Upravno-pravo-Skripta-Pravni-fakultet-Lilic_Part1.pdf

8/9/2019 Upravno-pravo-Skripta-Pravni-fakultet-Lilic_Part1.pdf

1/52

za one koji polazu kod Lilica, mala pomoc, moja prepricana pitanja ...

1.TEORIJSKI POJAM UPRAVE

*Određivanje teorijskog pojma uprave prema prirodi delatnosti

Pojam uprave je veoma složen i može se odrediti u teorijskom i u pozitivno-pravnom smislu.Teorijsipojam uprave određuje se polazeći od određenih teorijskih pretpostavki , dok se pozitivno-pravni

pojam određuje polazeći od definicije uprave koja je određena važećim pravnim propisima. Teorijski

posmatrano uprava je kompleksan pojam koji obuhvata najmanje dva osnovna značenja:

1. upravljanje stvarima – obavljanje aktivnosti tehnološke regulacije radnog procesa na osnovu

specijalizovanog iskustva i znanja

2. vladanje ljudima – vršenje autoritativnih aktivnosti na osnovu političke vlasti i sile

Moderna misao o potrebi razdvajanja upravljanja od vladanja javlja se početkom 19. veka sa idejom da

vladanje ljudima treba da bude zamenjeno upravljanjem stvarima.Prema ovom stanovištu uprava više

nije deo države kao organizacija sa tzv. Monopolom fizičke sile i prinude u rukama vladajuće klase ,kako se to donedavno i kod nas isticalo.

Određivanje teorijskog pojma uprave veoma je kompleksna metodološka operacija , jer se mogu

identifikovati najmanje dva osnovna pristupa pri određivanju teorijskog pojma uprave:

1. pravno-politički

2. socio-tehnološki

Da bi se odredio savremeni teorijski pojam uprave , mora se razumeti i moderni teorijski koncept

složenog upravnog sistema , kao instrumenta socijalne regulacije .

U određivanju teorijskog pojma uprave kao organizacije polazilo se od određivanja tzv. organskog

pojma uprave. Organski pojam uprave svodi se na skup džavnih organa koji su određeni zakonom i

kojima je povereno vršenje državne uprave kao jednog oblika državne vlasti.

Polazna osnova pravno-političke koncepcije pri utvrđivanju teorijskog pojma uprave je podela vlasti

koja vezuje upravu za državu i određuje je kao jednu od tzv.pravnih funkcija državne vlasti. Uprava , u

vidu upravne funkcije , se javlja kao jedna posebna funkcija državne vlasti.Izvršna i upravna vlast

predstavljaju čin države koji se konkretizuje vladanjem i vršenjem upravne vlasti u užem smislu.

Podela vlasti je organizaciono načelo na kome počivaju savremeni pravni i poltički sistemi. Modernu

koncepciju o podeli vlasti prvi je formulisao Džon Lok u svom delu „Dve rasprave o vladi“ , a kasnije je

razradio Šarl Monteskje u svom delu „O duhu zakona.Može se govoriti o različitim sistemima podele

vlasti.

U okviru koncepcije o podeli vlasti , kao posebno javlja se i pitanje razgraničavanja izvršne i upravne

vlasti. Tradicionalno se u sistemima podele vlasti podrazumeva da je izvršna vlast (egzekutiva) grana

državne vlasti kojoj je poverena funkcija izvršavanja zakona donetih od strane organa zakonodavne

vlasti ( parlament).Međutim , problem nastaje zbog toga što , logički posmatrano izvršna funkcija

podrazumeva

1. donošenje podzakonskih akata ( uredbe)


2/52

2. donošenje pojedinačnih akata (mogu biti sudski – presude , i upravni – rešenja)

Iz ovoga proizilazi da izvršna funkcija u sebi obuhvata i sudsku i upravnu funkciju.Zato se uvodi

dopunsko merilo razgraničenja koje sudsku i upravnu funkciju razgraničava prema organima koji ih vrše

:

1. sudsku funkciju vrše sudovi2. upravnu funkciju vrše organi uprave

Ono što ostaje nerazgraničeno , jeste razlika između izvršne i upravne funkcije .Prema ovom

tradisionalnom stanovištu nije moguće utvrditi suštinsku razliku između izvršne i upravne funkcije pa se

uzima da razlika i ne potoji ( Hans Kelzen – tvorac čiste teorije prava) .Za razliku od ovog

tradicionalnog stava , danas se posebno ističe da se funkcije upravne i izvršne vlasti ne mogu u

potpunosti izjednačavati , budući da se izvršna vlast danas ne bavi samo izvršavanjem zakona , nego i

formulisanjem politike , tj. donošenjem najvažnijih strategijskih odluka .To znači da izvršna vlast nije

samo funkcija izvršenja zakona već i poseban centar političke moći odlučivanja . Izvršnu i upravnu

funkciju moguće je i sadržinski razgraničiti s obzirom na to da izvršna funkcija sve više podrazumevavođenje politike ( posebno izraženo u ovlašćenju vlade da predlaže parlamentu zakone ) , dok upravna

funkcija obuhvata donošenje upravnih odluka koje imaju za cilj svakodnevno operativno izvršavanje

konkretnih zadataka koji se postavljaju pred državu

*Teorijski pojam državne uprave (G.Jelinek)

Teorijski pojam državne uparve , koji je nastao u Nemačkoj u drugoj polovini 19.veka , polazi od

zatvorene i apstraktne misaone konstrukcije na osnovama legalističkog pozitivizma i normativističke

dogmatike.Ovaj pristup , upravnu delatnost konstruiše kao tzv.funkciju državne uprave koja se svodi na

autoritativno izvršavanje zakona putem donošenja upravnih akata kao pojedinačnih akata vlasti i

vršenjem upravnih radnji kao materijalnih radnji prinude.Tvorac ovog stanovišta je Georg Jelinek.

*Uprava i klasni koncept države i prava (R. Lukić)

Teorijski koncept državne uprave , stavljen u kontekst tzv. Klasne suštine države i prava , naročito

dolazi do izražaja krajem tridesetih , a puni zamah dobija tokom četrdesetih i pedesetih godina

20.veka.Kod nas ovo stanovište su zastupali Raomir Lukić i njegovi sledbenici , koji ističu da je država

organizacija vladajuće klase za zaštitu klasnih interesa putem monopola fizičke sile, dok se vršenje

uprave svodi na prikupljanje poreza , politiku represiju , upravljanje vojskom.

Slobodan Jovanović , pokazao je da se država ne može svesti na organizaciju za primenu fizičke sile i

prinude.

*Teorijski pojam uprave kao javne službe (Leon Digi)

Modeli uprave koji danas preovlađuju u razvijenim zemljama proizilaze iz koncepta socijalne funkcije

države i uprave i njihove uloge u ostvarivanju opšteg interesa i društvene dobrobiti . Koncept socijalne

funkcije polazi od toga da se vršenje upravnih aktivnosti države ne može svesti na isključivo vršenje


3/52

državne vlasti, već na vršenju upravnih aktivnosti , pre svega podrazumeva vršenje javnih službi , kao

aktivnosti kojima se stvaraju i obezbeđuju novi uslovi koji su neophodni građanima za njihov

svakodnevni život i rad i koji dpprinose opštem razvoju i napretku društva kao celine.Tvorac ovog

stanovišta je Leon Digi , koji ističe da u uslovima savremenog materijalnog i kulturnog društvenog

razvoja , državna vlast se transformiše u javnu službu , sa zadatkom da obezbedi uslove koji suneophodni za razvoj i napredak društva u oblasti obrazovanja , socijalne politike , zdravstvene zaštite ,

naučnih istraživanja .

*Uprava kao sistem ljudske saradnje

U teoriji i praksi razvijenih zemalja danas se posebno ističe da je savremeni koncept uprave koja pruža

javne usluge proistekao iz shvatanja države kao organizacije čija je socijalna funkcija vršenje javnih

službi.

2.POZITIVNOPRAVNI POJAM UPRAVE

*Određivanje pojma uprave na osnovu važećih propisa

Pozitivnopravni pojam uprave određuje upravu polazeći od važećih ustavnih i zakonskih propisa.Ovakvo

određivanje ima značaja za praktičnu primenu konkretnih pravnih normi o radu i organizaciji uprave. U

našem pravu pozitivnopravni pojam uprave moguće je konstruisati polazeći od odgovarajućih ustavnih i

zakonskih definicija uprave koje su date u važećim ustavnim dokumentima, kao i u odgovarajućim

zakonima i drugim propisima koji regulišu poslove i organizaciju uprave. Pri određivanju

pozitivnopravnog pojma uprave potrebno je pristupiti tumačenju i izvršiti odgovarajuću analizu važećih

normi iz ove oblasti. I kod pozitivnopravnog pojma uprave moguće je uvrditi pozitivnopravni pojam

uprave u funkcionalnom i pozitivnopravni pojam uprave u organizacionom smislu.

*Pozitivnopravni pojam uprave u funkcionalnom smislu ("poslovi" državne uprave prema Zakonu o

državnoj upravi).

Pozitivnopravni pojam uprave u funkcionalnom smislu podrazumeva utvrđivanje konkretnih poslova koji

su u našem pravu odgovarajućim propisima označeni kao poslovi državne uprave. U ovoj oblasti važeći

ustavni dokumenti i zakonski propisi nisu ujednačeni , tako da postoje razlike u određivanju poslova

državne uprave.Novi Ustav Srbije prepustio je zakonu da odredi sadržinu poslova državne uprave.

Tokom 2005. usvojen je Zakon o državnoj upravi Srbije.U novom zakonu poslovi državne uprave

obuhvataju mnogo širi krug poslova , kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. Novi zakon

uvažava savremene modele uprave koji proizilaze iz koncepta socijalne funkcije države u kojima se i

funkcija uprave modifikuje tako što daleko veći značaj dobija kao servis građana. Uprava postaje

značajan regulator društvenih procesa, a ne instrument vlasti.Jedna od novina je i definisanje poslova

uprave .Prema zakonu o državnoj upravi Srbije , ministarstva , organi uprave u sastavu ministarstva i

posebne organizacije obavljaju poslove:


4/52

1. učestvovanje u oblikovanju politike Vlade – pripremaju nacrte zakona , druge propise, opšte akte

Vlade, predlažu Vladi strategiju razvoja

2. praćenje stanja – prate stanje iz svoje oblasti , proučavaju posledice utvrđenog stanja

3. izvršavanje zakona , drugih propisa i opštih akata – donose propise , vode evidenciju izdaju javne

isprave i preduzimaju upravne radnje4. inspekcijski nadzor – ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i

postupanje fizičkih i pravnih lica

5. staranje o javnim službama – staraju se da se rad javnih službi odvija po propisima

6. razvojni poslovi – podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svog delokruga prema politici Vlade

7. ostali stručni poslovi – prikupljaju i proučavaju podatke u oblasti iz svog delokruga, sačinjavaju

analize , izveštaje , informacije i druge materijale

*Pozitivnopravni pojam uprave u organizacionom smislu ("organi" državne uprave)

Pozitivnopravni pojam uprave u oganizacionom smislu podrazumeva utvrđivanje tzv. nomenklature, tj.Konkretnik vrsta i oblika pravnih organa koji su odgovarajućim propisima označeni kao vršioci poslova

državne uprave.Prema važećim propisima mogu se uglavnom razlikovati sledeće vrste i odlasti vršilaca

državne uprave :

1. ministarstva- osnovni vržioci državne uprave

2. organi uprave-najčešće u sastavu ministarstava

3. posebne upravne organizacije-sa različitim nazivima i obrazovane radi vršenja strućnih poslova iz

delokruga ministarstva

4. nedržani subjekti kojima su poverena upravna javna ovlašćenja

Prema zakonu o državnoj upravi Srbije ( 2005 ) i zakonu o ministarstvima ( 2008 ) poslove dršavne

uprave obavljaju ministarstva, s tim što se ta obavljanje određenih upravnih poslova za koje je

potrebno posebno organizovanje i samostalnost u radu mogu obrazovati organi uprave u sastavu

ministarstva, dok se za obavljanje pretežno stručnih poslova mogu obrazovati posebne organizacije bilo

kao samostalne bilo u sastavu ministarstva. Takođe se mogu organizovati i upravni okruzi.

Posebnim zakonima kao nedržavni subjekti sa javnim ušravnim olašćenjima prema Zakonu o javnim

agencijama, javljaju se javne agencije, a prema Zakonu o javnim službana i javne ustanove.

* Pozitivnopravni pojam uprave prema ustavnim i zakonskim odredbama u Srbiji

U funkcionalnom smislu pozitivnopravni pojam uprave u našem pravu obuhvata tzv. poslove državne

uprave tj. vršenje političkih, stručnih i razvojnih poslova, kao upravnih poslova u vezi sa izvršavanjem

zakona. U organizacionom smislu, pozitivnopravni pojam uprave u našem pravu obuhvata tzv. vršioce

državne uprave,tj. ministarstva i organe uprave u sastavu ministarstva s tim što se mogu osnivati i

posebne upravne organizacije za obavljanje strućnih poslova u vezi sa vršenjem poslova državne

uprave.Vršenje pojedinih upravnih ovlašćenja može se poveriti i nedržavnim subjektima.


5/52

3.PRAVNO-POLITIČKE KONCEPCIJE ODREĐIVANJU TEORIJSKOG POJMA UPRAVE

* Uprava kao pravna funkcija državne vlasti

Upravno pravo je deo jedne šire celine.Ono predstavlja poseban pravni podsistem, tj. posebnu granu

prava , koja zajedno sa ostalim granama prava čini pravni sistem jedne zemlje. Pravna grana nijeobičan skup pravnih normi , već sistematizovana celina sastavljena od takođe sređenih nižih sistemskih

celina .S obzirom na to da je upravno pravo deo opšteg pravnog sistema jedne zemlje , vertikalno

posmatrano , opšti pravni i drugi principi , institucije i pojmovi koji važe za pravni sistem kao celinu,

važe i za upravno pravo kao deo tog sistema.S druge strane osim upravnog prava postoje i druge grane

prava , pa horizontalno posmatrano , upravno pravo uspostavlja odgovarajuće relacije u odnosu na

druge grane tog sistema.

* Uprava i podela vlasti

Podela vlasti je organizaciono načelo na kome počivaju savremeni pravni i poltički sistemi. Modernukoncepciju o podeli vlasti prvi je formulisao Džon Lok u svom delu „Dve rasprave o vladi“ , a kasnije je

razradio Šarl Monteskje u svom delu „O duhu zakona“.U pravnoj i političkoj teoriji razlikuje se više

modaliteta organizacije vlasti i državnih funkcija koji polazi od principa podele vlasti.Razlikuje se

dualističko , trijalističko i kvadrijalističko shvatanje o broju i sadržini državnih funkcija .

* Uprava u parlamentarnom i predsedničkom sistemu

Može se govoriti o različitim sistemima podele vlasti , posebno o parlamentarnom i predsedničkom. Pod

parlamentarnim sistemom se podrazumeva onaj sistem u kojem vlasti sarađuju i uzajamno zavise jedna

od druge, a ključni element odnosa izvršne i zakonodavne valsti je ministraska odgovornost.Sa druge

strane predsednički sistem se određuje kao sistem koji , obezbeđujući maksimalnu nezavisnost vlasti ,

ostvaruje njihovu najpotpuniju podelu.Karakteristika predsedničkog sistema je nepostojanje vlade , jer

je predsednik ujedno i šef države i šef vlade.

* Uprava i izvršna vlast


vlasti. Tradicionalno se u sistemima podele vlasti podrazumeva da je izvršna vlast (egzekutiva) grana

državne vlasti kojoj je poverena funkcija izvršavanja zakona donetih od strane organa zakonodavne

vlasti ( parlament).Međutim , problem nastaje zbog toga što , logički posmatrano izvršna funkcija

podrazumeva :

1. donošenje podzakonskih akata ( uredbe)

2. donošenje pojedinačnih akata (mogu biti sudski – presude , i upravni – rešenja)

Iz ovoga proizilazi da izvršna funkcija u sebi obuhvata i sudsku i upravnu funkciju.Zato se uvodi

dopunsko merilo razgraničenja koje sudsku i upravnu funkciju razgraničava prema organima koji ih vrše

:


6/52

1. sudsku funkciju vrše sudovi

2. upravnu funkciju vrše organi uprave

Ono što ostaje nerazgraničeno , jeste razlika između izvršne i upravne funkcije .Prema ovom

tradicionalnom stanovištu nije moguće utvrditi suštinsku razliku između izvršne i upravne funkcije pa se

uzima da razlika i ne potoji ( Hans Kelzen – tvorac čiste teorije prava) .Za razliku od ovogtradicionalnog stava , danas se posebno ističe da se funkcije upravne i izvršne vlasti ne mogu u




funkciju moguće je i sadržinski razgraničiti s obzirom na to da izvršna funkcija sve više podrazumeva

vođenje politike ( posebno izraženo u ovlašćenju vlade da predlaže parlamentu zakone ) , dok upravna


konkretnih zadataka koji se postavljaju pred državu.

*Pravna država, legalitet i legitimitet upravnog delovanja

Koncept pravne države i princip vladavine prava velike su tekovine Evropske i svetske civilizacije.U

odnosu na upravu poseban značaj pravne države je u tome što obezbeđuje legalitet (zakonitost)

upravnih odluka.Bez pravne države nezamisliv je svaki savremeni upravni sistem.

Kao tvorevina 19.veka , koncept pravne države podrazumeva normativistički model uređenja društvenih

odnosa , prema kojiem se pravnim normama , oličenim u zakonima ili drugim opštim podzakonskim

aktima ( npr. uredbama , naredbama i pravilnicima ) , propisuju pravila društvenog ponašanja.Na

osnovu pojedinačne propisane norme oličene u pojedinačnim pravnim aktima ( npr. presudama sudova i

rešenjima organa uprave ) koje neposredno utiču na ponašanje ljudi .

Koncept pravne države u svom izvronom vidu , koji podrazumeva neki postupak vlasti opravdan samim

tim što je legalan , tj. u skladu s nekim propisom , danas ne bi mogao biti ostavren bez velike opsanosti

po opšte demokratske tekovine.Ostvarivanje koncepta pravne države danas ne može predstavljati cilj ,

već samo nužnu pretpostavku za vladavinu prava , ostavrivanje ustavnosti i zakonitosti , pravde i

pravičnosti.

Savremene koncepcije polaze od toga da je u vršenju vlasti države , osim legaliteta , neophodan i

legitimitet , tj . opravdanost njenog delovanja u svakom konkretnom slučaju .Prema tome , neki

postupak ( npr. donošenje zakona ) , ne postaje legitiman samim tim što ga je sprovela država ili neki

njen organ , već se opravdanost svakog konkretnog postupka ili akta mora ceniti i na osnovu

opravdanosti njegove sadržine.

* Upravna delatnost i upravna vlast

Upravna delatnost obuhvata one aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoju socijalnu funkciju, tj. kojima

uprava ostvaruje svoju ulogu u određenim društvenim i pravnim sistemima.U odnosu na upravu i

delatnost uprave ne postaje legitimna ( opravdana ) samim tim što je uprava vrši na legalan način.Iz tih


7/52

razloga , danas se smatra da koncept legaliteta upravne vlasti mora ustupiti mesto konceptu

legitimiteta ( opravdanosti) upravnog delovanja. Legitimnost vlasti ne može se više tražiti u njenom

nastanku , već u njenom delanju. Uprava postaje pokretač društvenih tokova u okviru kojih zauzima

značajno mesto.

4.UPRAVA I PODELA VLASTI

* Pravno-političke koncepcije o pojmu uprave






*Uprava kao pravna funkcija državne vlastiUpravno pravo je deo jedne šire celine.Ono predstavlja poseban pravni podsistem, tj. posebnu granu

prava , koja zajedno sa ostalim granama prava čini pravni sistem jedne zemlje. Pravna grana nije

običan skup pravnih normi , već sistematizovana celina sastavljena od takođe sređenih nižih sistemskih

celina .S obzirom na to da je upravno pravo deo opšteg pravnog sistema jedne zemlje , vertikalno

posmatrano , opšti pravni i drugi principi , institucije i pojmovi koji važe za pravni sistem kao celinu,

važe i za upravno pravo kao deo tog sistema.S druge strane osim upravnog prava postoje i druge grane

prava , pa horizontalno posmatrano , upravno pravo uspostavlja odgovarajuće relacije u odnosu na

druge grane tog sistema.

* Razlika između upravne i izvršne vlasti

Prema tradicionalnom stanovištu nije moguće utvrditi suštinsku razliku između izvršne i upravne

funkcije pa se uzima da razlika i ne potoji ( Hans Kelzen – tvorac čiste teorije prava) .Za razliku od

ovog tradicionalnog stava , danas se posebno ističe da se funkcije upravne i izvršne vlasti ne mogu u


formulisanjem politike , tj. donošenjem najvažnijih strategijskih odluka . To znači da izvršna vlast nije



vođenje politike ( posebno izraženo u ovlašćenju vlade da predlaže parlamentu zakone ) , dok upravna


konkretnih zadataka koji se postavljaju pred državu.


Može se govoriti o različitim sistemima podele vlasti , posebno o parlamentarnom i predsedničkom.Pod



8/52



ostvaruje njihovu najpotpuniju podelu.Karakteristika predsedničkog sistema je nepostojanje vlade , jer

je predsednik ujedno i šef države i šef vlade.








značajno mesto.

5.UPRAVA I IZVRŠNA VLAST

* Pravno-političke koncepcije o pojmu uprave






*Uprava kao "izvršna" funkcija državne vlasti

Polazna osnova pravno-političke koncepcije pri utvrđivanju teorijskog pojma uprave je podela vlasti

koja vezuje upravu za državu i određuje je kao jednu od tzv. pravnih funkcija državne vlasti. Uprava ,

u vidu upravne funkcije , se javlja kao jedna posebna funkcija državne vlasti. Izvršna i upravna vlast

predstavljaju čin države koji se konkretizuje vladanjem i vršenjem upravne vlasti u užem smislu.

Upravna funkcija obuhvata donošenje upravnih odluka koje imaju za cilj svakodnevno operativno

izvršavanje konkretnih zadataka koji se postavljaju pred državu.

* Razlika između upravne i izvršne vlasti


vlasti. Ono što ostaje nerazgraničeno , jeste razlika između izvršne i upravne funkcije . Prema ovom

tradisionalnom stanovištu nije moguće utvrditi suštinsku razliku između izvršne i upravne funkcije pa se

uzima da razlika i ne potoji ( Hans Kelzen – tvorac čiste teorije prava) .Za razliku od ovog

tradicionalnog stava , danas se posebno ističe da se funkcije upravne i izvršne vlasti ne mogu u


9/52





vođenje politike ( posebno izraženo u ovlašćenju vlade da predlaže parlamentu zakone ) , dok upravnafunkcija obuhvata donošenje upravnih odluka koje imaju za cilj svakodnevno operativno izvršavanje

konkretnih zadataka koji se postavljaju pred državu


Može se govoriti o različitim sistemima podele vlasti , posebno o parlamentarnom i predsedničkom. Pod




ostvaruje njihovu najpotpuniju podelu.Karakteristika predsedničkog sistema je nepostojanje vlade , jerje predsednik ujedno i šef države i šef vlade








značajno mesto.

6.PRAVNA DRŽAVA , LEGALITET I LEGITIMITET UPRAVNOG DELOVANJA

* Koncept pravne države kao nužna pretpostavka za vladavinu prava

Koncept pravne države i princip vladavine prava velike su tekovine Evropske i svetske civilizacije.U

odnosu na upravu poseban značaj pravne države je u tome što obezbeđuje legalitet (zakonitost)

upravnih odluka.Bez pravne države nezamisliv je svaki savremeni upravni sistem. Kao tvorevina 19.veka

, koncept pravne države podrazumeva normativistički model uređenja društvenih odnosa , prema

kojiem se pravnim normama , oličenim u zakonima ili drugim opštim podzakonskim aktima ( npr.

uredbama , naredbama i pravilnicima ) , propisuju pravila društvenog ponašanja.Na osnovu pojedinačne

propisane norme oličene u pojedinačnim pravnim aktima ( npr. presudama sudova i rešenjima organa

uprave ) koje neposredno utiču na ponašanje ljudi .


10/52

* Princip vladavine prava

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima,ustavnim jemstvima ljudskih i

manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

* Legalitet upravnih odluka

Koncept pravne države u svom izvronom vidu , koji podrazumeva neki postupak vlasti opravdan samim

tim što je legalan , tj. u skladu s nekim propisom , danas ne bi mogao biti ostavren bez velike opsanosti

po opšte demokratske tekovine.Ostvarivanje koncepta pravne države danas ne može predstavljati cilj ,

već samo nužnu pretpostavku za vladavinu prava , ostavrivanje ustavnosti i zakonitosti , pravde i

pravičnosti.

*Legitimitet (opravdanost) upravnog delovanja

Delatnost uprave ne postaje legitimna ( opravdana ) samim tim što je uprava vrši na legalan način.Iz tih



nastanku , već u njenom delanju.Uprava postaje pokretač društvenih tokova u okviru kojih zauzima

značajno mesto

*Savremeni odnos između legaliteta i legitimiteta upravnog delovanja

Savremene koncepcije polaze od toga da je u vršenju vlasti države , osim legaliteta , neophodan i

legitimitet , tj . opravdanost njenog delovanja u svakom konkretnom slučaju .Prema tome , neki

postupak ( npr. donošenje zakona ) , ne postaje legitiman samim tim što ga je sprovela država ili neki

njen organ , već se opravdanost svakog konkretnog postupka ili akta mora ceniti i na osnovu

opravdanosti njegove sadržine.

7.SOCIO-TEHNOLOŠKE KONCEPCIJE O POJMU UPRAVE

* Upravna delatnost i organizovani ljudski rad


uprava ostvaruje svoju ulogu u određenim društvenim i pravnim sistemima Upravna delatnost nije

delatnost kojom se isključivo bavi država (vlast) , već je ona svojstvena svakom obliku organizovanog

rada.Upravne aktivnosti koje obavlja država , podležu istim principima jedne posebne tehnologije

radnog procesa koja se označava kao upravljanje. Širenje uloge države u društvu i umnožavanje

aktivnosti uprave u velikoj meri su uticali na shvatanja o upravi kao delatnosti kojom država ostvaruje


11/52

društvene ciljeve , vršeći kako autoritativne, tako i neautoritativne aktivnosti , bilo da su one

regulisane posebnim pravnim režimom ili ne.

* Upravna (pravna) pragmatika (kamaralisti)

Istorijski posmatrano , socio-političke teorije vode poreko od tzv. Pravne pragmatike , kao skupa

brojnih upravnih tehnika , iskustva i metoda pragmatskog i aplikativnog karaktera.

Kameralisti, rani srednjevekovni predstavnici pravca upravne tehnike , koristili su i razvijali tehnike i

metode tzv. čistog upravnog iskustva u vođenju državnih odnosno policijskih poslova.U kasnom

srednjem veku, izraz policija imao je šire značenje nego danas i označavao je upravu u celini.

Kameralisti verno i bez kritike beleže sve poslove koje kao kraljevski ili carski činovnici obavljaju i na

osnovu uopštavanja tih iskustava stvaraju čitave sisteme sa preskripcijom za dobro upravljanje.

* Koncepcije o naučnoj organizaciji rada

Nove koncepcije , tehnike i metode upravljanja javljaju se početkom i sredinom 20.veka kao odgovori

na probleme upravljanja vezane za kompleksne industrijske i ekonomske sisteme.U velikim i složenim

tehnološkim sistemima svaka radna operacija ima svoj tehnički optimum, tj. jednu teorijsku odredivu

tačku u kojoj je odnos između uloženih sredstava , vremena , rada i drugih faktora sa jedne strane , i

najvećeg efekta , tj. rezultata sa druge strane najpovoljniji.Na tim osnovima nastale su koncepcije o

tzv. Naučnoj organizaciji rada koje problematiku upravljanja vide prevashodno kao pitanja

menadžmenta , odnosno selekcije optimalnih tehnika i metoda organizovanja. Prvobitne koncepcije

bile su izložene argumentovanoj kritici kao suviše apstraktne i nedovoljno realne.Psihološka kritika

naučne organizacije rada ističe da se kod upravljanja organizacijom mora uzeti u obzir i psihološka

realnost , tj. motivi, reagovanja i ponašanja pojedinaca koji u radnom procesu ostvaruju tzv. društvene

uloge i stupaju u međuljudske odnose . Sociološka kritika ističe da se mora uzeti u obzir i socijalna

realnost , tj. uticaj , ograničenja i stimulacije koji deluju na organizaciju i dolaze iz njenog društvenog

okruženja.

* Funkcije upravljanja (PODSCORB)

Socio-tehnološke koncepcije određuju teorijski pojam uprave kao kontinuiranu delatnost koja obuhvata

posebne funkcije – planiranje , usmeravanje , ocenjivanje i ponovo usmeravanje. Posebna lista

upravnih poslova koji su tipični za svaki oblik upravljanja , bilo bi da s obavlja u okviru privredne

korporacije ili u okviru države.Ta lista aktivnosti , poznata kao PODSCORB je : planiranje ,

organizovanje, selekcija kadrova , usmeravanje , koordinacija , izveštavanje i finansiranje. U okviru

države upravne aktivnosti se ne mogu više posmatrati isključivo kao jedna funkcija vršenja državne


12/52

vlasti, već kao kompleks aktivnosti koje služe ostvarivanju postavljenog cilja.

* Redefinisanje savremene upravne funkcije države

Teorija i praksa upravljanja u organizacijama uopšte , a u okviru uprave posebno , u poslednjih

dvadesetak godina dobijaju posebnu dinamiku zbog novog razvoja standarda upravne efikasnosti itehnologije upravljanja .Kompleksne tehnike i metode upravljanja danas su naročito razvijene , pošto

su svoju prvobitnu pragmatsku orijentaciju oplemenile ne samo elementima psiholoških i socioloških

istraživanja , već i metodologijom opšte teorije sistema , s jedne i najsavremenijom informatičkom

tehnologijom sa druge strane.

Savremene socio-tehnološke koncepcije u određivanju teorijskog pojma uprave polaze , dakle od

stanovišta da se upravne aktivnosti u okviru države ne mogu svesti samo na jednu od funkcija državne

vlasti , već da se one moraju posmatrati sa stanovišta vršenja brojnih i složenih funkcija upravljanja.

8.UPRAVA KAO SISTEM ZA SOCIJALNU REGULACIJU

* Savremeni teorijski pojam uprave

Nastojanja u određivanju modernog teorijskog pojam uprave okrenula najnovijim metodološkim i

naučnoistraživačkim dostignućima oličenim u opštoj teoriji sistema.stvorene su teorijske i metodološke

pretpostavke na osnovu kojih je moguće odrediti jedan savremeni (moderan) teorijski pojam uprave ,

polazeći od premise da je uprava složeni upravni sistem za socijalnu ( društvenu) regulaciju.Savremeni

teorijski pojam uprave polazi od uprave kao složenog upravnog sistema ljudske saradnje za socijalnu

regulaciju.uprava predstavlja jedan složen i dinamički sistem , tj. upravni sistem.Izraz sistem u

najopštijem smislu može se definisati kao celina sastavljena iz delova , i kao celina koja se razlikuje od

svoje okoline .

* Uprava kao sistem ljudske saradnje za socijalnu regulaciju

Socijalna regulacija koju sprovodi uprava i sama sada postaje osnovni društveni proces i čini bitnu

pretpostavku ekonomske efikasnosti , kulturnog razvoja i opšteg društvenog napretka u uslovima

razvijenog industrijskog i urbanizovanog društva.U 20.veku javljaju se prve kompleksne analize uprave

u savremenom industrijskom društvu , gde se kao središnje pitanje postavlja odnos uprave i političke

vlasti.Tako nastaje ciljno-racionalni koncept moderne upravne organizacije, gde uprava ima dvostruku

ulogu , sa jedne strane se može posmatrati kao instrument za vršenje političke vlasti , a sa druge kao

organizacija za vršenje javnih službi.Upravnu delatnost mogu obavljati samo profesionalni i

depolitizovani upravni službenici.


13/52

* Sistemski pristup i opšta teorija sistema

Moderni teorijski pojam uprave kao sistem za socijalnu regulaciju polazi od rezultata do kojih je došla

opšta teorija sistema , od tzv. sistemskog pristupa u određivanju složenih prirodnih i posebno

društvenih pojava..Sistemski pristup polazi od toga da celina nastaje kao interakcija delova celinemeđu sobom i da celina ima vrednost koja je višeg reda u odnosu na vrednost zbira njenih delova.

Celina ima karakter sistema u kojem postoji međusobno dejstvo njegovih delova i koji je izložen

uticajima svog okruženja.Sistem je u stalnoj dinamičkoj interakciji sa svojim okruženjem kako bi se

prilagodio i osigurao svoj opstanak.Sistemski pristup je odlučujuća teorijska petostavka za savremeno

proučavanje kompleksnih socijalnih sistema , posebno uprave , jer su karakteristike komplesnih sistema

drugačije od onih koje važe za jednostavne celine.

* Kibernetska modelistika

Prekretnica u metodologiji proučavanja uprave nastupa sredinom 20.veka pojavom kibernetske

modelistike zasnovane na egzaktnim matematičkim modelima upravljanja i organizovanja složenih

regulacionih procesa primenom informatičke tehnologije.

Kibernetska modalistika prilazi upravi prvenstveno sa aspekta uloge informacija u procesu ostvarivanja

upravnih aktivnosti , postavljajući tako funkciju upravljanja u kontekst regulacije sistema.Kibernetski

model polazi od toga da se svaki sistem sastoji od dva podsistema:

1. onog koji upravlja (upravljački sistem )

2. onog kojim se upravlja

Informacije čine supstrat upravljanja i mogu biti :

1. direktne –koje teku od upravljačkog podsistema ka sistemu kojim se upravlja

2. povratne –koje teku od podsistema kojim se upravlja ka upravljačkom podsistemu.

Za određivanje teorijskog pojma uprave sa stanovišta kibernetske modalistike, posebno je značajan

tzv. kibernetski model uprave ,koji je sačinio francuski stručnjak Lisejn Mel.Uprava je fenomen koji se

javlja kod složenih sistema u okviru ljudske zajednice.

U okviru kibernetskog modela, mogu se razlikovati sledeći nivoi aktivnosti sistema :

1. nivo regulatorskih aktivnosti –legislativna funkcija , nivo stvaranja prava , kao aktivnost normiranja

pravila ponašanja :

• nivo selektorskih aktivnosti –egzekutivna funkcija , nivo staranja o primeni prava

• nivo transduktorskih aktivnosti – nivo upravne funkcije , nivo neposrednog izvršenja zakona

2. nivo efektorskih aktivnosti – faktičko ostvarivanje zakona

3. nivo kontrolnih (feed-back) aktivnosti – nivo sudske funkcije

Poseban doprinos kibernetske modalistike u određivanju teorijskog pojma uprave ogleda se u

sadržinskom određivanju upravnih aktivnosti kao aktivnosti „transduktorskog karaktera“ kojima se opšti

ciljevi sistema sprovode u neposredno izvršenje..


14/52

* Socijalna regulacija

Pod sistemom ljudske saradnje podrazumevaju se razni oblici ponašanja ljudi radi uspostaljanja

njihovih međusobnih odnosa u procesu rada sa ciljem ostavrivanja nekog efekta. Koncept socijalneregulacije proizilazi iz okolnosti da ljudi u društvu ostavruju svoje interese kako u odnosima međusobne

saradnje , tako i u međusobnim sukobima. Koncept socijalne regulacije polazi od stanovišta da upravni

sistem kao sistem ljudske saradnje , ima za cilj neutralisanje kontigentnosti , tj. negativnih efekata

neizvesnosti koji proizilazi iz mogućeg nelegitimnog ponašanja drugih ljudi u društvenoj interakciji.

* Socijalna funkcija uprave

Uprava ostvaruje svoju socijalnu funkciju kao regulator društvenih procesa.Može se reći da je osnovna

socijalna funkcija uprave da svojim aktivnostima ostvari opšte blagostanje društva.

*Uprava i "neutralisanje kontingentnosti"

Koncept uprave kao sistema ljudske saradnje ima za cilj neutralisanje negativnih efekata neizvesnosti (

kontigentnosti ) koja proizilaze iz mogućeg nelegitimnog ponašanja ljudi.

9.FUNKCIONALNI POJAM UPRAVE

* Određiva¬nje pojma uprave prema sadržini delatnosti - funkcionalni pojam uprave u materijalnom

smislu

U teorijskom određivanju funkcionalnog pojma uprave u materijalnom smislu potrebno je odrediti

aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove polazeći od sadržinskih , odnosno

unutrašnjih karakteristika ove upravne delatnosti.U tom smislu , potrebno je razlikovati aktivnosti

kojima upravaa ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove od aktivnosti kojima ona ostvaruje ostale

zadatke i poslove.aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove prvo su se

manifestovale kao jedan poseban oblik vršenja vlasti.vršenje upravnih aktivnosti predstavljalo je

vršenje autoritativnih aktivnosti , što je značilo vršenje jednog oblika državne vlasti.Međutim , javljaju

se dva različita gledanja na sadržinu državnih upravnih aktivnosti:

1. upravne aktivnosti koje obavlja država odnose se samo na jedan poseban oblik vršenja vlasti (tzv.

upravna funkcja- kao vlast)

2. obuhvataju i druge aktivnosti uprave koje ne znače vršenje vlasti ( tzv. upravna delatnost – kao

javna služba)

* Upravna funkcija – uprava kao vlast


15/52

Koncepcije o upravnoj funkciji kao pravno regulisanom vršenju upravne vlasti javlja se nastankom

pravne države.Upravna funkcija razlikuje se od drugih oblika vlasti po načinu njenog vršenja.Glavni

zadaci države u apsolutističkoj monarhiji i policijskoj državi tog vremena ostvarivani su izdavanjem

zapovesti .Odnosi države i građana imali su karakter odnosa neravnopravnih subjekata u kojima je : 1. država istupala kao nosilac vlasti , kao subjekt koji je nadređen

2. građani su bili subjekt koji je potčinjen državi

aktivnosti uprave javljaju se kao autoritativne aktivnosti izricanja zapovesti i ograničenja , odnosno

primene prinude.

U okviru opšteg pravnog režima vršenja državne vlasti izdvajaju se posebni pravni režimi, među kojima

se posebno izdvaja pravni režim upravne vlastiU određivanju posebnog pravnog režima vršenja upravne

vlasti polazi se od specifičnih pravnih karakteristika aktivnosti koje čine sadržinu upravne funkcije.

Određivanje funkcionlanog pojma uprave u materijalnom smislu kao upravne funkcije , tj. kao pravom

regulisanog vršenja upravne vlasti , karakteristično je za kontinentalne države u Evropi krajem prošlog ipočetkom ovog veka

* Upravna delatnost – uprava kao javna služba

U drugoj polovini 19.veka proširena uloga države u društvu i povećanje njene aktivnosti , teorijska

shvatanja prema kojima se aktivnost države svodi na vršenje vlasti nisu više odgovarala realnim ćivotni

uslovima.Javljaju se novi oblici aktivnosti države.U teorijskom smislu dolazi se do saznanja da treba

proširiti pojam upravne funkcije elementima koji nisu autoritativnog karaktera .

Budući da su zakonodavstvo i sudstvo kao f-je vlasti bile već određene nove aktivnosti koje je počela da

obavlja država u okviru privrede , zdravstva , saobraćaja i prosvete , svrstavane su u pravne okvire

vršenja upravne f-je.

Sadržina teorijskog pojma upravna f-ja sve se manje određuje isključivo kao f-ja vlasti, a sve više kao

delatnost koja obuhvata ukupnost aktivnosti uprave kojima ona neposredno izvršava svoje svakodnevne

zadatke i poslove.uprava se počinje posmatrati kao jedna od brojnih delatnosti države , a ne samo kao

jedna od tri „pravne“ f-je države .Uporedo sa tim i termin upravna f-ja koji je služio za označavanje

pravnog režima i načina vršenja upravne vlasti , sve se više zamenjuje izrazom upravna delatnost .I

teorijski pijam uprave u materijalnom smislu ne određuje se više kao „upravna f-ja“ već kao „upravna

delatnost“ , tj. kao upravna delatnost , ukupnost svih aktivnosti kojima država neposredno ostvaruje

svoje socijalne ciljeve.

Širenje uloge države u društvu i umnožavanje aktivnosti uprave u velikojmeri su uticali na shvatanja o

upravi kao delatnosti kojom država ostvaruje društvene ciljeve , vršeći kako autoritativne, tako i

neautoritativne aktivnosti , bilo da su one regulisane posebnim pravnim režimom ili ne.Ovakvo

stanovište je zastupano u Nemačkoj. Promena u teorijskoj koncepciji u ulozi države u društvu posebno

je uočljiva unutar uprave , čija delatnost sada obuhvata skup različitih aktivnosti u okviru kojih se


16/52

prožimaju elementi kako autoritativnog tako i neautoritativnog karaktera.

Funkcionalni pojam uprave se teorijski određuje kao delatnsot kojom uprava ostavruje svoje

svakodnevne zadatke i poslove.Funkcionalni pojam uprave ne može se svesti na autoritativnu f-ju

izvršavanja zakona , već se mora odrediti kao delatnost obavljanja svakodnevnih zadataka i poslova

uprave sa ciljem povećavanja opšteg blagostanja društva.Za teorijsko određivanje funkcionalnog pojamuprave kao upravne delatnosti karakteristično je , napuštanje strogog legalističkog stanovišta prema

kojem upravne aktivnosti moraju biti podvrgnute posebnom pravnom režimu administrativnog prava.

Za određivanje teorijskog pojma uprave od posebnog značaja je i teorija javnih službi koja je nastala u

Francuskoj , krajem 19. i početkom 20. veka .Najveći doprinos stvaranju ove teorije dao je Leon Digi ,

koji smatra da se osnovni zadatak države u novim uslovima promenio i da umesto vršenja javne vlasti ,

država ima zadatak da vrši javne službe.digijeva koncepcija javnih službi poslužila je kao osnov za

proširivanje teorijskog pojma uprave u materijalnom smislu.Pod uticajem teorije javnih službi ,

teorijski koncept upravne f-je , ustupa mesto konceptu upravne delatnosti kao vršenju javnih službi.

* Određivanje uprave prema vršiocu, postupku, formi akta i obliku kontrole - funkcionalni pojam uprave

u formalnom smislu

Funkcionalni pojam uprave u formalnom smislu utvrđuje se na osnovu spoljašnjih odnosno formalnih

obeležja uprave .Formalni pojam uprave se utvrđuje prema elementima koji su propisani zakonom

Određivanje formalnog pojma uprave podrazumeva obradu i analizu važećih pravnih normi i njihovo

tumačenje u smislu iznalaženja onih merila na osnovu kojih se uprava razlikuje od drugih pravnih

instituta.

*Normativistička škola (H. Kelzen) i formalna obeležja upravne delatnosti

Shvatanje prema kojem se državne funkcije mogu odrediti isključivo prema njihovim formalnim

obeležjima zastupali su predstavnici normativističke škole na čelu sa Hansom Kelzenom.

Formalna obeležja obuhvataju neke specifičnosti:

1. organi uprave su organizovani kao inokosni organi

2. upravni postupak je u osnovi neformalnog karaktera

3. upravni akti koji se donose kao rezultat preduzetih upravnih akcija odlikuju se slobodnom formom

4. kontrolu organa koji vrše upravu mogu obavljati samo organi u okviru upravnog sistema

Negativni kriterijum određivanja uprave , je da se upravnim aktivnostima smatraju sve one aktivnosti

koje nisu ni zakonodavstvo ni sudstvo.Kod određivanja pojma uprave na osnovu formalnih elemenata

dovodi do određenih poteškoća , tako da se ona danas napuštaju sa ciljem da se formalni element

svede na tzv. organski element prema kojem se pojam uprave određuje kao ukupnost aktivnosti onih

državnih organa koji su propisima označeni kao organi uprave.


17/52

* Razlika između funkcionalnog i organizacionog pojma uprave

Razlikovanje uprave u smislu delatnosti od uprave u smislu organizacije ima za posledicu razlikovanje

tzv. funkcionalnog pojma uprave od tzv. organizacionog pojma uprave.Sa funkcionalnog stanovišta ,

uprava se određuje kao posebna delatnost , tj. kao racionalna (svrsihodna i svesna ) aktivnost ljudikada individualne i zajedničke potrebe treba zadovoljiti organizovanim radom većeg broja ljudi.

Organizovan rad je onaj rad koji se obavlja na bazi podele rada i ponovne koordinacije pojedinačnih

napora svih učesnika u radnom procesu radi postizanja određenog cilja ( efekta). Određivanje

funkcionalnog pojma uprave kao posebne delatnosti koju obavlja uprava svodi se na određivanje

sadržine i karakteristika onih aktivnosti uprave koje se označavaju kao uprava , u smislu upravne

delatnosti.Sa organizacionog stanovišta uprava se određuje kao posebna organizacija , tj. kao složena

upravna organizacija sastavljena od brojnih i raznovrsnih organa i organizacionih oblika koji

uspostavljaju međusobnu komunikaciju na osnovu unapred utvrđenih pravila i propisa.Uprava kao

organizacioni sistem , može obuhvatiti i organizacione celine u okviru drugih državnih organizacionihsistema.Teorijski odrediti funkcionalni pojam uprave znači teorijski definisati osnovne aktivnosti

kojima uprava (kao organizacija) ostavruje svoje zadatke i poslove , odnosno putem kojih uprava

realizuje svoju socijalnu funkciju u društvu.Upravne aktivnosti mogu se razlikovati prema :

1. materijalnim , tj. unutršnjim , sadržinskim obeležjima i tako odrediti tzv. materijalni pojam uprave

2. formalnim , tj. spoljašnjim obeležjima i tako odrediti tzv. formalni pojam uprave

10. UPRAVA KAO VLAST I UPRAVA KAO JAVNA SLUŽBA

Koncepcije o upravnoj funkciji kao pravno regulisanom vršenju upravne vlasti javlja se nastankom

pravne države.Upravna funkcija razlikuje se od drugih oblika vlasti po načinu njenog vršenja.Glavni

zadaci države u apsolutističkoj monarhiji i policijskoj državi tog vremena ostvarivani su izdavanjem

zapovesti .Odnosi države i građana imali su karakter odnosa neravnopravnih subjekata u kojima je :

1. država istupala kao nosilac vlasti , kao subjekt koji je nadređen

2. građani su bili subjekt koji je potčinjen državi

aktivnosti uprave javljaju se kao autoritativne aktivnosti izricanja zapovesti i ograničenja , odnosno

primene prinude.

U okviru opšteg pravnog režima vršenja državne vlasti izdvajaju se posebni pravni režimi, među kojima

se posebno izdvaja pravni režim upravne vlasti.U određivanju posebnog pravnog režima vršenja upravne

vlasti polazi se od specifičnih pravnih karakteristika aktivnosti koje čine sadržinu upravne funkcije.

Određivanje funkcionlanog pojma uprave u materijalnom smislu kao upravne funkcije , tj. kao pravom

regulisanog vršenja upravne vlasti , karakteristično je za kontinentalne države u Evropi krajem prošlog i

početkom ovog veka.

U drugoj polovini 19.veka proširena je uloga države u društvu i povećanje njene aktivnosti, teorijska


18/52

shvatanja prema kojima se aktivnost države svodi na vršenje vlasti nisu više odgovarala realnim ćivotni

uslovima.Javljaju se novi oblici aktivnosti države.U teorijskom smislu dolazi se do saznanja da treba

proširiti pojam upravne funkcije elementima koji nisu autoritativnog karaktera .

Budući da su zakonodavstvo i sudstvo kao f-je vlasti bile već određene nove aktivnosti koje je počela da

obavlja država u okviru privrede , zdravstva , saobraćaja i prosvete , svrstavane su u pravne okvire vršenja upravne f-je.

Sadržina teorijskog pojma upravna f-ja sve se manje određuje isključivo kao f-ja vlasti, a sve više kao

delatnost koja obuhvata ukupnost aktivnosti uprave kojima ona neposredno izvršava svoje svakodnevne

zadatke i poslove.Uprava se počinje posmatrati kao jedna od brojnih delatnosti države , a ne samo kao

jedna od tri „pravne“ f-je države .Uporedo sa tim i termin upravna f-ja koji je služio za označavanje

pravnog režima i načina vršenja upravne vlasti , sve se više zamenjuje izrazom upravna delatnost .I

teorijski pijam uprave u materijalnom smislu ne određuje se više kao „upravna f-ja“ već kao „upravna

delatnost“ , tj. kao upravna delatnost , ukupnost svih aktivnosti kojima država neposredno ostvaruje

svoje socijalne ciljeve.Širenje uloge države u društvu i umnožavanje aktivnosti uprave u velikoj meri su uticali na shvatanja o

upravi kao delatnosti kojom država ostvaruje društvene ciljeve , vršeći kako autoritativne, tako i

neautoritativne aktivnosti , bilo da su one regulisane posebnim pravnim režimom ili ne.Ovakvo

stanovište je zastupano u Nemačkoj. Promena u teorijskoj koncepciji u ulozi države u društvu posebno

je uočljiva unutar uprave , čija delatnost sada obuhvata skup različitih aktivnosti u okviru kojih se

prožimaju elementi kako autoritativnog tako i neautoritativnog karaktera.

Funkcionalni pojam uprave se teorijski određuje kao delatnsot kojom uprava ostavruje svoje

svakodnevne zadatke i poslove.Funkcionalni pojam uprave ne može se svesti na autoritativnu f-ju

izvršavanja zakona , već se mora odrediti kao delatnost obavljanja svakodnevnih zadataka i poslova

uprave sa ciljem povećavanja opšteg blagostanja društva.Za teorijsko određivanje funkcionalnog pojam

uprave kao upravne delatnosti karakteristično je , napuštanje strogog legalističkog stanovišta prema

kojem upravne aktivnosti moraju biti podvrgnute posebnom pravnom režimu administrativnog prava.

Za određivanje teorijskog pojma uprave od posebnog značaja je i teorija javnih službi koja je nastala u

Francuskoj , krajem 19. i početkom 20. veka .Najveći doprinos stvaranju ove teorije dao je Leon Digi ,

koji smatra da se osnovni zadatak države u novim uslovima promenio i da umesto vršenja javne vlasti ,

država ima zadatak da vrši javne službe.digijeva koncepcija javnih službi poslužila je kao osnov za

proširivanje teorijskog pojma uprave u materijalnom smislu. Pod uticajem teorije javnih službi ,

teorijski koncept upravne f-je , ustupa mesto konceptu upravne delatnosti kao vršenju javnih službi.

Funkcionalni pojam uprave u formalnom smislu utvrđuje se na osnovu spoljašnjih odnosno formalnih

obeležja uprave .Formalni pojam uprave se utvrđuje prema elementima koji su propisani zakonom

.Određivanje formalnog pojma uprave podrazumeva obradu i analizu važećih pravnih normi i njihovo

tumačenje u smislu iznalaženja onih merila na osnovu kojih se uprava razlikuje od drugih pravnih

instituta.Ovo shavtanje zastupali su predstavnici normativističke škole na čelu sa Hansom Kelzenom.

Prema današnjim shvatanjima , formalna obeležja obuhvataju neke specifičnosti:


19/52

1. organi uprave su organizovani kao inokosni organi

2. upravni postupak je u osnovi neformalnog karaktera

3. upravni akti koji se donose kao rezultat preduzetih upravnih akcija odlikuju se slobodnom formom

4. kontrolu organa koji vrše upravu mogu obavljati samo organi u okviru upravnog sistema

Negativni kriterijum određivanja uprave , je da se upravnim aktivnostima smatraju sve one aktivnostikoje nisu ni zakonodavstvo ni sudstvo.Kod određivanja pojma uprave na osnovu formalnih elemenata

dovodi do određenih poteškoća , tako da se ona danas napuštaju sa ciljem da se formalni element

svede na tzv. organski element prema kojem se pojam uprave određuje kao ukupnost aktivnosti onih

državnih organa koji su propisima označeni kao organi uprave.

11.ORGANIZACIONI POJAM UPRAVE

* Uprava kao posebna organizacija

U teorijskom određivanju organizacionog pojma uprave potrebno je odrediti upravu kao posebnu

organizaciju , tj. kao poseban sistem organizacionih celina koji kao svoju osnovnu i trajnu aktivnost ima

obavljanje upravne delatnosti.

* Razlika između funkcionalnog i organizacionog pojma uprave

Razlikovanje uprave u smislu delatnosti od uprave u smislu organizacije ima za posledicu razlikovanje

tzv. funkcionalnog pojma uprave od tzv. organizacionog pojma uprave.Sa funkcionalnog stanovišta ,

uprava se određuje kao posebna delatnost , tj. kao racionalna (svrsihodna i svesna ) aktivnost ljudi

kada individualne i zajedničke potrebe treba zadovoljiti organizovanim radom većeg broja ljudi.

Organizovan rad je onaj rad koji se obavlja na bazi podele rada i ponovne koordinacije pojedinačnih

napora svih učesnika u radnom procesu radi postizanja određenog cilja ( efekta). Određivanje

funkcionalnog pojma uprave kao posebne delatnosti koju obavlja uprava svodi se na određivanje

sadržine i karakteristika onih aktivnosti uprave koje se označavaju kao uprava , u smislu upravne

delatnosti.Sa organizacionog stanovišta uprava se određuje kao posebna organizacija , tj. kao složena

upravna organizacija sastavljena od brojnih i raznovrsnih organa i organizacionih oblika koji

uspostavljaju međusobnu komunikaciju na osnovu unapred utvrđenih pravila i propisa.Uprava kao

organizacioni sistem , može obuhvatiti i organizacione celine u okviru drugih državnih organizacionih

sistema.Teorijski odrediti funkcionalni pojam uprave znači teorijski definisati osnovne aktivnosti

kojima uprava (kao organizacija) ostavruje svoje zadatke i poslove , odnosno putem kojih uprava

realizuje svoju socijalnu funkciju u društvu.Upravne aktivnosti mogu se razlikovati prema :

1.materijalnim , tj. unutršnjim , sadržinskim obeležjima i tako odrediti tzv. materijalni pojam uprave

2.formalnim , tj. spoljašnjim obeležjima i tako odrediti tzv. formalni pojam uprave


20/52

*Pojam upravne organizacije

Upravne organizacije su organizacije koje samostalno obavljaju upravnu delatnost kao svoju osnovnu ili

dopunsku delatnost.Teorijski se može odrediti kao ona organizacija koja kao svoj cilj ima vršenjeupravne delatnosti.

* Vrste upravnih organizacija (državna, nedržavna i javna uprava)

Upravne organizacije mogu se klasifikovati prema različitim kriterijumima .Prema cilju mogu se

razlikovati upravne organizacije koje upravnu delatnost obavljaju kao svoju dopunsku delatnost

(državna uprava) , od upravnih organizacija koje upravnu delatnost obavljaju kao svoju dopunsku

delatnost(nedržavna uprava). Prema stepenu samostalnosti imamo javnu upravu , koja je širi pojam od

državne uprave jer označava sve vršioce upravne delatnosti kako u okviru državne strukture tako i izvannje.

* Vrste (organi uprave, upravne organizacije) i oblici organa uprave (npr. centralni i necentralni, viši i

niži, inokosni i kolegijalni itd.)

Vrste podrazumevaju podelu organa uprave prema nekim njihovim opštim karakteristikama, dok podela

prema obliku podrazumeva klasifikaciju prema posebnim karakteristikama.

Organi uprave su upravni organi koji upravnu delatnost obavljaju kao svoju osnovnu delatnost . Upravne

organizacije su organizacije koje samostalno obavljaju upravnu delatnost kao svoju osnovnu ili

dopunsku delatnost.Prema teritorijalnom momentu razlikujemo centralne i necentralne organe

uprave,prema opštem hijerarhijskom položaju imamo vrhovne, srednje, lokalne; prema ovlašćenjima

za donošenje odluka prvostepene i drugostepene, prema tome da li ovlašćenjima raspolaže kolektiv ili

jedan razlikujemo inokosne i kolegijalne organe upraveda zacutim kada treba -nisam pametna

marijafs

Forumas junior

Postovi: 107

Pridružio se: 14 Jun 2007 22:37

Cash on hand: 36.00

[Donate]

Has thanked: 0 time

Have thanks: 0 time

•

•

•

http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156114http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156114http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156114http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/


21/52

•

Re: Upravno Pravo

od marijafs » 01 Feb 2009 11:45

12.POJAM I ELEMENTI UPRAVNE ORGANIZACIJE

* Pojam upravne organizacije u teorijskom smislu

Smatra se da je organizacija jedan od najvećih ljudskih izuma.Organizacija je proizišla iz nužnosti

podele i povezivanja zajedničkog rada.Sam termin organizacija , je relativno novijeg datuma .izraz

organizacija u današnjem značenju prvi put je upotrebljen početkom 19.veka, a u svom savremenom

smislu i sadržini počeo se upotrebljavati naročito u vezi sa organizacijom državne uprave osle pojave

dela „Administrativna organizacija“ belgijanca Žirona.Upotreba izraza organizacija proširila se i na

druga područja pored administracije .U literaturi se ističe da je naše doba –sobaorganizacije.Savremena organizacija ima složenu strukturu , višestruke funkcije i karakterišu je

pluralitet i hijerarhija ciljeva , što znači da organizacija , po pravilu ima više ciljeva čija je realizacija

utvrđena prema odrđenom prioritetu.U određivanju pojma organizacije polazi se od ciljeva , ljudi ,

sredstava, oblika povezivanja radi postizanja određenih rezultata.Kao elementi organizacije se javljaju

: normativni – cilj, subjektivni – ljudi ,materijalni – sredstva , strukturalni – organizaciona struktura i

statusni – samostalnost u odnosu na druge organizacije

* Normativni (cilj) i subjektivni (kadrovi) element upravne organizacije

Organizacije se stvaraju radi postizanja određenih ciljeva . Svaka organizacija ima odgovarajuće ciljeve

, čije ostvarivanje predstavlja svrhu njenog postojanja . Ciljevi su ideje , odnosno projekcija budućih

rezultata.da bi se ostvarili , ciljevi se moraju rasčlaniti na zadatke , zadaci na poslove poslovi na

ljudske radnje.Zadatak predstavlja konkretizaciju cilja.pod zadatkom se podrazumeva ona grupa

povezanih radnih operacija koju jedan čovek nije u satnju sam da izvrši.Tek kada su u pitanju radne

operacije koje zahtevaju usklađenost rada većeg broja lica , javlja se potreba za organizacijom.Poslovi

su konkrtne operacije.. I upravne organizacije imaju svoje ciljeve , u smislu da je cilj upravnih

organizacija ostvarenje upravnih ciljeva obavljanjem upravnih poslova.Pod upravnim ciljevima

podrazumevaju se ciljevi koji se ostvaruju obavljanjem upravne delatnosti.Organizaciju čine ljudi koji ostvaruju ciljeve organizacije.Ljudi kao element organizacije predstavljaju

osnovni faktor od kojeg zavisi uspešno delovanje neke organizacije.Odabiranje ljudi, njihovo

raspoređivanje na odgovarajuća mesta i određivanje njihovih dužnosti i ovlašćenja, predstavlja vođenje

kadrovske politike u okviru organizacije čija je suština „pravi čovek na pravom mestu“.Dobra

organizacija bez odgovarajućih kadrova ne znači mnogo Snaga svake organizacije počiva na ljudima .Od

posebnog je značaja i raspoređivanje ljudi na radna mesta.

http://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156115http://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156115http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/post156115.htmlhttp://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156115


22/52

Kadrovska politika obuhvata pitanja i u vezi planiranja kadrova u smislu obučavanja , stručnog

uzdizanja.Kvalitet upravne organizacije u mnogome zavisi od predanosti , sposobnosti i poštenja njenih

kadrova.Sa stanovišta vrste upravnih kadrova , postoje dve osnovne grupacije lica koja rade u upravnim

organizacijama:

1. upravni službenici2. politički funkcioneri.

Ostvarivanje ciljeva organizacije i vođenje kadrovske politike zavisi od rukovođenja organizacijom i

ljudima koji je čine.Rukovođenje podrazumeva koordinaciju rada pojedinih učesnika radnog

procesa.Rukovođenje može biti individualno i kolekivno. Posebno se postavlja pitanje metoda

rukovođenja i svojstva rukovodilaca.

U procesu rukovođenja poseban značaj imaju lična svojstva rukovodioca , koji pored opštih mora imati i

neka posebna svojstva.Među opštim svojstvima nalaze se :poznavanje posla,sposobnost rukovođenja,

smisao za vođenje politike organizacije ,poverenje prema ljudima , smisao za pedagoški rad i brigu o

ljudima ,energičnost ,lična hrabrost ,inicijativnost ,objektivnost, odlučnost.

* Materijalni (sredstva) i statusni (autonomija) element upravne organizacije

Sredstva predstavljaju materijalni element organizacije .Ona su prilagođena određenim zadacima ili

radnim operacijama.Sredstva mogu biti tehnička i finansijska .Tehnička sredstva obuhvataju

materijalna dobra kojima ona raspolaže radi ostvarivanja svojih ciljeva.Tu spadaju : službene i druge

prostorije, nameštaj, pribor, sredstva za komunikaciju.Finansijska sredstva obuhvataju novac i druga

sredstva finansijskog karaktera kojima ona raspolaže radi ostvarivanja svojih ciljeva.Problematika

finansijskih sredstava sadrži problem pribavljanja finansija i način trošenja.Po pravilu , ona se

obezbeđuju budžetom, tj. planom upotrebe finansijskih sredstava na osnovu državnih prihoda od

poreza taksi i doprinosa.Određuje se za period od godinu dana.Poseban način obezbeđivanja novčanih

srestava za upravne organizacije predstavlja tzv. finansiranje iz fondova.

Informatička tehnologija, čiji je simbol kompjuter danas znatno olakšava rad organima uprave.

Osim ciljeva , ljudi , sredstava i organizacionog povezivanja kao element organizacije javlja se i njen

status.Status jedne organizacije , tj. njena autonomija je onaj element koji odvaja jednu organizaciju

od drugih.Bez utvrđivanja statusa ne bi pravno bilo moguće razlikovati tu organizaciju kao posebnu

organizacionu celinu od drugih .Nije uvek lako odrediti koja sve svojstva jedna organizaciona celina

treba da ima da bi bila samostalna.

Statusni element organizacije određuje se polazeći od autonomije , tj. stepena samostalnosti neke

organizacije u određivanju svojih ciljeva .U teoriji se autonomija uzima kao osnov razlikovanja

pojedinih organizacionih celina da organizacija dela „ u svoje ime i za svoj račun“ . Izraz organ je

starogrčkog porekla i znači sredstvo ili oruđe , a danas se koristi za označavanje dela neke šire celine.

Organizaciono posmatrano , organ se može odrediti u subjektivnom , objektivnom i pravnom smislu.

Razlikovanje organizacije od organa značajno je i za organizaciona pitanja vezana za upravne


23/52

organizacije, posebno u vezi sa određivanjem obeležja upravnih organa u okviru državne organizacione

strukture.

* Strukturalni element upravne organizacije (organizaciono povezivanje)

Teorijski posmatrano organizaciona struktura jedne organizacije predstavlja njen strukturalni element

koji se ispoljava kao organizaciono povezivanje ciljeva , ljudi i sredstva radi ostvarenja željenog

efekta.Organizaciona struktura organizacije uspostavlja se organizacionim povezivanjem svih ostalih

elemenata organizacije u sistem trajnih odnosa i veza između njih . Organizaciono povezivanje

ostavruje se na različite načine i zavisi od prirode zadatka i vrste organizacije.

Uspostavljanje organizacione strukture postiže se odgovarajućom koordinacijom procesa podele rada i

istovremenim sistemskim i trajnim povezivanjem efekata pojedinih radnih operacija radi ostavrivanja

postavljenog cilja. Može se reći da organizovanje znači uspostavljanje organizacione strukture.

Uspostavljanje organizacione strukture može se odnositi na organizaciono povezivanje organizacije kaoceline , na organ kao delo organizacije kao i na unutršnje organizacione jedinice kao posebne

organizacione celine. Uspostavljanje organizacione strukture polazeći od realnog principa znači

povezivanje jedne organizacione celine prema stvarnoj sadržini, vrsti i srodnosti poslova.Realni princip

dolazi do izražaja kod određivanja delokruga i stavrne nadležnostiza obavljanje određenih poslova koji

su po svojoj sadržini isti ili srodni.Savremena upravna praksa razlikuje dve podvrste realnog principa :

1. resorni princip- formiranja jedne organizacione celine proizilazi it tzv. realnosti drušvenog života i

polazi od toga da je najracionalnije formiranje organa za obavljanje zadataka i poslova to što se

grupišu prema sličnosti njihove materije i sadržine

2. funkcionalni princip -formiranja jedne organizacione celine takođe proizilazi iz tzv. realnosti

društvenog života i polazi od toga da je najracionalnije formiranje organa za obavljanje zadataka i

poslova to što se grupišu prema sličnosti radnih operacija.

Zbog nedostataka i jednog i drugog principa često dolazi do njihovog kombinovanja.

Uspostavljanje organizacione strukture polazeći od teritorijalnog principa znači formiranje jedne

organizacione celine prema teritoriji na kojoj obavlja odrđenu vrstu poslova.Ovaj princip dolazi do

izražaja kod određivanja područja i mesne nadležnosti za obavljanje određenih poslova.

Uspostostavljanje organizacione strukture polazeći od personalnog principa znači povezivanje jedne

organizacione celine prema poslovima koji se obavljaju u odnosu na određenu karakterističnu grupu

lica na koju se poslovi odnose.Ovaj princip se ređe koristi kao organizacioni principu organizaciji

uprave.

Inokosni princip naziva princip naziva se još i monokratski . Uspostavljanje organizacione strukture

polazeći od ovog principa znači povezivanje jedne organizacione celine na osnovu ovlašćenja jednog

lica.Kod inokosnog principa na čelu organa stoji starešina koji predtsvlja organ , raspolaže i svim

ovlašćenjima i odgovornostima u vezi sa radom tog organa.Volja starešine je odlučujuća.osim starešine

rade i druga lica tzv . pomagači starešine.Prednosti ovog principa su u tome što je jednostavan i što


24/52

omogućava brzo i efikasno reagovanje , a nedostatak je prevashodno što čitav rad zavisi samo od

jednog čoveka.

Uspostavljanje organizacionog povezivanja polazeći od kolegijalnog principa znači povezivanje jedne

organizacione celine na osnovu ovlašćenja više lica.Ovde na čelu organa stoji kolegijum sastavljen od

više lica., koji raspolaže svim ovkašćenjima i odgovornostima u vezi sa radom tog organa.Volja jednoglica nije odlučujuća.I , ovde rade i druga lica , tzv. pomagači kolegijuma , kojima kolegijum može

povertiti neke poslove.Prednost ovog principa je u tome što rad zavisi od sposobnosti i znanja više lica i

što kod složenih organizacionih celina više ljudi raspolaže kvalitetnijim znanjem i sposobnostima za

uspešno vođenje takvog sistema.

Karakteritsično za organe formirane po kolegijalnom principu je to da se akti donose ravnopravnim

učešćem više lica.Lice koje rukovodi kolegijumom zove se predsednik ili predsedavajući . Osnovni način

rada kolegijuma je na sednicama , koje mogu biti redovne

( unapred utvrđena ) i vanredna ( zakazuje se zbog posebnih razloga) .Skup sednica kod većih

kolegijuma u određenom periodu naziva se zasedanje , koje takođe može biti redovno i vanredno. Brojčlanova koji je potreban da bi kolegijum kao telo postajao zove se kvorum.

13.HIJERARHIJSKI PRINCIP I SUBORDINACIJA U RADU UPRAVE

* Pojam hijerarhijskog principa (starešinstvo)

U organizacionom smislu hijerarhijski princip podrazumeva sistem starešinstva čija je suština u obavezi

podređenog subjekta ( pojedinac ili organ) da se povinuje naredbama i zahtevima nadređenog.

* Ublažavanje hijerarhijskog principa u savremenim uslovima

Uspostvaljanje organizacione strukture omogućeno je uz pomoć hijerarhijskog principa. Ovaj princip

polazi od sistema nadređenosti i podređenosti.Potčinjeni je zasštićen zakonom u smislu da nije dužan

izvršiti naređenje koje prelazi granice utvrđene zakonom, jer u slučaju da nastavi sa izvršenjem koje je

zakonom predviđeno kao krivično delo , i sam će sa starešinom odgovarati.

* Subordinacija (potčinjenost)

Druga strana hijerarhijskog principa je subordinacija, koja predsatvlja obavezu i dužnost potčinjenog

da izvršava konkretna naređenja pretpostavljenog starešine .Prema starijem shavtanju subordinacija je

podrazumevala obavezu izvršavanja naloga.

* Granice subordinacije (utvrđene zakonom, prigovor nezakonitosti)


25/52

Prema savremenim shvatanjima koja su nastala uvođenjem pravne države , postoji tzv. granica

subordinacije , tj. pravno utvrđena granica do koje starešina može izdavati konkretne naloge

potčinjenom.On ne može izdavati naloge koji su nezakoniti .Potčinjeni ima pravo da uloži prigovor

nezakonitosti , ako starešina izda nezakonit nalog.Taj prigovor se može odnositi na na nadležnost,formu naloga i sadržinu naloga. Apsolutna granica subordinacije postoji u slučaju da izvršenje naloga

predstavlja krivično delo.Potčinjeni je u tom slučaju dužan da obustavi nalog od izvršenja i obavesti

pretpostavljenog

* Opšti i posebni režimi subordinacije

U teoriji i zakonodavstvu razlikuje se opšti i posebni režim subordinacije.

Opšti režim subordinacije generalno važi za sve upravne organe u vršenju upravne delatnosti.

Potčinjeni je dužan da izvršava samo zakonite naloge i naređenja.

Poseban režim subordinacije važi za pojedine upravne organe koji obavljaju specifične zadatke iposlove .Potčinjeni je dužan da izvršava sve naloge starešine koji su izdati sa ciljem vršenja službe ,

bez obzira da li su nalozi zakoniti ili ne.Ovaj režim se propisuje posebnim zakonima i pravilima službe i

pravda se specifičnim zadacima i poslovima.

14.PRINCIP CENTRALIZACIJE I DECENTRALIZACIJE UPRAVE I DEKONCENTRACIJA

* Centralizacija kao "upravljanje iz centra"

Princip centralizacije i princip decentralizacije predstavljaju dva značajna osnovna značajna principa

organizacionog povezivanja.

U organizacionom smislu , centralizacija znači upravljanje organizacijom iz jednog centra. Ovo je

sistem u kojem svi nalozi za izvršenje zadataka i poslova dolaze iz jendog centra , koji istovremeno vrši

kontrola kako su ti nalozi izvršeni.

* Modaliteti centralizacije (kruti centralizam)

Centralizacija može imati različite modalitete, u smislu da može postojati slabiji ili jači stepen

centralizacije.Organizaciona struktura uspostavljena na osnovu najjačeg stepena centralizacije naziva

se kruta centralizacija i karakteristična je za relativno jednostavne organizacije.U sistemu krutog

centralizma , necentralni područni organi javljaju se kao prosti izvršioci naloga centralnog organa., koji

u svako doba može neke zadatke i poslove na njih preneti ili ih od njih preuzeti.

* Dekoncentracija (kao blaži oblik centralizacije)


26/52

Blaži oblik centralizacije je dekoncentracija i podrazumeva sistem u kojem se izvršenje određenih

zadataka i poslova trajno prenosi na organizacione celine nižeg i srednjeg nivoa , čime se centar

oslobađa vršenja prevelikog broja poslova.

*Decentralizacija kao upravljanje iz više centara

Decentralizacija u organizacionom smislu znači upravljanje organizacijom iz više centara. Pojedinim

licima se prepušta da relativno samostalno izvršavaju određeni krug zadataka. Decentralizacija

označava prenošenje ovlašćenja na niže jedinice koje uživaju određeni stepen samostalnosti kako u

pogledu izbora kada će pristupiti izvršenju nekog posla.i ovde se mogu javiti modaliteti koji

podrazumevaju veći ili manji stepen samostalnosti organizacionih celina u izvršavanju poslova i

zadataka.Najvažniji oblik decentralizacije je lokalna samouprava , gde osim toga što se ovlašćenja i

poslovi prenose na niže organizacione celine ,može doći i do potpunog osamostaljivanja ovihorganizacionih celina.Potpuna decentralizacija znači prestanak uticaja i kontrole centra u odnosu na

decentralizovane delove organizacije.

* Decentralizacija u kontekstu novog Ustava Srbije

Decentralizacija je prenošenje određenih poslova na necentralne organe ,izvan državne hijerarhije ,

koji imaju izvesnu samostalnost. Dakle , tu se određeni poslovi državne uprave iz nadležnosti centralnih

državnih organa prenose na necentralne organe tipa lokalnog organa uprave ili čak na lokalna

predstavnička tela ,koja bira lokalno stanocništvo neposredno .Decentralizaciju ustanovljava država po

svojoj volji .Podvrgnuta je načelu specijalnosti , tj. može obuhvatiti samo određene poslove iz oblasti

državne uprave vlasti i ništa preko i izvan toga. Otuda decentralizacija označava samoupravu. Ali ,

decentarlizacija ipak ne znači potpuno slobodno i konačno vršenje prenetih poslova državne uparve,

naprotiv , ona je stavljena pod nadzor centralne državne vlasti.

* Sistem duplog koloseka

Ukoliko lokalni organi imaju dupla ovlašćenja , i preneta i izvorna kaže se da su formirani po principu

duplog koloseka.

Princip centralizacije i decentralizacije dolaze posebno do izražaja i kod formiranja organizacione

strukture i organizacionog povezivanja upravnih organizacija.

15.JAVNA , DRŽAVNA I NEDRŽAVNA UPRAVA


27/52

* Javna uprava kao sistem upravnih organa i upravnih organi¬zacija

Javna uprava – U najširem smislu organizacioni sistem upravnih organa i upravnih organizacija u jednoj

zemlji danas se označava izrazom javna uprava .U organizacionom smislu , javna uprava obuhvata kakoupravne organe i organizacije u okviru države , tako i one organizacije koje se ne nalaze u sastavu

države , ali koja imaju posebna javna ovlašćenja na osnovu kojih mogu obavljati određene poslove koji

inače obavljaju organi uprave.Javnu upravu čine državni upravni organi i upravne organizacije , i

nedržavni subjekti , tj . organizacije koje nisu u sastavu države , ali koje na osnovu zakonom poverenih

ovlašćenja mogu obavljati poslove od javnog interesa.U organizacionom smislu javna uprava obuhvata :

1. državnu upravu , tj. organe uprave i upravne organizacije – čija je osnovna delatnost obavljanje

upravnih poslova , a koji se nalaze u okviru formalne državne strukture.

2. nedržavnu upravu , tj. organizacije kojima upravni poslovi nisu osnovna delatnost, ali koji upravnu

delatnost mogu obavljati na osnovu poverenih javnih ovlašćenja

* Državna uprava kao ukupnost državnih organa uprave i posebnih upravnih organizacija

Državna uprava u organizacionom smislu obuhvata :

1. organe uprave

2. posebne upravne organizacije –kao osnovne organizacione oblike u okviru državne strukture kojima

je obavljanje upravnih i stručnih poslova osnovna delatnost

Organizaciona struktura upravnih organa je složena , a njihovi organizacioni oblici brojni i raznovrsni

(ministarstva, uprave, sekreterijati , zavodi, direkcije).

* Nedržavna uprava kao ukupnost nedržavnih subjekata kojima je povereno vršenje upravnih javnih

ovlašćenja

Nedržavna uprava u organizacionom smislu obuhvata raznovrsne nedržavne organizacije, kao što su

javne agencije i javna preduzeća , kojima obavljanje upravnih poslova nije osnovna delatnost , ali koje

na osnovu posebnih ovlašćenja mogu biti zakonom ovlašćene da obavljaju pojedine upravne poslove.

Javna uprava je deo šire oblasti upravnog delovanja čiji su osnovni principi primenjivi na sve velike

organizacije kako državne tako i privatne.da zacutim kada treba -nisam pametna

marijafs

Forumas junior

Postovi: 107

Pridružio se: 14 Jun 2007 22:37

http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/


28/52

Cash on hand: 36.00

[Donate]

Has thanked: 0 time

Have thanks: 0 time

•

•

•

•

Re: Upravno Pravo

od marijafs » 01 Feb 2009 11:49

16. UPRAVNA JAVNA OVLAŠĆENJA

* Upravna javna ovlašćenja kao ovlašćenja za vršenje uprave poverena zakonom

Osim organa uprave i posebnih upravnih organizacija , upravne poslove mogu vršiti i određeni nedržavni

subjekti pod uslovom da su im zakonom poverena posebna javna ovlašćenja koja se nazivaju upravna

javna ovlašćenja.Kada u okviru javnih ovlašćenja postoje ovlašćenja za vršenje upravne delatnosti , ta

se ovlašćenja nazivaju uprvna javna ovlašćenja

Upravna javna ovlašćenja predstavljaju posebna zakonom poverena javna ovlašćenja nedržavnim

subjektima da u obavljanju svoje osnovne privredne (delatnosti u oblasti PTT saobraćaja ,

elektroprivrede , šumarstva) ili druge društvene delatnosti (univerzitetsko obrazovanje, javno

informisanje) mogu koristiti i određena uprvna ovlašćenja.

*Upravna javna ovlašćenja kao ovlašćenja za rešavanje u upravnim stvarima, vođenje službene

evidencije i vršenje inspekcijskog nadzora

Upravna ovlašćenja kojima mogu raspolagati nedržavni subjekti najčešća su ovlašćenja :

1. da rešavaju u upravnim stvarima – o pravima ili obavezama nekog lica

2. da vode javnu evidenciju – npr. o korisniku usluga

3. da vrše inspekcijski nadzor

* Određivanje vrste i obima poverenih javnih ovlašćenja

Vrsta i obim poverenog upravnog ovlašćenja određuje se u svakom slučaju posebno i zavise kako od

osnovne delatnosti nedržavnog subjekta , tako i od konkretne procene zakonodavca.

*Vrste nedržavnih subjekata sa upravnim javnim ovlašćenjima (javne agencije, javne ustanove, javna

http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156115http://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156115http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156116http://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156116http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/post156116.htmlhttp://pravni.europefreeforum.com/member/marijafs/http://pravni.europefreeforum.com/upravno-pravo-obradjena-pitanja-skripta-t2121.html#p156116http://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=falsehttp://pravni.europefreeforum.com/thankslist.php?mode=givens&author_id=863&give=truehttp://pravni.europefreeforum.com/points.php?mode=transfer&i=863&adm_points=1&post_id=156115


29/52

preduzeća

Osnovne vrste nedržavnih subjekata sa upravnim javnim ovlašćenjima su :

1. organizacije koje vrše javnu službu –javne agencije i javne ustanove

2. javna preduzeća

17.TRADICIONALNA (UŽA ) KONCEPCIJA PREDMETA UPRAVNOG PRAVA

* Upravno pravo kao državno pravo (G. Jelinek)

Uže shavtanje predmeta upravnog prava proizilazi iz tradicionalnih koncepcija o upravi kao državnoj

upravi , kako u smislu državne uprave kao funkcije državne vlasti , tako i u smislu državne uprave kao

državnih organa uprave koji vrše upravnu vlast.Ovo shvatanje potiče od koncepcije državnog prava koju

je zastupao Georg Jelinek .

* Upravno pravo kao skup normi podvrgnutih posebnom pravnom režimu vršenja politčke vlasti (P

Upravno-pravo-Skripta-Pravni-fakultet-Lilic_Part1.pdf

Documents

Transcript of Upravno-pravo-Skripta-Pravni-fakultet-Lilic_Part1.pdf