UPRAVLJANJE informacijama i znanjem

Teorijski i aplikativni aspekti

Sadržaj

22

3

Upravljanje informacijama i znanjima

3

Podaci, informacije i znanja -

resurs organizacije

Podaci, informacije i znanja su resurs

organizacije poput resursa materijala, energije,

finansija i drugih, ali su u novoj ekonomiji

najznačajniji.

44

Šta je podatak?

"Podaci su sirove, neanalizovane

činjenice, brojke i dogaĎaji iz kojih se

mogu razviti informacije..." Stoner,

1986. s.621.

“Podaci su sirove činjenice ili opservacije,

tipično o fizičkim fenomenima ili

poslovnim transakcijama.” O’ Brien, 1999.

s.46

55

Šta je informacija?

Postoji mnoštvo teorija informacija:

probabilističko-statističke teorije (R.

Fisher; R. Hartley, C. Shannon, W.

Weaver i dr.),

matematičkih-nestatističkih teorija:

topološke (N. Rashevsky),

algoritamske (A.N. Kolmogorov) i dr.

semantičkih teorija (R. Carnap i J.

Bar-Hillel; J.Kemeny; R. A. Wells; J.

Hintikka) i druge 66

Informacija...

Informacija je definisana kao nešto što redukuje neizvesnost u odlučivanju(Shannon & Weaver, 1949).

Informacija je definisana kroz svoj sadržaj i svoj kontekst.

U poslovanju, kontekst je priroda problema koji se rešava.

Informacija je izvedena iz podataka, a značenje i smisao podataka se dokučuje nekim procedurama analizovanja i tumačenja.

77

8

PODACI Reprezentacije činjenica

INFORMACIJE Podaci plus... * Značenja* Razumevanje paterni, odnosa

ZNANJE Informacije plus... * Uverenja * Pretpostavke * Dizajn za primenu

MUDROST Znanje plus... * Primena/akcija * Adaptacija posle primene

8

9

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

9

Upravljanje informacijama je proces planiranja,

organizovanja, koordinisanja i kontrolisanja:

10

ispitivanja i identifikovanja korisničkih potreba za informacijama, pronalaženja i ocenjivanja izvora potrebnih informacija, sticanja informacija, organizovanja i skladištenja informacija, sintetizovanja informacija u željene informacione proizvode/usluge, odreĎivanja najpodesnije vizualizacije i prezentacije informacija, distribuiranja informacija i adekvatnog korišćenja informacija.

10

Informacije

Osnovna svrha upravljanja informacijama jeste korišćenje informacionih resursa iinformacionih moći organizacije da bi se:

obezbedilo učenje organizacije,

njeno prilagoĎavanje promenljivom okružju, ali i

njeno anticipiranje budućnosti i proaktivno dejstvovanje.

11

Informacije

Sticanje, kreiranje, skladištenje,

tumačenje i korišćenje informacija

predstavlja osnovu za rast i razvoj

inteligentne organizacije

Upravljanje informacijama može da

bude shvaćeno kao skup procesa koji

podržavaju aktivnosti organizacije koja

uči i koji su saobraženi tim

aktivnostima.12

1. Ispitivanje informacionih potreba i zahteva

2. Pronalaženje i otkrivanje izvora potrebnih informacija

3. Sticanje postojećih informacija

6. Sintetizovanje informacija u

informacione proizvode/usluge

5. OdreĎivanje podesne vizuelizacije

i prezentacije informacija

8. Distribuiranje informacija

9. Adekvatno korišćenje informacija

7. Organizovanje i skladištenje informacija

4. ProizvoĎenje novih informacija

SHEMA PROCESA UPRAVLJANJA INFORMACIJAMA

13

Identifikovanje potreba za

informacijama

Početna i presudno značajna faza

upravljanja informacijama jeste

ispitivanje i doznavanje informacionih

potreba i zahteva s ciljem da se

podmire objektivne i subjektivne

potrebe za informacijama i

informacioni zahtevi korisnika.

14

Informacione potrebe

Identifikovanje informacionih potreba

ne samo što uključuje teme od

interesa za korisnika, nego i atribute

informacije koji bi trebalo da budu

obezbeĎeni da bi uvećali njenu

vrednost i korisnost.

15

FAZE ISPITIVANJA INFORMACIONIH ZAHTEVA

OdreĎivanje svrhe ispitivanja potreba za informacijama

Odabiranje respondenata

Razvijanje i probna primena anketnog upitnika/sheme za intervju

OdreĎivanje rasporeda anketiranja/intervjuisanja

Priprema osoba koje će biti anketirane/intervjuisane

performanse

SprovoĎenje ankete/intervjua sa poslovnim korisnicima

SreĎivanje podataka dobivenih anketiranjem/intervjuisanjem

Analiza sreĎenih podataka na zajedničkoj sesiji sa respondentima

OdreĎivanje i priprema tima ispitivača

Priprema izveštaja o nalazima ispitivanja informacionih zahteva

16

Informacioni zahtevi

Doznavanje informacionih zahteva

nije samo sebi cilj; to je samo jedna

od faza u složenom procesu

upravljanja informacijama.

Pored utvrĎivanja informacionih

zahteva korisnika, u taj proces su

uključene i faze od kojih ovde

navodimo sledeće:

17

Razvijanje anketnog upitnika/sheme za

intervju

Otpočinjanje ankete/ intervjua

Odgovornosti

Poslovni ciljevi i problemi

Kritični faktori uspešnosti

Zahtevi za analizama

18

Izrada rasporeda

anketiranja/intervjuisanja

Za obavljanje intervjua neophodno je izraditi:

a) Pregled rasporeda intervjuisanja

b) Pregled sastava grupe za intervju prema

poslovnoj funkciji

c) Pregled sastava grupe za intervju prema

organizacionim nivoima

d) Pregled sastava grupe za intervju prema

procesima

e) Pregled kompozicije intervjua osoblja IT

19

SprovoĎenje ankete/intervjua sa

poslovnim korisnicima

Intervjuisanje (anketiranje) korisnika

se obavlja shodno predvidjenom

rasporedu i saobrazno pravilima

primene tih metoda u svrhe

prikupljanja potrebnih informacija.

20

SreĎivanje i analiza dobivenih

podataka

Podaci prikupljeni ispitivanjem se

sreĎuju, tumače i sistematizuju da

bi se na zajedničkoj sesiji s

respondentima procenila valjanost

tih podataka i informacionih

zahteva.

U tu svrhu su potrebne

odgovarajuće organizacione

pripreme zajedničke sesije.21

zahtevi

Da li su svi objekti i podaci na koje se

odnose informacioni zahtevi definisani

u modelu?

Da li su identifikovane sve nepotpune,

neodreĎene, nerazrešene

specifikacije zahteva radi

razrešavanja?

22

Priprema izveštaja o nalazima

ispitivanja zahteva

O nalazima dobivenim ispitivanjem potrebaza informacijama i informacionimzahtevima potrebno je napisatijednostavan, jasan, pregledan, konzistenanizveštaj.

Tim izveštajem će identifikovaneinformacione potrebe i zahtevi bitisaopšteni svim nadležnim izainteresovanim organizacionimjedinicama, grupama, timovima ipojedincima u organizaciji.

23

UPRAVLJANJE ZNANJEM

Koncepti

24

SadržajUvod i kratka hronologija razvoja upravljanja znanjem

POJMOVNI I TEORIJSKI ASPEKTI UZ

PROCESNI ASPEKTI UZ

TEHNOLOŠKI ASPEKTI UZ

ORGANIZACIONI ASPEKTI UZ

UPRAVLJAČKI ASPEKTI UZ

IMPLEMENTACIONI ASPEKTI UZ

SISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEM25

Teorije i definicije znanja

Izvori i način sticanja znanja

Vrste znanja

Definicije, priroda i vrste znanja

26

ZNANJE -definicije

Definicije znanja

“Znanje je informacija koja je organizovana

i analizovana da bi bila razumljiva i

primenljiva u rešavanju problema ili u

odlučivanju.”[Turban, E. Expert Systems and Applied Artificial

Intelligence, Maxmillan, 1992].

“Znanje se sastoji od istina i verovanja,

perspektiva i pojmova, rasuĎivanja i

očekivanja, metodologija i know-how.”[Wiig, K. Knowledge Management Foundation, Schema

Press, 1993].28

Definicije znanja

“Znanje je celokupni skup uviĎanja,

iskustava i procedura koja se

smatraju ispravnim i istinitim, pa stoga

upravljaju mišljenjem, ponašanjem i

komunikacijama ljudi.”[van der Spek, R., Spijkervet, A. Knowledge

management: Dealing intelligently with Knowledge

u Knowledge Management and its Integrative

Elements (Liebowitz & Wilcox, eds.) CRC Press,

1997].

29

Definicije znanja

“Znanje je rezonovanje o

informacijama i podacima radi

aktivnog omogućavanja performanse,

rešavanja problema, donošenja

odluka, učenja i učenja drugih.”[Beckman, T. A Methodology for Knowledge

Management, International Associationof Science

and Technology for Development (IASTED) AI and

Soft Computing Conference, Banff, Canada,

1997].

30

Šta je znanje?

Znanje nije ni podatak ni informacija, iako je povezana i sa jednim i drugim pojmom, a razlika je ponekad na nivou obuhvatnosti.

Podatak, informacija i znanje nisu zamenljivi koncepti.

Znanje je fluidni miks iskustva, vrednosti, kontekstualne informacije i ekspertski uvid koji omogućava okvir za razvoj i ugradnju novih iskustava i informacija. Potiče i primenjuje se u svesti znalca. U organizacijama je često ugraĎeno, ne samo u dokumentima ili repozitorijumima već i u rutinama, procesima, praksi i normama.

- Thomas H. Davenport, Laurence Prusak

Working Knowledge: How organisations manage what they know

Harvard Business School Press, 1998, 2000

3131

Znanje živi u ljudima

Podaci, informacije, znanje

Izabraću sledeće kurseve

Narednog semestra …zato što

Želim da razumem …

ZNANJE

- analiziranje,

- razumevanje i

- izbalansiranost informacija

INFORMACIJE

PODACI 2920020 29127 29889

2920021 29142 29120

Informacije i KM - Kursevi:

2920020 Osnove o informacijama…

2920299 napredni kurs iz KM

… ...

3232

Znanje

Filozof:

Mentalni model,

definicije

Psiholog:

Interakcija i

Proces učenja

IT ekspert:

Podaci & upravljanje

informacijama

Ekonomist:

Izvori

3333

Zašto upravljanje znanjem (KM)? Intelektualni kapital organizacije predstavlja njenu

sposobnost da menja nepovoljne uslove. Razvoj

novih proizvoda. Kraći istraživački i razvojni period.

ObezbeĎenje kvalitetnih korisničkih servisa. Deljenje

znanja izmeĎu zaposlenih, partnera i kupaca.

Source: Orbital Software

3434

Upravljanje znanjem – to nije novi koncept

1959 – Peter F. DruckerThe knowledge worker

1966 – Michael Polyani Tacit and Explicit Knowledge

1989 - Karl Erik Sveiby The “Invisible Balance Sheet”

1991 – Skandia First corporate appointment of VP for IP

1995/6 First Business Conferences Building awareness of KM

1998 – World Bank Chooses KM as topic for annual world development report

3535

Vremenske odrednice

Godina Učesnik DogaĎaj

1980 DEC i Carnegie Mellon University Prvi komercijalni ekspertni sistem XCON,

za konfiguraciju računara

1986 Dr Karl Wiig Pomenuo KM koncept

1989 Velike konsalting firme Počeli formalno da upravljaju znanjem

1989 Price Waterhouse Ugradili KM u svoju poslovnu strategiju

1991 Harvard Business Review (Nonaka i

Takeuchi)

Objavljen članak o KM

1993 Dr Karl Wiig Objavljena knjiga posvećena KM

(Knowledge Management Foundations)

1994 Knowledge Management Network Održana prva KM konferencija

1994 Velike konsalting firme Nude KM usluge klijentima

1996+ Rane firme i pojedinci Nagli rast interesa i aktivnosti

Prema tome, šta je upravljanje znanjem?

Novi procesi specifični za upravljanje znanjem

Organizaciona struktura kojom se kreira odgovornost za KM

Aplikacije koje podržavaju procese podrškeKM

Primena tehnologije

Pouzdanost i inovacije mogu biti poboljšane usklaĎivanjem

kolektivnog umeća i iskustva

…..ova pravila su podržavaju :

37

Zahteva integrativni pristup identifikacije, upravljanja i (najznačajnije)

deljenje informacija kroz organizaciju37

Upravljanje znanjem je? (1)

UsklaĎivanjem kolektivnog umeća za povećanjemunapreĎenja i inovacija.

-The Delphi Group

Upravljanje znanjem nastoji da omogući organizaciji da zaštiti i razvije svoje izvore znanja.

Applied Knowledge Resource Institute

Knowledge Management je disciplina menadžmenta, fokusirana na unapreĎenje proizvodnje znanja, integracije i njegovo korišćenje u organizaciji.

Mark W. McElroy, Macroinnovation Associates. LLC

Knowledge Management Consortium Int'l

Ciklus kreiranja,integracije i diseminacije. Gerhard Fischer, Jonathan Ostwaid, Univ.of Colorado

3838

Macroinnovation Ass. KM Framework

3939

IZVORI I NAČIN STICANJA ZNANJA

Iz kojih izvora potiče znanje?

Empirizam

Racionalizam

Kritički racionalizam

Konstruktivizam

40

Koncepcija situiranosti znanja

Česta greška u mnogim tekstovima o veštačkoj inteligenciji i upravljanju znanjem jeste poistovećivanje znanja s modelima, simboličkim reprezentacijama znanja.

Znanje se ne može neokrnjeno istrgnuti, otuĎiti od osobe.

Sierhius i Clancey smatraju da se znanje ne može otuĎiti ni od situacije.

41

Upravljanje znanjem

«Situiranost», smeštenost znanja menja

način na koji mislimo o tome kako je znanje

kreirano (učenje) i primenjeno (akcija) i

upravljano.

Upravljanje znanjem u tom svetlu menja

svoje značenje od upravljanja znanjem ka

upravljanju situacijom u kojoj se znanje

«dešava», a tada kolaboracija i

participacija postaju ključni termini

upravljanja.

42

Upravljanje znanjem

U središte treba da budu postavljeni

ljudi.

Znanje je uključeno u praksu ljudi.

Nema prakse bez akcije.

Ne možemo istrgnuti znanje;

možemo samo da napravimo

reprezentaciju znanja osobe koja je

uključila svoje znanje u praksu.

43

Upravljanje znanjem

Deskripcije - simboličke

reprezentacije znanja mogu da se

uskladište u model, ali samo znanje je

situirano.

Poistovećivanje reprezentacije znanja

sa samim znanjem je neopravdano!

44

Upravljanje znanjem

• Termin "upravljati znanjem" javlja se 1986.

u kontekstu veštačke inteligencije, odnosno

kako tehnologija može da poboljša proces

učenja (DEC – Debra Amidon i Karl Wiig).

• Dalje su krenuli u proučavanje uloge znanja

u poslovanju i prvi put koriste termin

"upravljanje znanjem" za proces kreiranja,

prenošenja, učenja i korišćenja znanja.

Vrste znanja

Znati da (know that)

Znati kako (know how)

Implicitno znanje

Eksplicitno znanje

46

Tipovi znanja Tacit – neizrecivo znanje

know-how

Mentalni modeli, verovanja, percepcije

Nije lako vidljivo ili lako za izražavanje

“znamo više nego što možemo iskazati"

Eksplicitno znanje

Formalno i sistematično

Izražava se rečima ili brojevima(M. Polanyi 1966:

The Tacit Dimension)

implicitno, emerging, intuitivno,

potencijalno, ... znanje 4747

Tacit znanje

TACIT znanje ima dve dimenzije:

1. Tehnička – obuhvata neformalne, teško

iskazive sposobnosti i veštine – “know-how”

2. Kognitivna – sastoji se od šema, mentalnih

modela, koristi i percepcija koje želimo da

zadržimo – ona reflektuje našu sliku

realnosti (šta jeste) i našu viziju budućnosti

(šta će biti).

• Ovi implicitni modeli oblikuju način na koji

mi doživljavamo svet oko sebe!

Definicije upravljanja znanjem

Hijerarhijsko i organičko upravljanje znanjem

Pristupi upravljanju znanjem

Druga generacija upravljanja znanjem

Definicije i priroda upravljanja znanjem

49

Definicije upravljanja znanjem

DovoĎenje neiskazivih znanja na površinu, njihovo konsolidovanje u oblike koji su mnogo dostupniji i promovisanje njihovog kontinuiranog kreiranja. (Birkett 1995).

Procesi zahvatanja, distribuiranja iefektivnog korišćenja znanja. (Davenport 1994).

Kreiranje, sticanje i transfer znanja imodifikovanje organizacionog ponašanja tako da odraĎava nova znanja i uviĎanja.(Garvin 1994).

50

Upravljanje znanjem

Upravljanje znanjem je dobijanje pravih

informacija za prave ljude u pravo vreme i

pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele

ga i dejstvuju na osnovu informacija na

način koji će merljivo unaprediti

performansu NASA i njenih partnera.

Za NAS to znači dostavljanje sistema i

servisa koji će pomoći našim zaposlenima i

partnerima da dobiju informacije koje su

ima potrebne za donošenje boljih odluka.

51

Upravljanje znanjem

Ako prihvatimo da je upravljanje

znanjem zbirka procesa koji upravljaju

kreiranje, rasprostranjivanje i

korišćenje znanja, onda smo snažno

pokrenuti da prihvatimo da je

upravljanje znanjem mnogo više nego

“stvar tehnologije” i da njegovi

elementi postoje u svakom od naših

poslova.

52

On the Management of Knowledge - Position

Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

Upravljanje znanjem u organizacijama

mora da bude razmatrano u tri

perspektive s različitim horizontima i

svrhama:

1. Poslovna perspektiva –

usredištena na zašto, gde i u kom

obimu organizacija mora da investira

u znanje ili da eksploatiše znanje;

53

Upravljanje znanjem

2. Upravljačka perspektiva – usredištena na

odreĎivanje, organizovanje, usmeravanje,

olakšavanje i monitorisanje praksi i

aktivnosti povezanih sa znanjem,

zahtevanih za postizanje željenih

strategija i ciljeva.

3. Operativna perspektiva – usredištena na

primenu ekspertize za obavljanje

eksplicitniog rada i zadataka povezanih

sa znanjem.

54

Ronald Maier:

Upravljanje znanjem je funkcija

menažmenta odgovorna za regularno

odabiranje, implementaciju i

evaluaciju ka cilju usmerenih

strategija znanja čija je svrha

unapreĎivanje načina na koji

oprganizacija upoptrebljava interno i

eksterno znanje za poboljšavanje

performanse organizacije.

55

Univerzitet Texas:

Sistematični proces nalaženja, odabiranja,

organizovanja, pročišćavanja i

prezentovanja informacija na način koji

unapreĎuje shvatanja zaposlenih u

odreĎenoj oblasti ineresovanja.

Upravlajnje znanjem pomaže organizaciji

da stiče uviĎanja i razumevanja na osnovu

sopstvenog iskustva.

56

Univerzitet Kentucky

Znanje je vitalni resurs organizacije. ...

Tipovi znanja kojima se koriste donosioci

odluka uključuju informacije, procedure, i

heuristike, izmeĎu ostalog...

Različite tehnike zasnovane na

računarima, za upravljanje znanjem (npr.

predstavljanje i obrada znanja) bile su i

sada su razvijene da dopune uroĎene

veštine upravljanja znanjem.

57

UZ

Kao oblast proučavanja, upravljanje

znanjem je usredsreĎeno na

invenciju, unapreĎivanje, integraciju,

upotrebu, administraciju, evaluaciju i

doprinos ovakvih tehnika.

58

Ciljevi upravljanja znanjem

Nalazi jednog empirijskog istraživanja (R.

Maier, 2001.) kazuju da korisnici ovako

shvataju ciljeve upravljanja znanjem :

Postizanje transparentnosti znanja

UnapreĎivanje dokumentacije znanja

Promena kulture organizacije

UnapreĎivanje komunikacija i kooperacije

Preobražavanje implicitnog u eksplicitno

znanje (eksternalizacija)

59

PoreĎenje pristupa upravljanju znanjem

UPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka

tehnolologiji

Usmereno ka

ljudima

Sintetičko

Pristup Usmerenost ka

tehnolologiji

Usmerenost ka

ljudima

Holistički; ka

ljudima i

tehnologiji

Perspektiva Inženjerstvo,

kognitivna

Kultivisanje,

zajednica

Socio-tehnički

sistemi,

Inženjerstvo

Definicija znanja Dokumentovano

znanje,

odvojivo od čoveka

Znanje isljučivo u

glavama ljudi

Dokumentovano

znanje je po-

vezano sa zna-

njem u glava-

ma ljudi i usa-

Ďeno u soci-

jalne mreže.

60

PoreĎenje pristupa upravljanju znanjem

UPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka

tehnolologiji

Usmereno ka

ljudima

Sintetičko

Strategija

upravljanja

znanjem

Kodifikacija Personalizacija Objedinjavanje

Ciljevi a. UnapreĎenje

dokumentovan

osti znanja

b. Akvizicija

eksternog

znanja i

retencija

znanja

c. Pretvaranje

implicitnog u

eksplicitno

znanje

a. UnapreĎenje

komunikacija

b. Obučavanje

novog osoblja

c. UnapreĎenje

deljenja znanja

d. UnapreĎenje

ličog razvoja

a. UnapreĎenje

pristupa

postojećim

neizrecivim i

eksplicitnim

znanjima

b. Transparent-

nost znanja

c. UnapreĎenje

inovativnosti

d. Promena kulture

61

PoreĎenje pristupa upravljanju znanjemUPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka

tehnolologiji

Usmereno ka

ljudima

Sintetičko

Uloge - Autor

- Administrator

znanja

- Administrator

baze znanja

- Broker znanja

- Ekspert

- Mentor

- Voditelj mreže

- Menadžer

zajednice

- Moderator

- Partner u znanju

- Objedinitelj

- Koordinator za UZ

- Specijalista za

dato područje

Zadaci - Skladištenje

znanja

- Rafinisanje

znanja

- Brisanje/arhivira-

nje znanja

- Uspostavljanje i

razvoj zajednica

- Dokumentovanje

umeća i ekspertiza

- Organizovanje

deljenja znanja

- Razvoj mapa

znanja koje

povezuju elemente

znanja i ljude

- Razvoj profila

- Razvoj portala

znanja

- Personalizovanje

baze znanja

Kultura Tehnokratska Socio-kulturna Socio-tehnička,

diskurzivna 62

Upravljanje znanjem

Do 2000. godine, naglasak na IT oblasti:

• Prva faza - početak 1992. - fokusiranje na produktivnost, kreiranje baza podataka (Lotus Notes itd.)

• Druga faza – orijentacija na klijente –skladišta podataka (data warehouse).

• Treća faza – od1999.- interaktivne web stranice, elektronsko poslovanje (dot com)

• Sledeća faza – ključ za otkrivanje vrednosti znanja su ljudi.

“Druga generacija” upravljanja znanjem

Do nedavno je pristup upravljanju znanjem

bio pretežno usmeren ka tehnologiji.

Da bi se naglasila razlika izmeĎu novog,

savremenog upravljanja znanjem i

preĎašnjeg tehnocentričnog upravljanja

znanjem, neki autori, meĎu kojima se ističe

McElroy, upotrebljavaju naziv »druga

generacija upravljanja znanjem«.

64

UZ

»Prva generacija upravljanja

znanjem«, koja je prevashodno bila

usmerena na tehnologiju (data

warehousing, groupware, upravljanje

dokumentima, data mining i dr.).

Druga generacija znatno više

uključuje ljude, procese i socijalne

inicijative.

65

UZ

Zastupnici »prve generacije

upravljanja znanjem«, polaze od

pretpostavke da vredno znanje već

postoji.

Zastupnici »druge generacije

upravljanja znanjem« podrazumevaju

da je znanje nešto što se proizvodi u

ljudskim socijalnim sistemima.

66

UZ

Firestone i McElroy prirodu upravljanja

znanjem shvataju kao skup procesa, kao

troslojni okvir poslovnih procesa i

proishoda.

Oni razlikuju:

operativne poslovne procese,

procese znanja i

procese upravljanja procesima znanja,

predstavljene na sledećoj slici:

67

Upravljanje znanjem

Optimalno, KM je procesni

model koji uključuje

kolektiranje i upravljanje

kvalitetom informacija.

Provera kvaliteta predstavlja

deo KM.

Informaciona harmonizacija.

Za bolju performantnost i

iskorišćenje sistema KM.

68

Upravljanje znanjem

KM se bavi fizičkom

organizacijom informacija

ObezbeĎuje nevidljivi interfejs

izmeĎu informacija (znanja) i

korisnika.

o KM zahteva definisana pravila kao

što su “ko pristupa kojim

informacijama i kako se upravlja

znanjem”

69