim krizom hipotekarnih kredita.

U slučaju recesije u ekonomiji dolazi do negativnih kretanja u profitabilnosti i efikasnosti

banaka. U recesionim fazama ekonomskog ciklusa dolazi i do povećane stope bankrotstva

preduzeća, koja bi u slučaju povoljnih makroekonomskih uslova pokazivala bolje ekonomske i

profitne performanse. Negativno na banke djeluju i sektorske krize ukoliko te banke imaju

plasmane na kriznim sektorima. Kombinacija recesionih kretanja i visokih kamatnih stopa

posebno negativno utiče na performanse banke, jer tada dolazi do neperformansnih zajmova,

(povećanje stope neplaćanja kamata i otplate zajmova).

Ta kombinacija dovodi do formiranja povećanih gubitaka sa efektima na smanjenje stope

profitabilnost i, a u nekim slučajevima profitabilnost može biti sa negativnom stopom. Sa nivoa

banke najpovoljnije je takvo makroekonomsko okruženje koje osigurava dovo ljno visoke stope

ekonomskog rast, dovoljan stepen cjenovne i valutne stabilnosti,fiskalnu politiku koja ne guši

privredu kao i dovoljno poz itivne, ali ne i previsoke realne kamatne stope.




33

3.3.2.Okruženje banaka

Radi se o makroekonomskom faktoru koji utiče na profitabilnost bankarskog sektora kao

cjeline. U recesionim uslovima povećavaju se tzv. sistemski rizici koji prouzrokuju povećanja

bankrotstva preduzeća. U tim uslovima naročito je osjetljiva profitabilnost onih banaka koje

imaju dominantne plasmane u neku od kriznih privrednih oblasti, kao sto su: agrar, energetika,

stambeni sektor. Faza privrednog prosperiteta omogućuje rastuće stope profitabilnosti čak i kod

onih banaka koje bi u normalnim uslovima i male nenultne stope prinosa malo iznad nultog nivoa.

Iz navedenog proizlazi da makroekonomski faktori definišu ambijent relevantan za bankarskisektor kao cjelinu, dok je pozicija pojedinačnih banaka rezultat djelovanja mikrofaktora, prije

svega kvaliteta menadžmenta.

Okruženje kao faktor profitabilnosti banke je eksternog karaktera, te se menadžment

banke treba prema njemu što fleksibilnije prilagođavati. Faktori okruženja najčešće izazivaju:

sistemske rizike, stečajeve klijenata banke, povećanje kamatne stope, povećanje nenaplaćenih

potraživanja i smanjenu ukupnu stopu profitabilnosti.

Zaštita od mogućeg sistemskog rizika jedino je moguća putem prilagođavanja. Menadžment

banke treba da čini sve u pravcu smanjenja kreditnog, valutnog, kamatnog, garancijskog i

terminskog rizika. Na ovaj način menadžment banke može minimizirati gubitke, zaustaviti

smanjenje neto profita i ostvariti adekvatnu stopu svoje profitabilnosti.




34

4. UTICAJ FAKTORA PROFITABILNOSTI NA PRIMJERIMA

IZ PRAKSE

4.1. Bankarski sektor BiH

U poslovanju bankarskog sektora BiH u periodu januar - septembar 2007. godine

nastavljeni su trendovi rasta i iskazan je pozitivan rezultat poslovanja. Neto bilansna suma

bankarskog sektora u BiH iznosila je 18,55 milijardi KM, što je z a 3,85 milijardi KM više

odnosu na kraj 2006. godine. Novčana sredstva iznosila su 6,88 milijardi KM i u odnosu nakraj 2006. godine veća su za 1,62 milijarde KM, a u ukupnoj aktivi učestvuju sa 37%.

Krediti su iznosili 10,40 milijardi KM i veći su za 1,91 milijardu KM , a u ukupnoj aktivi

učestvuju sa 56%. Na strani pasive depoziti su iznosili 13,97 milijardi KM i veći su za 3,01

milijardu KM u odnosu na kraj 2006. godine i u ukupnoj pasivi učestvuju sa 75%. Kap ital

banaka iznosi 1,86 milijardi KM i veći je za 246 miliona KM u odnosu na kraj 2006. godine.

4.1.1. Kapital i aktiva komercijalnih banaka

Ukupni regulatorni kapital (osnovni plus dopunski ) u BiH, na dan 30. septembar

2007. godine, iznosio je 2,17 milijardi KM i veći je za 323 miliona KM ili za 17% u odnos

na stanje krajem 2006. godine. U strukturi ukupnog kapitala, osnovni kapital učestvuje sa

75%, a dopunski sa 25%. U odnosu na kraj 2006.godine, učešće osnovnog kapitala je povećano za jedan procentni poen. Bilansna aktiva banaka krajem septembra 2007. dost igla

je iznos od 18,55 milijardi KM i veća je za 3,85 milijardi KM ili za 26% više u odnosu na

kraj 2006. godine. Učešće kredita je smanjeno sa 58% na 56%, a povećano je učešće

novčanih sredstava sa 36% na 37%. Novčana sredstva su povećana za 1,62 milijarde KM, a

krediti su povećani za 1,91 milijardu KM.




35

Bilansna struktura aktive vidi se u sledećem pregledu (Tabela 5).

Tabela 5. - Aktiva banke

(000) KM

31.12.2006.

Iznos učešće

31.03.2007.

Iznos učešće

30.06.2007.

Iznos učešće

30.09.2007.

Iznos učešće

UKUPNA AKTIVA 14.689 100% 15.467 100 % 17.678 100 % 18.551 100 %

U tome:-Novčana sretstva 5.257 36 % 5.482 35 % 6.954 39 % 6887 37 %

-Plasmani dru gim bankama 130 1 % 108 1 % 107 1 % 388 2 %

-Kredit i 8.492 58 % 9.043 58 % 9.771 55 % 10.402 56 %

-Fiksna aktiva i poslovni

prostor499 3 % 502 3 % 517 3 % 531 3 %

-Vrijednosni papiri 54 73 1 % 58 58

-Ostalo 260 2 % 258 2 % 271 2 % 285 2 %

Izvor: izvještaj centralne banke za prvih 9 mjeseci 2007. godine.

Banke i dalje drže značajna sredstva na računima kod depozitnih institucija u

inostranstvu u iznosu od 2,8 milijardi KM, što je 41% u odnosu na ukupna nov čana sredstva.

U odnosu na kraj 2006. godine, ovo učešće je smanjeno za osam procentnih poene. Na

računima rezervi kod CB BiH, banke su držale 3,67 milijardi KM, što je 53% od ukupnih

novčanih sredstava. .

Stopa adekvatnosti kapitala na nivou BiH na kraju četvrtog kvartala 2006. iznosila je 17,7%

niža je od kraja predhode godine za 15 baznih poena, ali još uvijek je značajno viša od

zakonskog minimuma od 12%. Smanjenje stope adekvatnosti kapitala najviše je bilo izraženo

kod državnih banaka mada je na kraju 2006. najniža zabilježena stopa adekvatnosti kapitala

bila kod banaka većinskom stranom vlasništvu i iznosila 16,4%.27

27 Годишњи извјештај Централне банке за 2006. годину.




36

4.1.2. Krediti

Ukupno usmjereni krediti u periodu januar - septembar 2007. godine u BiH iznosili su10,81 milijardi KM i veći su za 1,95 milijardi KM ili za 22% u odnosu na kraj 2006. god ine.

U strukturi kredita najznačajni su krediti usmjereni stanovništvu 50%, zatim krediti privatnim

preduzećima 45%, javnim preduzećima 2%, vladinim inst itucijama 1% i ostalom sektoru 2%.

Krediti stanovništvu su se povećali za 23% ili u apsolutnom iznosu za 1,01 milijardu

KM. Krediti privatnim preduzećima povećani su za 20% ili za 814 miliona KM.

Struktura kredita vidi se u sledećem pregledu (tabela 6).

Tabela 6 - Struktura kredita po sektorima

(000) KM

31.12.2006.

Iznos učešće

31.03.2007.

Iznos učešće

30.06.2007.

Iznos učešće

30. 09.2007.

Iznos učešće

UKUPNI KRED ITI 8.859 100 % 9.427 100 % 10.171 100 % 10.812 100 %

U tome:

-Privatna preduzeća 4.063 46 % 4.328 46 % 4.601 45 % 4.877 45 %

-Javna preduzeća 240 3 % 254 3 % 252 2 % 255 2 %

-Stanovništvo 4.355 49 % 4.625 49 % 5.035 50 % 5.374 50 %

-Vladine institucije 67 82 103 1 % 112 1 %

-Ostali sektor 134 2 % 138 2 % 180 2 % 194 2 %

Izvor: Izvještaj centralne banke za prvih 9 mjeseci 2007. godine.




37

4.1.3. Finansijski rezultat i broj zaposlenih

Ukupan prihod banaka u BiH u periodu januar - septembar 2007. godine ostvaren je uuznosu od 1,1 milijardu KM i u odnosu na ostvareni prihod u istom periodu 2006. godine

veći je za 242 miliona KM ili za 28%. U strukturi prihoda, prihodi od kamata učestvuju sa

71%, a operativni prihodi sa 29%.

Ukupni rashodi bankarskog sektora BiH u p eriodu januar - septembar 2007. godine ostvareni

su u iznosu od 968 miliona KM i veći su za oko 195 miliona KM ili za 25% u odnosu na

ostvarene rashode u odnosu na isti period 2006. godine. U ukupnim rashodima, rashodi od

kamata učestvuju sa 31%, a nekamatni rashodi sa 69% Neto kamatni prihod na nivou bankarskog sektora BiH ostvaren je u iznosu od 473,5 miliona KM . Učešće neto kamatnog

prihoda u ukupnom prihodu je 59%, a nekamatnih prihoda 41%. Poslovanje bankarskog

sektora na nivou BiH u periodu januar - sep tembar 2007. godine je pozitivno. Ako napravimo

konsolidaciju ostvarenog dobitka i gubitka u bankarskom sistemu BiH, dolazimo do sledećih

pokazatelja. Pozitivan finansijski rezultat (dobit) iskazalo je 25 banaka u ukupnom iznosu od

146,6 miliona KM, (od toga u Federaciji BiH 18 banaka sa iskazanom dobiti od 117,4

miliona KM, a u Republici Srpskoj sedam banaka sa iskazanom dobiti od 29,2 miliona KM).

Negativan finansijski rezultat ( gubitak) iskazalo je sedam banaka u iznosu od 8,9 miliona

KM ( četiri banke iz Federacije BiH u iznosu od 4,0 miliona KM i tri banke iz Republike

Srpske u iznosu od 4,9 miliona KM). Konsolidovani finansijski rezultat banaka na nivou BiH

je pozitivan. Iskazana je dobit u iznosu od 137,7 miliona KM, što je za 45,3 mi liona ili za

49% više u odnosu na dobit ostvarenu u istom periodu 2006. godine. Na dan 30. septembra

2007. godine bankarski sektor u BiH zapošljavao je 9.986 radnika( u bankama Federacije

BiH 7.200 zaposlenih a u bankama Republike Srpske 2.786 zaposlenih). Broj zaposlenih u

odnosu na stanje krajem 2006. godine povećan je za 822 radnika ili za 9%. U periodu

1.1.2007. - 30.9.2007. godine bankarski sektor Republike Srpske nastavlja pozitivne

trendove u svim segmentima poslovanja. Banke konstantno rade na usklađivanju poslovanja

sa zahtjevima Zakona o spriječavanju pranja novca i finansiranja terorizma, tako da se može

reći da je postignuta sistematičnost u ovom poslu, a unapređena je i saradnja sa drugim

nadzornim i kontrolnim institucijama. U prvih devet mjeseci su takođe nastavljene aktivnost

banaka na širenju poslovne mreže i broja bankomata, kao i usluga elektronskog bankarstva.




38

4.1.4. Makroekonomsko okruženje bankarskog sistema BiH

Makroekonomska kretanja u 2006. godini pokazuju stabilan rast performansi i ukupnu

makroekonomsku stabilnost. Stopa rasta BDP od oko 6% u odnosu na 2005. godinu može se

ocjeniti zadovoljavajućom. Makroekonomski indikatori pokazuju stabilnost.

Kurs, devizne rezerve su stabilni. Cjenovna inflacija bilježi rast od 7,2% iz razloga uvođenja

PDV-a početkom godine, ali su se cijene tokom godine brzo stabilizovale. Jedinstvena stopa

PDV-a od 18% uticala je na povećanje javnih prihoda i smanjenje poreskih prevara koje su u

ranijem visoko decet ralizovanom sistemu imale negativni uticaj.

Pokazalo se da je i Bosna i Hercegovina manje osjetljiva na promjene cijena nafte nego na

što je to očekivano od strane ekonomskih analitičara. Povećanje izvoza bilježi stalni rast i

pokrivenost uvoza izvozom dostigla je nivo od nešto više od 50%. Centralna banka BiH p očela je

da mjeri efekte kartičnog poslovanja sa inostranim elementom, te druge važne pokazatelje koji

daju najpovoljniju sliku u pogledu platnog bilansa BiH. Spoljni dug zemlje može se ocjeniti kao

umjeren, dok je došlo do rasta privatnog duga. Postoji opasnost narušavanja fiskalne ravnoteže i

nastanka deficita javnog sektora do oko 1% BDP u 2007. godini. Tome je doprinijela i izborna

godina i mogićnost realizacije izbornih obećanja u 2007. godini. 28

Strane direktne investicije nastavljaju da blagotvorno utiču na sve pokazatelje poslovanja

u privredi i može se reći da k ljučno utiče na pozitivni razvoj situacije. Prodaje Telekoma Srpske,

Rafinerije Nafte Brod i Modriče, te ulaganja u Elektoprivredu dovele su do velikog jačanja

aktivnosti na tržištu kapitala, p osebno na Banjalučkoj berzi.

Poslednjih godina došlo je do razvoja i poboljšanja makroekonomskog okruženja što jedovelo do stvaranja uslova za poboljšanje profitabilnost i.

28 Годишњи извјештај Нове банке а.д. Бијељина за 2006. године




39

4.2. Faktori profitabilnosti Balkan Investment banke

Balkan Investment Bank A.D. je u 2006. godini ostvarila zapažene rezultate, koji sunajbolje uočljivi ukoliko ih uporedimo sa prošlogodišnjim pokazateljima.

Tabela 7 - Najvažniji finansijski pokazatelji

2005.(u hiljadama

BAM)

2006.(u hiljadama

BAM)

Promijena u %

Operativni rezultatiPrihodi od kamataRashodi po kamatama Neto prihod od kamata Neto dobitPo akciji Neto prihod po akcijiKnjigovodstvena vrijednostkapitala

Stanja na kraju godineUkupna aktivaUkupni depozitiUkupni kreditiAkcijski kapital

4.3921.4062.986440

0,24

10,54

80.02860.05143.93918.000

4.6981.6153.083847

0,47

11,00

128.914107.20356.64918.000

7,0%14,9%3,2%

92,5%

95,8%

4,4%

61,1%78,5%28,9%0,0%

Izvor: Godišnji izvještaj Balkan Investment Banke AD za 2006. god.

Prema godišnjem finansijskom izvještaju, krediti su prošle godine zabilježili rast od 29%,

ukupni depoziti 79%, ukupna aktiva 61%, dok je neto dobit uvećana za 93%, u odnosu na 2005.

godinu. 29

29 Годишњи извјештај Балкан Инвестмент Банке АД за 2006. год.




40

U 2006. godini učinjene su značajne promjene u organizacionoj strukturi Balkan

Investment Bank AD u cilju prilagođavanja izazovima trž išta, kao i u cilju povećanja efikasnosti

poslovanja. Povećan je broj sektora i odjeljenja, pri čemu je vođeno računa o strateškim pravcima

razvoja banke u narednih pet godina, kao i bilansu između širenja obima poslovanja i povećanja

broja zaposlenih.

Posebno treba izdvojiti uspostavljanje Sektora za razvoj banke, kao i Odjeljenja za kastodi

poslove, čime je jasno iskazano snažno opredjeljenje banke da se posveti sopstvenom rastu i

razvoju, te širenju svoje djelatnosti.

Takođe, teritojalni sistem organizovanja je proširen, uvođenjem predstavništava uinost ranstvu kao novog elementa u organizacionoj strukturi banke, pored klasičnih filijala i

šaltera. Na ovaj način stvoreni su preduslovi za ubrzan rast i razvoj banke u narednom periodu.

Balkan Investment Banka AD omogućava svojim klijetima sve vrst e deviznih arbitraža:

• Mjenjački poslovi na blagajni,

• Konverzija svih valuta na računu komitenta,

• Spot poslovi,

• Switch poslovi,

• FORWARD poslovi,

• SWAP poslovi.

Akreditivi i devizne garancije su veoma značajni instrumenti plaćanja i obezbjeđenja

plaćanja u međunarodnom platnom prometu. Sa ubrzanim privrednim rastom i povećanjem nivoarazmjene domaće privrede sa inostranstvom, sve veći broj domaćih klijenata koristi navedene

instrumente. Iznos odobrenih akreditiva u 2006. godini iznosio je 1,5 miliona BAM, a najveći dio

tog iznosa činili su akreditivi odobreni nerezidentim klijentima.




42

ZAKLJUČAK

Banke predstavljaju najznačajniju grupu depozitnih finansijskih institucija. Po klasičnom

shvatanju banka je finansijska institucija koja do sredstava dolazi prikupljanjem depozita na

osnovu kojih će kasnije odobriti kredite. Ukoliko sakupi više depozita moći će odobriti i više

kredita. Pri tome obavlja i neke druge poslove poput plaćanja, davanja garancija i slično. Smisao

bankarskog poslovanja je da kamate koje banke plaćaju na primljene depozite budu manje od

kamata koje naplaćaju za date kredite.

Banke obavljaju različiti broj aktivnosti koje možemo svrstati u tri različite grupe: aktivnosti

na prikupljanju sredstava, aktivnosti na plasiranju sredstava i aktivnosti pružanja usluga iz

oblasti investicionog bankarstva.

Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari što veći profit kako bi preko profita


za povećanje kreditnog i finansijskog potencijala. S obzirom na svoju specifičnost, banka kao

preduzeće transformiše sopstvenu funkciju cilja od maksimizacije profita ka obezbjeđenjudovoljne stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala. Veća stopa prinosa po jedinici akcijskog

kapitala u dužem vremenskom periodu ima za rezultat povećanje tržišne vrijednosti banke.

Zbog toga se može reći da je suštinska funkcija cilja upravo povećanje tržišne vrijednosti

banke, dok je maksimiranje stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala pojavni oblik ciljne

funkcije banke.

Faktore koji utiču na profitabilnost banke možemo podijeliti na kvalitet aktive, kvalitet

menadžmenta, ekonomiju obima, ekonomiju okvira, troškove poslovanja, vanbilansne operacije,

profitne centre, fazu ciklusa ekonomije, okruženje. Značajan faktor profitabilnosti banke je

kvalitet menadžmenta. Zadatak menadžmenta banke odnosi se na sprovođenje poslovne politike

banke i maksimalno korišćenje performansi banke. Osnovne funkcije bankarskog menadžmenta

su: planiranje, organizovanje, kadrov anje, upravljanje i kontrola.




43

Kvalitet aktive značajno utiče na sigurnost i profitabilnost banke. Najvažniji dio kreditnih

plasmana banaka čine zajmovi odobreni domaćinstvima i preduzećima, ali se i dio plasmana

banke drži u obliku kamatonosnih vrijednosnih papira. Banke koje imaju nadprosječne stope

neperformansnih zajmova gubitke pokrivaju iz rezervi ili iz kapitala banke što dovodi do

smanjenja p rofitabilnosti.

Za banku je veoma važno da bude sposobna da kontroliše troškove poslovanja imajući u

vidu da funkcioniše u konkurentskom tržišnom okruženju. Najveći dio troškova poslovanja

predstavljaju fiksni troškovi (plate, oprema i zakupnine) i zbog toga banke moraju obavljat i

dovoljan obim poslovne aktivnosti i na taj način pokriti troškove odnosno obezbijediti značajnosniženje ukupnih troškova po jedinici bankarskih proizvoda i usluga. Visoki fiksni troškovi kao i

visok stepen konkurencije između banaka i banaka i drugih finansijskih institucija, dovode da

banke teže da prošire okvir svog poslovanja čime stvaraju sinergijske efekte koji podižu

profitabilnost banaka.

Stoga ekonomija okvira i ekonomija obima igraju značajnu ulogu u formiranju profitabilnosti

kako pojedinačne banke tako i bankarskog sistema u cjelini. Vanbilansne operacije su: strateške i

savjetodavne usluge, konsalting, brokerske usluge, poslovi platnog prometa, garancije, avali,

agencijski poslovi, faktoring i forfeting poslovi, lizing poslovi, poslovi osiguranja itd. Banke u

zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem su prinuđene da se sve više usmjeravaju na

vanbilansne transakcije zbog jake konkurencije na tržištu zajmova.

Takođe banke rado ulaze u vanbilansne operacije jer im one donose velike prihode u vidu

provizije. U slučaju poređenja performansi banaka koje rade u različitim regionima svijeta ili ako

se posmatraju karakteristike banaka u istoj zemlji, zapažaju se dosta jake razlike u performansama i profitabilnost i koje su uglavnom makroekonomskog karaktera. Na

profitabilnost i na stopu ekonomskih performansi jako utiče faza ekonomskog ciklusa kroz koju

zemlja ili regija prolazi. Na poboljšanje profitabilnosti sektora banaka utiče visok nivo privredne

aktivnosti.




44

Na osnovu analize bankarskog sektora BiH saznali smo da postojeći mikroekonomski i

makroekonomski faktori profitabilnosti pozitivno utiču na profitabilnost banaka, o čemu nam

govore pokazatelji o relativnom porastu profitabilnosti u posmatranom periodu 2006 - 2007

godine.

Primjer Balkan Investment banke govori o pozitivnim uticajima promjene

mikroekonomskih i makroekonomskih faktora profitabilnosti banke. Balkan Investment banka je

izvršila proširenje asortimana proizvoda, poboljšala je organizacionu strukturu uvođenjem

Odjeljenja za kastodi poslove i Odjeljenja za razvoj banke i predstavništava u inostranstvu, čime

je p ovećala i broj zaposlenih. Na ovaj način se uspješno prilagodila izazovima tržišta što seodrazilo na povećanje profitabilnosti za 92,5% u 2006. u odnosu da 2005. godinu.




45

LITERATURA

• Milutin,Ćirović. Bankarstvo. Beograd: Bridge Company , 2001.

• Peter, S. Rose; Sylvia C.Hudgins. Bankarski menadžment i finansijske usluge, Beograd:

Data status, 2005.

• Novo, Plakalović. Mon etarna ekonomija: teorija institucije i politika. S.Sarajevo: Zavod

za udžbenike i nastavna sredstva.

• Nenad, M. Vunjak; LJubomir, D. Kovačević. Bankarstvo: bankarski menadžment. Bečej:

Proleter a.d., Subotica: Ekonomski f akultet, 2006.

• Dejan, D, Erić. Finansijska tržišta i instrunti. Beograd: Č igoja štampa, 2003.

• Radojko, Lukić. Bankarsko rač unovodstvo. Peto dopunjeno izdanje. Beograd: Centar za

izdavačku djelatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 2004.

• V. Bjelica; B. Raičević; S. Radmilović; B. Babić; M. Radičić. Finansije: teorija i praksa.

Novi sad: Budućnost, Novi Sad: Ѕtulos. 2001.

• Uroš, N. Ćur čić. Bankarski portfolio menadžment: strategijsko upravljanje bankom,

bilansom i portfolio rizicima banke. Novi Sad: Feljton, Grafičko izdavačko preduzeće sar.o. 1995.

• S. Komazec; B. Krstić; A. Živković; Ž. Ristić. Bankarski menadžment:upravljanje

savremenim bankarstvom. Beograd: Čigoja štampa. 1998.

• Gordana, Čenić-Jotanović. Međ unarodni ekonomsk i odnosi. Banja Luka: Ekonomski

fakultet. 1999.

• Godišnji izvještaj za 2006. godinu. Centralna banka BiH.

•

Izvještaj o p oslovanju za prvih devet mjeseci 2007. Centralna banka BiH. • Godišnji izvještaj za 2006. godinu. B alkan Investment banka.

• Godišnji izvještaj za 2006. godinu. Nova banka a.d. Bijeljina.

• Godišnji izvještaj za 2006. godinu. Bobar banka a.d. Bijeljina.

• Informacija o bankarskom sektoru Republike Srpske za period 01.01.2007. - 30.09.2007.

Agencija za bankarstvo RS.

• Nezavisne novine. Dnevne novine. Iz danja iz 2007/08.




• www.nezavisne.com

• www.bankamagazin.hr

• www.24x7.co.yu.

• www.cbbh.ba

• www.abrs.ba

• www.Bobarbanka.com

• www.novabanka.com

• www.bib.ba

Uspjeh Banke

Documents

Transcript of Uspjeh Banke