UNIJA SINDIKATA PROSVETNIHunijasprs.org.rs/wp-content/uploads/2020/08/Obrazovanje...UNIJA SINDIKATA...

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIHRADNIKA SRBIJE

Obrazovawe u Srbiji danas

mart 2010.

Izdava~Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

Za izdava~aLeonardo Erdeqi, predsednik USPRS

Odgovorni urednikDragan Matijevi}, ~lan tima za reformu USPRS

Tehni~ki urednikDragana Jugovi}, profesor

Lektor i korektorPredrag O. ]ur~i}, profesor u penziji

Ivana P. ]ur~i}

Ideja za korice i ilustracije (plakati)Milan Selakovi}, profesor

Zoran Lukovi}, profesor

[tampaGrafika JURE[ ^a~ak

Tira`1.000

S A D R @ A J

SADA[WE STAWE MOGU]NOSTI I PREPREKE . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Miodrag SkrobowaREALNOST I PERSPEKTIVEOBRAZOVAWAU SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Zoran Avramovi}SRPSKO OBRAZOVAWE — TRÂWE U MESTU . . . . . 17

Milo{ Kneèvi} DUGA ISTORIJA REFORMI I REFORMAREWA . . . 39

Slobodan Antoni}SVETSKA BANKA PROTIV SRPSKIH [KOLA . . . . 73

Slavko Karavidi}, Rastko Stefanovi}FINANSIRAWE OBRAZOVAWA U SRBIJI . . . . . . . 81

NEZAVISNA [KOLAUSLOV BEZ KOGA SE NE MO@E . . . . . . . . . . . . . . . 117

Vigor Maji}POZICIJA [KOLE KAO KQU^NI PROBLEMUSPE[NOSTI REFORME OBRAZOVNOG SISTEMA 119

Ivan Ruì~i}ZA[TO NASTAVNICI MORAJU BITI NOSIOCIKREIRAWA PROSVETNIH ZAKONA I REFORMEOBRAZOVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Milana Grbi}SKRIVENI KURIKULUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

NAD PRO[LO[]U I BUDU]NO[]ULI^NA RAZMI[QAWA IZ SADA[WOSTI . . . . . . . 143

Aleksandar LipkovskiQUO VADIS: KUDA IDE SRPSKA PROSVETA . . . . . 145

Jasmina Vuji}AMERI^KA ISKUSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Emil KamenovPEDAGO[KE ISPOVESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Qubomir Proti}RE^ O VASPITAWU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

ZAKQU^CI NAU^NOG SKUPA . . . . . . . . . . . . . . 185

PREDGOVOR

Kada se na jednom mestu na|e toliko uglednih i u~e-nih qudi, od kojih je svako u svojoj oblasti „ime“, i kadasvi ti qudi kaù: „Obrazovawe u Srbiji je u dubokoj kri-zi!“, onda ne saslu{ati wihov glas upozorewa zna~i, u naj-mawu ruku, biti li{en odgovornosti za sada{wost, ali ivizije budu}nosti. Ova kwiga nastala je iz uverewa ~lano-va Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da je nemo-gu}e da oni kojih se obrazovawe ti~e (od roditeqa i pro-svetnih radnika, preko |aka i studenata, do dràvnih vla-sti) budu tako neodgovorni i tako li{eni vizije budu}no-sti, tim pre {to je budu}e dru{tvo, to danas svi isti~u,dru{tvo znawa. Zato je predsednik SAD Barak Obama re-{io da sprovede reformu obrazovnog sistema kako biAmerika i daqe bila vode}a svetska sila. Zato je u Rusijizaustavqen „postmoderni“ raspad prosvetnog sistema ikrenulo se u wegovu rekonstrukciju.

Zbog toga je i Unija sindikata prosvetnih radnikaSrbije 25. i 26. decembra 2009. godine organizovala nau~-ni skup „Obrazovawe u Srbiji — realnost i perspektive“,~iji je doma}in bila jedna od najuglednijih srpskih sred-wih {kola, Gimnazija u â~ku. Neposredan povod za orga-nizaciju skupa bio je nedavno usvojen Zakon o osnovama si-stema obrazovawa i vaspitawa. Naime, jedna od osnovnihzamerki ovom Zakonu (a ima ih mnogo) jeste to {to je donetbez javne rasprave, kr{ewem svih na~ela demokratske pro-cedure, {to je u wegovoj izradi potpuno ignorisano mi-{qewe naj{ire, a posebno stru~ne javnosti. Zakon je donetbez istinskog uvida u aktuelne probleme obrazovawa u Sr-biji, pa samim tim nema mogu}nosti da te probleme razre-{i na pravi na~in, ve} }e, zbog svoje nestru~nosti, generi-

USPRS Obrazovawe u Srbiji danas

5

sati sve nove probleme, {to }e izazvati dugoro~ne i nesa-gledive posledice, ne samo po obrazovawe ve} i po srpskodru{tvo u celini.

Ovaj skup bio je prilika da o problemima obrazova-wa u Srbiji kompetentno i javno govore oni koji su za sud-binu obrazovawa neposredno zainteresovani, a kojima su{kolske vlasti i zakonopisci brutalno uskratili pravojavnog govora. Od svih pitawa u vezi sa obrazovawem trisu bila dominantna na nau~nom skupu, jer od odgovora nawih zavisi daqa sudbina {kolstva.

Prvo, da li u Srbiji danas uop{te postoji svest ozna~aju obrazovawa za dru{tvo i u kojoj meri ono odre|u-je razvoj dru{tva i dràve?

Drugo, da li imamo svest o tome u kakvom se poloà-ju danas nalazi srpsko {kolstvo i u kojoj meri takav po-loàj odre|uje wegov kvalitet?

Tre}e, postoji li izlaz iz „tamnog vilajeta“ srpskogobrazovawa i kuda vode ti putevi?

Posebna vrednost ovog skupa jeste ~iwenica da sesvi wegovi u~esnici skladno dopuwuju, uprkos tome {toimaju razli~ite poglede na svet, kulturu, a i razli~itihsu politi~kih orijentacija. Zajedni~ka im je zabrinutostza budu}nost srpske {kole, ali i misao da ta {kola morastajati iznad ideologije i politike, da mora biti prepu-{tena struci i autonomna, a da ne sme biti `rtva poli-ti~kih nagodbi i partijskih me{etara.

Osnovna vrednost ovog {tiva jeste to {to }e pro-bleme srpskog obrazovawa vratiti na ponovno promi-{qawe {irokoj javnosti, ali i samoj nastavni~koj stru-ci. To je najboqi na~in da {kolu (jo{ jednom) odbranimood razaraju}eg delovawa bahate politike, jer stru~nost ijavnost najboqa su odbrana od svakog ideolo{kog totali-tarizma i pseudodemokratije.

Prire|iva~


6

SADA[WE STAWEMOGU]NOSTI I PREPREKE

Miodrag Skrobowa

REALNOST I PERSPEKTIVE OBRAZOVAWAUSRBIJI

Demografsko-ekonomska slika Srbije

Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 2001.godine, Srbija se prostire na 88.361 kvadratni kilo-metar, a broj stanovnika ne{to je mawi od sedam i po mil-iona (bez Kosova), pa je naseqenost 90 stanovnika na jedankvadratni kilometar. U odnosu na prethodni popis, to je0,9 odsto mawe, a ako se ovaj trend ne zaustavi, Srbija }e u2050. godini ostati bez polovine svog stanovni{tva.Starosna struktura stanovni{tva tako|e je nepovoqna, pase ubrajamo me|u 10 najstarijih nacija u svetu.

Stanovni{tvo je koncentrisano po gradovima, gdeìvi 65 odsto, a u selima samo 35 odsto, dok migracija kagradovima i daqe traje, pa }e rezultati popisa planira-nog za 2011. godinu biti jo{ nepovoqniji. Srbija je poli-ti~ki organizovana u 26 okruga i 164 op{tine, od kojih je~ak 59 nerazvijeno. Bruto dru{tveni proizvod je ne{tovi{e od 4.200 dolara po glavi stanovnika i po tome smome|u posledwima u Evropi. Istovremeno, javni dug Srbijeiznosi 9,67 milijardi evra, {to ~ini 30,7 odsto BDP-a, ato zna~i da izlazimo iz zone sredwe zaduènih zemaqa iulazimo u zonu prezaduènih, jer zemqe s dugom od 40odsto BDP-a ulaze u du`ni~ku krizu.

Srbija ima oko dva miliona zaposlenih, 1,6 milio-na penzionera i preko 800.000 nezaposlenih. Preko500.000 stanovnika prima socijalnu pomo}, sa isto toliko


9

penzionera ~ija je penzija ispod zagarantovane zarade inalaze se na granici siroma{tva. Me|u zaposlenima odmeseca do meseca 150.000 do 200.000 povremeno ne primazaradu, {to ~ini sliku jo{ crwom. Prose~na zarada uSrbiji je oko 340 evra, {to nije dovoqno ni za prose~nupotro{a~ku korpu, a na tom nivou su zarade zaposlenih uobrazovawu, koje je najobrazovanija struktura u zemqi.Kada se zna da se u Srbiji za obrazovawe izdvaja oko 3,2odsto BDP-a, {to je oko polovine evropskog proseka, akada se tome doda da je prose~an bruto proizvod u Evropi10-20 puta ve}i, onda je jasno da je izdvajawe za obrazovaweu Srbiji 20-40 puta mawe nego u Evropi.

Mreà {kola

U takvoj ekonomsko slaboj Srbiji mreà {kolaveoma je razu|ena i ekonomski neodrìva, bez obzira nakonfiguraciju terena i vi{e nacionalnih mawina na~ijim se jezicima izvodi nastava.

Srbija trenutno ima blizu 2.000 pred{kolskihustanova, me|u kojima je oko 200 privatnih, 1.230 central-nih osnovnih {kola, 527 sredwih {kola od kojih 127 gim-nazija, 333 sredwe stru~ne {kole, 34 specijalne {kole i 33umetni~ke, i oko 50 vi{ih {kola i 70 fakulteta.

Po{to }e ovde biti re~ o racionalizaciji samo uosnovnom i sredwem obrazovawu, treba naglasiti i to dasa isturenim odeqewima u Srbiji postoji ~ak 4.612 {kolai objekata u kojima se izvodi nastava. Posebno zabriwavastawe tih objekata, a ono je, prema podacima Republi~kogzavoda za statistiku, slede}e: ispravnih je 1.629 objekata,za popravku 1.893, za rekonstrukciju 821, dotrajalih je 207i nedovr{enih 62. Opremqenost je izme|u pet i 65 odsto,dok 40 odsto {kola nema fiskulturne sale, mokre ~vorove,a ~esto ni dvori{ta.


10

Takva sumorna slika proizvod je ~iwenice da se uSrbiji, od ukupne mase sredstava koja se izdvajaju za obra-zovawe, ~ak 96-98 odsto izdvaja za zarade zaposlenih, asamo dva do ~etiri odsto za sve ostalo.

Taj odnos u Evropi je 76 prema 24 odsto i zato sutamo {kole nove, funkcionalne, dobro opremqene, radise u jednoj smeni, nastava je intenzivna sa dosta prakse iogleda, nastavnici se stalno stru~no usavr{avaju, pa nije~udo {to su rezultati koje posti`u wihovi u~enici iznadna{ih, {to najboqe ilustruju podaci sa PISA testova.

Posebno zabriwava neodgovaraju}a koncentracija{kola, {to najboqe ilustruje podatak da u 66,2 odsto svih{kola, zajedno sa isturenim odeqewima, ide samo 9,4odsto u~enika, a u ostalih 33,8 odsto {kola ide ~ak 90,6odsto. Ako se pak posmatraju samo centralne {kole, ondase u samo ~etiri najve}a grada u Srbiji (Beograd, NoviSad, Ni{ i Kragujevac) nalazi 47 odsto svih {kola i uwih ide 51 odsto u~enika. Podaci daqe pokazuju da uSrbiji postoje 182 {kole sa jednim do pet u~enika i preko300 nekompletnih i nepodeqenih {kola, {to zna~i da ublizu 500 {kola ide samo oko 1.500 u~enika, dok u 59nerazvijenih op{tina ide ukupno samo 10 odsto wih. U~ak 4.601 odeqewu broj u~enika je ispod 15, pa je takoprose~an broj u~enika u osnovnim {kolama 19 po ode-qewu, a u sredwim 25. U odnosu na broj zaposlenih, broju~enika je nedopustivih 9,2 po zaposlenom.

Ima, naravno i suprotnih primera, pa tako u 145{kola ide preko 1.000 u~enika, iako je po zakonu pred-vi|eno 600-800. Samo u Beogradu postoji 50 {kola sapreko 1.300 u~enika, dok ih je u nekima i preko 2.500(Pre{evo, Vin~a, Ivawica, Novi Pazar), gde se radi utri, pa i ~etiri smene, {to je van svih evropskih stan-darda.


11

Od preko 540 profila vi{e od 20 odsto je neaktivno,a neki se i daqe gase, budu}i da nema zainteresovanihu~enika (geodezija, koà i tekstil, gra|evinarstvo, neme-tali, hemija, obrada metala, rudarstvo i metalurgija idr.). Zbog toga Srbija i daqe {koluje profile za trì{terada, a ne za potrebe privrede.

Racionalizacija — (ne)mogu}a misija

Iz navedenih podataka nesumwivo sledi da jeracionalizacija u obrazovnom sistemu Srbije neminovna,ili }e u suprotnom on ubrzo biti uni{ten. Glavna smet-wa su politi~ari koji su nametnuli floskulu „ako uga-site {kolu, ugasili ste selo“. Stvar je, me|utim, obrnuta,jer zbog lo{e agrarne politike, neodgovaraju}e infra-strukture i drugih uslova za ìvot na selu, mladiuglavnom napu{taju selo, pa se {kole gase zato {to nemadece.

Drugi faktor leì u ~iwenici da su na{im poli-ti~arima usta puna obe}awa za boqe sutra srpskojprosveti, da je prosveta od posebnog interesa, da je ula-gawe u prosvetu najboqa investicija itd., ali samo zavreme predizbornih kampawa, dok je ulagawe u obrazovaweza wih u stvarnosti samo teret i potro{wa. Ako se ovohitno ne promeni, srpsko obrazovawe doìve}e potpunislom. O tome najboqe svedo~e statisti~ki podaci sapopisa iz 2001. godine, po kome je srpsko stanovni{tvonajneobrazovanije u Evropi, jer ~ak 48 odsto stanovnikaima osnovnu {kolu kao svoj najvi{i domen obrazovawa,od ~ega ~ak 24 odsto nema ni punu osnovnu {kolu ili jenepismeno, dok 40 odsto stanovni{tva ima sredwe obra-zovawe, pet odsto vi{e i sedam odsto visoko, a taj proce-nat u Evropi je oko 40 odsto. Kada se tome doda da se naposao u Srbiji ~eka ~etiri i vi{e godina, kada dolazi do


12

fenomena deprofesionalizacije, sledi da je ~ak dvetre}ine srpskog stanovni{tva funkcionalno nepismeno.

I pored ~iwenice da je Zavod za unapre|ivawe obra-zovawa i vaspitawa u saradwi sa Unijom sindikataprosvetnih radnika Srbije uradio strategiju razvojaobrazovnog sistema u Srbiji i da je taj dokument s refor-mom gimnazija, nadzorni~kih slu`bi i dr. pre vi{e odgodinu dana predat aktuelnom ministru, neshvatqivo jeda on i daqe le`i u nekim fiokama!

Iz hronologije doga|aja, po~ev od {kolske 1995/96.godine, evidentno je da se u Srbiji doga|aju dva nelogi~naprocesa. Iz studije koju su uradili OEBS i OECD jo{2001. godine vidi se da se broj u~enika stalno smawuje, abroj zaposlenih raste. Kada je 2003. godine tada{wi mini-star prosvete Ga{o Kne`evi} sa saradnicima zapo~eosveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema, Unija ga jeupozorila na to da }e po tom konceptu do}i do novogpove}awa broja zaposlenih, pre svega zbog uvo|ewa novihpredmeta, a posebno zbog lo{eg Zakona o osnovama sistemaobrazovawa i vaspitawa koji je uveo kategoriju obavezeprijema novih radnika za svaki slobodan ~as, i to na neo-dre|eno vreme. Ovo su direktori sa {kolskim upravama isuvi{e zloupotrebqavali u ime strana~ke politike {tove}eg zapo{qavawa, zbog ~ega je danas u obrazovnom sis-temu najmawe 12 odsto vi{ka zaposlenih, od kojih je barpolovina nestru~na za nastavu koju izvodi.

Kada se svemu doda podatak da je i {kolske2006/2007. godine, opet zbog lo{eg Zakona o osnovama sis-tema, zposleno 1.500 diplomiranih pravnika na mestasekretara {kola, a biv{i sekretari, koji nisu imalipravni fakultet, potpuno bespotrebno raspore|eni uadministrativne radnike, sistem je preko no}i dobionovih 1.500 zaposlenih. Da sve bude crwe, {kolsku1995/96. godinu poha|alo je 1.154.000 u~enika, a {kolsku


13

2008/2009. wih 934.000, {to zna~i da je u ovom periodu sis-tem izgubio 220.000 u~enika. Umesto o~ekivanog smawewabroja zaposlenih kojih je te, 1995/96. godine bilo 113.917,danas ih ima 13.000 vi{e. Ako je ta~an nedavno iznetpodatak ministarke finansija Diane Dragutinovi} da jeu osnovnom obrazovawu u 2010. godini prikazano 2.500vi{e zaposlenih, onda }e te{ke posledice ovog nera-zumnog postupka ubrzo osetiti svi prosvetni radnici, jeri pored zakonske regulative koja potpuno opravdanoograni~ava razloge za prijem novih radnika, direktori{kola i {kolske uprave i daqe zapo{qavaju nove qude.

Gde je izlaz?

Uvidev{i svu besperspektivnost srpske prosvete,Unija je po~etkom 2008. godine, kada je najavqena svetskaekonomska kriza, ponudila ministru prosvete programmera za racionalizaciju obrazovnog sistema i smawewetro{kova u buxetu za prosvetu. Tek godinu dana posle togaministar prosvete najavquje svoj program „racionali-zacija bez otpu{tawa“. Uvidom u wega nije te{kozakqu~iti da je prepisao deo na{eg programa, ali jeostavio mnoga otvorena pitawa, tako da wegov programsadr`i vi{e faza:

U januaru 2010. godine bi}e ponu|ene otpremnine zaoko 5.000 zaposlenih, od kojih je 4.000 nastavnika i 1.000radnika van nastave.

Do kraja avgusta 2010. godine trebalo bi donetiZakon o obrazovawu odraslih, kako bi se ovaj vid obrazo-vawa vratio u institucije obrazovnog sistema, a ne da torade zajednice zapo{qavawa, radni~ki univerziteti idruge nestru~ne i nekompetentne ustanove. Time bi seamortizovao i deo vi{ka zaposlenih iz osnovnih i sred-wih {kola, anga`ovawem u ovom vidu obrazovawa koji


14

nam je neophodan s obzirom na katastrofalan obrazovninivo srpskog stanovni{tva.

U septembru 2010. godine ponovo bi bila primewe-na uredba o broju u~enika u odeqewima, kao i ove {kolskegodine, s primenom u prvom, drugom, petom i {estomrazredu, {to bi dovelo do novog smawewa broja odeqewa,a time i pove}awa vi{ka zaposlenih, pa se za januar 2011.godine ponovo sprema socijalni program za novih 5.000zaposlenih.

Kako je broj nestru~nih nastavnika veoma veliki, aprema wima Ministarstvo prosvete nema pravnonikakvih obaveza, preuzimawem stru~nih nastavnika iistovremeno odlaskom u redovne penzije oko 1.500zaposlenih godi{we, sistem bi do po~etka {kolske2011/2012. godine mogao da se oslobodi najmawe 12.000 do13.000 zaposlenih. Tako bi se stvorili uslovi za ozbiqni-je pove}awe standarda zaposlenih, kao i ulagawa u razvojobrazovnog sistema.

Od ministra prosvete nismo dobili odgovore nakqu~na pitawa:

Da li su u buxetu RS za 2010. godinu planirana sred-stva za otpremnine i u kom iznosu?

Kolika }e biti visina otpremnina?Ko }e mo}i da uzme otpremninu i pod kakvim

uslovima?Kako }e biti re{en status neraspore|enih nas-

tavnika za koje nema ~asova, a imaju mnogo do penzije i ne`ele da prihvate socijalni program?

Budu}i da je sve ovo ve} moralo biti poznato i da jetrebalo da {kole ve} obave anketirawe zaposlenih i pri-preme spiskove onih koji `ele da napuste obrazovni sis-tem, bojimo se da }e sve ovo propasti, jer svako odlagawe


15

ovih poslova zna~i sve mawe u{tede u buxetu, utoliko pre,{to su tri runde dosad odr`anih razgovora s ministrimaprosvete i finansija i wihovih saradnika samo pokazaleda oni nisu spremni za ozbiqne zahvate u racionalizaci-ji obrazovnog sistema, pa }e sindikati biti prinu|eni dadrasti~nim sindikalnim merama urazume predstavnike{kolskih vlasti.

Miodrag Skrobowa je profesor fizike. Bio je predsednikUnije sindikata prosvetnih radnika Srbije od 2001. do2006. godine. Sada je savetnik za ekonomska pitawa uUSPRS.


16

Zoran Avramovi}

SRPSKO OBRAZOVAWE — TR^AWE U MESTU

Ako se uporede programska dokumenta u obrazovawukoja su kreirana u ministarstvima obrazovawa od 2000. do2009. godine, lako }emo zakqu~iti da se kao kqu~ni ciqe-vi u ovoj oblasti navode stvarawe jednakosti, pravednos-ti, efikasnosti i kvalitetnog obrazovnog sistema. (Vi-deti dokumenta: „Kvalitetno obrazovawe za sve — put karazvijenom dru{tvu“, Ministarstvo prosvete i sporta,Republika Srbija, 2002; „Kvalitetno obrazovawe za sve —izazovi reforme obrazovawa u Srbiji“, Ministarstvoprosvete i sporta, Republika Srbija, 2004.)

Na osnovu ovako op{te odre|enih ciqeva obrazova-wa, od 2000. godine doneseno je vi{e zakona o osnovamasistema obrazovawa i vaspitawa. Svi doneseni zakoni,bez obzira na obim promene i sadr`aj novina, proklamo-vali su na~elo pravednosti obrazovawa (jednaka dostup-nost), unapre|ivawe kvaliteta nastave, kvalitet rada nas-tavnika, kvalitet rukovo|ewa {kolom, saradwu {kole sporodicom i lokalnom zajednicom, kvalitet nadzora nadfunkcionisawem sistema obrazovawa i vaspitawa, kvali-tet standarda obrazovawa, pove}awe materijalne osnoveza obrazovawe (buxetskog izdvajawa) s pretpostavkom da}e pove}ana sredstva za finansirawe obrazovawa dopri-neti efikasnijem obrazovawu.

Koja bi to bila vode}a ideja reforme univerziteta?Podaci koji dopiru do javnosti kazuju da je stawe nauniverzitetima u Srbiji r|avo: da su zastareli nastavniprogrami, da su uxbenici arhai~ni, da univerziteti ne


17

ostvaruju neke va`ne funkcije (oblikovawe budu}nostidru{tva, predvi|awe razvoja, nau~no-istraìva~ki re-zultati), a da povrh svega ima primera neodràvawa nas-tave. Jo{ uvek nema dostupnih podataka o stru~noj pok-rivenosti predmeta, o brzini sticawa nau~nih zvawa, osastavu komisija za izbor u zvawe (pitawe je da li je nekoistraìvao ovaj problem obrazovawa). Bilo je, razume se,~asnih i strogo profesionalnih karijera, ali u nezane-marqivom broju i onih koji su nezasluèno stigli na uni-verzitet i tamo ostali tokom ~itavog radnog veka.

Re{ewe je na|eno u primeni Bolowske deklaracije.Pro{le su dve godine od 2000. dok Ministarstvo

prosvete nije izvr{ilo dopune Zakona o osnovnom i sred-wem obrazovawu, a 23. aprila 2002. i Zakona o univerzite-tu. Taj zakon osta}e upam}en po uvo|ewu blage lustracije.U ~lanu 141. propisuje se preispitivawe postupaka za iz-bor u zvawe nastavnika i saradnika koji su obavqeni pozakonu od 1998. godine. Da javna zabava bude ve}a, tolikokritikovan zakon primewivan je pune dve godine od stra-ne vlasti DOS-a, a za to vreme su na fakultete (u tomepredwa~i Fakultet politi~kih nauka) u velikom brojuuba~eni nau~ni istraìva~i. Koliko je poznato, niko odDOS-ovih kandidata nije „preispitivan“ niti udaqen safakulteta, a zna se da je jedna gospo|a, dok je kratko bilau vladi, birana za redovnog profesora po zakonu iz 1998.godine.

Svaki zakon (2002, 2005, 2009) i svaka resorska upra-va tvrdili su da se promenom samo dobijaju prednosti zau~enike, nastavnike, nadzor i upravu. Ne{to tu nije u re-du. Obrazovna politika koja tako ~esto mewa zakone kaoosnovne instrumente za ostvarivawe postavqennih ciqe-va, luta, koleba se, nije stabilna. Ili nisu dobro pos-tavqena na~ela, ili zakonodavna aktivnost nije vaqana(osigurawe kvaliteta putem samovrednovawa, spoqa{weg


18

vrednovawa i razvojnog planirawa stalno se ponavqa),ili se dru{tvo tako brzo mewa da je neophodno ~esto usa-gla{avawe normativne delatnosti s promenama u eko-nomiji i dru{tvenoj strukturi. Ovo posledwe moè da bu-de razlog, ali sigurno nije objektivan. Sa 2000. godinomusledila je promena ekonomskog sistema, promena dru{-tvene strukture u smislu ja~awa kapitalizma, promene natrì{tu radne snage, a u ovoj godini (2009) pojavio se iza-zov ekonomske krize i smaweno upo{qavawe radne snage.Od obe}anog blagostawa stiglo se do àlopojki zbog„svetske ekonomske krize“. [ta se radilo u me|uvremenu?

Svaka nova promena normativnog poretka i svakanova resorna uprava predstavqale su prethodni sistemkao proma{aj, kao sistem koji je davao slabe rezultate.

Prisetimo se Ga{e Kneèvi}a, DOS-ovog ministraobrazovawa, i ocena wegovog tima o zate~enom stawu uobrazovawu. Wihov ciq bio je, prvo, da obrazovno nasle-|e u Srbiji prikaù kao potpuni proma{aj i kao ne{to{to treba odbaciti, i drugo, da sprovedu reforme obrazo-vawa u skladu sa evropskim standardima. Jednog martov-skog dana, preko cele strane Politike, osvanuo je proglasprofesorima, |acima i roditeqima koji je uputila VladaRepublike Srbije (Proglas Ministarstva prosvete, Poli-tika, 12. mart 2001). Po re~ima i duhu to je prava revolu-cionarna poruka. Za prethodnu vlast tvrdi se da je „dove-la zemqu na samu ivicu propasti, a prosvetu na najniègrane“. Tvrdilo se, tako|e, da je {kolstvo „potpuno uni{-teno, a deci povre|eno jedno od osnovnih prava — pravona {kolovawe i obrazovawe“. Sli~na revolucionarnakritika obrazovawa do dolaska DOS-a na vlast mogla sepro~itati na sajtu Ministarstva prosvete: „Sistem obra-zovawa u Srbiji ostavqen je bez mehanizama za oporavak irazvoj“. Na stranu {to uop{te nisu pomiwani sankcije ibombardovawe Srbije, radi se o tome da takva ocena nije


19

ta~na. Obrazovawe je, kao i celo dru{tvo, bilo u te{kompoloàju za vreme sankcija i bombardovawa, ali niti jeuni{teno, niti je opusto{eno da se ne moè oporaviti.Uostalom, na kojoj se osnovi reformi{e obrazovawe? Skojim kadrovima, ako ne sa preko sto hiqada profesora,nastavnika, u~iteqa?

Posle deset godina reformisawa srpskog osnovnogi sredweg obrazovawa, resorna uprava sa @arkom Obra-dovi}em na ~elu, konstatuje da su niska postignu}a dece uSrbiji (na osnovu PISA i TIMSS istraìvawa), da jenasiqe u {kolama u porastu, da mreà {kola nije u skladus demografskim promenama, da nije postojao mehanizam zaobrazovawe odraslih, da kompetencije nastavnika nisuunapre|ene, da se zaobilaze iskustva sa pilot-programa,nedovoqna efikasnost obrazovawa.

Dakle, posle deset godina intenzivnih reformi, srp-sko obrazovawe je gotovo na po~etku DOS-ovske revolucije.

Drugi krug ciqeva odre|uje se kao usagla{avawe srp-skog obrazovnog sistema sa obrazovnim normama Evropskeunije (usagla{avawe standarda i indikatora sa EU).

Nadnacionalne integracije obrazovawa nisu bezunutra{wih protivre~nosti. Zamisao je pre svega prag-matsko-funkcionalna. U sistemu evropskog obrazovawaone se primewuju posledwih 15 godina i imaju za ciq dase u {kolama podsti~e pripadnost Evropi. Za sada je ononajizraènije na univerzitetskom stupwu obrazovawa(Q. Mitrovi}, „Bolowski proces“).

Proces evropeizacije obrazovawa ogleda se u stva-rawu jedinstvenog, standardizovanog sistema na prostorudràva ~lanica Evropske unije. Me|utim, nejasno}a se po-kazuje u precizirawu raspona obaveznih, poèqnih i au-tonomnih vrednosti evropskih povezivawa. Da li nacio-nalnim obrazovawima preostaje samo transmisiona ulogaza evropske standarde ili i neki prostor za samostalnost?


20

Ovde se polazi od pretpostavke da je obrazovawe u svim do-sada{wim oblicima dràvnog ure|ewa bilo proizvod na-cionalnog nasle|a i selektivnog preuzimawa inostranihmodernizacija. U posledwih desetak godina do{lo je dozaokreta: obrazovni standardi Evrope postavqeni su iznadnacionalnih interesa u obrazovawu.

[ta opravdava nametawe integracionog konceptaEU obrazovnim i vaspitnim identitetima dràva koje suu ovom naddràvnom savezu ili mu pristupaju? Kakve suposledice otvarawa trì{ta u obrazovawu? Kakvi su ar-gumenti odbrane nacionalnog i obrazovnog identiteta?To su pitawa oko kojih ne postoji saglasnost u~esnika ob-razovnog procesa u Srbiji, ali ni u drugim dru{tvima. Zadru{tva sa jakim nacionalnim tradicijama postavqa sepitawe na~ina na koji, u sistemu obrazovawa, treba pove-zati istoriju sa savremeno{}u, nacionalno pam}ewe saliberalnim trì{tem i Svetskom bankom, istorijskuborbu za nacionalnu slobodu sa univerzalnim slobodamai pravima, generacijske `rtve za stvarawe vlastite drà-ve i woj odgovaraju}eg obrazovawa.

Pored ideja za promenu sistema obrazovawa, iz ino-stranstva ve} deset godina stiè i finansijska podr{kaovim projektima. Materijalno i finansijski, nova vlastu obrazovawu sna`no je pomognuta inostranim donacija-ma i kreditima, tako da je materijalni poloàj zapos-lenih popravqen u odre|enoj meri.

Ne zna se ta~no kolika je suma novca od 2000. godinedo danas u{la u srpsko obrazovawe i kako je tro{ena, alizna se da su me|u donatorima bili strane vlade, Svetskabanka, MMF, fondacije i agencije. Na konferenciji „Re-forma obrazovawa u Republici Srbiji — prvi koraci ipredstoje}i izazovi“ (5—7. septembar 2002, Beograd) po-deqen je separat „Me|unarodna podr{ka reformi obrazo-vawa u Srbiji“ u kome je objavqen spisak svih inostranih


21

finansija za obrazovawe u Srbiji. I prethodne dve kon-ferencije — „Obrazovna reforma: ciqevi i strategije“(2—4. jun 2001, Beograd) i „Od vizije do konkretnih kora-ka“ (16—18. januar 2002, Beograd) — potvrdile su razneoblike inostrane finansijske pomo}i.

Evo najnovijeg primera inostranog „pomagawa“ srp-skom obrazovawu. Predlog Sajmona Greja, direktora kan-celarije Svetske banke u Beogradu, da se ukine 11.000 ode-qewa, odnosno 37 odsto odeqewa u osnovnim i 17 odstoodeqewa u sredwim {kolama kako bi se u{tedelo u javnojpotro{wi Srbije, izazvao je vi{e stru~nih reakcija uprosvetnoj javnosti (I. Ivi}, Politika; S. Antoni}...).Ovaj predlog previ|a ~iwenicu da u Srbiji postoji oko3.000 kombinovanih odeqewa, male {kole po selima u ko-jima su one jedina brana senilizaciji sela i koliko-toliko opstanku mlade generacije. Ugasiti ova odeqewa umalim selima, u uslovima migracijskog juri{a na grado-ve, uvod je u ubrzani demografski pad. Na stranu pove}anitro{kovi za socijalne programe.

Ali, u javnosti nije dovoqno podvu~ena ~iwenicatesne saradwe Ministarstva prosvete Srbije s me|unarod-nim organizacijama u Srbiji (Svetska banka, MMF).Krajem avgusta 2009. godine Ministarstvo prosvete izda-lo je saop{tewe u kojem stoji da je obrazovna politika „uodre|enoj meri u skladu sa preporukama iz izve{tajame|unarodnih organizacija o stawu obrazovawa uSrbiji“. Pomenuti Sajmon Grej izjavio je da srpskoMinistarstvo prosvete „priprema ~itavu strategijuracionalizacije {kola i odeqewa, ukqu~uju}i i ra-cionalizaciju unutar jedne {kole“ („Raditi vi{e sa ma-we“, NIN, 15. avgust 2009).


22


23

Obrazovna politika u Srbiji

Ko odlu~uje o obrazovawu? Kakvo obrazovawe èli-mo? Ko ostvaruje ciqeve u obrazovawu? To su pitawa odvelike va`nosti za obrazovnu politiku svake dràve.Ostvaruju ih vlada, odnosno ministar i ministarski ko-legijum i stru~ni deo aparata. Stru~na javnost i zaposle-ni mogu biti konsultovani, a mogu da budu i dekor.

Osnovna karakteristika jugoslovenskog i srpskogobrazovnog sistema od 1945. do 1990. godine bila je u we-govoj striktnoj ideolo{koj i dràvnoj (partijskoj) kon-troli. Tokom „socijalisti~kog razvoja“ dru{tva mewalisu se oblici zavisnosti obrazovawa od partijske dràve,ali je strukturni odnos ostao nepromewen: Savez komuni-sta Jugoslavije (SKJ) bio je nose}i stub dràve i dru{tva,a samim tim i obrazovnog sistema. Totalna kontrola uni-verziteta bila je obavqana iz centralnih komiteta sve-vladaju}e partije, odnosno partijske dràve.

Ukidawem normativnih i institucionalnih pret-postavki dràve samoupravnog socijalizma 1990. godine,otvorena je diskusija o temeqnim pitawima ìvota rat-noraspadaju}e SFRJ. U odnosu na prethodnu strukturu dr-àve i dru{tva, novo je: uvo|ewe vi{estrana~kog sistema,privatne svojine, dru{tvene nejednakosti, sukob s „me|u-narodnom zajednicom“ (sankcije), afirmacija teizma. In-stitucionalizacija vi{estrana~kog sistema, sa sta-novi{ta obrazovawa, podrazumeva: 1) mogu}nost razli~i-tog ure|ivawa odnosa dràve i obrazovawa; 2) {ireweprivatnog obrazovawa; 3) prodor gra|anskih inicijativau obrazovawe — alternativne obrazovne institucije.O~ekivalo se da }e porasti kvalitet obrazovawa. Na~elokonkurencije neminovno stvara napetost izme|u ostva-renih obrazovnih koncepcija i obrazovnih inovacija. Ra-~una se na unapre|ewe metodike nastave, uvo|ewe novih


24

nastavnih sadràja, primenu savremene informacionetehnologije.

Pogledajmo kakva je bila obrazovna politika DOS-a i wenog ministra.

Kao osnovni ciq reforme obrazovawa na op{templanu navo|eno je otvarawe prema svetu i Evropskoj uniji.Nova obrazovna politika zasniva se na demokratizaciji idecentralizaciji obrazovawa, poboq{awu efikasnosti ikvaliteta obrazovawa, evaluaciji i preuzimawu iskusta-va zapadnih dru{tava. Ministarstvo prosvete i sportaorganizovalo je u Centru „Sava“ tri me|unarodne konfe-rencije na kojima su izloèni svi ovi ciqevi: reforma(revolucija) oslowena na inostrana, zapadna iskustva, ida takva orijentacija po svoj prilici vodi u naru{avaweako ne i prekid kontinuiteta sa obrazovnom tradicijomsrpskog naroda.

Ali, pored proklamacije osnovnih ciqeva promena,za obrazovnu politiku od velike je va`nosti i personal-ni sastav resorne uprave, kao i profesionalni sastav we-nog stru~nog dela.

Dolaskom DOS-a na vlast u Srbiji 24. decembra2000. godine, resor obrazovawa dodeqen je Gra|anskomsavezu, odnosno wegovom ~lanu dr Ga{i Kneèvi}u, koji jebio potpuno nepoznat stru~noj i {iroj javnosti. Niko nemoè da navede bilo kakav tekst (makar i za novine) u ko-me DOS-ov ministar razmatra neki problem obrazovawa.Ali, bez obzira na tu okolnost, novi ministar odmah sepo~eo razmetati svojim pogledima, predlozima, stavovimao {koli i wenoj reformi. Za nepuna tri meseca ministaru prelaznoj vladi Ga{o Kneèvi} istupa u javnosti povo-dom prosvetnih pitawa koliko jedan ministar za ceo man-dat. Nadmen, bez profesionalnog pokri}a, on se pojavqi-vao u svim novinama, sa izjavama i fotografijama, u svimtelevizijskim i radio stanicama.


25

Profesor gra|anskog me|unarodnog prava davao jeizjave o reformama u sistemu osnovnog i sredweg obrazo-vawa bez ikakvih obrazovnih i pedago{kih kompetencija.Wegovi predlozi bili su revolucionarni, prepotentni iimprovizatorski. Na ~emu se zasnivao wegov revolucio-narni program promene obrazovawa u Republici Srbiji?Po mi{qewu aktuelnog ministra, „obrazovawe je staradama koja iziskuje permanentno {minkawe da bi na ne{toli~ila“ (Politika, 15. januar 2001). Drugi izvor obrazov-ne revolucije Ga{e Kneèvi}a bio je u „zahtevu stranihdonatora“. Strani finansijeri (donator, ina~e, ne posta-vqa uslove) kroji}e kapu na{em obrazovawu. Ve}e brukeod {minkawa i stranih donatora za na{e obrazovawe ne-ma. Tako, posle Dositeja, Vuka, Qube Stojanovi}a, Stoja-na Novakovi}a, Qube Nenadovi}a, Srbija je dobila jednogGa{u Kneèvi}a za ministra prosvete. U celini, wegovadelatnost bila je duboko {tetna po nacionalne interese uobrazovawu i vaspitawu mladih, wegovi planovi su pre-te}i ne samo prema ~iniocima obrazovawa ve} i prema ro-diteqima, u~enicima i stru~noj javnosti.

O obrazovnoj politici jedne vlade dosta govori ru-kovode}i i stru~ni sastav ministarstva prosvete. U vremedr Ga{e Kneèvi}a ovaj organ uprave sa~iwavaju uglav-nom ~lanovi nevladinih organizacija (zamenik ministra,pomo}nik za sredwe obrazovawe i pomo}nik za me|unaro-dnu saradwu) i ~lanova koji su istovremeno {efovi u al-ternativnim organizacijama (Akademska mreà u kojoj jeglavni menaxer dr Slobodanka Turlaji}, pomo}nik za vi-soko obrazovawe) i asistent od 50 godina (osnovno obra-zovawe). Pomo}nik za studentski standard je mladoliki~lan Gra|anskog saveza. Posebno treba da zabrine uvla~e-we pripadnika NVO u dràvne nadle`nosti u obrazova-wu. Te{ko je razumeti da ista osoba bude upravnikAAOM-a i pomo}nik ministra za visoko obrazovawe, ili


26

~lan obrazovnog foruma koji je istovremeno zamenik mi-nistra. Prigovor je slede}i: gubi se odgovornost za drà-vnu politiku u obrazovawu. Nevladine organizacije susegmentirane i strogo funkcionalne organizacije sastranim finansirawem i sumwivim kvalitetom, tako danisu zainteresovane za op{ti interes u oblasti obrazo-vawa. Po prirodi stvari, oni unose duh posebnih intere-sa i fragmentarnih znawa i ve{tina, a s obzirom na to danisu birani ve} postavqeni, jasno je po sebi da tu ne moèda se postavi pitawe odgovornosti za posao koji se obav-qa u dràvnom organu.

U aparatu Ministarstva prosvete posle 2000. godine,po stru~nom profilu najbrojniji su psiholozi. Oni dikti-raju sadràj i pravac reformi obrazovawa. Ministarstvoprosvete i sporta krenulo je u sveobuhvatnu reformu (revo-luciju?) obrazovawa i formiralo nekoliko „ekspertskih“grupa: obrazovawe i usavr{avawe nastavnika, pred{kol-sko vaspitawe i obrazovawe, stru~no obrazovawe, demokra-tizacija sistema obrazovawa, decentralizacija sistemaobrazovawa, omladinska politika i strategije, obrazovaweodraslih, osigurawe kvaliteta ishoda obrazovawa, visokoi vi{e obrazovawe (videti materijale sa Me|unarodne kon-ferencije „Od vizije do konkretnih koraka“, Centar„Sava“, 16—18. januar 2002). Neki ~lanovi ovih timova bi-li su iz ministarstva, a drugi sa fakulteta (Filozofski),iz nevladinih organizacija i drugih ustanova koje se pojav-quju po jednom ili dva puta.

Obrazovna politika Vlade Republike Srbije posle2000. godine odvijala se tako da elimini{e iz poqa radaone nau~ne institucije koje dràva decenijama finansi-ra, koje obavqaju nastavu i istraìvawa za novac iz buxe-ta, a na to mesto postavqa nau~no i nastavno nekompeten-tne nevladine organizacije. Iz ove okolnosti moè proi-za}i jedan zakqu~ak: vlada i ministarstvo privileguju ne-


27

vladine organizacije. Primera radi, ministarstvo je kra-jem 2001. godine pozvalo sve organizacije u oblasti obra-zovawa da predloè program za usavr{avawe nastavnika.Institut za pedago{ka istraìvawa uputio je pet progra-ma, a prihva}en je samo jedan. Istovremeno, prihva}eni suprogrami velikog broja nevladinih organizacija i u koji-ma se jedan autor pojavquje nekoliko puta (videti Katalogprograma stru~nog usavr{avawa zaposlenih u obrazovawuza {kolsku 2002/2003). Tako je iskqu~ena stru~na javnost,a uba~ena polustru~na.

Moèmo zakqu~iti: obrazovawe u Srbiji posle2000. godine pada u ruke nekompetentnih „vladara“ i jed-nodimenzionalnih stru~waka. Uz sve to, na delu je bio ne-demokratski na~in odlu~ivawa o kadrovima i svim dru-gim elementima obrazovnog sistema.

Obrazovna politika 2009: DS—SPS posle DOS-a

Obrazovna politika 2009. godine proizvod je nesa-wane Vlade Republike Srbije, sastavqene od najve}eg tu-ìoca, SPS-a, i najve}eg zagovornika „raskida s pro{-lo{}u“, DS-a. Bilo kako bilo, u toj neverovatnoj a stvar-noj vladi, resor obrazovawa dodeqen je socijalistima.

@arko Obradovi}, kao i wegov prethodnik iz DOS-aGa{o Kneèvi}, nije bio poznat stru~noj javnosti, ali jes-te politi~koj: istaknuti funkcioner SPS-a, nekada{wizamenik ministra za lokalnu upravu u vladi Mirka Mar-janovi}a i kandidat na izborima za gradona~elnikaBeograda 2008. godine. Ali, bez obzira na tu okolnost, noviministar odmah se predstavio svojim pogledima, predlozi-ma, stavovima o {koli i wenoj reformi.

Reforma je po~ela od besplatnih uxbenika i ta ak-cija bila je 2009. godine u sredi{tu obrazovne politike.Ono {to nije bilo mogu}e u komunisti~koj Jugoslaviji,


28

ostvareno je u kapitalisti~koj Srbiji. Otkuda takva po-litika i kako se do{lo na ovu ideju? Po re~ima ministraobrazovawa @arka Obradovi}a, ideja je do{la od prof.Dragoquba Mi}unovi}a, jednog od ~elnika Demokratskestranke. Dakle, od jednog ~lana koalicione partije kojinije zaduèn za obrazovawe. Koji su razlozi motivisaliVladu Republike Srbije da prihvati obrazovnu politikuu ~ijem su sredi{tu besplatni uxbenik i prihvatawe svihzahteva koji dolaze od kqu~nih aktera u obrazovawu —nastavnika i u~enika?

U nizu izjava za medije, ministar je navodio kao raz-log da je kupovina uxbenika veliki tro{ak za roditeqe ida dràva, posle pedeset godina samostalne kupovine, tre-ba da ih kupi umesto roditeqa. Ove godine znatna koli~i-na dràvnog novca potro{ena je na uxbenike za osnovne{kole (80.000 |aka pravaka), a plan je da uxbenici budubesplatni za sve |ake osnovnih {kola u Srbiji. Ovu odlu-ku pratila je i ona o vra}awu tih uxbenika {kolskoj upra-vi kako bi ih koristile slede}e generacije. Ova utopijabrzo je pala u vodu („Uxbenici na poklon ili medve|a us-luga“, Politika, 6. oktobar 2009).

Kada se racionalno analizira ova odluka, zak-qu~ujemo da ona nije ni pedago{ka ni dru{tveno i mate-rijalno opravdana. Nije s vaspitnog stanovi{ta dobro dase ne{to poklawa umesto da se stekne i zasluì. Nije istiodnos prema kwizi koja se kupi i koja se dobije.

Drugo, potez da se dele besplatni uxbenici bio biopravdan kada bi se koristili kao deo kompenzatorskogprograma, odnosno, kada bi se dodelili onim roditeqimakoji nisu u finansijskoj situaciji da ih kupe. Ali, onikoji to mogu, nepotrebno se nagra|uju. Uostalom, to i nijeveliki tro{ak za ve}inu roditeqa.

Tre}e, od kojih dràvnih para da se pokrije tolikitro{ak? U vreme kada se poziva na smawivawe javnih ras-


29

hoda, prosvetni buxet treba da se tro{i na nepotrebne iz-datke umesto na niz problema unapre|ivawa obrazovawa.Koliko je sredstava iz buxeta izdvojeno za ovaj nepotre-ban tro{ak?

[ta smo dobili ovom obrazovnom politikom?Najpre, usmeravawe buxetskog novca u pogre{nom pravcu.U uslovima oskudnih sredstava postoje va`niji segmentiobrazovnog sistema koje treba unaprediti (objekti, opre-ma, usavr{avawe nastavnika). Ovakvim odlukama Minis-tarstvo obrazovawa stavqa veliki teret na vrat budu}emministarstvu. Ako ne bude novca i ukine se ova besmisle-na dodela uxbenika, deo roditeqa krivi}e novu vlast uobrazovawu, a hvali}e pro{lu.

Ali, ipak se ne{to dobilo. [ta? Dodvoravawe bi-ra~ima, roditeqima-glasa~ima, a ne deci i {koli.

Prodaja znawa

Period prelaska iz jednog dru{tvenog sistema udrugi, koji se imenuje kao tranzicija, ne moè da se odvi-ja bez ozbiqnih protivre~nosti u svim dru{tvenim pod-sistemima. Kad je re~ o srpskom obrazovawu, moè se zak-qu~iti da }e ono jo{ dugo biti optere}eno unutra{wim ispoqa{wim aspektima politike i svim posledicama kojeiz toga proisti~u. Najozbiqnija posledica svakako je me-{awe dràvno-politi~ke vlasti u profesionalnu delat-nost i preterano vezivawe za evropske modele. Ideal kometreba da teìmo svakako je prakti~no razlikovawe stru~-ne kompetencije od politi~kog faktora vlasti. To je, ne-sumwivo, jedan od ozbiqnijih problema u obrazovnoj sfe-ri Republike Srbije.

Dràva je odgovorna za sistem formalnog obrazova-wa u dru{tvu. To zna~i da donosi odgovaraju}e zakone,koncepciju obrazovne politike, sistem inspekcije radi


30

kontrole odvijawa obrazovnog procesa. Od 1990, a poseb-no od 2000. godine, trì{te znawa se {iri, Zakon o sred-wem i visokom obrazovawu dozvoqava osnivawe privat-nih obrazovnih institucija, a neke ustanove iz socijalis-ti~kog razdobqa, kao {to su radni~ki univerziteti,transformi{u se u pravcu posredovawa izme|u korisnikai prodavaca znawa. Ubrzano se osnivaju i privatne sred-we {kole, a zakon dozvoqava i osnivawe privatnih osnov-nih {kola. Treba o~ekivati da }e se i narednih godina{iriti mreà privatnih obrazovnih ustanova.

Na privatno obrazovawe ne obra}a se dovoqna pa`-wa. Ono se sve vi{e {iri, posebno na visokom stupwu, iako se ovako nastavi, devalvira}e se ne samo dràvno os-novno i sredwe ve} i univerzitetsko obrazovawe, bar udru{tveno-ekonomskom i kulturolo{kom smislu.

Kqu~na vrednost u privatnom sektoru obrazovawajeste profit, a ne znawe i obrazovna dostignu}a. To moèda potvrdi svako radno iskustvo u ovim ustanovama: stu-denti se upisuju tokom svake godine. Organizuju se ispit-ni rokovi dok najve}i broj studenata ne poloì ispit.Intervencije su ~este. U odnosu nastavnik—student ovajdrugi uvek ima prednost. Uxbenike {tampa fakultet iprodaje po izuzetno visokim cenama. Odobravawe tema ikandidata za master i doktorate prava je komedija. Bezdiskusije, sa mutnim temama sve prolazi, a tek sa doktora-tima nastaje pri~a. Fabrikovawe doktorata na privat-nim univerzitetima preti da uni{ti nauku i akademskazvawa. Ne samo {to se „{tancuju“ ve} nisu nikakvog kva-liteta. U javnosti se uveliko pi{e da je u posledwih neko-liko godina na nekim privatnim fakultetima u Srbijiodbraweno od 150 do 200 doktorskih disertacija („Ne dok-torira samo ko ne}e“, Blic, 22. novembar 2009).

S druge strane, otvoreno je pitawe ko je vlasnik ob-razovnih ustanova i kakav se novac ulaè u srpsko obrazo-


31

vawe. Mediji obave{tvaju o tome da se osobe upletene ukriminalne poslove javqaju kao kupci fakulteta („Qubi-{a Buha kupuje i tre}i fakultet, Politika, 13. novembar2009).

Kada profit postane jedno od osnovnih na~ela priv-re|ivawa i poslovawa, gotovo je nemogu}e izuzeti neki deodru{tvenog prostora od efekata uspeha i zarade. Ipak,ulazak biznis logike u obrazovawe ne zna~i da su razre{eneosnovne nedoumice i protivre~nosti koje se ti~u nastave(studirawa) i dràve. Postavqa se pitawe: da li {irewebiznisa u obrazovawe doprinosi wegovom kvalitetu?

Gde je profit, tu je jedna zona sive ekonomije. U ob-razovawu, u wegovim iskustvenim oblicima, sigurno jebalast sa stanovi{ta moralnih i pravnih standarda. Ko-rupcija u obrazovawu obuhvata sticawe znawa i akadem-skih titula pomo}u novca ili nekih drugih usluga. Uzima-we novca za „poloèni“ ispit tipi~an je primer korupci-je. Postoje vidqiva i nevidqiva prodaja znawa. Ne zna~iilegalna, ve} samo da je nema u javnosti.

Pitawe je {ta organizovano dru{tvo ~ini protivsive ekonomije i korupcije u obrazovawu.

Reforme i „reforme“

„Ministarstvo prosvete intenzivno radi na refor-mi obrazovawa i na uskla|ivawu sa kqu~nim prioriteti-ma Srbije u procesu pribliàvawa EU.“ Da li se se}ate overe~enice iz 2000. godine? Da. Ali, ova citirana re~enica jeod 16. decembra 2009, a izrekao ju je ministar prosvete@arko Obradovi}. Dakle, deset godina obrazovawe se samoreformi{e, a ista ili sli~na vlast upravqa Srbijom.

Od 1945. do 2006. godine srpsko (i biv{e jugosloven-sko) dru{tvo i dràva pro{li su kroz izuzetno burne i du-boke promene u svim oblastima kolektivnog ìvota. Me-


32

wale su se institucije, mewali su se qudi, mewala se vlastsa dobrim ili lo{im rezultatima. A gde su rezultati?

Ta re~ „reforma“ bila je naju~estalija u sektoruobrazovawa. Najvi{e se reformisalo osnovno i sredweobrazovawe, uprkos ~iwenici da je osnovno obrazovawenajkvalitetniji deo srpskog sistema obrazovawa (Avramo-vi}, Vuja~i}, 2010).

U paketu s promenama nastavnih programa, poboq{a-wa materijalnih uslova (objekti i oprema), stabilizovawaplata, profesionalnog usavr{avawa nastavnika, i{la je inova ideologizacija u vidu gra|anizma, anacionalnihsadr`aja, {irih evropskih i globalisti~kih integracija.

Pa`qiva analiza Ciqeva obrazovawa i vaspitawa uzakonu od 2009. godine pokazuje da se najve}a pa`wa pos-ve}uje razvoju i osposobqavawu li~nosti u~enika. Od 15ciqeva samo se jedan (14) odnosi na kolektivne vrednosti,i to nacionalnog kulturnog identiteta srpskog naroda inacionalnih mawina. Ovde nema vrednosti patriotizma,tim pre {to se u globalisti~kom anacionalizmu posebnoslabi patriotska vrednost, a s druge strane, ovaj problempotirawa patriotskih vrednosti za Srbe ima posebnanzna~aj u okolnostima kada je porastao broj onih intelektu-alaca i gra|ana koji daju ve}u prednost inostranim negonacionalnim interesima i vrednostima (Avramovi}, 2009).

Isti prigovor mo`e da se stavi i na ~lan 5 koji odre-|uje op{te ishode i standarde obrazovawa i vaspitawa.Nagla{ava se obaveza sistema obrazovawa i vaspitawa dau~enike osposobi za 10 ishoda (znawe, u~ewe, timski rad, up-ravqawe, odnos prema informacijama, komunikacija, upot-reba nauke i tehnologije, svet kao celina, odnos prema pro-menama). Nema, vidimo, po{tovawa vrednosti svoje nacije.

Usvajawem Bolowske deklaracije, najve}i broj onihkoji su kritikovali institucionalna re{ewa na srpskimuniverzitetima i same obrazovne prakse, na{li su se u pro-


33

cepu — prinu|eni su na reforme, ali im ne odgovaraju.Podsetimo se nekih izjava qudi sa univerziteta dve godineposle promena („intenzivno radimo na reformi uni-verziteta“, „do jeseni treba da bude gotov nacrt reform-skog zakona o visokom obrazovawu u Srbiji“), a i iz mini-starstva, da su „poraàvaju}i rezultati reforme uni-verziteta“ (Politika, 12. oktobar 2002).

Ako posmatramo pitawe reforme obrazovawa u Sr-biji u duèm razdobqu, do}i }emo do zakqu~ka da je odnosreformista i „konzervativaca“ ne{to specifi~niji negou drugim razvijenim dru{tvima. Postoje dve faze reformei otpora u srpskom obrazovawu. Prva obuhvata razdobqeod 1945. do 2000, a druga od 2000. godine do danas. Igra re-formi i otpora imala je samo razli~ite aktere.

Kada imamo ovakvo nasle|eno institucionalno ikadrovsko stawe u obrazovawu i na univerzitetu, za{tobi nas ~udili sna`ni otpori reformama. Reforma se nemoè obaviti s nekompetentnim i uskostru~nim kadrovi-ma. Potrebno je ne{to drugo — {to {ire otvoriti pros-tor obrazovawa za inovacije, nove nastavne programe, nas-tavnike, studentske inicijative sa jasno kontrolisanimkriterijumima kvaliteta. Ko takvu zamisao moè da ost-vari? Oni koji su posve}eni obrazovawu i duboko odaniinteresima naroda u kome su ro|eni.

Zakqu~ak

Koncept obrazovne politike u tesnoj je vezi sadru{tvom, tj. dru{tvenim sistemom i prakti~nom poli-tikom vlade u ovoj oblasti. Ne postoji obrazovna politi-ka dru{tva koja bi mogla da se zasnuje mimo dru{tvenihokolnosti i uslovnosti.

Obrazovne politike u Srbiji posle 2000. godine,personifikovane u li~nostima ministara Ga{e Kne-


34

èvi}a, Slobodana Vuksanovi}a, Zorana Lon~ara, @arkaObradovi}a, nisu bile jasne u onom aspektu u kome seoblikuje odnos dru{tva (nacije) i obrazovawa, a nijebila vidqiva ni teorijska pozadina prakti~ne politike,osim u vreme Ga{e Kneèvi}a, kada je dominantna teori-ja u obrazovawu bila interakcionizam (u fokusu je sub-jektivno stawe u~enika — samopercepcija i doìvqajsvoga ’ja’ — i zna~ewe re~i, pona{awa koje pripisujuspoqa{wim doga|ajima, usmerenost na mikrosituacije uobrazovawu). Izgleda da je napu{tena politika jednakih{ansi, ali se o tome glasno ne govori, a reforme se ogra-ni~avaju na unutra{wi pristup ({kola, nastavnici, nas-tavni programi, uxbenici...).

Ostala su nere{ena pitawa nacionalnog interesa uobrazovawu, kao i odgovori na pitawa kakvo obrazovaweèlimo i kakvo dru{tvo ho}emo da gradimo.

Najve}a konfuzija vlada u odnosu nacionalno—globalno, ili u prioritetu obrazovawa za gra|anskodru{tvo i obrazovawa za patriotsko dru{tvo. Svaka od-govorna obrazovna politika mora da vodi brigu o obrazo-vawu kao osnovnom stubu nacionalnog identiteta. Nedos-taje re~ patriotske vrednosti. U pro{lim vremenimanije bilo ve}ih zahteva u pogledu o~uvawa nacionalnogidentiteta. Danas je ta vrednost pod velikim pritiskomideologije globalizma i informacionih tehnologija.Otuda narasla odgovornost obrazovne politike: kakvinastavni i vaspitni programi treba da se ostvaruju u srp-skim {kolama i da li oni treba da slede postmoderni rel-ativizam ili da budu jedinstveni za celu dràvu?

Drugi nedostatak jeste odsustvo brige {kole i obra-zovnog programa za ra|awe dece, za doprinos populacionojpolitici. Op{tepoznata ~iwenica glasi da je dece u {ko-lama sve mawe, a nastavnika sve vi{e. Umesto da se obra-zovawe pozabavi sopstvenim mehanizmima da se uti~e na


35

promenu ovakvog stawa, na{a obrazovna politika samokonstatuje ovaj problem sa dalekose`nim posledicama ibavi se re{avawem obrazovnog vi{ka.

Tre}i, tako|e krupan problem na{ih {kola, jesteporast svih oblika nasiqa me|u u~esnicima obrazovnogprocesa (istraìvawe UNICEF-a za 2006. godinu). înise da se pravima dece i u~enika posve}uje daleko ve}a pa`-wa nego nastavnicima (sedmo poglavqe, ~lanovi od 103 do115 potpuno ure|uju prava dece). Opravdana briga za za{-titu dece od nasiqa nastavnika nije pra}ena i odgovaraju-}om za{titom u~iteqa i nastavnika od nasiqa dece. O to-me postoje brojna iskustva i ~iweni~ki podaci.

Kakva }e biti {kola budu}nosti u Srbiji? Na topitawe te{ko je odgovoriti (nastavni programi, novaznawa, nove metodike, vesternizacija vrednosti, nove teh-nologije, strukture vlasti). Preovla|uju}i procesi da-nas-sutra mogu biti zastareli i odba~eni. Ali, jedno je si-gurno: budu}nost srpskog obrazovawa pre svega zavisi odnas koji dugo radimo u obrazovawu i koji iskreno ho}emoda unapredimo sve wegove delove u skladu s nacionalnimi dràvnim interesima, kao i obrazovnim i vaspitnimrazvojem u~enika i studenata.

LITERATURA:

1. Avramovi}, Z.: Dràva i obrazovawe, IPI, Beograd,2003.

2. Avramovi}, Z.: Aporije obrazovawa za demokratiju,IPI, Beograd, 2006.

3. Avramovi}, Z., Vuja~i}, M.: Nastavnik izme|u teorije inastavne prakse, IPI, Beograd, 2010.

4. Darendorf, R.: Budu}nost nacionalne dràve, Re~, br.38, 1997.


36

5. Demokratija, vaspitawe, li~nost: ur. Zoran Avramo-vi}, IPI, Beograd, 1997.

6. Rankovi}, M.: Globalizacija i novi imperijalizam,izdawe uatora, Beograd, 2009.

7. Obrazovawe — skrivena riznica: UNESKO — izve-{taj me|unardone grupe o obrazovawu 21. veka, Beograd,1996.

8. Mitrovi}, Q.: Virus neoliberalizma i obrazovawe naplatformi Bolowske deklaracije, NSPM, 22. novem-bar 2009.

Dr Zoran Avramovi} radi kao nau~ni saradnik u Institutuza pedago{ka istra`ivawa u Beogradu. Redovan je profesorza oblast sociolo{kih i filozofskih predmeta na Fakul-tetu za kulturu i medije Univerziteta "Megatrend".


37


38

Milo{ Kneèvi}

DUGA ISTORIJA REFORMI I REFORMAREWA„Bolowski proces“ u tranzicionom nokdaunu

Korisno je razumeti celinu doga|aja.1 Razumevaweceline moè da donese dobiti, nerazumevawe izaziva o{-te}ewe smisla. Neshva}ena celina „velike pri~e“ obi~nose olupa o glavu zaqubqenika u mikronarative. Razumeva-we celine ne nosi se spakovano u xepu, ono se ne sti~e go-tovinskim pla}awima ili kreditnim karticama, ma koih izdavao i ma koliko zapadawe u istorijski minus doz-voqavao. Razumevawa zbivawa u jednom narodu povezanoje sa ulagawem najve}ih saznajnih napora. Postoje, me|u-tim, periodi u kolektivnom bivstvu kada je razumevaweta~nog poloàja uskra}ivano i osuje}ivano, ne samo sele-kcijom tema ili cenzurom, nego i zamra~ivawem horizo-nta i uskra}ivawem perspektiva. Spoqa{wa presija ma-le narode i male zemqe gura u zape}ke neshvatawa lokal-nih, regionalnih i globalnih de{avawa. Periferizova-we i marginalizovawe, naravno, ozbiqno {kodi narodi-ma koji ne èle da budu usudni objekti u velikim igramamo}i.


39

__________

1 Autorizovano izlagawe na skupu „Obrazovawe u Srbiji - realnost i per-spektive“, u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije,â~ak, 25-26. decembar 2009.

Bolna hronika krize

Zato je potrebno stalno imati u vidu vreme i pros-tor u kome ìvimo. Reforma {kolstva je ionakoneprekidni slogan u~enika, studenata, prosvetnih radni-ka i svih gra|ana zainteresovanih za obrazovawe. Bez re-forme i reformisawa {kole kao da ne postoje, one zapra-vo istrajavaju u neprestanim reorganizacijama. Upravozbog te ove{talosti prestrojavawa, vaqa biti oprezanprema reformskim pokli~ima. Isuvi{e dugo i neuspe{notraju da bi im se poklawalo bezrezervno poverewe.

Srbija je zemqa u istorijskom opadawu — dekaden-ciji. Malo ko je, me|utim, spreman da prizna vlastite sla-bosti i opadawe. Stoga ovaj naizgled apodikti~an, svaka-ko jetki sud vaqa potkrepiti. Srbija je izgubila svoje du-hovne, kulturne, nacionalne i politi~ke prostore. Srbi-ja je ekonomski nazadovala do nivoa kasnih 80-ih godinapro{log veka. Srbija je li{ena bitnog dela svoje pokra-jinske teritorije na Kosovu i Metohiji. Srbiji su oduzetidelovi vlastitog naroda i prirodni resursi. Srbi sadaìve u tri dràvna i poludràvna oblika: Republci Sr-biji; entitetskoj Republici Srpskoj; nezavisnoj CrnojGori; ali i u nekada{woj Republici Srpskoj Krajini, usada{woj Republici Hrvatskoj.

Srbija je, dakle, zabasala na strminu istorijskogmalaksavawa koje se, naàlost, ne zaustavqa, bar ne ono-liko koliko ve}ina gra|ana iskreno èli. Bez obzira nastatisti~ke pokazateqe i optimisti~ke prognoze socoio-ekonomskog uspiwawa „izlaska iz krize“, Srbija je jo{uvek u produènoj krizi koja traje ve} vi{e od ~etvrtveka. To je uslovqavaju}i ambijent dru{tvenih reformi usvim sferama, pa i u sferi obrazovawa. Obrazovawe u ce-lini, i univerzitetu u wemu, deli sudbinu dru{tva. Daizre~eno nije prigodna fraza, ne dokazuje samo dvodeceni-


40

jska hronika krize nego i posledwe aritimi~ne sekvenceporeme}aja koje proìvqavamo. O ~emu je zapravo re~?

Magija prelaska u tranziciji

Mora biti da svaki pedesetogodi{wak u ovoj saliima ìvotno iskustvo bar tri naro~ita razdobqa u hrpiistorijskih de{avawa koja su, u~estalo{}u i brzinomodvijawa, po~esto onemogu}avala pravovremeno shvatawezbivawa. Evo prilike da se na pragu druge decenijemilenijuma, u Srbiji 2010. prisetimo wihovog redosleda:

Perioda samoupravqawa i nesvrstavawa, {ire gle-dano komunizma i Hladnog rata (1945—1990) u kome se uSrbiji i Jugoslaviji ìvelo u potpuno razli~itom po-retku stvari od onoga koji je vidqiv danas. To je bilo vre-me ambicioznih pozitivno utopijskih projekata najzadprona|enog „najboqeg dru{tvenog ure|ewa“. Prosve}iva-we i obrazovawe imali su opismewavaju}i, narodni ali imisionarski karakter. Iro~ni~nom zakonomerno{}u is-torije, taj projekat se izopa~io u negativnu utopiju etno-nacionalnih sukoba, razbijawa i raspadawa sloènogdru{tva naizgled jedinstvene zemqe. Razbiraspadom {es-to~lane federacije razloène su sve ranije spregnute so-cijalne i kulturne strukture. Do{lo je do fizi~kog i in-telektualnog (duhovnog) uposebqavawa i partikularizo-vawa, svega pa i kulture i prosvete, tj. {kolstva i insti-tucija obrazovawa;2

Drugi period promena u obrazovawu odvijao se utzv. postkonfliktnom i postautoritarnom vremenu tran-


41

_________

2 O tome: Kneèvi} Milo{, „Multikulturalizam u vremenu kulturnihdeoba. Odrìva kultura - odrìva dràva“, Na{ Trag, Velika Plana, br.3-4, jul 2004.

zicije. Ona je, uslovno re~eno, trajala od svr{etka sece-sionih ratova (1995/99), a u doslovnom smislu, od promene„starog reìma“ „novim reìmom“ (2000), i seè do na{ihdana. Ima mi{qewa da je tranzicija u Srbiji pri kraju,da je re~ o zavr{noj fazi, dok drugi smatraju da ona jo{uvek nije okon~ana, bar ne prema optimisti~kim o~ekiva-wima. Bilo kako bilo, programski deklarisana i empiri-jski izvo|ena tranzicija u Srbiji traje ve} nekih desetakgodina. Istorija se, me|utim, narugala tranzicionim pa-teti~arima simetrizuju}i vreme razlagawa Jugoslavije savremenom srpske tranzicije (od socijalizima ka kapita-lizmu, i od Jugoslavije ka Srbiji). Otprilike onolikokoliko je trajao prvi period, traje drugi period. Ukupno,re~ je o dvadeset isuvi{e mu~nih i tegobnih godina;

Naposletku, u savremenom trenutku, u{li smo u tre-}i i posledwi period tranzicije u Srbiji koji obeleàvai promena odnosa u regionu, na kontinentu i na svetskojsceni. Zavr{nica tranzicije na putawi prethodnih „pre-gnu}a“ sledi teleologiju kompletnog restrukturisawa ì-vota. Pojedini tuma~i smatraju da je uznemiruju}i kre-{endo u finalu tranzicije, u stvari, terminalna fazaepohalne promene, u kojoj }e oslabqena i umawena Srbija,naposletku, biti prikovana za klijentisti~ko dno na po-luperiferiji svetskog sistema.

U izloènim konturama razdobqa primetne su ko-renite promene u obrazovnoj sferi. Stoga se za obrazova-we u Srbiji veli da je u intenzivnoj reformi, samo {to seumesto, kako neki misle, zastarele i izlizane re~i „re-forma“ koristi sinonim „tranzicija“. Obrazovawe je,dakle, prema zna~ewu iz novogovornog vokabularapriu~enih tranziciologa u „tranziciji“.


42

Preoblikovawe svesti

Na koji na~in su bitni doga|aji izloènih periodai razdobqa uticali na obrazovni sistem u Srbiji? Podse-ti}u na op{ti socijalni okvir i moju formulu „Tri T“koja obuhvata tri politi~ka, geopoliti~ka, ekonomska iideolo{ka procesa: tranzit — prolazak; tranziciju —prelazak, i; transformaciju — preoblikovawe. „Tri T“obrazac dinami~nih istorijskih promena detaqno samobrazloìo u posebnim radovima od sredine 90-ih godina,a nalazi se i u skoro iza{loj kwizi Paradigma raspada.3

Op{ti oblici svesti o poloàju Srbije u istori-jskim tokovima mewali su se od faze do faze i ne podu-daraju se, niti su istoliki u tranzitu i tranziciji. Tran-zit je prolazak ili izdvajawe i odvajawe; wega gradi, pra-ti i podràva odvaja~ka — secesiona svest. Odatle prois-ti~u primarna partikularisti~ka i separatisti~ka obe-le`ja tranzita.

U tranziciji se odvija socioekonomski prelazak sasistema na sistem, putem strukturnih reformi koje imajuobele`ja povratka ili restauracije prethodno napu{te-nog sistema, na udaqenoj diskontinualnoj ta~ki. U kon-kretnom slu~aju Srbije tranzicijom se, naime, uspostavqaperiferni kapitalizam na prostornim marginama evro-unijskog naddràvnog organizma.

I tranzit i tranzicija — kao geopoliti~ki i geo-ekonomski prolazak/prelazak, odnosno individualno eg-zistencijalni i socijalni prelom — duboko su protreslii traumatizovali srpsko dru{tvo. Oba, samo donekle si-multana procesa tranzita i tranzicije pra}ena su ideal-


43

__________

3 Kneèvi} Milo{, Paradigma raspada. Razlagawe dràve u ogledaluuzro~nosti, Institut za politi~ke studije, Beograd, 2009.

nim, idealo{kim i ideokratskim opravdawima. Sve to sezbilo, zapravo uguralo u tranzitnu, tranzicijsku i, pona-jvi{e, transformacijsku ideologiju promene. Legitimizu-ju}a ideologija promene „starog“ i uspostavqawa „novog“je prvenstveno uobli~ena u konturama tre}e komponente„Tri T“ obrasca — postkomunisti~kog i postautoritar-nog mewawa vladaju}eg oblika svesti, {to zna~i — pro-mene svetonazora.

Bilo kako bilo, kao i u drugim nekada realsocijal-isti~kim dru{tvima, i u Srbiji se desilo ~udo preo-braàja svesti u kratkom vremenu, u jednoj i po generaci-ji. Odatle i ~iwenica da savremeni oblici individualnei kolektivne dru{tvene svesti, koji deluju u zavr{nicisrpske tranzicije, nisu nimalo sli~ni onima koji su bilina delu u pro{losti jugoslovenskog samoupravqawa inesvrstavawa. Pre|a{wi oblici svesti, ma koliko biliakutelni u vremenima proìvqavawa i „zaìvqavawa“tada{weg sistema, u ovom trenutku (posle tri decenije) nesamo da su anahroni, nego su naj~e{}e i neshvatqivi.

Nauka, ideologija i ideokratija

Topos opse`ne socijalne promene upu}uje, ujedno,na kontroverzno podru~je odnosa nauke i ideologije.Stroga nauka se opire ideolo{kom relativizmu. Nau~-nici od zanata, u veberovskom maniru, ne èle da buduideolozi po pozivu. Wihova te`wa ka nau~noj ~istoti is-kazuje se u ogra|ivawu od politi~kih i ideolo{kih upli-va. Ipak, u dru{tvenim naukama se neprekidino doga|afuzija ideolo{ko/politi~kih pretpostavki sa nau~nimistraìvawima. Odnos dru{tvene nauke i ideologijenemogu}e je raskinuti.

Taj odnos u dru{tvenim naukama nije iskqu~iv iodelit, jer su dru{tvene teorije, ma koliko nastojale da ne


44

budu, ipak ideolo{ki uslovqene. Otuda se u svakomdru{tvu, u dru{tvenim naukama ispoqavaju razli~iteideje nauke, tj. nau~ne ideologije. Odnos dru{tvene naukeprema ideologiji nije samo odnos prema politi~kom is-poqewu vlastitog bi}a, nego i prema vlastitom utemeqe-wu u pretpoliti~koj konstituciji i kasnijem trajawu.

Sna`ne nau~ne ideje u dru{tvenim teorijama sadr-è i nesumwivi potencijal primene. Ukoliko, posle ovla-davawa na teorijskom podru~ju, do|e do primene izvesnihnau~nih ideja u dru{tvu, moè se re}i da je stvorena si-tuacija vladavine ideja — ideokratija. Svaka realna mo},svaka politi~ka vlast i svaki reìm oslawa se na odre|e-nu ideologiju, {to zna~i da, prema potrebi, impliciraili eksplicira izvesnu ideokratsku sklonost.

Zahtev za deideologizovawem nauke je, u stvari, zah-tev za wenim depolitizovawem, tj. departizovawem. Udru{tvenim naukama to ozna~ava distancu prema sredi{-tima mo}i, imunost na politi~ke uticaje, otpornost pre-ma namerama podvla{}ivawa i poniznog sluèwa. Taj zah-tev je vi{e usmeren prema spoqa{wim ideolo{kim i po-liti~kim uticajima, nego prema unutra{wim ideacij-skim sklopovima i ideologemama. Odatle, jedan nau~nik uoblasti dru{tvenih nauka moè oblikovati vlastitu teo-rijsku ideologemu a da istovremeno nije neposredniu~esnik ideolo{kih strujawa u politi~kom ìvotu.

Ipak, u prevratnim (r)evolucionarnim vremenimateorijski zakloni se ru{e pred ubita~nom silom koja ras-tura stare obrasce i umesto wih zahteva lojalnost novimobrascima mi{qewa.

Zakretawe bi}a na drugu stranu

Mo`da poneko daje prednost delovawu nesvesnog,ìvotu u regijama ispod pragova svesti, ~istoj ose}ajnos-


45

ti, nagonima i instinktima, za koje veruje da neposredni-je oslikavaju ono za {ta je ube|en da tvori „pravi ìvot“.Poneko, mo`da, ali samo poneko? Ve}ina qudi je uverenada je puna svesnost krajwe dostignu}e, a svest o stawu stva-ri nikada dorasla prednost individualne egzistencije.Odatle i pri~a o pogledu na svet. Onom panoramskom pog-ledu koji se baca prema svetu, i onom pogledu koji se kaoste~eni uvid zadràva i prera|uje u subjektu koji gleda.

Transformacija ili preoblikovawe svesti, kao tre-}a, ideolo{ka komponenta izloènog „Tri T“ obrasca,ozna~ava promenu ta~ke gledi{ta sagledavawa sveta kaosvega oko sebe.

Oblici svesti evoluiraju, oni se stvaraju i mewajusamosvojno i spontano, sa pristankom, ali i iznudicom,uslovqavawem, nametawem i prisilom. ôvek koji posma-tra moè da bude izme{ten sa jedne na drugu ta~ku proma-trawa i zakrenut ~itavim bi}em na drugu stranu. Okre-tawem glave wegov pogled moè da se usmeri u drugompravcu; wegova misao i ose}ajnost moè da se ispuni sadr-àjima koje mo`da nije hteo kao predmet mi{qewa i uo-se}avawa, a pogotovu ne utuvqivawa.

Tranzitno-tranziciona preinaka svesti u postmo-dernim vremenima se vr{i primenom meke mo}i, naizgledslobodnim i prijem~ivim uveravawima i ube|ivawima,ali i klasi~nim vidovima tvrde mo}i, koji se oslawaju nanasilne ~inioce uticaja na ìvotni poloàj i pogledekoji iz wega ishode. Meka mo}, zapravo, deluje celinomìvotnog na~ina (dominatni ameri~ki stil ìvota) ioblika mi{qewa (vladaju}a ameri~ka forma mentis). Ni-~im posebno, dakle, do celinom razde{enog ì}a koja sene/osetno utiskuje u svest i preoblikuje u podrazumevani isamorazumqivi, „prirodni“ pogled na svet.

I „mekane“ i „tvrde“ procedure „osve{}ivawa“ seispoqavaju kroz delovawe ideolo{kih aparata koji putem


46

medija stvaraju predstave obaveznog vaèwa. Mediji, zap-ravo, imixisti~ki upravqaju predstavama o svetu u celi-ni, delovima i krhotinama tih delova. Putem u~itavawapredstava u mozgove „medijskih parija“ urezuju se mi{-qewa o sebi i drugima, ali i profili mi{qewa drugih osebi, ma koliko oni bili zlobno stereotipni i poni-àvaju}e diskriminatorski.4

Vratimo se, najzad, u „prizemqe“ ovda{weg razbi-raspadnog iskustva i promislimo mogu}nosti sopstvenihsaznawa o istorijskom toku koji nas je malne upropastio.[ta je alternativa takvom preduze}u? Da to uradi nekodrugi umesto nas!? Ho}e li istinu o zlehudom toku da namdojavi neki „nepristrasnik“ sa pristrasne strane, iz ove-}e daqine, ili }e tu nedoku~ivu istinu da nam do{apneneki od brojnih parapoliti~kih, stipendiranih i vazdastimulisanih tuma~a? Ko }e, odista, da obavi posao tuma-~ewa skorije istorije? Ko, ako ne Mi!

Preostalost Srbije

Tuma~ewe se vazda oslawa na se}awe. Onaj ko je svezaboravio i ni~ega vi{e se ne se}a, nije kadar da tuma~iminulo. On je odse~en od tradicije i istorije. On, kaobiqka, vegetira u neprekidno samozaboravnoj sada{wo-sti. Za wega pro{lost ne postoji, a ako ga poneko i uverida je ipak ima, potrebna mu je rekonstrukcija proteklog.Dementni „suo~enici“ sa pro{lo{}u naj~e{}e ne èle re-kreirawe slika minulog vremena, bar ne izvan mutnihpredstava koje podràvaju sufleri ovda{weg razistori-jskog skaza. Zato je korisno podse}awe na nedavno.


47

__________

4 Rok Klaus, Slike u glavama, glava „Slike u glavama. Stereotipi, mitovi,identiteti sa etnolo{kog stanovi{ta“, str. 257-291, XX vek, Beograd, 2000.

Podsetimo, dakle: prvi ~lan „Tri T“ trijade tran-zit ozna~ava razlagawe, zapravo razbiraspad dràve Ju-goslavije i svo|ewe postjugoslovenske Srbije na prethod-no projektovane umawene dimenzije ostatka — dràvnogreziduuma. Srbija se, dakle, na kraju „borbe za jugosloven-sko nasle|e“ ukazala kao preostatak, nastao posle namire-wa svih malenih ju`noslovenskih dràvolikih subjekata,entiteta i mikrodràva. Da li se otu`ni saldo razbiras-pada druge i tre}e Jugoslavije ovda{wem delu evropskogsveta ukazuje kao prirodna, normalana i jedina „bezalter-nativna“ mogu}nost“? Najve}em broju qudi, i pored utuv-qivawa suprotnog, svakako ne! Ve}ini Srba i gra|ana Sr-bije obeskosovwena Srbija nije normalna Srbija! Za „nor-malizatore“ mo`da jeste, ali to je ve} wihov problem.

Porazna ~iwenica da je Srbija okrweni ostatak{esto~lane a potom i dvo~lane Jugoslavije odrazila se ina obrazovni sistem u Srbiji. Nekada je postojao kompli-kovani jugoslovenski, pa dvo~lani najve}ma paralelnisrpsko/crnogorski obrazovni sistem. Posle svega, obra-zovawe u Srbiji samo srpsko, tj. svedeno na Republiku Sr-biju bez pokrajine Kosova i Metohije. Re~ je, dakle, o bit-no razli~itim dimenzijama, procesima i strukturama ob-razovawa, na tri istorijska nivoa nacionalne i dràvnerazgradwe.

Prva i druga Srbija

Obrazovne sfere svih ju`noslovenskih geopol-krea-tura usredi{tene su dràvno i nacionalno, u granicamakoje su postale me|unarodno priznate. Dimenzije dràvasu bitno umawene, obrazovni procesi promeweni, struk-ture {kolskog sistema, tako|e. Redimenzionirawe obra-zovawa se dogodilo svima, pa i Srbiji.


48

Srbija je u obrazovnom pogledu postala druga~ija.Re~ je o drugoj Srbiji, ali ne o tzv. Drugoj Srbiji podamblemom Beogradskog kruga (krugovalne „dvojke“), Gra-|anskog saveza, @ena u crnom, ili Helsin{kog odborabisernih du`nostnika i odli~nika, nego o drugoj pojaviSrbije na istorijskom horizontu moderne Evrope.

Prva Srbija se, naime, pojavila u nezavisnomizdawu u posledwoj ~etvrtini 19. veka u vremenu Ber-linskog kongresa 1878. Sa ta~ke gledi{ta prirode reìmai dinastije, bila je to autoritarna, koruptivna i pos-lu{no zavisna obrenovi}evska Srbija na klimavom praguekonomskog i politi~kog modernizovawa.5

Prva Srbija je prethodila prvoj Jugoslaviji, bila jeto predjugoslovenska nezavisna dràva Srbija, koja je po-tom, zajedno sa saveznicima, stvorila prvu Jugoslaviju.Iako je, podnose}i ogromne `rtve, napravila i potomvlastitim iscrpqivawem i samorawavawem odràvaladve, odnosno tri Jugoslavije, druga po redosledu Srbija senaposletku, odmazdom istorije i nezahvalno{}u vo|stavaJu`nih Slovena, oblikovala kao postjugoslovenski osta-tak. Istorija se nao~igled poigrala sa Srbijom.

Na osnovu samoosve{}uju}ih spoznaja potrebno jeshvatiti i pamtiti istorijsku ~iwenicu da Srbija nijenajzad postala nezavisna nekom svojom naro~itoizraènom separatnom voqom. Do samostalnosti i nezav-isnosti Srbiju nije doveo neki razvijeni srbijanski suv-erenizam ili indenpendentizam, a pogotovo ne uskosrbi-


49

__________

5 Lucidnu procenu istorijske prirode obrenovi}evske Srbije dao jeRadovan Kalabi} u kwizi Grofovska vremena. Uz Uspomene balkanskogdiplomate od grofa êdomilja Mijatovi}a, izdawe pisca, Beograd, 2009.Pored navedenog, videti: Dragomir An|elkovi}, „Inostrane sinekure isrpski 'velikani'“, tekst na sajtu ~asopisa Nova srpska politi~ka misao.http://www.nspm.rs

http://www.nspm.rs

janski separatizam {umadijskog ili trore~nog moravskogtipa. To da je nezavisna Srbija naposletku iskrsla u sve-denoj silueti skoro predkumanovskih granica, duguje sewenom upornom ali neuspe{nom, od prva jugoslovenskom aonda i srpskom integralizmu. Nijedan nije uspeo.

Bolowski ~ovek — edukovana podvrstaEvropskog ~oveka

Tranzicija, kao famozno vi{ezna~ni i rasplinutiprelazak sa starog na novo, svakad i svugde, kada se i gdese „reformski“ um priseti i proizvoqi, ispoqila se,dabome, i u oblasti obrazovawa.6 Tranzicija je pogodilasve obrazovne nivoe u Srbiji, po~ev{i od osnovnog, prekosredweg, sve do visokog nivoa univerziteta. Teìlo se dase dru{tveni poloàj {kole i prosvetnih radnika upo-dobi ekonomskim zakonima, pravilima ponude i potra`-we obrazovnih usluga. Uz oslabqenu dràvu, koja je sece-siono nezale~ena, pojavilo se, eto, „wegovo veli~anstvo“,sveznaju}e i svere{avaju}e trì{te.

îtav reformatorski poduhvat u sektoru obrazova-wa odvijao se po nametnutom neoliberalnom ideolo{komobrascu, u koji su naliveni slede}i za~ini:

1. dirqivo nepravedni (romaneskni) nauk ârlsa Di-kensa, u nemilosrdnom obliku prvobitnog man~ester-skog kapitalizma i kapitalizovawa. (Jo{ stariji po-hlepni uzor [ekspirov „Mleta~ki trgovac“);


50

__________

6 Uporno ponavqamo posledi~nu odrednicu „i u obrazovawu“, jer mnogo{ta, {to se u wemu de{avalo i mewalo, nije zavisilo od wega samog negoprete`no od spoqa{wih uticaja i uzroka koji su poticali iz dru{tva,sudbine dràve i stawa nacije. Ipak, to ne zna~i da obrazovna sfera uproteklih dvadesetak godina nije sadràla i ~itav niz unutra{wih, tj.imanentnih uzro~nosti.

2. monetaristi~ke poduke Miltona Fridmana i wego-ve ~ika{ke {kole, uz uzornu pripomo} {ok-ekspera-ta ala Xefri Saks i sl;

3. naravou~enija i zapovesti nadmenih ~inovnikaMMF-a, Svetske banke i wihovih pomesnih filija-la u zemqama traqave tranzicije;

4. propagandne dotkrine „otvorenog dru{tva“ pod di-rigentskom palicom berzanskog spekulanta i „fi-lantropa“ \er|a Soro{a, u izvo|ewu wegovog mre-àstog fonda za „Otvoreno dru{tvo“. Nametqivisvetonazor duhovnih sledbenika samoprogla{enognaslednika Karla Popera naziva se soro{izam, aoni sami soro{isti ili soro{ijanci;

5. naposletku, (u)lovne mreè tzv. nevladinog sektorai famoznih „prvoboraca“, veterana i ideologa ci-vilinog dru{tva u mondijalnom, gra|anisti~kom ianacionalnom obliku.

U preza~iwenom ideolo{kom ~orbuqaku gospodarizahtev za deregulacijom i deinstitucionalizacijomtradicionalnih obrazovnih ustanova. Kao novi nepri-kosnoveni kanon, za sada, posledwih reformatora iz dugeistorije reformarewa, preuzeto je tehni~ko uputstvo ob-znaweno u italijanskom gradu Bolowi. Nigde u EvropiUnije i izvan Unije nisu iskazane toliko àrke èqe dase „Bolowa“ ukoreni, kao me|u pripadnicima zavisne izavidne kvazielite u zemqi Srbiji.

Razgla{eni „Bolowski proces“, ma koliko bionejasan i neuputan, sakralizovan je kao „Sveto slovo“tranzicije srpskog obrazovawa i nauke. Zagovornici togprocesa, atestirani „bolowski misionari“, istureni sukao „du{obri`nici“ prevaspitawa zabludelih tranzi-cionih ov~ica u „neznaboà~koj“ Srbiji. Tako se Srbija— kao vajkada{wa zemqa zapadwa~ke misije i misionare-


51

wa — ponovo obrela u neugodnom poloàju spa{avawavlastitih institucija i tradicija.

Nasuprot solidnog utemeqewa u bogatoj nacional-noj tradiciji i istoriji, otpo~elo je stvarawe novog sojaobeznawenika — Bolowskog ~oveka — izmontiranog i iz-bodovanog u istoimenom obrazovanom procesu. Ukolikose re~ena montaà ikada dovr{i, edukovani Bolowez bi}euspeli produkt evropeizovawa koje bi na Balkanu, vaqda,trebalo da porodi Homo europaensisa kao nadomestak ve}zastarelog Homo Balcanicusa.

Preinake i preobraàwa

Ko }e, posle svega i pre svega, da poveruje posledwojverziji reformi i reformarewa, ta~nije reformatorima?Po svemu sude}i, isuvi{e je ubedqivih razloga za sumwu inevericu. Nije re~ o reformskim zahvatima koji imajuopravdane socijalne i moralne razloge, ve} o nalogu prei-nake svesti koji ima karakter preobra}awa, preveravawa,konverzije. Svakim danom se sti~u nove prilike za osvedo-~ewa na koje na~ine se u individualnim likovima mladihqudi de{avaju vi{estruke ideolo{ke mene. To se ne zbivasamo u sferi „~iste“ ideologije, partijskih naklonostiili pripadnosti, dakle, ne samo u ravni angaòvane poli-tike, nego i u u~ewu, vaspitawu i prosve}ivawu. Preinakesu upravo tu najvidqivije.

Sa starijima i ogrezlijim stvari stoje jo{ gore, onisu zarad uklapawa u nove trendove prinu|eni da renovira-ju pro{lost svojih ìvota. Uobi~ajilo se da u jednoj pos-toje dve pa ~ak i vi{e zaklowenih li~nosti. Pro{lost semewa, ispisuju se biografije „do“, i biografije „od“ odre-|enog prelomnog i trenutka. Tako „oboga}eni“ pojedniciiz svojih biografija izdvajaju samo one fragmente koji su


52

datom trenutku korisni, dok one koji to nisu, naprosto,skrivaju i zata{kavaju.

Predo~ena „tamnih mesta“ prelazni{tva nisu za-nimqiva samo sa stanovi{ta politi~ke psihologije kojaistraùje psihiku promena u politici, nego i sa sta-novi{ta politi~ke pshijatrije koja analizuje patologijuudvajawa li~nosti na matrici politi~ki izazivane{izofrenije. Na javnoj sceni su qudi koji ne kriju i neobja{wavaju vlastito izobraàvawe, jer konvertitskaizopa~ewa smatraju prolaznim atestom normalizovawa.7Konvertiti sebi dopu{taju luksuzno pravo da svoje ìvo-topise ostave nedore~ene, u otvorenim suprotnostima.Konvertitski multipersonalizam je neistraèno obele`-je politi~kog ìvota u prvoj dekadi politi~kog plura-lizma u Srbiji.

Saobra}aj na „jedinom putu“

Nije te{ko zakqu~iti da dru{tvenim naukamatumaraju ideolo{ki i teorijski konvertiti. Oni se pri-me}uju na gotovo svakom mestu duhovnog i razduhovqenogdelawa. To su, dakle, neprilike u kojima se nalazi obrazo-vawe i nauka u Srbiji i one niukoliko nisu prevazi|ene.U prirodnim naukama situacija je, dabome, druga~ija.Ali, u humanitarnim naukama napred re~eno dolazi dosvog punog izraàja, jer se upravo u toj oblasti ve}ina is-traìvawa, projekata, analiza i sinteza odvija unutarepohalnih oblika svesti. Upravo u tom domenu postojimno{tvo primera nepomirenih suprotnosti, neprevazi|e-


53

__________

7 O tome: Jovanovi} Bojan, Karakter kao sudbina. Studije iz etnopsihologi-je, glava „Qudi prelazni~kog tipa“, str. 75-91, Narodna biblioteka„Stefan Prvoven~ani“ Kraqevo, Kraqevo, 2002.

nih protivre~nosti, diletantizma i {arlatanstva, inte-lektualne travestije i konvertitstva.

Odatle se na idealo{koj, ideolo{koj i ideokratskojravni ukazuje papazjanija „reformskih“ ideja i tranzi-cionog svetonazora „reformatora“ ga{ista i soro{istakoji, na `alost, u postupku „prelaska“ vi{e znaju odaklekre}u nego kuda bi trebalo da stignu.

A onda se najednom desila iznena|uju}a jednina. Ustvari, ta uputna i putna jednina ispilila se iz konfuzi-je. Sada se pre|a{wa besciqnost, nedostatak putawe inesposobnost premo{}avawa, preobrazila u „jedini put“.Nazovi put sa koga, kao i u svakom nepopustqivom dogma-tizmu, bilo da se naziva reformskim ili nekako dru-ga~ije, „ne sme da se skrene“. Ortodoksija zna~i: jedan pog-led, jedno znawe, jedan um, jedan put! Gde? U Evropu! U kojuEvropu? U Evropu Unije!

Pro{av{i, nekako, titoisti~ko-kardeqevski tako-|e „jedini put“ koji je, budi re~eno, doveo do katastrofe itragedije, neiskobeqana Srbija je, ponovo na jednosmer-nom „jedinom putu“ sa koga, isto tako, po cenu discipli-novawa i ka`wavawa, nipo{to ne sme da odstupi. Neod-stupni i neodustajni put, ponovo?

Otuda je obrazovawe, tako|e, ideolo{ki zakrenutojedinoj reedukativnoj trasi, bez drugih i druga~ijih sao-bra}ajnih i putni~kih alternativa. Kuda? Re~eno je! KaEvropi Unije, ~ije reformske upute bi Srbija bezpremi{qawa i poslu{no trebalo da sledi. Na delu je novaevropska pedagogija, kuku-lele onome ko je ne usvoji kaokredo vlastite obrazovne budu}nosti.


54

Bilansirawe tranzicije

[kolstvo u Srbiji jo{ uvek nije dimenzionisano istrukturisano optimalno, prema stvarnim razvojnim isocijalnim potrebama. A {ta, uostalom, jeste?

Na àlost, Srbija je jo{ uvek u produènoj krizi,ali sada u postkomunisti~koj fazi tranzicionog opada-wa. Ta kriza se pogor{ala u finalu prelaska, kada je srp-ska politi~ka i posedni~ka elita ve} „odradila“ vlasti-tu industriju i agrar, rasipni~ki i rastro{no priva-tizuju}i preostale produkutivne kapacitete. Srbija, jed-nostavno re~eno, u ovom ~asu malo {ta ima da proda.

Sve {to je iole vaqalo za male pare kupili su st-ranci ili doma}i tajkuni preko svojih anonimnih of-{or kompanija. êtvrtina a mo`da i tre}ina izvr{enihprivatizacija nije uspela. Preuzimawe isplativih resur-sa je spekulativno svo|eno na neproduktivne profitnesvrhe, naj~e{}e preuzimawe svojine nad nepokretnostima,zemqi{tem i zgradama. Malo ko je brinuo o nastavku pro-izvodwe i socijalne programe. Realna ekonomija u Srbijije skoro uni{tena.

Narastao sloj tranzicionih gubitnika — prividnozaposlenih i nezaposlenih — u obeshrabruju}oj atmosfe-ri siroma{tva koje je zahvatilo veliki deo dru{tvenihslojeva. Istovremeno, kao jedan od reformskih nalogaispostavqeno je i smawewe zaposlenih u sektoru obrazo-vawa. Skupa dràva opravdavala je sinekuralni poloàjglomaznog upravqa~kog sloja pristiglog iz partijskih re-dova, redukcijama u javnom sektoru, svugde gde je mogla bezve}ih otpora. Za mi{qewe se obratila MMF-u. U stvari,ta organizacija je naloìla Srbiji ~itav niz nepopular-nih rezova u smawivawu javnih rashoda i potro{we.

Tako se obrazovawe u Srbiji, po ko zna koji put,na{lo na udaru „reforme“. Srbija se obrela u situaciji


55

da prvu stvarnu godinu globalne ekonomske krize (2009)do~eka bez potrebnog kapitala, dovedena na finansijskirub egzistencije. Buxet je u velikom deficitu, plate ujavnom sektoru zamrznute, cene roba i usluga sve vi{e,inflacija uzima danak, nezaposleni su sve brojniji, {irese {trajkovi ali i socijalni bunt. Srbija, po svemusude}i, ulazi u te{ku bilansnu godinu „svo|ewa ra~una“,bolnih lomova i protesta, dok nasmejani polti~ari tvrdeda je zemqa „na po~etku izlaska iz krize“.

Reformski zakoni

Obrazovna neuskla|enost, naro~ito u visokom{kolstvu, ispoqava se kako u vapiju}em mawku potrebnihvisoko{kolskih ustanova, fakulteta i instituta, tako ivi{ku (od koga „boli glava“) upravo onih obrazovnihustanova koje su odsluìle svoje i izgubile vezu sastvarno{}u. Ne~ega je u obrazovawu, dakle, premalo,ne~ega upadqivo previ{e, ujedna~enosti i sklada nema, apotreban je, naro~ito u ambijentu oskudice sredstava.

Koliko je samo puta ponovqeno da univerziteti uSrbiji ìve i preìvqavaju ve} podugo u atmosferi re-formisawa i reformske gwavaè u kojoj se, po nepisanompravilu, gotovo svake decnije donose „sudbinski“ zakonikoji reguli{u materiju visoko{kolskog obrazovawa. Tanormativno-regulativna dimenzija reorganzovawa i re-forme obrazovawa je, sa stanovi{ta efikasnosti pravnihnormi i instituta, jedna reklo bio se, lo{a konstantasrpskog obrazovawa.8


56

__________

8 Autor ovog teksta se se}a mladala~kih dana studirawa i entuzijaske alizaludne posve}enosti „reformi Univerziteta“. Bilo je to od po~etka dosredine 70-ih godina pro{log veka. O utopi~noj gorqivosti te vrste

Potrebna su izvesna znawa iz pravne teorije i soci-ologije prava da bi se prosudilo koliko je sve debqa nor-mativna pokorica stvarno efikasna, a koliko je re~ o tzv.nekori{}enom, mrtvom pravu. Naro~ito stoga, {to seve}ina zakona u tranzicionoj i evroèqnoj Srbijidonosi zbrzavawem i hrpimi~no, na platformi neprila-go|enog prevo|ewa ili opona{awa onoga {to se u enorm-nim koli~inama proizvodi u Briselu i oda{iqe na „nere-formisanu“ i deregulisanu periferiju kontinenta. I uobrazovnom sistemu, poput drugih sfera ìvota, vladazloduh imitacije i plagirawa, kao dokaz „spremnosti“ i„posve}enosti“ ovda{wih pseudoprosvetara — tzv. eduka-tora, tutora, performera i trenera — da uspostave evrop-ski „evaluirano“ obrazovawe i „evropski sistem obra-zovnih vrednosti“.

Deideologizovawe i departizovawe

Iako je posle ru{ewa Milo{evi}a oktobra 2000. je-dan od deklarisanih ciqeva DOS-a bio deideologizovawe,depolitizovawe i departizovawe univerziteta, taj „oslo-ba|aju}i“ ciq ja~awa univerzitetske autonomije u faziprvobitnog politi~kog pluralizma, u dva, odnosno triizborna ciklusa, jo{ uvek nije postignut. To jo{ uvek nijeu~iweno jer se na univerzitetu i daqe roje interesnegrupe, grupe za podr{ku, klanovi i partijske koterije, ko-je svoje duge izlete u politiku pravdaju tobo`wim nau~-nim ciqevima.


57

_________________________________________________________________________

svedo~e tematski brojevi lista „Student“, koji su tokom ~itave decenijepratili propale poku{aje reformi univerzitetskih struktura. Videti, naprimer: Student, br. 22, 13. oktobar 1976. Panel diskusija "Za samouprav-nu {kolu", odràna 13-15. maja 1976. u SKC-u.

Istovremeno, teku dve vrste opravdawa: s jedne stra-ne, slabi nau~nici opravdavaju svoje o~ite mawkavostitoboè preko potrebnim politi~kim anga`manom, dok, sdruge strane, u r|avom politi~kom anga`manu traè ipronalaze opravdawa za neposve}enost nauci. U stvari,niti ima jednog niti drugog, pre je re~ o nedarovitosti islabosti u obe sfere, i politi~koj i nau~noj. U tome je,zapravo, problem; nau~nici-politi~ari i politi~ari-nau~nici, koji nisu dobri ni u jednom ni u drugom, upiwuse da dokaù kako se bavqewem i jednim i drugim zapravoodri~u vlastitih dobrobiti na polzu naroda. Nauka ipolitika postaju unakrsni alibi za mawkavosti na obestrane. Primer predstavqa „ponau~ewe“ neobrazovanih ifrustriranih politi~ara. Pogledajmo samo kako se sti~uzvawa i titule. Nije tajna da su neki doktorati ste~enipartijskim aran`manima.

Evropska nadideologija

Nekada{wu bezalternativnu i jednoumnu komunis-ti~ku ideologiju, koja je duboko proìmala sferu obrazo-vawa, sada je zamenila pomenuta bezalternativna i jed-noumna evropska ideologija. U isto~noevropskim zemqa-ma i zemqama tzv. zapadnog Balkana, u obrazovniminstitucijama ona postaje jedini vaè}i svetonazor. Wenciq je uspostavqawe „Novog {kolskog poretka“.9

Ni nastavnici na univerzitetima ne zaostaju pre-vi{e za partijama, partijskim koalicijama i liderimakoji neprekidno hvale i kunu se u Evropu Unije, utuvquju-


58

__________

9 O tome iscrpno pi{e Vladimir Dimitrijevi} u kwizi „Novi {kolskiporedak. Globalna reforma obrazovawa i kona~no re{ewe 'Srpskog pitawa'“,Legenda, â~ak, 2005.

}i evroideologiju u umove mladih qudi. Na univerzitetu semnoè „stru~waci za EU“ koji, uzgred re~eno, uporedo ra-de u vladinim institucijama, ali i u nevladinim organi-zacijama {to im, naravno, ne smeta da vr{e propagandu unastavi. Otklawawe o~iglednog sukoba interesa kao da ihse ne doti~e.

Promocija „evropskih vrednosti“ u, vaqda, neev-ropskoj Srbiji obavqa se na dva plana: politi~ko-ideo-lo{kom i pravnom. Dok se na prvom planu primenom raz-li~itih tehnika ube|ivawa vr{i indoktrinacija i pro-paganda, na drugom planu se tuma~e pravne norme i zakonikroz preuzimawe tzv. evropskih re{ewa. Jer, iako ne pos-toji obaveza usvajawa evropskog prava, pravo Unije seusvaja u znaku „opredeqewa“ i „posve}enosti“, najvi{eonda kada se to uop{te ne traì i kada ne postoje infra-strukturne i logisti~ke pretpostavke za efikasnu pri-menu pravnih normi. Qudi koji se na univerzitetupona{aju kao misionari EU ima mnogo, i neki od wih sunapravili lepe propovedni~ke karijere zalaù}i seulazak Srbije u evroatlantske integracije.

Nove gazde univerziteta

U zavr{nici tranzicije na{la su se, zapravo, dvasegmenta visoko{kolskog sistema: „stari“ dràvni i no-vouspostavqeni privatni sektor, tj. privatni univer-ziteti i fakulteti. Dràvni univerziteti su u dugom raz-dobqu krize doìveli razli~ite vrste udara. U poznomtitoizmu i prvom posttitoisti~kom periodu radilo se oreformama visokog {kolstva na osnovu ideja Stipe [u-vara, tzv. {uvarizaciji. U Milo{evi}evom razdobqu vi-soko{kolski sistem je otpo~eo pluralizovawe i stvorenesu prve alternativne i privatne {kole, za~eci kasnijihprivatnih fakulteta i univerziteta.


59

Privatni fakulteti i univerziteti od prva nisunastajali planski, promi{qenim reorganizovawem i re-kreirawem visoko{kolskog sistema. Neke {kole su nas-tale u politi~koj iznudici, na matrici brze akumulacijekapitala, vo|ene saznawem da je i obrazovawe na trì{tuusluga tako|e robni proizvod i unosan posao. Profitniprincip je, dakle, u posledwih desetak godina bio pri-maran, a ne razvoj nauke, nau~nih disciplina, planova,programa, uop{te raznih dostinu}a na planu nau~nogistraìvawa i mi{qewa. Zemqa je, uostalom, u tom raz-dobqu klonula i izgubila korak sa svetskim razvojnimtrendovima.

U tranzicionom me|uvremenu kompradorski ste~enikapital nije bio gadqiv ni prema jednoj formi sopstveneoplodwe, a obrazovawe je pruàlo zgodne prilike zawegove unosne plasmane. Odatle vi{e nije ~udno da se kao„gazde“ pojedinih fakulteta i univerziteta pojavqujuza{ti}eni svedoci, pripadnici raznih kriminalnihklanova i grupa. Indikativno je da se nauka i obrazovaweu r|avim fazama tranzicije ispoqavaju kao otmeno oprav-dawe za nemoralne i mra~ne poslove u zgrtawu bogatstvakoje, razumqivo, teì svome samoopravdawu i legalizo-vawu.

Kratkim kursevima do udaqene su{tine

U Milo{evi}evom razdobqu se na opozicionom tlu,zapravo, ukorenila praksa formirawa paralelnih obra-zovnih institucija koje su svojim alternativnim karakte-rom trebalo da uti~u na reformu {kolstva u postmilo{e-vi}evskom razdobqu. Upravo tada su uvedene nove postmo-derne forme: treninzi, edukacije, konsultacije, osveàva-wa znawa, kursevi, radionice, performansi i brzometno


60

ispucavawe kvazieksperata za razli~ite oblasti u huma-nitarnim naukama.

U tom ~asu, naravno, bilo je najmawe va`no da li ta-kvi, ponajvi{e mladi qudi, uop{te imaju kapacitet za na-mewene uloge, da li odista mogu da postanu stru~waci uoblastima za koje su „projektovani“ i „dizajnirani“. Uprvom planu je, naime, bila politi~ka lojalnost i prista-nak na obaveznu neoliberalnu i evropsku tranzicionuideologiju — soro{izam i ga{izam — u nesmiqenom en-xioovskom pakovawu.

Upravo na tom tlu je nastala neodumica kakvo je po-reklo i kakva svrha te vrste obrazovawa? Gde ono, uisti-nu, vodi? Da li je, naime, deetatizovawe obrazovawa namatrici razdràvqewa svega, zaista najpoèqniji model,ili je prethodni model obrazovawa, koji je mnogo vi{epo{tovao dràvu i na wu se, kada je trebalo oslawao, biomnogo boqi?10 Zar neoliberalna dogmatika u sferi teo-rijske i prakti~ne ekonomije, nije doìvela politi~kikrah ne samo na nekada{wem Evro-Istoku nego i u preko-okeanskom sredi{tu u kome je nastala? Odgovor nije te-àk: jeste! Neoliberalni model je obrukan u krizi koju jegenerisala Amerika na „kraju istorije“ svoje globalne he-gemonije.

Kompetencija i akreditacija

U prvoj dosovskoj i postodosovskoj deceniji razvojvisoko{kolskog sistema (2000—2010) putem umnoàvawa


61

__________

10 O na~elnom omalovaàvawu dràve u liberalnoj tradiciji i neoliberal-noj inovaciji, videti: Brdar Milan, Srpska tranziciona Ilijada. Aporijedemokratskog preobraàja Srbije u geopoliti~kom kontekstu, glava„Dràva kao negativni princip obrazovawa progresivnog politi~kogdiskursa“, str. 254-260, Stilos, Novi Sad, 2007.

privatnih fakulteta i visokih {kola, u Srbiji svakakonije ishodio iz plemenite i vidovite èqe rastere}ewadràvnog {kolstva, ve} iz prevratnog imperativa koji jezahtevao posvema{wu deregulaciju i deinstitucionaliza-ciju. Obrazovne institucije su relativizovane i ru{ene usvakom sektoru koji je prepoznat i diskreditovan kao za-to~enik starog svetonozora i „starog sistema“. U timuslovima je formirana reformska ideologema pomenutogga{izma, koja je dobila naziv po tada{wem ministru pro-svete Ga{i Kneèvi}u (i wegovih „asistentkiwa“ Srbi-janke Turajli} i g|e. Tinde).

Radikalna reforma obrazovawa se, dodu{e, odvijalau procesu redimenzionisawa nacije i dràve, bitnog uma-wewa zemqe i wenih ekonomskih resursa. Odatle se posta-vilo pitawe odrìvosti ne samo starog nego i novouspo-stavqenog obrazovnog sistema koji je, po svemu sude}i,pretendovao na napu{tawe onoga {to je vaqalo da bi seuspostavilo ne{to {to nije dovoqno provereno i ne va-qa. Bio je to put u nepoznato koji jo{ uvek nije zavr{en.

Za novozami{qenu institucionalnu mreù, jedno-stavno re~eno, nije bilo dovoqno stru~nih kadrova, pa jena osnovu iskazanih potreba nastalo pomenuto nadmetaweoko namicawa kompetentnosti i akreditovawa za predvi-|ene poslove. Ta trka nije prestala, jer nau~ni planovi,planirane discipline jo{ uvek nisu pokriveni sa zadovo-qavaju}im brojem i kvalitetom nastavnog osobqa koje bimoglo efikasno da ih realizuje. Osim toga, nedostaju ma-terijalna sredstva, zgrade, prostori, u~ila, literatura imnogo toga jo{. U Srbiji, dakle, nedostaje obrazovni ka-dar. Srbija je u tom pogledu u ozbiqnom zaostatku.


62

Simulovana nauka

Nepodudarawe izme|u zami{qenog utaìvawa obra-zovnih potreba, na izmewenim ekonomskim i ideolo{kimosnovama, i stvarnih mogu}nosti u mnogim slu~ajevima jedovelo do simulovawa nauke. Posebno u dru{tvenim nau-kama je zamah krivotvorewa nau~nog duha dobio {ire raz-mere, jer se zbog ubrzanog sticawa nau~nih zvawa dogodi-la proliferacija tobo`wih stru~waka. Oni su u ode}iarbitra potom preplavili medije.

Otuda je postalo mogu}e da uzorci spinovanih nazo-vi nau~nika po svojim stvarnim mogu}nostim i dosezimaopstaju na sve niìm nivoima, recimo sredwe {kole ili, unajboqem slu~aju, prve godine fakulteta. Re~ je o srozava-wu merila nauke i nau~nosti u oblasti dru{tvenih nauka.

Velika ve}ina realno nestru~nih a umi{qeno samo-uverenih stru~waka jo{ uvek predaje studentima, ispitujeih i ocewuje, dok studenti koji, na àlost, po~esto ne zna-ju za boqe nisu dovoqno svesni wihovog neznawa. Doga|ase da pojedine predmete, discipline koje tvore nau~nekorpuse, cikluse i „klastare“, predaju qudi koji nemajuobjavqen ni jedan originalan rad u tim oblastima. [ta-vi{e, doga|a se da takvim nevoqnicima nedostaje ~ak iimalo jasan pojam o predmetu koji bi trebalo da predsta-ve i pribliè studentima.

U akcijama poboq{awa vlastitog imixa, takvi qu-di krivotvore svoje nau~ne biografije; na sve na~ine po-puwavaju stvarala~ke praznine u svojim ìvotopisima;mutnim formulacijama plombiraju nekreativnu jalovost;na sajtovima ve{to skrivaju svoje nau~no ni{tavilo; na-gove{tavaju budu}a dela (koja obi~no godinama i deceni-jama ne ugledaju svetlost dana), a ako pone{to od toga naj-zad iza|e, obi~no je re~ o razo~aravaju}im kompilacija-ma, li{enim metodi~nosti, akribije i vlastitog stava.


63


64

Lo{ kvalitet obrazovawa takvih kadrova je provoci-rao javnost samo u incidentnim slu~ajevima korupcije, od-nosno kupovine ispita, diploma i zvawa, te vulgarnog vr-{ewa plagijata, u prilikama koje nisu mogle da budu zata-{kane i zaklowene od o~iju javnosti. Isto tako, re~ je i obezo~nim qudima koji su namicali, ta~nije re~eno kupova-li i prodavali zvawa i titule, koji su sticali znawa i zva-wa na neproverqivim mestima u inostranstvu, a potom se sakvazinau~nim prtqagom vra}ali zarad kori{}ewa predno-sti i povlastica u domicilnom obrazovnom sistemu.

Odliv mozgova

Na stawe u dru{tvu, a posebno na univerzitetu uka-zuje i nekoliko drugih faktora. Jedan od wih je napu{ta-we zemqe kvalifikovanog kadra koji se o~ituje kroz kon-tinuirani „odliv mozgova“. U javnosti se pomiwu tekpribli`ni brojevi oti{lih, jer do sada nije ta~no utvr-|eno koliko je obrazovanih qudi i stru~waka napustiloSrbiju i ukqu~ilo se u produktivne procese u drugim ze-mqama.

Bez obira da li je broj visoko obrazovanih iseqeni-ka te vrste odista veliki, a po svemu sude}i jeste, re~ je oznatnim gubicima na{eg obrazovnog sistema. Radi se oqudima koji su, uz odre|enu ~esto i veliku cenu, {kolova-ni u zemqi, da bi je u poreme}enim okolnostima, napusti-li. Razlozi su, dabome, bili razli~iti, od straha po goliìvot u ratnim okolnostima, preko neizdrìve oskudiceu ekonomskoj recesiji i hiperinflaciji, do jake voqe da sekarijera i sre}a potraè na pogodnijem i boqem mestu iz-van zemqe.

Izmakla dobit od u~inka stru~nih qudi koji suemigrirali iz Srbije u vremenu tranzita i tranzicije me-ri se milijardama dolara. Mawak kadrova je uticao na


65

stvarawe ekspertskog vakuuma i u obrazovnom sistemu, po-sebno na univerzitetima. Nastale praznine nisu mogle dase ispune ubrzanim izdavawem diploma i ideolo{ki nad-ziranim klonirawem pseudoeksperata, tzv. spin-doktoraza krizni menaxment u „propalim zemqama“.

Stavovi prema poloàju na{ih qudi u dijaspori supodeqeni. Dok jedni na sve na~ine, uz preterana o~ekiva-wa, preuveli~avaju wihov nau~ni i finansijski potenci-jal, drugi umawuju svaki zna~aj obrazovanih delova dija-spore, smatraju}i da su upravo najobrazovaniji u rasejawutrajno izgubqeni za u~e{}e u prevladavawu krize u Srbi-ji. Oni, naime, misle da je taj deo brojne srpske populaci-je u inostranstvu, mawe-vi{e, trajno ukqu~en u produk-tivne tokove zemaqa u kojima se nalaze, te stoga nema na-meru povratka u mati~nu zemqu, bar ne dok je ona u neiz-vesnoj kriznoj situaciji.

Svetska kriza nije alibi

Slede}i faktor produène krize obrazovawa je, sva-kako, sna`no dejstvo globalne krize u izvornom autorstvuAmerike. Srbija je, me|utim, i pre ameri~kog zalan~ava-wa i izvoza finansijskih poreme}aja, bila u te{koj struk-turnoj krizi. Pomenuto je obilno srpsko krizno iskustvou svim oblastima individualnog i kolektivnog ìvota.To iskustvo nije obi~no, ono je izuzetno jer je zasi}enoproìvqenom katastrofom i tragedijom secesije. Gra|a-ni Srbije imaju goleme zalihe negativnog iskustva u me-morijskim spremi{tima. Oni u pam}ewu drè razne lomo-ve od kojih je svakako najzna~ajni slom dràve i nacije.

Ne mawi slom, me|utim, jeste onaj socioekonomski,jer su gra|ani Srbije pre ne tako davnih petnaestak godi-na dodirnuli dno dna, sa utegom svetski neslavne infla-cije, ve}e i od one u Vajmarskoj republici. Odatle se sa-


66

vremeni udar globalne krize nadodaje na nedovr{ene kri-zne amplitude iz prethodnih perioda. Svetska kriza samoje poja~ala nedovr{enu krizu u Srbiji. Razlo`nost upo-rednog iskustva ukazuje da svetska kriza ne moè da budeopravdawe za nova posustajawa i padove ni u jednoj obla-sti pa ni u obrazovawu.11 Zato su gra|ani Srbije nepover-qivi i sumwi~avi spram novih demago{kih projekcijarajskog rasta i razvoja, jer isuvi{e dobro pamte ranijaobe}awa i wihova izneveravawa. Re~eno se, naravno, od-nosi i na obrazovawe, visoko {kolstvo i pogotovu naukuza koju se izdvaja jedva 0,3% bruto nacionalnog dohotka.Srbija, u ovom ~asu, jednostavno re~eno, nije zemqa pogod-na za nauku.

Ali, {ta je prethodilo ovom sumornom stawu? Pri-setimo se kako je sve do famoznog oktobra 2008. godine ipucawa balona na Vol stritu, u Srbiji sve na izgled dobrofunkcionisalo. Razvijan je jedan, reklo bi se, futuristi~-ki optimizam na osnovu neofilije (novoqubqa). Unutartog obrasca koji je, uzgred re~eno, u mnogo ~emu podse}aona „filozofiju“ Novog doba (New Age), uop{te se nije sum-walo u beskrajni progres i posttraumatsko normalizova-we i harmonizovawe ìvota. Praksa dru{tvene krize i te-orija kriznih ciklusa naivno su i neznala~ki odbacivaniu ime hipoteze nezaustavqivog linearnog razvoja.

Sve je, dakle, izgledalo dobro da ne moè biti boqe,a onda je svet zaglu{io prasak finansijskog balona. Ehoeksplozije je dospeo do Srbije sa faznim zaka{wewem, uznevericu i nesnalaèwe politi~ke elite i misionaraskeinteligencije navikle na „jeftine“ kredite, donacije isponzorstva.


67

__________

11 Du{ani} Jovan, „Svetska kriza je izgovor za neuspe{nu politiku“, inter-vju, nedeqnik Pe~at, str. 22-23, 16. januar 2009.

„Prasnulo“ je, mada ne isuvi{e bu~no, i na univer-zitetu. Prva posledica ispoqila se u promeni upisne po-litike. Smawen je broj upisanih studenata jer je opalaplate`na mo} sredwe klase u povoju. Osiroma{eni rodi-teqi su ustuknuli pred nabreklim cenovnicima obrazov-nih usluga i preskupim {kolarinama.

Izme|u srodnih fakulteta poja~ani su konkurent-ski odnosi. Nedostajao je novac, jer su visoke {kolarineformirane u povoqnijim okolnostima znatnije kupovnemo}i. Tako se privatni visoko{kolski sektor na{ao u ne-voqama, u kojima je, uostalom, bio i dràvni sektor komesu hroni~no mawkala buxetska sredstava.

Ekonomskom zastoju je doprinela prevelika javnapotro{wa i buxetski deficit koji nije mogao da se savla-da samo unutra{wim racionalizacijama po strogim in-strukcijama MMF-a. Otpo~eo je novi talas zaduèwa,protesti tranzicionih gubitnika, ali i hepenin{ki bun-tovi studenata dràvnih fakulteta koji nisu prihvatalistroga pravila reìma studija i sve mawe raspoloìvihsredstava za tzv. besplatno {kolovawe. Niska cena buxe-tiranog {kolovawa je u uslovima lo{ih rezultata tran-cizicje dovedena u pitawe.

Trka sa bodovnim preponama

Mawak materijalnih sredstava i neispuwavaweuslova ekspertnosti i akreditacije doveli su delove obra-zovnog i nau~nog sektora do ozbiqnih poreme}aja u kvan-titativnim i kvalitativnim aspektima nastave i istra-ìvawa. Formalizam i kvantomanija u pridràvawuuslova i standarda srozao je nivo nastave i obrazovnogprocesa uop{te. Za to je delimi~no kriv na~in tzv. evalu-acije, sklop nau~nih propozicija, bodovawa i utvr|ivawaA i B nivoa, tj. A i B platnih razreda. U op{toj „staha-


68

novskoj“ trci za namicawem {to ve}eg broja bodova i {tou~estalijom citirano{}u de{avaju se posrtawa, spopli-tawa i zanemarivawa kvaliteta nau~nog rada. Pobe|ujubrzi, obave{teni i komunikativni, a ne temeqni, iskusnii mudri istraìva~i i nau~nici. Snala`qivost je, dakle,postala neophodna „nau~na“ osobina.12

Iskrivqenost i nedostatak merila u vrednovawu za-snovan je na tri proverene ~iwenice:

tzv. evaluacija i kvantifikovawe nau~nog rada neobavqa se uvek na najboqi na~in (citiranost, sistem sti-cawa bodova i utvr|ivawe rejtinga), jer su norme propisana osnovu koga se vr{i vrednovawe uglavnom nedovoqnojasne i samim tim elasti~no primenqive;

norme propisa, tj. uredbi i zakona su po duhu ili do-slovno preuzete iz razvijenih zemqa koje imaju vi{edece-nijsku praksu wihove primene koja, naravno, ne postoji uSrbiji;

kriterijumi vrednovawa nau~nog rada u humanitar-nim naukama su pome{ani sa kriterijumima prirodnih,tj. egzaktnih nauka, iako je i laicima jasno da se ne radi opojavama iste vrste. Re~ je o su{tinskoj razlici koja se,izjedna~avawima u primeni zakona, naprosto previ|a.

U dru{tvenim naukama je potrebno po}i od samo-svojnog i samobitnog istorijskog, kulturnog i nacional-nog iskustva. Sameravawe nau~nog doprinosa nekog nau~-


69

__________

12 Angaòvani kriti~aki stav povodom uvo|ewa novog sistema bodovawanau~nog rada u Srbiji ispoqio je politikolog Du{an Nikoli{. Videtiwegov tekst u dnevnom listu Politika pod naslovom „Ponovo Stahanov“,31. avgust 2009, str. 10. (anketa „Kako vrednovati nau~ni rad?“) Nikoli{èstoko kritikuje „administrativno-birokratski na~in bodovawa“ iutvr|ivawa platnih razreda za istraìva~e ukqu~ene u projekte kojefinansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije.Istovremeno, autor predlaè povratak sistema platnih razreda, uzodre|ene stimulativne dodatke, u delatnosti nau~nih instituta.

nika, na primer, u domenu nacionalne istoriografije, et-nologije ili kulturologije, nije uputno vr{iti sa spoqa-{wih stanovi{ta koja tu istoriju ne poznaju, ili, {to jejo{ gore, ne priznaju.13

Isto se odnosi na nacionalni domen u drugim dru-{tvenim naukama: ekonomiji, politikologiji, pravu, et-nologiji, filologiji, kulturologiji, itd. Takvi doprino-si moraju imati odre|enu kriteriolo{ku uro|enost, i, unajmawu ruku poznavawe i uvaàvawe lokalnih prilika,{to zna~i i izgra|ena unutra{wa merila koja su bitnorazli~ita od univerzalnih merila egzaktnih nauka koja,opet, podleù {irokom me|unarodnom upore|ivawu.14

Mahnitawe u nebitnom

O istorijskim problemima i nau~nim i obrazovnimprilikama ovog podnebqa svakako ne bi trebalo da prosu-|uju i odlu~uju oni koji ih ne poznaju i ignori{u, bez ob-zira da li dolaze iz uglednih institucija najrazvijenijihzemaqa EU. A upravo to se desilo u prvim godinama DOS-a, kada su tranzicioni misionari i reformski talibaniisukanim kvazinau~nim ma~evima poku{ali se~u „nau~nihkneèva“. Bilo je to famozno uvo|ewe u recenzentsku igruoko nau~nih projekata, qudi sa strane, totalnih amatera ineznalica ovda{we istorije. [to je najgore, poseglo se za


70

__________

13 Uzimo kao primer, poku{aje revizije istorije Drugog svetskog rata iredefinisawa agresorske i okupatorske uloge nema~kog ~inioca najugoslovenskom prostoru. Kao drasti~an primer te vrste moè da posluìrevizionisti~ka literatura koja problem folksdoj~era u Srbiji(Vojvodini) tretira sa druk~ijeg stanovi{ta. U sve brojnijim kwigama tevrste folksdoj~eri se tretiraju kao `rtve zlo~ina a mo`da i genocidapartizanskih pobednika u ratu i organa nove jugoslovenske dràve.

14 O tome: Avramovi} Zoran, „Sluìti nauci ~isto“, anketa „Kako vredno-vati nau~ni rad?“, dnevnik Politika, 8. septembar 2009, str. 14.

„stru~nim mi{qewem“ ovejanih intriganata i propagan-dista, mnogo puta isku{anih u antisrpskom diskursu.

Vr{qaju}i po ministarstvima nauke i prosvete,„recenzenti“, u stvari, inkvizitori u maskirnom ruhuevroentuzijasti~nih vilewaka, utvr|ivali su podobnost ivr{ili trijaù istraìva~kih tema; usmeravali i odre-|ivali „prave sadràje“ istraìva~kih projekata; imeno-vali wihove nosioce i u~esnike; eliminisali sve one isve ono {to im nije bilo po ideolo{koj }udi. Ujedno, ni-su se libili da proteìraju trivijalne oblasti, blesaveteme i nenadarene istraìva~e. Razvila se konjunkturamahnitawa u nebitnom.

Potajna èqa „reformatora“ bila je da se dru{tve-ne nauke skrajnu i obezna~aje u svojim najboqim kriti~kimdelovima, da bi se na istraìva~ke dokove navezle teme ko-je su saglasne sa pravilima revidirane istorije i ozlogla-{enog suo~avawa sa pro{lo{}u.15 Ukratko, teìlo se kom-pilatorskom, „relaksiranom“ i zabavnom pristupu, detra-dirawu i denacionalizovawu dru{tvenih nauka.

Propitivawem tokova modernizacije, oblast huma-nitranih nauka vaqalo je „osloboditi“ patetike „velikihpri~a“ i deistorizovati, a potom isprati od bilo kakvihkriti~ki i nacionalno obojenih sadràja. Tako bi se do-bila vrednosno neutralna i toboè objektivna slika o sa-da{wosti i pro{losti Srbije. A Srbi bi se primenomplatforme „politi~ke korektnosti“, zabavili sobom, u„malim“ i sve mawim, zapravo ~ile}im „pri~ama“.

Kretawe po zacrtanom putu istraìva~kog i obra-zovnog trivijalizovawa ujedno bi ozna~ilo komforno na-


71

__________

15 Videti: Radoji~i} Mirjana, Istorija u krivom ogledalu. Nevladine organi-zacije u Srbiji i politika interpretirawa skorije ju`noslovenskepro{losti, istoimeno poglavqe, str. 9-133, Institut za politi~ke studi-je, Beograd, 2009.

u~no izleàvawe u banalnim segmentima ìvota. Antite-ti~ko mi{qewe postalo bi anahrono, a svaka kritika po-stoje}e socijalne i ideolo{ke konfuzije smatrala bi sepoliti~ki neopravdanim ekstremizom koji je, samim tim,opasan, {tetan i ka`wiv.16 Dru{tvena kritika predo~e-nog tipa bi, dakle, postala nepoèqna sa stanovi{ta ido-latrije „postizma“ — „novog vremena“ i „novog poretka“— ili, ako se ba{ ho}e — globalizma koji, uprkos lokal-nim otporima, opravdava negativne efekte globalizacije.

Obeshrabruju}e stawe u kome je dru{tvena nauka uSrbiji iz godine u godinu se pribliàva zoni entropije.Takvo stawe ne moè da se prevlada ideologijom soro{i-zma niti na trulim temeqima bolowizma. Ta merila su de-finitivno kompromitovana, wihova produktivnost jeodavno iscrpqena. Zato je potrebno uspostaviti nova me-rila intelektualne delatnosti, nau~nog i obrazovnog ra-da. U zamorenoj Srbiji, na strmoj ravni opadawa, takavzadatak nije nimalo lak.

Milo{ Kneèvi} je pravnik i politikolog, glavni urednik~asopisa Nacionalni interes i urednik nau~nog Foruma uDomu kulture Studentski grad.


72

__________

16 Na opasnosti koje izaziva zahtev za „politi~kom korektno{}u“ u ana-cionalnom i antinacionalnom duhu, ukazuje kwiga Zorana Avramovi}a,Rodomrsci. O jednom delu srpskih politi~ara i intelektualaca od 1990. do2009., Kultura polisa - Grafomarketing, Novi Sad, 2009.

Slobodan Antoni}

SVETSKA BANKA PROTIV SRPSKIH [KOLA

U nedeqniku NIN (br. 3058, od 6. avgusta 2009) na23. strani objavqen je ~lanak pod naslovom „Raditi vi{esa mawe“. Napisao ga je Sajmon Grej, direktor kancelari-je Svetske banke u Beogradu. Iz tog ~lanka saznajemo da sesrpsko Ministarstvo finansija obratilo Svetskoj bancis molbom da Svetska banka pomogne Srbiji u „smawewutro{kova javnog sektora na na~in koji ne}e uticati nakvalitet usluga“. „Rezultat na{eg rada je publikacija ko-ja analizira va`ne delove javnih rashoda“, sumirao jeGrej, „poput penzija, zdravstva, obrazovawa, socijalnihdavawa, infrastrukture, poqoprivrede i industrije“.

Da nije bilo ovog ~lanka, ne bismo ni saznali zaobra}awe Ministarstva finansija Svetskoj banci, kao niza neke od konkretnih predloga koje je Svetska banka dalaSrbiji u vezi sa u{tedom novca iz buxeta. Obratili stepa`wu, naravno, na redosled oblasti u kojima je Svetskabanka, kako nam otkriva Grej, predlo`ila Srbiji da sma-wi javne tro{kove: najpre penzije, zatim zdravstvo, potomobrazovawe, kao ~etvrto socijalna davawa, pa tek ondaslede infrastruktura, poqoprivreda, industrija... Na-ravno, smawewe birokratije, izdataka za sektor nevladi-nih organizacija ili obilnog finansirawa qudskoprava-{kih Potemkinovih sela (iz ^ipli}evog Ministarstva zaqudska prava) Grej ni jednom re~ju ne pomiwe. Smeo bih sezakleti da o tome u savetima Svetske banke i ne postojini{ta. Neobi~no je {to analiti~ari iz Svetske banke ni-su uo~ili takvu „sitnicu“ da se u srpskom buxetu godi{we


73

izdvaja 4,1 milijarda dinara (ili ~etrdeset ~etiri mili-ona evra) za donacije raznim nevladinim organizacijama!To je vi{e nego za subvencije u privredi (3,5 milijardi),u~eni~ki standard (1,7), studentski standard (3,2), Fondza mlade talente (0,4), izbegla i raseqena lica (0,9) itd.Ali, u Srbiji se moraju znati prioriteti, zar ne?

[ta ta~no Svetska banka predlaè Srbiji kao na-~in u{tede, najboqe se vidi iz oblasti koju je Grej oda-brao da ilustruje wihove ideje — u prosveti. Grej hladno-krvno navodi podatak da su ~inovnici Svetske bankepredloìli da se u Srbiji, zbog mera {tedwe, ukine 11.000odeqewa u osnovnim i sredwim {kolama! Naime, ve}inaodeqewa u srpskim {kolama broji mawe od 30 |aka, a ka-ko kaè Grej, kao ovda{wi glasnogovornik Svetske banke,„ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa samawe od 30 u~enika vode ve}em kvalitetu“. Zato je Svetskabanka predloìla Srbiji da ukine 11.000 odeqewa, tj. 37odsto svih odeqewa u osnovnim {kolama i 13 odsto svihodeqewa u sredwim {kolama!

Grej nam u svom tekstu ne otkriva samo svu izvanred-nost predloga Svetske banke Srbiji. On nam otkriva i svo-jevrsno odu{evqewe ekipom reformista spremnih da pri-mene ove genijalne savete, koju nalazi u srpskoj admini-straciji. „Na sre}u“, pi{e Grej, „imamo sada Ministar-stvo obrazovawa u kome se reforme razumeju i koje je posve-}eno wima. Priprema se ~itava strategija racionalizaci-je {kola i odeqewa, ukqu~uju}i i racionalizaciju unutarjedne {kole. (...) Potrebno je dati svu neophodnu podr{kuministarstvu kako bi ubrzalo ove i sprovelo svoju {iro-ku strategiju reformi“. Dakle, Grej nas obave{tava da uki-dawe 11.000 odeqewa u srpskim {kolama ne samo {to nijefantasti~an predlog ~inovnika iz Svetske banke, ve} i da„reformisti“ u na{em Ministarstvu prosvete na takvoj„reformi“ srpskog {kolstva ve} uveliko rade!


74

Posle ovakvih saznawa razborit ~ovek ne moè a dase ne zapita: ne potcewuje li se elementarna inteligenci-ja gra|ana Srbije? Ja sam, recimo, impresioniran Grejo-vim otkri}em da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazu-je da odeqewa sa mawe od 30 u~enika vode ve}em kvalite-tu“. Kao profesor univerziteta ceo ìvot sam, dakle, pro-veo u zabludi da mawe studenata na ~asu zna~i vi{e pa`wekoje mogu da posvetim svakom od wih. U istoj stra{noj za-bludi ìve i drugi profesori srpskih univerziteta, za-tim nastavnici u srpskim gimnazijama i, na kraju, u~ite-qi u srpskim {kolama, a kako }emo videti u daqem tekstu,i prosvetari {irom sveta.

S jedne strane, po{to su nam Grej i Svetska banka ot-krili fantasti~nu istinu da „ne postoji iskustvo u svetukoje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 u~enika vode ve}emkvalitetu“, mi, srpski prosvetni radnici, odmah }emo daispravimo ovu na{u stra{nu provincijalnu zabludu i saudarni~kim elanom ne samo {to }emo ukinuti 11.000 ode-qewa, ve} }emo izbrisati jo{ 11.000! Za{to da ostanemosamo na tome, za{to da ne u{tedimo jo{ vi{e para? Zami-slite samo koliko bi novca ostalo ako bi srpska odeqewaimala ne 30, ve} 50 u~enika? Ma {ta 50, i po 100 u~enika nebi bilo mnogo! Samo ako se time ostavqa dovoqno para zaostale preke potrebe... Ukqu~uju}i i NVO...

S druge strane, o ovom neverovatnom otkri}u da „nepostoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa maweod 30 u~enika vode ve}em kvalitetu“ pod hitno }emo oba-vestiti i na{e kolege u Evropi i SAD, jer zamislite sa-mo, tamo{wi nastavnici i pedagozi i daqe pogre{no mi-sle da su mawa odeqewa boqa za |ake. Zbog toga je prose-~an broj u~enika u dràvnim {kolama (u osnovnom obra-zovawu) u Austriji 20, Belgiji 20, ê{koj 21, Danskoj 20,Nema~koj 22, Gr~koj 18, Ma|arskoj 20, na Islandu 17, u Ir-skoj 24, Italiji 18, Luksemburgu 16, Poqskoj 21, Portuga-


75

lu 16, Slova~koj 20, [paniji 19, Velikoj Britaniji 26 (uprivatnim osnovnim {kolama 11!) i u SAD 24 (u privat-nim 19). Kako }e se samo Danci, Belgijanci, Grci i osta-li odu{eviti kad saznaju za istinu da „ne postoji isku-stvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 u~eni-ka vode ve}em kvalitetu“! Sigurni smo da }e to izazvatipravu pedago{ku revoluciju, ~iju }e ponosnu avangardu~initi ~inovnici iz Svetske banke i reformatori iz srp-skog Ministarstva prosvete, koji su prvi do{li do ovogfantasti~nog nau~nog otkri}a!

Ali, ironiju na stranu, ovo je jedan od tipi~nihprimera kako pripadnici transnacionalne politi~ko-ekonomske birokratije zasewuju prostotu „domorodaca“.Te{ko je izbe}i utisak da oni zaista misle kako mi, domo-roci, ne samo {to ni{ta ne znamo, ve} i da kod re~i „EUstandardi“ i „svetska iskustva“ namah padamo u hipnoti~-ki trans, posle ~ega mogu da nam rade {ta god ho}e. Jo{ jeproblemati~nije ako se, u sau~esni{tvu sa doma}im, kom-pradorskim reformistima, pri tome koriste ili direkt-nim neistinama ili poluistinama.

Da, ta~no je da nema automatske kauzalnosti izme|ubroja u~enika u odeqewu i kvaliteta obrazovawa. Maweu~enika u odeqewu ne zna~i automatski i vi{i kvalitet.Ali, to je samo zato {to kvalitetno obrazovawe zavisijo{ od najmawe dva faktora: motivacije i sposobnostiu~enika i motivacije i sposobnosti nastavnika. No, iztoga {to broj u~enika u odeqewu nije jedini faktor kva-litetnog obrazovawa, ne sledi da on nije nikakav faktorkvalitetnog obrazovawa. U pitawu je elementarna logi~-ka razlika izme|u nu`nog i dovoqnog uslova. Mawi broju~enika nije dovoqan uslov da obrazovawe bude uspe{no.Ali, kao {to zna svaki prosvetni radnik, mawi broj u~e-nika jeste nu`an uslov za kvalitetnu nastavu.


76

Srpsko obrazovawe zaista treba da bude jo{ kvali-tetnije. Ono se te{ko moè unaprediti ako bi se daqe na-stavilo smawivawe broja u~enika u odeqewu. Mora se ra-diti na poboq{awu ostala dva pomenuta faktora: na mo-tivaciji u~enika i motivaciji nastavnika. Ali, ako sesrpsko obrazovawe ne moè unaprediti daqim smawiva-wem broja u~enika u odeqewu, iz toga apsolutno ne sledida taj faktor nema uticaj na kvalitet nastave. Ako ostalifaktori ostanu nepromeweni, odnosno, ako ne do|e do zna-~ajnijeg pove}awa motivisanosti u~enika i nastavnika usrpskim {kolama, rapidno pove}awe broja u~enika u na-{im razredima sigurno }e dovesti do pada kvaliteta srp-skog obrazovawa.

Ovo je tako jednostavna i jasna logika da ne treba bi-ti preterano pametan pa mo}i zakqu~iti kakve bi sve po-gubne posledice moglo imati ukidawe 11.000 odeqewa usrpskim osnovnim i sredwim {kolama. Srbija i neke dru-ge zemqe isto~ne Evrope imaju tradicionalno jak sistemdràvnog obrazovawa. Taj sistem je i pre socijalizmaobezbe|ivao samostalno stvarawe gra|anske strukture neo-phodne za funkcionisawe privrede i dru{tva — upravnogaparata i nacionalne kulturne i dru{tvene elite. Socija-lizam je to dràvno obrazovawe samo usavr{io i napraviood wega glavni kanal dru{tvene pokretqivosti. Zahvaqu-ju}i mogu}nosti besplatnog i kvalitetnog obrazovawa, nahiqade dece seqaka i radnika postali su istaknuti stru~-waci i ~lanovi elite. I ma koliko da je u Srbiji, tokomdevedesetih godina, obrazovni sistem ruiniran, on je i da-qe ostao kvalitetniji od svega {to se moè na}i u privat-nom sektoru. I danas dràvni sektor obrazovawa ne sluìza prodaju diploma. Koliko moè, na svom osnovnom nivouon radi na prosve}ivawu naroda, a na najvi{em nivou tajsistem stvara elitu znawa, ne nu`no lo{iju od one eduko-vane na najskupqim svetskim univerzitetima.


77

Sada se upravo ne{to od tog dobrog u sistemu na{lona udaru, a kao {to vidimo, glavni napada~i su ~inovni-ci Svetske banke i reformatori iz Ministarstva prosve-te. Dakle, posle svih sprovedenih „reformi“, u ovoj zemqivi{e nije skupa vojska. Sada je skupa prosveta. I wu }emoreformisati boqe od vojske, jer vojsku smo reformisalitako {to smo uni{tili 1.200 protivavionskih raketa ti-pa „strela“, isekli 700 tenkova u staro gvo`|e, a broj avi-ona u letnom stawu sveli na dva. Sve {to smo dobili jestekarikatura od vojske, zbog ~ega }e ova zemqa u svakomozbiqnijem vojnom pitawu zavisiti od drugih. Isto takoefikasno reformisa}emo i na{e obrazovawe: ukinu}emo11.000 odeqewa, otpustiti 17.000 nastavnika (ovaj broj jestvaran, videti Politiku od 23. februara 2009), prodativi{ak {kolskih zgrada (koje su, naj~e{}e, na idealnom me-stu u gradu)... i dobi}emo karikaturu od obrazovnog siste-ma, zbog ~ega }e ova zemqa i u pogledu obrazovawa posta-ti zavisna od drugih. Ko god u Srbiji bude hteo stvarnokvalitetno obrazovawe, mora}e da ide u strane privatnekolexe i na strane privatne univerzitete. Razume se, takvoobrazovawe nije potrebno deci seqaka, radnika i slu`be-nika. A na to koliko }e nova upravna, kulturna i ekonom-ska elita Srbije koju su edukovale druge zemqe biti spo-sobna da razume i zastupa nacionalne interese, ne trebatro{iti ni re~i.

Da bismo pojmili alarmantnost „saveta“ Svetskebanke da Srbija treba da zatvori 11.000 odeqewa, moramoda znamo funkciju ove transnacionalne institucije usvetskom finansijskom poretku. Ona je parwak MMF-u inaj~e{}e zajedno s wim nastupa prema malim zemqama ~i-je vlade tra`e pozajmice. Obe institucije su jedna vrstaakcionarskog dru{tva, u kojem SAD ima najve}u kvotu (uSvetskoj banci oko 16 odsto). Dok MMF daje pozajmicekoje obezbe|uju spoqnu likvidnost, Svetska banka daje no-


78

vac za obezbe|ivawe unutra{we likvidnosti. Ove ustano-ve uslovqavaju svoje pozajmice zahtevom da ih daju u rata-ma, i to tako da posle svake rate imaju pravo da od zemqezajmoprimca zahtevaju odre|eni na~in vo|ewa ekonomije idru{tva. Tako, prakti~no, davawem pozajmica nekoj vla-di, MMF i Svetska banka postaju jedna vrsta wenog sta-rateqa i fakti~ki upravqa~i u toj zemqi.

Tako je Cvetkovi}eva vlada 26. marta 2009. zakqu~i-la sporazum sa MMF-om o pozajmici od tri milijardeevra. Ali, ta suma bi}e ispla}ivana u ratama do 2011. go-dine. Po{to je prvi deo sume ispla}en negde u prole}e,krajem avgusta u posetu Srbiji dolazi delegacija MMF-a.Ona }e, kako je najavqeno, sa Vladom Srbije razgovarati odràvnim prihodima i rashodima, „savetuju}i“ gde se mo-è nama}i novi novac za buxet, a u{tedeti postoje}i. Utom smislu, „bi}e otvoreno pitawe buxeta za 2010. godi-nu“, odnosno, „razgovara}e se o wegovoj strukturi“ (GlasAmerike, 3. avgust 2009). Tek ako Vlada Srbije prihvati„savete“ MMF-a, dobi}e drugi deo odobrene pozajmice.

Na sli~an na~in funkcioni{e i Svetska banka. Dokje specijalizacija MMF-a finansijska i monetarna sfe-ra, Svetska banka svojim kreditima naj~e{}e finansiraobrazovawe, zdravstvo, reformu dràvne uprave itd. TakoSvetska banka, recimo, u Srbiji trenutno finansira „re-formu pravosudnog sistema“ (koja, kao {to je ve} o tomepisano, podrazumeva otpu{tawe oko 700 sudija). Dakle,kada je re~ o podeli zaduèwa, Svetskoj banci upravo ipripada finansirawe „reforme“ obrazovawa. U tom smi-slu, weni „saveti“ u ovoj oblasti imaju istu snagu kao i„saveti“ MMF-a u fiskalnoj i monetarnoj politici.

Mo`da najr|aviji u~inak Cvetkovi}eve vlade jestebezglavo zaduìvawe zemqe. Procewuje se da }e se dug srp-ske dràve do kraja 2009. gotovo udvostru~iti (sa 8,93 napreko {esnaest milijardi evra). Posledica tog zaduìva-


79

wa ne}e biti samo to da }emo u budu}nosti sve {to kao dru-{tvo zaradimo morati da dajemo na otplatu dugova s kama-tom, ve} i da }e na{i poverioci dobiti dugoro~no pravoda upravqaju ovim dru{tvom. Me|unarodni ~inovnici,prvenstveno iz finansijske sfere, odlu~iva}e ne samo osrpskim porezima, penzijama ili socijalnim davawimave} i o srpskom obrazovawu, zdravstvu, nauci i kulturi.

Kako izgleda ta ~inovni~ka, suvo finansijska logi-ka, imamo sada priliku da vidimo i na primeru pomenu-tog „saveta“ da se u srpskim {kolama ukine 11.000 odeqe-wa. Naravno, ozbiqna dràva, ta~nije, ozbiqna, odgovor-na i patriotska vlast, odbila bi takav „savet“. Ona biznala da bi takva kratkoro~na u{teda u buxetu mogla naduì rok naneti nepopravqivu {tetu srpskoj prosveti ikulturi. Ja uop{te ne sumwam da je u na{oj dràvnoj upra-vi, pa i me|u prosvetnim vlastima, ostalo dosta ozbiqnihi odgovornih qudi koji }e shvatiti svu pogubnost ovakvemere. Ali, tako|e, kako saznajemo iz radosnih Grejovih re-~i, me|u prosvetnim vlastima o~igledno postoje i zdrave,„reformske snage“ koje su odu{evqene ovakvom idejom ikoje, {tavi{e, ve} uveliko rade na wenoj realizaciji.

I sada, najmawe {to bi srpski gra|ani mogli dao~ekuju jeste da saznaju imena tih na{ih prosvetnih „re-formista“. Mislim da bi to pre svega voleli da znaju ro-diteqi. Ukoliko, dakle, sutra, 37 odsto dece u Srbiji do-|e uplakano iz {kole, sa re~ima: „Mama, tata, ukidaju namodeqewe, a otpu{taju u~iteqicu!“, da roditeqi znaju ko-me mogu da zahvale za to. Da im zahvale za to {to su, jed-nim potezom pera, ugrozili wihovo detiwstvo. I wihove{anse za budu}nost.

Dr Slobodan Antoni} zavr{io je filozofiju i Fakultetpoliti~kih nauka. Vanredni je profesor na Filozofskomfakultetu u Beogradu i upravnik Odeqewa za sociologiju.


80

Slavko Karavidi}Rastko Stefanovi}

FINANSIRAWE OBRAZOVAWA U SRBIJI

Lako je ìveti zatvorenih o~iju pogre{no tuma~e}i sve {to vidi{! (BITLSI)

REZIME

Ovaj rad predstavqa poku{aj da se samo jednim delomzakora~i u tematski kompleks u kome je mnogo otvorenih,nedovoqno istraènih i na pravi na~in prou~enih pitawau oceni stawa i finansijskog poloàja obrazovawa i mogu-}ih promena sistema finansirawa obrazovawa (finansira-we po u~eniku, studentu itd.).

Posle brojnih dramati~nih zbivawa ja~awa birokra-tije, revitalizacije politi~kog intervencionizma, mnogihgodina ne~iwewa i opasno ravnodu{ne svakodnevice dru-{tveno-ekonomske i socijalne neizvesnosti i nepredvidivo-sti, obrazovawe u Srbiji je u velikoj meri deformisano iskrenuto na dru{tveno neproduktivne alternative, iakosvetska globalizacija i integracija name}u ozbiqan priti-sak obrazovnim sistemima {irom sveta u skladu s novimtrì{nim realnostima. Tako umesto realnih faktorakoji doprinose op{tem napretku dru{tva, politi~ka iekonomska zavisnost, postojawe razli~itih interesnihgrupa, sujeta i dr. u~inili su da obrazovawe primi karakte-ristike vremena u kojem ìvimo.


81

Sve ovo vra}a (ili vodi) ka pitawima dostignutog ibudu}eg kvaliteta i dostupnosti obrazovawa, i mnogihdrugih pitawa (sadràja, na~ina rada, organizacionih ob-lika) i dr.

Da li su postoje}i obrazovni sistem i sada{wi nivoobrazovawa (samo sedam odsto s visokim obrazovawem, a 48odsto s nezavr{enim ili zavr{enim osmogodi{wim obrazo-vawem) reformski adut Srbije? Naravno da nisu!

Obrazovawu se mora dati {ansa u potrazi za novimidentitetom ili }e se nastaviti uni{tavawe sistema.To pre svega podrazumeva promenu razvijenog zavisni~kogmentaliteta obrazovawa, mentaliteta „putnika drugograzreda u vozu za budu}nost“, jer je „ruka koja prima uvek is-pod ruke koja daje“, kako kaè afri~ka poslovica.

Pored navedenog, rad ima za ciq teorijsko-empirijskorazmatrawe sloènog sistema finansirawa obrazovawa,odnosa izme|u obrazovawa i dru{tveno-ekonomskog i soci-jalnog razvoja dru{tva i wihovo ispoqavawe na nivou dru{-tvene zajednice putem kvaliteta obrazovawa i razvoja dru-{tva.

Kqu~ne re~i: obrazovawe, finansirawe, reformaobrazovawa, buxet, decentralizacija.

Uvod

Izazovi 21. veka su, jednostavno re~eno, prete{ki. Kako se postaviti prema pitawu obrazovawa danas,

kako ga artikulisati u vremenu opasno ravnodu{ne svako-dnevice, socijalne neizvesnosti i ekonomske nepredvidi-vosti? Kako iza}i iz zamke trivijalnosti dnevne politi-ke i istorijske neizvesnosti i budu}nosti?

Nikada vi{e sporijih qudi, qudi bez ideja, izuzi-maju}i hedonisti~ke aspekte i li~ne preferencije. Wihov


82

strah indukovan neznawem, ose}awe na korak udaqeno odparanoje, neobave{tenost, odnosno obave{tenost na ni-vou strana~kih „dimnih signala“ ili „tam-tam bubweva“,usporavaju neophodne reforme obrazovawa.

Istina, te{ko je shvatiti veli~inu obrazovnog si-stema (oko 125.000 zaposlenih, preko milion u~enika istudenata) i na~in uspostavqawa komunikacije s wim, ka-da se svaki dodir sa obrazovnim sistemom u talasima pre-nosi kroz wegovu masu. Kako se postaviti prema pitawuobrazovawa kada se stalno po~iwe iz po~etka, a stoji u me-stu? Ili jo{ gore, nazaduje. Otuda duboka melanholija isamo zra~ak nade od koje se ìvi.

Obrazovawe je kao sistem ugroèno i u prili~no lo-{em stawu, ali s veoma izraènim refleksom samoodrà-wa {titi svoju su{tinu godinama odolevaju}i svim neda-}ama i nerazumevawu. Za potrebe obrazovawa danas se usvim zemqama izdvajaju ogromna sredstva, sa stalnom ten-dencijom pove}avawa. Ekonomska kriza u Srbiji ima ve-likog odraza i posledica na obrazovawe. Osnovno pitaweje kako prevazi}i postoje}u krizu finansirawa obrazova-wa i uhvatiti korak s razvijenim zemqama u svetskoj pre-raspodeli znawa, ve{tina i sposobnosti, odnosno, ukqu-~iti se u savremene svetske tokove obrazovawa.

Za razvijeni svet ekonomija danas predstavqa kon-glomerat dveju razli~itih ali nedeqivih aktivnosti kojese ogledaju u:

– proizvodwi ekonomskih dobara kori{}ewem rada ikapitala i

– industriji znawa koja prvenstveno podrazumeva sveoblike obrazovawa i nau~nog istraìvawa.

Kada je u pitawu ekonomski aspekt obrazovawa, mo-èmo re}i da ono angaùje ogromne qudske potencijale(u~enike, studente i nastavnike) i velika finansijska


83

sredstva koja se obezbe|uju za ovu delatnost. Danas u raz-vijenim zemqama sveta dominira mi{qewe da se privredeovih zemaqa usmeravaju ka intenzivnim znawima i zato senu`no pove}avaju investirawa u qudske resurse. Qudskoznawe mewa tehnologije i ono je glavni pokreta~ produk-tivnosti u privredi.

Podaci o finansirawu predstavqaju jedan odosnovnih pokazateqa obrazovnog sistema. Wih treba po-smatrati po svom obuhvatu, analiti~kom sadràju i ukomparaciji. Oni nekad mogu predstavqati i ograni~ewau istraìvawu pojedinih pojava. Me|utim, bez kompara-tivne i komplementarne analize koja polazi od {irihkvantitativnih i kvalitativnih pokazateqa o obrazova-wu, oni sami ne mogu objasniti promene u kvalitetu rezul-tata obrazovnog sistema.

Me|utim, va`no je napomenuti da se u finansirawuobrazovawa radi o veoma sloènoj pojavi. Finansijskasredstva koja izdvaja dràva svojom fiskalnom politikomputem poreza i doprinosa samo su deo ukupnih ulagawa zaobrazovawe. Da bi se dobila stvarna slika stawa, morajuse uzeti u obzir i sredstva koja izdvajaju roditeqi i u~e-nici, odnosno studenti. Rashodi roditeqa za prehranu,ode}u, obu}u, kwige, prevoz i druge potrebe koje su predu-slovi za uspe{no zavr{avawe {kolovawa u~enika nisunigde statisti~ki obuhva}eni i prikazani.

U pore|ewu sa drugim zemqama, Srbija je ispod re-alnog nivoa izdvajawa finansijskih sredstava, a ako seuzme u obzir razvijenost privrede (veli~ina dru{tvenogproizvoda), razlike su enormne.

Sistemski pristup finansirawu obrazovawa pruàmogu}nost analiti~kog uvida u racionalnost tro{ewasredstava namewenih obrazovawu. To je ujedno jedan odosnovnih preduslova za pove}awe interne uspe{nostiobrazovnog sistema i optimizacije wihovog finansirawa


84

u odnosu na zadovoqavawe potreba u drugim oblastima.To zna~i da optimalno planirawe rashoda za obrazovawemora uzeti u obzir dostignuti stepen privrednog i dru-{tvenog razvoja.

Dana{wi sistem finansirawa obrazovawa u Srbi-ji ima karakter buxetskog finansirawa s posebnom vari-jantom buxetskog sistema, jer se zasniva na organizacio-nom principu sa svim administrativnim karakteristika-ma. Takav sistem finansirawa ima i odre|ene nedostatke.

Prvi nedostatak je to {to takva tehnika distribu-cije finansijskih sredstava ne omogu}ava efikasnu alo-kaciju. Zbog mnogobrojnih efekata obrazovawa ne ulazise u selektivnu analizu da bi se sagledali konkretniu~inci.

Drugi nedostatak je to {to se finansijska sredstvaglobalno raspodequju na nivoe obrazovawa po odre|enimkriterijumima i obi~no izostaju analize obrazovnih dru-{tveno-ekonomskih i drugih efekata.

Da bi se uklonili ovi nedostaci administrativnogfinansirawa obrazovawa, u ve}em broju zemaqa uvedena jenova buxetska tehnika. Buxet koji se temeqi na woj ukazu-je na ciqeve za koje je nu`no ra{~laniti potrebna sred-stva na tro{kove programa. Na taj na~in obuhvata se ~i-tav niz analiti~kih pokazateqa za merewe u~inka i radaizvr{enog u okviru pojedinog programa. Primena ovogsistema finansirawa i kontrole efekata bi}e nu`na i uSrbiji u najskorije vreme.

Predstavnici obrazovnih institucija u Srbiji uka-zuju na to da je postoje}e izdvajawe ispod svakog prihva-tqivog nivoa i da je ve} dovelo do takve erozije kvalite-ta obrazovnog sistema koji }e se te{ko popraviti.

U svetu se obrazovawe sve vi{e posmatra kao deo na-cionalne „industrije znawa“, a ulagawa u obrazovawe tre-tiraju se kao najrentabilnije investicije. Investicije u


85

tzv. qudski kapital sna`no podsti~u ekonomski razvojsvake zemqe i najzna~ajnija su poluga razvoja.

U uslovima vi{egodi{weg, gotovo neprekidnog pa-da dru{tvenog proizvoda, ali i strukturnih poreme}aja uprivredi i ekonomiji Srbije, nedostatak finansijskihsredstava za obrazovawe odrazio se na ceo sistem obrazo-vawa.

Ova delatnost je pod neprekidnim udarom restrik-tivnih mera ekonomske politike. Obrazovawe je po~etaktranzicije u Srbiji do~ekalo ve} potpuno oslabqeno, saamortizovanim sredstvima i izrazito niskim zaradama za-poslenih od kojih svaki tre}i ima univerzitetsku diplomu.

S druge strane, kako je rasla kriza, tako se pove}a-valo apsolutno i relativno u~e{}e javne potro{we u dru-{tvenom proizvodu, pa je svojom predimenzionirano{}ui enormnim rastom postajalo kompleksniji strukturniproblem celog sistema Srbije.

Uzrok ovakvog ekspanzivnog rasta javne potro{wenije u pove}awu izdvajawa sredstava za obrazovawe i dru-ge dru{tvene delatnosti, ve} u stalnom pro{irivawu kru-ga korisnika materijalnog obezbe|ewa - naknada, pomo}ii socijalnih davawa.


86


87


88


89


90


91

U~e{}e sredweg obrazovawa sa u~eni~kim standardom u buxetuMP od 2004. do 2009.

U~e{}e sredweg obrazovawa bez u~eni~kim standardom u buxetuMP od 2004. do 2009.


92


93

U~e{}e visokog obrazovawa sa studentskim standardom u buxetuMP od 2004. do 2009.

U~e{}e visokog obrazovawa bez studentskog standardom u buxetuMP od 2004. do 2009.

* NAPOMENA: Uvo|ewem programskog buxeta 2008. godineu~eni~ki standard je u buxetu sredweg obrazovawa, a studentskistandard u buxetu visokog obrazovawa

Izvor: Ministarstvo prosvete Republike Srbije

24,30%

20,99%21,01%

20,41% 22,08%24,31%

0%5%

10%15%20%25%30%

19,23%

15,01%15,69%

14,83%17,37%

20,12%

0%5%

10%15%20%25%

Iz navedenih analiza vidi se da u~e{}e buxeta Mi-nistarstva prosvete (MP) u bruto dru{tvenom proizvodu(BDP) u odnosu na 2006. godinu ima opadaju}i trend, s tim{to je 2009. godina, sa u~e{}em od 3,6 odsto, i po struktu-ri veoma pora`avaju}a.

Struktura izdvajawa iz buxeta Ministarstva pro-svete veoma je nepovoqna s razvojnog aspekta i aspekta te-ku}ih ulagawa u infrastrukturne objekte i opremu obra-zovnih isntitucija.

Po{to u~e{}e li~nih primawa zaposlenih u posma-tranom periodu od 2004. do 2009. godine u proseku prela-zi 90 odsto, zavisno od nivoa obrazovawa, iz buxeta Mi-nistarstva prosvete u buxet Republike Srbije vra}a se vi-{e od jedne tre}ine sredstava kroz obra~un poreza i soci-jalnih davawa, {to nije slu~aj sa drugim ministarstvima,jer je kod wih u~e{}e li~nih primawa zaposlenih u struk-turi buxeta daleko ni`e, a u~e{}e izdvajawa za materijal-ne tro{kove i ulagawa procentualno daleko ve}e nego uMinistarstvu prosvete.

Modeli odre|ivawa buxeta

Na pitawe kako odrediti iznos sredstava za finan-sirawe obrazovawa ne postoji jedinstven odgovor. Gene-ralno, modeli koji se primewuju za odre|ivawe buxeta ob-razovawa mogu se okarakterisati kao:

1) Modeli koji se oslawaju na individualne procenena bazi prijava koje podnose same {kole o svojimprocewenim potrebama buxeta, ili dodela sredsta-va od slu~aja do slu~aja (vi{e arbitrarna ocena).

2) Formalni modeli zasnivaju se na objektivnim ~iwe-nicama koje se jasno mogu opservirati i na osnovuprihva}enih formalnih pravila ukqu~iti u mate-mati~ke formule.


94

3) Programski buxet

(1) Prednost arbitrarnog pristupa jeste u tome {to vo-di ra~una o specifi~nim potrebama pojedinih {ko-la. Wegov nedostatak ogleda se u tome {to znatno gu-bi na transparentnosti. Ovaj pristup realno je mo-gu} u mawim zemqama ili u zemqama sa znatnim ste-penom decentralizacije.

(2) Primena matemati~kih formula jasniji je i korekt-niji pristup. Ali, ovaj pristup ima nedostatak ako sene uzimaju u obzir specifi~nosti pojedinih {kola.Ve}ina razvijenih evropskih zemaqa primewujeformule u odre|ivawu nov~anog iznosa za plate istalne tro{kove rada {kole, dok se u odre|ivawuiznosa za kapitalna ulagawa uglavnom ne primewu-ju matemati~ki definisana pravila. U izvesnombroju zemaqa sa izrazitom decentralizacijom siste-ma obrazovawa, kao {to su, na primer, nordijske ze-mqe i Danska, na regionalnom odnosno lokalnomnivou odre|uju se tehnike za utvr|ivawe neophodnihsredstava za rad {kola.

(3) Obrazovawe je od 2008. godine pristupilo planira-wu programskog buxeta umesto linijskog kao do sa-da. U odnosu na postoje}i na~in planirawa buxeta,~ije je osnovno teì{te na aproprijacijama po eko-nomskoj klasifikaciji, tj. planirawe buxeta postavkama rashoda i izdataka, osnovno teì{te uprogramskom modelu izrade buxeta nalazi se na re-zultatima koji se ostvaruju, odnosno ciqevima kojise postiù angaòvawem svih predvi|enih resursa(materijalnih i qudskih).Aproprijacije sada postaju samo jedan od elemenataprograma, a ne su{tina i osnov buxetskog planira-wa i procedure.


95

Da li se ne{to promenilo?Odgovor je - ne. Evo i za{to.Programski buxet predstavqa osnovu i sredstvo

planirawa, upravqawa i kontrole rashoda u funkciji in-tegrisawa javnih usluga i resursa - tro{kova i koristi.

U tom kontekstu programski buxet podrazumeva triosnovne funkcije:

1) klasifikaciju aktivnosti (programa) prema ciqe-vima,

2) komparaciju tro{kova s rezultatima,3) dugoro~no planirawe programa obrazovawa.

Klasifikacija programskih aktivnosti, artikuli-{e: specifikaciju ciqeva, merewe ukupnih tro{kova ivi{egodi{we planirawe programa, evaluaciju i kompa-raciju razli~itih solucija i alternativa, integracijuplanirawa buxetskog programa s procedurom buxeta.

Za programski buxet bitne su slede}e karakteristike:– povezanost buxetskog i finansijskog planirawa;– program - buxet i sistemska analiza.

Povezanost buxetskog i finansijskog planirawaogleda se u tome {to se podaci finansijskog plana ukqu-~uju u buxetske postavke. To je tzv. planing faza u kojoj sedugoro~no nominuju ciqevi i programira orijentacija zaizvr{ewe zadataka. Sledi programirawe faza - sredwo-ro~no utvr|ivawe mogu}nosti ostvarewa ciqeva, pri ~e-mu se daju projekcije alternativa. Kona~no, u fazi izradebuxeta, povezuju se plan i buxet i kratkoro~no utvr|ujusredstva za ostvarivawe projekta.

Struktura programskog buxeta sastoji se od nacio-nalnih ciqeva i izvr{ewa buxeta. Analiza ciqeva obu-hvata utvr|ivawe ciqeva dr`avnog delovawa i operativ-no formirawe i svrstavawe ciqeva u rang-listu. U tom


96

sklopu razlikuju se ~etiri faze:– faza odre|ivawa najvi{ih obrazovno- specifi~nih

vrednosti,– faza dedukcije nacionalnih ciqeva,– faza stvarawa specifikovane rang-liste,– faza formulisawa konkretnog popisa vladinih ci-

qeva - strategija obrazovawa.

Na ovaj na~in prakti~no se zakqu~uje analiza naci-onalnih interesa i ciqeva koji omogu}avaju da se u faziprogramirawa utvrde odre|ene alternative za realizaci-ju svakog programa ponaosob. Svaka alternativa se, radidono{ewa najboqih odluka, podvrgava posebnoj analizi.Time se zavr{ava faza programirawa na koju se nastavqafaza izrade buxeta u kojoj se odobreni programi pretvara-ju u buxetske stavke i izvr{ewe kroz buxet. Na kraju dola-zi kontrola uspeha programa.

Svesni smo ~iwenice da se na ovaj na~in ne dolazido buxeta obrazovawa.

U dosada{woj praksi `rtvovana je racionalnost ciqe-va za racionalnost sredstava, a rezultati su iracionalni.


97


98

Reforma sistema finansirawa obrazovawa u Srbiji

Problem s kojim se suo~ava Ministarstvo prosvetejeste jak pritisak da se proces reforme finansijskog si-stema obrazovawa mora sprovesti odmah. Jasno je ispoqe-na neophodnost transformisawa osnova ekonomskog i so-cijalnog ìvota obrazovawa, ali tu je i nezaobilaznifaktor vreme, koji nam ne ide naruku, tim pre ako se znada u slede}ih dve do pet godina Srbija mora da koristimere intenzivnog ulagawa u obrazovawe kako bi se omogu-}ilo ostvarivawe èqenih rezultata. Reforme su ustupcispontanosti organskom razvitku, prirodnim tokovima i,{ire shva}eno, sloboda stvarawa, a ne ~in. Ne moè sepreko no}i presko~iti bedem istorije.

Prethodne vlasti poku{avale su da na sopstveni na-~in u|u u proces reformi obrazovawa. Iako svaki od ovihpoku{aja unosi ne{to novo, nijedan od wih nije uspeo dadoprinese duèm progresu obrazovawa, nijedan nije uspeoda ostvari ciq do kraja. Razlog leì u tome {to se u pro-jekat reformi obrazovawa jo{ na samom po~etku u{lo smalo znawa i jo{ mawe prakse, sa ~isto teorijskim pretpo-stavkama velikih „mislilaca“. Isto tako, sve velike pro-mene zahtevaju preraspodelu ekonomskog bogatstva i poli-ti~ke mo}i, {to sa svoje strane stvara veliki otpor onihdru{tvenih grupa ~iji bi interesi bili najvi{e ugroè-ni. Velike promene neizbe`no zahtevaju i velike iskorakeu smeru nepoznatog, nepredvidivog i izrazito neizvesnog.

Ne sme se dozvoliti da se reformi finansijskog si-stema obrazovawa pri|e sa ekonomskog aspekta i samopragmatski, izdvojeno od wene uslovqenosti i zavisno-sti, {to je bitno za wen smer i tempo izvo|ewa.

Na kraju treba naglasiti da reforma finansijskog si-stema obrazovawa, kao sastavni deo ukupne reforme obra-zovnog sistema, nije sama sebi ciq, ve} je samo jedan od sa-


99

stavnih delova ukupnih aktivnosti koje se moraju preduzetiradi stvarawa nove strukture obrazovnog sistema u celini,{to podrazumeva racionalnije i efikasnije funkcionisa-we, efikasniji sistem odlu~ivawa, upravqawa i rukovo|e-wa i stvarawe pozitivnog socijalnog pritiska, klime ikulture, kao osnove novog mentalnog stava i pona{awa.

Jednostavno, nije mogu}e prevesti obrazovni sistemu vi{i kvalitet i samo dekretom ili zakonom stvoriti no-vi ambijent. U prakti~nom i institucionalnom smislu, toje dug proces sa razli~itim posledicama koje su delimi~-no predvidive. Reformu treba shvatiti kao proces, a nekao ~in. Jasna i dobro smi{qewa strategija razvoja obra-zovawa jeste alat za sprovo|ewe reformi, zato {to je zbognedostatka dodatnih sredstava (nov~anih i drugih) tajproces veoma oteàn, usporen i socijalno prenapregnut, sadrasti~nim nagove{tajima i neizvesnim efektima. Zato suneophodni nau~na smirenost i ekonomski realizam.

Osnovna pitawa s kojima se danas suo~avamo i za ko-ja ne postoje jednostavni odgovori jesu:

1) Da li se i {ta moè u~initi na planu promene fi-nansirawa obrazovawa zasnovanog na formuli, {topodrazumeva pomak od odre|ivawa {kolskih buxetana osnovu programskih normi i veli~ine odeqewaka odre|ivawu {kolskih buxeta na osnovu brojaupisanih u~enika i racionalizacije mreè {kola?

Ovo pitawe postavqa se jer je finansirawe osnov-nog i sredweg obrazovawa na osnovu broja odeqewa i na-stavnika u Srbiji tokom posledwih deset godina postalokrajwe problemati~no iz dva razloga:

– prvo, demografske promene znatno su snizile nivoupisa u~enika, naro~ito u osnovnim {kolama, pa sefinansira veliki broj odeqewa s malim brojem u~e-nika;


100

– drugo, strukturne promene u ekonomiji, tako da sefinansiraju ~asovi i nastavnici u velikom brojustru~nih {kola ~ija je struktura stvorena da sluìprethodnoj ekonomiji, a koje su danas predimenzio-nirane i neprilago|ene potrebama dru{tva i ekono-mije i krajwe neprivla~ne za u~enike.

2) Ko bi i u kojoj meri trebalo da bude odgovoran za fi-nansirawe obrazovawa, racionalizaciju {kolskemreè i zaposlenosti: dràva ili lokalne vlasti?

To podrazumeva izradu kriterijuma i nacionalnestrategije za utvr|ivawe programa obrazovawa i obrazov-ne mreè uz uvaàvawe regionalnih i lokalnih potreba.Ovde treba posebno imati u vidu specifi~nosti i sve ve-}e zahteve nacionalnih mawina, izborne predmete i drugo{to komplikuje problem.

U svetlu navedenog, trebalo bi jasno definisati od-govornost za organizaciju i finansirawe obrazovawa.

Kona~no, dobro dizajniran sistem obrazovawa morada bude efikasan.

Neefikasnost postoje}eg sistema obrazovawa vodika racionalizaciji {kola, bilo finansirawem zasnova-nim na formuli ili usvajawem pravila o novom minimumuveli~ine odeqewa. S druge strane, politi~ka cena smawe-wa ovih neefikasnosti toliko je zastra{uju}a (zatvarawe{kola, otpu{tawe nastavnika, masovni protesti i dr.) daje svaka prethodna vlast zazirala od sprovo|ewa finansij-ske reforme u nadi da }e neko drugi obaviti taj posao.

Na pitawe da li se i {ta moè u~initi na reformifinansirawa obrazovawa, ne postoji jedinstven odgovor.Poku{a}emo da objasnimo sve faktore, mogu}nosti iuslove reforme sistema obrazovawa - finansirawe poformuli (u~eniku).


101

Finansirawe po u~eniku

Republika Srbija razmatra uvo|ewe sistema finan-sirawa po u~eniku za osnovne i sredwe {kole. Zato }emozastati da razmotrimo neke posledice napred iznetih ana-liza i konstatacija.

Glavni element sistema finansirawa po u~eniku je-ste formula koja raspore|uje obrazovna sredstva direktno{kolama, lokalnim upravama, koje su onda odgovorne zaraspodelu sredstava {kolama, ili je mogu}a neka kombi-nacija ovo dvoje, na osnovu broja upisanih u~enika u jednu{kolu ili u {kole lokalne uprave. Takva formula ne mo-è da tretira sve u~enike apsolutno jednako.

Svakako, tipi~no je da takve formule obezbe|uju ma-we ili vi{e finansirawa za neke tipove u~enika na osno-vu relativnih tro{kova wihovog obrazovawa (na primer,deca sa specijalnim potrebama, u~enici mawina koji zah-tevaju dodatnu jezi~ku nastavu i u~enici koji ìve u uda-qenim oblastima gde su veli~ine odeqewa neizbe`no ma-we, a tro{kovi ve}i).

Pomerawe ka finansirawu po u~eniku mora uravno-teìti dva pomalo kontradiktorna politi~ka ciqa. Pr-vi je da se obezbedi efikasnija raspodela oskudnih obra-zovnih sredstava. Drugi je da se obezbedi da pomerawe odpostoje}e raspodele sredstava ka efikasnijoj raspodeli neproizvede politi~ke i institucionalne neodrìve buxet-ske {okove u delovima sistema. Ukratko, dobro koncipi-rana i dobro implementirana formula sistema finansi-rawa mora pomeriti resurse iz sada{weg, istorijski vo-|enog obrasca raspodele, ka racionalnijem, u izmerenimdodatnim koracima.

U Srbiji se uvo|ewe formule finansirawa moè is-koristiti za sanirawe dva najve}a problema sada{weg si-stema: relativni disproporcionalni deo resursa name-


102

wen {kolama i disproporcionalni deo resursa namewenmalim {kolama, a naro~ito onima s malim izdvojenimodeqewima u centralnoj Srbiji. Me|utim, u isto vreme,priroda ovih problema ne{to je druga~ija.

Ako je to samo pitawe koje se odnosi na regionalniporeme}aj u raspodeli sredstava, onda bi sistem zasnovanna formuli, uz ispravnu za{titu, mogao da se uvede danas,i u slede}ih nekoliko godina proizvede izjedna~eniju ras-podelu sredstava. Sloènija je situacija u pogledu proble-ma s malim {kolama, a naro~ito malim izdvojenim odeqe-wima. Ovde bi sistem zasnovan na formuli izazvao finan-sijski pritisak na {kole s visokim tro{kovima da smawetro{kove i mo`da ~ak i zatvore neka izdvojena odeqewa.

Me|utim, postoje ograni~ewa u sposobnostima {ko-la da same sebe reorganizuju da bi se smawili tro{kovi,zbog toga {to }e takva reorganizacija zahtevati ulagawau prevoz, adaptaciju objekata i dr.

U skladu s tim, pozicija {kolskih direktora u si-stemu morala bi radikalno da oja~a ukoliko ve} oni tre-ba da budu odgovorni za politi~ki deobni zadatak konso-lidovawa objekata izdvojenih odeqewa.

To zna~i da u sistemu {kolskog finansirawa koji jezasnovan na formuli koja stvarno treba da proizvede ra-cionalizaciju {kolskih mreà, neki nosilac izvan same{kole mora da ponese primarnu odgovornost za politi~-ki teàk zadatak restrukturirawa mreè i mora na raspo-lagawu da ima resurse kojima treba da na~ini neophodnaulagawa. Postoje samo dve realne mogu}nosti - Republi~-ka vlada ili lokalne uprave.1


103

__________

1 Teoretski je mogu}e da bi odgovornost za zatvarawe {kola mogla da bude po-deqena. Me|utim, problem sa ovim je {to je taj zadatak tako neprijatan daje malo verovatno da bi bilo koja strana odabrala da sama pokrene proces.

O~ekivati od lokalnih uprava da preduzmu ovaj za-datak, kada su one odgovorne jedino za tro{kove odràva-wa {kola, ipak je nerealno iz jednog osnovnog razloga:finansijske u{tede koje }e lokalne uprave ostvariti odkonsolidovawa tro{kova za odràvawe {kolskih objeka-ta, jednostavno, nisu vredne politi~ke cene zatvarawa tihobjekata. Zatvarawe {kola svakako je politi~ki trauma-ti~no pod prakti~no svim okolnostima i u praksi se jedi-no moè ostvariti kada onaj koji ih zatvara obe}a rodite-qima da }e se ostvarene u{tede ponovo investirati u si-stem koji sluì wihovoj deci.

Da bi lokalne uprave bile u stawu da obe}aju takvone{to u Srbiji, wima bi trebalo dati odgovornost za is-pla}ivawe plata nastavnicima i istovremeno garantova-ti finansirawe, ne na osnovu broja nastavnika koje zapo-{qavaju u svojim {kolama, ve} broja dece koja ih poha|a-ju. To }e ipak zahtevati ne samo model jednog (ponderisa-nog) sistema finansirawa po u~eniku ve} odluku da se de-centralizuje kontrola nad {kolskim upravqawem i fina-sijama namewenim lokalnim upravama.

U odsustvu takve odluke ipak bi trebalo da bude ja-sno da }e Republi~ka vlada morati da ponese teret i raci-onalizacije mreè i pravi~nije raspodele obrazovnih re-sursa u razli~itim oblastima zemqe. Poboq{avawe geo-grafske jednakosti sistema moglo bi i trebalo da po~neodmah, i, strogo govore}i, ne zahteva uvo|ewe sistema fi-nansirawa po u~eniku zasnovanog na formuli, mada bi ta-kav sistem mogao da u~ini da proces bude mnogo vi{e po-liti~ki prihvatqiv.

Situacija je druga~ija u pogledu bolnog i hitnog za-datka poboq{avawa efikasnosti {kolskih mreà. Osimako lokalne uprave ne budu jasno odgovorne za {kolskoupravqawe i finansije i ne podstaknu racionalizaciju{kolskih mreà putem dobro koncipiranog sistema fi-


104

nansirawa po u~eniku, Republi~ka vlada mora}e sama daponese teret ovog zadatka.

U najmawu ruku to }e zahtevati znatno ulagawe u or-ganizacione i istraìva~ke kapacitete, prvo u procesuplanirawa buxeta koji omogu}ava ministarstvu da ispla-nira ulagawa u adaptaciju objekata, koje mora da prati za-tvarawe {kola. Jo{ va`nije je {to }e to zahtevati konso-lidaciju pozicije ministarstva, bez presedana, kao dugo-ro~no pridràvawe politike decentralizacije.

Name}e se pitawe da li je takva strategija stvarnomogu}a ili, preciznije, da li je decentralizacija odgo-vornosti za upravqawe {kolama i finansijama prema lo-kalnim upravama verovatnija u ovom momentu. Ono {to biipak trebalo da bude jasno jeste da }e bilo koja strategijakoju Vlada usvaja poboq{ati efikasnost {kolskog siste-ma. To }e pomo}i da se postigne konsenzus o ograni~ewi-ma i te{ko}ama u vezi sa trenutnim praksama raspodele ipripremi}e obrazovnu administraciju za mogu}e budu}ereforme, naro~ito za uvo|ewe mehanizama o raspodeli pou~eniku.

Formula za finansirawe {kola po u~eniku u osnovnim isredwim {kolama

Formula za finansirawe - raspodela po u~enikuima razli~it uticaj i na pojedine vrste {kola i traìkonkretna istraìvawa. Razume se da su male ruralne{kole skupqe, delom i zbog propisanih nastavnih normi.

Op{tine daju istu, ili prakti~no istu raspodelupo u~eniku u ruralnim i urbanim {kolama. Da li ovo re-zultira znatno inferiornijim obrazovnim slu`bama umalim ruralnim {kolama s malim odeqewima? Da li suvelike op{tine ve} konsolidovale ove {kole tako da onemogu da funkcioni{u na istom nivou efikasnosti kao ve-


105

}e urbane {kole? Odgovor na ova pitawa je negativan. Todaqe podrazumeva ponderisawe za raspodelu po u~eniku.Na primer, kod urbanih osnovnih {kola u svakoj op{ti-ni koja ima prose~nu vrednost 1,0, ruralne osnovne {kolevariraju od 1,03 do 2,2, sredwe {kole od 1,2 do 2,8, gimna-zije od 1,3 do 3,8, a muzi~ke {kole od 1,5 do 4,8.

Uticaj faktora po u~eniku u formuli te{ko je raz-lu~iti bez daqeg istra`ivawa: koje se razlike izme|u op-{tina u ~iweni~noj situaciji ili u obrazovnoj filozo-fiji mogu objasniti?

Pa`qiva akcija i iskustva zemaqa koje su pro{lekroz proces decentralizacije i primewuju formulu za fi-nansirawe, ukazuju na to da su veliki dispariteti me|uformulama koje su razvile op{tine u ranim fazama pri-mene, verovatno zahvaquju}i neiskustvu koliko i obrazov-noj filozofiji.

Trebalo bi da bude jasno da postoji glavna razlikaizme|u formula koncipiranih na raspodeli subvencijaod Vlade i formule koncipirane za raspodelu op{tin-skih fondova lokalnim {kolama. Bez obzira na to isku-stvo, treba osnovati nacionalnu jedinicu s punim kadromi zadu`iti je da analizira obrazovne finansije uop{te uSrbiji s procedurama finansirawa i formulama izme|univoa.

O~ekivani rezultati– afirmacija po{tovawa pedago{kih standarda,– u~enik i nastavnik u centru pa`we,– stimulisawe nastavnika koji rade sa u~enicima s

posebnim potrebama,– stimulisawe nastavnika koji rade u kombinovanim

odeqewima,– stimulisawe nastavnika koji rade u odeqewima s ve-

}im brojem u~enika od optimalnog,– izrada finansijskih planova na osnovu stvarnog


106

stawa u {koli (za sve {kole pojedina~ne, sumarne imese~ne finansijske planove),

– jasno i precizno definisani tro{kovi prema vrstii mestu nastanka,

– valorizirawe svih vrednosti i specifi~nosti poje-dinih {kola,

– mogu}nost pra}ewa i merewa tro{kova,– fleksibilnost na promene u toku jedne buxetske ili

{kolske godine.


107


108

Mogu}i obrazac za izradu finansijskih olanova zafinansirawe {kola po u~eniku

Finansijska reforma visokog obrazovawa

U na{im uslovima visoko obrazovawe ne valorizujese kao segment „qudskog kapitala“, ve} se efektivno nomi-nuje kao potro{a~ka sfera reprodukcije, ~ime se fakti~-ki negira vremensko-ekonomski doprinos obrazovawa po-ve}awu dru{tvenog dohotka, dru{tvene produktivnostirada i ekonomsko-socijalnom razvoju dru{tva uop{te.

Raskorak izme|u normativnog (i institucionalnog)i realnog (ekonomski stvarnog) uneo je ~itav niz negativ-nih implikacija u obrazovnu delatnost sa stanovi{ta ni-voa i dinamike razvoja visokog obrazovawa, rasta plata,obima sredstava akumulacije i investicija, re{avawastambenih problema itd.

Vi{egodi{we zaostajawe sredstava u kumulativuve} se reflektuje na osiroma{ewe fondova univerzitetskeobrazovne delatnosti, s negativnim reperkusionim u~in-cima na planu racionalnog i efikasnog pruàwa obra-zovnih usluga i ekonomski kvalitetnog zadovoqavawaobrazovne delatnosti. Jo{ uvek se ne shvata da obrazovnadelatnost ne reprezentuje segment tzv. zajedni~ke potro-{we, ve} investiciju u subjektivne faktore materijalnihproizvodnih snaga - koja se dugoro~no pozitivno izvr{a-va u dru{tvenoj reprodukciji.

Imperativ je, stoga, pokrenuti postupak izmene in-stitucionalnog tretmana visokog obrazovawa, a s wim i na-uke, u skladu s dugoro~nim programom ekonomskog razvoja.

Nedostatak sposobnih i visokostru~nih kadrova uSrbiji (samo sedam odsto) sputava razvoj na{eg dru{tva.Kadar je star, a dràva ne podràva razvoj mladih u do-voqnoj meri, i nikome, izgleda, ne smeta {to se priblià-va kriti~na ta~ka nau~nog potencijala.

Imperativ je otpo~eti integraciju visoko{kolskihinstitucija, utvr|ivawe dugoro~nih potreba za odre|e-


109

nim profilima kadrova, regionalno planirawe obrazo-vawa, uskla|ivawe nastavnih planova i programa (studij-skih programa), preispitivawe postoje}e organizovano-sti obrazovne delatnosti, prilago|avawe politike upisauslovima rada i standardu u~enika, preispitivawe nasle-|ene (ne)efikasnosti i racionalnosti studirawa itd. Po-trebno je u aktuelnom trenutku preispitati regionalnoorganizovawe visokog obrazovawa i zajedno s privredompokrenuti postupak za obezbe|ewe dopunskih sredstava zapoboq{awe materijalnog poloàja visokog obrazovawa.

Navedeno podrazumeva primenu sistema i na~inafinansirawa visokog obrazovawa i primenu Zakona o vi-sokom obrazovawu.

Zakonom je propisano da se sredstva za obavqawe de-latnosti u toku jedne {kolske godine obezbe|uju u skladu sprogramom rada visoko{kolske ustanove i raspoloìvimmogu}nostima buxeta za finansirawe visokog obrazovawa.

U skladu sa zakonom, normative i standarde rada vi-soko{kolskih ustanova i materijalna sredstva utvr|ujeVlada na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazova-we i po pribavqenom mi{qewu Konferencije univerzi-teta. Ugovor o finansirawu prema vaè}em zakonu zakqu-~uje se izme|u samostalnih visoko{kolskih ustanova(univerziteta) i Vlade Republike Srbije.

Kvalitativna i kvantitativna ocena rada i uslovarada i posebnih karakteristika (specifi~nosti) fakul-teta i studijskih programa neophodna je osnova za utvr|i-vawe nivoa finansirawa.

Da li se radi u skladu sa navedenim odredbama za-kona? Ne, jer to zahteva mnogo vi{e rada, reda i odgovor-nosti, kako visoko{kolskih ustanova i univerziteta, ta-ko i Vlade Republike Srbije. To je veliki problem viso-kog obrazovawa - kako po{tovati zakon koji su sami pred-loìli.


110

Kvantifikaciona ocena pojedinih oblasti rada fa-kulteta, studijskih programa i posebnih karakteristikaza te oblasti jedna je od osnovnih pretpostavki za pravil-no utvr|ivawe nivoa finansirawa visokog obrazovawa.

Osnova za definisawe normativa standarda i mate-rijalnih sredstava jesu:

A. Studijski programi– priroda studijskog programa,– upis studenata (broj upisanih studenata),– prepoznatqive specifi~nosti,– specifi~an nastavni kadar,– karakteristika studirawa (prohodnost i dr.),– programi koji mogu ostvariti sopstvene prihode i

oni koji ne mogu,– fleksibilnost fakulteta - studijski programi,– aktuelne (atraktivne) studijske grupe,– studijske grupe koje nisu atraktivne (a nacionalni

su interes).

B. Uslovi rada Karakteristika prostornih uslova rada, opreme,

u~ila, literature po studentu, nastavniku, nenastavnomosobqu, a kao osnovnih pretpostavki postojawa uslova zarad fakulteta.

Ova karakteristika mora se posmatrati i poreditiu okviru u`ih grupacija fakulteta i studijskih programa.

V. Karakteristike studirawa – prohodnost studenata i trajawe studija,– odnos broja redovnih i ukupnog broja studenata,– karakteristike uslovnog kvaliteta nastave (broj

studenata na jednog nastavnika - kao preduslov kva-liteta nastave),


111

– karakteristike efikasnosti rada (odnos prose~nodiplomiranih studenata i angaòvanih nastavni-ka).

G. Finansijske karakteristike – odnos ukupnog prihoda i dela prihoda ostvarenog iz

republi~kog buxeta,– odnos finansirawa rashoda iz prihoda ostvarenog

iz republi~kog buxeta i ukupnih rashoda,– odnos ukupnih prihoda i predloga finansijskog

plana fakulteta (za teku}e izdatke, dodatna sred-stva i osnovna sredstva),

– cena studirawa po studentu.

Navedeni finansijski pokazateqi uzeti su kaokvantifikacija, uz pretpostavku da su {anse za ostvari-vawe sopstvenih i drugih vanbuxetskih prihoda pribli-`no iste, kao i tro{kovi po studentu.

Kako to u praksi nije sprovedeno, ove karakteristi-ke moraju se posmatrati u okviru uè grupacije gde su{anse pribli`no jednake, a ostvaruju ih oni fakultetikoji privredi i dru{tvu mogu da ponude kvalitet vi{e.

Tako|e, treba teìti makar delimi~nom uvo|ewufinansirawa na osnovu rezultata.

Univerziteti se moraju konstruktivno ukqu~iti udaqi razvoj sistema raspodele sredstava po studentu, kaoi uporedivog prikaza svoje opreme, tro{kova i studenata.

D. Ja~awe inovativne sposobnosti univerzitetaInovativna sposobnost univerziteta bi}e stimuli-

sana prema Konceptu optimizacije univerziteta, i to me-rama za:

– osigurawe kvaliteta studija, nastave i nauke,– podr{ku najboqima,


112

– podr{ku univerzitetima, ukqu~uju}i i inovacije zaosigurawe protoka informacija,

– internacionalizaciju univerziteta,– promovisawe nastave putem novih medija,– saradwu izme|u nauke i privrede,– konsolidaciju vi{ih obrazovnih {kola.

\. Fond za inovacije i zapo{qavawe mladihNa svim univerzitetima neophodno je formirati

fond za inovacije i zapo{qavawe mladih nau~nih radni-ka iz koga bi se stipendirao istraìva~ki rad, usavr{a-vawe i wihovo zapo{qavawe na univerzitetima, odnosnofakultetima. Iz ovog fonda bile bi ispla}ivane premijeza zapo{qavawe i ostanak, a stipendira}e se i istraì-va~ki rad.

Zakqu~ak

Obrazlaù}i zakqu~ke me|unarodne komisije oobrazovawu za 21. vek, @ak Delor isti~e da ono „nije sa-mo jedno od mnogih instrumenata razvoja ve} i da predsta-vqa i jedan od wegovih sastavnih delova i jedan od wego-vih su{tinskih ciqeva“2.

Brze promene u svetu uve}ale su strah od budu}nosti izato savremena dru{tva ve} brinu za budu}e generacijeokre}u}i se obrazovawu i traè nova re{ewa. Na tom putumora se izgraditi svest o potrebi reforme obrazovawa. Uobrazovawe se moraju vratiti vrednosti otvorenog dru{tvai jednakih {ansi, qudsko dostojanstvo, tolerancija, jedna-


113

__________

2 @ak Delor, Obrazovawe, skrivena riznica, UNESKO, Izve{taj me|una-rodne komisije o obrazovawu za 21. vek, Ministarstvo prosvete, Beograd,1996, 69.

kost pred zakonom, demokratija i odgovornost prema dru-{tvu, ali i odgovornost dru{tva prema obrazovawu. Morase napraviti zaokret od neobuzdane pohlepe za novcem kamoralnim vrednostima i vratiti na orijentaciju ka op-{tem dobru. Verujemo da je glavni uticaj na poboq{awe si-stema obrazovawa u poboq{awu op{teg {kolskog upravqa-wa, a ne specifi~na reforma finansirawa obrazovawa.

U svemu se mora ozbiqno misliti na obrazovawe ge-neracija budu}nosti.

Poznato je da reìm koji zapusti obrazovawe, gubisopstvenu budu}nost. No, dru{tvo koje degradira obrazov-ni sistem, gubi svoju budu}nost i sada{wost.

„Ni{tavilo moè da poti~e samo od nas i to je ap-solutna nesre}a.“3

LITERATURA:

1. Slavko Karavidi}, Menaxment obrazovawa - socio-ekonomski aspekti razvoja i modeli finansirawaobrazovawa, Institut za pedagogiju i andragogiju Fi-lozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.

2. Slavko Karavidi}, Marija ûkanovi}-Karavidi},Ekonomika i finansijski menaxment u obrazovawu,Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2008.

Dr Slavko Karavidi} biv{i je pomo}nik ministraprosvete zaduèn za finansijska pitawa. Sada je profesorposlovne ekonomije u Beogradskoj poslovnoj {koli - Visokoj{koli strukovnih studija.


114

__________

3 @. Bodrijar, Prozornost zla, Svetovi, Novi Sad, 1994.


115

NEZAVISNA [KOLAUSLOV BEZ KOGA SE NE MO@E

Vigor Maji}

POZICIJA [KOLE KAO KQU^NI PROBLEMUSPE[NOSTI REFORME OBRAZOVNOG

SISTEMA

Mnogobrojni poku{aji reformisawa doma}eg{kolskog sistema o~igledno nisu uspeli da zaustave padkvaliteta i efikasnosti obrazovawa. Razli~iti analiti-~ari ukazuju na razli~ite razloge neuspeha, kojih, u sva-kom slu~aju, ima vi{e. Tako moèmo oplakivati restrik-tivnu finansijsku i investicionu politiku, razapetostizme|u tradicije i zahteva savremenog dru{tvenog i eko-nomskog okruèwa, kulturne promene u porodici i dru-{tvenom sistemu vrednosti, nedovoqnu stru~nost, in-formisanost i kooperativnost autora programa i uxbeni-ka, nezainteresovanost lokalne samouprave i lako nalazi-ti jo{ mnoge druge, nesumwivo krupne razloge koji uti~una to da se poprili~an dru{tveni konsenzus o potrebi po-dizawa kvaliteta obrazovawa u praksi pretvara u svojusuprotnost. Na ovom mestu ukaza}u na jedan vaàn faktoruspe{nosti obrazovnog sistema karakteristi~an za zemqekoje su po veli~ini i kulturnoj i geografskoj sloènostisli~ne Srbiji. To je pozicija {kole kao institucije.

Centralizacija sistema

Srbija u ovom momentu ima oko 1.700 mati~nihosnovnih i sredwih {kola raspore|enih po ~itavoj teri-toriji. Me|u ovim {kolama ima i malih s nekoliko dese-tina |aka (ne mislim na izdvojena odeqewa u selima), ali


119

i onih sa vi{e od dve hiqade u~enika. Obrazovni sistemu Srbiji je, posle radikalnih promena nastalih po~etkomdevedesetih godina, napustio raniji, blizu dva veka razvi-jani sistem u kome su {kole bile relativno samostalneinstitucije, i zapo~eo proces izrazite centralizacije ko-ji je ukinuo mnoge slobode koje su ove ustanove ranije uì-vale, pretvaraju}i ih prakti~no u „isturene kancelarije“Ministarstva prosvete. Ne samo {to {kole nemaju prak-ti~no nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadràja,ve} su i sama organizacija nastave, unutar{kolska admi-nistracija, relacije izme|u nastavnika, {kole i u~enikastriktno propisani na nivou dràve. Mo}nu {kolsku in-spekciju ne interesuje uspeh u~enika, {to je smisao i ciqpostojawa {kole, ve} dominantno po{tovawe niza form-alnih procedura, pri ~emu je krajwi ciq postalo zadovo-qavawe interesa partijskih struktura na vlasti i apso-lutna pasivizacija incijativa i zahteva koji poti~u odnastavnika, roditeqa, u~enika i drugih, po prirodi stva-ri zainteresovanih grupa.

Ministri prosvete, koji se u ovom resoru mewaju ~e-{}e nego u ve}ini drugih (od po~etka devedesetih godinapromenilo se oko 14 osoba na toj poziciji), pred kriti~a-rima, naàlost, najvi{e iz inostranstva, centralizacijuu {kolskom sistemu javno pravdaju potrebom za osigura-wem jednakih uslova obrazovawa i jednakih standardakvaliteta. Nezvani~no, centralizacija se pravda i argu-mentima da je jedino tako mogu}e relativno brzo sprovo-diti reformske procese a da se sistem ne raspadne. No, je-dan apsurd svima je vidqiv: koliko se truda ulaè u ~vr-stu kontrolu osnovnih i sredwih {kola, toliko se nesra-zmerno malo napora i voqe ulaè u kontrolu kvalitetavi{eg i visokog obrazovawa, gde su stvoreni poprili~anhaos i koruptivna klima.


120

Za{to su ovi argumenti centralizacije pogre{ni? Prvo, klasi~na teorija upravqawa ukazuje na to da je

sloèn sistem lak{i za kontrolu ukoliko ima mawe pod-sistema koji se kontroli{u ako ti sistemi imaju odre|enstepen samostalnosti u pona{awu. U slu~aju „qudskih“ si-stema kontrole, kao {to je u ovom slu~aju javna admini-stracija, prakti~no je nemogu}e ostvariti uspe{nu i pou-zdanu direktnu kontrolu nad 1.700 raspr{enih organiza-cija. Zato smo i bili u vi{edecenijskoj zabludi da dràvaupravqa {kolstvom koje svakim danom i u svakom pogledunapreduje, dok su i vrapci videli da se sistem ru{i i kon-tinuirano gubi na kvalitetu. Dakle, ministar, ma kako hi-poteti~ki bio genijalan i vredan, ne moè iz jednog centrakontrolisati hiqade institucija — kadrovsku politiku,realizaciju programa, izvr{ewe radnih obaveza, utro{akmaterijalnih sredstava i {ta sve ne, a {to ministarstvogodinama uporno tvrdi da kontroli{e. Pogledajmo samoposledwe primere evidencije ukqu~enosti nastavnika u{trajkove ili evidentirawe obolelih od novog gripa.

Slede}i razlog, ne mawe vaàn, jeste da doma}a tra-dicija {kolstva podrazumeva relativno samostalnu {ko-lu i relativno samostalnog nastavnika. Obrazovni sistemu Srbiji jeste javna slu`ba s najvi{im stepenom obrazova-wa zaposlenih. Nigde u drugim ustanovama i slu`bama ne-ma toliko visokoobrazovanih qudi. U velikom broju ma-wih i sredwih naseqa jedini nau~no ili umetni~ki obra-zovani pojedinci jesu oni koji rade u {koli. Dakle, akorazmi{qamo logi~no, u sistem koji ima najve}i stepenobrazovawa zaposlenih, koji, nagla{avam, svoj posao oba-vqaju potpuno samostalno (proces nastave u odeqewu),oni bi trebalo da imaju najvi{e samostalnosti u radu, jersu najspremniji da tu samostalnost uspe{no koriste (tj. dasvoje dru{tvene zadatke obavqaju uspe{no i bez potrebe zaintervencijom sa strane).


121

Daqi razlog nalazi se u ~iwenici da jedino rela-tivno samostalni sistemi mogu biti dovoqno fleksibil-ni da razvijaju inovativnu kompeticiju, tj. me|usobnukonkurenciju zasnovanu na novim i kvalitetnim idejama,ali i na uspe{nosti, efikasnosti, atraktivnosti i sl.Dok su direktorima {kola, {kolskim odborima i {kol-skim kolektivima, ali i svakom pojedina~nom nastavni-ku, ruke potpuno vezane a kasa pod kqu~em, nema lokalnihinicijativa, novih ideja ni kvaliteta. Sprovodi}e se sa-mo ono {to ministar smisli, ali izve{ta~eno i bez voqe,dakle, sigurno neuspe{no.

Slede}i argument u prilog potrebi za samostalni-jom {kolom jeste to {to je slobodna i samostalna {kolajedino sposobna da se adaptira na specifi~nosti lokalnesituacije. Zvu~i a i jeste apsurdno da su sve {kole u Srbi-ji — i one na vrh Kopaonika, i u bespu}ima Homoqa, i pobanatskoj ravnici, i u centru Beograda — du`ne da radepo istom programu, da koriste ista nastavna sredstva iiste nastavne metode. Dodajmo geografskim specifi~no-stima i specifi~nosti u socijalnom, kulturnom, etni~-kom okru`ewu ili pripadnosti u~enika, dodajmo ogromnerazlike u ekonomskoj razvijenosti op{tina, pa }e nam bi-ti jasno da je {ablonski rad po unificiranom receptujednostavno nemogu}.

Najzad i jedan jednostavan ali veoma jak argument:poku{ajte da prona|ete zemqu u Evropi koja ima ve}i ste-pen centralizacije {kolstva od Srbije. Ne postoji. Da-kle, niko ne radi kao mi. Po{to je jasno da nismo najra-zvijeniji, najpametniji, najmo}niji ili najuticajniji uEvropi, jedino mo`emo zakqu~iti da doma}i model cen-tralizacije sigurno nije dobar sam po sebi.


122

Nova uloga {kole

Da bismo ovde predstavili jedan model samostalno-sti {kole, vaqa podsetiti da se u posledwih nekoliko de-cenija jasno uo~ava proces promene ne samo izgleda i na-stavnih sadràja ve} i osnovne uloge, tj. funkcije {kole.Tako moèmo izdvojiti nekoliko funkcija {kole koje }e,po svemu sude}i, biti centralne u nastupaju}oj deceniji.

Prva je tradicionalna akademska funkcija, odno-sno, funkcija transfera znawa, ve{tina i vrednosti.Uo~qive i o~ekivane promene u ovoj sferi usmerene su kapromenama u poziciji i strukturi nastavnih programa(kurikuluma), gde }e se na nacionalnom nivou utvr|ivatiop{ti i specifi~ni ciqevi i standardi znawa i ve{ti-na, dok }e nastavnicima i {kolama biti ostavqeno da bi-raju na~ine, organizaciju i dinamiku rada kako bi se ticiqevi, oli~eni u tzv. ishodima, uspe{no ostvarili. Ta-ko }e i u ostvarivawu akademske funkcije teì{te bitipomerano ka {koli.

Tu je i funkcija prilago|avawa rada specifi~no-stima pojedinca. Od {kole ~iji su sadràji i metode radaprilago|eni prose~noj grupi (odeqewu, razredu), ide se ka{koli koja prepoznaje u~enika pojedinca koji ima svojespecifi~ne sposobnosti, potrebe, èqe, talente, kulturnepotrebe i sl. To je zahtev veoma zastupqen u svetu, ali jo{uvek daleko od doma}e prakse. Posledwih nekoliko zako-na usvojenih kod nas ima jasne nagove{taje ovog trenda,ali bez dovoqno odjeka u praksi.

Najzad, izdvojio bih i novu, jasnije nagla{enu funk-ciju {kole da mlade osposobi da uspe{nije komunicirajusa drugima, a da se sada pod „drugima“ podrazumevaju iosobe ili grupe, pa i „entiteti“ koji ne moraju biti qud-ski ve} virtuelni, na primer, komunikacija s virtuelnimpretraìva~ima globalne ra~unarske mreè, komunika-


123

cija s bazama znawa i sl. U okviru ove funkcije {kole na-laze se ra~unarsko opismewavawe, nagla{ene potrebe zaefikasnijim savladavawem stranih jezika i sl.

Sve ove nabrojane funkcije savremene {kole podra-zumevaju ve}u fleksibilnost {kole i nastavnika pojedin-ca, i ne mogu se nikako uspe{no ostvarivati u monolit-nom i rigidnom {kolskom sistemu kakav je, naàlost, do-ma}i obrazovni sistem, gde dràva uporno nastoji da svedetaqno propi{e, unificira i kontroli{e teè}i idea-lizovanoj {koli koja svuda radi iste programe na isti na-~in. Po{to takva {kola niti postoji niti moè da posto-ji, sistem je, po definiciji, osu|en na neuspeh.

Kakva nam je samostalnost {kole potrebna?

Institucionalna samostalnost

Nerealno bi bilo opredeliti se za apsolutnu aka-demsku samostalnost {kole, po modelu koji uporno propa-giraju i zagovaraju visoko{kolske ustanove, a {to za po-sledicu ima neuspe{ne doma}e univerzitete gde su profe-sori motivisani da se zalaù da budu izvan svake kontro-le, da imaju vi{estruka i visoka primawa i {to maweobaveza prema studentima.

Uspe{na {kola mora imati odre|eni minimalnistepen institucionalne, finansijske, kadrovske, razvojne,programske i pedago{ke samostalnosti. [ta to zna~i?Institucionalna samostalnost zna~i da konkretna {kolamora biti prepoznata u lokalnoj sredini kao subjekt kojimoè imati svoj stav o odre|enim pitawima (naro~ito urazvoju lokalne sredine, ali i stav o pitawima razvojaobrazovnog sistema {ire od lokalnog nivoa). Finansij-ska zna~i da {kola ima svoj ra~un kojim samostalno upra-vqa, svoje prihode, pravo da odlu~uje o platama, o inve-sticijama, o razli~itim tro{kovima koji doprinose kva-


124

litetu rada. Prihodi {kole moraju biti ve}i od mini-malnih rashoda. Lokalna sredina ne bi smela da pla}a{koli grejawe, struju, nabavku kreda i sl., ve} da finan-sira {kolu kao instituciju u celini, ostavqaju}i joj daraspore|uje prihode i podrazumevaju}i da oni budu vi{enego dovoqni za minimalne funkcionalne tro{kove. Ka-drovska samostalnost zna~i da se zaposleni biraju u {ko-li, a ne u klubovima lokalnih politi~kih stranaka. Raz-vojna i investiciona samostalnost zna~i da {kola moraprva inicirati i predlagati kapitalna ulagawa u sop-stveni razvoj. Programska samostalnost zna~i da {kolarazra|uje nastavne programe, nastavnu dinamiku, planoverada i sl., naravno, po{tuju}i zahteve nacionalno utvr|e-nih standarda, ali s velikom slobodom da nastavu organi-zuje na na~in koji joj najvi{e odgovara. Pedago{ka samo-stalnost zna~i da je {kola mesto gde se odlu~uje o uspehuu~enika, o nagradama i kaznama, o disciplinskim i dru-gim standardima rada i pona{awa, o reìmu nastave i sl.Dràva moè propisati samo okvire iz kojih {kola nesme iza}i — na primer, zabranu fizi~kog ka`wavawa, za-{titu elementarnih qudskih prava u~enika i sli~no, dokse ostale stvari moraju regulisati unutar {kole, pa je mo-gu}e da se dve susedne {kole jasno razlikuju po reìmu ra-da, akademskim i pedago{kim zahtevima, na~inu i inten-zitetu komunikacije izme|u nastavnika i roditeqa i sl.

Za{to to nemamo? Ili, boqe, postavimo pitawe: za-{to {kole prihvataju podre|enu poziciju i ne bune se?

Na ovo pitawe te{ko je odgovoriti. Ima mi{qewada su nastavnici i direktori {kola jednostavno izgubilipoverewe da }e bilo kakva wihova inicijativa, primedbaili predlog biti uop{te pro~itani u Ministarstvu pro-svete, pa su prestali da ih pokre}u. Tako|e, dosta wih tvr-de da je ve} duè vreme razvijan strah da }e svaka primed-ba biti o{tro sankcionisana i tuma~ena kao odbijawe


125

slepe poslu{nosti. U svakom slu~aju, mislim da ovo pita-we zasluùje ozbiqno istraìvawe i analizu, jer je veomava`no za budu}nost doma}eg obrazovawa.

Boqe je, zato, postaviti drugo pitawe — {ta u~i-niti?

Neosporno je da je neophodno razvijati uspe{nu iefikasnu saradwu i veze izme|u {kola. Jedna od krupnihslabosti dana{we obrazovne prakse u Srbiji jeste rascep-kanost {kola i slaba mogu}nost da se one dogovore o bilokom konkretnom pitawu, pa da s mnogo ve}om „specifi~-nom teìnom“ nastupe u Ministarstvu prosvete. Zato po-zdravqam ovaj skup kao napor u tom pravcu.

Na kraju, dozvolite mi da podsetim ili upozorim nanekoliko veoma uo~qivih ali slabo komentarisanih pro-cesa, boqe re}i trendova, koji }e nesumwivo imati vaànuticaj na razvoj doma}eg obrazovnog sistema u drugoj dece-niji ovog veka.

Prvo, to je rast broja i zastupqenosti, a time i uti-caja privatnih {kola. Uskoro }e privatne {kole bitipartner u razvoju obrazovnog sistema koji se ne moè zao-bi}i. [ta god ko mislio o wima, tu }e se mnogo jasnije ja-vqati kompeticija i mnogo ~e{}e pokretati ozbiqneinicijative i inovacije. Privatne {kole daleko su slo-bodnije u komunicirawu sa svetom i neuporedivo samo-stalnije u pona{awu.

Tako|e, vaqalo bi biti spreman na pojavu programai mehanizama koji }e u potpunosti zameniti {kolskoobrazovawe. Dakle, ne radi se o uobi~ajenim oblicima ne-formalnog obrazovawa, ve} o istinski alternativnimprocesima koji se u svetu razvijaju velikom brzinom i ko-ji }e rigidnu i konzervativnu {kolu potisnuti bez obzi-ra na to koliko se dràva bude trudila da roditeqe nate-ra da decu upisuju u klasi~nu {kolu.


126

Na doma}u obrazovnu scenu ve} se dramati~no odra-àva dugotrajni odliv sposobnih i inicijativnih kadro-va iz obrazovnog sistema. Ovaj trend ne pokazuje znake za-ustavqawa i moè obesnaìti sve dobre reformske ideje.

Naredne godine done}e nam sve ~e{}e i sve raznovr-snije analize i istraìvawa kvaliteta i vi{e razli~itihpore|ewa s drugima. Svi|alo se to nama ili ne, mo}i }emoda se sve ~e{}e poredimo i prepoznamo gde smo to stvarnou odnosu na druge zemqe. Bojim se da nas to ne}e u~initisre}nim.

Najzad, narednih godina bi}e uo~qiva smena genera-cija, gde neminovno odlazi generacija kako „reformato-ra“, tako i „kontrareformatora“. To }e oslabiti nepo-trebne tenzije koje su ometale ozbiqne razvojne inicija-tive. Moèmo o~ekivati dolazak mawe ostra{}enih aliumerenijih i razumnijih qudi koji }e, deluju}i u razniminstitucijama i na raznim pozicijama, uspe{nije zagova-rati ozbiqne promene u obrazovawu i uskla|ivawe doma-}eg neefikasnog i prevazi|enog obrazovnog sistema s pro-cesima koji dominiraju u razvijenom okruèwu.

Vigor Maji} je direktor i jedan od osniva~a Istraìva~kestanice Petnica kod Vaqeva koju poha|aju mladi talentiSrbije.


127


128

Ivan Ru`i~i}

ZA[TO NASTAVNICI MORAJU BITI NOSIOCIKREIRAWA PROSVETNIH ZAKONA I REFORME

OBRAZOVAWA

U prethodnih devet godina, od 2000, svi mi koji ra-dimo u {kolama o~ekivali smo da }e se desiti prave pro-mene i da }e pre svega prosveta postati ozbiqna briga ce-log dru{tva. O~ekivali smo da }e biti izvr{ena decen-tralizacija i depolitizacija sistema, da }e Ministar-stvo prosvete postaviti samo osnovne okvire sistema, a da}e op{tine i {kole dobiti pravu autonomiju u kreirawuobrazovnog sistema. Nadali smo se da }e odgovornost zarezultate obrazovno-vaspitnog procesa preuzeti sami na-stavnici, u~enici i wihovi roditeqi, tako {to }e bitiura|ena ozbiqna analiza dobrih i lo{ih strana na{egobrazovnog sistema i da }e se to u praksi postepeno otkla-wati i popravqati. Mislili smo da }e u reformi {kol-stva osnovnu ulogu imati sami nastavnici, da }e biti iz-vr{ene promene nastavnih planova i programa, da }e sepodsticati dijalog i argumentovana kritika na{eg obra-zovnog sistema.

Umesto svega toga imali smo najpre jedan poku{ajkoji je trajao od 2001. do sredine 2004. godine, u kome suglavni akteri navodnih promena u obrazovawu bili ne-vladine organizacije i psiholozi i pedagozi, koji su sil-ne pare od donacija i kredita potro{ili na svoje igrari-je i eksperimente koji su za sistem obrazovawa bili pot-puno nekorisni i neupotrebqivi. Od sredine 2009. godi-ne na delu je ponovo ista ekipa koja se sada brutalno i`i-


129

vqava nad srpskim obrazovawem, nastoje}i da ga uni{tido kraja. Naime, posle burne posledwe decenije 20. veka ukojoj se obrazovawe u Srbiji borilo da preìvi, i kada seu prvoj deceniji 21. veka po~elo ponovo uspravqati zahva-quju}i radu samih {kola i nastavnika i zahvaquju}iozbiqnim projektima stranih donatora i vlada u oblastisredweg stru~nog obrazovawa, ponovo smo doìveli udaru vidu novog Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vas-pitawa. Doìveli smo da Ministarstvo prosvete radiprotiv interesa srpske prosvete i dru{tva u celini.

O pogubnim posledicama ovog zakona ve} sam govoriou tekstu „I bi zakon“, ali sada }u samo izdvojiti {ta je za-jedni~ki imenilac oba ova udara na srpsko obrazovawe uvremenu u kome se u razvijenim zemqama znawe smatra za naj-va`niji resurs 21. veka. Zajedni~ko im je to {to je u prvompoku{aju postojala nekakva javna rasprava, ali su iz wemaksimalno bili iskqu~eni nastavnici, a u ovom drugomudaru oni su bukvalno ignorisani i iskqu~eni iz svega.

Zbog toga je i odgovor na pitawe za{to prosvetnisistem u Srbiji nije doìveo prave promene ve} se nemi-losrdno uni{tava, dat u naslovu ovog rada.

îwenica da mi u Srbiji treba nekome da dokazuje-mo da u~iteqi, nastavnici i profesori treba da kreirajuobrazovni sistem, govori o tome gde se mi nalazimo i ~i-me se bavimo. Ono {to se u organizovanim i demokratskimdru{tvima podrazumeva, u Srbiji treba da se dokazuje.

U posledwe vreme svedoci smo „vrlo ìve“ zakono-davne aktivnosti Narodne skup{tine Republike Srbije.Zakoni se {tancuju, kao ispod prese, i vi{e ne moè da seisprati koliko se zakona i o ~emu donosi. Normalno, Na-rodna skup{tina to i treba da radi, ali u tom kvantitetuizglasava se sve i sva{ta, po principu: ako obezbedimoskup{tinsku ve}inu, ni{ta nas vi{e ne interesuje. Pritom se zaboravqa da je od samog dono{ewa zakona i izgla-


130

savawa va`nije da ti zakoni budu dobri, primenqivi upraksi i da neku oblast poprave i boqe urede. Zato je veo-ma va`no da svi akteri dru{tvenog ìvota, a posebno na-rodni poslanici, budu toga svesni. Naàlost, na primerunovog Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawamoè se pokazati da je boqe da poslanici nisu ni{ta ra-dili, nego {to su doneli ovakav zakon.

Naime, zakon je donet bez ikakve javne rasprave i bezukqu~ivawa mi{qewa nastavnika i struke o tome {ta ikako treba mewati. Va`no je bilo re}i da su to „evropskizakoni“ i tu se sve zavr{ava. âk nije bilo poku{aja da sefingira javna rasprava, najverovatnije zato {to su pred-laga~i Zakona bili svesni da se demokratija ne moè imi-tirati, jer we ili ima ili nema.

Tako|e, vrlo je zanimqivo da su tokom rasprave oZakonu o obrazovawu u Narodnoj skup{tini neki posla-nici javno iznosili stavove o tome da uop{te ne trebauzimati u razmatrawe mi{qewa sindikata i nastavnika.Mi smo ti koji odlu~uju i koji glasaju, kaù oni javno iglasno, a ne tamo neki u~iteqi i sindikati. Prosto neve-rovatni stavovi nekih „narodnih poslanika“! Ali, akomalo pa`qivije ovo analiziramo, stvarno, {ta wih inte-resuju gra|ani. Gra|ani su izabrali politi~ke partije, apartije su delegirale poslanike u Skup{tinu i oni nema-ju nikakve veze sa gra|anima Srbije. A upravo su nastavni-ci i sindikati gra|ani Srbije koji èle i imaju pravo dakaù svoje mi{qewe o jednoj va`noj oblasti kao {to jeure|ewe obrazovnog sistema u svojoj zemqi. To je osnovniprincip na kome su ure|ena dru{tva u dràvama ~lanica-ma Evropske unije, ali mi to u Srbiji ne}emo primewiva-ti, jer nama je Evropska unija samo izgovor za na{e glupo-sti, a ne uzor u postupcima i procedurama. U zemqamaEvropske unije gra|ani glasaju npr. i o tome da li }e pro-davnice raditi nedeqom, a u Srbiji se gra|ani tretiraju


131

kao marva koja ne zna ni{ta i zato ih ni{ta ne treba nipitati. U Srbiji nema èqe da se gra|ani u~e dijalogu ipreuzimawu odgovornosti i da sami traè re{ewa za svo-je probleme. To svedo~i o tome da u Srbiji nema demokra-tije, ovde se gra|anima sve name}e i izbegava se neizve-snost koju podrazumeva demokratska procedura u kojoj setraè re{ewa za neka pitawa, ali se zna da }e ta re{ewasvi prihvatiti. To je pravi na~in da se problemi u jednomozbiqnom dru{tvu re{avaju i da ta zajednica ide napredka boqem. Ovako smo u situaciji da Ministarstvo prosve-te traì da se pri dono{ewu Pravila pona{awa u {koliaktivno ukqu~e u~enici, ali zato ignori{e nastavnikekad se donosi Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vas-pitawa.

Ali, vratimo se na{em osnovnom pitawu. Uprkostome {to Narodna skup{tina, narodni poslanici i Mi-nistarstvo prosvete smatraju da ne treba pitati gra|ane ozakonima, za{to mi smatramo da je to neophodan i nuànuslov, ne samo za dono{ewe dobrog zakona ve} i za norma-lan demokratski razvoj jednog dru{tva? Dakle, za{to na-stavnici moraju biti nosioci i kreatori Zakona o obra-zovawu i reforme obrazovawa?

Kao prvo, ovako koncipiran Zakon o obrazovawu ina~in na koji je on donet pokazuju èqu qudi iz Mini-starstva prosvete da vladaju obrazovawem. Oni èle dasve do detaqa predvide i samim tim gu{e ne samo inici-jativu i mi{qewa osnovnih aktera obrazovnog sistemave} i sam sistem parali{u. Stalno se govori o nekakvimpromenama, a u stvari se ru{i sistem. [ta jo{ zna~i ova-kav pristup obrazovawu? Zna~i to da se {aqe poruka u~i-teqima, nastavnicima i profesorima da su oni zalutaliu prosvetu, da o woj ni{ta ne znaju i da su oni tu samo dabi zlostavqali u~enike. Oni koji ovako gledaju na na{e{kole upravo pokazuju elementarno nepoznavawe su{tine


132

{kole. [kola po~iva na uzajamnom poverewu i po{tova-wu u~iteqa i u~enika, jer znawe se sti~e i prenosi samo utakvim uslovima. Zato u obrazovnom sistemu nema vlada-ra, ve} svi treba da budu sluge znawa. Ako qudi koji upra-vqaju obrazovawem èle istinske i prave promene i boqiobrazovni sistem koji }e Srbiju pretvoriti u „jednu veli-ku u~ionicu“, moraju da krenu od mi{qewa i ideja samihnastavnika o tome {ta je dobro a {ta nije u na{em obra-zovnom sistemu. Ovako, ako im nije stalo do tog mi{qewa,onda im nije stalo ni do {kole. Ili, mo`da, mi gre{imo.Oni bi, u stvari, voleli da u Srbiji imaju 80.000 psiholo-ga i pedagoga i da oni u~e decu svim predmetima i to bibio savr{en obrazovni sistem. Ali, bez obzira na to ko-liko je „savr{eno“, to ni u Srbiji nije mogu}e ostvaritii zato }e nastavnici biti tu i kao do sada dràti na svo-jim ple}ima srpsko obrazovawe.

Tako|e, nastavnici moraju biti glavni akteri svihobrazovnih promena, zato {to oni te promene treba da re-alizuju. Ovako, ako bilo kakve promene name}u qudi izvansistema, a oni koji treba to da sprovedu nalaze se van to-ga, to su u najmawu ruku ~udne namere predlaga~a. Ako qu-di u na{im obrazovnim institucijama ne znaju kako se toradi, neka pitaju zemqe Evropske unije koje to uspe{norade — npr. Slovenija, koja se nalazi u stalnim i gotovosvakodnevnim promenama obrazovnog sistema, ima razra-|en sistem. Bez obzira na pitawe ili problem koji se raz-matra, nosioci i pokreta~i posla jesu institucije obra-zovnog sistema koje traè mi{qewa i predloge od {kolai nastavnika i uvek se ti predlozi u nekoliko krugova raz-mene argumentovano prihvataju ili odbacuju. Sistem je ta-ko organizovan da se lako stiè od {kolskog aktiva doMinistarstva prosvete ili nekog stru~nog zavoda, ~ime sepostiè to da {kolska praksa prevazilazi zakone i oni seu hodu mewaju i prilago|avaju dobroj praksi. Osim toga,


133

ovako se postiè ne samo to da dobra praksa pojedinih{kola i nastavnika postaje svojina svih i celog obrazov-nog sistema, ve} i to da same {kole i nastavnici doì-vqavaju promene kao svoje, jer ih sami kreiraju i realizu-ju. Ovo je recept za uspeh i popravqawe obrazovnog siste-ma, i prosvetnim vlastima u Sloveniji ne pada na pametda iz promena iskqu~e u~iteqe, nastavnike i profesore.Samo u Srbiji zakone o obrazovawu kreiraju qudi koji suvan {kola, a ne oni koji su svakodnevno u u~ionici sa u~e-nicima.

Za{to nastavnici moraju biti nosioci kreirawaprosvetnih zakona i promena u obrazovawu, odnosno, za-{to oni koji ne rade svakodnevno u {koli sa u~enicimanemaju nikakvo stru~no prvenstvo ni moralno pravo dakreiraju {kolski ìvot?

Zato {to oni koji ostave dnevnik i pre|u u „{kol-sku administraciju“ istog trenutka druga~ije gledaju na{kolu. Oni odmah zaboravqaju da {kolu ~ine pre svegau~enici i nastavnici, a svi drugi samo su servis {kol-skog ~asa i svega onoga {to ga prati. Zamislimo situaci-ju u kojoj imamo u~enike i nastavnike, a nemamo Mini-starstvo prosvete, zavode, {kolske uprave, direktore, psi-hologe, pedagoge... Nastava i u~ewe bi se odvijali i znawebi se ra|alo i ìvelo. Zamislimo obrnutu situaciju.Imamo sve prethodno, samo nemamo u~enike i nastavnike.[ta bi se tada de{avalo, ~ime bi se svi ovi drugi bavi-li? Mogli bismo da naga|amo, ali tu nikakvog sticawa istvarawa znawa ne bi bilo.

Zato oni koji nisu svakodnevno u {kolama, oni kojisede tamo negde ili u nevladinim organizacijama, nemajupravo da eksperimenti{u s na{im {kolama, u~enicima inastavnicima, jer mi nismo wihovi pokusni kuni}i, ve}organizam koji u Srbiji ìvi 200 godina i radi na pro-sve}ivawu na{eg naroda. Izgleda da svi drugi vi{e vole


134

obrazovawe i „brinu“ o wemu nego nastavnici i u~enicii èle da nas sve usre}e svojim idejama. Ovakvi „usre}ite-qi“ dobro su nam poznati iz istorije zapadne civiliza-cije i nama nisu potrebni. Ko èli da eksperimenti{e iostvaruje svoje ideje u obrazovawu, neka otvori svoju pri-vatnu {kolu i neka u woj eksperimenti{e, a ne da uni{ta-va dràvne {kole u Srbiji.

Oni koji se danas u Srbiji iìvqavaju nad na{imobrazovawem, a to su im dozvolili neki kojima je obrazo-vawe potpuno nebitno, neka znaju da mi znamo {ta oni ra-de, a mislimo da i oni i neki znaju da mi to znamo, samo neznamo da li ovi neki znaju da mi znamo {ta su oni dozvo-lili i da li ovi neki znaju {ta im oni rade. Kad sve ovopro|e, svi }e se oni i neki razbeàti, a mi }emo i daqeostati tu s nekim novim u~enicima da ~uvamo i negujemokult znawa i radimo na prosve}ivawu na{eg naroda.

Zato nastavnici moraju da kreiraju prosvetne zako-ne i promene u obrazovnom sistemu.

Nastavnicima je najvi{e stalo do dobrog obrazova-wa i znawa, jer oni znaju da svako zdravo dru{tvo po~ivana znawu, radu, po{tewu i odgovornosti. Ako toga nema,odnosno, ako neko smatra da na{i nastavnici ne mogu to-me da nau~e u~enike, onda treba da zatvore i ukinu {kole.Ili, ako neko smatra da mi u {kolama treba samo da ~uva-mo decu, onda on ima neke druge ciqeve u obrazovawu, a neda neguje osnovne vrednosti svakog zdravog dru{tva.

Danas smo do{li u paradoksalnu situaciju. Vi{e od20 godina iz na{eg obrazovnog sistema odlaze u svet dese-tine hiqada mladih qudi i odli~no se uklapaju u obra-zovne sisteme drugih zemaqa, a sada kada mi treba da se iformalno i su{tinski pribliìmo tom svetu i Evropskojuniji, na{ obrazovni sistem odjednom ne vaqa i treba gauni{titi. Na{ obrazovni sistem daleko je od idealnog,ali s obzirom na ulagawa i odnos dràve prema obrazova-


135

wu, nismo kao nastavnici i kao dru{tvo u celini zaslu-ìli da se ovako prema wemu odnose glavne dràvne iprosvetne institucije.

Na{i u~iteqi, nastavnici i profesori nisu zaslu-ìli ovakvo potcewivawe i nipoda{tavawe od straneMinistarstva prosvete, ne toliko zbog svoje sujete, ve}zbog dru{tva, jer dru{tvo koje se ovako odnosi prema svo-jim u~iteqima nema nikakvu budu}nost.

Prosvetni radnici u Srbiji samo traè pravo da ioni kreiraju na{ obrazovni sistem i ~ekaju da se pojaviministar prosvete koji }e razumeti smisao obrazovawa istati na ~elo vojske od 80.000 nastavnika, 800.000 u~enikai 1.600.000 roditeqa i povesti ih da svi zajedno uvedemosrpsko dru{tvo u svet znawa i da se ravnopravno sa dru-gim dràvama nadme}emo u kvalitetu obrazovnih sistema.Ni{ta od toga ne}e biti mogu}e dok se prosvetni radni-ci ne uvaè kao nosioci kreirawa prosvetnih zakona iobrazovnih promena u Srbiji.

Ivan Ruì~i} je profesor filozofije i direktor ~a~anskeGimnazije. Laureat je nagrade „Vasa Pelagi}“ za najboqegpedago{kog kriti~ara godine za 2009.


136

Milana Grbi}

SKRIVENI KURIKULUM

Tre}i milenijumski ciq zemaqa ~lanica Ujediwe-nih nacija jeste promovisawe jednakosti polova, tj. elimi-nisawe nejednakosti polova u osnovnom i sredwem obra-zovawu.

Analize uxbeni~kih tekstova u ~itankama za srpskijezik pokazale su da nastavne sadràje treba prilagoditipitawima roda, jer su puni mu{kog {ovinizma i rodnihstereotipa1. Rod je dru{tvena, kulturna i civilizacijskakonstrukcija mu{ke i ènske osobe. Kurikulum je novipojam koji se koristi u obrazovnoj reformi i zamewuje na-stavni plan i program. Kurikulum, u odnosu na nastavniplan i program, odnosi se na celokupan obrazovni procesi ima mnogo {ire zna~ewe. Obuhvata sadràj, metode, ci-qeve, pristup, na~ine ocewivawa i opremu za obrazovnisistem. Pored zvani~nog kurikuluma, u nastavi je ~esto nasnazi i skriveni ili nevidqivi kurikulum. Skriveni ku-rikulum predstavqa nepisane vrednosti i stavove koji seu~enicima prenose tokom obrazovnog procesa2. Veoma do-bar primer skrivenog kurikuluma predstavqa tretmanu~enika u {koli. Na prvi pogled ni{ta nije neuobi~aje-


137

__________

1 Grbi}, Milana (2007): Analiza diskursa rodnih stereotipa u uxbenicima zaosnovnu {kolu, Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI — Centar za rodnestudije, magistarski rad.

2 Petri}, Bojana (2006): Re~nik reforme obrazovawa, Platoneum, Misao, Pe-dago{ki zavod Vojvodine, Novi Sad.

no. U uxbenicima za srpski jezik u~enici i u~enice pred-stavqeni su u tekstovima i slikovnim prilozima tako dapripadaju razli~itim sferama aktivnosti, {to {aqe po-ruku kao poèqan rodni model pona{awa de~aka i devoj-~ica. Nastavnici nesvesno na druga~iji na~in tretirajudevoj~ice i de~ake i od wih imaju razli~ita o~ekivawa.

Tako|e, pokazalo se da }e se isti uxbenik koristitina razli~ite na~ine i imati razli~it uticaj na u~enikezavisno od nastavnika. Jedno bez drugog ne ide niti se me-hanizam promena moè izvoditi sukcesivno, nego se moraistovremeno izvoditi i sa akterima obrazovnog lanca,ali mnogo vi{e u javnosti stvarati atmosferu potrebe zarodno prilago|enim uxbenicima. Mnogo vi{e, trebalo biusloviti pojavu novih uxbenika zadovoqavawem kriteri-juma razli~itosti na osnovu rodne pripadnosti mu{kara-ca i èna.

Najboqi primer skrivenog kurikuluma vidi se u na-rodnoj bajci Nemu{ti jezik koja se obra|uje u ~itanci zaosmi razrad osnovne {kole. Autori uxbenika su dr Qiqa-na Baji} i dr Zona Mrkaq. To je bajka u kojoj je ~obanin,po{to je spasao zmiju, na poklon dobio sposobnost da raz-ume jezik ìvotiwa. Tako od kobile saznaje da mu je ènatrudna pa se zbog te vesti osmehne. @enu zanima za{to seon raduje, ali ~obanin ne sme da oda tajnu svog dara. Po-{to èna uporno nastavqa ispitivawe, ~obanin, posave-tovan od petla, uzima batinu i prebije je:

„...on uze batinu i dozove ènu u sobu.— Hodi, èno, da ti kaèm.Pa sve batinom po woj.— Evo to je èno! Evo to je èno!I tako se èna smiri i nikad ga vi{e ne zapita da joj ka-è za{to se smejao.“


138

Na ~itavoj strani uxbenika autorke obra|uju narod-nu bajku Nemu{ti jezik. Analiza teksta sastavqena je odpitawa po segmentima. Posledwa grupa pitawa odnosi sena zavr{etak bajke: „Posmatraj zavr{etak bajke. Po ~emuje on neobi~an? Kako se razlikuje od tip~nog kraja bajke?Po kojim svojim karakteristikama se zavr{ni deo Nemu-{tog jezika pretvara u {aqivu pripovetku (podvukla G.M.)? Uo~i prelomnu ta~ku fantasti~nog i humoristi~nog(podvukla G. M.) u tekstu i obrazloì je.“

Poruka autorki ~itanke glasi da kada mu` tu~etrudnu ènu, to je {aqivo i humoristi~no. Nastavniciimaju veliku odgovornost, jer moraju naglasiti da se ova-kvim pristupom direktno propagira nasiqe nad ènama,kako bi se izbegla opasnost identifikacije u~enika s mo-delima pona{awa koji im se nude ovom bajkom. S obziromna nagla{eni patrijarhalni karakter na{eg dru{tva iduboko ukorewene stereotipne obrasce pona{awa mu{kogi ènskog roda, odgovornost svih nas jeste da spre~imopreno{ewe pogre{nih poruka, a ovakve bajke u otvorenojdiskusiji naglasiti kao negativne primere odnosa premaosobama suprotnog pola, radi razvijawa ose}awa rodneravnopravnosti kod u~enika u veoma ranom uzrastu.

Ova pogre{na i pogubna obrada narodne bajke utvr-|uje se najmawe jo{ tri puta. Toliko u proseku svaki u~e-nik pro~ita pitawa u Zbirci zadataka iz srpskog jezikaza kvalifikacioni upis u sredwe {kole. Ministarstvoprosvete odobrilo je ovu zbirku i ne mewa je od po~etka,iako je kritikovana i dokazano je da propagira mizogini-ju i seksizam3.


139

__________

3 Videti u tekstu Vesne Vitas Seksizam u jeziku tekstova za upis u sredwu{kolu, 2002.

U zbirci zadataka za {kolsku 2009/2010. godinu po-stavqena su ova pitawa:

394. ôbaninova èna u narodnoj bajci Nemu{ti jezik za-sluìla je da bude ka`wena:zbog svoje neprimerene radoznalosti i bezobzirnosti —ta~an odgovor;

395. îtalac bi poèleo da ima mo} glavnog junaka kakobi mogao da:1. u svakoj prilici pravilno postupi i tako uvek bude uslu`bi pravde i dobra — ta~an odgovor;

395. ôbanin ispoqava slede}e osobine:1. radoznalost; 2. odanost i vernost; 3. upornost; 4. po{te-we; 5. dobrodu{nost — ta~ni odgovori.

Poruka autora zbirke zadataka4 jeste da je ènu do-zvoqeno tu}i i kada je trudna. To je poruka koja uti~e naformirawe rodnog identiteta u~enika i u~enica uzrastaod 14 godina. Nasiqe nad ènama pokazuje se kao praved-no, dobro i pravilno pona{awe. @enama nije dozvoqenaradoznalost, a mu{karci su odani, verni i dobrodu{ni{ta god da rade.

Pravqewe uxbenika je proces. U tom procesu akteritreba da budu senzibilni na pitawa roda. Da bi se to ostva-rilo, neophodni su seminari za one koji prave koncepcijuuxbenika, autore uxbenika, izdava~ke ku}e (pre svega ured-nike), u~iteqe, nastavnike, profesore, direktore {kola...


140

__________

4 dr Milka Andri}, urednik Zbirke i ujedno pomo}nik ministra prosvete,dr Milija Nikoli}, dr Milorad De{i}, mr Stevan Stefanovi} i mr Jo-van Vuksanovi}.

U dugoro~no osmi{qenoj akciji, koju bi trebalo davodi Ministarstvo prosvete, neophodno je uvesti rodnuperspektivu u ukupan edukativni rad, pored onoga {to jesam uxbenik. Wega ostvaruju nastavnici, a koristi imajuu~enici. I jednima i drugima potrebna je senzibilizaci-ja. Bitno je na kraju uputiti na jednu oblast koja je tek od-nedavno po~ela da se ozbiqnije prou~ava, a to je pitawekonkretne uloge uxbenika u procesu nastave i kako se ux-benici, zapravo, koriste u u~ionici. Pokazalo se da i naj-progresivniji uxbenik u rukama konzervativnog nastav-nika moè imati suprotan efekat od èqenog, i obratno.Jedan korak daqe bilo bi istraìvawe o tome u kakvom suodnosu stereotipi u uxbenicima i nastava.

Mr Milana Grbi} je saradnica i doktorska kandidatkiwana Univerzitetu u Novom Sadu, ACIMSI (Asocijacijacentra za interdisciplinarne i multidisciplinarnestudije i istraìvawa) - Centar za rodne studije.Koautorka je kwige Akademskim obrazovawem do romskeelite. Potpredsednica je i generalni sekretar Saveta zaobrazovawe i nauku Liberalno-demokratske partije.


141

NAD PRO[LO[]U IBUDU]NO[]U

LI^NA RAZMI[QAWA IZ

SADA[WOSTI

Aleksandar Lipkovski

QUO VADIS: KUDA IDE SRPSKA PROSVETA

Posledweg dana avgusta ove godine, po hitnom po-stupku i bez javne rasprave, Narodna skup{tina Republi-ke Srbije usvojila je novi Zakon o osnovama sistema obra-zovawa i vaspitawa. To je ve} tre}a promena zakona od de-mokratskog prevrata i sjajni povratak „velikog reforma-tora“ Tinde Kova~-Cerovi}. Na~in na koji je ovaj zakonusvojen ve} je vi|en: 2003. godine, novi, revolucionarni„krovni“ Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspita-wa bio je usvojen isto tako po hitnom postupku, isto takobez javne rasprave i isto tako u toku leta.

Da podsetimo, „veliki reformator“ ve} je bio na ~e-lu srpske prosvete u prvom periodu posle 2000. godine. Ka-èm „na ~elu“, jer je wena uloga za vreme ministrovawa Ga-{e Kneèvi}a prevazi{la ulogu benevolentnog ministrakoji je, po svemu sude}i, bio nepravedno optuìvan za ne-{to {to nije radio. Poku{ala je radikalnu reformu srp-ske prosvete po soro{ovskom modelu i po onoj [ap~anino-voj: „Stan’te qudi, ta{ta glavo, / da vidite umqe pravo, / dasaznate {ta ja vredim / kad prionem vrt da sredim“. Zbogogromnog otpora u javnosti to joj tada nije uspelo i resorprosvete je posle izbora preuzela stranka s nacionalnimpredznakom, a „veliki reformator“ oti{ao je u ma|arskiegzil gde se uspe{no bavio „romskim problemom“.

Razvoj doga|aja je, me|utim, pokazao koliko je prosve-ta sloèna. Od „ministra protiv Darvinove crkve“ Qi-qane ôli}, preko „ministra koji kuva kafu“ SlobodanaVuksanovi}a, do „ministra za ne{to drugo“ Zorana Lon~a-


145

ra, stranka koja je vladala prosvetom nije smogla snage daprevazi|e srpsko raspe}e izme|u istoka i zapada, hri{}an-stva i ateizma, srpstva i kvazievropejstva. Naime, pro(za-padno)evropska politika nikako nije i{la zajedno s bo-qitkom srpske prosvete. Za{to je to tako? Odgovor na topitawe moèmo dobiti ako analiziramo tokove razvoja za-padnoevropske prosvete u posledwim decenijama.

U stvari, „evropska prosveta“, tj. sistem obrazova-wa koji bi bio zajedni~ki za sve zemqe Evropske unije, ine postoji. Ono {to zaista postoji zajedni~ko (i kvali-tetno) u svim zemqama Evrope jeste jednosmenski rad {ko-la! Ali, na tome na{ „veliki reformator“ ne radi: tomnogo ko{ta. Iako zakonski propisi o obrazovawu sta-rih ~lanica EU ne podleù usagla{avawu na nivou Uni-je, za budu}e ~lanice, obrazovawe se ipak nalazi u acquiscommunautaire me|u ~uvenim „poglavqima“ koja se „otva-raju“ i „zatvaraju“ (birokratski jezik EU najstra{niji jeod svih birokratskih jezika koji su ikad postojali). Raz-lozi su svakako finansijske ali i ideolo{ke prirode.

Dejvid Rokfeler, jedan od najistaknutijih arhiteka-ta globalizacije, kaè da je „nadnacionalna suverenostintelektualne i bankarske elite poèqnija od bilo ka-kvog nacionalnog samoopredeqewa i suvereniteta prak-tikovanog u proteklim vekovima“. Pomiwawe suvereno-sti intelektualne elite samo je retori~ko: intelektualnaelita, naàlost, ne moè bez finansija i nije od wih ne-zavisna, ve} im sluì. U potro{a~kom svetu dana{wicevrede samo oni intelektualni doprinosi koji omogu}ujudaqe boga}ewe bogatih investitora. On, dakle, misli is-kqu~ivo na finansijsku elitu.

Nekada{wi bogata{i ulagali su deo svog bogatstvau neprofitni razvoj — obrazovawe i prosvetu — dràveu kojoj su sticali bogatstvo. U srpskim krajevima to je bi-lo pre svega putem zadu`binarstva. Pogledajte koliko u


146

Beogradu ima takvih prosvetnih zadu`bina! Avaj, dana-{wi bogata{i misle samo na to kako da svoj kapital oslo-bode ~ak i onih obaveznih izdvajawa kroz poreski sistemza dràvu u kojoj posluju. Mi{kovi}i i Kosti}i nemajuzadu`bina, oni duguju dràvi.

Ideal globalisti~kog centra mo}i jeste potpunoslabqewe i pot~iwavawe nacionalnih dràva svetskomfinansijskom centru. Izme|u ostalog, to zna~i i drasti~-no smawewe javne potro{we, {to podrazumeva i prebaci-vawe {to je mogu}e ve}eg dela tro{kova obrazovawa izdravstva na le|a krajwih korisnika.

Obrazovawe u evropskim dràvama bilo je tradici-onalno bazirano na modelu koji se moè nazvati „kvalita-tivno elitisti~kim“: obrazovna piramida zaista se suà-vala i u vi{i stepen obrazovawa ulazili su samo najboqiiz nièg stepena, nezavisno od wihovog socijalnog statusai porekla. Tri evropska obrazovna sistema davala su pe~atrazvoju: nema~ki, francuski i ruski. Za razliku od ova trikontinentalna sistema, anglosaksonski sistem, koji je vr-hunac razvoja dostigao preko Atlantika, u SjediwenimAmeri~kim Dràvama, bazira se na „klasno elitisti~-kom“ modelu: tamo postoje dva sistema obrazovawa — jedannekvalitetan za {iroke narodne mase i drugi veoma kvali-tetan (i skup) za tanki sloj vladaju}e dru{tvene elite.

Posledwih decenija u zapadnoevropskim zemqamajavqa se tendencija sniàvawa kvaliteta dràvnog obra-zovnog sistema i wegovog postepenog pretvarawa u nekva-litetni dràvni sistem anglosaksonskog tipa. Pri tomese ceo proces odvija pod pla{tom depolitizacije, demo-kratizacije i decentralizacije, a pod upravom jednog tan-kog sloja pripadnika profesije psihologa. Tradiconalneobrazovne vertikale se ru{e, opada kvalitet nastavnika,oni se primoravaju da drè ~asove iz vi{e predmeta za ko-je nisu stru~ni, deca dobijaju la`nu slobodu i samoupra-


147

vu i ne pot~iwavaju se disciplini, vaspitni instrumentise oduzimaju iz ruku nastavnika, a oni se pretvaraju u po-mo}no osobqe. Umesto procesa vaspitavawa i preno{ewaznawa od nastavnika ka u~eniku, koji je po svojoj prirodiusmeren, lansiraju se parole „dete u centru pa`we“.

Ovaj proces bio je istorijski vi|en ve} odavno. Kra-jem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka u prosveti sepojavio sistem Valdorf {kola namewen obrazovawu deceradnika, bez pretenzija da postignu visokoobrazovani ni-vo. Ameri~ki psiholog Xon Djui poku{ao je da sli~an si-stem implementira u SAD, ali je posle (privremenog!) ne-uspeha u svojoj domovini oti{ao u sovjetsku Rusiju i Ata-turkovu Tursku. Uspeo je da uni{ti tradicionalni ruskisistem obrazovawa do te mere da je, po dolasku na vlast,Josif Visarionovi~ uvideo da }e Rusija ostati bez kvali-tetnih stru~waka i po kratkom postupku vratio sistemgimnazija iz carskog vremena.

Djuijev prvobitni neuspeh u SAD prevazi|en je u na-rednim decenijama, onda kada je oja~ana finansijska oli-garhija shvatila da je taj model veoma koristan i da krei-ra neukog pojedinca kojim je lako upravqati putem sred-stava masovne komunikacije. Ovaj se model intenzivnorazvijao u drugoj polovini dvadesetog veka i tako je Ame-rika do{la u stawe da ne samo 99 odsto |aka ve} i 90 od-sto nastavnika ne ume napamet da podeli 111 sa tri, bezkalkulatora.

Napad na prosvetu zatim je iz Amerike pre{ao uEvropu. Mnogobrojne postepene reforme uni{tile su dvanajkvalitetnija sistema, francuski i nema~ki. Jedini ko-liko-toliko sa~uvan je ruski sistem, ali i on je pod pri-tiskom reformi i „evropeizacije“. Po svemu sude}i, usko-ro }e i prosvetni i finansijski primat preuzeti Dalekiistok. Posledwih godina u Evropi te~e proces ru{ewavisokog obrazovawa, nazvan Bolowski proces, uprkos


148

stalnom protivqewu zna~ajnog dela univerzitetske javno-sti. Danas, deset godina kasnije, vidi se da je on pretrpeoneuspeh, ali politi~ki (i politizovani univerzitetski)krugovi na wemu i daqe insistiraju, dok {irom Evropestudenti {trajkuju. I u Srbiji se taj neuspeh jasno vidi.

Otkud neuspeh „bolowizovanog“ univerziteta? Po-liti~ari nude odgovor u nedovoqnom olak{avawu studij-skih programa i nedovoqnom radu profesora. Ali, setimose vremena kada smo studirali pre dvadeset ili tridesetgodina. Iako su ispiti tada bili teì i obimniji, studi-rawe „godina za godinu“ bilo je uobi~ajena pojava. Onaj konije mogao da odrì taj tempo, napu{tao je studije i nala-zio posao. Pri tome, univerzitetski profesori nisu ra-dili vi{e nego danas, naprotiv. [ta se desilo? Dana{winon{alantni pristup studijama proizvod je ukupnog sta-wa u dru{tvu i krize morala i sistema vrednosti. Prose-~an student nije motivisan da u~i, jer mu se nigde ne ùri,posao ga uglavnom ne ~eka, a u dana{wem dru{tvu se pa-metni i obrazovani i ne cene. On nema vremena da ide nanastavu, jer no} provodi po klubovima, a dawu spava (ne-ki privatni fakulteti dosetili su se, pa nastavu organi-zuju samo posle podne).

Ako krenemo obrazovnom vertikalom naniè, vidi-mo slede}u sliku. Kada pitate profesore koji rade sa bru-co{ima, re}i }e vam da sredwo{kolci dolaze na fakultetsa sve slabijim predznawem osnovnih predmeta potrebnihza studije, pa ve} na prvoj godini gube dah. Ako odete usredwu {kolu, istu }ete pri~u ~uti od sredwo{kolskihprofesora: deca iz osnovne {kole dolaze nepripremqena,bez radnih navika, nemotivisana za rad i napore. U~ite-qi i nastavnici u osnovnoj {koli àle se na nediscipli-nu, nedovoqnu saradwu roditeqa, poteru za ocenama, a neznawem. Ovi simptomi postali su znatno izraèniji po-sledwih godina, kada stasavaju deca iz „reformisanih“


149

prvih razreda osnovne {kole, deca koja umesto broj~anihdobijaju opisne ocene i koja sede u krugu da bi bila razbi-jena hijerarhija {kole, deca za koju ne postoje disciplin-ske mere i ukori direktora. Sve su ovo simptomi dekaden-cije celokupnog tradicionalnog obrazovnog sistema za-snovanog na su{tinskom autoritetu nastavnika i pozi-tivnoj motivaciji u~enika. Odatle pa do socijalne apati-je koja se zavr{ava patologijom — setimo se nedavnog ubi-ce |a~kih drugova u Finskoj — samo je jedan korak.

Posle krvavo ste~enog trijumfa u Prvom svetskomratu, dvadeseti vek doneo je srpskom narodu mno{tvo po-raza uz katastrofalne qudske, teritorijalne i politi~kegubitke: Hrvatska banovina 1939, avnojevska federacija1943, Brionski plenum 1965, konfederalni ustav 1974, padSrpske Krajine i Dejtonski sporazum 1995, kumanovskakapitulacija 1999, okupacija Kosova i Metohije i, najzad,vojvo|anski ustav 2009. Nemojmo se zavaravati, ni to nijekraj. Sledi sanxa~ka i pre{evska secesija, tiho ukidawe}irilice, promena istorije, ekumenisti~ka unija i ko zna{ta jo{ na putu „ukqu~ivawa u dru{tvo uspe{nih evrop-skih naroda“... Ve}ina pomenutih tragi~nih zbivawa de-sila se pod pritiskom zapadnih sila i wihovih doma}iheksponenata i nazvana je demokratskom evropeizacijom —prevaspitavawem Srbije. Da li je na po~etku dvadeset pr-vog veka na pomolu definitivni kraj? Da li }e, zaslugomdana{we srpske vlade i wenog Ministarstva prosvete,srpski narod ostati bez obrazovawa, nacionalnog ponosa,istorijskog se}awa i pameti? Reforme kojima se vra}amoprete upravo takvim posledicama.

Da li je oporavak mogu}? Ne bismo se okupqali naovakvim skupovima ukoliko ne bismo verovali da jeste.Doga|aji iz 2005. godine, kada je zalagawem Qiqane ^o-li} i usvajawem izmena i dopuna „krovnog“ zakona otupe-la o{trica „velikog reformatora“, daju nam za pravo. Na-


150

ravno, prvo se s prosvetne scene moraju ukloniti „velikireformator“ i wegovi sateliti, da ne bi bilo kao u [ap-~aninovoj pesmi: „Po lejama rovi, rije, / lomi pritke isaksije, / porazbaca cve}e svuda, / i napravi trista ~uda. /A kad sinu sunce vrelo / jadno cve}e pade svelo.“ Daqioporavak mogu} je samo oporavkom celokupnog obrazovnogsistema po~ev od osnovne {kole, moralnim oporavkom ce-log dru{tva i svakog wegovog ~lana, borbom protiv glo-balisti~ke individualizacije, a u korist socijalne odgo-vornosti pojedinca prema svom iskonskom okruèwu: po-rodici, narodu i dràvi. Globalizacija kao obru~ steèobrazovawe, {to je ve} rezultiralo svetskom ekonomskom,socijalnom i kulturnom krizom. Samo dobro obrazovawena svim nivoima, ~iji je ciq svestrana izgradwa, prosve-}ivawe i vaspitawe li~nosti koje rezultira stvarnimznawem a ne pragmati~nim „postignu}ima“ i „ume}ima“,vodi daqem napretku Srbije.

Dr Aleksandar Lipkovski profesor je na Matemati~komfakultetu u Beogradu. Bio je prorektor Univerziteta uBeogradu, ~lan Nacionalnog prosvetnog saveta RepublikeSrbije i pomo}nik ministra prosvete za visoko obrazovawe.


151


152

Jasmina Vuji}

AMERI^KA ISKUSTVA

Dosada{wa iskustva, kada je re~ o reformi obrazo-vawa, ukazuju na poraàvaju}u ~iwenicu da posle svake re-forme na{i studenti znaju sve mawe, zbog ~ega je neophod-no spoznati iskustva drugih zemaqa, naro~ito onih raz-vijenih, kakve su Sjediwene Ameri~ke Dràve ili zemqeEvropske unije, ~ije obrazovne sisteme neki poku{avaju dapreslikaju kod nas, bez obzira na wihove evidentne mane ipogubne posledice.

Tokom prethodnih godina mnogo puta bili smo uprilici da ~ujemo kritike na ra~un nekada{weg obrazov-nog sistema u kome smo se {kolovali moje kolege i ja. Nadrugoj strani, ~iwenica da veliki broj onih koji su pro-{li kroz takav sistem obrazovawa, u kome su nas nau~ilida mislimo, danas {irom sveta slovi za priznate stru~-wake, na najboqi mogu}i na~in opovrgava najve}i deo po-menutih kritika. Najboqa potvrda ove teze svakako je po-datak da u kompjuterskim kompanijama u zalivu San Fran-ciska, poznatijem kao Silicijumska dolina, radi izme|u200 i 300 stru~waka iz Srbije, od kojih mnogi imaju svojekompanije. îwenica da na{i inèweri rade u velikimkompanijama, kao na primer u „Guglu“, gde ih je trenutnovi{e od 30, ilustruje kvalitet obrazovawa koje su stekliu Srbiji. Zato sve nas koji ìvimo i radimo van Srbijeiritira i boli to {to se ono {to smo poneli iz Srbije,pre svega obrazovawe i znawe, sistematski uni{tava.

Kada je 2001. godine uspostavqena nova, „demokrat-ska“ vlada, kada su po~ele reforme i kada je Ministarstvo


153

prosvete, na ~ijem se ~elu nalazio Ga{o Kneèvi}, re{iloda po svaku cenu reformi{e srpski obrazovni sistem uskladu s Bolowskom deklaracijom, mnoge moje kolege kojeìve i rade u inostranstvu i ja uzaludno smo upozoravalina negativne posledice takve reforme. Tom prilikom uka-zali smo na to da mi imamo toliko profesora koji rade,bukvalno, u svim zna~ajnim obrazovnim sistemima u svetu,od Australije, preko Kanade i SAD do Evrope. Moj pred-log bio je da Ministarstvo prosvete sazove jedan forum,{to dràvu nimalo ne bi ko{talo (budu}i da ve}ina nastokom leta dolazi u Srbiju), na kome bi svako od nas izneoprednosti i mane obrazovnog sistema u kome radi, kakonam se ne bi dogodilo da u|emo u jedan ovakav zna~ajan pro-ces kao {to je reforma obrazovawa, a da pre toga nismo do-bro izanalizirali dobre i lo{e strane i mogu}e posledi-ce. Naàlost, za ovakve sugestije nije se imalo sluha.

Budu}i da sam ja pro{la kroz onaj nekada{wi, danastoliko kritikovani sistem obrazovawa, a moja }erka krozameri~ki obrazovni sistem, imala sam priliku da ih upo-redim i sagledam sve wihove mane i vrline.

Neujedna~en odnos prema obrazovawu

Kada se neko ko je pro{ao kroz stari sistem obrazo-vawa, kakav je bio ustanovqen na prostorima biv{e Jugo-slavije, suo~i sa obrazovnim sistemom koji je na snazi uSAD, prvo {to ga iznenadi jeste nepostojawe klasi~nihu~ionica u osnovnim {kolama. Naime, u {koli u koju jei{la moja }erka, stolovi u u~ionici raspore|eni su takoda po ~etvoro dece sede u grupi, dok u~iteqica {eta izme-|u wih i drì predavawe. U prostoriji tokom ~asa vladaizuzetna buka, jer svako pri~a sa svakim. Na moju primedbuda je u takvim uslovima, kada prakti~no niko nikoga neslu{a, nemogu}e deci preneti bilo kakvo znawe, dobila


154

sam odgovor da je ciq da deca od najmawih nogu nau~e da ra-de u timu i da mnogo toga moraju sama da nau~e i da se orga-nizuju. Iznenadilo me je i stanovi{te, a od koga se u me|u-vremenu kod wih odustalo, da decu ne treba disciplinova-ti i nametati im voqu bilo roditeqa ili profesora, ve}da ona sama treba da odlu~e koji je to predmet ili grupapredmeta kojima }e tokom {kolovawa posvetiti pa`wu iizu~avati ih. Za nekoga ko je pro{ao kroz sistem obrazova-wa kakav smo mi imali i koji je proizveo toliki broj svet-ski priznatih stru~waka, to izaziva pravi {ok, jer te{koje poverovati u teoriju po kojoj dete tog uzrasta, bez ikakveosnove i znawa, moè samo odlu~iti {ta je to {to ga zai-sta interesuje i za {ta }e se {kolovati.

Kada je re~ o predmetima kao {to je matematika, a ko-jima se kod nas posve}uje velika pa`wa, iznena|uju}e je dadeca u ameri~kim osnovnim {kolama u prva ~etiri razre-da rade iskqu~ivo ~etiri osnovne algebarske operacije. Zarazliku od na{e zemqe, gde se nejedna~ine u~e u prvom raz-redu osnovne {kole, {to tako|e smatram preterivawem, uameri~kim {kolama deca tek u petom razredu po~iwu da ra-de sa zagradama. Kad je re~ o nastavi materweg jezika, te{koje nekome ko nije imao priliku da se upozna s programima uameri~kim osnovnim {kolama, objasniti da se u wihovim{kolama tokom prva ~etiri razreda svake nedeqe u~i desetdo petnaest re~i, a tek u petom razredu po~iwu da pi{u irade sastave, dok kod nas prvaci ve} posle mesec ili dva sa-mostalno ~itaju i pi{u. I dok je za na{e u~enike u tom uz-rastu nezamislivo da ne znaju {ta su imenice, zamenice, de-lovi re~enice... deca u petom razredu ameri~kih {kola jo{uvek ne u~e gramatiku engleskog jezika. [to je jo{ frapant-nije — ni u prvom razredu sredwe {kole, pa sam od profe-sora dobila odgovor da se ona slaè s mojim mi{qewem dabi gramatika trebalo da se predaje, ali se to ne radi, {tonesumwivo oslikava dràvni sistem obrazovawa u SAD.


155

Me|utim, treba napomenuti da se razlike u sistemuobrazovawa u SAD uo~avaju od dràve do dràve, pa po-stoje savezne dràve kao {to je Ilinois, gde se mnogo vi-{e izdvaja za prosvetu i u wima su plate prosvetnih rad-nika vi{e nego u nekim drugim, a samim tim je boqe iobrazovawe koje deca dobijaju. Kada smo se moja porodicai ja preselili u Kaliforniju, gde se sve takse slivaju uglavni grad Sakramento i veoma mala koli~ina novcavra}a u lokalne zajednice i {kole, nivo znawa koje decadobijaju u {koli slobodno se moè oceniti kao katastro-falan. îwenica da su plate u ovoj saveznoj dràvi toli-ko mizerne, pa ih profesori ne dobijaju tokom raspusta,direktno se odraàva na motivisanost prosvetnih radni-ka, a samim tim i na kvalitet wihovog rada, budu}i da jenajve}i deo wih prinu|en da radi jo{ neki dodatan posaokako bi sebi i svojim porodicama omogu}ili egzistenci-ju. Tako se izuzetno mali broj kvalitetnih kadrova odlu-~uje da radi u prosveti, pa nastavnici fizi~kog vaspita-wa u mnogim {kolama kao dodatni predmet predaju mate-matiku. Koliko se malo iz dràvnog buxeta izdvaja zaobrazovawe svedo~i i primer da, recimo, nastavnici he-mije, u {ta sam li~no imala priliku da se uverim, morajuiz svog xepa da kupuju hemikalije za oglede, zbog ~ega se na-stava uglavnom svodi na teoriju.

Stroga selekcija i profesora i studenata

Od petog razreda u ameri~kim {kolama predmeti suizborni, tako da u slu~aju da roditeqi nisu dovoqno sve-sni da prate koje to predmete deca biraju, vrlo lako se mo-è desiti da ona pro|u kroz obrazovni sistem od petograzreda do kraja sredweg {kolovawa a da sa, recimo, mate-matikom, fizikom ili hemijom nisu imala dodirnih ta~a-ka. Tako se wihovo osnovno i sredwe obrazovawe svodi na


156

prakti~ne predmete, pa problem nastaje prilikom upisana fakultete, budu}i da elitni univerziteti stavqajurampu. Zbog tih razloga, roditeqi koji èle da im decaupi{u presti`ne fakultete prinu|eni su da ih upisuju uprivatne osnovne i sredwe {kole, za {ta treba izdvojitiogromnu svotu novca, ~ak i za ameri~ke prilike. Me|u-tim, kada sam se zainteresovala {ta to privatne {kolenude u odnosu na dràvne, dobila sam odgovor da je to mno-go mawi broj u~enika s kojima radi jedan nastavnik.

Da bismo to boqe razumeli, treba da znamo da uSAD radi nekoliko hiqada univerziteta, od kojih su ne-ki ~ak i dopisni. Na nekima od wih bukvalno moète dakupite diplomu, ali od toga na kom ste univerzitetu di-plomirali zavise i va{e {anse da dobijete posao. Takoameri~ki maturanti ta~no znaju koji rang ima odre|enifakultet i kakve su im {anse da do|u do posla kada diplo-miraju na wemu.

Na elitnim univerzitetima nikoga ne interesuje ko-ju ste sredwu {kolu zavr{ili i koje ste to predmete iza-brali. Oni od budu}ih studenata traè da su, recimo, to-kom ~etiri godine {kolovawa u sredwoj {koli izu~avalimatematiku odre|enog nivoa, budu}i da wihovi sredwo-{kolci imaju mogu}nost da biraju na kom }e nivou u~itimatematiku, fiziku, hemiju... U slu~aju da oni koji konku-ri{u ne ispuwavaju ove uslove, prinu|eni su da izme|usredwe {kole i upisa na fakultet poha|aju dopunsku na-stavu. O tome kakvi su zahtevi i selekcija prilikom upi-sa na elitne univerzitete jasno govori podatak da na Ber-kliju, na kome ja radim, ne bude primqeno ni pet odstoonih koji su se prijavili, a treba znati da se na ovakveuniverzitete prijavquju iskqu~ivo maturanti koji su to-kom {kolovawa imali najvi{i prosek ocena i najboqe suuradili preliminarne ispite koje polaù svi sredwo-{kolci. Istovremeno, zahvaquju}i ~iwenici da iz ame-


157

ri~kih dràvnih {kola maturanti izlaze polupismeni, amnogi od wih ~ak ne znaju da speluju re~i, na svim elitnimfakultetima, bez obzira na to da li su tehni~ki ili dru-{tveni, polaè se engleski jezik kao uslov za upis.

Za razliku od nas, gde svaki fakultet u okviru jed-nog univerziteta vodi zasebnu politiku, u SAD su univer-ziteti integrisani, {to tako|e ima dobrih i lo{ih stra-na. Kod wih je rektor taj koji dobija sredstva iz dràvnogbuxeta da bi ih rasporedio fakultetima u okviru jednoguniverziteta. Pri tom treba imati u vidu da se sistem vi-sokog obrazovawa u SAD sastoji od {kola i kolexa. Ono{to kod nas predstavqa studirawe, u SAD je samo pripre-ma za profesionalna zanimawa za koja se znawe sti~e nakolexima, koji predstavqaju skupove fakulteta sli~nogprofila. To zna~i da se znawe za profesionalna zanima-wa sti~e posle zavr{enih studija. Na primer, ukoliko è-lite da se bavite medicinom, farmacijom, stomatologi-jom, pravom... obavezni ste da prvo zavr{ite ~etiri godi-ne redovnog fakulteta, posle ~ega polaète prijemni is-pit i upisujete se na dodatne bar tri godine.

Na ameri~kim elitnim univerzitetima, kao na pri-mer na Berkliju, student je obavezan da zavr{i fakultet za~etiri godine. Ukoliko je zbog bolesti bio spre~en da po-ha|a nastavu i polaè ispite, on mora da pi{e molbu damu se odobri deveti semestar. Mada su na ameri~kim fa-kultetima svi predmeti jednosemestralni, tempo je takavda studenti ne mogu da sede u kafi}ima ili odsustvuju spredavawa, iako niko od profesora ne vodi evidenciju owihovom prisustvu na predavawima. Razlog za to krije seu ~iwenici da na kraju svake nedeqe studenti dobijaju vr-lo ozbiqne doma}e zadatke, koje je jednostavno nemogu}euraditi ukoliko niste prisustvovali predavawima. Osimtoga, izme|u posledweg ~asa predavawa i ispita, za ~ijepolagawe imaju samo jednu {ansu ({to se drasti~no razli-


158

kuje od prakse u Srbiji, gde jedan ispit moète da polaè-te bezbroj puta), samo je sedam dana, tako da je nemogu}epripremiti ispit ukoliko niste kontinuirano radilitokom celog semestra. Pri tom treba imati u vidu da ve-}ina ameri~kih studenata istovremeno i radi kako bi se-bi omogu}ili uslove za studirawe. U suprotnom, ako nepoloè iz prvog puta, mora}e da obnove godinu i ponovoplate nemalu svotu novca. Ukoliko im se to dogodi neko-liko puta i prosek studirawa padne ispod odre|enog mi-nimuma, univerzitet im blokira ponovni upis na redovnostudirawe sve dok se ne pove}a prosek.

Sli~no selekciji koja vlada prilikom upisa, naameri~kim elitnim fakultetima stroga je i selekcijaprofesora, o ~emu svedo~i podatak da reizbor jednog pro-fesora zavisi od stava nekoliko komisija koje ocewujuwegov rad. Istovremeno, da biste dobili stalni posao nanekom univerzitetu, neophodno je da predajete {est godi-na, tokom kojih se prati va{ rad. I to je razlog zbog ~egaprofesori imaju potpunu autonomiju kada je re~ o krite-rijumima ili na~inu predavawa. Kada sve to uporedite sna{om praksom, suo~ite se s poraàvaju}om ~iwenicomda su mnogi privatni univerziteti i fakulteti u Srbijiosnovani kako bi wihovi vlasnici dobili profesorsketitule ili se nazvali dekanima i rektorima, ~ime se nanajboqi mogu}i na~in moè objasniti proliferacijadoktorata i akademskih titula, {to je ne{to kroz {ta suSAD ve} pro{le, posle ~ega su se stvari prili~no izbi-strile. Osim toga, profesori na ameri~kim fakultetimajednostavno nisu u mogu}nosti da „tezgare“, jer na~in stu-dirawa podrazumeva da svakodnevno budu sa svojim stu-dentima.


159

Ru{ewe nacionalnih obrazovnih sistema

Kada govorimo o studirawu kod nas po napola pri-mewenoj Bolowskoj deklaraciji, moramo biti svesni ~i-wenice da, mada to ovaj proces podrazumeva, nije postig-nuta efikasnost studirawa. Tako|e, imali smo priliku dase uverimo da nije podignut ni kvalitet ni nivo znawa,zapravo, ura|eno je suprotno, tako da, kada sve to podvrg-nemo podrobnoj analizi, dolazimo do zakqu~ka da je raz-vodweno sve ono {to je bilo dobro u na{em obrazovnomsistemu, a to {to se dobilo prakti~no ne predstavqa ni-{ta. To je i logi~no, budu}i da se reformi obrazovawa poBolowskoj deklaraciji pristupilo bez ikakve kriti~keanalize, koja treba da odgovori na pitawe da li je takvone{to uop{te primenqivo kod nas. Umesto toga, pristu-pilo se slepom kopirawu tu|ih metoda i iskustava.

Zbog tih razloga mnogi presti`ni univerziteti uEvropi, kao {to su Oksford, Kembrix ili Politehni~kaakademija u Parizu, ne pristaju na model studirawa pre-ma Bolowskoj deklaraciji, i kao kqu~ni argument navodeda su oni postavili veoma visoke standarde studirawa ida im ne pada na pamet da ih sniàvaju. Drugim re~ima,autonomija univerziteta u odnosu na dràvu i dnevnu po-litiku predstavqa kqu~ni faktor za izgradwu kvalitet-nog sistema obrazovawa. U protivnom, preti nam realnaopasnost da, kao {to je to slu~aj sa ameri~kim sistemomobrazovawa, fabrikujemo poluobrazovane kadrove od ko-jih niko ne}e imati koristi.

Upravo zbog tih razloga mnogi su spremni da tvrdeda harmonizacija obrazovawa, kakvu predvi|a Bolowskadeklaracija, za prevashodni ciq ima ru{ewe jakih i neza-visnih nacionalnih obrazovnih sistema, kako bi se nadrugoj strani uni{tile jake nacionalne elite, bez kojihnijedna iole ozbiqna dràva ne moè da funkcioni{e.


160

Izlagawe dr Jasmine Vuji} za {tampu je priredilaInformativna slu`ba SO^-a.

Dr Jasmina Vuji} diplomirala je i magistrirala na Elek-trotehni~kom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je naMi~igenskom univerzitetu u SAD. Danas radi kao redovanprofesor na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i predsed-nik je borda dekana tog univerziteta.


161

Emil Kamenov

PEDAGO[KE ISPOVESTI„Mora da vam mnogo lo{e ide kada ste se mene setili“

Ponekad sam ulazio u konflikte bez li~nog razloga,kao da sam duàn da reagujem u ime prosvetnih radnika i{titim dostojanstvo profesije. Tako je, na primer, u jed-nom dnevnom listu citirana poruka predsednika Sekcijeza obrazovawe i nauku OK SSRNV Novi Sad prosvetnimradnicima: „Neka rade vi{e i boqe pa }e im i li~ni do-hoci biti ve}i“. „Savio sam tabak“ i protestovao u Pro-svetnom pregledu, jer je ono {to je kazano impliciralostav da prosvetni radnici nisu ni zasluìli ve}u platu.Do sada im je uvek govoreno: Jeste, plate su male, ali kada„udruèni rad“ stvori ve}a sredstva, bi}e vi{e para i za„nadgradwu“ (prosvetu), koja je to zasluìla. Citiranaporuka funkcionera porekla je to bez ikakvih argumenata.Jo{ sam dodao: „Ne pori~em da me|u prosvetnim radnici-ma ima i lewih i nesposobnih, ali ne vi{e nego u drugimboqe pla}enim strukama“.

Verovatno se ni{ta ne bi desilo da na Januarskimdanima prosvetnih radnika u Novom Sadu nije ustao neki„u~a“ i gnevno povikao na pomenutog funkcionera (kojije, naravno, sedeo u predsedni{tvu) kako je mogao da kaèda prosvetni radnici ne zasluùju ve}e plate. Ovaj je toodmah demantovao, a onda je po~ela hajka. Prvo je strada-la nesre}na novinarka, jer, navodno, funkcioner o kome jere~ nije rekao ono {to je rekao. Zatim je objavqen deman-ti u Prosvetnom pregledu u kome sam optuèn da dezin-formi{em javnost, odnosno, da je pomenuti funkcioner


163

samo pozvao prosvetne radnike da doprinesu stabilizaci-ji poboq{awem kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada. Po-sebno je upu}en dopis Katedri za pedagogiju, na osnovu ko-ga sam kritikovan, uz ru`ne epitete za moje pona{awe, ko-jih se gadim da ih navedem. Moja osnovna krivica bila jeto {to nisam proverio navode novinarke pre nego {tosam reagovao, {to je nedostojno nau~nog radnika koji jeodgovoran da sve {to kaè i napi{e bude istinito. Mojaodbrana svela se na pitawe: „Ako sam ja u svom ~lanku podnaslovom Nije istina porekao ne{to {to imenovani nijekazao, suprotstavio se tvrdwi koja nije ni izre~ena, ondaonaj koji nije kazao ono sa ~ime se ja nisam sloìo treba~ak da mi je zahvalan, jer sam doprineo da istina iza|e navidelo.“

Opisani slu~aj samo je doprineo sumwi u moju poli-ti~ku ispravnost, koja me je pratila od mladosti. To seogledalo u ~iwenici da mi je bez ikakvog povoda nekoli-ko godina oduzet paso{, a prvi put mi je ponu|eno da seu~lanim u partiju tek pred pad socijalizma. Dok sam ra-dio u selu, partijski sastanci odràvani su vrlo ~esto,zapravo, pre svake sednice nastavni~kog ve}a {kole. Ustvari, na tim sastancima odlu~ivalo se {ta }e biti od-lu~eno na ve}u. Kao jedini vanpartijac morao sam da do-lazim na zakazane sastanke, ali i da ~ekam u dvori{tu da~lanovi SK iscrpe svoj dnevni red. To je ponekad i dugotrajalo. Jo{ se se}am svog besciqnog {etawa u dvori{tuod jedne {qive do druge, pri ~emu sam morao da pazim dase ne udaqim suvi{e od najve}eg {kolskog prozora. U jed-nom trenutku na wemu bi se pojavila koleginica i prstommi dala znak da mogu da u|em. Seo bih pored we i {apatomupitao kakva je odluka doneta, {to bi ona sa indignaci-jom odbila; ne moè se sve poveriti vanpartijcu.

Mnogo godina posle toga, sekretarica partijske or-ganizacije Odseka za pedagogiju ponudila mi je da se u~la-


164

nim u partiju. Nasmejao sam se i kazao: „Mora da vam mno-go lo{e ide kada ste se mene setili. Izgleda da je ta~napri~a da ste uveli nagradnu igru za onoga ko dovede nove~lanove. Za jednog novog ~lana opra{ta mu se jednogodi-{wa partijska ~lanarina, za dva ~lana — dve godine ~la-narine, a za tri nova ~lana on se moè ispisati i iz doku-menata }e se brisati da je ikada bio ~lan.“ U stvari, pra-vi razlog {to su me se setili bio je isti onaj koji je form-ulisao moj kolega Peter Rokai koji je, kada su ga predlo-ìli za ~lana partije, kazao: „Znam za{to ho}ete da meu~lanite — da biste me posle toga izbacili.“ Koliko godovo obja{wewe izgledalo paradoksalno, ono je vrlo lo-gi~no, ako se zna da je iskqu~ivawe iz SK povla~ilo zasobom etiketu „nepodoban“, koja je bila dovoqna da se iz-gubi slu`ba prilikom izbora u zvawe. I bez toga bio sampoliti~ki sumwiv, o ~emu svedo~i postojawe policijskogdosijea punog mojih grehova. Posledwe prijave pisao je{ef Odseka za pedagogiju u vreme kada je umirao Tito. Tu-ìo me je policiji, jer sam oti{ao u inostranstvo ne ja-viv{i mu se. Nije vredelo moje pravdawe da je on vodiosednicu kada mi je odlazak preko granice bio odobren.Trebalo je da mu se javim i li~no.

Ina~e, doti~ni je ~itavog ìvota dobijao visokadru{tvena priznawa i ~estitke. Nema te medaqe i benefi-cije koje mu nisu dodeqene u socijalisti~kom, a i kasni-jem ure|ewu. Dobio je nacionalnu penziju, a posle smrtiwegovo ime poneo je jedan u~iteqski fakultet. Sve toi{lo je glatko i uz op{tu podr{ku, ili bar uzdrànostod reagovawa. Problem se javio jedino kada je po repu-bli~ko-pokrajinskom kqu~u trebalo za po jednog vode}egpedagoga objaviti ozbiqniju, pravu kwigu. Pokazalo se daon nema takvo ne{to, ali je posle kwiga napabir~ena odbajatih ~lan~i}a.


165

Krtice

Ima jo{ takvih qudi za koje je te{ko otkriti kojimmehanizmima dolaze do najuticajnijih dru{tvenih polo-àja, priznawa, nagrada i titula, iako su svojim delova-wem vi{e puta proigrali poverewe koje im je ukazano nataj na~in. Nave{}u jo{ samo primer jednog „okretnog“ pe-dagoga koji je magistrirao radom o \or|u Nato{evi}u, azatim i doktorirao na istoj temi, s tim {to u naslovudoktorata nije pomenuto ime na{eg pedago{kog velikana,nego je zameweno periodom u razvoju srpskih {kola u komeje on igrao kqu~nu ulogu. Tako je ista tema, o kojoj je ve}postojala iscrpna monografija, posluìla i za magiste-rijum i za doktorat. Doti~ni se jo{ hvalisao svojomspretno{}u. Nisam odoleo da mu ne kaèm {ta mislim otome, i poslovica „Recite nesposobnom ~oveku da je nespo-soban pa }ete videti za {ta je sve sposoban“ potvrdila seu celosti. Od tada skoro da nije bilo novina ni ~asopisau kojima nisam bio denunciran za bilo {ta. Recimo, mojtekst u kome sam ne{to napisao o ciqevima vaspitawa,prokomentarisan je otprilike re~ima: Ha, ha, doktor pe-dagogije ne zna da u na{oj zemqi nemamo „ciqeve“, nego sa-mo „ciq“ vaspitawa. Mo`da je tako u nekoj drugoj zemqi,recimo Bugarskoj, ali ne i u na{oj socijalisti~koj, samo-upravnoj... U jednom od posledwih brojeva ~asopisa Pred-{kolsko dete optuèn sam kao glavni krivac za sve {to nevaqa u pred{kolskom obrazovawu, uz tvrdwu da ni{ta nevaqa, posebno tematsko planirawe kao „{tit za neradvaspita~a“. Neko je jedva ~ekao da to objavi.

Sam po sebi, pomenuti je za na{u pedagogiju zna~a-jan jedino kao primer pojave (u ~ije sam postojawe imaopriliku da se uverim samo posredno) koja je bitno utica-la (a uti~e i danas) na sudbinu na{e prosvete. Naime, uvreme socijalizma jedan broj qudi u prosvetnim ustanova-


166

ma bio je angaòvan u svojstvu dou{nika, ili „krtice“,~iji je posao da obave{tava odre|ene strukture vlasti otome {ta pri~aju i {ta rade qudi zaposleni u wima. To seradilo uz veliku konspiraciju, a „krtice“ ste mogli pre-poznati samo primetiv{i da neki qudi tankih stru~nih iqudskih kvaliteta ska~u sa jednog zna~ajnog radnog mestana drugo, mogu da srede za sebe i svoje bilo {ta, a kada za-brqaju, neka nevidqiva ruka ukloni sve tragove. Wih imai sada, kao da su okupqeni u neku tajnu organizaciju, po-dràvaju jedni druge i povezuju se. Ima ih i van prosvete— ko ne zna primere direktora kojima je, ~im su upropa-stili jedno preduze}e, ponu|eno drugo. I ne samo drugo,nego i tre}e, ~etvrto... îwenica da su neki do{li iz biv-{ih jugoslovenskih republika i odmah avanzovali samosvedo~i o op{tosti i vitalnosti wihove organizacije. Uposledwe vreme neki od wih doktoriraju, naro~ito naprivatnim fakultetima. Shvatili su da }e im titule do-neti legalitet.

Oportunisti

Posle NATO bombardovawa do{la mi je u ruke gra-|a o stradawu dece Vaqeva u ratu i naporima vaspita~a daih za{tite, ohrabre i ute{e. Tu su bili de~ji likovni ra-dovi izuzetne izraàjne snage, u kojima se ogledao doì-vqaj ratnih strahota. Italijanska mirotvorna organiza-cija Berretti Bianchi (Bele beretke) ponudila mi je nov~anupomo} za {tampawe kwige pod poetskim naslovom Pod la-stinim krilom1, ali pod uslovom da pribavim politi~kusaglasnost za weno objavqivawe. Naime, mirotvorcima jezabraweno da se bave politikom, a kwiga sadrì poruke


167

__________

1 Po nazivu koji su deca dala jednom od skloni{ta.

koje se mogu shvatiti kao politi~ke. Obratio sam se ve}i-ni vode}ih politi~kih stranaka i politi~ara (poimence,li~no). Niko mi nije odgovorio. Kwiga je ipak prevedenana italijanski jezik i {tampana. Zakazana je i promocijau Italiji, ali je otkazana, jer je po~eo rat sa Irakom. ê-tiri jaha~a Apokalipse, kuga, glad, rat i smrt ne staju.

Ovu pri~u ispri~ao sam da bih ukazao na fenomenkoji me ponekad izbezumquje. To je obi~aj na{ih politi-~ara, pa i dràvnih institucija od javnog interesa, da neodgovaraju na dopise, bez obzira na wihovu temu, razlogili nameru. Ova pojava jedinstvena je u civilizovanomsvetu, u kome se na dopis odgovara, pozitivno ili negativ-no, u~tivo u svakom slu~aju i uz potpis makar pomo}nikapetog sekretara institucije kojoj je upu}en.

Pomenute nekomunikativnosti (nepristojnosti) na-{ih politi~ara i institucija bio sam svestan i pre nego{to sam im uputio dopis, ali sam se nadao da }e se zbog va-`nosti teme, prilike da svet dozna {ta je ura|eno na{ojdeci, napraviti izuzetak i odgovoriti mi, makar jednompro{irenom re~enicom. Kasnije mi je palo na pamet da jeba{ to razlog {to odgovor nije stigao — nije zgodno pod-se}ati svet na ono ~ega bi trebalo da se stidi. Sve je po-litika.

O pedagogiji kao nauci i kao ancili

Pedagogija kao nauka2, u odnosu na druge, ima jednuspecifi~nost. To su vrednosni stavovi koje sadrì (ne ba-vi se samo pitawem kakve stvari jesu, nego i kakve bi tre-balo da budu). To je najuè povezuje sa ideologijom dru{tvau kome deluje; ako ho}e da bude konstruktivna (mora da bu-


168

__________

2 Pedagogija jeste nauka, ali nije samo to.

de konstruktivna, jer destruktivna nema smisla), treba dapodrì ideologiju, a onda }e ideologija nadahnuti i podr-àti wu. Me|utim, ukoliko u jednoj nauci ima vi{e ideo-logije, ona je mawe nauka. Problem nau~nog odre|ewa ciqa(ciqeva) vaspitawa nikada nije razre{en, a mo`da ga je ne-mogu}e, pa i nepotrebno razre{avati metodama tipi~nimza nauku. Mogu}e je samo spekulisati o smislu i potrebivaspitawa, ali jedni qudi nemaju pravo niti mogu drugi-ma da odrede ìvotni ciq. Vrednosni sudovi mo`da moguda se formiraju kao estetski sudovi, ali gube smisao ako seuvaì princip da se „o ukusima ne raspravqa“. Naravno,dru{tvena zajednica ima prava da u op{tem interesu po-stavi neke okvire i granice, roditeqi su tu da „otvarajuvrata“, ali „dete odlu~uje kroz koja od wih }e da pro|e“.Meni se dopala Ker{en{tajnerova postavka po kojoj je pe-dagogija praksa filozofije: filozofija spekuli{e o smi-slu (svrsi) vaspitawa i onome {to iz wega proizlazi, a pe-dagogija poku{ava to da oìvotvori u praksi. Tom prili-kom se neki filozofski postulati pokazuju kao ispravni imogu}i, a neki kao nemogu}i (zna~i, neispravni). Poku{a-ji socijalista-utopista da svoje ideje o boqem dru{tvuostvare u praksi, dobar su primer za to. Ne pomiwem „na-u~ni socijalizam“ koji je to mogao da bude kod Marksa i uwegovo vreme. Sa ideolo{kim truwem koje su u wega uneliwegovi interpretatori i korisnici, on je prestao da budenauka i postao {arena laà. Ako ne i ne{to gore.

îtavu ovu pri~u ispri~ao sam da bih pedagoge (atako i sebe) bar donekle opravdao zbog svoje „konstruk-tivnosti“ koju je mogu}e nazvati i druga~ije. Pedagogija jedugo bila „ancila“ ideologije, potr~ko politi~ke vrhu-{ke, poslu{nik koji ide u komitet po svoje mi{qewe. Ka-da je postalo o~igledno da je propala [uvarova reforma,skupili su se pedagozi u Novom Sadu i raspravqali o to-me {ta da se radi. Raspravqali, ali nisu raspravili. On-


169

da je neko mudro predloìo: [ta se mi tu zamla}ujemo inadmudrujemo, eto, bi}e uskoro novi Kongres SKJ pa }emovideti {ta }e tamo biti odlu~eno.3

Iako o poloàju pedagogije i pona{awu pedagogagovorim sa izvesnom indignacijom, poku{avam da za peda-goge (ra~unam me|u wih i sebe) na|em obja{wewe4, zapra-vo, opravdawe. Ili si morao bar donekle da se uklopi{ uestabli{ment, ili si bivao zaustavqen u svemu, {to nijekarakteristi~no samo za socijalisti~ko dru{tvo. Svakodru{tvo od prosvetnih radnika (pedagoga pogotovo) pra-vi poslu{nike; jedna od bitnih funkcija prosvete jeste dasluì za odràvawe na vlasti i reprodukovawe dru{tve-nih slojeva. Poku{aji da se to izmeni na kraju su se poka-zali kao neuspe{ni.

Za razliku od mnogih, ja sam se bar donekle otimao,donekle kritikovao, odstupao od linije. To me je, naravno,prili~no ko{talo: svi moji izbori u zvawe trajali suznatno duè nego kod drugih, veoma dugo radio sam bez asi-stenta, nikada nisam dobio nijedno zna~ajnije dru{tvenopriznawe5, nisam primqen u novosadsku pedago{ku akade-miju uprkos kvalifikacijama, poku{aj da budem izabran za{efa Odseka za pedagogiju je spre~en, nikada nisam bio uuredni{tvu nekog pedago{kog ~asopisa, predlog Odseka zapedagogiju da budem biran za zvawe „profesor emeritus“


170

__________

3 Uzgred napomiwem da nastavni predmet na studijama pedagogije pod nazi-vom Sistem obrazovawa i vaspitawa nije bio ni{ta drugo nego pri~a oodlukama kongresa, jednog po jednog.

4 Tout comprendre, c’est tout pardoner.5 Osim {to sam primqen u Srpsku akademiju obrazovawa, na ~emu sam iskre-

no zahvalan onima koji su me izabrali. Pored toga, dobio sam zahvalnicuod Dru{tva stru~nih saradnika pred{kolskih ustanova Srbije „za velikidoprinos razvoju pred{kolstva“, a Udruèwe vaspita~a P~iwskog okrugaizabralo me je za svog po~asnog ~lana.

mahinacijom dekana nikad nije prosle|en Univerzitetu.âk nisam izabran (iako sam predloèn) za ~lana Komisi-je za pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe Nacionalnogsaveta, pod izgovorom da se tako odràva ravnoteà izme-|u Modela A i Modela B, koja bi bila naru{ena ako bi sa-mo jedan od wihovih autora bio ~lan te komisije.

Ipak, gledao sam da ne {tr~im isuvi{e, {to zna~ida sam pravio takve ustupke kao {to je pomiwawe Mark-sovog imena na prvoj stranici kwige Intelektualno vas-pitawe kroz igru, jer je to omogu}avalo recenzentu da utvr-di „marksisti~ku zasnovanost“ rukopisa i preporu~i gaza {tampawe.

Kada sam od sindikalne organizacije dobio zadatakda na Odseku za pedagogiju organizujem diskusiju iz koje }eproiza}i predlog na kojoj }e se od tri mogu}e lokacije po-di}i spomenik Josipu Brozu, sugerisao sam da ne sitni~a-rimo i podignemo tri spomenika. Ili, kada je na sedniciOdseka profesor Teorije socijalisti~kog vaspitawa(ina~e zasluàn {to je nekoliko godina pre toga nastav-nom predmetu dodat taj epitet) predloìo da se u skladusa dru{tveno-politi~kim promenama taj epitet izostavi,ja sam {eretski predloìo: „Sa~ekajmo naredne izbore, pakoja stranka pobedi, neka se po woj nazove i predmet“.

Ono {to od sveg srca zameram pedagozima, razumeva-ju}i ih donekle, ali ne i pra{taju}i, jeste ~iwenica da su,izgubiv{i ideolo{ku potporu, zavukli glave u pesak i ~e-kali novog gazdu. Kako se taj nije uobli~io (osim {to supromenili terminologiju6 i po~eli da nagiwu pedocen-trizmu), pedagozi su istrajali na mrtvoj straì dok su imfunkcije i ìvotni prostor preuzimali nadobudni psi-


171

__________

6 „Edukatori edukuju edukante.“

holozi. U svom preziru prema svemu {to je pedago{ko, ru-{ili su i ono u na{em {kolstvu {to je bilo vredno, pred-stavqalo tradiciju, temeq koji nije trebalo kvariti radiimplementacije tu|ih re{ewa koja je, jo{ donekle zdraviprosvetni organizam — odbacivao. Da sve bude gore, uMinistarstvo prosvete, i sa wime povezane institucije,primani su polustru~waci koji danas u kqu~nim domeni-ma prosvete imaju ve}i uticaj od brzosmewivih minista-ra. Toliko ih je primqeno da u jednom trenutku Ga{inevladavine nije bilo dovoqno stolica za sve. Najgore odsvega je {to su ti qudi, ose}aju}i se inferiorno, iskori-stili vlast (koje su se nezasluèno do~epali) da stru~wa-cima onemogu}e svaki pristup Ministarstvu prosvete iuticaj na zbivawa u {kolstvu. U vreme socijalizma, vr-hunske pozicije jesu deqene vi{e podobnima nego sposob-nima, ali su onda funkcioneri (pod uslovom da „ne tala-saju“ previ{e) angaòvali qude koji su svojim radom iznawem to zasluìli. Izme|u politike i nauke ipak je po-stojao izvestan sporazum, u obostranu korist. Politikaje, kako re~e neko, od stru~waka pravila prijateqe. Danasimamo pojavu da se od prijateqa prave stru~waci.

Pored nedovoqno stru~nih qudi na ~elu Ministar-stva prosvete, jedan od najve}ih problema na{e pedagogi-je, koji je istovremeno ogledalo stawa u woj i uzro~nikmnogih drugih problema, jeste nepostojawe konzistentnogre~nika pedago{kih pojmova, koji bi prihvatila ve}inapedagoga. Bez toga nema sporazumevawa niti razvoja peda-go{kog nau~nog jezgra iz koga bi nikli novi plodovi.Ovako je te{ko na}i dva pedagoga koji o jednoj pedago{kojpojavi bar sli~no misle, koriste termine sa sli~nim zna-~ewem i priznaju jedan drugom primat u nekoj oblasti pe-dagogije. Mnogo je blagoglagoqivosti i praznoslovqa,krupnih re~i koje dobro zvu~e, ali se zaboravqaju odmahpo{to su izgovorene. Mnogo je jalovih i prenagqenih po-


172

ku{aja da se ne{to promeni, a malo studioznog rada nagra|ewu sistema koji bi postepeno omogu}io da prosvetapostane poluga ozdravqewa ~itave nacije. Mnogo je {i-}arxija koji su se do~epali vlasti, zvawa i titula, kojili~ni interes u svakoj prilici stavqaju ispred op{teg, anema na~ina da se zaustave — stvorili su mreù kojoj naj-boqe odgovara naziv „prosvetna mafija“.

O svemu tome govorio sam i pisao, stvorio sebi mno-{tvo oponenata i zatvorio mnoga vrata, ponekad se pita-ju}i da li sam mogao druga~ije. Mo`da sam i mogao, ali toonda ne bih bio ja. Osim toga, klanovska pravila pona{a-wa su takva: ili si sa wima ili si protiv wih; ako si sawima sau~esnik si, ako im se suprotstavi{ paralisa}e te.Eliminacija ~ak ide dotle da se na skupovima vaspita~a,me|u izdava~ima koji im predstavqaju svoje kwige, ne na-lazi Dragon, {to je postignuto zahtevom rukovodstva Sa-veza udruèwa vaspita~a da za to platim nepodno{qivoveliku sumu. Moje kwige te{ko je na}i i u seminarskoj bi-blioteci koju koriste studenti pedagogije na Filozof-skom fakultetu u Beogradu. Za vreme rata najve}i broj mo-jih kwiga, naro~ito pisanih }irilicom, nestao je iz hr-vatskih de~jih vrti}a. Kada je jedan hrvatski izdava~{tampao neke od mojih radnih listova, nije se na{ao ni-ko od mojih kolega da napi{e recenziju, iako su se usmenolepo izrazili o wima.

Kako je rastao moj ugled me|u pred{kolskim posle-nicima, pove}avao se i broj onih koji su negirali sve {tokaèm ili napi{em. U principu, na neki na~in bio samzahvalan svojim kriti~arima, ~ak i zlonamernim, jer sume dràli budnim i bili motiv da pokaèm, dokaèm,uradim... utoliko pre, jer se ve}ina wih ba{ nije dokaza-la svojim radom. Ako su ne{to znali i mogli boqe od me-ne, morali su to da potvrde na delu. Umesto toga, sluìlisu se insinuacijama, tra~evima, anonimnim prijavama.


173

Naro~ito se na mene okomio jedan nesre}nik za koga sam smnogo razloga smislio sintagmu „Sandino duhovno nedo-no{~e“. On je poku{avao da je u svom pona{awu kopira,ali je pri tome pravio od sebe karikaturu, misle}i da li-~i na dubokomislenog nau~nika. Wemu dugujem etikete dasam „dogmatski marksista“, da sam Pred{kolsku pedagogi-ju posvetio profesorki Sandi „da bi se boqe prodavala“,da sam rukopis kwige o woj „ukrao“ i sl. Nisam se mnogotrudio da polemi{em s wegovim konfuznim tekstovima7,

jer to ne bi bila razmena mi{qewa, niti bi vodilo bilo~emu. Obrazloìo sam to na slede}i na~in: „Za polemi~a-re treba da vaè ista pravila kao i za sportiste — pro-tivnici moraju da budu iste kategorije.“

Ne lezi vraè, neka sredove~na fah-koleginica izUìca shvatila je navedeno obrazloèwe kao li~nu uvre-du i protestovala zbog moje prepotentnosti. Poslao samjoj kopiju svoje bibliografije uz kratko pismo: „Po{to-vana koleginice, kada budete napisali bar pola od onoga{to sam ja objavio, ima}ete puno pravo da se qutite akoVam kaèm da nismo iste kategorije.“ ûo sam da je bilamnogo besna zbog toga.

Ovo {to je do sada napisano o polemici na „brdovi-tom Balkanu“, koja kao da se vodi toqagama i sluì istre-bqewu, totalnoj osudi i likvidaciji, podsti~e me da à-lim zbog toga, jer bez vaqano vo|ene, argumentovane, kon-struktivne polemike nema napretka ni u jednoj oblastidru{tvenog ìvota, pa ni u nauci i prosveti.

Ono {to se ne moè oprostiti sredwoj generacijipedagoga jeste nepreduzimqivost u situaciji velikih dru-{tvenih promena, koje su traìle znawe, akciju, integri-


174

__________

7 Uvek mi je bilo ~udno {to ih novine objavquju, {to je, zbog niskih udara-ca, suprotno novinarskoj etici.

tet, spremnost za borbu. Prosveta je prakti~no prepu{te-na nepedagozima. Treba samo pogledati ko wome upravqana prva tri nivoa vlasti, {ta radi i {ta je po struci, pase uveriti da ovo zapaàwe po~iva na razlozima. Vi{e seniko i ne obra}a pedagozima za ideje o reformi {kolskogsistema, a psiholozi (koji su, pored svoje uloge „dijagno-sti~ara“, po~eli da budu i „terapeuti“) posledwih neko-liko godina odlu~uju o skoro svim prosvetnim pitawima,podraàvaju}i (uglavnom bezuspe{no) re{ewa drugih,razvijenijih zemaqa. Drugo nisu znali, hteli ni mogli.Pri tome se prema pedagogiji i pedagozima odnose s nipo-da{tavawem, nezasluènim, ali i zasluènim pomenutomnepreduzimqivo{}u. Istovremeno me|u wima nema pole-mika, dokazivawa, sveìh ideja. Paradigma cele situaci-je jeste junak na{eg vremena8, profesor koji na ~asovimadaje studentima da se naglas ~itaju wegova „dela“, uz napo-menu onome ko ~ita: „Kada nai|e{ na re~ ’socijalisti~-ki’, ti ~itaj ’humanisti~ki’“. U su{tini se, dakle, mewasamo frazeologija, dotera se fasada i nastavqa kao do sa-da. Takvo pona{awe vodi direktno u slepu ulicu, na suvugranu, u samouni{tewe9. Ako pedagozi ne stanu na ~elo ko-renitih, dalekovidih, mudrih promena u prosveti, uskoro}e se postaviti pitawe razloga za wihov opstanak. To pi-tawe ve} se postavqa.

Dr Emil Kamenov dugogodi{wi je profesor pred{kolske i{kolske pedagogije na Univerzitetu u Novom Sadu. Sada jeu penziji.


175

__________

8 Titula zasluèna sposobno{}u koju u ìvotiwskom carstvu imaju kamele-oni.

9 Ve} je naneta velika {teta. Lo{ glas daleko se ~uje, {to neposredno uti-~e na ve} negativan odabir za studije pedagogije. Jo{ gore — nije retka po-java da studije napu{taju najsposobniji mladi qudi.

Qubomir Proti}

RE^ O VASPITAWU

„Danas su {kole prestale biti zavodi za vaspitawe i po-stale su zavodi za degenerisawe omladine pomo}u pretova-renosti wihovog mladog duha prekomernim i raznovrsnimznawima. Vaspitawe dece danas je ostavqeno samoj deci.Porodica i {kola ne pomaù detetu u tome. Porodica sa-mo hrani i odeva dete, {kola ga samo puni znawem, porodi-ca detetu puni stomak, {kola mu puni glavu. Srce mu nepuni niko, osim samo dete i ulica. O srcu i karakteru svo-me dete se mora samo postarati, ako se ve} o tome ne posta-ra ulica.“

(Sv. Nikolaj Leli}ki — Besede pod gorom, ~l. O herojima na{eg vremena)

„[kole su institucije za indoktrinaciju mladih.“(Noam ômski, Smisao 3, 3. 1998, str. 108)

„Znawe nadima, a qubav izgra|uje (zida, popravqa, nazi-|uje).“

(Sv. Pavle, I kod. 8.1)

Kakva je situacija s vaspitawem na{ih u~enika? Dali smo zadovoqni vaspitawem mladih? Ko sve uti~e naproces vaspitawa kod nas? Kakva je odgovornost i uticajvaspita~a na razvoj budu}ih generacija?

Po{tovane kolege, mnogo ovakvih i sli~nih pitawamoè se postaviti pred nas, prosvetne radnike. Za odgovo-re na ta pitawa nisu zainteresovani samo prosvetni radni-


177

ci ve} i porodice mladih, s malom rezervom, moè se re}i,skoro svi stanovnici na{e dràve. Prirodno, tu je i pita-we svih ovakvih pitawa: kakve su perspektive vaspitawana{ih mladih i koji su putevi ka dru{tveno opravdanom iporodi~no poèqnom vaspitawu na{ih najdraìh?

Potpuno mi je jasno da je za ozbiqan odgovor na makoje od ovih pitawa potrebno mnogo vremena (mo`da i or-ganizovawe posebnih savetovawa kao {to je ovo). Ipak è-lim, nadaju}i se da }ete mi oprostiti nepotpunost, mogu-}u nepreciznost, ponegde i nedovoqnu promi{qenost, dabar pokrenem temu o vaspitawu, da ukaèm na li~no sagle-davawe situacije i mogu}i put poboq{awa.

Polazna osnova za razmi{qawe o tome jeste da sesvi slaèmo da na{i mladi nisu dovoqno dobro vaspita-ni. Ne èle}i da dokazujem ne{to o~igledno, ukazao bihvam samo na pona{awe mladih: u gradskom prevozu (nepo-{tovawe trudnica, starijih, bolesnih); na sportskim pri-redbama (paqewe, tu~e, skandirawa, pa ~ak i ubistva); u{kolama (nemotivisanost, „smorenost“, odnos prema dru-govima i profesorima, tu~e); u kafi}ima (divqawe, tu~e);na radnim mestima (nepo{tovawe posla i kolega, nerad,opet nemotivisanost, „smorenost“)...

Ne navode}i daqe primere, slobodan sam da zakqu-~im da je na{e zajedni~ko vi|ewe situacije takvo da na{emlade generacije nisu zadovoqavaju}e vaspitane.

Prema mom mi{qewu, uzroka za to ima mnogo, alibih naveo neke koji su, ~ini mi se, najbitniji.

[okantna je ~iwenica da u celom Zakonu o uxbeni-cima donesenom u Skup{tini Srbije 31. avgusta 2009. go-dine ni u jednom ~lanu i ni na jednoj strani ne postojitermin ’vaspitawe’. Sli~no tome, ni u Zakonu o {kolstvudonesenom istog dana, nijedan ~lan nije posve}en vaspita-wu. Komentar je potpuno izli{an. Ne moè biti jasnije ipreciznije odre|en stav trenutno vladaju}ih struktura


178

prema vaspitawu. Duboko sam ube|en da je mi{qewe ve}i-ne gra|ana Srbije o tom pitawu suprotno stavu trenutnihvlastodràca.

Na razli~ite na~ine (televizija, novine, sajtovi,javni nastupi politi~ara i korumpiranih „intelektuala-ca“, bilbordi, delovawe niza nevladinih organizacija)name}e se vrednosni sistem u kome su fundamentalne vred-nosti novac, vlast i ~uda. Mislim da novac i vlast ne tre-ba da obja{wavam, a pod ~udom podrazumevam brz uspeh uìvotu, „greb-greb“ pa mercedes, kladionice, kvizove,Farmu, Velikog brata, loto i sli~no, gde su dovoqni „pod-znawe“ i „potkultura“ za ogromne nagrade.

Sve to „garnirano“ je laìma, koje su posle hiqadai hiqada ponavqawa mladi usvojili kao istine. Nabrojaobih nekoliko takvih laì — istina.

Kolumbo koji je krenuo ka Indiji zabunom dolazi doameri~kog kontinenta. Qude koje tamo vidi naziva Indi-jancima. Oni se i danas tako zovu, iako nemaju nikakve ve-ze sa Indijom.

Crni okrepquju}i napitak mnogi nazivaju „turskakafa“, iako Turci ne piju kafu ve} ~aj.

Evropa se (u na{im meteorolo{kim izve{tajima )naziva „stari kontinent“, iako je stara ta~no kao i sviostali kontinenti. Pri tome je sintagma „novi kontinent(svet)“ rezervisana samo za Severnu Ameriku, ali ne i zaCentralnu i Ju`nu.

U susednoj Rumuniji delovao je „stra{ni vampir“Drakula, iako je istina da je plemi} Vlad Cepe{ bio iz-vanredan patriota i borac protiv Otomanske imperije.

Bolest „ludih krava“, opasni virusi raznih ptica,sviwa, koza... kruè planetom. Uskoro moèmo o~ekivatii jo{ gore — kowske i magare}e. Ipak, „dobra vlada“ bri-ne o svojim stanovnicima uz pomo} svojih tajkuna — uvo-ze vakcine (uz male provizije), a darvinizam i psihoana-


179

liza progla{avaju se za nau~ne istine, iako ne postoje ni-kakvi nau~ni dokazi za to.

Jo{ mnogo o~iglednih ili mawe o~iglednih laìkodira se u svest mladih kao istine, i na bazi takvih la-ì, ~esto kao na aksiomima, gradi se wihovo vaspitawe.

Bitno je podsetiti se da je pre dve hiqade godina ku-{a~ (satana — otac laì) ku{ao Gospoda Isusa, nude}imu prve tri nabrojane stvari: novac (hlebovi), vlast i ~u-do. O~igledno je da se satanina koncepcija ne mewa mile-nijumima godina — novac, vlast i ~udo uz la`.

Delovawe sekti, organizacija koje se u na{em „novo-govoru“ nazivaju „male verske zajednice“, zakonom je do-zvoqeno. Treba imati u vidu npr. da nije dozvoqeno da seposmrtni ostaci „ratnog zlo~inca“ Slobodana Jovanovi-}a prenesu i sahrane u Srbiji. Pri tom je wegov lik na na-{oj nov~anici koja ima najve}u vrednost (5.000 dinara)!

Droge se, relativno nesmetano, plasiraju mladima urazli~itim „klubovima“, „radionicama“, kafi}ima, pa~ak i u {kolskim dvori{tima (videti Verske sekte Zora-na Lukovi}a).

Nesumwivo je da droga i sekte direktno uti~u naslabqewe voqe i koncentracije mladih, pa nije ~udo {tosu oni ~esto bezvoqni i „smoreni“.

Razne izopa~enosti, kao {to su homoseksualizam,biseksualizam, lezbijstvo, transseksualizam (LGBT), za-konom su za{ti}ene i svako pokretawe tih tema o{tro seosu|uje kao „govor mr`we“. Interesantno je da zakon ne{titi normalne qudske veze od svakodnevnog terorizma„onih koji su razli~iti“. Zakon protiv duhovnog i men-talnog terorizma ne postoji.

Koliko li je qudi doìvelo infarkt, perforacijuulkusa, mo`dani udar i sli~no zbog mentalnog maltreti-rawa s malih ekrana i koliko je na{ih mladih sugra|anavaspitavano pod tim antiqudskim pritiskom?


180

O televiziji na ovom skupu ne vredi mnogo govori-ti: ubistva (naravno, najmonstruoznija); agresivni crta-ni filmovi; reklame i spotovi koji se muwevito smewujui postupno razaraju mogu}nost koncentracije mladih; fa-vorizovawe qudi i ideja stranih na{em mentalitetu i si-stemu vrednosti; razni „eksperti“ i „analiti~ari“, popravilu univerzalnog tipa, „obja{wavaju“ nam uspehepliva~a Milorada âvi}a i matemati~ara Milivoja Lu-ki}a, svetsku ekonomsku krizu i skaka~a Dragutina Topi-}a, globalno otopqavawe i fenomen opro{taja od patri-jarha Pavla. Oni su darvinisti, a kada je potrebno i kadaih snima televizja, krste se. Ne smeta im to {to Bogoro-dica, prema wihovom mi{qewu (ako ga uop{te imaju!),ima majmunsko poreklo (oprosti, Boè!).

Svakako da televizija sa Farmom, Velikim bratom,kvizovima ili propagirawima parada ponosa zasluùjeposebno mesto u jednoj ozbiqnoj analizi koja bi se pozaba-vila pitawima uni{tavawa tradicionalnih vrednosnihsistema i ukodiravawa stanovni{tvu moralnog relativi-zma i oìvqavawa osavremewene Protagorine misli: „Jasam centar sveta“.

[ta ~initi u ovako opisanoj, sumornoj situaciji?Kako obnavqati moralne vrednosti i na}i put za vaspita-vawe mladih? Kako iza}i iz opisanog lavirinta mra~nihputeva i stranputica?

Pre nego {to odgovorim na ova pitawa, podsetiobih vas ukratko na staru gr~ku legendu o lavirintu.

Na Kritu, u Knososu, u vreme kraqa Minosa i wego-ve ène Pasifaje, u lavirintu je bilo zatvoreno ~udovi-{te Minotaur, koji be{e ~ovek sa glavom bika. To ~udo-vi{te, koje je bilo sin kraqice Pasifaje i jednog bika,kraq Minos (dràv{i ga zatvorenog u lavirintu) hranioje qudskim mesom. Bacani su mu za ishranu mladi}i i de-vojke iz Atine koji su dopremani kao danak Atine zbog ka-


181

zne za ubistvo Minosovog sina. Heroj Tezej odlu~i da ubi-je Minotaura. ]erka kraqa Minosa, Arijadna (zaqubqe-na u Tezeja), pomaè mu da realizuje nameru. Nabavqa i da-je mu ma~ i kanap. On s ma~em i kanapom ulazi u lavirint,a Arijadna s krajem kanapa ostaje napoqu. Tezej ide po la-virintu, odmotavaju}i kanap koji mu pomaè da ne ide dvaputa istim hodnikom. Tako stiè do Minotaura, uspeva daga ubije, a zatim, zahvaquju}i kanapu, nalazi izlaz iz la-virinta i dolazi do Arijadne, koja ga ~eka napoqu.

Na{i prosvetni radnici nalaze se u mitskoj uloziTezeja. Oni su u mra~nom lavirintu i traè put do ~udo-vi{ta koje uni{tava mlade qude.

Hrabri su i odlu~ni da se obra~unaju sa zlom. Uz ne-minovan ma~, neophodna im je pomo} da bi se orijentisa-li u zbrci. Ta pomo} ne moè da bude interna (iz lavirin-ta), ve} eksterna (van wega). „Logistika“ (Arijadna), da-kle, nalazi se fizi~ki van lavirinta, ali bez stalnog sa-dejstva Arijadne i Tezeja, Minotaur ne moè biti ubijen.

Ko je Arijadna u na{oj analizi i èqi da se vaspi-tawe mladih poboq{a?

Odgovor na to pitawe dao bih citirawem jednog tek-sta Qubomira Proti}a. Taj tekst glasi: „Etika govori sa-mo o jednom, najvi{em zadatku svakog ~oveka. Prema tome,moè biti govora samo o jednom, najvi{em zadatku vaspi-tawa, kao {to mi velimo. Izgradwa moralnog karaktera jeideal kome se vaspitawem teì i koji je vaspitawe uzelosebi u zadatak. Moralni karakter je potpuna saglasnostvoqe i rada sa najvi{im moralnim idejama, koje su najbo-qe predstavqene i iznesene u nauci Hristovoj.“ Kao va-`no napomiwem da ovaj tekst nisam napisao ja, ve} moj de-da Qubomir Proti}, poznati pedagog, pre vi{e od sto go-dina. Ja se samo slaèm s tim mi{qewem. Hri{}anstvo,koje se moè nazvati religijom qubavi, u qubavi i iz qu-bavi izgra|uje kod mladih moralni karakter i sna`nu vo-


182

qu. Zapadwa~ka zamena za qubav, tolerancija, ni izblizane mo`e da bude pokreta~ki faktor za pravilno izgra|i-vawe mladih. Tolerancija mo`e da bude korisna relativ-no starijim qudima da im pomogne da lak{e otrpe ono{to im se ne svi|a.

Na kraju imam jo{ jednu va`nu napomenu. Vaspitawei sticawe znawa nisu iste stvari. Ne treba poistovetitivaspitawe i sticawe znawa (Qubomir Proti}, Pedagogi-ka, Kragujevac 1899. godine, strana 17). Vrlo je bitno da serazlikuje vaspitawe od sticawa znawa. @ivi sam svedokda nijednu diferencijalnu jedna~inu, u toku vi{e od ~eti-ri decenije rada sa wima, nisam re{io kori{}ewem hri-{}anske nauke. Sve {to sam re{io, re{io sam metodamadiferencijalnih jedna~ina.

Nadam se da je jasno podvu~ena razlika izme|u obra-zovawa i vaspitawa, kao i da su metode kvalitetnog re{a-vawa jednog i drugog razli~ite.

Dr Qubomir Proti} bio je profesor Matemati~kog fakul-teta u Beogradu, direktor Matemati~ke gimnazije i di-rektor Zavoda za unapre|ewe obrazovawa Republike Srbije.


183


184

ZAKQU^CI NAU^NOG SKUPA „OBRAZOVAWE U SRBIJI —

REALNOST I PERSPEKTIVA“odrànog 25. i 26. decembra 2009. godine u organizaciji

UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

1. U~esnici skupa slaù se da novi Zakon o osnovamasistema obrazovawa i vaspitawa poni{tava vredno-sti kao {to su rad, znawe, po{tewe i odgovornost,na kojima treba da po~iva svako dru{tvo.

2. U roku od deset dana, Unija sindikata prosvetnihradnika Srbije uputi}e otvoreno pismo predsedni-ku i poslanicima Skup{tine Srbije, predsednikuVlade Srbije, predsedniku Srbije i ministru pro-svete, sa zahtevom da se hitno izmene svi ~lanovi Za-kona o osnovama obrazovawa i vaspitawa koji preteda izazovu nesagledive negativne posledice po obra-zovawe, ali i dru{tvo u celini.

3. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, u sarad-wi s prosvetnim radnicima, stru~nom javno{}u, ro-diteqima i u~enicima, po~e}e rad na predlogu no-vog Zakona o obrazovawu i vaspitawu koji }e pred-stavqati osnov istinske reforme sistema obrazova-wa.

4. Ukoliko dràvne institucije ne prihvate ove pred-loge Unije i ukoliko Ministarstvo prosvete i daqebude ignorisalo na{e pozive na dijalog o ovim pi-


185

tawima, USPRS sazva}e svoju skup{tinu na kojoj }ejavno pozvati sve {kole, roditeqe i u~enike da neprimewuju i ne po{tuju sporne odredbe Zakona oosnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

5. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije objavi-}e u martu zbornik radova sa ovog nau~nog skupa.Promovi{u}i tu kwigu {irom Srbije USPRS }eprosvetnim radnicima i {irokoj javnosti jo{ jed-nom ukazati na mnoge probleme u srpskom obrazova-wu i istovremeno ponuditi na~ine wihovog re{a-vawa.

U ^a~ku, 26. decembra 2009. godine

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije


186

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIHunijasprs.org.rs/wp-content/uploads/2020/08/Obrazovanje...UNIJA SINDIKATA...

Documents

Transcript of UNIJA SINDIKATA PROSVETNIHunijasprs.org.rs/wp-content/uploads/2020/08/Obrazovanje...UNIJA SINDIKATA...