Ups - Primar Tehno

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKAOdsek za Industrijsko inženjerstvo i menadžmentpredmet: Upravljanje proizvodnim sistemima

Semestralni rad

-PRIMAR TEHNO-Novi Sad

Mentor: Student:

dr Zdravko Tešić Marija Karać

Upravljanje proizvodnim sistemima Seminarski rad

1.Osnovni podaci o preduzeću1.Osnovni podaci o preduzeću

Naziv preduzeća: Primar Tehno d.o.o Novi SadAdresa sedišta preduzeća i proizvodnog pogona:Bajči Žilinskog bb, 21000 Novi SadTel: + 381 (0)21 6 774-696E-mail: [email protected] site: www.primartehno.comDatum osnivanja: 01.04.1994 godineOrganizacioni oblik: Preduzeće sa ograničenom odgovornošćuBroj vlasnika: 2Broj zaposlenih: 64

2. Opis delatnosti preduzeća2. Opis delatnosti preduzeća

Preduzeće ’’PRIMAR TEHNO’’ se u dosadašnjem periodu, bavilo proizvodnjom mašina za upotrebu u prehrambenoj industriji i to pre svega, industriji proizvodnje napitaka i prerade mleka i mlečnih proizvoda. Pored osnovnog programa, razvijen je i dopunski program odnosno proizvodnja elemenata za spajanje – tačnije proizvodnja zavrtnjeva, kao i pojedinih namenskih delova manjih dimenzija iz mašinske industrije. Prvo se počelo sa proizvodnjom posebnih zavrtnjeva samo za sopstvene potrebe, međutim ubrzo je postalo jasno da bi širenje u tom pravcu bilo profitabilno jer potreba za ovim proizvodima nije bila zadovoljena od strane konkurenata.

U početku, preduzeće je svoje poslovanje uglavnom svodilo na pokrivanje fiksnih i varijabilnih troškova da bi nakon kraćeg perioda, pre svega kao rezultat sopstvenih ulaganja u razvojne programe i osluškivanje tržišta, počelo laganim tempom da osvaja nove kupce, obezbeđuje značajan rast obima prodaje i stiče dobit iz poslovanja.

Za proteklih petnaest godina rada i postojanja, ovo preduzeće je steklo široki ugled među kupcima i potrošačima, kako u Vojvodini, tako i u gradovima širom cele zemlje. Lista preduzeća kojima je isporučena oprema iz njihovog proizvodnog programa je veoma duga. Neka od njih su: ’’RODIĆ MB’’ Kula, ’’KNJAZ MILOŠ’’ Aranđelovac, ’’MILODUH’’ d.d. Kragujevac, ’’JAGODINSKA PIVARA’’ a.d. Jagodina , ’’IMPAZ’’ Zaječar, ’’PLANINKA’’ Kuršumlija, ’’COKI SOKOVI’’ Kragujevac, ’’SUNCE’’ Skoplje (Makedonija), ’’FRUKTA’’ Bijeljina (Republika Srpska), ’’BILJEMERKANT’’ Osijek (Hrvatska), itd.

U ovom radu ćemo se fokusirati samo na deo asortimana tj samo na proces izrade zavrtnjeva. U asortimanu se nalazi preko 1000 vrsta zavrtnjeva, ali i svaki novi, nestandardni tip zavrtnja se može proizvesti ukoliko postoji potreba za tim. Proizvodnja se uglavnom fokusira na proizvodnju po porudžbini za

1


poznatog kupca. Međutim, ne smemo izostaviti ni proizvodnju za tržište odosno gvožđare i druge maloprodajne objekte u koje se proizvedena roba šalje preko lanaca distribucije. Postoji i mogućnost primanja porudžbina za dodatne (neplanirane) količine, što se odražava na pozitivnu saradnju sa komitentima zbog naše mogućnosti da im izađemo u susret i u slučaju hitnih porudžbina. Oprema i stručni kadar omogućavaju efikasno prilagođavanje potrebama kupaca, tako da se mogu ponuditi i adekvatna rešenja van našeg proizvodnog programa.

Zbog ovakve fleksibilnosti u poslovanju, kao i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda, preduzeće je već izgradilo stabilno mesto na tržištu. Specifičnost proizvodnje se sastoji u tome što se neki proizvodi, s obzirom na tražnju redovno proizvode, dok se pojedine vrste, manje standardne, prave isključivo po porudžbini. Na taj način se izbegavaju troškovi skladištenja do kojih može da dođe kod pojedinih proizvoda čija tražnja nije velika i za kojima ne postoji permanentno interesovanje.

U preduzeću je zaposleno 64 radnika različitih struka i stučnih sprema. Najviše radnika je zastupljeno u proizvodnji (54 radnika). U daljim analizama ćemo uzimati u obzir samo deo proizvodnog pogona – proizvodnju zavrtnjeva za lim.

ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆAD.O.O. “PRIMAR TEHNO”

Kao preduzeće orijentisano na proizvodnju, funkcija proizvodnje se pojavljuje kao najkompleksniji element ovog poslovnog sistema. Iz tog razloga je sektor proizvodnje podeljen na manje organizacione celine, koje su potrebne za nesmetani rad.

2

DIREKTOR

PROJEKTANTIRUKOVODILAC PROIZVODNJE

ODELJENJE ZA MARKETING

ODELJENJE ZA FINANSIJSKO

RAČUNOVODSTVENE POSLOVE

ODELJENJE ZA OPŠTE PRAVNE

POSLOVE

MAŠINBRAVARII VARIOCI

METALOSTRUGARII METALOGLODAČI

MONTAŽA SKLOPOVAPODSKLOPOVA I

KOMPONENTISTIKE


3. Program proizvodnje3. Program proizvodnje

Zavrtnjevi spadaju u navojne elemente veze. Navojni spoj je nepokretna razdvojiva veza mašinskih elemenata, koja se ostvaruje pomoću navoja. Služi za prenošenje sile pri kretanju jednog dela u odnosu na drugi u toku rada ili samo za održavanje veze (pri montaži). Pravilno konstruisan, izveden i sklopljen navojni spoj dva mašinska elementa treba da ima istu čvrstoću i krutost kao da je u pitanju jedan deo. Osobine navojnih spojeva koje opravdavaju vrlo široku primenu su:

- jednostavno ostvarivanje veze i razdvajanje vezanih delova bez oštećenja elemenata,

- velika sigurnost,- vrlo velik izbor standardnih i nestandardnih oblika uz vrlo nisku

cenu.

Proizvod, zavrtanj za lim, predstavlja jedan od osnovnih proizvoda proizvodnog asortimana firme “PRIMAR TEHNO ”. Kao najprodavaniji u toj klasi, proizvodi se u količinama i do 1.000.000 komada godišnje, u više varijanti. Neki od proizvoda obuhvataju JUS standard, dok su drugi izrađeni po specijalnoj narudžbini. Inače, sam proizvodni asortiman firme obuhvata preko hiljadu različitih varijanti zavrtnjeva, različitih dimenzija i tehničko-tehnoloških karakteristika.

Za potrebe ovog rada smo iz celokupnog proizvodnog programa koji se odnosi na proizvodnju zavrtnjeva izdvojili 5 proizvoda (P1-P5):

P1 P2 P3 P4 P5d1 3 3.5 4 4.5 5d2 5,60 6,50 7,5 8,30 9,2k 1,85 1,93 0,22 2,35 2,5n 0,80 0,80 1,0 1,00 1,2t 0,60 0,70 0,8 0,90 1,0L 16 20 16 30 30

Tabela 1. Deo proizvodnog programa (mere su date u mm)

Slika 1. Zavrtanj za lim

3


4.Tržišne karakteristike proizvoda4.Tržišne karakteristike proizvoda

1. Kvalitet: Kada govorimo o kvalitetu, prvenstveno mislimo na tehnološki i ekonomski kvalitet samog proizvoda.

a. Tehnološki kvalitet : Zavrtanj je projektovan za predviđena opterećenja (savijanje, naprezanje, torzija, itd.) i u tom smislu je pojačan (20-30 HRC ), što ga čini visoko kvalitetnim i krajnje izdržljivim tokom njegove eksploatacije.

b. Ekonomski kvalitet : Ovde prvenstveno pažnju obraćamo na njegovu cenu koštanja, koja iznosi 160.00 din. na 100 komada ( minimalna količina za prodaju je 100 komada ), a samim tim ga čini i povoljnim odnosno pristupačnim tržištu.

2. Dizajn : Zavrtanj je po dizajnu striktno projektovan ka vršenju svoje primarne funkcije, a to je spajanje delova spoja i time totalitarno podređen svojoj primarnoj funkciji.

3. Pakovanje i ambalaža : Pakovanje samog proizvoda u predviđenu ambalažu je poluautomatizovano. Sama ambalaža je uglavnom od višeslojnog kartona bez visokih estetskih odlika, već je samo oblik ambalaže preojektovan za lakše pakovanje u veće transportne kutije, koje su opet projektovane za što lakše postavljanje na palete i druge oblike transportnih sredstava.

4. Prospektni i kataloški materijal : Obuhvata široku lepezu ponude proizvodnog asortimana firme “PRIMAR TEHNO”, pa time kataloški materijal pokriva preko 1000 različitih varijanti vijaka, opet u različitim oblicima i dimenzijama.

5. Marketinška ponuda : Ne postoji razvijena marketinška podrška (zbog same prirode proizvoda), ali naglašavamo marketing sektor, koji je u kontinualnom odnosu sa tržištem, tražeći uvek nove partnere i tržišne niše.

6. Dostupnost : Dostupnost samog proizvoda je krajnje velika, gotovo se može naći u svakoj ponudi prodavca, preprodavca, na veliko ili na malo.

7. Rok isporuke : Pod rokom isporuke treba obratiti pažnju da li se odnosi na standardnu ponudu proizvoda ( zavrtnjevi po JUS standardu ), ili je ponuda nestandardnog karaktera, po želji kupca, tj. naručioca ( C- standard, interni standard firme ). U prvom slučaju rok isporuke ne predstavlja problem i praktično je momentalan, a u drugom, zavisi od samog razvoja proizvoda, kao i želja i zahteva potencijalnog kupca.

8. Garancija : U slučaju nesipravnosti proizvoda (njegovog deformiteta), podrazumeva se određeni period za reklamaciju. Preduzeće stoji iza tehničko-tehnološkog kvaliteta samog proizvoda garantujući mehaničku čvrstoću, otpornost na dejstvo sila u propisanim tolerancijama, određenoog oblika dejstva sila ( JUS standard za zavrtnjeve ).

9. Probe proizvoda : Potencijalnom kupcu se daje na uvid proizvod u određenoj količini.

4


10.Mogućnost zamene : U slučaju deformiteta proizvoda, ili neispravnosti prilikom same kupovine, u propisanom periodu je moguće zameniti ili vratiti proizvod.

5. Simulacija proizvodnje5. Simulacija proizvodnje

Oznaka Naziv Izlaz iz modulaNadležna

služba

M1 Predviđanja Osnovne podlogeUpravljanje preduzecem

M2Programiranje - Utvrđivanje međuzavisnosti sistem-okolina

Operativni plan Marketing

M3 Planiranje procesa radaProfili opterećenja kapaciteta…

Razvoj

M4 Upravljanje zalihamaDijagram toka promena u skladištima

Komercijalni poslovi

M5 Priprema procesa rada Nosioci informacija Proizvodnja

M6Izvođenje postupaka rada i kontrola tokova

Redosled ulaza naloga u procese rada

Ekonomsko - finansijski tokovi

M7Analiza utrošaka u procesima rada i kontrola troškova

Pregledi odstupanja projektovano/ostvareno

Opšti poslovi

M8Oblikovanje podloga za projektovanje postupaka podešavanja

Podloge za podešavanje postupaka procesa rada

Integralna sistemska podrška

Tabela 2. Moduli potrebni za simulaciju proizvodnje

5


MODUL 1 – PREDVIĐANJAMODUL 1 – PREDVIĐANJA

Proizvodi predstavnici (njih 5 koji su odabrani) su predmet analize proizvodnje za naredni period. Prikaz i opis proizvoda dat je u tabeli 3. Njihove skraćene oznake su Pn.

Skraćeni naziv Pun naziv proizvodaP1 Zavrtanj za lim 3x16P2 Zavrtanj za lim 3.5x20P3 Zavrtanj za lim 4x16P4 Zavrtanj za lim 4.5x30P5 Zavrtanj za lim 5x30

Tabela 3. Prikaz analiziranih proizvoda

U nastavku je data analiza proizvedenih količina za poslednje četiri godine. Ovi proizvodi su uzeti iz razloga što je za njima najveća potražnja i što su prilično zastupljeni na tržištu.

Godin

a

Proizvod

P1 P2 P3 P4 P52004. 755,000 512,000 1,234,000 620,000 300,0002005. 810,000 525,000 1,218,000 645,000 360,0002006. 680,000 560,000 1,237,100 700,000 325,0002007. 772,000 545,500 1,234,000 675,000 378,000

Tabela 4. Analiza po godinama

6

Proizvedene količine

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

1400000

P1 P2 P3 P4 P5Proizvod

Količin

a [

kom

]

2004.

2005.

2006.

2007.


Slika 2. Grafički prikaz analize po godinama

Slika 3. Analiza za proizvod P1


7




8



Radi lakšeg analiziranja potrebnih količina za kraći period vršiće se pregled za količine poslednje godine po kvartalima .

Godina

2007.

ProizvodKvartal

I II III IVP1 190,000 175,000 205,000 202,000P2 142,000 144,000 131,000 137,500P3 290,000 315,000 310,000 319,000P4 171,000 180,250 155,000 168,750P5 90,000 92,000 97,500 98,500

Tabela 5. Analiza poslednje godine (po kvartalima)

Slika 8. Grafički prikaz analize poslednje godine (po kvartalima)

9


10

132,000

209,500


11

329,000

160,750


ProizvodP1 P2 P3 P4 P5

Potrebne količine

209,500 132,000 329,000 160,750 102,250

Tabela 6. Predviđene količine za naredni kvartal

Proračunate količine su jedan od faktora koji utiču na operativni plan. Uz ove količine i analizu ostalih relevantnih faktora dobiće se količine koje će biti osnova za operativni plan. Ova analiza se prevashodno odnosi na interakciju između preduzeća i tržišta. U prvom modulu se ispitivala tražnja za proizvodima na osnovu podataka iz prethodnih godina, a stvarne količine oblikujemo u sledećem modulu.

12

102,250


MODUL 2 - PROGRAMIRANJEMODUL 2 - PROGRAMIRANJE

Cilj određivanja odnosa sistem-okolina ima za cilj oblikovanje OPERATIVNIH PLANOVA proizvodnje za određeni vremenski period. U ovom radu opertivni plan se izrađuje za jednu nedelju.

Osnovne podloge za određivanje odnosa sistem-okolina predstavljaju projektovane količine, na kvartalnom nivou , iz modula 1, koje je moguće deliti na nedelje. Osnovne podloge se koriguju vrednostima tekućih porudžbina, rezervnim zalihama i zalihama na skladištu. Kako se u posmatranom proizvodnom procesu radi o proizvodima koji se proizvedu isključivo po porudžbini; specifičan proizvod za određenog poručioca u određenoj količini ne poseduje rezervne zalihe gotovih proizvoda (čak sve što ostaje na skladištu predstavlja otpad)

Izlaz modula 2 je operativni plan koji sadrži strukturu proizvoda, količine za dati vremenski period, rokove isporuke i posebne napomene vezane za zahteve potrošača. Utvrđivanje međuzavisnosti sistem - okolina za određen vremenski period se zasniva na:

ulaznim informacijama dobijenim predviđanjem, tekućim porudžbinama okoline, analizi potencijala sistema, analizi integralne sistemske podrške, analizi ograničenja.

Za analizu odnosa opterećenje/kapacitet potrebno je odrediti kapacitet proizvodnih struktura za dati vremenski period, koji u našem slučaju predstavlja 14-18. januar 2008. godine, a kao drugo moramo utvrditi opterećenje sistema, koje predstavlja proizvodnja predviđene količine proizvoda, moramo definisati tehnolški postupak (na bazi karakteristika proizvoda) izrade svakog proizvoda.

Analiza potreba Analiza potreba

Utvrđivanje realnih podloga za oblikovanje operativnih planova se vrši u postupku analize ulaznih veličina predviđanja potrebe (sa odeljenja marketinga) i tekućih porudžbina (sa odeljenja komercijale).

Vrsta proizvodnje ProizvodP1 P2 P3 P4 P5

Proizvodnja po porudžbini 90,000 160,000 250,000 180,000 50,000Proizvodnja za tržište 50,000 - - 30,000 45,000Neplanirana proizvodnja* 30,000 - - 30,000 30,000Ukupno 170,000 160,000 250,000 240,000 125,000

Tabela 7.

* - neplanirana proizvodnja se odnosi na hitne porudžbine koje mogu da se dogode i koje preduzeće prihvata. Ovo su samo moguća predviđanja količina koje se maksimalno mogu uzeti za proivodnju, da bi proizvodnja bila uravnotežena i da bi se odgovorilo na planirane količine za naredni kvartal

Proizvod

13


Predviđanja 209,500 132,000 329,000 160,750 102,250Predviđanja i porudžbine 170,000 155,000 235,000 240,000 125,000Rezervne zalihe 2,500 - - 15,000 2,500Ukupne potrebe za proizvodnju 172,500 155,000 235,000 255,000 125,000Stanje na skladištu 5,000 - - 7,500 7,500

Ulazne veličine za kvartal 167,500 155,000 235,000 247,500 114,500

Ulazne veličine za operativni plan

14,800 14,100 21,400 19,800 10,500

Tabela 8.

Utvrđivanje kapaciteta prizvodnih sistemaUtvrđivanje kapaciteta prizvodnih sistema

Potencijalni kapacitetPotencijalni kapacitet

Kpi=m*n*s [vr.jed/vr.per]

m – ukupan broj dana u vremenskom periodun – ukupan broj časova u smenis – ukupan broj smena u danu

Kpi = 5*8*2 = 80radnih časova= 4800 minuta Raspoloživi kapacitetRaspoloživi kapacitet

Kri=Kpi – Tuo =Kpi - Σtuo [vr.jed/vr.per]

Tuo – vreme u otkazu

Kri = 80 – 10 = 70 radnih časova = 4200 minuta

Efektivni kapacitetEfektivni kapacitet

Kei=me*se*ne*ηe [vr.jed/vr.per]

me – broj efektivnih radnih dana u datom perioduse – broj efektivnih smena u danune – boj efektivnih časova u smeniηe – stepen vremenskog iskorišćenja (0.85)

Kei = 4*2*7*0.85 = 47.6 radnih časova = 2856 minuta [po operativnom planu]

Kei = 720 minuta [po danu] odnosno Ke i= 360 minuta [ po smeni]

14


Analiza odnosa opterećenje/kapacitet Analiza odnosa opterećenje/kapacitet

Tehnološki postupak izrade se formira na osnovu predhodno utvrđenih normativa vremena operacija za izradu datih proizvoda, a ukupne vremenske potrebe za serije su formirane na osnovu date količine u seriji proizvoda.

SP-01 SILVI R-1 SAFED EWLT GALP1 129 180 96 168 90 180

P2 108 180 96 168 90 180

P3 205 300 160 280 150 300

P4 270 540 288 504 270 540

P5 140 420 224 392 210 420

15

OPT

EREĆ

ENJE

TEHNOLOŠKI SISTEMI

Ke = 2850 min


Analiza resursa materijalaAnaliza resursa materijala

Proizvod

Oznakaosnovno

g materijla

MaterijalPotreba za potrebnu

količinu(m)

Dodatak

Ukupna potreba za seriju(m)

P 1 Žica 3 Č 1331 309.5 1% 312.5P 2 Žica 3.5 Č 1331 342.5 1% 346

P 3 Žica 4 Č 1331 371.5 1% 375

P 4 Žica 4.5 Č 1331 644.6 1% 652.6

P 5 Žica 5 Č 1331 512.5 1% 518.5

Tabela 9.

Analiza resursa alataAnaliza resursa alata

Alati u procesu rada obezbeđuju prihvatanje predmeta rada na tehnološki sistem, obradu predmeta rada u skladu sa postupkom promene stanja i merenje odnosno ocenu kvaliteta izvedene promene stanja.

Oznaka tehnološkog

sitemaAlat Potreban broj alata (kom.)

SP-01

Matrica A-9/3 5Matrica A-9/3.5 5Matrica A-9/4 5Matrica A-9/4.5 5Matrica A-9/5 5

R-1

Matrica A-10/3 5Matrica A-10/3.5 5Matrica A-10/4 5Matrica A-10/4.5 5Matrica A-10/5 5

Tabela 10.

16


Opterećenje resursa radne snageOpterećenje resursa radne snage

U sledećoj tabeli data su vremena rada izvršioca na datim tehnološkim sistemima za predviđenu količinu proizvoda.

Tehn.sist. Izvršioca po smeni

Broj smena

Ukupno izvršioca

Vreme rada

SP-01 3227 2 1 2 1161 min.SP-01 3232 2 1 2 1161 min.SP-01 3233 2 1 2 1161 min.SP-01 3229 2 1 2 1161 min.SP-01 3228 2 1 2 1161 min.Silvi 600 3166 2 2 4 1620 min.

R1 3180 2 1 2 864min.R1 3179 2 1 2 864min.R1 3178 2 1 2 864min.R1 3177 2 1 2 864min.R1 3176 2 1 2 864min.Safed 2 3931 3 2 6 896 min.EWLT.600 4104 3 2 6 810 min.

Galvanizator 3240 5 2 10 1620 min.

Tabela 13.

Potrebna količina električne energijePotrebna količina električne energije

Tehn.sist.

Potrošnja električne energije

[kWh]

Vreme rada tehnološkog

sistema

Ukupna potrošnja električne energije za izradu

[kWh]

SP-01 3227 1.1 742 min. 13.6SP-01 3232 1.1 742 min. 13.6SP-01 3233 1.1 742 min. 13.6SP-01 3229 1.1 742 min. 13.6SP-01 3228 1.1 742 min. 13.6Silvi 600 3166 0.7 1620 min. 18.9R1 3180 1.5 864min. 21.6R1 3179 1.5 864min. 21.6R1 3178 1.5 864min. 21.6R1 3177 1.5 864min. 21.6R1 3176 1.5 864min. 21.6Safed 2 3931 10 896 min. 149.3EWLT.600 4104 1 810 min. 13.5

Galvanizator 3240 12.3 1620 min. 330.45

Tabela 11.

Prostorija Potrošnja električne


Ukupna potrošnja električne energije za vreme izrade

17


energije za

osvetljenje[kWh]

sistema(min)

[kWh]

pogon 4,5 4200 300

Tabela 12.

Analiza kapaciteta novčanih resursa Analiza kapaciteta novčanih resursa

Analizom troškova proizvodnje utvrđujemo da li postoji dovoljno obrtnih sredstava na raspolaganju ili je neophodno obezbediti potrebnu količinu novca da bi se proizvodnja započela. Dat je ukupan trošak proizvodnje za svaki proizvod. Predviđene količine nisu velike, pa je obezbeđenje najskupljeg, tj repromaterijala za izradu proizvoda dosta pojednostavljeno i ne predstavlja nikakvu prepreku.

Troškovi proizvodnje P1-P5Troškovi proizvodnje P1-P5

TROŠKOVI MATERIJALA

Proizvod

Oznakaosnovno

g materijla

Materijal

Ukupna potreba za planiranu količinu

(m)

Cena[m/din]

Cena za seriju [din]

P 1 Žica 3 Č 1331 369.4 63.5 23 456.9P 2 Žica 3.5 Č 1331 409.1 70.55 28 862P 3 Žica 4 Č 1331 534.1 92 49 137.2P 4 Žica 4.5 Č 1331 771.2 101.7 78 431P 5 Žica 5 Č 1331 613 112.2 68 778.6

Tabela 14.

18

UKUPNO: 248 665,70 din.


TROŠKOVI ALATA

Oznaka tehnološkog

sitema

AlatPotreban broj alata

(kom.)

Cena[kom./din]

Cena za seriju [din]

SP-01

Matrica A-9/3 5 70 350

Matrica A-9/3.5 5 70 350

Matrica A-9/4 5 72 360

Matrica A-9/4.5 5 74 370

Matrica A-9/5 5 80 400

R-1

Matrica A-10/3 5 345 1 725

Matrica A-10/3.5 5 367 1 835

Matrica A-10/4 5 405 2 025

Matrica A-10/4.5 5 417 2 085

Matrica A-10/5 5 509 2 545

Tabela 15.

TROŠKOVI RADNE SNAGE

Tehnološki sistem

Broj radnih minuta

Broj radnih

sati

Broj izvršioca

Bruto dinara po satu

Ukupni trošak [din]

SP-01 3227 1161 min. 20 2 100 4 000SP-01 3232 1161 min. 20 2 100 4 000SP-01 3233 1161 min. 20 2 100 4 000SP-01 3229 1161 min. 20 2 100 4 000SP-01 3228 1161 min. 20 2 100 4 000Silvi 600 3166 1620 min. 28 4 100 11 200R1 3180 864min. 15 2 150 4 500R1 3179 864min. 15 2 150 4 500R1 3178 864min. 15 2 150 4 500R1 3177 864min. 15 2 150 4 500R1 3176 864min. 15 2 150 4 500Safed 2 3931 896 min. 16 6 150 14 400EWLT.600 4104 810 min. 16.4 6 100 9 840

Galvanizator 3240 1620 min. 27 10 120 28 000

Tabela 16.

19

UKUPNO: 11 345 din

UKUPNO: 106 740 din


TROŠKOVI POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

Tehn.sist.

Potrošnja električn

e energije

[kWh]


sistema

Ukupna potrošnja električne energije

za izradu serije[kWh]


SP-01 3227 1.1 742 min. 13.6 59,84SP-01 3232 1.1 742 min. 13.6 59,84SP-01 3233 1.1 742 min. 13.6 59,84SP-01 3229 1.1 742 min. 13.6 59,84SP-01 3228 1.1 742 min. 13.6 59,84Silvi 600 3166 0.7 1620 min. 18.9 75,6

R1 3180 1.5 864min. 21.6 86,4R1 3179 1.5 864min. 21.6 86,4R1 3178 1.5 864min. 21.6 86,4R1 3177 1.5 864min. 21.6 86,4R1 3176 1.5 864min. 21.6 86,4Safed 2 3931 10 896 min. 149.3 597,2

EWLT.600 4104 1 810 min. 13.5 54

Galvanizator 3240 12.3 1620 min. 330.45 1321.8

Tabela17.

TROŠKOVI POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA OSVETLJENJE

Prostorija

Potrošnja električne energije

za osvetljenje

[kWh]

Vreme rada tehnoloških

sistema(min)

Ukupna potrošnja električne energije

za vreme izrade serije[kWh]


pogon 4,5 4000 300 1200

Tabela 18.

UKUPNO ZA IZRADU P1-P5 NAM JE POTREBNO: 370 479,50 din.

20

UKUPNO: 2 779.8 din

UKUPNO: 1 200 din


Dobijene količine su ulaz za operativni plan. Planirane količine se mogu proizvesti za jednu radnu nedelju (5 radnih dana) i shodno tome se operativni plan radi na nedeljnom nivou za ovih pet proizvoda.

Operativni plan br:

14/01/2008 Primar Tehno d.o.o.

Od datuma: 14.01.2008 Novi Sad Do datuma: 18.01.2008.Rok isporuke 7 dana

rb Sifra Naziv Kolicine

Cena koštan

ja[din/kom]

Cena koštanja[din/c]

Ukupna cena kostanja [din/c]

1 115590 Zavrtanj za lim 3x16 14,800 1.60 160 23,6802 115591 Zavrtanj za lim 3.5x20 14,100 3.622 362.2 51,0703 115592 Zavrtanj za lim 4x16 21,400 5.872 587.2 125,6604 115593 Zavrtanj za lim 4.5x30 19,800 6.602 660.2 130,719.65 115594 Zavrtanj za lim 5x30 10,500 6.332 633.2 66,486

UKUPNO:397,615.6

*- cena kostanja se odnosi na c [c=100 komada]

Tabela 19.

21


MODUL 3 – PLANIRANJEMODUL 3 – PLANIRANJE

Na osnovu operativnog plana, radi njegovog realizovanja, sprovodi se proces planiranja svih proizvodnih struktura, resursa i kapaciteta za dati vremenski period. Ovakav način planiranja podrazumeva :

Planiranje kapaciteta Plan kapaciteta je predstavljen preko Gantovog dijagrama, gde se na slučaju jedne serije može posmatrati proces puštanja radnih naloga. Za svaku seriju, ponaosob, izdaje se radni nalog, a za svaku partiju pod tom serijom, izdaje se podnalog. Na našem primeru, jedna serija podrazumeva pet partije. Svaka se partija pušta istovremeno, paralelno na mašinama prve operacije.

Slika 9. Gantov dijagram

22


Takođe, pored ovoga priložen je i prikaz vremenskog opterećenja tehnoloških sistema po radnim smenama, tj. danima. (slika 10., slika 11., slika 12., slika 13. ). Šrafirane površi prikazuju vremenske zazore, koji opet mogu poslužiti za planiranje nekih drugih procesa, ili aktivnosti koje se mogu dodeliti kako radniku koji radi na datoj mašini, tako i samoj mašini, u zavisnosti od veličine istih zazora. Takođe možemo videti i vremenski zazor od 30 min. na početku svakog radnog dana, tj. smene, što predstavlja vremenski raspored pripremno-završnoga vremena, dodeljenog za podešavanje mašina. U ovo vreme je uračunato i međuoperaciono vreme koje zbog malih rastojanja i kilaže materijala ne prelazi više od 1 min. Dato vreme u odnosu na ostalu strukturu je malo, pa se može i zanemariti. Ovi dijagrami nam omogućavaju prikaz vremenskih ulaza/izlaza serija po teh. sistemima što dodatno podpomaže sam proces planiranja proizvodnje, a samim tim i realizaciju istoga. Naveden prikaz sa slika biće podrobnije objašnjen u modulu 6.

Planiranje učesnika : U zavisnosti od stepena zauzetosti teh. sistema, izvodi se planiranje potreba radnika. Ukupne potrebe su date na slici 14. Data struktura radnika je detaljno opisana gledano po teh. sistemima :

o SP-01: Mašinu opslužuju dva radnika jedan glavni i jedan pomoćni radnik. Sama namena mašine je žljebljenje glave zavrtnja i odsecanje stabla zavrtnja na pravu meru.

o SILVI : Mašinu opslužuju dva radnika, jedan pomoćni i jedan glavni radnik. Sama namena mašine je pranje tj. odmašćivanje zavrtnja.

o R-1 : Mašinu opslužuju dva radnika jedan glavni i jedan pomoćni radnik. Sama namena mašine je valjanje navoja zavrtnja.

o SAFED: Mašinu opslužuju dva radnika, jedan glavni i jedan pomoćni radnik. Takođe podrazumevamo i jednog tehnologa, koji je raspoređen i na glavanizaciji, EWLT, i na ovoj mašini. Sama namena je termička obrada zavrtnja (opuštanje i cementacija).

o EWLT: Mašinu opslužuju dva radnika, jedan pomoćni i jedan glavni. Mašini je dodeljen i tehnolog. Sama namena mašine je pranje zavrtnja (odmašćivanje nakon termičke obrade).

o Galvanizator: Mašinu opslužuju četiri radnika, a od toga su dva pomoćna koja takođe imaju zaduženje prenosa materijala ( nakon postupka galvanizacije ). Mašini je takođe dodeljen i tehnolog.

Planiranje alata: Planiranje alata podrazumeva planiranje matrica za žljebljenje i valjanje navoja zavrtnja (matrica A-9-žljebljenje, matrica A-10-valjanje). Planiranje se vrši u zavisnosti potreba teh. sistema na kojima se dati alati instaliraiju i koriste.

Planiranje materijala : Planiranje materijala podrazumeva sagledavanje vrste, dimenzija, kao i količine za dati proizvod:

23


o Č 1331, prečnika 3 [mm]/žica za proizvod 3 X 16,

o Č 1331, prečnika 3.5 [mm]/žica za proizvod 3.5 X 20,

o Č 1331, prečnika 4 [mm]/žica za proizvod 4 X 16,

o Č 1331, prečnika 4.5 [mm]/žica za proizvod 4.5 X 30

o Č 1331, prečnika 5 [mm]/žica za proizvod 5 X 30.

Dalje, u tekstu je data tabela ukupnih potreba materijala (dužina) gledano za proizvod, a naknadno kroz modul 4 je prikazana detaljnija potreba za istim, ali gledano po partijama, tj. serijama. Takođe, prilažemo i prikaz plana potreba materijala po danima/časovima.

24


Ponedeljak Utorak Sreda Cetvrtak

rb Naziv masinePrva smena

Druga smena

Prva smena

Druga smena

Prva smena

Druga smena

Prva smena

Druga smena

1 SP-01 3227 89% 0% 84% 0% 56% 0% 0% 0%2 SP-01 3232 89% 0% 84% 0% 56% 0% 0% 0%3 SP-01 3233 89% 0% 84% 0% 56% 0% 0% 0%4 SP-01 3229 89% 0% 84% 0% 56% 0% 0% 0%5 SP-01 3228 89% 0% 84% 0% 56% 0% 0% 0%6 Silvi 600 3166 50% 67% 58% 75% 67% 75% 67% 0%7 R1 3180 27% 29% 28% 24% 24% 21% 8% 0%8 R1 3179 27% 29% 28% 24% 24% 21% 8% 0%9 R1 3178 27% 29% 28% 24% 24% 21% 8% 0%

10 R1 3177 27% 29% 28% 24% 24% 21% 8% 0%11 R1 3176 27% 29% 28% 24% 24% 21% 8% 0%12 Safed 2 3931 31% 62% 62% 62% 62% 78% 47% 0%13 EWLT.600 4104 17% 33% 25% 33% 33% 42% 33% 0%14 Galvanizator 3240 17% 67% 67% 67% 67% 67% 67% 0%

Tabela 20.

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Procenat opterećenja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Mašine

Ponedeljak - Vremensko opterećenje tehn. sistema

Ponedeljak I smena

Ponedeljak II smena

Slika 10. Vremensko opterećenje teh.sistema – Ponedeljak

25


0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Mašine

Utorak - Vremensko opterećenje tehn. sistema

Utorak I smena

Utorak II smena

Slika 11. Vremensko opterećenje teh.sistema – Utorak

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Mašine

Sreda - Vremensko opterećenje tehn. sistema

Sreda I smena

Sreda II smena

Slika 12. Vremensko opterećenje teh.sistema – Sreda

26


0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Mašine

Četvrtak - Vremensko opterećenje tehn. sistema

Cetvrtak I smena

Cetvrtak II smena

Slika 13. Vremensko opterećenje teh.sistema – Četvrtak

rb 1 2 3 4 5 6

mašina S 1

S S S S SILVI R1 R1 R1 R1 R1 SAFED SAFED EWLT EWLT GAL GAL

Broj radnik

a

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 T 2 1 T 2 1 T 4

Tabela 21. Struktura radnika i radnih profila po teh. sistemima

1 S – SP01

27


Slika 14. Sumirane potrebe i struktura radnog kadra

28

Potrebni ljudski resursi

6

1

25

12

46

0

5

10

15

20

25

30

majstor zaštemanje tehnolog KV radnik manipulant

materijala dipl.ing

mašinstva

radnik

Struka

Bro

j ra

dn

ika


ProizvodAlat z3x16 z3.5x20 z4x16 z4.5x30 z5x30

Matrica A-9/3 1Matrica A-9/3.5 1Matrica A-9/4 1Matrica A-9/4.5 1Matrica A-9/5 1Matrica A-10/3 1Matrica A-10/3.5 1Matrica A-10/4 1Matrica A-10/4.5 1Matrica A-10/5 1

Mašina SPO1 R1Proizvod

Alat5 5

Matrica A-9/3 5Matrica A-9/3.5 5Matrica A-9/4 5Matrica A-9/4.5 5Matrica A-9/5 5Matrica A-10/3 5Matrica A-10/3.5 5Matrica A-10/4 5Matrica A-10/4.5 5Matrica A-10/5 5

Tabela 22. Plan alata po proizvodima i po mašinama

Proizvod Vrsta materijala Ukupne potrebe[m]3 X 16 Č 1331/ žica 369.4

3.5 X 20 Č 1331/ žica 409.14 X 16 Č 1331/ žica 534.1

4.5 X 30 Č 1331/ žica 771.25 X 30 Č 1331/ žica 613

Tabela 23.

29

Plan potrebnog materijala

Proizvod

Ponedeljak Utorak SredaPrva smena Prva smena Prva smena

7 8 9 10 11 12 13 14 7 8 9 10 11 12 13 14 7 8 9 10 11 12 13 14

P1

141

141

87,4

P2

139

,4

139

,4

90,6

P3

109

,6

109

,6

109

,6

95,7

P4

103

,2

103

,2

103

,2

103

,2

103

,2

48,8

P5

100

,15

100

,15

100

,15

100

,15

100

,15

Tabela 24. Ukupne potrebe materijala i plan materijala za predviđeni operativni plan

Dalje u tekstu je prikazan radni kalendar

Mart 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

1 2

3 54 6 7 8 9

10 1211 13 14

20 21

15 16

17 1918 22 23

24 2625 27 28 29 30

31

Jul 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

6

7 8 9 13

14 20

21 27

28

15 16

22 23

29

10 1211

17 1918

24 2625

30

1 2 3 4 5

31

Novembar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

1 2

3 54 6 7 8 9

10 1211 13 14

20 21

15 16

17 1918 22 23

24 25 26 27 28 29 30

Jun 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

1

2 4 5 76 8

9 15

16 22

23

10 11 12 1413

18 19 2120

24 25

3

17

26 27 28 29

30

Decembar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

7

8 9 13 14

20 21

27 28

15 16

22 23

29

10 1211

17 1918

24 2625

30 31

1 2 3 4 5 6

Oktobar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

8 9 10

5

6 7

15 16 17

12

13

11

14

22 23 24

19

20

18

21

29

26

27

25

28

1 2 3 4

30 31

Maj 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

5 6

4

7 8 9 10

12 13

11

14 15 16 17

19 20

18

21 22 23 24

26 27

25

28

1 2 3

29 30 31

Januar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

9 10 11

6

7 8

16 17 18

13

14

12

15

23 24 25

20

21

19

22

30

27

28

26

29

1 2 3 4 5

31

April 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

6

7 8 9 13

14 20

21 27

28

15 16

22 23

29

10 1211

17 1918

24 2625

1 2 3 4 5

30

Avgust 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

3

54 6 7 8 9 10

1211 13 14

20 21

27

15 16 17

1918 22

2625

23 24

1 2

28 29 30 31

Septembar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

7

8 9 13 14

20 21

27 28

15 16

22 23

29

10 1211

17 1918

24 2625

30

1 2 3 4 5 6

Februar 2008.ponedeljak utorak sreda ?etvrtak petak subota nedelja

3

4 6 75 8 9 10

11 13 1412 15 16 17

18 20 2119 22 23 24

25

1 2

26 27 28 29

RADNI DANI

PRAZNICI

NERADNI DANI

KOLEKTIVNI GODIŠNJI ODMOR

Slika 15. Radni kalendar


U rezultatu različitih uticaja, kao što su: ugovoreni rokovi isporuke, značaj proizvoda za potrošače, veličine porudžbine i sl. određeni radni nalozi imaju prioritet u odnosu na ostale. Optimalni redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje. Prioritet u proizvodnji ima izrada proizvoda redom: zavrtanj Ø3x16, zavrtanj Ø3.5x20, zavrtanj Ø4x16, zavrtanj Ø4.5x20 i na kraju zavrtanj Ø5x30. Način prelaza partija sa operacije na operaciju se zbog prirode postupka vrši kombinovano. Karakteristike kombinovanog načina prelaza su:

• kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje• eleminacija vremena tm, bolje iskorišćenje radnih mesta• smanjenje nedovršene proizvodnje i zaliha• složeniji postupci planiranja

Slika 16. Redosled ulazaka radnih naloga u proizvodnju

32


MODUL 4 – UPRAVLJANJE ZALIHAMAMODUL 4 – UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Generalno, upravljanje zaliha podrazumeva planiranje količina alata, materijala, kao i ostalih resursa neophodnih za održavanje kontinuiteta proizvodnje. Sam odnos sistem-okolina, pojava raznih oblika otkaza i akcedentnih slučajeva na spomenutim relacijama, mogu dovesti do zastoja u proizvodnji, tj. prekidu toka proizvodnje. Jasno se vidi iz rečenog, da je sam proces upravljanja zaliha gore navedenih veličina krajnje bitan i nezaobilazan. Upravljanje zaliha bi podrazumevalo sledeće stavke :

Upravljanje zaliha alata : Zalihe alata u našem slučaju su minorne, sama mehanička tvrdoća materijala od kojeg su izrađene matrice daleko premašuje tvrdoću samog proizvoda (Č 1331). Takođe, treba dodati da i sam proces izrade proizvoda podrazumeva tehnologije hladne deformacije (prevashodno valjanje i žljebljenje), pa samim tim lom alata, njegov deformitet, kao pojava je krajnje redak i bilo kakvo dodatno složenije planiranje alata je nepotrebno. Ceo proces se svodi na uzimanje u obzir dodatne jedne matrice određenog profila, shodno proizvodu koji se izrađuje, što gledano sa strane količina alata u skladištu i vremenske raspoloživosti istih ne predstavlja dodatni problem kojem bi se posvetila posebna pažnja.

Zalihe rezevnih delova : Pod ovom stavkom podrazumevamo uzimanje u obzir održavanje samih delova, tj. tehnoloških sistema. Sagledavanje planiranih i neplaniranih otkaza, remonta. Održavanje koje podrazumeva sitnije opravke, a vremenski nije zahtevno, može biti sprovedeno u zazorima vremena proizvodnje. Veće opravke moraju biti planirane i za njih se dodeljuju posebna vremena, u zavisnosti da li one iziskuju zaustavljanje procesa proizvodnje, ili ne.

Zalihe gotovih proizvoda : Zalihe gotovih proizvoda su svedene na minimum, zbog samog kapaciteta teh.sistema koji je visok, i koji može odgovoriti zahtevima tržišta u relativnom kratkom trenutku, koji opet trenutno ne prevazilaze moguć kapacitet naših proizvodnih struktura. Povećavanje zaliha ovog karaktera, shodno rečenom nije ekonomski opravdano i donosi dodatno finansijsko opterećenje, u vidu troškova skladištenja datih proizvoda.

Zalihe materijala : Zalihe materijala su za nas ipak najbitnije i njima se posvećuje posebna pažnja. Pod ovom stavkom podrazumevamo sagledavanje količine materijala u datom vremenu, za dati proizvod. Zalihe materjala za dati operativni plan podrazumevaju detaljan prikaz potreba materijala po radnim danima/smenama, u odnosu na količine (Slika 17, 18, 19, 20, 21). Na datim slikama je prikazana količina materijala koja mora biti obezbeđena za dati tehnološki sistem, u određenom vremenskom trenutku, kako bi održao kontinuitet proizvodnje.

33


Slika 17. Zalihe materijala- Ponedeljak

Slika 17. govori o potrebama materijala proizvoda Ø3x16, za ponedeljak, vremenski trenutak obezbeđivanja materijala. Nakon vremenskog bloka od 30min., koji predstavlja sumirana pripremno-završna vremena za date proizvode, transport, po random danu i izračunava se za svaki radni dan, potrebno je obezbediti 141 metar žice, kako bi sama proizvodnja bila omogućena. Pošto se dati proizvod izrađuje u tri serije, za svaku je prikazano vreme dospeća materijala i njegova količina.

34



Slika 18. Pošto smo završili sa proizvodom Ø3x16, prelazi se na proizvodnju Ø3.5x20. Da bi omogućili rečeno, potrebno je u 159 min. obezbediti 139,4 metara žice, prečnika 3.5 mm. Proizvod se izrađuje u tri serije, za svaku je prikazan vremenski trenutak potrebe materijala i količina. Kao što možemo videti i minimalne zalihe se troše do kraja, pošto dolazi po promene samog profila žice, tj. materijala.

35



Slika 19. Nakon proizvoda Ø3.5x20, prelazi se na proizvodnju Ø 4x16, stoga je potrebno obezbediti 109,6 metara žice, prečnika 4 mm u 267 minutu proizvodnje. Bezbednosne zalihe se troše do kraja, koje su opet projektovane po random danu/smeni (360min.), a uzimaju se u obzir na početku svakog radnog dana.

36


Slika 20. Zalihe materijala- Utorak

Slika 20. Na početku radnog dana, u 30 min. treba obezbediti 109,6 metara žice, prečnika 4 mm. U datu dužinu materijala su uračunate i bezbednosne zalihe. Proizvod Ø4x 16 u 153 min. je kompletno završen, tj. zadnja serija datog proizvoda je odrađena i treba obezbediti za dati vremenski trenutak nove količine materijala, žica prečnika 4.5 mm, kako bi se omogućila proizvodnja proizvoda Ø 4.5x 30, koji se izrađuje u osam serija. Približavajući se 360 min, tj. kraju smene trošimo i bezbednosne zalihe, koje su projektovane po radnom danu/smeni. Preostale serije će biti odrađene narednog dana (dve serije).

Slika 21. Zalihe materijala- Sreda

Slika 21. Nakon vremenskog zazora od 30 min, odrađuju se i preostale dve serije proizvoda Ø4.5x30. Devedeseti minut proizvodnje je rezervisan za početak proizvoda Ø5x30 i tad treba obezbediti 100,15 metara žice za isti. Proizvod Ø5x30 se izrađuje u sedam serija, gde za svaku treba obezbediti materijal u

37


određenom vremenskom trenutku. Zadnja serija se završava u 230 min, tj. projektovane bezbednosne količine materijala su dovoljne da podmire potrebu za izradom zadnje serije spomenutog proizvoda, čime završavamo postupak proizvodnje za dati operativni plan.

Sa datih slika vidimo način kretanja serija, a time i zaliha po radnim

danima/smenama. Mašine “SP01” (žljebljenje glave zavrtnja) kao i R-1(valjanje navoja zavrtnja) , su predviđene za rad samo u prvoj smeni, dok ostale, radi obezbeđenja uravnoteženja procesa rada, međuoperacionih zaliha, sagledavanje uskih grla proizvodnje, svoj rad protežu i na drugu smenu. Razlog ovakvog prilaza jeste sama brzina rada početnih mašina (SP01 i R-1), stepen iskorišćenja, koji uveliko prevazilaze ostale teh.sisteme. Pored ovoga, uzima se u obzir i vreme rada najsporije mašine, galvanizatora, koje u bilo kom slučaju iznosi 60 min, a pored njega, treba navesti i mašinu za termičku obradu “SAFED”, sa vremenom od 56 min. Date strukture predstavljaju planirana uska grla proizvodnje, a samim tim diktiraju takt ulaza/izlaza serija iz proizvodnog procesa. Sagledavajući rečeno dobijamo podloge za najbolje rešenje vremenskog opterećenja teh.sistema, vremenskog organizovanja proizvodnje, na kojima se zasniva dalje planiranje i upravljanje zalihama, kao i puštanje radnih naloga.

38


MODUL 5 – PRIPREMA PROCESA RADAMODUL 5 – PRIPREMA PROCESA RADA

Priprema porcesa rada predstavlja sponu između modula PLANIRANJE i modula IZVOĐENJE POSTUPAKA RADA i KONTROLA TOKOVA. Funkcija pripreme procesa rada se sastoji u promeni stanja radnih naloga datih operativnim planom iz stanja planiranja u stanje pripremljenosti za početak izvođenja postupaka rada u procesu. Na osnovu radioničkih crteža, sastavnice proizvoda, tehnoloških karti, operativnog plana i izlaza iz modula 4. dobijamo relevantne podatke u obliku:

– plana kapaciteta– plana materijala– plana alata– plana energije– plana učesnika– plana sredstava

sa kojima možemo da pristupimo postupku prirpeme procesa rada.Plan učesnika, alata, materijala i kapaciteta su izloženi/dati u prethodnim modulima upravljanja proizvodnjom.

Postupak pripreme procesa radaPostupak pripreme procesa rada

Osnovni ciljevi postupka pripreme procesa rada se mogu svesti na:– izradu nosilaca informacija– proveru stanja pripreme materijala– proveru stanja pripreme alata– dostavljanje skupova informacija u izdavaonice nalogaOstvarenje postavljenih ciljeva obezbeđuje potrebne podloge za izvođenje

postupaka rada i kontrolu tokova u sistemu.

39


U osnovne nosioce informacija spadaju:

radni nalog karta rokova radna lista ident karta nalog za kooperaciju.

RADNI NALOGRADNI NALOG

Radni nalog predstavlja osnovni nosilac informacija u procesu izrade proizvoda, on je ujedno i nosilac troškova izrade proizvoda. U opštem slučaju izdaje se za proces: izade dela i proces montaže.Takodje se koristi i za analizu utrošaka i troškova u procesu. Koristi ga prevashodno odeljenje za upravljanje proizvodnjom kao i funkcija finansijskih poslova. U daljem tekstu dat je prikaz radnog naloga.

KARTA ROKOVAKARTA ROKOVA

Karta rokova predstavlja podlogu za odredjivanje vremena ulaza/izlaza operacija u procesu rada. Može se prikazati kao kopija radnog naloga sa izmenom u četvrtom delu u kojem se odredjuju planirana i ostvarena vremena ulaza/izlaza u/iz procesa rada.

Jedina stavka koja se razlikuje od radnog naloga sadrži:

Ulaz u proces rada (planirano/ostvareno); Izlaz iz procesa rada (planirano/ostvareno);

RADNA LISTARADNA LISTA

Radna lista se utvrdjuje za svaku operaciju ponaosob. Ona predstavlja osnovnu podlogu za izvodjenje procesa promene stanja i utvrdjivanja kvaliteta obrade. Ona je vezana za odredjeni radni nalog, a za razliku od njega u četvrtom delu sadrži podatke o operaciji rada i o kvalitetu. Na poledjini ove liste se daju podaci za slučaj grupnog izvodjenja operacije rada po istom radnom nalogu. Pored navedenog predstavlja i podlogu za proveru vremenskih standarda, analizu kvaliteta postupka promene stanja i uporedjenje planiranih i ostvarenih troškova za predmetnu operaciju rada.

IDENT KARTAIDENT KARTA

40


Predstavlja kopiju radnog naloga koja prati proizvod u toku procesa rada sa osnovnim ciljevima:

Obezbeđenje postupaka identifikacije materijala, Određivanja posebnih postupaka rada (na poleđini) po ispitivanju

uzorka u laboratoriji s obzirom na moguće izmene materijala u odnosu na podatke iz tehnološke karte,

Evidentiranja osnovnih vremena trajanja operacija radi ažuriranja datoteka,

Kontrole količina u pogledu granica kvaliteta ostvarenog u fazama procesa rada (+), odnosno (-).

Ident karta se po završetku procesa rada priključuje odgovarajućem radnom nalogu radi analize za slučaj čestih izmena materijala. Na poleđini ident karte se, na osnovu ponašanja uzorka, oblikuje tehnološka karta posebnih postupaka rada čime se u osetnoj meri povećava pouzdanost procesa rada.

NALOG ZA KOOPERACIJUNALOG ZA KOOPERACIJU

Nalog za kooperaciju je vrednosni dokument – nosilac informacija na osnovu koga izvršilac posla, po overi kvaliteta, preduzeću ispostavlja račun za izvršeni posao.

Nosoci informacija za ''PRIMAR TEHNO'' prema našem viđenju i rešenju dati su u nastavku.

41

Oznaka radnog naloga:RN-PT.0001/08

Datum ulaska u proces: 14.01.2008.

Datum izlaza iz procesa:18. 01.2008.

Planirana količina: 14 800

Oznaka dela:P1

Naziv dela:ZAVRTANJ Ø3x16

Oznaka crteža:C-P1

Oznaka:Č 1331

Naziv materijala:ČELIK

Dimenzije:Ø0.003 x 500

Jedinica mere:m

Količina

po jedinici po radnom nalogu

0.0242 310.3

OPERACIJA RADNA JEDINICA VREME RADA OSTVARENA KOLIČINABroj Oznaka Opis Alat i pribor Oznaka Radno mesto tpz tii Dobri komadi Loši komadi Overa

1 Žljebljenje glave zavrtnja A9 matrica PT SP01 30 43 14 756 65

RADNI NALOGVreme izlaza:

Σ=73Količina za skladištenje:

14 735

RADNI NALOG za proizvod P1 – zavrtanj 3 x 16





Oznaka dela:P1


Oznaka crteža:C-P1

Oznaka:Č 1331



Jedinica mere:m

Količina

po jedinici po radnom nalogu

0.0242 310.3

OPERACIJA RADNA JEDINICA VREME RADA OSTVARENA KOLIČINABroj Oznaka Opis Alat i pribor Oznaka Radno mesto tpz tii Dobri komadi Loši komadi Overa

1 Žljebljenje glave zavrtnja A9 matrica PT SP01 30 43 14 756 65

IDENT KARTAVreme izlaza:


14 735

IDENT KARTA za proizvod P1 – zavrtanj 3 x 16





Oznaka dela:P1


Oznaka crteža:C-P1

Oznaka:Č 1331



Oznaka:Č 1331

Količinapo jedinici po radnom nalogu

0.0242 310.3

OPERACIJA RADNA JEDINICA VREME RADAROKOVI

Ulaz IzlazBroj Oznaka Opis Alat i pribor Oznaka Radno mesto tpz tii Planirano Ostvareno Planirano Ostvareno

1 Žljebljenje glave zavrtnja A9 matrica PT SP01 30 43 14.01 14.01 18. 01 18. 01

KARTA ROKOVAVreme izlaza:


14 735

KARTA ROKOVA za proizvod P1 – zavrtanj 3 x 16





Oznaka dela:P1


Oznaka crteža:C-P1

Oznaka:Č 1331



Oznaka:Č 1331

Količinapo jedinici po radnom nalogu

0.0242 310.3

OPERACIJA RADNA JEDINICA VREME RADAROKOVI

Ulaz IzlazBroj Oznaka Opis Oznaka Radno mesto tpz tii Planirano Ostvareno Planirano Ostvareno

1 Žljebljenje glave zavrtnja PT SP01 30 43 14.01 14.01 18. 01 18. 01

KVALITET ( + ) 14 800

OCENA KVARAUzrok: LOŠE ŽLJEBLJENJE VIJAKA Overa:

( - ) 65 Uzročnik: MATRICA NEPODEŠENA

RADNA LISTAVreme izlaza:


14 735

RADNA LISTA za proizvod P1 – zavrtanj 3 x 16

MODUL 6 – IZVOĐENJE POSTUPAKA RADA I KONTROLAMODUL 6 – IZVOĐENJE POSTUPAKA RADA I KONTROLA TOKOVATOKOVA

Izvođenje postupaka rada podrazumeva dati tehnološki postupak izrade proizvoda, koji se ne razlikuje mnogo od slučaja, do slučaja, kao i sam grafički prikaz samog proizvodnog procesa.

Tehnološki postupak izrade proizvoda : Detaljan opis postupka dat je preko tehnoloških karti postupka.

Sam proces proizvodnje proizvoda se može opisati sledećim fazama :

- Odsecanje i presovanje : Ova faza se odlikuje sa dva zahvata koja se izvode istovremeno na agregatnoj mašini. Tačnije, istovremeno se vrši odsecanje na željenu dužinu sa jedne strane, a opet sa druge vrši se žljebljenje zavrtnja i time sama izrada glave zavrtnja (Slika 22). Konačan izled glave zavrtnja, kao i dužinu polufabrikata, možemo videti na slici 23. U fazi se takođe izvršava samokontrola tehničkog kvaliteta, po metodi uzorkovanja, što je i preduslov za bilo kakvo započinjanje ili izradu same serije datog proizvoda.

Slika 22. Odsecanje i istovremeno žljebljenje glave zavrtnja

Slika 23. Konačan izgled glave zavrtnja

- Pranje : U ovoj fazi sam polufabrikat podvrgavamo procesu odmašćivanja, kako bi čist bio dalje prosleđen na proces hladnog valjanja navoja.

- Valjanje i kontrola : U ovoj fazi dolazi do izrade samog navoja zavrtnja. Polufabrikat se postavlja u ploče za valjanje, alat koji ima žljebove pod uglom

željenog profila zavrtnja, obuhvata žicu i deformiše dodirne površine stabla zavrtnja, kreirajući tako helikoidnu površinu, željeni profil zavrtnja, kao i željeni korak navoja, u zavisnosti od profila žljebova alata. Sam postupak je deformisanje, tj. hladno valjanje navoja deformisanjem. Pre početka izrade serije, proverava se tehničko-tehnološki kvalitet zavrtnja na prvih probnih par komada koji se označavaju kao uzorak. Kontrola kvaliteta se naravno odnosi na sam navoj zavrtnja, u smislu njegovog koraka, profila, tačnosti mera, itd.

Slika 24. Izgled zavrtnja nakon valjanja navoja

- Pranje : Takođe obavezna i preduslovna faza termičke zaštite zavrtnja. Da bi smo zavrtanj podvrgli TO, same površine moraju biti dobro odmašćene, kako bi se gore navedena faza izvršila korektno. Ova faza se takođe zove još i odmašćivanje. Izgled konačnog proizvoda izgleda kao slika 1.

- Termička zaštita( termička obrada ) : Sam zavrtanj, napravljen od čelika Č1331, ne poseduje dovoljnu mehaničku tvrdoću, kao ni ostale mehaničke karakteristike, da bi se koristio u eksploataciji i bio podoban za razna opterećenja. Sam proces TO-a povećava mehaničku tvrdoću na 20 – 30 HRC, u zavisnosti od varijante datog proizvoda. Posle toga, na istoj mašini, zavrtanj se propušta kroz bazen sa uljem, kako bi došlo do njegovog bržeg hlađenja, ali prvenstveno da bi došlo da samog opuštanja materijala. Svaka od ovih faza se odvija u tačnom definisanom vremenskom trenutku i tačne dužine trajanja, što je jako bitno, kako bi se dobila željena struktura čelika. Ova faza traje 56 min, ali može doći do varijacija, u zavisnosti šta se želi postići, tj. kakav mehanički kvalitet želimo postići.

- Kontrola kvaliteta : podrazumevamo obaveznu kontrolu od strane sektora kontrole kvaliteta, po principu uzorkovanja, a ne samo-kontrolu, koja se sprovodi od strane radnika na datoj mašini.

- Odmašćivanje

- Galvanizacija : Proces galvanizacije, tj. galvanske zaštite podrazumeva nanošenje tankog sloja cinka (Zn) po površini zavrtnja, kako bi se zaštitio od korozije, oksidacije, kao i nekih uticaja kiselina. U ovom procesu se takođe može nanositi boja, po želji naravno. Sam proces se sastoji u tome da se šarže od 50 kg propuštaju kroz kade sa kiselinom, na čijim se krajevima nalaze elektrode sa cinkom. Elektroni su nosioci procesa, jer tako zahvaljujući razlici potencijala kreću se kroz mediju od kiseline, noseći sa sobom cink nailaze na saržu utopljenu u medijum i nanose cink na njega. Ceo proces traje 51.75 min, ali može doći do varijacija, zbog dodatnog nanošenja boje, dodatne zaštite ili željenog.

- Odmašćivanje i pranje : Finalno odmašćivanje i pranje zavrtnja.

- Finalna kotrola : Finalna kontrola kvaliteta od strane sektora kontrole kvaliteta, po principu uzorkovanja.

- Pakovanje : Sam proces se odvija u delu pogona koji se zove pakeraj. Odvija se polu-automatizovano. Prvenstveno proizvodi se pakuju u kutije sa po 100 komada (1C= 100 kom) i u pakete od 5 kg, a nakon toga u veće pakete, podobne za lakši transport na paletama i transportnim pomoćnim sredstvima.

Prikaz proizvodnog procesa:

Bitno je naglasiti da su serije proizvoda projektovane po kilaži, tj. osnovna jedinica mere jeste kliogram, a ne metar. Dalje, veličina serije iznosi 50 kg, a imamo podelu na 10 kg, koliko bi iznosila jedna partija. Razlog ovakvog načina organizovanja proizvodnje, tj. projektovanja serija i partija serije, jeste priroda samih teh. sistema koji diktiraju takve uslove. Serija od 50 kg. je veličina koja odgovara šarži galvanizatora, kao najsporije mašine procesa. Takođe, šarža za ostale teh. sisteme procesa (SILVI, SAFED, EWLT) iznosi 50 kg. Kreiranje serije ispod zadate vrednosti kilaže rezultuje neefektivošću i smanjenom stepenu iskorišćenosti navedenih teh. sistema, pri konstantnim troškovima vezanih za rad mašina. Sa druge strane, veće vrednosti kilaže šarže mogu dovesti do kvara mašina (SILVI-pranje, EWLT-pranje nakon TO), ili prouzrokovati neispravnosti, povišen stepen škarta pri termičkoj obradi (SAFED), kao i galvanizaciji (galvanizator), što nesumljivo utiče na tehnološki kvalitet zavrtnja, mehaničke karakteristike gotovog proizvoda (otpornost na torziju, silu smicanja, kritična tačka loma, otpornost na savijanje, otpornost na uticaj atmosferija- hemijska zaštita zavrtnja, itd.). Partija, sa druge strane iznosi 10 kg. Više razloga je uticalo na kreiranje ove veličine partije:

o Transportne kutije, za prenos vijaka su projektovane za kilažu od 10 kg,

o Olakšan transport transportnih kutija od strane radnika kao optimalna nosiva težina,

o Mogućnost precizne podele serije na partije (50 kg na pet partija po 10 kg), kao i uklapanje sa brojem teh. sistema (pet mašina SP01, pet mašina R1, na svaku po jedna partija, što omogućava izradu cele serije u jednom prolazu).

Dalje u tekstu su prikazane količine zavrtnja po 10 kg. (partiji), (Slika 25.). Na osnovu ovih rezultata,izrađeni su postupci planiranja upravljanja zaliha, što se da videti iz modula 4.

Proizvod masa[kg/kom] planska masa[kg/ operativnom planu] količina[ kol/10kg]3 X16 0.0078 115.5 14 8003.5 X 20 0.0092 129.7 14 1004 X 16 0.0102 218.3 21 4004.5 X 30 0.022 435.6 19 8005 X 30 0.031 325.5 10 500

Tabela 25. Prikaz masa i količina zavrtnja

Sam proces proizvodnje započinje dopremanjem repro-materijala (žica odgovarajućeg prečnika) na predviđene površi (roba za žljebljenje) prvih teh. sistema u redoslednom lancu izrade proizvoda. Repro-materijal je žica namotana u koturovima. Serija se deli na pet mašina, tj. svaka prima po jednu partiju od 10 kg (pored svakog bloka mašina nalaze se vage za merenje tereta transportnih kutija, kolutova žice). Nakon toga, vrši se prenošenje kutija ručno do mašine za pranje (SILVI), ali su transportni putevi takođe projektovani za transport pomoću kolica (širina puteva je 2m – kretanje transportnih sredstava omogućeno u dva smera). Pred mašinu za pranje odlažu se transportne kutije sa zavrtnjima, na površinama predviđenim za to (roba za pranje), kreira se sumirana šarža od 50 kg. Nakon procesa pranja, šarža se deli opet na partije od odprilike 10 kg (vage se nalaze pored svakog bloka mašina), čime se dobija pet parija tj. cela serija od 50 kg. Transportne kutije se dopremaju do mašina za valjanje navoja, tj. do površina namenjenih za to (roba za valjanje). Nakon valjanja, ponavlja se proces pranja na mašini ”SILVI”, a zatim, sam proizvod je spreman za termičku obradu, pošto je odmašćen. Termička obrada podrazumeva kreiranje šarže od 50 kg. Nakon procesa TO, zavrtnji se odmašćuju u mašini za pranje (EWLT), koja zbog samog procesa TO, i hemikalija (hlađenje u mašinskom ulju, nakon cementacije), mora biti zasebna. Roba se otprema do galvanizatora na površine za odlaganje poluproizvoda, a nakon samog procesa galvanizacije, šalje se na pakovanje (pakeraj). Proces se ponavlja za svaku seriju, ponaosob. Priložena je i slika proizvodnog procesa. Data slika predstavlja reinženjering strukture razmeštaja teh.sistema, transportnih puteva, jer se ukazala potreba za promenom dužina i smera transportnih puteva (stari izgled je podrazumevao mnogo povratnih puteva, velika ispresecanost i ukrštanje transportnih puteva). Sam razmeštaj mašina u prvobitnom obliku je bio podređen obliku

transportnih puteva, pa je stoga došlo do izmene. Takođe se ukazala potreba za alokacijom površina odlaganja kako repro-materijala, tako i poluproizvoda. Povšine ili nisu bile definisane, ili su bile razmeštene podalje od samih teh. sistema. Idejno rešenje je predstavljeno u razmeri 1 : 200.

DIJAGRAM TOKA PROCESA U PROIZVODNOM POGONU

PROSTORNI PRIKAZ POGONA

PRIKAZ POGONA IZ PTIČIJE PERSPEKTIVE

MODUL 7 – ANALIZA PROCESA RADA MODUL 7 – ANALIZA PROCESA RADA

Suština procesa promene stanja se sastoji u zadovoljenju potreba okoline i ostvarenju dohotka potrebnog za zadovoljenje potreba učesnika u procesima, razvoja radne organizacije i društva u celini. Jedini put za eliminisanje promena uslova okoline i poremećaja u sistemu je produktivnost. Kvalitetno planiranje, kvalitetan postupak izvodjenja, kao i stalna kontrola tokova obezbedjuju potreban nivo produktivnosti, a time i povišenje ukupnih efekata procesa rada u sistemu.

Postoje dva osnovna prilaza za povećanje produktivnosti:

Osavremenjivanje tehnoloških sistema; Oblikovanje racionalnih tehnoloških, informacionih i energetskih

tokova.

Kvalitet postupaka planiranja, izvodjenja i kontrole procesa menja vremensku sliku stanja sistema. Ovi postupci svode na minimum vremena u otkazu izazvana poremećajima u procesu rada sistema.

Postupci izvodjenja procesa rada i kontrole tokova obuhvataju učesnike u procesu, mašine i sredstva informaciono-upravljackog sistema, a sve u cilju ostvarenja:

Postupaka ulaza operativnog plana u radnu jedinicu; Provera stanja elemenata radnih jedinica; Raspodele naloga; Izuzimanje materijala; Izuzimanje alata; Izvodjenja procesa rada; Kontrole tokova procesa; Priprema podloga za postupke analize utrošaka i kontrole troškova

u procesu rada.

Samo izvođenje postupaka rada obuhvata nekoliko faza. Tako postupci promene stanja utvrđeni tehnološkom kartom (u kojoj je dat redosled izvođenja operacija) predstavljaju osnovu za izvođenje procesa rada.

Izdavalac naloga utvrđuje rok za izvođenje naloga, i to na osnovu normativa vremena i raspoloživosti tehnoloških sistema. Radni nalog se izdaje za svaku grupu tehnoloških sistema (bez obzira što se u nekim slučajevima radni nalozi odnose na isti proizvod). Radni nalozi se izdaju na početku planskog perioda.

Osnovno područje analizeOsnovno područje analize

Funkcionalna podobnost tehnoloških sistemaFunkcionalna podobnost tehnoloških sistema

Sposobnost sistema da zadovolji potrebe je u suštini zadovoljavajuća. Ostvarenje projektovanog kvaliteta proizvoda utvrđuje sektor kvaliteta.

Elementi režima radaElementi režima rada

Režim rada tehnoloških sistema i režim rada radnih jedinica za planski period od nedelju dana karakterišu vrednosti sledećih elemenata:

me=4 danase=2 smenene=7,5hŋe=0,75

Analiza opterećenja kapacitetaAnaliza opterećenja kapaciteta

Najveće opterećenje javlja se na operacijama termičke obrade. Trajanje operacije termičke obrade ne može se skratiti. Možemo reći da se tu javlja “usko grlo” (visok stepen nedovršene proizvodnje) jer se pojedinačni poluproizvodi ne obrađuju na toj operaciji po završetku prethodne, već se čeka celokupna serija za početak termičke obrade. Ostali tehnološki sistemi, posmatrano iz ugla odabranih proizvoda, uglavnom su niskog stepena iskorišćenosti. Iz profila opterećenja može se zaključiti da postoji velika neuravnoteženost iskorišćenosti kapaciteta. Međutim kada se posmatra celokupni proizvodni program dolazi se do visokog stepena iskorišćenosti i uravnoteženosti opterećenja tehnoloških sistema.

Analiza izvršenja operativnih planovaAnaliza izvršenja operativnih planova

Po realizaciji operativnog plana vrši se analiza njegovog izvršenja. U slučaju neispunjenja operativnog plana, analizira se razlog pojave otkaza sistema i eventualno lica odgovornog za to, pa se na taj način utvrđuje da li je greška operativnog tipa ili je ona nastala u procesu planiranja proizvodnje.U narednoj tabeli vidimo realizaciju operativnog plana datih proizvoda, kao i krajnje rezultate.

PROIZVODZavrtanj

3x16Zavrtanj 3.5x20

Zavrtanj 4x16

Zavrtanj 4.5x30

Zavrtanj 5x30

KOLIČINA PO OPERATIVNOM

PLANU(kom.)

14,800 14,100 21,400 19,800 10,500

VREDNOST PO OPERATIVNOM

PLANU(din.)

23,680 51,070 125,660 130,719.6 66,486

OSTVARENA KOLIČINA

(kom.)14,735 14,022 21,330 19,780 10,450

VREDNOST OSTVARENE

KOLIČINE(din.)

23,576 51,787.7 125,250 130,587.6 66,169.4

UKUPNI TROŠKOVI(din.) 370,479.50

UKUPNI PRIHODI(din.) 397,615.60

DOHODAK(din.) 27,136.10

Ekonomičnost procesa radaEkonomičnost procesa rada

.Tabela 26

Na osnovu informacija kojima raspolažemo proces rada nije ekonomičan jer zahteva velika finansijska obrtna sredstva koja se ne isplate po završetku planskog perioda nego, u većini slučajeva, po završetku ugovorenog posla. Neekonomičnost procesa rada se često ublažuje avansnim uplatama kupca koje su utvrđene ugovorom. Naravno na postojanje i visinu avansne uplate uticaj ima i to ko je kupac, kakav je kvalitet saradnje u prethodnom periodu sa tim kupcem ostvaren, da li isti na vreme izvršava svoje obaveze proistekle ugovorom i sl.

Rentabilnost sistemaRentabilnost sistema

Za proces proizvodnje posmatranih proizvoda možemo reći da je rentabilan jer se uglavnom ono što je proizvedeno proda. To je postignuto zahvaljujući tome što se uglavnom proizvodi za poznatog kupca.

PRIMAR TEHNO D.O.O NOVI SAD POGON ZA IZRADU ZAVRTNJEVA

TEHNOLOŠKI POSTUPAK

DEO(SKLOP)

BROJ NAZIV

OZNAKA NETO TEŽINA OPTIMALNA SERIJA VTL

MATERIJAL

BROJ NAZIV

DIM.SIROVINE JED. MERE

mTEHN NORMATIV PLANSKI NORMATIV

REDNI BROJ NAZIV OPERACIJERADNO MESTO

PODACI O ALATIMA, REŽIMIMA I SL

NORMATIV VREMENA

tpz ti

1.

Odsecanje i presovanje

- Odsecanje na željenu dužinu

- Žljebljenje zavrtnja

SP-01 Matrica A - 9 30 43

2. Pranje (odmašćivanje)SILVI

Pribor za odmašćivanje

30 30

Zavrtanj za limZavrtanj za lim

Č1331Č1331

(min)

3.

Valjanje navoja i kontrola kvaliteta

navoja (korak, profil, tačnost mera…)

R-1 Matrica A - 10 30 32

4. Pranje (Odmašćivanje) SILVI Pribor za odmašćivanje

30 30

5.

Termička obrada (TO)

- Povećavanje mehaničke tvrdoće na 20-30 HRC u zavisnosti od varijante proizvoda

- Propuštanje kroz bazen sa uljem

SAFED 30 56

6. Kontrola kvaliteta kontrola kvaliteta

7. Odmašćivanje EWLTPribor za

odmašćivanje30 30

8. Galvanizacija GAL. 30 60

9. Odmašćivanje i pranje SILVI 30

10. Finalna kontrola kontrola kvaliteta

11. Pakovanje (po 100 kom) PAKERAJ Kutije

Tabela 27.

Napomena: Kontrola serije se vrši kontrolom samo par komada iz celokupne serije a sve iz razloga što je proizvodnja poluautomatizovana. Kontrola kvaliteta kao i finalna kontrola ne utiču na trajanje ciklusa proizvodnje.

MODUL 8 –OBLIKOVANJE PODLOGA ZA PROJEKTOVANJEMODUL 8 –OBLIKOVANJE PODLOGA ZA PROJEKTOVANJE POSTUPAKA PODEŠAVANJAPOSTUPAKA PODEŠAVANJA

Cilj ovog modula je analiza pojava odstupanja od zacrtanih ciljeva u procesu proizvodnje u preduzeću, identifikovanje njihovih uzroka i projektovanje postupaka za njihovo otklanjanje.

Odstupanja od planiranih ciljeva u procesu proizvodnje u "PRIMAR TEHNO" d.o.o. mogu biti višestruka:

1. odstupanja od zahtevanog kvaliteta sirovina,2. odstupanja od zahtevanog kvaliteta procesa izrade proizvoda,3. odstupanja od zahtevanog kvaliteta gotovih proizvoda,4. ostala odstupanja u procesu proizvodnje kao što su recimo zastoji i

kvarovi.

Odstupanja od zahtevanog kvaliteta sirovina nastaju kao posledica dospeća sirovina nedovoljnog kvaliteta u skladište sirovina. Ova pojava se može otkloniti na par načina:

- postavljanjem ulazne kontrole sirovina (vrši je šef proizvodnje) - pri istovaru u skladište

- poboljšanjem u načinu nabavke - npr. poboljšanjem odnosa sa dobavljačima.

Odstupanja od zahtevanog kvaliteta procesa izrade proizvoda mogu da imaju nekoliko uzroka - loš rad učesnika procesa proizvodnje ili loš rad tehnoloških sistema tj. mašina (npr. zbog pohabanosti alata).

Odstupanja od zahtevanog kvaliteta gotovih proizvoda mogu nastati kao proizvod prethodno navedenih odstupanja, te se njihovim eliminisanjem može eliminisati i ovaj problem.

Uzroci otkaza u procesu proizvodnje su i nestanak električne energije, bolest radnika, ozbiljniji kvarovi mašina i nemogućnost nabavke rezervnih delova. Ovi problemi su veoma ozbiljni, jer mogu da poremete čitav proces proizvodnje.

Motivacija radnikaMotivacija radnika

Nema potrebe naglašavati od kakvog je značaja je motivacija zaposlenih za ukupnu produktivnost preduzeća. Potrebno je konstantno podizati nivo motivisanosti zaposlenih, a u skladu s tim “PRIMAR TEHNO “ predlaže sledeće mere:

implementacija adekvatnog sistema nagradjivanja ostvarenje klime sigurnosti, poverenja i pripadnosti firmi uključivanje zaposlenih u proces odlučivanja i uvažavanje njihovih

predloga

“PRIMAR TEHNO” trenutno raspolaže dovoljnim prostorom, energentima, opremom, i tehnologijom koji su dovoljni za sadašnji obim celokupnog procesa rada.

S obzirom da preduzeće konstantno ulaže u proširenje i modernizaciju tehnologije za proizvodnju, potrebno je da nastavi u tom pravcu, a u cilju poboljšanja produktivnosti potrebno je uvođenje savremene, poboljšane tehnologije koja bi rezultirala u smanjenju troškova po jedinici proizvoda, povećanju efikasnosti i uštedi vremena, povećanju produktivnosti rada i profita. To bi doprinelo stvaranju uslova za povećanu motivaciju zaposlenih i značajno olakšalo pravovremeno zadovoljenje potreba tržišta.

Otklanjanje potencijalnih uzroka pojava stanja otkaza sistema

Budući da nestanak električne energije u proizvodnom pogonu dovodi do obustavljanja postupaka rada, u cilju sprečavanja pojave stanja otkaza sistema, poželjno bi bilo obezbediti alternativni sistem napajanja koji bi sprečio nastanak neželjenih posledica. Problem vezan za nestanak električne energije je praktično nerešiv na sadašnjem stupnju životnog ciklusa preduzeća, gde ono nema dovoljno sredstava da obezbedi neki alternativni izvor napajanja električnom energijom. Dobro je što problem nestanka el. energije ipak nije toliko čest.

S obzirom da veći kvarovi sredstava za rad zahtevaju intervenciju ovlašćenog servisera, što dovodi do privremenog zastoja procesa rada, kao moguće rešenje na postojeći problem, bi bila obuka zaposlenih iz odeljenja za integralnu sistemsku podršku i održavanje za otklanjanje istih na licu mesta. Na taj način bi se snizili troškovi održavanja tehnoloških sistema, a potencijalni gubici uzrokovani stanjem u otkazu sveli na minimum. Izlaz iz ove situacije može biti i poboljšanje saradnje sa ovlašćenim servisima za popravku datih mašina, kroz redovno održavanje.

Kao jedan od potencijalnih uzroka pojava stanja otkaza sistema, bolest zaposlenih, predstavlja problem koji bi se mogao rešiti, naknadnom obukom i osposobljavanjem učesnika u procesu proizvodnje za rad na više tehnoloških sistema. Ukoliko bolest zahteva kraće odsustvo, postoji mogućnost da se propušteno nadoknadi angažovanjem ostalih radnika subotom. Međutim, kod duže bolesti radnika, morala bi se potražiti adekvatna zamena. Dobra strana je što su radnici "PRIMAR TEHNO" d.o.o. uglavnom niže stručne spreme, i njihovi poslovi ne zahtevaju neku veliku stručnost, već više iskustvo. Trenutna situacija na tržištu rada odgovara poslodavcu, jer ima veliki izbor iskusne i odgovarajuće kvalifikovane radne snage

Kada je nabavka u pitanju, kao imperativni zahtev postavlja se, nabavka pravog materijala, u pravo vreme i po pravoj ceni. Stoga je neophodno imati stalni uvid u kretanja na tržištu nabavke, kako bi se eventualno razvila saradnje sa dobavljačima koji pružaju povoljnije uslove nabavke, te samim ti troškovi nabavke formirali na nižem nivou.

ZaključakZaključak

Da bi se doseglo do potrebnih informacija za upravljanje mora se služiti analitičkim pristupom, što je upravo ovih osam modula koji sveobuhvatno analiziraju proizvodni sistem i daju potrebne informacije za njegovim daljim upravljanjem i razvojem.

Da bismo bolje razumeli poslovanje preduzeća i njegovu poziciju na tržistu izvršili smo SWOT analizu (Tabela 28). Njen osnovni smisao je prikupljanje podataka o unutrašnjim snagama i slabostima kako bi se uporedili sa podacima o šansama i pretnjama sa kojima se preduzeće suočava u toku svog poslovanja. Znači , ona na jednostavan način definiše i analizira dinamiku preduzeća i okruženja u kome ono deluje.

ANALIZA UNUTRAŠNJEG STANJA (SWOT)

SNAGE ( STRENGTHS )SLABOSTI

( WEAKNESSES )- širok asortiman usluga- visok kvalitet pruženih usluga- tradicija- stručna radna snaga- fleksibilnost

- nedostatak nosilaca informacija- veliki broj zaposlenih- loša iskorišćenost kapaciteta

ANALIZA USLOVA OKOLINE

POGODNOSTI ( OPPORTUNITIES )OPASNOSTI ( THREATS )

- proširivanje tržišta- osvajanje inostranog tržišta- konstantna potražnja za datim proizvodom

- proizvodna konkurencija- nestabilno okruženje i ekonomskasituacija u zemlji

Tabela 28.

Ups - Primar Tehno

Documents

Transcript of Ups - Primar Tehno