KHDWAŒBHOCT

Mvmoui uphdAHCkm — Kibvi-

1 A O IIEMAMKOJ. BeorpaA, n3Aa-

Banxa KH>HÂapa feue Kona, 1931.1.HajnoBHje Ae;io r. MwAoma

Llpiban- CKor, Kh>üia o HeMüunoj, qnjw je npBH ago Ty CKOpo H3atuao, y hcth Max je h nyTonnc, h ecej, h noe3Hja, h „anTepapua penopTa»a“, Kano Be-an caM r. UpibaiicKH; a/m iioe3nja naj- Bïime h HajÔHTHHje, Kao cee hito r. U(pH>aHCKH nwiue. TiyAA>nBO, CBeace, y BaHpeaHOM OKP.iipy peaawor h rpy6o ÆOÂHB/beHor (anf^pe, noAaTHH craTH- CTHKa, UHTaTH HTA.), A«T je 6ep/lHHCKH ÄH BOT, XaOTHqHa MHOrOCTpyKOCT H

HC- npenaeTeHOCT H^eroBa, y ahbhom Hpu- cy Bepmrna; y je/iHOM bhcoko noeT- CKOM h AyxoBHOM im a Hy. H OHAa xa.ia MHCJiH h aHa^Hiue Haj6pyra;iHHje n

npeTnocTaß^a Hajonpe3Hnjef xao na- Kaß HeManKH aoktop, r. UpibaHCKH je, Kao HHKO, Ka;;ap Aa ce v3ÖyAH w Aa Hac yaöyAH naTeTHMHOM cahkom, Ha- l)eHOM H3HenaAa, ycnyT, y npauiHHH; Ka^ap Aa y jaaoBoj MnoroA>yAocrn Be^HKor rpaAa, y jeAHoj OBAamnoj, He3a6opaß/beiioj cahuh Ha TpaMBajy, noacera Ha o.ne MKpHe, cyö/m.nHe cth- xooe (M. PhcthK):Th hito 3Haiu rae cy

jkhbot h CMpT, th npea qajHM je

jihkom coa 3e.M-a>a CKpOMHOCT...

JIoqapaBaaau, Mar H caibap, r. Up- h>shckh

nyTyje ca cpueM na aaaay; ueaa n>eroBa Kíbnra

— h noestija — je iienyujasa, nujana,

eiccraTimna. Ilaj- HeyKpoTa>HBHja nojy cmo

Moxaa HKa- aa HMaaw.

2.Kciioóhtho je aa je r. UpibaHCKH y Hpucy Bepjiuna Rao jeaHO BaupeaHO cBeaonancTBO o

MoaepHoj HeMa*ncoj. OTKpHBa ce Ty jeaHa cacBHM apyK- qnja, Mohín; ja, cfcanTacTHqHHja, crparn-

Hnja m aenuia HeMaqKa ho hito

je RO caaa Heraldo, w HOBHHapcicoM My- apomhy, npHKa3HBa:ia Koa Hac. Maic h paHnja nncaft>a y nac (ca H3y3eT- kom r. BHHaBepa), Koja cy HMaaa Ka- paKTep ayTopHTeTa h aoacHBa>aja, oqaj- ho 6aeae npea obom khjHtom. Ona cy h;ih

KpaTKa, noBpuiHa h CKopo npH- roana. Han oaBeh npeapaTna tuia oa- seh npocjjscopCKa h pyanMeHTapjia. T. UpibaHCKOBa KKbwra, ceM CBera Tora, ne 3Haq« caMO to

na je nocae paTa, y ckohomckom h HaejnoM cmh- cay, CBe yacacHO H3MeH>eHO h ncnpe- TypaHo, Hero h to aa je cByrae CBe oayBeK rp03H0 iicnpenaeTaHO, qac i!3-

КЊИЖЕВНОСТМИЛОШ ЦРЊАНСКИ — књи- 1 А О НЕМАЧКОЈ. Београд, изда- вачха књижара Геце Кона, 1931.

1.Најновије дело г. Милоша

Црњан- ског, Књига о Немачкој,

чији је први део ту скоро изашао, у исти мах је и путошхс, и есеј, и поезија, и „литерарна репортажа“, како вели сам г. Црњански; алн поезија нај- више и најбитније, као све што г. Црњанскн пише. Ћудљиво, свеже, у ванредном оквиру реалног и грубо доживљеног (цнфре, податци стати- стика, цитати итд.), дат је берлински живот, хаотична многострукост и ис- преплетеност његова, у дивном Ири- су Берлина; у једном високо поет- ском и духовном плану. И онда када мисли и аналише најбруталније и претпоставља најопрезније, као ка- кав немачки доктор, г. Црњанскн је, као нико, кадар да се узбуди и да нас узбуди иатетичном сликом, на- ђеном изненада, успут, у прашини; кадар да у јаловој многољудости великог града, у једној овлашној, незаборављеној слици на трамвају, подсетн на оне мкрне, сублимне сти- хове (М. Ристић):

'Ги што знаш где су живот и смрт, ти пред чијим је ликом

сва зем- ља скромност...

Дочаравалац, маг и сањар, г.

Цр- њански путује са срцем на длану; цела његова књига — и поезија — је ненушаза, пијана, екстатична. Пај- неукротљивија коју смо можда ика- да имали.

2.Кспобитно је да је г. Црњански

у Ирису Берлина дао једно ванредно сведочанство о модерној Немачкој. Открива се ту једна сасвим друк- чија, моНнкја, фантастичнија, страш- нија и лепша Немачка но што је до сада нетачио, и новинарском му- дрошћу, приказивана код нас. Чак и ранија писања у нас (са изузет- ком г. Винавера), која су имала ка- рактер ауторитета и ложивљаја, очај- но бледе пред овом књигом. Она су или кратка, површна и скоро при- годна. или одвек предратна или од- век профгсорска и рудиментарна. Г. Црњанскова књига, сем свега тога, не значи само то да је после рата, у економском и идејном сми- слу, све ужасно измењено и испре- турано, него и то да је свугде све одувек грозно испреплетано, час из-

Dok jc svojc dojinovc o Prusima i o sjevcrnoj Njcmačkoj pisac okupio u

vclikom, iscrpno i fascinantno

pisanom cscju0 Herlinu, impresije iz južne katoličkc Njcmačkc raspršene su u nekoliko manjih putuih slika, u nekoliko, većinom nc- toćnili opscrvacija kod kojili je, kao kod one o Sinagogi, piscu očito više do efektne pointc ncgo do faktičnc sadržine stvari,1 tako mnogo stvari koje bi mogle „parirati" Hcrlinu, ostajc samo nabačeno, ili uopće nijc uočcno. Medutim, kako je ova knjiga tck prvi dio ejelokupnog rada, to još nc znamo kako ćc pisae, u drugom dijclu, popuiliti 0110 što je ovdjc kazao. Zasada mo/.emo istaknuti da jc o Herlinu ninogo tog.a kazao. i na zanimljiv način; da nam se svida njegova simpatija prema širokim slojcvinia njemačkog naroda, prcma onima što rade. štcdc i prcgaraju. Iz njihova jc kruga pisac umio evocirati nckoliko dobro opaženih i dirljivo sugcstivnih sličica. Zatim, da jc pisac dobro osvijetlio proccs amcrikanizacije poslijcrat- nog Berlina. Uza sav stav prema Nijemcima, njegovc su simpatije. čini sc na strani toga k.araktcrističnog „tempa” i tog ncobičnog stila života koji jc, upravo, iiiknuo iz zcmlje za nekoliko godina. Ali da provjcrimo faktičnu vrijednost svcga toga, trcbalo bi da vidimo vrhucc današnjc intclcktu- alne njcmačkc misli, reprczcntativne pojcdincc i njihova djcla. Jer oni. valjda, mnogo viŠe znače Njcmačku nego li željcz- nicc, mostovi. tvornicc, ncboderi. Onda bismo, po svoj prilici, došli do rezultat.a koji ne bi bili tako

jednostavni, ali možda mnogo poučniji. U svakom slučaju. ..Iris Bcrlina” privlačljiva jc lektira. šarena. bujna. puna pobude; misli o Uoffmannovoj knjizi svojom aforističkom formom zanimaju i zazivaju na diskusiju; „Tajna Albrcchta Diirera" ima vczu krupna zna-