~ 1 ~

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

JEZIK I KNJIEVNOST

REKCIJA GLAGOLA U GRKOM I SRPSKOM JEZIKU:

GRKO - SRPSKI RNIK GLAGOLSK RKCIJ

DOKTORSKA DISERTACIJA

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Vladislava Rui Mast. Filol. Panagiotis Asimopulos

Komentor:

Prof. dr arko Bonjakovi

Novi Sad, 2014. godine

~ 2 ~

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

Kljuna dokumentacijska informacija

Rdni brj:

RBP

Idntifikcini brj:

IBP

Tip dkumntcij:

TD

Mngrfsk dkumntcij

Tip zpis:

TZ

Tkstulni tmpni mtrijl

Vrst rd:

VR

Dktrsk disrtcij

Im i przim utr:

U

Pngitis simpuls

Mntr:

MN

dr Vldislv Rui, rdvni prfsr na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu

Komentor:

KMN

dr arko Bonjakovi, rdvni prfsr na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu

Nslv rd:

NR

Rekcija glagola u grkom i srpskom jeziku:

Grko-srpski renik glagolske rekcije

Jzik publikcij:

JP

Srpski / Latinica

Jzik izvd:

JI

Grki i Srpski

Zmlj publikvnj:

ZP

Rpublik Srbij

U ggrfsk pdruj:

UGP

AR Vjvdin

Gdin:

G

2014

Izdv:

IZ

Autrski rprint

~ 3 ~

Mst i drs:

MA

21000 Nvi Sd, Srbija, Dr Zrn ini 2

Fiziki pis rd:

FO

5 pglvlj / 559 strnica / 94 tabele / 347 rfrnci /

89 fusnota

Nun blst:

N

Lingvistika

Nun disciplin:

ND

Sintks svrmng grkog i srpskg jzik,

lksiklgij i leksikografija

Prdmtn drdnic,

kljun ri:

P

Sintaksa, leksika, savremeni grki i srpski jezik,

valentnost, glagoli, dopune, gramatika, specijalni renik,

leksikografska obrada

UDK

uv s:

U

U Bibioteci Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu

Vn npmn:

VN

Izvd:

IZ

str. 8

Dtum prihvtnj tm

d strn NN v:

DP

15. 03. 2013.

Dtum dbrn:

D

lnvi kmisij:

K

prdsdnik: prof. dr Nada Arsenijevi

ln: prof. dr Vladislava Rui, mentor

ln: prof. dr arko Bonjakovi, komentor

~ 4 ~

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF PHILOSHOPHY

Key word documentation

Accession number:

ANO

Identification number:

INO

Document type:

DT

Monograph document

Type of record:

TR

Textual printed material

Contents code:

CC

Ph.D. thesis

Author:

AU

Panagiotis Asimopoulos

Mentor:

MN

dr. Vladislava Rui, Professor, Faculty of Philosophy,

Novi Sad

Co - mentor:

CMN

dr. arko Bonjakovi, Professor, Faculty of Philosophy,

Novi Sad

Title:

TI

Verbal rection in Greek and Serbian language:

Greek Serbian dictionary of verbal rection

Language of text:

LT

Serbian (Latin)

Language of abstract:

LA

Serbian and nglish

Country of publication:

CP

Republic of Serbia

Locality of publication:

LP

AR Vojvodina

Publication year:

PY

2014.

Publisher:

PU

Author reprint

~ 5 ~

Publication place:

PP

21000 Nvi Sd, Srbija, Dr Zrn ini 2

Physical description:

PD

5 chapters / 559 pages / 94 tables / 347 references /

89 footnotes

Scientific field:

SF

Linguistics

Scientific discipline:

SD

Syntax of contemporary Greek and Serbian language,

lexicology and lexicography

Subject, Key words:

SKW

Syntax, Lexicon, Contemporary Greek and Serbian

language, valency, verbs, complements, grammar,

specialized dictionary, lexicographic processing

UC

Holding data:

HD

Library of the Faculty of Philosophy in Novi Sad

Note:

N

Abstract:

AB

p. 9

Accepted on Scientific

Board on:

AS

15. 03. 2013.

Defended:

DE

Thesis Defend Board:

DB

president: prof. dr Nada Arsenijevi

member: prof. dr Vladislava Rui, mentor

member: prof. dr arko Bonjakovi, komentor

~ 6 ~

SADRAJ

SAETAK 8

PREDGOVOR 11

I. UVODNA RAZATRANJA 12

1. O PREDMETU, POTREBAMA I CILJEVIMA ISTRAIVANJA 12

1.1. Predmet 12

1.2. Potrebe 13

1.3. Ciljevi 14

2. ETODOLOGIJA 15

2.1. Teorijski pristup 15

2.2. Praktian pristup 15

3. IZBOR I OBELEJA KORPUSA 16

3.1. Grki izvori 16

3.2. Srpski izvori 17

I. PREGLED LITERATURE 18

1. O GLAGOLSKOM RODU I DIJATEZI 18

2. O VALENTNOSTI 45

2.1. Pojam 45

2.1.1. Tipovi valentnosti 46

2.2. Razliiti pristupi 47

2.2.1. Francuski lingvisti 47

2.2.2. Nemaki lingvisti 48

2.2.3. Ruski lingvisti 49

2.2.4. eki lingvisti 50

2.3. O valentnosti predikata u grkom jeziku 50

2.3.1. Reenini obrasci u grkom 52

2.4. O prouavanju valentnosti predikata u srpskom jeziku 57

2.4.1. Modeli proste reenice sa glagolskim predikatom 57

2.4.2. Reenini obrasci sa svim dopunama 60

2.4.3. Dodaci kao reenini lanovi 61

3. O REKCIJI 62

3.1. Pojam rekcije 62

3.2. Glagolska rekcija 63

3.3. O rekciji glagola: Grki, Srpski i Hrvatski lingvisti 68

3.3.1. Grki lingvisti 68

~ 7 ~

3.3.2. Srpski i hrvatski lingvisti 69

III. UPOREDNA ANALIZA REKCIJE GRKIH I SRPSKIH GLAGOLA 71

1. IZRAAVANJE DOPUNA U OBA JEZIKA 71

1.1. Dopuna i dopunjavanje 71

1.1.1. Padene dopune u grkom 73

1.1.2. Prepozicionalne dopune u grkom 87

1.1.3. Adverbijalne dopune u grkom 92

1.1.4. Predikativne dopune u grkom 94

1.1.5. Verbativne dopune u grkom 95

1.1.6. Padene dopune u srpskom 103

1.1.7. Prepozicionalne dopune u srpskom 119

1.1.8. Predikativne dopune u srpkom 121

1.1.9. Verbativne (Reenine) dopune u srpkom 122

1.1.10. Adverbijalne dopune u srpkom 123

1.2. Padene dopune: tabelarni prikaz 125

1.3. Druge dopune: tabelarni prikaz 126

1.4. Rekcijski modeli: tabelarni prikaz 126

2. KLASIFIKACIJA GLAGOLA PO ZNAENJIMA 129

3. OPTE TENDENCIJE U UPOTREBI DOPUNA U OBA JEZIKA 133

4. DIDAKTIKO-METODIKI ASPEKTI 134

IV. ZAKLJUNA RAZMATRANJA 136

V. REKCIJSKI RENIK 138

1. STRUKTURA ODREDNICE 138

2. ZNAENJA 138

3. PREVOENJE PRIMERA 140

4. UZORAK REKCIJSKE OBRADE GLAGOLA 140

VI. PRIMARNI I SEKUNDARNI IZVORI 527

1. Grki izvori 527

2. Srpski izvori 529

VII. CITIRANA LITERATURA 530

1. Opta literatura 530

2. Gramatike i prirunici 543

3. Renici 548

VIII. SPISAK SKRAENJA I SIMBOLA 549

~ 8 ~

STK

Studija REKCIJA GLAGOLA U GRKOM I SRPSKOM JEZIKU sa gramatikim renikom nastala je

iz potrebe da se uporedi rekcija glagola u ovim jezicima i zatim predstavi u prvom takvom rekcijskom

reniku. Smatramo da je veoma bitna izrada renika glagolske rekcije za jezike koji su flektivni, tj. imaju

razvijenu deklinaciju i sloene paradigmatske odnose, jer e on biti od velike pomoi strancima pri usvajanju

jezika. Upravo ta leksikografska i gramatika obrada rekcijskih odnosa u glagolskim frazama omoguie

strancu da bolje savlada vaea sintaksika i leksikosemantika pravila jezika koji ui. Isto tako i izvorni

govornik mora biti potpuno upoznat sa morfosintaksikim pravilima udruivanja rei u svom jeziku, tanije

sa aktuelnom rekcijom maternjeg jezika. Budui d je rekcija grkih i srpskih glgl nedovoljno istrena

oblast i da nedostaju kontrastivne studije ova dva jezika, neophodni su istrivki pduhvati sa tkvm

temtskm i metodikom rijentcijm. Dodajmo tome da mngi rezultti dosadanjih istrivnj nisu

mgli biti ire prihveni, jer nisu bjvljivni u zsebnim knjigm ili specifinim prirunicim, ve u

peridinim publikcijm. Stoga ovakva analiza sa konfrotacionog aspekta, predstavlja doprinos

prouavanju rekcije u oba jeziku, tanije detaljnom sgledvnju rekcijskih spsbnsti glglskih rei

svremeng grkg i srpskg jezik. Tu su izloena mrfsintksika prvil koja se tiu udruivnja

glagola ne samo sa imenskim padenim dopunama ve i sa drugim tipovima dopuna. Analiza i rzvrstvnje

rekcijskih mdel uraeni su na osnovu krpus sainjeno od primera sa vie od 650 grkih glgl, za koje

su dati odgovarajui ekvivalenti u srpskom jeziku.

Rad se sastoji iz pet veih utnmnih celin. U prvom poglavlju (Uvodna razmatranja) dreuje

se snvni kvir ovog istraivanja sa predmetom, ciljevima, tumaenjem teorijsko-metodolokog pristupa i

opisom krpus (rekcijskih renika i prirunika savremenog grkog i srpskog jezika).

U drugom pglvlju (Pregled literature) dat je osvrt na relevantnu stranu literaturu vezanu za

glagolski rod i dijatezu, vlentnst predikata konfrontiranih jezika, rekciju glagola, kao i za druga

gramatika uenja o udruivanju glagola sa dopunama. Tu se prezentuju pteprihveni zkljuci o

poliedarskom fenmenu rekcije i dopunama.

Tree poglavlje (Uporedna analiza rekcije grkih i srpskih glagola) bavi se paralelnim izraavanjem

i znaenjem dopuna u obama jezicima, daju se rekcijski modeli i vri se njihov anliza. Zatim se analitiko

razvrstavanje glagola sprovodi u skladu sa njihovim znaenjskim potencijalom; na kraju sledi

prezentiranje primeenih tendencija vezanih za upotrebu dopuna i ukazivanje na didaktike i metodike

aspekte ovog rada.

U etvrtom poglavlju (Zakljuna razmatranja) izvode se zakljuci na osnovu rezultata istraivanja,

pstvljenih princip i terijskih rzmtrnj o sistemtskm frmlizvnju sintksikih dns, li i

unutrreeninih knstituent.

Zsebnu celinu u rdu, odnosno peto pglvlje (naslovljeno Rekcijski renik), ini renik brd

rekcije grkg i srpskg jezik. Najpre u glavnim crtama se ilustruje struktura obraenih glagolskih lema, a

onda se odreuju najuestalija znaenja, daju ekvivalentni primere na srpskom jeziku, doslovne i opisne

prevode glagolskih leksema u odgovarajuem kontekstu. Ovo je prvi takav renik glagola za grki jezik.

~ 9 ~

ABSTRACT

The study VERB RECTION IN GREEK AND SERBIAN LANGUAGE with grammatical

dictionary arose from the need to be compared the verb valency in these languages and then to be

presented in the first of such kind of rection dictionary. We consider that the complilation of a verbal rection

dictionary seems to be very important for languages that are inflectional, id est they have developed

declination and complicated paradigmatic relations, because it wiil be of great help to foreigners at language

acquisition. Exactly this lexicographical and grammatical processing ofthe rection relations in verbal

phrases wiil enable the foreigner to overcome better the valid syntactic and lexico- semantic rules of the

language he learns. Likewise a native speaker must be fully aware of the morphosyntactic rules concerning

the word association at his own language, more precisely of the current rection at his mother tongue. Since

the rection of Greek and Serbian verbs is an unsufficiently investigated area and there is a lack of

contrastive studies about these two languages, the research ventures with such thematic and methodological

orientation are indispensable. We should add that many results of previous researches could not be widely

accepted, because they are not published in separated books or specific manuals, but only in periodical

publications. Therefore, such an analysis from the confrontational aspect is a contribution to study of the

rection in both languages, namely a detailed consideration of the rection features that the verbal words

present in Modern Greek and Serbian language. There are exposed morphosyntactic rules concerning the

verb association , not only with nominal case complements, but also with other types of complements. The

analysis and the classification of rection models have been done on the basis of corpus composed of

examples with more than 650 Greek verbs, for which are given appropriate equivalents in Serbian language.

This work consists of five major autonomous wholes. In the first chapter (Introductory

considerations) is provided the basic framework of this study with the subject, objectives, interpretation of

theoretical and methodological approach and the description of the corpus (rection dictionaries and

manuals of Modern Greek and Serbian language).

In the second chapter (Review of the Literature) is given a review of the relevant literature related

to the verbal gender and diathesis, the predicate valency of the confronted languages, the verbal rection, as

well as other grammatical studies about the association of verbs with their complements. There are

presented the generally accepted conclusions about the polyhedral phenomenon of rection and complements.

The third chapter (Comparative analysis of rection of Greek and Serbian verbs) deals with the

parallel expression and meaning of complements in both languages, gives the rection models are given and

carries their analysis out. In addition the analytic classification of verbs is conducted in accordance with

their semantic potential; at the end there are a presentation of observed tendencies related to the use of

complements and a pointing to the didactic and nethodological aspects of this work.

In the fourth chapter (Concluding remarks) are performed the conclusions based on the research

results, the set principles and the theoretical notions of the systematic formalization reflecting the syntactic

relations, but also the within sentence constituents.

A separated whole in this work, that is the fifth chapter (titled Rection dictionary) constitutes the

lexical processing of rection in Greek and Serbian language. First of all the structure of the processed

verbal lemmas is roughly illustrated and then we determine the most frequent meanings and give the

equivalent examples in Serbian, the literal and descriptive translations of verbal lexemes in the proper

context. This is the first of such kind of dictionary for Greek language.

~ 10 ~

Jeleni

~ 11 ~

PREDGOVOR

Put do sticanja doktorata uslovljava raznovrsne tekoe koje ne bih uspeo da prevaziem bez aktivne

pomoi mnogih lica. Stoga je ova ipak teza plodan rezultat kolektivnog intelektualnog truda i trajne, jake podrke.

Priznajui da je svako na svoj nain doprineo uspenom ostvarenju ovog pokuaja oseam duboku potrebu da ih

tom prilikom javno navedem i da im iskreno izrazim zahvalnost.

Najpre bih hteo da se beskrajno zahvalim svojim mentorima prof. dr Vladislavi Rui i prof. dr arku

Bonjakoviu na strunom usmeravanju i bezrezervnoj solidarnosti tokom istraivanja i pisanja rada. Njihov je

doprinos sastavljanju te disertacije zaista neprocenjiv, budui da su me podstakli da se osvrnem na dotinu temu i

da su me uz strpljenje i upornost podravali.

Osim toga zahvaljujem se prof. dr Nadi Arsenijevi i prof. dr Duanki Zveki - Duanovi na sutinskom

razumevanju i neverovatnoj briljivosti kojim su me okruile, to je uticalo na kvalitet ovog rada.

Zaista sam srean, jer sam imao privilegiju da doivim aktivno uee i dinaminu reakciju dekanica

Filozofskog fakulteta prof. dr Ljiljane Suboti i prof. dr Ivani ivanevi - Sekeru, ali i koordinatorke doktorskih

studija prof. dr Ivani Antoni u uzornom reavanju kljunog znaaja problema oko poetka i neometnog nastavka

tih studija.

Posebnu zahvalnost pripada prof. dr Bojani Stojanovi-Pantovi i doc. dr Neveni Varnici sa Odseka za

Srpsku Knjievnost radi trajnog prijateljskog raspoloenja i neumornih naunih saveta uprkos gomili svojih

obaveza.

Takoe ne bih mogao da propustim izraavanje zahvalnosti prema ma Danki Uroevi i ma Kristini

Dragovi sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali i istaknutim akademskim nastavnicima na srpskim i stranim

fakultetima povodom skupljanja nune literature, objavljivanja naunih radova i uea u konferencijama.

Konkretnije duboku blagodarnost dugujem prof. dr Veljku Brboriu sa Filolokog Fakulteta u Beogradu; prof dr.

Gordani Dragin sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; prof. dr Jordani Markovi sa Filozofskog Fakulteta u

Niu; doc. dr aslavu Nikoliu sa Filoloko-umetnikog Fakulteta u Kragujevcu; prof. dr Vanji Bor sa

Filozofskog Fakulteta u Zagrebu; prof. dr Jasmini Milievi sa Filozofskog fakulteta Dalhousie u Halifaksu;

prof. dr Eleni Pirvu, prof. dr Dini Dana i doc. dr Madalini Strechie sa Filozofskog fakulteta u Krajovi, ali i doc. dr

Sebastianu Chirimbu sa Filozofskog fakulteta Spiru Haret u Bukuretu; doc. dr Dijani Hadizuki i doc. dr

Nudejmi Softi sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu; dr Aleksandri Pavievi iz Etnografskog Instituta SANU.

Opravdano se obezbeivanje primarnog gradiva smatra fundamentalnom komponentom svake teze. Iz tog

lavirintskog stanja me su uz jedinstvenu revnost i retku ljudskost izvukle mr Nataa Beli sa Filozofskog fakulteta

u Novom Sadu i prof. dr Alina Maslova sa Filozofskog fakulteta u Mordoviji.

Dragocenu pomo u tom napornom pokuaju su mi pruila bliska lica. Meu njima istiem drage

prijateljice dr Miljanu Barjamovi, dr Sanju Stoi, Koraljku Crnkovi, Ljiljanu Ajdukovi, Unu Rui, Jovanu

Pejovi, Natau Radojevi, Ioanu Foku, Branislavu Galfi i potovanog Milana irkovia koji su svojim

dinamikim stavom tom radu dali znaajan ig.

Naposletku, nemogue je da reima izrazim neuporedivu zahvalnost trema porodicama, a to u Niu divnoj

familiji Krsti: baki Vukosavi, ali i Mariji, Zoranu, Urou; u Beogradu svojoj gostoljubivoj i retkoj porodici

Smiljani: pravoj inicijatorki i temeljnom kamenu ovih studija, Jeleni kojoj je zasluno i posveena ta teza, ali i

Mladenu, Verici, Sai; u Atini svojim roditeljima, oretu - Viriniji i bratu, Stefanu bez ije podrke ne bih

uspeo da zavrim te studije.

Svima iz srca elim svaki uspeh u linom, porodinom i poslovnom ivotu!

~ 12 ~

I. UVODNA RAZMATRANJA

Ne znam prijatniju intelektualnu aktivnost od rada na rjeniku. Za razliku od veine

istraivanja leksikografa bas rijetko alje u besplodna traenja; dani, mjeseci ili ak

godine ne posveuju se provjeravanju neke hipoteze samo da bi se odluilo da ona

nije odriva, ili pokuavanju da se sakupe dolazi samo da ti bi se dokazala neka

teorija, da bi se moralo zakljuiti da nema vie dostatnih injenica to je podravaju.

Ona ne ini neiji ivot napetim i ne gradi nade samo da bi ih sruila. Svaki dan je

suoavanje sa novim problemima, obino malim, ali veoma zanimljivim; na kraju

dana osjeamo se zdravo umornim, ali sa znanjem da se neto postiglo i da je cio rad

napredovao prema svretku. (Hulbert kod Zguste 1991: 332)

1. O PRDMTU, POTRBAMA I CILJVIMA ISTRAIVANJA

1.1. Predmet

Budui da su balkanski jezici bili u bliskom kontaktu kroz istoriju, istraivanja su pokazala da

postoje slinosti meu njima na nivou leksikog identiteta, pozajmljivanja rei i fraza, gramatikih

struktura i formiranja vremena, a sve su to injenice koje sastavljaju a group of languages in

contact, characterized by a development toward typological homogeneity regardless of genetic

heterogeneity (Jeffers-Lehiste 1979). Lingvistika konvergencija koja se primeuje meu tim

jezicima uzrokuje opteprihvaen termin Sprachbund, kako ga je primenjivao J. Kpitar i koji je an

area where long - term intense and intimate contact among speakers of several different languages has

led to massive structural convergence in languages that were once quite different from one another

(prema: Joseph 1988: 4). Mada se sutinski sinkrezitam balkanskih jezika ostvario pre 400-700 godina

i to ukljuujui dijalekte, a ne standardne narodne kodove i stoga obistinjava se tanost Campbelove

tvrdnje da the relics of past contacts, no longer active and othersare in the process of formation and

extension because of on-going interaction and change (Campbell et al. 1986: 533). Prvi je te

balkanizme nauno identifikovao i sistematiki bio obradio Sandfeld (Sandfeld 1930 ).1 Taj

pionirski osvrt Schaller (Schaller 1970: 141-149), Solta (Solta 1980), Vasmer (Vasmer 1944),

Andriotis-Kourmoulis (Andriotis-Kourmoulis 1968: 21-30) svojim monumentalnim radovima razvili

su u balkansku lingvistiku bavei se srpskogrkim jezikim relacijama.

Kontrastivno prouavanje odnosa izmeu pojava u nesrodnim jezicima podrazumeva pre svega

uoavanje bitnih obeleja jezikih struktura razliitih jezika, odnosno sagledavanje i posebnih, i

zajednikih crta koje ti jezici poseduju, a zatim njihovo kompariranje. Stoga je odjek zakljuaka

kontrastivnih analiza znaajan u nastavnom procesu stranih jezika, u sastavljanju udbenika ili

1 Radi efikasnije istrage i izvoenja plodnih zakljuaka neki lingvisti se osvru na jezike Balkana, to znai da je

kriterij njihove distinkcije usklaen sa geografskim granicama dotinih narodnih jezika; paralelno neiji epicentar

lei u aktivnom ueu nekog jezika u balkanskom sprachbund. Bez sumnje oba pristupa obogauju nae stavove o

jeziku, omoguuju nam da bolje i dublje konstatujemo osobenosti balkanskih jezika, dok jedan drugom pruaju

interesantne zajednike take u svom internom sintaksikom oklopu (Joseph 1988: 15).

~ 13 ~

pedagokih gramatika, u selekciji odnosno u procesu izbora materijala za odreeni stadijum predavanja

i u gradiranju, znai u rasporeivanju izabranih elemenata koji e se predavati na jednom stupnju

uenja jednog jezika kao stranog (orevi 2004: 125), u konstruisanju nastavnih programa, testova i

u ispravljanju greaka. Paralelno s obzirom na injenicu da je prevod odnos izmeu dva ili vie

tekstova koji imaju identinu ulogu u identinoj situaciji (Halliday et al. 1964: 124) i da je ogranak

kontrastivne lingvistike konstatujemo njegovu interaktivnu relaciju sa kontrastivnom analizom.

Izvedeni rezultati kontrastivne analize se otelotvoruju u sastavljanju vebi za prevoenje, u ilustrovanju

meujezikih diferencijacija i u optem razvoju prevodilakog procesa koji je progresivna selekcija

meu kategorijama i elementima jezika cilja koji su na osnovu kontekstualnih kriterijuma uzeti kao

ekvivalenti kategorija i elemenata u polaznom jeziku (Halliday et al. 1964: 125).

Ova doktorska teza e biti prva kontrastivna studija gde su opisana osnovna distinktivna

obeleja glagolskog predikata u grkom i srpskom jeziku. U ovoj doktorskoj tezi ukazujemo, pre svega,

na principe na kojima se zasnivaju morfosintaksika pravila udruivanja glagola sa imenskim

konstrukcijama, najpre u grkom, pa u srpskom jeziku; paralelno ispitujemo rekcijske mogunosti

glagolskih predikacija (i relaciju autonomnih reeninih lanova kao to su subjekat i predikat] koja se

karakterie kao speifina ili dvostruka.

Drugim reima, predmet i tema ovog istraivanja jeste uporedno prouavanje valencije

glagolskih predikata, kao i znaenjskog potencijala svih glagola obuhvaenih analizom koji se otkriva

u datim kontekstima,2 u dva nesrodna jezika, odnosno u grkom i srpskom jeziku, a posebno

uporeivanje padenih struktura u oba jezika i samim tim preciznije utvrivanje rekcijskih sposobnosti

glagolskih rei.

1.2. Potrebe

Opteprihvaenog je karaktera konstatacija da u savladanju leksike i gramatike strukture

stranog jezika pomau gramatiki prirunici i deskriptivni renici standardnog jezika. Pored toga, pri

usvajanju i uenju jednog jezika ne samo kod stranaca, ve i kod izvornih govornika, pojavljuju se

razliite greke, kako na morfolokom tako i na sintaksikom planu, to je nuno pratiti i beleiti. Na to

treba ukazivati u odgovarajuim gramatikim prirunicima i specijalnim renicima. Stoga je zadatak

ovoga istraivanja da popie i jasno predstavi koje su pravilnosti i tekoe u upotrebi padea i drugih

tipova dopuna uz pojedine semantike grupe glagolskih leksema u grkom jeziku i njihovih

ekvivalenata u srpskom jeziku.

Za savremeni grki jezik je neospornog znaaja kodificiran popis sintaksikog ponaanja

glagola. Opirno ilustrovanje dopuna i njihovih morfoloko-semantikih obeleja po uzoru

2 Vendler (Vendler 1967: 97-121) pristupa osnovnoj klasifikaciji leksikih aspekata zasnovanoj na znaenju

glagola usklaujui njegovu relaciju sa nainom na koji se neki dogaaj moe na temporalnom nivou vriti.

Ukoliko je glagolska radnja posredno vezana za vreme realizovanja ( 1997: 234) razlikujemo: radnju,

zanimanje, delatnost, ponaanje, uticaj, pojavu, dogaaj, tumaenje, odnos, parametar, postojanje, stanje, osobinu,

sposobnost, lokalizaciju, mesto u prostoru. U svakoj od osnovnih grupa uoavamo potkategorije koje u svojim

studijama Padueva ( 1996) naziva tematskim.

~ 14 ~

odgovarajuih starogrkih renika nije do sada okrueno neophodnom panjom istraivaa.

Pojedinani radovi sintaksiara ili sporadina navoenja u deskriptivnim leksikografskim pokuajima

nisu u stanju da opiu irok spektar rekcijskih varijanata.

U ranijim ispitivanjima vezanim za srpski jezik, jo 80-ih prolog veka (M. Stevanovi 1982:

11-12), ukazano je na to da dolazi do remeenja glagolske rekcije koje najdrastinije vodi naruavanju

prirode jezika, a da ne postoji nijedan prirunik u kome bi svakom glagolu ponaosob bili oznaeni svi

mogui oblici njihovih dopuna, a koji je potreban svakoj jezikoj zajednici.

Neto kasnije poela su i ispitivanja ne samo gramatike nego i leksike spojivosti rei, kako bi

se moglo to bolje ovladati pravilima i morfosinksike i leksike spojivosti rei, koja vae za svaki

jezik posebno. Da postoje izvesna ogranienja u spojivosti leksema, pre svega pri realizaciji odreenih

znaenja, podrobnije je to opisao srpski lingvista T. Pri u svojoj studiji (Pri 1999: 40). To zapravo

spada u leksikosemantiku valenciju, emu nije bilo dovoljno posveeno panje ni u studijama ni u

leksikografskim opisima srpskog, a ni grkog jezika. Nesumnjivo je da nedostaju kontrastivne studije u

kojima bi se potpunije predstavila kako semantika tako i sintaksika valentnost rei i u grkom i

srpskom jeziku. Opisi i razvrstavanje glagola prema rekciji dati u pojedinim radovima iskljuivo su

zasnovani na grkom ili srpskom jezikom korpusu.

Stoga u ovom pionirskom poduhvatu nastojimo pokazati da li postoji analogija u pogledu

rekcije izmeu ta dva jezika, kakve su slinosti, odnosno koje su razlike izmeu rekcije srpskih i grkih

glagola. Sve je postavljeno tako da se na osnovu opisa rekcije grkih glagola i njihovih ekvivalenata u

srpskom jeziku, ponudi jedan specijalan, rekcijski dvojezini renik, to je od nesumnjivog

metodolokog znaaja za oba jezika, posebno za efikasno usvajanje i savladavanje gramatikih pravila

udruivanja rei, kakva vae za svaki od ova dva jezika posebno. Da su semantika i gramatika

obeleja tesno povezana, kada je re o udruivanju rei na sintagmatskom planu, u ovoj tezi, posebno u

poglavlju V. Rekcijski renik, nastojali smo da izvedemo semantike definicije glagolskih leksema

tako da one odgovaraju razliitim njihovim sintaksikim realizacijama, odnosno posebnim

kontekstualnim vrednostima.

1.3. Ciljevi

Polazei od Stepanovove tvrdnje prema kojoj ,

; .

( 1981: 325) prvenstveni je cilj ovog istraivanja glagolskih dopuna

usklaen sa tenjom da se unapredi jezika teorija, da se pobolja nastava jezikih kodova sistematskim

osvrtom na unutarreenine konstituente. Prozrano ilustrovanje uzajamnih relacija koje karakteriu

gramatiko i sintaksikosemantiko ponaanje glagolskih jedinica, u spoju sa razliitim dopunama, ali i

sistematsko razmatranje temeljnih zakonitosti koje odraavaju mozaik sintaksikih nijansi nose i

emfatinost. Shodno tome istiemo da se na taj nain olakava formalizovanje sintaksikih odnosa i to

na konfrontacionom nivou, ali i ustanovljuje se kompjutersko obraivanje jezikih podataka, budui da

duboko poznavanje lingvistikih fenomena dopunjavanja glagola utie i na plodnu izradu iscrpne

gramatike srpskog ili grkog jezika. U tom smislu prouavanje jezika koji podleu konfrontacionom

~ 15 ~

pristupu uslovljava opirno ispitivanje reenine strukture koje je zasnovano na glagolskoj sposobnosti

da se povee za relevantne parametre unutar klauze.

Uvidom u neophodne korake za efikasniju i uspeniju nastavu srpskog ili grkog kao stranog

jezika, ovaj rad moe posluiti kao osnova za izradu dvojezinih prirunika iz rekcije ili kao

olakavajue sredstvo za kreativno usvajanje sintaksikih osobenosti svakog jezika, poto e korisnik

biti u mogunosti da sam razreava svoje jezike nedoumice. I na kraju, slini istraivaki poduhvati sa

svojom jasnom didaktikom vrednosti zauzimaju istaknuto mesto u disciplinama leksikologije i

leksikografije, posebno se njihovi rezultati mogu iskoristiti pri odreivanju parametara za izradu

deskriptivnih ili gramatikih renika (grkog ili nekog drugog stranog jezika). Rezultati ovog

istraivanja imae i didaktiko-metodiku vrednost, jer bi trebalo da doprinee i umnogome olaka

savladavanje rekcije grkih, kao i srpskih glagola.

Sintaksike strukture sa glagolskim predikatima ova dva balkanska jezika bie paralelno

ispitivane, pri emu e se utvrivati eventualne slinosti i razlike. Ova doktorska teza, dakle, ima za cilj

upravo to da ponudi reenja koja bi se mogla primeniti u buduim kontrastivnim ispitivanjima srpskog i

grkog jezika.

2. METODOLOGIJA

2.1. Teorijski pristup

Oito je da se pri kontrastivnoj analizi istraiva suoava sa ozbiljnom dilemom vezanom za

teorijski okvir, u koji mora staviti svoje istraivanje, radi odreivanja sledeih koraka. Mora imati u

vidu da problem izbora lingvistikog modela u kontrastivnoj praksi nije lak za reavanje u svim

vrstama kontrastivnih prouavanja. U kontrastivnim prouavanjima koja imaju teorijske ciljeve model

se, po pravilu, bira prema lingvistikoj orijentaciji analizatora, i taj se izbor obino pravi izmeu

strukturalnog i transformaciono-generativnog modela, a u novije vreme je to i kognitivni model

(orevi 2004: 72)

Ipak je produbljeno znaenje gramatikih fenomena znatno spreavalo slobodniji

komunikacijski proces. U tom pravcu se kree Blumfildov stav koji predlae kontrastivno obraivanje

gradiva zasnovano na mehanikom uenju dijalokih modela i orijentisano ka stabilnim kontekstualnim

strukturama dajui prioritet sintaksikim parametrima. To potvruju ove rei: uenje jezika je uenje,

uenje i samo uenje; sve to je manje od toga beskorisno je (Prebeg-Vilke 1977: 49).

2.2. Praktian pristup

Budui da srpski i grki pripadaju jezicima sa pro-drop parametrom, tj. fakultativna

upotreba subjekta, imenskog ili pronominalnog, slaemo se sa tvrdnjom Philippaki-Warburton da

ima nekih temeljnijih gramatikih fenomena koji se prvi moraju uiti, tako da se na njima grade

neki drugi elementi, dok istovremeno ima pojava koje su nezavisne od prethodnih, ali se oko njih

okreu drugi elementi i neka jednostavna strukturalna razlika moe rezultirati drugim

strukturalnim razlikama koje pak u celini potiu od prve (-Warburton 2001: 94).

~ 16 ~

Imajui gorenavedeno u vidu i s obzirom na to da se konfrontaciona analiza smatra idealnim

sinhronijskim pristupom diferencijalnim podacima (Terzi 1969: 37), koji odraava karakter datog

istraivakog rada, pre svega je primenjen komparativni metod, ali i deskriptivno-strukturalni pristup

ija kombinacija obezbeuje naunost, strunost i praktinost u obradi same teme, ali i u tumaenjima

odgovarajue naune literature.

Pri vaenju neophodne grae oslonili smo se na udbenik .

() (Grki Jezik. Prirunik Nastave Grkog

kao drugog (stranog) jezika) iz koga smo po abecednom redu predstavili obraene glagole. Kao

kriteriji odabira za semantiki pristup glagolskim odrednicama funkcionisali su: a) stepen uestalosti

upotrebe u savremenom pismenom i usmenom govoru; b) raznovrsnost znaenjskih nijansi i c)

mogunost udruivanja sa razliitim dopunama, dok se kao dominantan izvor za tu svrhu javlja

(Elektronski renik novogrkog). Bukvalno

prevoenje grkih primera tei ka olakanju srpskog itaoca. Zato smo i nastojali da za sve sluajeve

navedemo odgovarajue ekvivalentne primere sa dopunama koje se upotrebljavaju u srpskom jeziku.

to se analize primera reenica sa grkim glagolima mora se spomenuti da su primenjene

deskriptivna, strukturalno-funkcionalna i komparativna metoda, dok je izvrena analiza didaktiko-

metodikog karaktera.

3. IZBOR I OBELEJA KORPUSA

Usvajajui neosporan paralelizam da u oveku jezik i intelekt postoje nerazdvojivo

podrazumeva se da je tom pokuaju nuno odrediti korpus. Skup jezikih podataka koji su izabrani po

odreenim kriterijumima da bi reprezentovali jedan jezik (orevi 2004: 108), kao i opseg i

normiranost jezika, treba da omogue praenje razlika meu jezicima, utvrivanje rekcije rei, tj.

pravila udruivanja rei u jednom i drugom jeziku itd., pa se na osnovu toga mogu praviti paralele.

Da postoji proimanje lingvistike i knjievnosti, objasnio je Jakobson reima: lingvista koji

ignorie kako jezik knjievnosti funkcionie i filolog koji ne vodi rauna o lingvistikim temama i nije

obaveten o lingvistikim metodima, oboje se predstavljaju kao oigledni anahronizmi (Jakobson

1960: 377). Tako mi shvatamo nunost da se mnotvo primera ekscerpiranih iz aktuelnih,

verodostojnih elektronskih sajtova ukljui u korpus, tako da se postignu prvostepeni ciljevi ovog

konfrontacionog rada.

3.1. Grki izvori

Glavni izvor analiziranih glagolskih predikata u grkom jeziku bio je udbenik

. () (Grki Jezik.

Prirunik Nastave Grkog kao drugog (stranog) jezika) (dalje PNG). Za grki deo semantike nijanse i

znaenjsko ponaanje glagolskih leksema koji opredeljuju rekcijska obeleja (Berruto 1994: 117-118)

razmatraju se na osnovu (Elektronskog renika

novogrkog) - (ERN). Pri procesu prikupljanja neophodne grae ukljueni su:

(Novi Grki Renik Savremenog Narodnog Jezika) -

~ 17 ~

(NGRSNJ); (Renik Novogrkog jezika) - (RNJ);

(Vei Grki Renik) - (VGR);

(Narodni Tezaurus Grkog Jezika) - (NBGJ); (Morfoloki Renik) - (MR).

U Reniku narodnog novogrkog ( ) tei se ka

opisivanju funkcije u raznovrsnim nijansama i domenima drutvenog ivota, a namenjen je prvobitno

grkim uenicima i nastavnicima, a sekundarno strancima koji ue grki. Radi efikasnijeg ilustrovanja

znaenja, upotrebe i sintakse svake leme sastavljai upotrebljavaju odlomke iz knjievnosti i periodine

tampe, karakteristine primere iz televizije i radija. Na taj nain postie se subjektivnost savremene

jezike realnosti ( 1997: 91-94).

Korpusom je obuhvaeno esto pedeset tri (653) grkih glagola i za sve njih su traeni

odgovarajui ekvivalenti u srpskom jeziku.

3.2. Srpski izvori

to se ekvivalentnih srpskih glagola tie, uzimali smo primere uglavnom iz Renika

srpskohrvatskoga knjievnog jezika (RSKJ), Renika srpskoga jezika (RSJ)3.

U Reniku srpskohrvatskoga knjievnog jezika navodi se da: ako znaenje glagola zavisi od

njegove rekcije, rekcija se obino oznaavala skraenicom prel., neprel. ili stavljanjem predloga i

objekta u zagradu, npr. paziti 1. neprel...., 2. (koga)..., 3. (na koga) (RSKJ 6 I, 13). U predgovoru istog

renika daju se osnovni principi izrade: e) Glagolska rekcija esto je oznaena eksplicitno (npr.

izboriti, izborim svr.(neto)) ili u okviru definicije (npr. miti, mijem nesvr. umivati, prati vodom

(nekoga ili deo tela)). Dodatne informacije o glagolskoj rekciji pruaju primeri predstavljeni posle

definicije: klepnuti, -nem svr. 1. udariti, lupiti, tresnuti (nekoga) : ~ po glavi, po obrazu (RSKJ 1, 9).

Kao kontrolni izvor za srpski jezik bio nam je jednojeziki renik glagola autora V. Petrovi

(Rui) i K. Dudia: Renik glagola sa gramatikim i leksikim dopunama (RGGLD). U njemu su

osvetljeni odnosi udruivanja glagolskih leksema sa raznim formama dopuna i ilustrovani primerima.

Tu su date dopune na desnoj strani kao zavisni lanovi u glagolskim konstrukcijama, ali i obligatorni

determinatori kojima se aktualizuje neki momenat u realizaciji radnje: kvalitet, kvantitet, propratne

okolnosti, mesto ili vreme dogaanja (Rui 1986a: 12). Korisnik dobija informacije o

morfosintaksikim i semantikim obelejima izloenih 780 glagolskih jedinica, o kategorijalnim

elementima glagola (tranzitivnost/intranzitivnost, bezlinost) i na osnovu izabranih semantikih nijansi,

koje odraavaju raznovrsnost dopunskih struktura o uzajamnoj povezanosti izmeu rekcije i semantike.

3 to se Renika srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti (RSANU)

tie, on je samo delimino konsultovan, jer sadri arhaine primere, a nisu tampana ni sva slova. Kako je

prezentovana glagolska rekcija u njemu, govori Stana Risti podaci o modelu upravljanja izostaju ako glagol

kojim se definie ima isti model upravljanja kao glagol koji se definie (Risti 2001: 133).

~ 18 ~

I. PREGLED LITERATURE

Si quem dura manet sententia iudicis olim damnatum aerumnis

suppliciis quecaput, hunc non fabrili lassent ergastula massa nec

rigidas vexent fossa metalla manus lexica contexat, nam

caetera, quid moror, omnes poenarum facies hic labor unus

habet (Joseph Scaliger)

1. O GLAGOLSKOM RODU I DIJATEZI

U tradicionalnim gramatikama srpskog jezika pod glagolom podrazumeva se promenljiva vrsta

rei koja ukazuje na radnju, stanje ili zbivanje, pojmovi ije se sutinsko razdvajanje realizuje u skaldu

sa namerom vrioca: Specifina razlika izmeu radnje i zbivanja u ovome je: radnja je svijesna i

namjerna upotreba energije od strane vrioca njezina, da bi se postiglo odreeni uinak; kod zbivanja

se razvija energija, nesvijesno nehotino, na subjektu, a rezultat tog razvoja je nesvijesni i nenamjerni

uinak. (ivkovi 1958-1959: 8-11).

Interesantan je pristup semantikoj stukturi glagolskih rei od Toovia koji smatra da je glagol

vrsta rei koja belei dinamiku, relaciju, statiku, dok izriito naglaava postojanje konceptualnog

orsokaka zasnovanog na injenici da nema mogunosti nastavka determinacije bez ulaska u

zatvoreni krug (Toovi 2002: 202). Po njemu se glagolsko ustrojstvo sastoji od etiri konstituenta: 1.

direstatiki (dinamika, statika, odnos), 2. konglomeracioni (kvalitet, kvantitet, kontinuitet ili

konfiguracija), 3. hronotopski (vreme, prostor), 4. aktantni (subjekat, objekt, instrument, sredstvo)

(Toovi 2002: 210).

Istorijski razvoj glagola je u znaajnoj meri uticao na oblikovanje gramatikih obeleja

(glagolski vid, rod, lice, vreme i nain4). Prema tumaenju A. Belia, glagoli su u prvoj fazi svog

postanka oznaavali bezvremensko pripisivanje glagolske radnje kao osobine, a iz njihovog

bezvremenskog atributsko-participskog karaktera proistiu i sve ostale glagolske crte. Iako ga je u

poetku determinativna funkcija inila bliskim pridevima, razlika izmeu ove dve vrste rei ogledala se

u tome to je pridev znaio osobinu, dok je glagolom pripisivanja glagolska radnja kao osobina, pri

emu je veza sa imenicom u prvom sluaju najee trajnog karaktera, dok je u drugom sluaju ona

privremena. Iz atributsko-participske veze glagola sa imenicom razvija se reenina struktura

zasnovana na odnosu izmeu subjekta i predikata, ali ne u smislu ovih latinskih termina, ne bar u

smislu termina za podmet,ve u smislu sredita, centra glagolske radnje i slobodne veze sa njom u licu,

broju, vremenu, nainu i stanju glagolske radnje (trbac 2010: 30).

4 O upotrebi naina Hengeveld tvrdi da mood is used in language description as the morphological category that

covers the grammatical reflections of a large semantic area, subdivided into illocution and modality. Prvi pojam

iderntifikuje klauze kao specific types of speech acts, dok modalitet is concerned with the modification of the

content of speech acts (Hengeveld 2004: 1190).

~ 19 ~

Budui da su upravo kategorije roda i kategorije stanja bitna obeleja predikata u indoevropskim

jezicima, da se u njima zapravo ogleda odnos radnje i ostalih uesnika u njoj ili nosilaca situacije

oznaene reenicom i da su one vezane pre svega za sintaksiki, ali i semantiki plan reenice,

govoriemo dalje o tome kako se rod i stanje tumae u grkom jeziku i u srpskom jeziku.

1.1. Glagolski rod

Glagolski rod je postavka ispitana kroz spektar sintakse glagola. Ipak su lingvisti asocirali

glagolske rodove sa semantiko-funkcionalnim parametrima reeninih konstituenata.

Margulies (Margulies 1924) i Havranek (Havranek 1928) su se opirno bavili temom

glagolskog roda slovenskih jezika. To je jedno od najkompleksnijih pitanja koje je bilo predmet

prouavanja ovih jezika sredinom dvadesetog veka. Sutinski pravac nudio je Vinogradov

( 1947: 606-651, 660-662) koji je toj problematici na korpusu ruskog jezika pristupio sa

dijahronog aspekta. Vinogradov je pokazao kako morfoloka obeleja igraju dominantnu ulogu u

identifikovanju glagolskog roda, a, istiui vrednost sintaksikih momenata, glagolskom rodu pripisuje

svojstva koja su karakteristina za leksiko-semantike klase glagola ( 1947: 639). to se

srpskohrvatskog jezika tie vredne su zapaanja radovi Belia (Beli 1958: 413-421), mada istaknuti

lingvisti ne priznavaju kategoriju glagolskog roda, jer je reca se prisutna ili odsutna u aktivu, mediju,

pasivu.

Nesumnjivo su najvee doprinose prouavanju glagolske dijateze i glagolskog roda u spskom

jeziku dali, pored A. Belia, M. Stevanovi i Milka Ivi. Primeeno je da reca se uz glagol u reenici

srpskog jezika moe biti prisutna ili pak odsutna i u aktivu, i u mediju, i u pasivu, te da ima

interferencija izmeu ovih kategorija (npr. mediopasivne strukture, kao npr. Prase se pee), postoje

mogunosti da se isti primeri interpretiraju na razliite naine (npr. Deca se ljuljaju)5.

1.1.1. Grki jezik

Temeljna tema glagolskog roda u novogrkom jeziku ne tumai se se jednako od sintaksiara:

I. Holton (Holton et al. 2007: 121) glagolom smatra re koja izraava naine na koje subjekat glagola

deluje, situaciju u kojoj se on nalazi, promenu koju doivljava. Glagolska fraza se sastoji samo od

jednog glagola ili od glagola koji se kombinuje sa izvesnim brojem elemenata (objekat, predikativ

subjekta ili objekta, priloke odredbe...):

.

Voz iz Soluna kasni.

.

Otac se sruio na kauu.

Glagoli se razlikuju na:

5 Ovaj primer moe biti tumaen na tri naina: ,,Deca se mogu sama ljuljati, moe decu neko (roditelji) ljuljati i

mogu jedni druge ljuljati. Ovakve primere objasnila je M. Ivi u svojim radovima posveenim strukturi proste

reenice i ulozi morfeme se (Ivi 1968).

~ 20 ~

a) intranzitivne, ukoliko se ne udruuju sa objektom. Ipak iako se ti glagoli ne kombinuju sa

imenskom frazom objekta, mogue je da trae dopunu subjekta (predikativ) ili sentencijalnu dopunu.

Dele se na glagole (Holton et al. 1998: 190 - 191):

i) aktiva koji belee akciju koja se ne prenosi na nijedan entitet:

. Marija stanuje na drugom spratu.

ii) aktiva koji ukazuju na situaciju:

. Sunce sija.

iii) pasiva koji se referiu o radnji ne prenesenoj na neki element:

. Svako jutro ustaje rano.

iv) pasiva sa znaenjem situacije:

. Sede na terasi.

v) pasiva koji se formiraju od tranzitivnih aktivnih ekvivalenata:

. Bata se zalije od radnika.

vi) pasiva sa refleksivnim znaenjem ija se osnova koja uvodi spoljanji argument kombinuje sa

mediopasivnim glagolima preko funkcije takozvane argument identification (Higgibotham 1985:

547-593):

. Dete kupa se samo.

vii) koji se zovu kopulativni, ne kombinuju se sa objektom, ali sa imenskom ili pridevskom frazom

koja funkcionie kao dopuna subjektu (: biti, : postati):

. Njena maka je veoma lepa.

U savremenom grkom jeziku se kao najuestaliji kopulativni glagol javlja (biti). Ustvari

ne nosi samo leksiko znaenje, ali funkcionie i kao spoja izmeu lica/predmeta, tj. subjekta i

osobine/obeleja, odnosno predikata. Tom prilikom moramo spomenuti da taj glagol ima i nijansu

egzistencijalnog znaenja6:

; Ima li koga kod kue?

Gramatiari dele kopulativne glagole na one koji su isto spojnog karaktera i na one koji

postepeno predstavljaju takvo sintaksiko ponaanje:

6 Taj glagol izraava funkciju identifikacije oznaene pomou raznih relacija:

i) identitet koji premouje dva elementa: . Petar je njen stric (ujak)

ii) pripadanje nekoj kategoriji: . Rua je cvet.

iii) stavljanje u odnosu na vreme ili prostor: . Radnici su u fabrici.

iv) emocionalno, fiziko ili duhovno stanje: . . Dugaka mu je ruka.

( 2012: 14)

Treba napomenuti da se uveden element javlja prvi put ili je ve odreen. U prvom sluaju radi se o

odabiru nekog elementa iz nekog skupa, naglaava se postojanje, dok se u drugom odrava ponovno

identifikovanje i glagol belei stavljanje ( 1992: 441):

. U apoteci je neka starica.

; Gde je naa uiteljica?

Vie o semantikoj raznovrsnosti glagola , , videti: Lyons 1967: 390-396; Babiniotis

1970: 26-53.

~ 21 ~

1) Pravi kopulativni glagoli

(biti): radi se o glavnom kopulativnom glagolu koji uprkos injenici da ne raspolae leksikim

znaenjem, prua izvesne gramatike informacije o vremenu, licu, modalitetu:

. Ti si bio najbolji uenik.

(postojao sam) < (postojati): govoree lice navodi vie informacija o prolom

dogaaju:

. Nikad nismo bili ni prijatelji ni poznanici.

(bio sam) < (stajati): u usmenom govoru i u knjievnim delima taj glagol uz

prideve ili odreene imenice funkcionie kao kopulativni:

. Bili smo sreni.

(bio sam) < (vriti dunost), (bio sam) < (sluiti): sa

imenicama koji se referiu o drutvenom poloaju:

. etiri godine je bio gradonaelnik.

. Sluio je ministar inostranih poslova.

(bio sam) < (initi): u netipinim oblicima usmene komunikacije sa imenicama koje

ukazuju na zanimanje ili funkciju:

. On je nekad bio kuvar u Njujorku.

2) Kopulativni glagoli sa jakim leksikim znaenjem

Neki glagoli paralelno sa kopulativnom funkcijom pruaju dodatne informacije, kada se javljaju

kao kopulativni (- 2005: 560):

Tabela 1: Kopulativni glagoli sa jakim leksikim znaenjem

postati liiti

izgledati ostati

spasti na pokazati se

ostati napraviti utisak

.

Otac izgleda bolestan.

3) Nepravi kopulativni glagoli

Interesantna pojava savremenog grkog je subjektu pripisivanje osobine preko tranzitivnog

glagola. Radi se o nepravim kopulativnim glagolima:

Tabela 2: Nepravi kopulativni glagoli

sastojati sloiti

sastaviti javiti se

formirati sainjavati

.

To su imena ministara koji sainjavaju vladu.

~ 22 ~

U tu grupu spadaju glagoli pomou kojih govoree lice neku osobinu vezuje za objekat izvesnih

tranzitivnih glagola (- 2005: 561):

Tabela 3: Tranzitivni glagoli kao kopulativni

proglasiti smatrati

nazvati misliti

postaviti imenovati

izabrati rukopolagati

.

Istorija je Aleksandra proglasila Velikim.

Sa odreenim glagolima, kao , javlja se raznovrsna rekcija:

. Izgleda sposoban lekar.

. Izgleda da je sposoban lekar.

. Izgleda da je sposoban lekar.

4) Ne kopulativni glagoli

U ovu potkategoriju uvrstavaju se ostali glagoli koji funkcioniu kao kopulativni uz obligatorno

prisustvo rece = kao:

. Tretirali su ga kao vinovnika.

U sluajevima u kojim govoree lice smatra ili predstavlja neku osobinu kao neistinitu,

upotrebljava se partikula = kao, = kao (- 2005: 564):

. Daje utisak da je dobar.

. On radi kao rob.

viii) koji su impersonalni i trae dopunsku reenicu:

. Treba da ne puite.

b) tranzitivne, ukoliko pomou objekta popunjavaju svoju sintaksikosemantiku funkciju i zato

primaju jedan ili vie objekata. Dele se na jednopadene (sa jednim objektom) i dvopadene (sa dva

objekta). Objekat na koji se neposredno utie glagolska radnja naziva se pravi ili direktni, izraava se

u akuzativu; objekat koji posredno doivljava glagolska radnja zove se nepravi ili indirektni, javlja se

u genitivu, akuzativu ili predlokopadenom akuzativu (Holton et al. 1998: 189):

. Fabrika se nalazi van grada.

( ) . Student joj pie adresu.

II. Kleris Babiniotis istiu da budui da se tranzitivnost ili prelaznost naziva varirana

mogunost glagola da se udrui sa dopunama razlikujemo dva osnovna tipa glagola (-

2005: 609):

~ 23 ~

a) bez dopune, to su intranzitivni ili neprelazni glagoli7:

, . Nemojte smetati dedu, odmara se.

Neki broj glagola je usklaen sa situacijom ili delatnou u kojoj se javlja samo jedan

participant, odnosno subjekat, dok opisana radnja ne prelazi u nikakvu dopunu.

U vezi sa identitetom neprelaznih glagola sintaksiari tvrde da neprelaznost Prelaznost glagola

nije u zavisnosti od semantike kategorije kojoj pripadaju (- 2005: 613):

Tabela 4: Semantika kategoria prelaznih glagola

kretanj (kasniti) (ploviti)

izraavanj (uzdisati) (urlati)

praktin delatnost (trajkovati) (raditi)

savest (ulo, oseaj, volja, znanje) (biti srean) (buncati)

drugi glagoli (sijati) (postojati)

b) sa dopunom, to su tranzitivni ili prelazni glagoli ili intensive verbs (Mackridge 1985: 90)8:

. Nikad pre Uskrsa ne jedemo meso.

U tradicionalnom pojmu tranzitivnost odraava glagolsku mogunost da se popuni sa dopunom

u akuzativu. Zato se i takvi glagoli smatraju osnovnim tranzitivnim. Srednju tranzitivnost

predstavljaju glagoli sa objektom u genitivu ili predlokim akuzativom, dok nulta prelaznost

karakterie intranzitivne glagole:

. Liio je na svoga oca.

Mnogi glagoli sa isto tranzitivnom podlogom ponaaju se i kao intranzitivni, kad se objekat

izostavlja, jer se ve naveo ili se kontekstualno podrazumeva (- 2005: 611),

( 1953: 51-62):

; , .

Da li si ita dao psu da jede? Dao sam, ne brini se.

Pored toga, objekat eliminie se radi introvertne upotrebe glagola, tj. poruka fokusira se na

informacije oznaene samim glagolom:

9 . Svia mi se da piem olovkom.

Na kraju vredi spomenuti da neki glagoli predstavljaju drukije znaenje u skladu sa

tranzitivnom ili intranzitivnom podlogom (Mackridge 1985: 95):

. Odvojili smo dva protivnika.

7 O upotrebi prelaznih i neprelaznih glagola: 1927.

8 Mackridge (Mackridge 1985: 90) dodatno navodi tranzitivne glagole koji zahtevaju direktan objekat (extensive

verbs). Ekstenzivni glagoli se uglavnom upotrebljavaju sa pravim objektom, mada je mogue da se objekat

podrazumeva na osnovu lingvistikog ili situacionog konteksta:

. Svako leto kupuje kola.

9 Psiholoki subjekat izraava se genitivom klitike zamenice uz izvesne glagole bezline upotrebe (Holton et al.

1998: 203) :

. Svia nam se da kuvamo u dvoritu.

~ 24 ~

. Podeliu svoju imovinu izmeu svoje dece.

. Kiriakos je raskinuo sa mnom.

. Rastali smo se sa Steliosom.

.

Meusobno se horizontalnom linijom razdvajaju.

c) sa i bez dopune, to su ergativni 10

ija je osnovna upotreba prelazna i prenosni kojim se kao glavna

pripisuje intranzitivnost:

1) Ergativni glagoli

Glagoli koji se uglavnom upotrebljavaju kao prelazni i esto predstavljaju intranzitivno

ponaanje zovu se ergativni. To znai da se primalac radnje predstavlja u svojstvu subjekta ili je akcija

tranzitivnog glagola kauzativne nijanse, dok intranzitivnog pasivne ili refleksivne (Mackridge 1985:

93)11

:

. Galama probudila je umornog radnika.(tranzitivni)

. Beba se probudila i poela da plae.(intranzitivni)

Sasvim je oito da je kod tih glagola sintaksiki subjekat reenice njihov objekt na nivou

tematske strukture, znai da je logiki subjekat ( et al. 2006: 66).

Razlika ergativnih i pasivnih glagola lei u tome da se prvi ne udruuju sa nomen agentis,

budui da pasivna morfologija obavetava o logikom subjektu ili razlogu, a ne samo na semantikom

ili pragmatolokom nivou i da ergativni glagoli dozvoljavaju prisustvo razloga ili vrioca kojim se

rezultat radnje pripisuje pomou predlone fraze. Za takve pojave Lavidas ( 2003: 1-2)

upotrebljava termin transmisivne alternacije podrazumevajui korelaciju struktura sa aktivnim

transmisivnim (kauzativnim) i intranzitivnim netransmisivnim (nekauzativnim) glagolima12

koje

10 Mada u indoevropskim jezicima poseban pade ergativa ne postoji (Batisti 1972: 212) neki glagoli prezentiraju

jednovalentno i dvovalentno ponaanje, as imaju jedan, as dva nominala:

Kamen se pomakao (neprelazna struktura: kamen sam)

Ivan se pomakao (svesno ili nehotice)

Ivan je pomakao kamen (prelazna struktura)

U tom sluaju odnos izmeu subjekta neprelazne radnje i objekta prelazne radnje naziva se ergativnou,

jer se ergativni ili kauzativni subjekat javlja kao agens ili uzrok opisane radnje, iako su sa istorijskog aspekta

prelazni glagoli izvedeni od neprelaznih ekvivalenata, injenica koja tumai poveanje ili smanjenje glagolske

valentnosti (Lyons 1977: 487). Tu ulogu uglavnom nosi ivi entitet (Lyons 1968: 352). Na tu temu se osvrnuo

Beli koji je tvrdio: Pored prelaznih i neprelaznih glagola u kojih znaenje prelaznosti ili neprelaznosti ne mora

biti vezano za kakav naroiti deo osnove, ima i- tav niz deverbativnih glagola koji stupaju u veze sa primarnim ili

pravnim glagolima pokazujui razliku u njihovu znaenju. (Beli 1958: 176)

Vie o ergativnim glagolima: Alexiadou et al. 2006 a: 187-211; Belletti 1988: 1-34; Chierchia 1989 i 2004:

22-59; Embick 2004: 137-158; Kallulli 2006: 201-225; Lavidas 2007: 106-137; Reinhart-Siloni 2004: 159-180;

Roussou 2007 b: 406-418; Sioupi 1998: 159-170; Theophanopoulou-Kontou 2004: 173-206.

11 O tome: i) Alexiadou-Anagnostopoulou 2004: 114-136 ii) T 2006: 15-55

12 Znaenje glagola je usklaeno sa komponentom korena o kome Alexiadou tvrdi da: with agentive roots the

bringing about of the event requires the presence of an Agent; with internally caused roots the cause of the change

of state event is linked to properties inherent to the argument undergoing change; with externally caused roots the

~ 25 ~

izraavaju promenu u situaciji, dok njihova razlika lei u prisustvu agensa (u transmisivnoj strukturi

izaziva promenu, a u netransmisivnoj agens je iskljuen, tako da se promena predstavlja kao rezultat

automatskog procesa):

. Sunce sui ve. (transmisivni)

. Ve se sui. (netransmisivni)

Perspektive poruke sa ergativnim glagolima

U tranzitivnoj verziji kombinuju dva participanta, vrioca u funkciji subjekta i primaoca u

svojstvu objekta i poruku predstavljaju od gledita vrioca, dok u intranzitivnoj upotrebi prikazuju

primaoca, koji se oznaava funkcijom subjekta i pojmu poruke pristupaju od strane primaoca

(- 2005: 669):

Tabela 5: Perspektiva poruke sa ergativnim glagolima

Perspektiva vrioca Perspektiva primaoca

vrilac ili razlog akcija primalac primalac akcija

subjekat glagol objekat subjekat glagol

. .

Kamen je slomio staklo Staklo se slomilo.

Ergativni glagoli i agens13

Kada se ergativni glagoli upotrebljavaju kao intranzitivni, ne navodi se vrilac, ali je mogue da

se predstavi uzrok,tj. neivi vrilac:

. Zemljoradnik pali suvo lie.

change of state is brought about by an external cause; finally, with cause unspecified roots there is no specification

of internal vs. external cause (Alexiadou 2006 b: 178-179).

13 U glagolskom sistemu savremenog grkog javljaju se te alternacije (Charitonidis 2006: 1 -4):

a) causative/auto: agens se predstavlja kao inicijator opisane radnje ije se realizovanje moe tumaiti, ak i

nezavisno od agensa:

.The hot weather has soured the milk.

.The milk has soured.

b) causative/reflexive: izvrilac uzrokuje dogaaj koji je namenjen samom sebi ili delu svog entiteta:

. She combs her hair.

. She combs herself.

c) causative / reciprocal: radnja je namenjena uesnicima-izvriocima:

. Jorgos met Mary.

. Mary met Jorgos.

. Jorgos and Mary met each other.

d) causative/control:agens smatra se inicijatorom radnje iji zavretak odreuje:

. The cook salts the meal.

. The meal is being salted by the cook.

~ 26 ~

.Vatra gori.

. Lonac je vru od toplote.

Ukoliko govoree lice hoe da belei vrioca, menja se stanje glagola:

. Suvo lie se pali od zemljoradnika.

Tipini ergativni glagoli

Ergativnu strukturu predstavljaju tranzitivni glagoli koji ukazuju vrste uticaja vrenog na neto

(- 2005: 671):

. Na sin je pokvario televizor.

. Televizor je bio u kvaru.

Tabela 6: Ergativni glagoli

neko pali neto

neto se pali

neko otvara neto

neto se otvara

neko isti neto

neto isti

neko pali neto

neto gori

neko prodaje neto

neto se prodaje

neko slomi neto

neto se slomi

2) Prenosni glagoli

Intranzitivni glagoli ukazuju na akciju sa kojom se spaja samo jedan participant, izraavaju

pasivno stanje. U tranzitivnoj upotrebi oznaavaju neto koje doprinosi ili nekoga koje deluje tako da

se ostvari neka radnja. Konkretnije belee uzrok koji izaziva akciju ili vrioca koji kontrolie vrenje

akcije. Takvi glagoli se nazivaju prenosni.

Perspektive poruke sa prenosnim glagolima

Osnovna je intranzitivna upotreba koja ukazuje na akciju od perspektive primaoca, a tranzitivna

upotreba na radnju od perspektive novog uesnika koji izaziva akciju (- 2005:

672):

Tabela 7: Perspektiva poruke sa prenosnim glagolima

Perspektiva primaoca Perspektiva vrioca ili razloga

primalac akcija vrilac ili razlog akcija primalac

subjekat glagol subjekat glagol objekat

. .

~ 27 ~

Uiteljica se ljuti. Mene razljuuje moja kerka.

Tipini prenosni glagoli

Neki glagoli koji referiu o oseaju, ulu, znanju ili delatnosti ivih bia kao subjekat imaju

doivljavajue lice i kao dopunu razlog koji izaziva oseaj, ulo ili znanje.

Govoree lice se slui tim glagolima kao tranzitivnim, bez promene u stanju, tako da prikazuje

razlog kao subjekat i da oznaava doivlavajue lice kao objekat:

. Baka osea bol.

. Boli me kima.

Glagoli znanja (znati), (saznati) upotrebljavaju se kao tranzitivni sa objektom

u akuzativu, ali prenosnoj upotrebi dodaje se uesnik i postaju trovalentni ( -

2005: 671):

. Profesor nas ui korisne stvari.

. Kominica ui engleski.

Tabela 8: Prenosni glagoli oseaja, ula

neko se brine

neto nekoga zabrinjava

neko neto poznaje

neko obavetava nekome neto

neko se ljuti

neto razljui nekoga

neko osea bol

neto nekoga boli

Na isti nain se ponaaju glagoli kretanja (- 2005: 674):

. Uenici idu u kolu.

. Svako jutro suprugu dovezem na posao.

Tabela 9: Prenosni glagoli kretanja

neto potapa

neko neto uranja

neko neto roni

neko neto negde natapa

neko prolazi iz nekog mesta

neko provlai neto iz nekog mesta

neko negde ide

neko neto negde vodi

Kao prenosni funkcioniu i glagoli koji belee promenu situacije (-

2005: 674):

~ 28 ~

. Boiljak raste.

.

Uz mnogo rtava roditelji svoju decu odgajaju.

Tabela 10: Prenosni glagoli promene stanja

neto vri

neko neto kuva

neto se omekava

neko omekava neto

neto zaleuje

neko smrzava neto

neko raste

neko othranjuje neto

III.Teofanopulu-Kontu tvrdi da uprkos neosporne vrednosti klasifikovanju glagola prema

dopunama i njegovom doprinosu tanoj upotrebi glagola, u tradicionalnim sintaksikim prirunicima

ne postoji opteprihvaena podela na kategorije. To se deava, jer bukvalno i preneseno znaenje

glagola ne sledi stabilne kriterije, a s druge strane zahteva se paralelni osvrt na sintaksike i semantike

parametre, fakat koji se ne realizuje uvek. Po sintaksiarki postoje sledee kategorije glagola

(- et al. 1998: 31-32):

a) isti ili pravi intranzitivni: opisuju radnju, proces ili situaciju u kojoj uestvuje samo subjekat, bez

objekta. U njih spadaju neergativni glagoli (: kaljati) iji je subjekat spoljanji argument (vrilac

ili doivljavaa) i podudara se sa logikim subjektom14

i nekauzativni iji je subjekat unutranji

argument (tema ili primalac) koji ne prezentiraju (: padati). Dele se na one koji:

i) ne primaju nikakvu obaveznu dopunu i znae:

Tabela 11: Pravi intranzitivni glagoli

kretanje

poi pasti

doi otii

14 Logiki subjekat ili semantiki subjekat je imenska re u zavisnom padeu kojom se oznaava pojam kome se

pripisuje psiho-fizioloko stanje, potreba ili kakva voljna aktivnost (Piper i dr. 2005: 488). U tradicionalnoj

gramatici tretira se kao subjekat dubinske i povrinske strukture. omski smatra sintaksike kategorije

taksinomijskim, a gramatike funkcije korelativnim pojmovima (Chomsky 1965: 69). Prema njemu je u dubinskoj

strukturi subjekat identifikovan kao relacija izmeu imenske fraze reenice tipa imenska fraza + pomoni glagol

+ glagolska fraza i cele reenice. U pitanju je stabilna relacija,budui da se odnosi na poetnu, dubinsku strukturu

reenice, mada Martine istie da imamo subjekat, kada je imenska fraza u neposrednoj zavisnosti od reenice [...]

stoji koliko ga smatramo u transformacionom dendroidnom dijagramu i nastavlja Ali koji su razlozi da reimo

da ova ili ona imenska fraza neposredno zavisi od reenice? Da li se imenske fraze tretiraju kao subjekti, kada

obuhvataju neka posebna sredstva odlikovanja? Ali koja su ta sredstva? Nulti nastavak, poetna, finalna ili

preverbalna pozicija ili jo indikacija nekog pokazatelja odreenosti? (Martinet 1985: 257).

~ 29 ~

prirodno stanje

biti edan sedeti

iveti umreti

psihiko stanje

biti nesrean ustruavati se

bojati se biti srean

proizvodnja zvukova

kaljati hrati

smejati se kijati

Subjekat oznaava vrioca radnje oznaene glagolom i lice koje doivljava ili trpi situaciju

(- et al. 1998: 33)

ii) udruuju se sa predlonom frazom iji predlog odreuje znaenje glagola:

Tabela 12: Korelacija predloga i pravih intranzitivnih glagola

(od, sa, iz)

poi voditi poreklo

biti udaljen otsustvovati

(za,o)

brinuti se sumnjati

biti indiferentan protestvovati

(sa)

dopisivati se sloiti se

komunicirati saraditi

(u,na)

pripadati stanovati

odgovarati doi

Moramo naglasiti da kad izriito ilustrujemo smer ili okvir kretanja, upotrebljavaju se predlozi

/ (prema, ka), / (do), dok se zastareli predlozi (za), (ispred) javljaju u

solidarnim izrazima15

:

. Par se usmerio ka moru.

. Nai preci su se borili za domovinu.

Izvesni glagoli kretanja primaju dva predloga (- et al. 1998: 34):

. Karavani putuju iz Meke u Medinu.

15 Za solidarne izraze vai da relacija izmeu glagola i njegovog subjekta ili objekta ostaje nepromenljiva

(Fotopoulou 1993: 50). Sa njima je mogue da se udruuju prilozi ili slobodni leksiki elementi koji su

zamenjivi reima od iste gramatike kategorije, da se pretvore u konstrukcije pasiva ili mnoine (Fotopoulou 1993:

7-8).

~ 30 ~

iii) Glagoli koji oznaavaju pravac kao dopunu primaju predloku frazu koja se zame- njuje od imenske

fraze ( - et al. 1998: 35):

. Penjemo se na planinu. (do vrha)

. Penjemo se na planinu. (do neke visine)

Vredi spomenuti da glagol (ii) odraava i na statinost:

() ; Ide li na fakultet ? (= Da li si student ?)

b) Pseudointranzitivni ili pravi traznitivni: predstavljaju akciju, proces ili situaciju u kojoj se javljaju

subjekat, ali i lice ili predmet na koji se vri uticaj. Ti glagoli se udruuju sa objektom ili bez njih:

(piti), (jesti).

Kod tranzitivnih glagola izostavlja se objekat, ali ne menja se odnos Subjekta - Glagola i to,

kada:

i) je objekat ve naveden ili je jasan na osnovu kontekstualnog okvira:

, .

Marija kupuje sladoled i Jelena kupuje.

ii) je uestala upotreba glagola vezana za odreeno znaenje glagola (- et al.

1998: 32):

Tabela 13: Znaenje pravih tranzitivnih glagola

prati eniti se

otvoriti pozajmiti od

peglati pozajmiti

seliti voditi,voziti

farbati promeniti

parkirati istiti

puiti imati

piti iriti

itati troiti

slikati nositi

( ).Voza parkira (auto).

(). Deda pui (cigaretu)

Treba napomenuti da ima glagola, iji je subjekat neivi entitet, a objekat belei neto ivo:

(ubiti), (slabiti), (gojiti), (ojaati), (pomoi),

(voleti), (voditi):

. eer goji.

iii) reenica nosi uoptavajui pojam i se ne implicira konkretna vrsta objekta: (kupiti) -

(saznati) - (pruiti) - (gubiti):

. Pruajui oseamo se bolje.

Ovoj grupi pripadaju glagoli iji subjekat ima semantiko i leksiko srodstvo sa objektom

(- et al. 1998: 37):

~ 31 ~

(). Pevaica peva melodine (pesme)

( ). Porodica jede (jelo)

c) Medijalni intranzitivni-tranzitivni (transmisivni): radi se o glagolima koji se upotrebljavaju kao

prelazni i kao neprelazni, dok objekat prelazne varijante funkcionie kao subjekat neprelaznog:

( -otvoriti vrata), (: otvoriti se)

Ukoliko naglaavamo vrioca (ivo lice koje svojom voljom deluje), uzrok (prirodni fakat,

dogaaj ili iv entitet koji ne deluje svojom inicijativom) ili instrument (sredstvo kojim se neto

postie) javlja se tranzitivan oblik; intranzitivni odraava na rezultat promene:

.Trener gasi cigaretu.

. ibica se ugasila.

Konstatovano je da se u tranzitivnim glagolima opisuje proces u kojem subjekat tera nekog ili

neto da deluje, da doivi oseaj i da promeni situaciju u kojoj se nalazi, dok se u intranzitivnim javlja

situacija u koju subjekat prelazi kao rezultat procesa koji je promenu uzrokovao (-

et al. 1998: 38):

Izvesni intranzitivni glagoli u sadanjem vremenu predstavljaju znaenjsku nijansu mogue

je, postoji mogunost da:

Tabela 14: Znaenje medijalnih intranzitivnih

isprazniti umrljati

puniti uprljati

paliti istiti

gasiti produiti

zakljuati skratiti

uvrtati stesniti

stisnuti proiriti

.

Zidovi sobe se lako iste (= mogue je da se lako iste).

Vredi spomenuti da perifraze koje se sastoje od glagola (initi) uz pravi razlog radnje, a

(staviti), kad lice na koje prelazi radnja zaista deluje, zamenjuju neke transmisivne glagole

(- et al. 1998: 42):

. Mrak me plai.

. Mrak me ini da se plaim.

. Trener nas pokree (maltretira)

. Trener nas tera da trimo.

d) Glagoli sa dvostrukom funkcijom: to su glagoli koji predstavljaju tranzitivnu i (ili) intranzitivnu

sintaksu sa semantikom razlikom (: stii), ( : dohvatiti to). Ta pojava je vrlo

uobiajena u idiomatizovanim izrazima:

. Jelena radi u ambasadi.

. Nas vara.

~ 32 ~

Jedino Teofanopulu-Kontu (- et al. 1998: 39-40) kriterije razlikovanja

tranzitivnih i intranzitivnih glagola usklauje sa a) morfolokom i b) semantiko-sintaksikom

podlogom. Tako na osnovu morfolokog oblika tranzitivni i intranzitivni glagol javljaju se sa:

i) aktivnim sufiksom:

Tabela 15: Glagoli sa dvostrukom funkcijom - aktivni sufiks

otvoriti pocrveneti

kipeti udebljati se

. Poslastiar rastvara eer.

. Led topi.

ii) aktivnim i mediopasivnim nastavcima (neprelazni glagoli):

Tabela 16: Glagoli sa dvostrukom funkcijom - aktivni i mediopasivni sufiks

grejati gasiti

.Vatra greje prostor.

/ . Jelo se zagrejalo.

iii) drukijim oblicima:

Tabela 17: Glagoli sa dvostrukom funkcijom - drukiji oblici

TRANZITIVNI INTRANZITIVNI

plaiti plaiti se

podseati seati se

zakleti zakleti se

. Seam se bezbrinog odmora.

; Podsea me na sutranji sastanak?

Prema sintaksikoj funkciji subjekta (in)tranzitivnih i objekta tranzitivnih glagola uoavamo

sledee potkategorije:

i) glagoli iji subjekat tranzitivnog oblika oznaava vrioca radnje, a subjekat intranzitivnog ukazuje na

lice ili predmet na koji akcija vri uticaj:

Tabela 18: Subjekat (in)tranzitivnih i objekat tranzitivnih (i)

promena pozicije

popeti se sii

okrenuti (se) skrenuti

fizika situacija

isprazniti otvoriti

menjati zatvoriti

~ 33 ~

boja

beliti crniti

. Graani bele dvorita.

. Pobelela je od svoje ljubomore.

ii) glagoli iji se subjekat prelaznog oblika odraava na vrioca radnje, dok subjekat neprelaznog na

doivljavaa. To su glagoli koji opisuju psihiko stanje (- et al. 1998: 41):

Tabela 19: Subjekat (in)tranzitivnih i objekat tranzitivnih (ii)

indignirati (se) zabavljati (se)

razbesneti (se) naljutiti (se)

gaditi (se) uplaiti (se)

. Njihova drskost ga je naljutila.

. Ljuti se veoma lako.

iii) glagoli iji je objekat tranzitivnih oblika ivi entitet, dok subjekat nekog ili neto ini aktivnim:

Tabela 20: Subjekat (in)tranzitivnih i objekat tranzitivnih (iii)

pasti, terati na pau ii, voditi

sisati (se) trati, voditi

. Idemo u kolu.

.Vodim psa u etnju.

1.1.2. Srpski jezik

O glagolskom rodu kao kategorijalnom obeleju srpskih glagola inae srpski lingvisti govore s

obzirom na prisustvo, postojanje objekta16

, to je implicirano oznaenom radnjom.

Po Stevanoviu (Stevanovi 1961: 45-63) razjanjenju prirode glagolskog roda doprinosi

inilac subjekta ija je uloga u procesu akcije diferencirana u aktivnim i pasivnim strukturama: u aktivu

subjekat ukazuje na vrioca radnje, a u pasivu na radnju vrenu na subjektu od spoljanjeg agensa.

Znai da i meu intranzitivnim glagolima ima onih aktivnog roda, jer su njihovi agensi aktivni:

putovati, ii, trati i glagola sa povratnom partikulom se: kretati se, pentrati se. Ukoliko ti glagoli ne

funkcioniu kao predikati glagola koji ne belee procese nisu aktivni; s druge strane, kad se referiu o

subjektima kojim se ne pripisuje radnja spoljaneg faktora, ne spadaju u pasivne. I glagoli koji ne

16 Objekat je dopuna rekcijsko-semantike podloge i funkcionalno-semantike relacije sa glagolom, ukazuje na

konkretan ili apstraktan pojam na koji se transferie data delatnost ili je po Simiu sintaksika dopuna prelaznih

glagola kojom se opisuje sadraj obuhvaen glagolskim sadrajem (Simi 2002 b: 63)

~ 34 ~

izraavaju aktivnost agensa niti su objekti spoljnih agensa prezentiraju medijalno ponaanje; uglavnom

opisuju zbivanje ili stanje, sa ili bez partikule se: rasti, eznuti, radovati se, iveti.

Za potpunije ispitivanje glagolske rekcije potrebno je da uzmemo u obzir obeleje roda i

tranzitivnosti, odnosno intranzitivnosti. Ilustrovanju te postavke je znaajno doprineo Beli koji je

klasifikovao glagolske rodove u dve potkategorije: a) kada je objekat glagolske radnje izvan sfere

subjektove i b) kada je objekat glagolske radnje u sferi subjektovoj (Beli 1958: 259). U drugu grupu

spadaju sluajevi: i) kada je objekat glagolske radnje u sferi subjektovoj, a nije pravi objekat

glagolske radnje (glagoli stanja) ii) kada je objekat glagolske radnje sam subjekat njen (refleksivni

glagoli) iii) kada je subjekat ono lice na kojem se radnja vri od koga drugog (pasiv) (Beli 1958:

259). Slino poimanje predstavlja Stevanovi koji tvrdi: Najvanija je i za razlikovanje tri osnovna

glagolska roda, svakako, bitna injenica, to je: a) subjekat aktivnim glagolom oznaenog procesa sam

pokreta i vrilac toga procesa; b) subjekat glagola u pasivu je samo gramatiki u centru reenice, a

vrilac procesa je neka spoljna sila van tog subjekta; c) stvaralac i vrilac medijalnim glagolom

oznaenog procesa nije subjekat kome se taj proces pripisuje, niti je on van toga subjekta,ve se proces

vri u samom subjektu (Stevanovi 1961-1962: 6).

Popovi i Stanoji glagolskom rodu pripisuju ui i iri pojam: sa ueg aspekta se glagolski rod

podudara sa glagolskim stanjem ili dijatezom, a prema tome javljaju se aktivni, medijalni, pasivni

(Stanoji-Popovi 1999: 99); u irem smislu glagolski rod je izjednaen sa mogunosti upotrebe

pravog objekta kao obligatorne dopune glagolima koji se na osnovu tog obeleja razlikuju na prelazne

ili tranzitivne, neprelazne ili intranzitivne, povratne ili refleksivne (Stanoji-Popovi 1999: 99-100).

to se prelaznosti tie sintaksiari tvrde da se u uem smislu referie o glagolima ija se dopuna

izraava bespredlokim akuzativom ili slobodnim genitivom, dok kroz prizmu ireg pristupa radi se o

obligatornom prisustvu bespredlokog akuzativa ili konkretne padene ili predlokopadene

konstrukcije.

Relacija izmeu subjekta, glagolske radnje i objekta, tj. predmeta na kome se data radnja

oznaena glagolom realizuje funkcionie kao sintaksiko sredstvo za grupisanje glagola u 1) prelazne;

2) neprelazne; 3) povratne:

1) Prelazni / Tranzitivni: uzev u obzir da je prelaznost glagolska gramatika kategorija koja

manifestuje da se radnja vrena od subjekta moe prenositi, obuhvatati ili formirati objekat ili svojstvo

predikata da trai direktan objekat kao gramatiki izraz drugog argumenta (Piper i dr. 2005: 611) to su

glagoli koji odraavaju radnju ijemu je vrenju neophodan objekat (kupiti, itati, prati, voleti) ili koji

ine sintagmatsku celinu sa imenicom u akuzativu bez prijedloga (Simi 2002 a: 173; Jakobson 1972:

85)

Konkretnije se ti glagoli dele na:

i) stvaralake (kreativne): opisuju radnju koja svojim realizovanjem oblikuje objekat na kome se ona

vri: kuvati meso, pisati pismo

ii) transformativne (prelazne promene oblika): predstavljaju radnju ije vrenje pretvara jedan oblik

objekta u drugi: brijati oca, istiti kuu

iii) mocioni (premetanja predmeta): manifestuju rezultat realizovane na objektu radnje: izbaciti prtlag

iz kola, prenositi namirnice u stan

~ 35 ~

iv) neutralni: radi se o glagolima ije vrenje ne uzrokuju nikakvu promenu objekta: ekati autobus,

voleti roditelje

2) Neprelazni / Intranzitivni: radi se o glagolima koji opisuju proces, ali realizovanju oznaene

glagolskim oblikom akcije nije nuan objekat (iveti, diviti se, uditi se, sesti), jer ovi glagoli

zahtijevaju uza se imenice u nekom drugom obliku (Simi 2002a: 173). I kod tih glagola primeuje se

promena u samom subjektu, a prema tome uoavamo:

i) kreativne: glagoli koji manifestuju prirodne fenomene: oblai se (= nastaje naobla- enje), grmi (=

pojavljuje se grmljavina)

ii) transformativne: glagoli koji oznaavaju promenu: Dete raste.

iii) mocione: glagoli sa znaenjem kretanja belee premetanje subjekta-objekta:

Maka silazi niz drvo.

iv) neutralni: veinom su intranzitivni glagoli nosioci neutralne znaenjske nijanse:

Ona stanuje u centru.

3) Povratni: dele se na: i) prave povratne (refleksivne), ii) uzajamne (reciprone), iii) neprave povratne,

iv) medijalne, v) pasivne, vi) neodreeno-povratne vii) bezlino-povratne.

i) Pravi povratni (refleksivni)

To su glagoli koji ine glagolski rod za sebe i razlikuju se od ostalih povratnih, ne samo

formalnom odlikom to je u njih reca se jo uvek enklitiki oblik akuzativa povratne line zamenice,

nego i po tome to je subjekat njima oznaene radnje sam sebi neposredni objekat (Stevanovi 1961-

1962: 14). Prema tome konstatujemo da se pravi povratni identifikuju kao konstrukcije sainjene od

prelaznih glagola i partikule se koja je komutabilno sa bilo kojom drugom formom O4, ukljuujui i

refleksivnu zamenicu sebe (Ivi 1962: 142):

Stane da se udara po elu (AIPA: 22)

Kao takvi se javljaju glagoli koji belee stanje zasienosti oznaeno realizovanom radnjom:

Tu se fra Petar nasluao stranih imena gradova (AIPA: 68)

ii) Uzajamno povratni

Ti glagoli koji imaju najmanje dva subjekta prezentiraju sintaksiku specifinost da je njihov

objekat istovremeno subjekat drugog predikata oznaenog vrenom radnjom:

Poljubie se (NVID: 66)

Moramo naglasiti da reca se ne uslovljava recipronost tih glagola, budui da se ona

manifestuje od smisla osnovnog glagola. Zato i glagoli razgovarati, ratovati, vojevati, priati,

dogovarati belee recipronost, bez partikule se.

iii) Nepravi povratni

~ 36 ~

U srpskom ima mnogo glagola ija se glagolska radnja ne prenosi na subjekat ili da se liavaju

obeleja povratnosti. Pojavljuju uz partikulu se17

, koja pak nije izjednaena sa formom akuzativa

povratne line zamenice:

On namerava da se poslui u borbi. (AIPA: 65)

iv) Medijalni povratni

Sa neivim predmetima kao subjektima povratni glagoli ukazuju na promenu pozicije i na stanje

i javljaju se poput medijalnih. Radi se o medijalnim povratnim glagolima:

Na bokovima lae pomolie se redovi motki (NVID: 19)

Poto se takvi glagoli ne referiu o aktivnoj delatnosti subjekta niti o izazivanju procesa, esto

ukazuju na duevnu situaciju i unutranje stanje agensa:

Razboli se i umre ena. (AIPA 1954: 13)

Samo nepovratni medijalni su glagoli tranzitivnog i intranzitivnog karaktera, jer prelaznost se ne

usklauje sa povratnou, injenica koja obrazlae prisustvo medijalnih uzajamno-povratnih glagola

(vole se, potuju se). Ipak esto nailazimo na neprave prelazne medijalne povratne u sluaju da nije

opisana radnja posledica svesnog angaovanja subjekta:

Ponosi se skiptrom krvavijem (NPPGV: stih 52)

v) Pasivni povratni

Te glagole karakterie pasivnost, t.j doivljavanje radnje uinjene od spoljanje prema subjektu

sile:

Pobede se roblje crnogorsko (NPPGV: stih 459)

Ponekad je subjekat pasivnih konstrukcija formulisan instrumentalom. Ta pojava je ogranienog

domena u savremenom srpskom, javlja se uglavnom kada je u pitanju uzrok, uslov, sredstvo, a ne

autentini agens.

Stranim besom nozdrve se ire (MISS: stih 1011)

vi) Povratno neodreeni

Konstrukcije sa povratno-odreenim glagolima ne ukljuuju nikakav subjekat, a njijov predikat

se manifestuje u treem licu jednine, u formi srednjeg roda. Njihov subjekat ostaje nerazjanjene

prirode, dok se formiraju se od tranzitivnih i intranzitivnih glagola:

Strailo je sluat to se radi (NPPGV: stih 26)

vii) Povratno bezlini

Ti glagoli oznaavaju stanje i procese koji se realizuju u samim nepoznatim sub- jektima, dok

nemaju objekta.

U tu grupu spadaju predikati koji opisuju fenomene meteoroloke ili astronomske podloge

(smrkava se, oblai se) ili psiholoke situacije i lina oseanja ivih entiteta (pije joj se, spava nam se,

ide ti se):

17 Mareti branei dijahroninu sintaksiku funkciju rece se navodi: Premda je u tim (i slinim) primjerima

rijeci se posve zatrto pravo znaenje...opet je ona toliko zadrala svoju snagu da glagol kad se s njom zdrui ne

moe imati akuzativ druge rijei uza se kao objekt (Mareti 1963: 513), dok je sa sinhronog gledita leksema se

partikula (Belaj 2001: 3).

~ 37 ~

Poinje da se smrkava ranije (AIPA: 85)

inilo mu se da ga vidi i uje (AIPA: 71)

Ponekad ima povratno - bezlinih glagola bez psiholokog subjekta, to znai da je subjekat

neodreen. Tako nije lako da se uz sigurnost opredeli glagolski rod, jer je data nijansa nejasna ili teko

osetna:

ini se da je bio ljut. (KVBK: 7)

1.2. Dijateza

U grkim gramatikama dijateza javlja se kao nain na koji se glagol odnosi u skladu sa svojim

subjektom. Znai to je pojam ili smisao glagola koji ukazuje ta subjekat radi, ta trpi ili u kom se

stanju nalazi.

Jednak pristup usvajaju srpski gramatiari: glagolskim stanjem se oznaava odnos izmeu

dopune u nominativu (subjekta) i radnje izraene glagolom (Mrazovi-Vukadinovi 1990: 85).

1.2.1. Dijateza grkih glagola

U grkom stanje naziva se morfoloka kategorija koja se pojavljuje kao deo glagolskog sufiksa,

razlikuje se na aktivno i pasivno18

( et al. 2006: 63; Setatos 1997: 202-215;

18 U skladu sa morfolokim obelejima istaknuti gramatiari ( 1946: 230-253, -

1967: 226-229, 1941: 140) uoavaju glagole koji:

a) menjaju se samo u aktivu: (trati) ; b) predstavljaju aktivne i pasivne karakteristike: (prati) -

(prati se); c) formiraju se samo u pasivu, nose aktivno znaenje i zovu se deponentni: (raditi)

(Vassiliadou 1999: 172; 1998: 185-204; - 2007: 926-940)

Zombolu ( 1996: 160-171) sastavlja spisak od 203 deponentna glagola koje razd