Unuk i deda

7/24/2019 Unuk i deda

1/7

Tema broja Vreme broj 487, 6. majl 2000.

Unuk i deda

Josip Broz o Titu

"Bili smo u Dobanovcima na zajedni!kom ru!ku. Tito je imao istan!an ukusi, ako bi pio, pio je isklju!ivo "ivas s ledom ili "ivas s limunadom, ponekadvino. Voleo je dobre cigare i da pojede ne#to slasno i masno, iako su mulekari sve to branili"

Broz i njegova porodica sme#teni su u nekada#nji letnjikovac, lepo starinsko zdanjeuglavljeno me$u vilama novih bogata#a, sa predivnim pogledom na Beograd. Prvi kom#ijaJosipa Broza je savezni premijer Momir Bulatovi%, a ni do Belog dvora nije daleko.

Iako ga nismo videli godinama, Josip Broz je ostao isti.Prepoznali biste ga bez problema po onom karakteristi!nom,#irokom osmehu i dubokom glasu. Kao i mnogi na#i sugra$anii zemljaci, i Josip Broz je razo!aran razvojem doga$aja udr&avi, odnosom sveta prema Jugoslaviji, a nije mu svejedno ni

zbog lo#eg stanja u privredi. Kada bi on danas uzeo stvar usvoje ruke po!eo bi ba#od privrede...

Josip Broz danas &ivi skromno; nema Plavi voz, Galebom sesada drugi di!e, a ni predsedni!ki avion nije njegov. Ni dr&avni vozni park, niti limuzine. Sgor!inom ka&e da su brojni skupoceni eksponati, umetni!ki predmeti i razni dr&avni!kipokloni koji su !uvani u objektima u krugu Ku%e cve%a i Muzeja "25. maj" oti#li u nepovrat.Ne zna ni #ta je sa #tafetama, kami!kom sa Meseca... Ali pouzdano zna da je sve torazvu!eno i zavr#ilo u nekim privatnim vitrinama. A ko bi drugi razgrabio ako ne novimo%nici.

Zna odli!no i kada je uklonjena po!asna stra&a oko sarkofaga 1. maja 1992. godine, u!etiri ujutru. Po struci je bravar, po vokaciji lovac, a od politike be&i. Metalostrugarstvomse, istina, vi#e ne bavi, ali je ostao privr&en privatnoj inicijativi i maloj privredi. I ne &ali seba#mnogo, jer danas ipak &ivi bolje nego pre deset godina.

ZLATAN SAT I KARABIN:"etvoro!lana porodica Josipa Broza donedavno je &ivela umalom stanu na Novom Beogradu, u blizini Studentskog grada. A onda se otac razboleo iumro, pa se Josip sa porodicom preselio na Dedinje, u pomenuti letnjikovac. I sada imaglavni grad preostale Jugoslavije na dlanu, kao nekada njegov deda i otac.

Izme$u Josipa Broza i Tita i danas postoji jaka veza. To je zlatan ru!ni sat; uz jednu pu#ku,

to je jedina preostala uspomena na dedu. Jasno aktuelni Josip (Jo#ko) Broz je unuk JosipaBroza Tita i sin 'arka Broza. Jo#ko je rastao uz Titove skute, a kada je stasao postao je, a #tadrugo, lovac, metalostrugar, policajac i na kraju privatnik. Jo#ko se ne stidi tetova&a porukama (uspomena iz vojske), a onda je godinama bio Titov pratilac u lovu i nadzorniknjegovih lovi#ta. Bio je i policajac, koji se u antidiverzantskom vodu savezne policije brinuoza Titovu bezbednost sve do njegove smrti, 4. maja 1980. godine.

Dvadeset godina kasnije, Josip misli o Brozu isto ono #to je uzeo kao gotovu !injenicu kadaga je deda dr&ao na krilu da %e Titovo ime u istoriji, za razliku od mnogih njegovihsavremenika i naslednika, ostati zapisano zlatnim slovima. U njegovim se%anjima Titov lik i


2/7

delo nisu nikada dovedeni u pitanje.

"Danas se sva#ta pri!a o na#oj porodici i porodi!nom &ivotu, a !injenica je da je Tito premaporodici bio izuzetno pa&ljiv. Prema svima nama je uvek imao otvoren i iskren odnos", se%ase danas Josip. (to se metoda vaspitanja ti!e, Tito nikada nije tukao mla$eg Josipa, iako jeednom malo falilo.

"Paunovima sam i#!upao nekoliko onih lepih pera, on je za to !uo i stra#no se naljutio. Dvadana sam se krio u borovoj #umi pored ku%e. Na kraju me je na#ao, izgrdio, i to je bilo sve.

Kada je bio ljut, onda si morao malo da mu se skloni#s o!iju i sa!eka#da se 'oladi, po#to biga bes uvek brzo pro#ao. (to sam znao lukavo da iskoristim", priznaje Jo#ko. Zanimljivo jeda Tito u #koli nikada nije intervenisao za svog unuka. Tako je Josip mla$i krenuo ugimnaziju, posva$ao se sa profesorima, nastavio #kolovanje u #umarskoj #koli, i dedinimstopama, zavr#io zanat. Sve u svemu, po profesiji je #umar, policajac, ugostitelj imetalostrugar. Tito nije bio ba#odu#evljen &ivotnim preokupacijama svoga unuka, tu i tamosu se zbog #kole i obrazovanja i spore!kali, ali Jo#ku takve sva$e nikada nisu ni dlakuskrivile.

Ponosan je i na !injenicu da od dede nikada nije dobijao "besne" poklone. Istina, jednom jedobio pu#ku. To je bilo posle Titove druge operacije. Jo#ko je postao upravitelj vojnih

lovi#ta, to mu je bio prvi posao, i Tito mu je na Brdu kod Kranja poklonio novu pu#ku; uzuslov da mu Josip mla$i prvo vrati onu staru, ve%pomalo izan$alu. U svakom slu!aju,najdragocenija stvar koja je Josipu Brozu ostala od Tita jeste ru!ni sat koji mu je Staripoklonio 1972. godine u Belju. Bilo je to posle lova u kome je Tito odstrelio jelena"kapitalca", svetskog prvaka, s kojim se posle i slikao.

"Za vreme lova sam izgubio svoj stari, ruski sat;negde mi je ispao, #to sam primetio tek kada me jeTito upitao koliko je sati. Bez re!i je skinuo svoj sats ruke i dao mi ga. Taj zlatni sat nosim i dan danas. Ito je sve 'skupoceno' #to mi je ostalo od dede; onnikada nije dozvoljavao da bilo ko iz njegoveporodice ima ne#to po !emu bi se izdvajao oddrugih."Deda ipak nije bio cicija. Kad je do#lovreme, unuku je kupio prvi auto, "princa", 1970.godine.

"Auto mi je u Belje, gde sam &iveo i radio, dovezao Titov voza!!ika-Marko. Znam da jeTito Marku dao svoj novac da mi taj auto kupi, iako je ve%u to vreme imao gomilumercedesa, kadilaka, ZIL-ova i drugih automobila koje bi mogao da poklanja, ali ne, on jesvoje poklone kupovao!"Tito je deci i unucima ponekad davao novac, "po#to ga za sebe

nije trebao". Na pitanje da li zna kolika je bila dedina plata, Jo#ko ka&e da o novcu Titonije voleo da pri!a, ali pouzdano tvrdi da je ve%i deo dohotka Titu sledovao po osnoviautorskih honorara i dnevnica (koje su mu pripadale za slu&bena putovanja). Otuda je inastao kasniji dr&avno-porodi!ni problem oko ostavinske rasprave.

"Tito zapravo nije imao li!ne imovine. Naj!e#%e pare nije ni imao pri sebi, po#to mu nisutrebale... Poklone, koje je dobijao za ro$endane i o dr&avni!kim putovanjima uop#te nijesmatrao svojim. On jednostavno nije imao ni#ta #to bi bilo 'njegovo'. I one pri!e o vilama, okojima se toliko pisalo. One su ionako bile dr&avne. U nekima uop#te nije ni bio; neke jekoristio veoma kratko, jedva deset dana u godini, a u ostalo vreme su ih upotrebljavali


3/7

republi!ki funkcioneri, kao na primer Stane Dolanc Brdo kod Kranja. Jedino #to je Titozaista &eleo da ima bio je vinograd u Kumrovcu, koji je njegov otac morao da proda kako biprehranio porodicu. Tito je &eleo da taj vinograd povrati, i zato je ovlastio neke funkcionereda prou!e ukoliko bi vinograd mogao da se otkupi."

Kona!no je re!eni vinograd otkupljen; kasnije ga je Tito preneo na sina 'arka, a on naJosipa mla$eg. Iako je s pravne strane situacija pomalo konfuzna, jer su to zemlji#te uhrvatskom Zagorju odavno podelili seljaci iz okoline.

Tito nije bio naro!ito zadovoljan zbog Jo#kove odluke da napusti upravljanje vojnimrezervatima i otisne se me$' policajce. Kasnije je, me$utim ("a naro!ito pod stare dane kadasu mu oterali Jovanku pa je ostao sam i usamljen"), bio sretan da ima nekog "svog" ublizini.

"Jednom smo preno%ili u hotelu 'Grand' u Pri#tini. Tito me je pozvao da do$em u njegovusobu, na razgovor. Nisam oti#ao, po#to nisam mogao da ostavim celu slu&bu obezbe$enjabez kontrole. Ujutro me je upitao za#to nisam do#ao da malo %askamo, a ja sam muodgovorio da ne mo&emo mi da pri!amo dok 'posao !eka'. To mu se stra#no svidelo i kasnijese hvalio da ga '!uvaju njegovi'."

TESTAMENT, MASON, JOVANKA:Josip Broz sa distance od dve decenije zaklju!ujeda je Tito ipak imao previ#e poverenja u ljude koji su ga okru&ivali. "Pitanje je #ta su mu onirekli, a #ta ne. Danas se svi hvale onim #to su mu, navodno, 'otvoreno' rekli, mada su touglavnom !iste la&i. Tito je Dedijera, na primer, primio svega par puta, a on je posle tvrdiodruga!ije. Sli!no je i sa Tempom. On se hvalisao kako je Titu u brk skresao niz neprijatnihstvari jo#na po!etku sedamdesetih godina, na Brionima, #to je izmi#ljotina. Li!no samprisustvovao tom !uvanom razgovoru, koji je vo$en u #atoru na livadi, i moram da ka&emda je pri!a i#la sasvim drugim tokom nego #to je Tempo kasnije svedo!io. Niko u ono vremenije imao petlju ni hrabrosti da Titu ka&e u o!i 'to i to je pogre#no'. Ne#to takvo Tito nikadane bi dozvolio; ukoliko bi iko i probao ne#to sli!no, Tito bi ga prekinuo i jasno rekao #tamisli. Drugo je pitanje, naravno, je li to bilo pravilno. Ako mene pitate, ja mislim da jeste.Jedino tako, !vrstom rukom, bilo je mogu%e u onoj dr&avi i#ta izgraditi."

Nije te#ko pretpostaviti da mla$i i stariji Josip Broz imaju sli!na politi!ka vi$enja, madaJo#ko podvla!i da niko vi#e iz porodice nema politi!kih ambicija i da je jedan politi!ar uporodici Brozovih bio sasvim dovoljan. A #to se ti!e Titovih dilema oko politi!kogustrojstva SFRJ, Jo#ko se se%a jednog neobi!nog doga$aja: "Bili smo u Dobanovcima nazajedni!kom ru!ku. Tito je imao istan!an ukus i, ako bi pio, pio je isklju!ivo "ivas s ledomili "ivas s limunadom, ponekad vino. Voleo je dobre cigare i da pojede ne#to slasno imasno, iako su mu lekari sve to branili. I tako me je neo!ekivano pozvao da mu sepridru&im na ru!ku. Bilo mi je !udno to #to me uop#te nije pitao #ta bih hteo da pojedem;

sam je odlu!io da %u jesti svinjske krmenadle, sebi je naru!io biftek i zapretio ljudima izobezbe$enja da niko ne sme da nam smeta. Gun$ao sam zbog njegovog jelovnika, a on jesamo rekao 'Ma, %uti, bre!' Jeste, poslednje godine &ivota su mu, u pogledu stvari koje jevoleo, bile ba#pasje. Upitao me je: 'Kakav je ovo &ivot kad ne mo&e#ni u WC bez pratnje?Mora#da pazi#na sve #to jede#i pije#i ne mo&e#kao svi normalni ljudi u dru#tvo, me$usvet...' To je dokaz da se on, uprkos svoj mo%i i svoj vlasti koju je imao nikada nije ose%aoslobodnim. Odjednom je po!eo da pri!a o politici. 'Sve zajedno je bezvredno. Nova ulogarepublika u Federaciji razbija Jugoslaviju. To je na#a ogromna gre#ka. Eto, probao sam i satim novim predsedni#tvom, ali stvar uop#te ne funkcioni#e.'


4/7

Pre toga smo bili na Kosovu i Tito je tamo ve%opazio brojne ekscese, iako je naju&evo$stvo pazilo da Tito ni#ta ne primeti. Kada smo do#li, oni su iz Titove blizine ukloniliprvo sve stare revolucionare, u koje je Tito imao poverenja, i miliciju postavili tako danikako ne mo&e da do$e u dodir s narodom. Mi smo pretra&ivali teren, pazili da su zatvorenasva vrata i prozori, a Tito je u autu zastajao na mestima koja su ozna!ena kao bezbedna. Ve%tada je bilo prili!no napeto. U Klini su stavili Titovu sliku magarcu pod rep i pustili ga nizulicu. Nekako nam je uspelo da Tito to ne vidi. Nije znao za zahteve Albanaca. Se%am sekako ga je tih godina Azem Vlasi, koji je 25. maja, na Dan mladosti kao predsednikOmladinske organizacije Jugoslavije sedeo u po!asnoj lo&i pored Tita, iznenada upitao:

Za#to Albanci ne mogu da imaju republiku?' Usledio je tajac. 'Ti mali, da u%uti#i da mi vi#ene pominje#takve gluposti!' Odbrusio mu je Tito"

Josip Broz je posebno pozoran na pri!e o Titovom mentalnom stanju; napominje da je dedado poslednjeg dana bio bistrog i visprenog uma, a ne kao #to su neki pri!ali a drugi pisali."Nikola Ljubi!i%je kasnije tvrdio kako je Tito pod starost bio senilan, #to me je istinskiza!udilo i naljutilo. Pa bio sam sa Ljubi!i%em, Titom i jo#nekim funkcionerima u Ristovcuna Tari 1979. godine, kada nam je Tito sa terase pokazivao gde stoji ku%a u kojoj se jednomtokom rata krio i u zadnjem trenutku utekao !etnicima. Se%ao se svega od imena &ene injenog sina, do ta!nog datuma doga$aja. Senilan starac se tako ne!ega sigurno ne bise%ao..."

(to se Titovih poslednjih dana ti!e, Jo#ko misli da je deda umro prerano: "Veliki deo kriviceza njegovu preranu smrt snosi Miroslav Badurina, #ef kabineta, s kojim smo putovali uLjubljanu. Iznenada mu se obratio: '(ta se sekira#, dru&e predsedni!e, i Ruzvelt je dugo&iveo sa svojom bole#%u, pa %ete valjda i vi.' Kada je Tito to !uo, u njemu se javio neki inat iodlu!io je da ne da nogu. Rekao je: 'Na svet sam do#ao s dve noge, i tako %u s njega i oti%i!'I ko je onda jo#smeo da mu predlo&i amputaciju?! Da mu Badurina nije to rekao, Tito bisigurno mudrije odlu!ivao o operacijama i po&iveo jo#koju godinu. Posle je samo gubiodragoceno vreme. (ta je radio kada bi kroz vrata u#li lekari da obave vizitu pred operaciju,on se pravio da spava! A da su mu odmah amputirali nogu, sve bi mo&da bilo druga!ije..."

Vest o Titovoj smrti objavljena je 4. maja 1980. godine. U me$uvremenu se mnogo #tadogodilo, mnogi su ga imitirali, snimljen je i poneki film, ali poslednja re!o Titu jo#nijere!ena. I testament, o kome se mnogo naga$alo, a Josip Broz je 100 odsto siguran da jepostojao i da je "sklonjen, uklonjen", nikada nije na$en. "Se%am se da mi je Tito na Brdurekao da je mislio na nas, i za kasnije!" Potkrepljuje Jo#ko tvrdnju o dedinom testamentu.Ono #to je sigurno jeste da porodica i dalje povremeno obilazi Ku%u cve%a, kao i da saJovankom nemaju nikakve kontakte, iako su prakti!no prve kom#ije, i da upravo ona,Jovanka, svakog ponedeljka ta!no u 11 sati ide mu&u na grob.

"To mu je najte&e palo, pred smrt. Jovanka. Ona ga je za srce ujela. Ona i njene li!ke veze.

Zato je nije hteo uz uzglavlje ni u samrtnom ropcu. Priznajem da Jovanku nisam nikadaposebno voleo; jo#kada sam bio mali bacio sam njen prvi poklon bicikl preko ogradebalkona. Njeno me#anje u politiku i#lo je mnogima na &ivce. Ona je bila ta koja je sve odanemlade oficire koji su s Titom pro#li kroz rat lagano udaljavala od njega. Stalno je potpirivalaneki strah, govorila ko i kako mo&e da mu #teti... Nije podnosila ni nas, njegovu porodicu, isve je !inila da nas osami od njega. On nam je mnoge stvari davao i !inio kri#om od nje, daona ne zna i ne vidi. Na kraju nije hteo da se razvede zbog po#tovanja prema tolikimgodinama koje su proveli zajedno, ali vi#e nije hteo da je vidi, uprkos tome #to je onanekoliko puta tra&ila da je primi. Zato je poslednjih godina svog &ivota toliko putovao, a ikada bi do#ao u U&i!ku i#ao bi samo do Cve%are."


5/7

Jovanku danas ne obilazi vi#e niko od Brozovih, me$u kojima ve%ima i Titovih pra-praunu!i%a. Svi oni bar na isti dan obi$u Josipa Broza, ali se strogo dr&e satnice, da se nesretnu. Jovanka rano ujutro, a porodica u 11. Cve%ara kao takva nikada im se kao poslednjededino po!ivali#te nije posebno dopadala, ali je to bila Titova &elja. Porodica je htela da gasahrani na Brdu kod Kranja, u muzeju, koji bi kasnije slu&io kao mauzolej. Pa su u op#tojhisteriji oko organizacije sahrane i dedine volje odustali. Isto je i sa natpisom na sarkofagu,samo ime i latinica. Obele&je (zvezda?) ispalo je, gre#kom. Zaboravljeno. "Niko o tome nijemislio, a posle su krenule te pri!e da je deda bio mason. I da njegovo telo nije u grobnici.Sve su to gluposti."

OBDUKCIJSKI IZVE!TAJ: Ostavinska rasprava je kona!no, a Josip Broz dodaje navodno, zavr#ena. Postojala su tri spiska stvari; jedan za 'arka, jedan za Mi#u i tre%i zaJovanku. "Slu!ajno sam !uo da je to navodno re#eno, ali advokati jo#ni#ta nisu dobili. Tu jeu!injen istorijski presedan, prema kome porodica nije mogla da nasledi ni#ta. Sada nije uredu da ja to 'guram', to treba da rade Jovanka i Mi#a, mada je veliko pitanje #ta jo#uop#tepostoji."

Ne#to ipak postoji. Izve#taj sa obdukcije, recimo: "Le#starijeg, dobro uhranjenogmu#karca..." Tako po!inje obdukcijski zapisnik na!injen u ljubljanskom Klini!kom centruposle smrti Josipa Broza. Iako jo#va&i za strogo !uvanu tajnu, pre nekoliko dana ga citirao

ga je slovena!ki istori!ar Bo&o Repe: "To je prili!no nesentimentalan kraj posle brdapanagirika koji su ga decenijama slavili kao 'legendarnog vo$u', 'stamenog borca za mir' ivelikog dr&avnika'." Repe nije usamljen u svojoj oceni Tita, #to je cinizam koji, smatraju!lanovi Titove porodice, posle euforije ranih sedamdesetih, polako jenjava.

"Iznena$en sam koliko ljudi, bez obzira na strana!ku pripadnost, bili oni iz SPS-a, SRS-a,SPO-a, JUL-a ili neke druge stranke, lepo govori o vremenima koje smo pre&iveli.Verovatno se pokazalo da je &ivot u Jugoslaviji bio daleko bolji od &ivota u ovoj raspadnutojJugoslaviji. Danas se svuda, od Slovenije pa do Makedonije, vi#e ne &ivi kako se nekada&ivelo. Sve #to je napravljeno, sagra$eno podignuto je u ono doba. Od autoputa, zgrada, pa

do Beograda. Sada se samo popravlja sve#to je ve

%bilo. Ne znam kako neko uop

#te mo

&eda se pomiri s tim da one Jugoslavije vi#e nema", sentimentalan je Titov potomak.

I dodaje Brozovo vi$enje aktuelne situacije: "Morali bismo da obnovimo odnose sa svetom.Hvalimo se da pravimo automobile koji se jo#uvek pale maltene na kurblu. A svet voziautomobile koji sami pokazuju gde treba da se ide. I to s Kinezima. I oni su isti kao Rusi.Peking vam je grad u koji je u#ao strani kapital i gde se zaista radi. Ali u dubini Kine je jad ibeda. I kako %e ta Kina da nam pomogne?! Mogu jedino da nam po#alju deset milionaKineza da rade na njivama, jer ovde ne%e niko vi#e ni da radi. U tome i jeste problem.Moramo da se otvorimo prema svetu."

Tokom intervencije NATO-a Josip Broz nije napu#tao svoju ku%u, iako je u to doba to bilaizuzetno lo#a lokacija. Za razliku od kom#ije Moma, Josip Broz je s dvogledom u ruci pratiovazdu#ne borbe i javljao nadle&nim slu&bama kud idu njihovi avioni. Tako je pre ne#to vi#eod godinu dana iznad svoje ba#te ugledao i one dve rakete, koje su za trenutak zastale uvazduhu, pedesetak metara od njega, izo#trile ugao, upalile dodatne motore i onda svomsilinom udarile u rezidenciju njegovog drugog kom#ije, Slobodana Milo#evi%a, koji jetako$e bio pionir njegovog dede.

Posle svega #to se u Jugoslaviji desilo, jasno je da Tita posle Tita nema i ne%e ga biti. Za sveone kojima uspomene nisu dovoljne ostaje nada da %e ne#to od onoga #to je bilo jednom


6/7

ipak do%i na svoje mesto. A svima ostaje i Josip Broz.

Svetlana Vasovi%-Mekina

Za sve su krivi nesvrstani

Josip i Zlatica Broz &iveli su u U&i!koj 11, odmah poredU&i!ke 1315, gde je bilo ognji#te starijeg Josipa, Tita. Nekrije da mu je deda uistinu bio i otac i majka od njegove drugegodine &ivota, kada je Tito uzeo pod krov unuke, svog

imenjaka i njegovu sestru Zlaticu, kako bi ih sa!uvao odporodi!nih lomova. 'arko se razveo od &ene i osnovao novuporodicu, a Jo#kova majka se vratila u zavi!aj, Rusiju. Poslerazvoda i spora kome %e pripasti deca, Tito je presekao sva$e

odlukom da Zlatica i Josip ostanu kod njega. Brinuo se za njih koliko mu je to dopu #talovreme, a "otkako je po!eo malo vi#e da se bavi spoljnom politikom i nesvrstanima, utolikoe imao manje vremena za nas". Zato je glavno obavljala rodbina (tetke) i svita. A najlep#ee svakako bilo kada su zajedno odlazili na Brione.

Lovac No 1

Josipa Broza mla$eg u pogledu dede i njegove zaostav#tine posebno ljute pri!eda je Tito bio lovac kome su "name#tali" trofeje. Tu je, uostalom, epizoda saonim !uvenim medvedom, "#epavim", svetskim prvakom, koga je Tito vrebaodve godine. "Rekli su mi da me je Tito pozvao k sebi, strpali me u avion iodvezli na Brione. Pitao sam se o !emu se radi, kad moram tako naprasno knjemu. Kada sam stigao, tamo su ve%bili Dolanc i jo#neki... Odmah su me

poslali u Titove odaje. "im me je ugledao, sko!io je i rekao da mora ne#to dami poka&e. I izvukao trofejni list: 'Kona!no sam ga do!ekao!' rekao je. 'E,svaka ti !ast ako sam ja morao zbog toga usred no%i iz Beograda' odgovoriosam."

"Ja sam za njega mnogo puta organizovao lov i bio sam svedok da je Tito bio jedan odvrhunskih lovaca. Danas mo&da mo&e da se postavi pitanje za#to je morao da se bavi ba#lovom, ali u ono vreme je mnogim dr&avnicima to bilo zanimanje, to je bila neka vrstadru#tvenog &ivota. U ono vreme su ljudi kroz lov lak#e uspostavljali kontakte i zato je to bionezaobilazan deo politike, ma kako to danas zvu!alo bizarno. I#ao je u lov sa mnogima, aliedino "au#eskua nije mogao da podnese, po#to je taj pucao u sve odreda, nije slu#ao i birao

#ta odstreliti. Jednom smo u Sloveniji za njih dvojicu i pratnju organizovali lov na divokoze;Tito je besno oti#ao sa !eke rekav#i mi: 'Pogledaj ga, to nije lovac, to je ubica!' (to se Titati!e, on je sve do kraja &ivota imao o#tar vid i mirnu ruku. Mogao je da pogodi i u trku. Akada je prvi put osetio u lovu na fazane da im vi#e nije dorastao, ostavio se lova."

I ko su bili Titovi pravi prijatelji?

"Pre svega stari revolucionari poput "olakovi%a, 'arka Veselinova, Veljka Zekovi%a, ljudikoje je poznavao jo#pre '41. Blizu mu je bio i Krle&a, a posebno Rankovi%. Afera okoRankovi%a ga je posebno potresla i znam da je do kraja &ivota sumnjao u Rankovi%evu


7/7

krivicu. O tome smo !esto razgovarali. Ali tako je to ispalo i Tito nije imao kud kada su muservirani 'dokazi' o Rankovi%evoj krivici. A vi#e nije nikakva tajna da su Tita prislu#kivali,do samog kraja. Bio je ve%u odmaklim godinama i to je bio na!in da i lekari znaju di#e li ie li sa njim sve u redu. Dakle, tada su razlozi za prislu#kivanje Titovih privatnih odaja bili

pre svega zdravstvene prirode. Uostalom, u ono vreme jo#nije bilo nikoga ko bi smeo i dapomisli na osvajanje vlasti!"

prethodnisadr!ajnaredni

Unuk i deda

Documents

Transcript of Unuk i deda