INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

MONOGRAFIJA

162

PREISPITIVAWE

ODLUKA ME\UNARODNIH

TRGOVINSKIH

ARBITRA@A U POSTUPKU

PONI[TEWA

Beograd,

2009.

Izdava~:

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

Beograd, Terazije 41

telefoni: (011) 32-33-213, 32-32-611

Autor:

mr KATARINA JOVI^I]

Urednik:

dr Jovan ]iri}

Recenzenti:

prof. dr Dobrosav Mitrovi}

prof. dr Vesna Raki} Vodineli}

Prelom:

Negativ

[tampa:

Alfa tim print

Tira`:

300 primeraka

ISBN 978-86-80059-57-0

Objavqivawe ove monografije finansijski je pomoglo

Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj

SADR@AJ

PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

GLAVA I

ME\UNARODNA TRGOVINSKA ARBITRA@A

A. ISTORIJAT NASTANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

B. POJAM I PRAVNA PRIRODA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

GLAVA II

OSNOVNA PITAWA PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE

OSNOVNA PITAWA PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . 19

A. IZVORI PRAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

B. RAZLI^ITI KONCEPTI PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1. [iri koncept poni{tewa arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . 28

2. U`i koncept poni{tewa arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . 28

V. ARBITRA@NA ODLUKA PODOBNA ZA PONI[TEWE . . . . 30

1. Doma}a i strana arbitra`na odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

2. Pojam arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

3. Vrste arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

G. RAZLOZI ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 39

D. POSTUPAK PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 44

1. Na~ela postupka za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . 45

2. Sud nadle`an za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . 48

5

\. ZAHTEV ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . 50

1. Rok za podno{ewe zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka . 53

2. Mogu}nost ulagawa pravnih lekova na odluku suda kojom

se odlu~uje o zahtevu za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . 54

E. OBIM PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE. . . . . . . . . . . . 55

@. PRAVNE POSLEDICE PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

1. Mogu}nost izvr{ewa arbitra`ne odluke

poni{tene u zemqi porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

a) Internacionalna koncepcija me|unarodne

trgovinske arbitra`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

1) Slu~aj Norsolor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

2) Slu~aj Hilmatron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

3) Slu~aj Chromalloy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

b) Teritorijalna koncepcija me|unarodne

trgovinske arbitra`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

v) Praksa sudova u izvr{ewu poni{tenih arbitra`nih

odluka i wen uticaj na razvoj me|unarodnog

arbitra`nog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

2. Arbitra`ni sporazum nakon poni{tewa

arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

GLAVA III

PONI[TEWE ARBITRA@NIH ODLUKA U UPOREDNOM

PRAVU

PONI[TEWE ARBITRA@NIH ODLUKA U UPOREDNOM

PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

A. NACIONALNI IZVORI PRAVA

1. Englesko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2. Ameri~ko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

a) Poni{tewe arbitra`nih odluka prema odredbama

Saveznog zakona o arbitra`i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

b) Priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka

poni{tenih u zemqi porekla pred ameri~kim sudovima –

novija sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

6

3. Francusko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

4. [vajcarsko pravo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

5. Nema~ko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Poni{tewe arbitra`nih odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

B. ME\UNARODNI IZVORI PRAVA

1. UNCITRAL Model zakon o arbitra`i iz 1985. godine . . . . . 105

2. Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj

arbitra`i iz 1961. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

ZAKQU^AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

GLAVA IV

PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE U DOMA]EM PRAVU

PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE U

DOMA]EM PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

A. IZVORI PRAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

B. U@I KONCEPT PONI[TEWA ARBITRA@NE ODLUKE . 118

V. DOMA]A I STRANA ARBITRA@NA ODLUKA . . . . . . . . . . . 120

G. POSTUPAK PONI[TEWA ARBITRA@NIH ODULKA . . . 122

1.Sud nadle`an za poni{tewe arbitra`nih odluka. . . . . . . . . . . 124

2. Arbitra`na odluka podobna za poni{tewe. . . . . . . . . . . . . . . . 125

2. Tu`ba za poni{tewe arbitra`ne odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

3. Razlozi za poni{tewe arbitra`nih odluka . . . . . . . . . . . . . . . 128

D. MOGU]NOST OSPORAVAWA ODLUKE SUDA O ZAHTEVU

ZA PONI[TEWE ARBITRA@NE ODLUKE. . . . . . . . . . . . . . . 132

\. PRAVNE POSLEDICE PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

ZAKQU^AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

7

PREDGOVOR

Dana{wa produkcija pravne literature na srpskom jeziku je izu-zetno bogata. Pravnik koji bi hteo da prati i da pro~ita svaki na-slov koji iza|e iz {tampe, nalazi se pred nekim, gotovo nepremosti-vim preprekama, odnosno on vi{e nije u stawu ni da isprati, a kamo-li pro~ita svaku od kwiga koje se pojave i koje tretiraju neki od pro-blema u oblasti prava. Zanimqivo je me|utim, da postoje neke teme ko-je gotovo uop{te nisu obra|ivane u na{oj literaturi. Jedna od takvihjeste upravo ova tema, ova kwiga, koja se nalazi pred ~itaocima, kwi-ga autora mr Katarine Jovi~i}: „Preispitivawe odluka me|unarod-nih trgovinskih arbitra`a u postupku poni{tewa.” Ova monografi-ja predstavqa prvu monografiju na srpskom jeziku posve}enu poni{-tewu odluka me|unarodnih trgovinskih arbitra`a. Wen je zna~aj jo{ve}i kada se ima u vidu da je i u stranoj literaturi broj monografi-ja koje se tim institutom bave veoma mali, uprkos nesumwivom inte-resovawu za ovo, jedino pravno sredstvo za osporavwe arbitra`ne od-luke pred sudom koje mo`e upotrebiti stranka koja nije uspela u spo-ru pred arbitra`om. S druge strane, i sudovi pred koje se upu}uju za-htevi za poni{tewe arbitra`nih odluka, suo~avaju se sa razli~itimpitawima tog, za wih, ne ba{ tako ~estog postupka, na koja odgovoremoraju potra`iti i van zakonskih tekstova. Upravo zbog toga insti-tut poni{tewa arbitra`nih odluka name}e potrebu celovitog i slo-`enog istra`ivawa, koje je mr Katarina Jovi~i} sprovela i ~ije je re-zultate izlo`ila u ovom nau~nom radu.

I recenzenti ove monografije isti~u upravo to da je tema koja jepredmet ovog rada retko izu~avana kao posebna celina i prikazanamonografski, {to ovaj rad ~ini jo{ vrednijim i preporu~uje ga ne sa-mo kao stru~nu literaturu, ve} i kao nastavno u~ilo za predmet arbi-tra`no pravo.

Globalizacija savremenih ekonomskih tokova, proizvodi ~itavniz razlil~itih efekata u pravnoj oblasti, zbog ~ega pravnik danasmora biti dovoqno obrazovan i stru~no osposobqen za re{avawe ni-

9

za pitawa i problema, me|u kojima je upravo i ova problematika pre-ispitivawe odluka me|unarodnih trgovinskih arbitra`a u postupkuponi{tewa. Zbog toga }e ova kwiga, sigurni smo, biti zanimqivo ikorisno {tivo, pre svega za pravnike prakti~are, a ne samo za one ko-ji se iz nau~nih razloga interesuju za ovu oblast. Upravo u vezi satim, na kraju, ali ne kao najmawe va`no, `eleli bismo da uka`emo navrlo bogatu produkciju iz oblasti prava, koju, naro~ito u posledwevreme ostvaruje Institut za uporedno pravo. Osim redovnog izla`e-wa ~asopisa „Strani pravni `ivot”, tu su jo{ i mnoge druge monogra-fije koje tretiraju razli~ite oblasti prava, od me|unarodnog prava iprava EU, do gra|anskog, krivi~nog, administrativnog prava, itd.Mr Katarina Jovi~i} je ve} do sada objavqivala svoje radove iz ra-zli~itih oblasti u mnogim ~asopisima i kwigama i mi bismo `elelida joj ~estitamo ne samo na ovoj kwizi, ve} i da joj po`elimo jo{ ta-kvih radova, koji }e svakako nailaziti na zanimawe u na{oj stru~noji nau~noj javnosti.

U Beogradu, januara 2009.

Dr Jovan ]iri}, Institut za uporedno pravo

10

UVOD

Arbitra`a kao sredstvo za re{avawe me|unarodnih sporova svevi{e privla~i pa`wu zbog svoje aktuelnosti i narastaju}e popular-nosti. Ovo se posebno odnosi na me|unarodne trgovinske arbitra`ekod kojih me|unarodna pravila i institucije sa zapa`enim uspehomobezbe|uju po{ten, neutralan, stru~an i efikasan mehanizam zare{avawe te{kih, me|unarodnih sporova.

Me|unarodne trgovinske arbitra`e i institucije koje su ih osno-vale su se razvile kao plod zajedni~kog rada preduzetnika s jedne, i dr-`ava, s druge strane. Preduzetnici su inicirali uspostavqawe arbi-tra`a i doprineli su wihovom razvoju, dok je dr`ava putem svojih me-hanizama obezbe|ivala izvr{avawe odluka koje bi one donosile. To je,vremenom, omogu}ilo uspostavqawe pravnog okvira za delovawe arbi-tra`a koga ~ine relevantne me|unarodne konvencije, nacionalni za-koni o arbitra`ama i pravilnici institucionalnih arbitra`a.

Razlozi zbog kojih stranke odlu~uju da spor povere na re{avaweme|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i umesto dr`avnom sudu su vi{e-struki. One, ponajpre, na taj na~in `ele da osiguraju re{avawe sporana neutralan na~in, ~ak primenom me|unarodnih ili drugih pravila,koja su nezavisna od nacionalnih prava razli~itih dr`ava ~ijim bisudovima re{avawe tog spora, ina~e, moglo pripasti. Nadaqe, one po-veravaju nezavisnim arbitrima re{avawe svog spora umesto da to pre-puste sudijama dr`avnih sudova, koje bi mogle biti pristrasne premastrankama zbog eventualne zajedni~ke nacionalne ili verske pripad-nosti, kulturne sli~nosti ili bilo kog drugog razloga. Osim toga,prednost ugovarawa me|unarodne trgovinske arbitra`e se ogleda i umogu}nostima izbegavawa nesigurnosti koje redovno prate me|una-rodne sudske postupke, od kojih su posebno nepo`eqne dugo trajawe po-stupka, mogu}e vo|ewe paralelnih postupaka u razli~itim dr`avama,rasprava o merodavnom pravu itd. I na kraju, zahvaquju}i nekoliko, usvetu {iroko prihva}enih me|unarodnih konvencija, koje predvi|ajuskra}ene i efikasne postupke priznawa stranih arbitra`nih odluka,

11

odluke me|unarodnih arbitra`a se ~esto lak{e prinudno izvr{avajuu inostranstvu nego {to je to slu~aj sa sudskim odlukama.

Okon~awe arbitra`nog postupka dono{ewem arbitra`ne odluke,me|utim, ne zna~i uvek i okon~awe spornog odnosa me|u strankama jerje mogu}e, povodom iste pravne stvari, pred redovnim sudom voditibilo postupak za prinudno izvr{ewe arbitra`ne odluke, bilo postu-pak za weno poni{tewe. Prvi inicira stranka koja je uspela u sporuzbog toga {to suprotna strana ne}e dobrovoqno da izvr{i arbitra-`nu odluku, dok se drugi vodi po zahtevu nezadovoqne stranke, kojatra`i poni{tewe arbitra`ne odluke. Gotovo sva nacionalna pravakoja priznaju i ure|uju arbitra`e poznaju oba navedena oblika sudskekontrole wihovog rada, s tim {to se uporedna teorija i praksa u mno-go mawoj meri razilaze kada je o postupku prinudnog izvr{ewa arbi-tra`nih odluka re~, nego {to je to slu~aj sa postupkom wihovog po-ni{tewa. Zbog toga je i razumqivo {to je izvr{ewu stranih arbi-tra`nih odluka posve}eno vi{e me|unarodnih konvencija, koje se upraksi sa uspehom primewuju.

U uporednom pravu se bele`e zna~ajne razlike kod ure|ewa nekihbitnih pitawa instituta poni{tewa arbitra`nih odluka. Tako, naprimer, ne postoji jedinstveni stav o tome koliku slobodu treba da-ti sudovima u preispitivawu jedne arbitra`ne odluke, odnosno da lioni treba da imaju pravo da ispituju wen meritum ili ih treba ogra-ni~iti na utvr|ivawe ispuwenosti formalnih uslova u postupkuwenog dono{ewa. Nema jedinstvenog mi{qewa ni po pitawu defini-sawa razlika izme|u poni{tewa doma}ih i poni{tewa stranih arbi-tra`nih odluka, kao ni o razlozima za wihovo poni{tewe. I kada jeo sudbini arbitra`nog sporazuma nakon poni{tewa arbitra`nihodluka re~ nailazi se na suprotstavqena stanovi{ta.

Navedena, ali i druga pitawa koja se u vezi sa institutom poni{te-wa arbitra`nih odluka postavqaju bili su predmet istra`ivawa ~ijirezultati su zabele`eni u ovom radu. U prvom delu se daje kratki pre-gled istorijata me|unarodne trgovinske arbitra`e i obja{wava pojam

i pravna priroda ove institucije (Glava I), potom se izdvajaju i teoret-ski analiziraju bitna pitawa postupka poni{tewa arbitra`nih odlu-

ka (Glava II), tre}i deo posve}en je razli~itim sistemima poni{tewaarbitra`nih odluka u uporednom pravu kao i me|unarodnim izvorima

u ovoj materiji (Glava III), dok se na kraju prikazuju i analiziraju re{e-wa doma}eg prava u vezi sa ovim institutom (Glava IV).

12

GLAVA I

ME\UNARODNA

TRGOVINSKA ARBITRA@A

A. ISTORIJAT NASTANKA

Re{avawe sporova putem arbitra`e poznato je jo{ od davnina.

Weni koreni pronalaze se u najstarijim dru{tvima sa rodovskim ure-

|ewem, u kojima je vo|a plemena odre|ivao delegate koji }e u wegovo

ime re{avati sporove izme|u pojedinih ~lanova dru{tva1. U IV-om

milenijumu pre na{e ere je, kako se smatra, zakqu~en i prvi ugovor o

arbitra`i, kada je sporazumom izme|u sumerskih gradova Lago{a i

Ume utvr|ena granica izme|u wih2.

Arbitra`u su kao sredstvo za re{avawe sporova upotrebqavali

zava|eni gra|ani jo{ u prvim dr`avama, po{to su na taj na~in mogli

da izbegnu stroge formalnosti sudskih (sakralnih) postupaka, ali i

da pokrenu i rasprave spor za koji nije bila predvi|ena odgovaraju}a

tu`ba3. Putem arbitra`e su se re{avali sporovi i u anti~kim dr`a-

vama, u kojima je po prvi put funkcija arbitra, koja je do tada bila

rezervisana iskqu~ivo za vladare i verske poglavare, postala do-

stupna i obi~nim gra|anima. Iako u to vreme nisu bila definisana

pravila arbitra`nog postupka, ve} su se sporovi naj~e{}e re{avali

13

1 V. Shotielius J, Die internationale Schiedsgerichtsbarkeit, Berlin-Koeln, 1957, str. 17.Schoenke von Staff, Das, Schiedsgerichtsverfahren nach den heutigen deutschen Recht, 1954,str. 9. i daqe, navedeno prema M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd 1986,str. 381.

2 B. Krivokapi}, Leksikon Me|unarodnog prava, Beograd, 1998, str. 25.3 Philipson C, The International Law and Custom of ancient Greece and Rome, London, 1911,

Band II, str. 127, navedeno prema M. Pak, op. cit, str. 381.

putem mirewa i posredovawa, ove arbitra`e se smatraju prete~ama

dana{we arbitra`e jer su to bili prvi privatni sudovi u istoriji,

odvojeni od dr`avnog sudstva. Rimsko pravo je, ~ak, predvi|alo mo-

gu}nost da se arbitra`ne odluke prinudno izvr{avaju na zahtev zain-

teresovane strane,4 s tim {to su gra|ani imali pravo i da odustanu od

ove odluke, te da povedu postupak sa istim zahtevom pred redovnim su-

dom.5 Oni to, me|utim, ne bi mogli da u~ine kada je arbitra`ni spo-

razum bio zakqu~en u pismenoj formi.

Nakon propasti Rimske dr`ave i zamirawa trgovine, arbitra`e

su izgubile na zna~aju sve dok se sa razvojem zanatstva, u sredwem ve-

ku, nije obnovila i trgovinska razmena. U to vreme, trgovci iz razli-

~itih gradova – dr`ava su koristili arbitra`u za re{avawe me|u-

sobnih sporova, ~esto uz primenu posebnih pravnih pravila koja su se

vremenom formirala u wihovoj poslovnoj praksi. Oni su, ve} tada,

po~eli da osnivaju svoja udru`ewa koja su se, izme|u ostalog, bavila

i re{avawem sporova. Upravo ova udru`ewa, koja su u re{avawu spo-

rova primewivala ne samo nacionalno pravo ve} i posebna pravila

trgova~kog prava, predstavqaju jezgra u kojima su nastale prve, stal-

ne me|unarodne trgova~ke arbitra`e.6

Najraniji tragovi modernog arbitra`nog prava u Evropi sre}u se

u Francuskoj, gde je me|unarodna trgovinska arbitra`a bila poznata

dugo vremena pre Francuske revolucije.7 Do pune afirmacije me|una-

rodne trgovinske arbitra`e u Evropi dolazi tek u XIX-om veku kada

14

4 Prinudno izvr{ewe arbitra`nih odluka je sprovodio upravnik provincije. Ibidem.5 U Novella Justiniani, 82,11,1 (539 god) i Codex Justiniani 2,55,5 (530 god), predvi|a se da

„Stranke mogu odustati od arbitra`ne odluke i povesti postupak pred redovnim su-dom ako plate poene compromissi”, navedeno prema M. Trajkovi}, Me|unarodno arbi-tra`no pravo, Beograd, 2000, str. 20.

6 Najstarijom stalnom me|unarodnom trgovinskom arbitra`om se smatra arbitra`akoju je obrazovalo Liverpulsko udru`ewe trgovaca za vreme gra|anskog rata u Ame-rici, radi re{avawa sporova koji bi nastali u vezi sa vunom koju su engleski trgov-ci slali u ju`ne ameri~ke dr`ave. M. Jezdi}, Me|unarodno privatno pravo II, Beograd,1972, str. 131.

7 Tako je jo{ 1560. godine francuski kraq Fransoa II izdao Edikt kojim je dozvoqavaoda se trgovinski sporovi povere na re{avawe arbitrima. Arbitra`no re{avawe spo-rova je afirmisao i Ustav Francuske revolucije iz 1791. godine, koji je svim gra|a-nima priznavao pravo da putem arbitra`e re{avaju me|usobne sporove. O istorijifrancuskog arbitra`nog prava videti kod D. Mitrovi}, Me|unarodna trgovinska ar-bitra`a u francuskom pravu, Zbornik Me|unarodna trgovinska arbitra`a, stranaprava i zakoni, Beograd, 1996, str. 31-48.

sve ve}i broj profesionalnih udru`ewa trgovaca osniva stalne in-

stitucije radi re{avawa sporova iz me|unarodnog prometa.

U dvadesetom veku, naro~ito u periodu posle Drugog svetskog ra-

ta, raspad kolonijalnog sistema i pro{irewe kruga zemaqa koje se

ukqu~uju u me|unarodno tr`i{te doprineli su ekspanziji me|unarod-

ne trgovine, {to je dovelo do procvata arbitra`e i arbitra`nog pra-

va. U tom periodu su osnovane najzna~ajnije stalne me|unarodne trgo-

vinske arbitra`e u svetu8 i zakqu~eno je vi{e me|unarodnih ugovora

koji su doprineli unifikaciji nekih osnovnih pravila me|unarodne

trgovinske arbitra`e u uporednom pravu.9

B. POJAM I PRAVNA PRIRODA

U teoriji arbitra`nog prava nailazi se na razli~ite pristupe

odre|ewu pojma arbitra`e u zavisnosti od toga da li se u prvi plan

isti~e wen organizaciono-institucionalni ili funkcionalni as-

pekt. Ve}ina definicija odnosi se na op{ti pojam arbitra`e, dok se

me|unarodnim trgovinskim arbitra`ama autori bave u okviru razma-

trawa razli~itih podela arbitra`a. U uporednopravnoj teoriji su, na primer, Sajko i Dika pristali-

ce odre|ewa arbitra`e putem wenog funkcionalnog aspekta kada tvr-de da je arbitra`a „rje{avawe sporova izme|u dviju ili vi{e strana-ka od strane tre}e osobe (ili tre}ih osoba) arbitra (arbitara), koji

15

8 Jedna od najpoznatijih stalnih me|unarodnih trgovinskih arbitra`a je Me|unarod-ni arbitra`ni sud Me|unarodne trgovinske komore u Parizu, osnovan 1923. godine.Pored toga, tu su i Londonski sud me|unarodne arbitra`e koji je osnovan jo{ 1892.godine, Ameri~ko arbitra`no udru`ewe osnovano 1926. godine, Arbitra`a Trgovin-ske komore Ciriha iz 1911. godine, i dr.

9 Najpoznatije me|unaronde konvencije u oblasti arbitra`nog prava su: @enevskiprotokol o arbitra`nim klauzulama iz 1923. godine; @enevska konvencija o izvr{e-wu stranih arbitra`nih odluka iz 1927. godine; Wujor{ka konvencija o priznawu iizvr{ewu stranih arbitra`nih odluka iz 1958. godine; Evropska konvencija o me|u-narodnoj trgovinskoj arbitra`i iz 1961. godine i dr. Pored navedenih konvencija,poseban doprinos unifikaciji arbitra`nog prava dao je UNCITRAL Model zakono me|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i iz 1985. godine, koji nije klasi~ni me|una-rodni ugovor ve} dokument koji je izradila Komisija UN-a za me|unarodno trgovin-sko pravo i koji je poslu`io kao model za izradu velikog broja nacionalnih zakonao arbitra`i u svetu.

svoja ovla{}ewa izvode iz sporazuma stranaka i ~ija je odluka obave-zna za wih i ima, u ve}ini pravnih poredaka, u~inke koji korespon-diraju u~incima sudskih odluka”.10 Na istom stanovi{tu je R. David,po kome je arbitra`a „tehnika koju koriste arbitar ili arbitriovla{}eni privatnim sporazumom radi re{avawa nekog pitawa izodnosa izme|u dva ili vi{e lica”,11 kao i M. Domke, koji smatra da jearbitra`a „metoda po kojoj stranke dobrovoqno predaju svoje sporo-ve na re{avawe nepristrasnoj tre}oj osobi”.12 Me|u pristalicamaisticawa funkcionalnog aspekta arbitra`e je i G. Born, koji smatrada je to „na~in za kona~no re{avawe me|unarodnih sporova, u skladusa sporazumom stranaka, od strane nezavisnih, nedr`avnih sudija”.13

Jaroson (Jarrosson), s druge strane, favorizuje organizaciono-in-stitucionalni karakter arbitra`e, odre|uju}i je kao instituciju naosnovu koje tre}e lice re{ava spor izme|u dve ili vi{e stranaka vr-{e}i jurisdikcionu misiju koju su mu one poverile.14 I neki drugi au-tori defini{u arbitra`u na sli~an na~in, isti~u}i da su to privat-ni sudovi kojima se voqom stranaka poverava re{ewe spora umestodr`avnom sudu,15 odnosno da je re~ o privatnim sudovima uspostavqe-nim na temequ zakonskog ovla{}ewa.16

U doma}oj literaturi su, tako|e, retke definicije pojma me|una-rodne trgovinske arbitra`e,17 dok se na wen op{ti pojam nailazi uve}em broju radova. Pojedini autori u odre|ewu ovog instituta pola-ze od stanovi{ta da oba pomenuta aspekta arbitra`e imaju jednak zna-

16

10 Sajko, Dika, Arbitra`no re{avawe me|unarodnih trgova~kih sporova, Qubqana1989, str. 1.

11 R. David, L arbitrage dans le commerce international, str. 9, navedeno prema J. Perovi},Ugovor o me|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i, Beograd, 1998, str. 17.

12 M. Domke, The Law and Practice of Commercial Arbitration, Mundelein, 1968, str. 1, nave-deno prema J. Perovi}, ibidem.

13 Definicija arbitra`e ovog autora se odnosi na me|unarodnu trgovinsku arbitra-`u, za razliku od ve}ine autora koji se zadr`avaju na op{tem pojmu arbitra`e. GaryB. Born, International Commercial Arbitration, NY, second edition 2001, str. 1.

14 Ch. Jarrosson, La notion d´arbitrage, Paris, 1987, navedeno prema J. Perovi}, ibidem.15 K. H. Schwab, Schiedsgerichtsbarkeit, Muenchen, 1979, navedeno prema A. Gold{tajn, S.

Triva, Me|unarodna trgova~ka arbitra`a, Zagreb, 1987, str. 12.16 H. U. Walder-Bohner, Zivilprozessrecht, Zuerich, 1983, str. 501, navedeno prema A.

Gold{tajn, S. Triva, op. cit.17 U doma}em pravu definisawem me|unarodne trgovinske arbitra`e se bavio M. Jezdi},

koji smatra da „pod spoqnotrgovinskim arbitra`ama treba razumeti one ustanovekoje su osnovane od privatnih profesionalnih organizacija ili lica ili od or-ganizacija polujavnog karaktera u ciqu raspravqawa onih sporova iz spoqnotrgo-vinskog prometa za koje je ugovorena wihova nadle`nost”. M. Jezdi}, op. cit, str. 132.

~aj, kako organizaciono-institucionalni, tako i funkcionalni. Ta-ko, na primer, D. Mitrovi} smatra da je arbitra`a „re{avawe sporo-va od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitra-`i i, s druge strane, organ (telo) nedr`avnog karaktera koje re{avaspor”.18 Ovom na~inu razmi{qawa blisko je i gledi{te T. Varadijakada tvrdi da je arbitra`a „nedr`avna institucija za re{avawe spo-rova koje su im poverile stranke.”19

Pojedini doma}i autori se, me|utim, nisu opredelili za davawesa`ete definicije arbitra`e, smatraju}i da se ovaj pojam mo`e razu-meti samo sveukupnim navo|ewem wihovih bitnih karakteristika.Tako, na primer, M. Pak izdvaja slede}e su{tinske komponente arbi-tra`e: „nezavisnost od odre|ene dr`ave; nezavisnost od odre|enogpravnog sistema; nezavisnost od nekog unapred odre|enog mesta, odn.sedi{ta postupawa i odlu~ivawa arbitara; primena posebnih prin-cipa i pravila u re{avawu i odlu~ivawu; specijalizovani predmetsporova o kojima odlu~uje; arbitra`ni postupak spre~ava pokretawesudskog postupka; pravni osnov za re{avawe i odlu~ivawe arbitra`enalazi se u unutra{wim i me|unarodnim izvorima prava i u autono-miji voqe stranaka; okviri u kojima deluje i odlu~uje arbitra`autvr|eni su na~elima javnog poretka svake zemqe i posebnim impera-tivnim propisima koji prate op{te prihva}ena na~ela dobrih po-slovnih obi~aja; po{tovawe tih okvira obezbe|uje se kroz sudsku kon-trolu arbitra`e u nekim zemqama u toku wenog rada, a u drugim po-sle dono{ewa odluke u postupku za poni{taj te odluke ili u postup-ku priznawa i izvr{ewa u drugoj zemqi.”20

Sli~nog mi{qewa je i G. Kne`evi}, ~ijem shvatawu je najbli`adefinicija arbitra`e kao „servisa za pru`awe pravnih usluga”, stim {to weno odre|ivawe na ovaj na~in, kako sam tvrdi, ne bi bilodozvoqeno niti iz nau~nih, niti iz pedago{kih razloga. Stoga se on,sli~no Paku, opredequje za definiciju arbitra`e navo|ewem wenihbitnih elemenata, i to: „1. Arbitra`a je metod, na~in (organizacio-no – servis) re{avawa sporova. 2. Spor mora postojati izme|u naj-mawe dve stranke (mo`e i vi{e). 3. Spor re{ava tre}a, ili tre}e oso-be. 4. Te osobe mandat dobijaju od stranaka i (ide i bez re~i) morajuse kretati u okviru mandata datog im sporazumom stranaka (a contrario

17

18 D. Mitrovi}, Arbitra`a, Enciklopedija imovinskog prava i prava udru`enog rada, I,Beograd, 1978, str. 13.

19 T. Varadi, Me|unarodno privatno pravo, N. Sad, 1987, str. 332.20 M. Pak, Me|unarodno privatno pravo, Beograd, 1986, str. 383.

– te osobe mandat ne dobijaju od dr`ave – iz ~ega proizlazi da je ser-vis nedr`avni). 5. Odluka arbitara je za stranke obavezuju}a jer suone pre}utno na to pristale. 6. Dr`ava, pristaju}i na postojawe „pa-ralelnog” sudstva, dozvoqava da dejstva (pravosna`nost, izvr{nostitd.) ovih odluka budu izjedna~ena sa dejstvima odluka dr`avnih su-dova. 7. Svojim prinudnim aparatom dr`ava obezbe|uje izvr{ewe ar-bitra`ne odluke, ukoliko je stranke dobrovoqno ne izvr{e.”21

Odre|ivawe pojma arbitra`e na razli~ite na~ine, me|utim, nezna~i da me|u autorima postoje su{tinske razlike o poimawu ovoginstituta, ve} se pre mo`e re}i da se wihova shvatawa me|usobno dop-uwuju. Razli~iti pristupi u definisawu arbitra`e uglavnom su po-sledica razli~itog poimawa wene pravne prirode, o ~emu u upored-nopravnoj teoriji dominiraju dva shvatawa, poznata pod nazivom ju-risdikciona i ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitra`e.

1) Jurisdikciona teorija o pravnoj prirodi arbitra`e

Jurisdikciona teorija je dugo vremena bila dominantna u uporednompravu, a u zna~ajnoj meri je zastupaju i doma}i autori. Wene pristalicesmatraju da arbitra`a ima pravosudnu odnosno sudsku prirodu, te da jewen smisao u arbitrirawu – su|ewu. To zna~i da je arbitra`a sud kao isvaki drugi, koji mora biti neutralan u odnosu na stranke i mora se dr-`ati odre|enih pravila postupka. Arbitar se u procesu arbitrirawapona{a kao sudija dr`avnog suda, a krajwi ishod arbitra`nog postupkaje dono{ewe arbitra`ne odluke koja je po dejstvu izjedna~ena sa sudskomodlukom. Navedeno dejstvo arbitra`na odluka ima zato {to je zakon ta-ko odredio, a ne zato {to to `ele stranke koje su zakqu~ile arbitra`nisporazum.22 Arbitra`a se, dakle, shvata kao pravosudni organ, s tim {toto nije dr`avni, ve} privatni sud. Iako arbitri crpe svoja ovla{}ewada re{avaju spor iz sporazuma ugovornih strana, oni to nikada ne bi mo-

18

21 G. Kne`evi}, Me|unarodna trgova~ka arbitra`a, Beograd, 1999, str. 20.22 Tako, npr, {panski profesor Moreno Faustino Cordon, u svom radu pod nazivom „El

Arbitraje en el Derecho Español”, Interno e Internacional, Aranzadi, 1995, tvrdi da izvorautoriteta arbitra`e i arbitara nije voqa stranaka ve} zakon koji omogu}ava takvuautonomiju voqe (str. 30). Jo{ jedan {panski autor, Fenech Navaro, je zastupnikjurisdikcione teorije i smatra da tre}a lica – aribtri, ne mogu da ostvaruju vlastkoju nemaju, ve} je mogu dobiti samo od dr`ave. O ovome videti op{irnije u„Arbitraje en el Derecho Español”, Estudios de Derecho Procesual, Bosh, Barcelona, 1962,str. 417 i daqe, navedeno prema M. Trajkovi}, op. cit, str. 36-37.

gli, niti bi stranke ikada mogle da im daju takva ovla{}ewa da zakon to

ne dozvoqava. Iz ovakvog shvatawa logi~no sledi i da je arbitra`ni

sporazum procesne prirode, za razliku od osnovnog ugovora koji je mate-

rijalne prirode, te da on ima nezavisnu pravnu sudbinu od osnovnog ugo-

vora. Zbog toga i pravo merodavno za arbitra`ni sporazum mo`e biti

razli~ito od prava merodavnog za osnovni ugovor.23

2) Ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitra`e

Za razliku od prethodnog shvatawa, pojedini autori smatraju da

arbitra`a ima ugovornu prirodu i wihova su mi{qewa grupisana

oko teorije poznate pod nazivom ugovorna teorija o pravnoj prirodi

arbitra`e.24 Pristalice ove teorije smatraju da je arbitra`a ugovor-

ni odnos izme|u stranaka, koji je rezultat wihovih autonomija voqa.

Sama arbitra`a, pod kojom se podrazumeva arbitra`no ve}e, postu-

pak, merodavno pravo i dr. kreira se voqom ugovornih strana; da ne-

ma arbitra`nog sporazuma, ne bi bilo ni arbitra`e. Arbitra`na od-

luka, koja se shvata kao ugovor izme|u stranaka, nema dejstvo sudske

odluke i ne mo`e se prinudno izvr{iti zato {to ona nije rezultat

delovawa nekog pravosudnog organa, ve} ju je donela arbitra`a koja je

zasnovala nadle`nost na osnovu ugovora stranaka, u postupku koji se

vodio po odredbama tog ugovora. Stranke treba dobrovoqno da izvr-

{e arbitra`nu odluku, koja ih obavezuje kao bilo koja obaveza na ko-

ju su pristale nekim ugovorom. Ako stranka, koja je izgubila spor, ne-

}e dobrovoqno da izvr{i arbitra`nu odluku, onda druga stranka mo-

`e pred dr`avnim sudom ovu tu`iti zbog neizvr{ewa ugovora ili da,

kada je tako zakonom predvi|eno, od dr`avnog suda zatra`i priznawe

arbitra`ne odluke po postupku kao da je re~ o stranoj sudskoj odluci,

kako bi ona bila upodobqena sa doma}om sudskom odlukom i tako ste-

kla svojstvo izvr{nosti.25

19

23 Jurisdikciona (ili procesualna ili javnopravna) teorija o pravnoj prirodi arbi-tra`e prihva}ena je npr. u Austriji, [vajcarskoj itd.

24 Pristalice ovakvog shvatawa su Merlin, Foelix, Bernard, Klein, i dr. V. Lew, ApplicableLaw in International Commercial Arbitration, Oceana/Sijthoff, 1978, str. 63 u nap. 1, nave-deno prema G. Kne`evi}, op. cit. str. 26.

25 Ugovorna teorija (ili civilisti~ka ili kontraktualna) prihva}ena je u Engleskoj,SAD i donekle u Francuskoj. Tako, na primer, Gaillard smatra: „Nije sporna

Kao posledica ovog shvatawa arbitra`ni sporazum se, bez obzirada li je sa~iwen za vreme ili nakon zakqu~ewa osnovnog ugovora, preili posle izbijawa spora, tretira kao sastavni deo osnovnog ugovorai za wega je merodavno pravo koje je merodavno za ugovor o osnovnomposlu.

Ugovorna teorija o pravnoj prirodi arbitra`e ima mawe prista-lica i, generalno gledano, za stranke je nepovoqnija u najve}oj merizbog toga {to ote`ava postupak prinudnog izvr{ewa arbitra`ne od-luke. Danas je, ako se uzme u obzir da je krajwi efekat arbitra`edono{ewe kona~ne, pravnoobavezuju}e i izvr{ne odluke, ipak favo-rizovan pravosudni koncept arbitra`e.26

3) Torija o me{ovitoj pravnoj prirodi arbitra`e

U nastojawu da pomire ove dve, razli~ite koncepcije, neki autorisu prihvatili argumente obe teorije i wihova mi{qewa se u upored-nom pravu grupi{u u koncept poznat pod nazivom „me{oviti koncepto pravnoj prirodi trgovinske arbitra`e”.27 Oni smatraju da je arbi-tra`a ugovorne prirode po na~inu na koji nastaje, jer je wen osnov umaterijalnom sporazumu stranaka (re~ je o ugovoru obligacionog pra-va). S druge strane, imaju}i u vidu dejstva koja zakon priznaje arbi-

20

~iwenica da je osnova arbitra`e ugovorna: mo} arbitara da re{avaju sporove jezasnovana na zajedni~koj nameri stranaka u tom sporu... Ugovorna osnova arbitra`eje stalno potvr|ivana kako u zakonima, tako i u sudskoj praksi. Me|u najva`nijim po-sledicama je ta {to, vrlo uop{teno re~eno, me|unarodna arbitra`a iskqu~ivo zavi-si od voqe ugovornih strana a ne od procesnih pravila zakona mesta arbitra`e. Dru-gim re~ima, pravosudna priroda arbitra`e ni na koji na~in ne slabi jednako sna`anprincip autonomije voqe ugovornih strana”. E. Gaillard, J. Savage, Fouchard GaillardGoldman on International Commercial Arbitration, Aspen Publishers, 1999, str. 29-30.

26 Ovo shvatawe je na{lo mesta i u mnogim va`e}im zakonskim tekstovima, kao npr. uFrancuskom gra|anskom zakoniku, koji u ~lanu 1476. predvi|a da „arbitra`na pre-suda ~im se donese ima snagu pravosna`ne presude u odnosu na spor koji je presudi-la”. I na{ biv{i Zakon o parni~nom postupku, kojim je bilo ure|eno arbitra`nore{avawe sporova i koji se primewivao sve do dono{ewa novog Zakona o arbitra`i2006. godine, prihvatao je ovu koncepciju odre|uju}i da „odluka arbitra`e imadejstvo pravosna`ne presude me|u strankama” (~lan 483. Zakona o parni~nom postup-ku, „Sl. list SFRJ”, br. 4/77, 36/77, 6/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90,27/90, 35/91 i „Sl. list SRJ”, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98,3/2002 i „Sl. glasnik RS”, br. 125/2004).

27 Me|u pristalicama me{ovite teorije mogu se navesti Carabiber, Merger, Marmo,navedeno prema G. Kne`evi}, op. cit, str. 26.

21

tra`noj odluci, smatra se da je ona prema dejstvima koje proizvodi,pravosudna.

* * *

Razli~iti koncepti o pravnoj prirodi arbitra`e nam poma`u daboqe razumemo su{tinu ovog instituta. Zna~aj wihovog sagledavawa,me|utim, prevazilazi okvire teorijskih razmatrawa kada se ima u vi-du da se prihvatawem jednog od wih odlu~ujemo za razli~ita dejstvaarbitra`ne odluke. To je naro~ito va`no za same stranke, u~esnice uarbitra`nim postupcima, jer }e u zavisnosti od toga odluku arbitra-`e biti lak{e ili te`e prinudno izvr{iti od strane dr`avnog suda,ili drugog nadle`nog organa.

22

23

GLAVA II

OSNOVNA PITAWA

PONI[TEWA ODLUKE

ME\UNARODNE

TRGOVINSKE ARBITRA@E

U uporednom pravu se u posledwih nekoliko decenija zapa`a sve

ve}a spremnost nacionalnih sudova da priznaju i izvr{avaju odluke

me|unarodnih trgovinskih arbitra`a. To je od velikog zna~aja za po-

slovni svet, koji prepoznaje arbitra`u kao najprikladniju formu za

re{avawe sporova iz me|unarodnih trgovinskih odnosa jer je jedino

u postupku pred arbitra`om mogu}e urediti na~in na koji }e spor bi-

ti re{en i odrediti pravila na kojima }e odluka biti zasnovana. Po-

red toga, nedostatak me|unarodnih pravnih instrumenata kojima se

ure|uje pitawe priznawa i izvr{ewa stranih sudskih odluka,28 kao i

izuzetno regulisawe tog pitawa u bilateralnim me|unarodnim ugo-

vorima, ~ine arbitra`u gotovo neophodnom za re{avawe jednog me|u-

narodnog, trgovinskog spora.

Arbitra`a sigurno ne bi bila toliko popularna ako bi stranke

mogle da o istoj pravnoj stvari o kojoj je re{eno arbitra`nom odlu-

kom raspravqaju i u postupku pred dr`avnim sudom. S druge strane,

28 Briselska konvencija o priznawu i izvr{ewu presuda u gra|anskim i trgovinskimstvarima je jedna od retkih koje ure|uju ova pitawa i koja se sa uspehom primewuje uzemqama EU. S druge strane, nakon vi{egodi{weg usagla{avawa usvojen je kona~nitekst Nacrta Ha{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih sudskih odluka ugra|anskim i trgovinskim stvarima, a koliko }e on biti u primeni ostaje da se vidipo broju zemaqa koje }e ovoj konvenciji pristupiti.

kada bi arbitra`a bila u potpunosti samostalna i ako ne bi bilapredvi|ena kontrola wenog rada, tada se gre{ke u wenom delovawu nebi mogle ispraviti. Navedena dva zahteva, iako me|usobno suprotna,podjednako su va`na za funkcionisawe arbitra`e i moraju se zadovo-qiti u praksi kako bi stranke imale poverewa u ovu instituciju. Tose, uobi~ajeno, posti`e na taj na~in {to se predvi|a da se kontrolaarbitra`nog postupka vr{i tek nakon {to on bude okon~an dono{e-wem odgovaraju}e odluke, a organ koji vr{i kontrolu postupa po pra-vilima i u granicama strogo odre|enim zakonom.29

Preispitivawe rada arbitra`e u postupku poni{tewa uvek ini-cira zainteresovana stranka odgovaraju}im zahtevom. Na osnovu togzahteva sud mo`e arbitra`nu odluku da poni{ti, ili da odbije zah-tev kada na|e da je neosnovan. Pojedine zemqe, ~ak, dozvoqavaju dasud, prema proceni {ta je u datoj situaciji celishodno, izvr{i revi-ziju arbitra`ne odluke, ili je vrati arbitra`i na doradu ili na po-novno su|ewe.30

Poni{tewe arbitra`ne odluke je, dakle, jedna od mogu}ih posle-dica sudskog postupka pokrenutog od strane nezadovoqne stranke, ko-jim ona osporava tu odluku pred dr`avnim sudom. U tom postupku suddeluje na osnovu ovla{}ewa koja su mu data zakonom i primewuje pra-vila koja se nalaze u zakonima i drugim relevantnim izvorima prava.Koji su izvori prava poni{tewa arbitra`nih odluka je pitawe sa ko-jim smo zapo~eli istra`ivawe osnovnih pitawa vezanih za ovaj in-stitut.

24

29 Ispravno prime}uje Gaillard da i samo pravilo poznato pod nazivom „kompetencijakompetencije”, po kome arbitri samostalno odlu~uju o nadle`nosti arbitra`e, pos-toji upravo da bi se naglasilo da je sudovima dozvoqeno da raspravqaju onadle`nosti arbitra`e tek onda kada je arbitra`na odluka ve} doneta. O ovomevideti Fouchard Ph, Gaillard E, Goldman B, International Commercial Arbitration, KluwerLaw International, KluwerArbitration.com, 2004, str. 885.

30 Tako na primer ~lan 1485. Novog francuskog Zakonika o gra|anskom postupku pred-vi|a da „Kada jurisdikcija, kojoj je podnet zahtev za poni{taj, poni{ti arbitra`nuodluku, ona odlu~uje o meritumu u granicama misije arbitra, osim suprotne voqesvih stranaka”. Engleski Zakon o arbitra`i, pak, u ~lanu 68. propisuje da „Ako sepoka`e da postoje ozbiqne nepravilnosti koje se ti~u arbitra`nog ve}a, postupkaili odluke, sud mo`e: a) da vrati odluku arbitra`nom tribunalu, u celini ili deli-mi~no, na preispitivawe; b) da odluku poni{ti u celini ili delimi~no; c) da pro-glasi da je ova bez efekta, u celini ili delimi~no”.

A. IZVORI PRAVA

Izvori prava poni{tewa arbitra`nih odluka nisu isti kao izvo-

ri arbitra`nog prava uop{te. Najve}a razlika ogleda se u tome {to

autonomija voqe ugovornih strana, kao najva`niji izvor arbitra`-

nog prava, nije izvor prava navedenog instituta. Pored toga, poni{-

tewe arbitra`nih odluka nije materija koja se uobi~ajeno ure|uje me-

|unarodnim ugovorima ve} je ona, po pravilu, predmet regulisawa na-

cionalnih propisa. Zato su ovi propisi osnovni izvori prava po-

ni{tewa arbitra`nih odluka, dok su me|unarodni ugovori to samo u

meri u kojoj se ovim pitawem bave. Pored nacionalnih propisa i me-

|unarodnih ugovora odre|eni, mawe uticajni izvori prava instituta

poni{tewa arbitra`nih odluka su sudska praksa i doktrina arbi-

tra`nog prava.

1) Nacionalni propisi: ono {to se na prvi pogled prime}uje kada

je o odredbama nacionalnih propisa koji ure|uju postupak poni{te-

wa arbitra`nih odluka re~ je to da su norme koje ga reguli{u, po pra-

vilu, imperativne. To je logi~no kada se ima u vidu potreba za{tite

{iroke autonomije koju arbitra`a u`iva, koja se mo`e obezbediti sa-

mo strogim odre|ivawem i ograni~avawem svakog oblika kontrole

nad wenim radom.

Pored toga, trend harmonizacije nacionalnih propisa o arbitra-

`ama, koji se posledwih nekoliko decenija zapa`a u uporednom pra-

vu, primetan je i u oblasti poni{tewa arbitra`nih odluka. Ova po-

java, iako na prvi pogled bez jasnog razloga po{to su retki me|una-

rodni dokumenti koji razli~ite dr`ave obavezuju na takvo pribli`a-

vawe, ipak ima svoje nesporne uzroke. Pre svega, veliki broj moder-

nih nacionalnih propisa o arbitra`i bazira se na UNCITRAL Mo-

del zakonu o arbitra`i, {to ima za posledicu da me|u tim propisi-

ma, bar kada je o razlozima za poni{tewe arbitra`nih odluka re~,

ima malo ili gotovo nimalo razlike. S druge strane, propisi o po-

ni{tewu arbitra`nih odluka u dr`avama koje nisu sledile re{ewa

Model zakona, ali su potpisnice Wujor{ke konvencije o priznawu i

izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka i svoje nacionalno arbitra-

`no zakonodavstvo su uskladile sa tom konvencijom, tako|e se ne raz-

likuju bitno od re{ewa zastupqenih u nacionalnim propisima dr-

`ava koje su imale Model zakon za uzor. Ovo zbog toga {to oba me|u-

25

narodna akta predvi|aju, u su{tini, iste razloge za poni{tewe odn.

odbijawe priznawa i izvr{ewa stranih arbitra`nih odluka.

Kada je o ostalim pitawima ovog instituta re~, ne mo`e se konsta-

tovati da se proces uskla|ivawa odvija takvim intenzitetom kao kod

razloga za poni{tewe, ali se i u tom pravcu izme|u nacionalnih pro-

pisa bele`e zna~ajna pribli`avawa.

2) Me|unarodni ugovori: pitawe poni{tewa arbitra`nih odluka

nije materija koja se uobi~ajeno ure|uje me|unarodnim ugovorima. Ka-

da je to, ipak, slu~aj, ugovorom se obavezno predvi|aju razlozi za

poni{tewe arbitra`ne odluke, dok se pitawa odre|ivawa nadle`nog

suda, merodavnog prava ili vo|ewa postupka uglavnom re{avaju u

skladu sa pravilima me|unarodnog privatnog prava.

Me|unarodni pravni akti koji na celovit i neposredan na~in

ure|uju institut poni{tewa arbitra`ne odluke su UNCITRAL Mo-

del zakon o arbitra`i iz 1985. godine31 i Evropska konvencija o me-

|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i iz 1961. godine.32 Pored wih, ovo

pitawe na posredni na~in ure|uju i me|unarodni ugovori kojima se

reguli{e priznawe i izvr{ewe stranih arbitra`nih odluka, s obzi-

rom da se razlozi za odbijawe wihovog priznawa i izvr{ewa ~esto

preuzimaju kao razlozi za poni{tewe.33 Po{to }e o ovoj temi detaq-

nije biti re~i u narednom poglavqu, to se sada ne}emo na tome poseb-

no zadr`avati.

26

31 UNCITRAL Model zakon o arbitra`i je usvojila Komisija UN za me|unarodnotrgovinsko pravo 21. juna 1985. godine. Ovaj dokument nije me|unarodna konvencijakoja obavezuje svoje potpisnice ve} akt koji je donela Komisija UN-a za me|unarodnotrgovinsko pravo, sa ciqem da pomogne modernizaciju i harmonizaciju razli~itihnacionalnih arbitra`nih sistema na taj na~in {to bi dr`ave preuzele (u celiniili delimi~no ili pojedine odredbe) tekst Model zakona u svoje nacionalne propiseo arbitra`i. Model zakon o arbitra`i je, zbog toga, specifi~an izvor prava ~ijaprimena nije obavezna ali je on, zahvaquju}i svojim dobrim re{ewima i preporuciuglednog me|unarodnog tela do`iveo veliki uspeh kao izvor arbitra`nog prava.

32 Evropska konvencija o me|unarodnoj trgovinskoj arbitra`i usvojena je 21. aprila1961. godine. Ovoj konvenciji, koja je regionalnog karaktera, pristupilo je ukupno 25zemaqa, me|u kojima je nekoliko vanevropskih.

33 Tako je, na primer, UNCITRAL Model zakon o arbitra`i u ~lanu 34. predvideogotovo iste razloge za poni{tewe arbitra`ne odluke koje Wujor{ka konvencija u~lanu V predvi|a kao osnov za odbijawe priznawa i izvr{ewa strane arbitra`neodluke, pa su te odredbe (originalno sa~iwene za potrebe Wujor{ke konvencije) po-stale sastavni deo svih nacionalnih propisa o poni{tewu arbitra`nih odluka, kojisu ih preuzeli iz Model zakona.

3) Sudska praksa: iako supsidijerni izvor prava, koji se primewu-

je naj~e{}e onda kada treba popuniti pravnu prazninu u re{avawu

konkretnog slu~aja, sudska praksa ostvaruje zna~ajan uticaj na odlu-

~ivawe u predmetima vezanim za poni{tewe arbitra`nih odluka

4) Nauka arbitra`nog prava: iako posredan izvor prava, nauka ar-

bitra`nog prava se name}e svojim doprinosom u tuma~ewu, formi-

rawu i funkcionisawu ostalih izvora prava poni{tewa arbitra-

`nih odluka.

B. RAZLI^ITI KONCEPTI

PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE

Uporedno pravo razlikuje dva osnovna koncepta poni{tewa arbi-

tra`nih odluka u zavisnosti od obima ovla{}ewa koja su sudu data u

tom postupku. Po jednom, u`em konceptu, sud mo`e arbitra`nu odlu-

ku samo da poni{ti kad na|e da su za to ispuweni odgovaraju}i uslo-

vi, dok po drugom, {irem, on ima ve}a ovla{}ewa i mo`e, osim

poni{tewa arbitra`ne odluke, ovu da vrati arbitrima na doradu

ili ispravku, pa ~ak i da odlu~i o meritumu.

Opredeqewe za jedan od pomenutih koncepta u velikoj meri zavisi

od toga na koji na~in odluka koju donese me|unarodna trgovinska ar-

bitra`a deluje u jednom pravnom sistemu. Ako prihvatimo da ona

proizvodi dejstvo kao pravosna`na presuda dr`avnog suda samim ~i-

nom wenog dono{ewa, onda smo bli`i u`em konceptu poni{tewa ar-

bitra`ne odluka. Me|utim, kada je predvi|eno da arbitra`na odluka

deluje tek posredstvom dr`avne vlasti, tj. ako je potrebno da ona bu-

de i priznata od strane dr`avnog suda da bi proizvodila pravno dej-

stvo, tada smo nakloweni liberalnom, {irem konceptu poni{tewa

arbitra`ne odluke. Ovaj, {iri koncept prihvataju, u najve}em broju

slu~ajeva, dr`ave koje pripadaju pravnom sistemu common law i one, u

principu, daju sudovima ve}a ovla{}ewa nego {to ih imaju sudovi u

dr`avama koje pripadaju pravnim sistemima kontinentalnog prava.

27

1. [iri koncept poni{tewa arbitra`nih odluka

Prema {irem konceptu poni{tewa arbitra`nih odluka sud mo`ejednu arbitra`nu odluku da poni{ti u celini ili delimi~no, da jevrati arbitrima na ponovno razmatrawe i doradu, ili da je izmeni.Ovakav odnos suda i arbitra`e, kod koga sud mo`e da odlu~i o meri-tumu spora koji je ve} raspravqen pred arbitra`om, bio je uobi~ajenu vreme nastanka arbitra`a ali i kasnije, sve dok se one nisu izbori-le za svoju samostalnost i dok se u wih nije imalo dovoqno poverewa.

Dr`ave koje danas prihvataju {iri koncept poni{tewa arbitra-

`ne odluke uglavnom pripadaju pravnom sistemu common law. One suzadr`ale {iroka ovla{}ewa suda u tom postupku uprkos tome {to sumu uskratile pravo da meritorno odlu~uje o istoj pravnoj stvari okojoj je re{eno u arbitra`nom postupku. Tipi~ni predstavnik ovegrupe zemaqa je Engleska, gde je zna~ajno redukovano pravo suda daraspravqa o meritumu u postupku za poni{tewe arbitra`ne odluke,a predvi|ena je i mogu}nost da sud tu odluku vrati arbitrima na do-

radu (remission). Ovla{}ewe da vrati odluku na doradu sud koristikada smatra da ona ima nedostataka koji se lako mogu otkloniti od-re|enim korekcijama, te da nedostatak nije tako veliki da opravdavaweno poni{tewe. Takvo postupawe pravda se razlozima ekonomi~no-sti zbog toga {to je to na~in da se arbitra`na odluka spasi odponi{tewa, a stranke i sud ostvare u{tedu vremena i tro{kova.

2. U`i koncept poni{tewa arbitra`nih odluka

Dr`ave pravnih sistema kontinentalnog prava, po pravilu, pri-hvataju u`i koncept poni{tewa arbitra`nih odluka, kod koga sud ne-ma {iroka i diskreciona ovla{}ewa u odnosu na sprovedeni arbi-tra`ni postupak. Postupaju}i po zahtevu za poni{tewe jedne arbi-tra`ne odluke sud mo`e samo taj zahtev da usvoji ili odbije, u zavi-snosti od toga da li na|e da je on osnovan ili ne. U toku trajawa po-stupka poni{tewa sud je du`an da se strogo kre}e u granicama postav-qenim zakonom i da odluku preispituje samo sa izri~ito navedenihrazloga. Ti razlozi su, uglavnom, procesne prirode, dok ispitivawe~iweni~nog stawa utvr|enog u arbitra`nom postupku, po pravilu,nije dopu{teno. Ovo je posledica potrebe da se obezbedi {to ve}a

28

objektivnost u postupawu suda i da se za{titi samostalnost arbitra-`e. Zbog toga se prihvatawem u`e koncepcije poni{tewa arbitra-`nih odluka izra`ava opredeqewe za ~vr{}e formalne garantije sa-mostalnosti i nezavisnosti arbitra`e.

Opravdane primedbe u`em konceptu poni{tewa arbitra`nih od-luka upu}uju se na ra~un wegove nefleksibilnosti, posebno u slu~aje-vima kada je potrebno korigovati mawe nedostatke sprovedenog arbi-tra`nog postupka ili arbitra`ne odluke. Poni{tewe arbitra`neodluke u ovakvim slu~ajevima mo`e biti prestroga sankcija za obestranke, koje }e biti izlo`ene dodatnim tro{kovima ponovnograspravqawa spora pred nadle`nim organom.

Oba navedena koncepta poni{tewa arbitra`nih odluka imaju od-re|enih prednosti i nedostataka, koje sve treba uzeti u obzir i upo-rediti ih pre nego se odredi boqi. Nama se ~ini da i jedan i drugiimaju dobrih strana, te da je mogu}e napraviti sasvim dobar kompro-mis izme|u wih. Upravo je takav kompromis napravqen u UNCI-TRAL Model zakonu o arbitra`i koji, u principu, prihvata u`ikoncept poni{tewa arbitra`nih odluka, ali ga koriguje posebnomodredbom kojom izri~ito predvi|a da }e sud „ako smatra da je celis-hodno i ako to zatra`i jedna strana, prekinuti postupak po tu`bi zaponi{taj na odre|eni rok koji sam odredi, kako bi pru`io mogu}nostarbitra`nom sudu da ponovo otvori arbitra`ni postupak ili dapreduzme druge radwe koje smatra za potrebne da bi se otklonili raz-lozi za poni{taj.”34 Prednosti ure|ewa ovog pitawa na navedeni na-~in ve} su prepoznale mnoge zemqe koje su prihvatile Model zakon oarbitra`i kao uzor, i koje su u svoje nacionalne zakone o arbitra`iunele odredbu istovetnog sadr`aja.

29

34 ^lan 34. stav 4. UNCITRAL Model zakona o arbitra`i.

V. ARBITRA@NA ODLUKA

PODOBNA ZA PONI[TEWE

1. Doma}a i strana arbitra`na odluka

Kada stranka podno{ewem odgovaraju}eg zahteva inicira pokre-tawe nekog postupka sudske kontrole odluke koju je donela me|unarod-na trgovinska arbitra`a, sud mora da utvrdi da li je predmet zahte-va doma}a ili strana arbitra`na odluka, po{to se tom pitawu uovim postupcima pridaje posebna va`nost. Kod odlu~ivawa o zahtevuza priznawe i izvr{ewe arbitra`ne odluke to je potrebno zbogutvr|ivawa postojawa reciprociteta sa zemqom kojoj pripada odlu-ka ~ije se priznawe i izvr{ewe tra`i, dok u postupku poni{tewa ar-bitra`ne odluke od tog pitawa, naj~e{}e, zavisi me|unarodna nadle-`nost suda da postupa u konkretnom slu~aju.

Odrediti kriterijum razlikovawa arbitra`nih odluka na doma}ei strane te`e je nego kod sudskih odluka; sudovi se uvek pojavquju kaoorgani jednog odre|enog suvereniteta i odluke koje oni donose pripa-daju tom suverenitetu i kada je o me|unarodnim sporovima re~. Sa me-|unarodnim trgovinskim arbitra`ama to, me|utim, nije slu~aj jer ar-bitra`e nisu vezane za odre|enu dr`avu na na~in kao {to su to sudo-vi.35 Zbog toga je potrebno odrediti nacionalnu pripadnost arbitra-`ne odluke na osnovu posebnog kriterijuma. Pravna teorija je, u tomciqu, predlo`ila nekoliko re{ewa: jedni povezuju arbitra`nu odlu-ku sa stranim suverenitetom preko personalnog elementa, drugi to~ine preko teritorijalnog elementa, dok tre}i arbitra`nu odlukuvezuju za onu dr`avu ~ije je procesno pravo primeweno u postupku we-nog dono{ewa. U skladu sa navedenim, razlikuju se personalni, teri-torijalni i procesnopravni kriterijum odre|ivawa nacionalne pri-padnosti arbitra`ne odluke.a) Pristalice personalnog kriterijuma smatraju da nacionalna pri-

padnost arbitra`ne odluke zavisi od nacionalne pripadnosti

30

35 Iako u pravnoj teoriji gotovo da nije sporno da me|unarodne trgovinske arbitra`enisu organi ni jednog suvereniteta, pojedini autori, kao na primer Niboyet, smatra-ju da ipak postoji neka vrsta delegacije od strane jednog odre|enog suvereniteta.Navedeno prema M. Jezdi}, Me|unarodno privatno pravo II, Beograd, 1972, str. 183.

u~esnika arbitra`nog postupka. To mo`e biti kako dr`avqanstvostranaka, tako i dr`avqanstvo arbitara pa se, u skladu sa tim, raz-likuju dve podvarijante u okviru ove podele. Kada se razmotri po-dobnost primene navedenog kriterijuma u praksi, proizlazi da seon, bez obzira za koju se podvarijantu opredelili, ne mo`e sa uspe-hom primeniti u predmetima kod kojih arbitri i stranke pripada-ju razli~itim dr`avama. Ako se ima u vidu da je to uobi~ajeno zasporove koji se re{avaju pred me|unarodnim trgovinskim arbitra-`ama, onda ne treba da ~udi {to ovo shvatawe nije okupilo mnogopristalica i {to je wegov zna~aj u ve}oj meri teorijski nego {to jeu praksi primewiv.

b) Zna~ajan broj autora smatra da se nedostaci personalnog, subjek-tivnog kriterijuma odre|ivawa nacionalne pripadnosti arbitra-`ne odluke mogu prevazi}i primenom nekog od objektivnih merila.Preovla|uje shvatawe da je za to najpogodniji teritorijalni kri-terijum podele arbitra`nih odluka na doma}e i strane, koji pre-sudni zna~aj pridaje teritorijalnoj povezanosti arbitra`ne odlu-ke sa odre|enom zemqom. Relevantna ta~ka vezivawa nije pitawe okome postoji jedinstveno gledi{te i pravna teorija, u vezi sa tim,bele`i nekoliko podvarijanti. Me|u najuticajnijim je mi{qewe po kome se arbitra`na odluka

vezuje za nacionalni sistem zemqe u kojoj se nalazi sedi{te arbitra-`e. Uspehu ovog shvatawa u velikoj meri je doprinela i ~iwenica daga prihvata Wujor{ka konvencija o priznawu i izvr{ewu straniharbitra`nih odluka iz 1958. godine,36 ~ije su re{ewe preuzele mnogezemqe.

Drugu podvarijantu teritorijalnog kriterijuma ~ini shvatawe danacionalnu pripadnost arbitra`ne odluke ne treba vezivati za sedi-{te arbitra`e, ve} za mesto u kome je odluka doneta. Smatra se da sena taj na~in prevazilaze slabosti prethodne podvarijante, koje seogledaju u ~iwenici da nije uvek lako ustanoviti mesto arbitra`e jernije neobi~no da ona zaseda u vi{e mesta. Mesto dono{ewa arbitra`-

31

36 U ~lanu V(1)(e) Konvencije predvi|a se da se mo`e odbiti priznawe i izvr{ewe jednearbitra`ne odluke koju je „poni{tila ili obustavila nadle`na vlast u zemqi ukojoj, ili na osnovu ~ijeg je zakona doneta odluka”. Iz izlo`enog se zakqu~uje da sestranom smatra svaka arbitra`na odluka koja je doneta u stranoj zemqi, kao i odlu-ka koja je doneta primenom stranom procesnog zakona bez obzira na mesto u kome jedoneta. Tekst Konvencije objavqen je u „Sl. list SFRJ” – Me|unarodni ugovori, br.11/1981.

ne odluke, me|utim, pru`a ve}i stepen pravne sigurnosti, zbog ~ega bito trebalo da bude ta~ka vezivawa koju treba primeniti.37 I pored na-vedenih argumenata, ovom mi{qewu upu}uju se opravdane kritike zasituacije kada je mesto dono{ewa arbitra`ne odluke posledica slu~a-ja, zbog ~ega ono ne mora da ima su{tinsku vezu sa arbitra`om, stran-kama ili predmetom spora. Tada je sigurno da ne bi bilo opravdano daba{ ono opredeli nacionalnu pripadnost jedne arbitra`ne odluke.

U literaturi se sre}e i tre}a podvarijanta teritorijalnog krite-rijuma, koja je okupila mawu grupu autora, po kome se odre|ivawe na-cionalne pripadnosti jedne arbitra`ne odluke vr{i prema mestu ukome je arbitra`ni sporazum zakqu~en. Ovo shvatawe nikada nije za-`ivelo u praksi po{to pridaje va`nost jednoj ~iwenici koja je, kaokod prethodne podvarijante, ~esto posledica slu~aja i nije primere-no da bude od odlu~uju}eg uticaja za povezivawe jedne arbitra`ne od-luke sa odre|enom dr`avom. Osim toga, navedeno re{ewe ima i dodat-nu slabost koja se ogleda u tome {to ne obezbe|uje dovoqno pravne si-gurnosti za stranke, po{to se zbog primene razli~itih pravila me|u-narodnog privatnog prava mesto zakqu~ewa ugovora u me|unarodnimposlovnim odnosima te{ko utvr|uje. v) Posledwi kriterijum za odre|ivawe nacionalne pripadnosti jed-

ne arbitra`ne odluke poznat je pod nazivom procesnopravni.38

Wegove pristalice smatraju da jedna arbitra`na odluka pripadapravnom sistemu dr`ave ~ije je procesno pravo primeweno u po-stupku wenog dono{ewa.39 Navedeno shvatawe prevazilazi nedo-statke personalnog i teritorijalnog kriterijuma i pogodno je za

32

37 Ovo shvatawe zastupali su Pillet, Bartin i Niboyet navedeno prema M. Trajkovi}, Me-|unarodno arbitra`no pravo, Beograd, 2000, fusnota br. 91. na str. 574. Od nacio-nalnih zakona prihvatali su ga stariji zakoni o arbitra`i, kao na primer [vedskizakon o arbitra`i iz 1929. godine i Engleski zakon o arbitra`i iz 1950. godine.

38 Procesnopravni kriterijum se mo`e svrstati kao jedna od varijanti objektivnogkriterijuma podele arbitra`nih odluka na doma}e i strane (pored teritorijalnogkriterijuma). Mi smo se, ipak, opredelili za wegovo posebno navo|ewe, radi boqepreglednosti.

39 U {vedskom pravu je jedno vreme bilo prihva}eno posebno shvatawe procesnopravnogkriterijuma u odre|ivawu nacionalne pripadnosti arbitra`ne odluke, po kome sesmatralo da arbitra`na odluka pripada onoj zemqi ~iji bi sud bio nadle`an daraspravi spor koji je predmet arbitra`nog postupka, da nije zakqu~en arbitra`nisporazum. Ovaj koncept je danas napu{ten (usvajawem novog Zakona o arbitra`i 1999.godine) zbog toga {to on ne mo`e da pru`i odgovor na pitawe kom nacionalnompravnom sistemu pripada jedna arbitra`na odluka u brojnim slu~ajevima postojawakonkurentne nadle`nosti sudova dve ili vi{e zemaqa.

primenu jer pru`a visok stepen pravne sigurnosti. Zbog toga se okowega okupio zna~ajan broj autora. Ono {to se ovom mi{qewu mo`ezameriti je to da ne predvi|a relevantnu ~iwenicu kao ta~ku vezi-vawa u predmetima u kojima stranke nisu u arbitra`nom sporazu-mu odredile merodavno procesno pravo, ve} su o tome odlu~ili ar-bitri. U takvim slu~ajevima wegova primena mo`e biti izvorpravne nesigurnosti za stranke. Me|utim, i pored toga, procesno-pravni kriterijum je prili~no popularan i ~esto je u primeni upraksi. Nema sumwe da je tome dodatno doprinela i ~iwenica daga, pored teritorijalnog kriterijuma, kao dopunski prihvata Wu-jor{ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nihodluka.40

Od svih kriterijuma za odre|ivawe nacionalne pripadnosti jednearbitra`ne odluke, u naj{iroj primeni se nalaze teritorijalni iprocesno-pravni. Oni su se pokazali najprihvatqivijim ne samo zbogrelevantne ~iwenice kao ta~ke vezivawa, ve} posebno zbog visokogstepena pravne sigurnosti koju pru`aju strankama.

Izlagawe o podeli arbitra`nih odluka na doma}e i strane ne bibilo zaokru`eno ako se ne bi ukazalo i na postojawe jednog specifi~-nog mi{qewa, koje se u skorije vreme pojavilo u pravnoj teoriji i za-stupa ga mawi broj autora, koji smatraju da uop{te ne treba pravititakvu razliku me|u odlukama koje donose me|unarodne trgovinske ar-bitra`e. Ove institucije su, smatraju oni, odvojene i iznad nacio-nalnih prava, zbog ~ega se ne mogu vezivati za nacionalne pravne si-steme.41 Navedeni koncept je u teoriji poznat kao tzv. „maksimali-sti~ki” pogled na me|unarodne trgovinske arbitra`e i on, mada jo{uvek prisutan samo u teoriji, ipak po~iwe da dobija svoju potvrdu iu pojedinim izvorima arbitra`nog prava. Tako, na primer, Wujor{-ka konvencija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odlukanije daleko od ideje o anacionalnim me|unarodnim arbitra`ama sobzirom da ona ve} predvi|a mogu}nost da arbitra`ni sporazum, pra-vila postupka i merodavno materijalno pravo ne budu ni u kakvoj ve-zi sa nacionalnim pravom. Me|utim, sve dotle dok nacionalni sudo-vi budu nadle`ni za sprovo|ewe postupka prinudnog izvr{ewa arbi-tra`nih odluka, ideja o arbitra`ama koje su u potpunosti odvojene odnacionalnih pravnih sistema }e ostati samo na nivou teorije.

33

40 Upu}ujemo na ve} citirani ~lan V(1)(e) Konvencije, fusnota br. 3641 O ovome videti detaqnije kod Fouchard, Gaillard, Goldman, op. cit, str. 51.

2. Pojam arbitra`ne odluke

Poni{tewe arbitra`nih odluka je materija koja se, po pravilu,ure|uje nacionalnim propisima o arbitra`i. Ovi propisi naj~e{}ene sadr`e definiciju arbitra`ne odluke, a time se ne bave ni me|u-narodni ugovori koji reguli{u arbitra`e. ^ak i Wujor{ka konven-cija o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odluka daje jednoveoma uop{teno odre|ewe tog pojma kada predvi|a da se pod arbitra-`nim odlukama podrazumevaju „ne samo odluke koje donesu arbitrinaimenovani za odre|ene slu~ajeve, nego i one koje donesu strani ar-bitra`ni organi kojima su se stranke podvrgle.”42

Poku{aj da se arbitra`na odluka odredi u UNCITRAL Modelzakonu o arbitra`i je, tako|e, propao. Naime, u radnoj verziji Modelzakona bila je predlo`ena slede}a definicija: „Arbitra`nom odlu-kom smatra se kona~na odluka kojom se re{avaju svi zahtevi podnetiarbitra`nom ve}u, kao i svaka druga odluka arbitra`nog ve}a koja nakona~an na~in ure|uje neko pitawe od zna~aja za su{tinu spora ilipitawe o nadle`nosti arbitra`e ili bilo koje pitawe postupka stim {to, u ovom posledwem slu~aju, samo pod uslovom da arbitra`nitribunal nazove takvu odluku arbitra`nom odlukom”. Ova definici-ja nije opstala u kona~noj redakciji teksta Model zakona zbog broj-nih negodovawa, koja je u najve}oj meri izazvala ~iwenica da je pojamarbitra`ne odluke pre{iroko odre|en po{to obuhvata i odluke oupravqawu postupkom.

Pravna teorija, tako|e, ne pridaje dovoqno zna~aja pitawu defi-nisawa arbitra`ne odluke i u literaturi se te{ko nailazi na odre-|ewe ovog pojma. Jednu od retkih, ~ini nam se i potpunih definicija,dao je francuski autor Gaillard, po kome je arbitra`na odluka „kona~-na odluka arbitara o celom ili o delu spora koji im je poveren nare{avawe, bilo da se ona odnosi na meritum spora, nadle`nost, iliprocesno pitawe koje vodi okon~awu postupka.”43 Na osnovu ovakvogodre|ewa arbitra`ne odluke poznati francuski autor ukazuje na we-ne slede}e, bitne karakteristike.

Pre svega, arbitra`ne odluke mogu biti samo one odluke koje do-nose arbitri, a ne i odluke koje donosi arbitra`a kao instituci-

34

42 ^lan I (2) Wujor{ke konvencije o priznawu i izvr{ewu stranih arbitra`nih odlu-ka.

43 Fouchard, Gaillard, op. cit, str. 736-737.

ja.44 Su{tinska razlika ogleda se u tome {to jedino ove prve mogu

biti predmet preispitivawa od strane suda.

Pored toga, pod arbitra`nim odlukama treba podrazumevati samo

one odluke kojima se re{ava spor me|u strankama. Ostale odluke ar-

bitra`nog ve}a, pre svih one koje slu`e upravqawu postupkom, odlu-

ke kojima se odre|uju privremene mere pa ~ak i poravnawa koje stran-

ke zakqu~e u toku trajawa arbitra`nog postupka, nisu podobne da bu-

du predmet zahteva za poni{tewe.

Nadaqe, arbitra`na odluka je uvek odluka koja je obavezuju}a za

stranke i mo`e se izvr{iti prinudnim putem. Odluke koje donosi ar-

bitra`ni tribunal i koje stranke dobrovoqno izvr{avaju zato {to

su se podvrgle nadle`nosti arbitra`e, kao na primer odluke kojima

arbitri nala`u preduzimawe privremenih mera, nisu arbitra`ne od-

luke u navednom smislu.

Kada je o poni{tewu arbitra`nih odluka re~, Gaillard ukazuje da

ne mogu sve arbitra`ne odluke biti predmet takvog zahteva. U tom

smislu podobne su, smatra on, pored odluka kojima se re{ava spor u

celini, i odluke kojima se na kona~an na~in raspravqa neko pitawe

od su{tinskog zna~aja za spor, od ~ijeg re{ewa zavisi wegov ishod.

Ovde se prvenstveno misli na odluke o nadle`nosti arbitra`nog

tribunala, odluke o merodavnom pravu, odluke o punova`nosti ugovo-

ra iz kojeg je nastao spor i sl. Razlozi ekonomi~nosti arbitra`nog

postupka opravdavaju navedeni stav, po{to je nesumwiv interes

stranke da definitivno raspravi svako takvo pitawe pre okon~awa

spora, umesto da tek nakon toga zahteva wegovo preispitivawe pred

sudom. Na ovaj na~in se skra}uje arbitra`ni postupak, a stranke se

li{avaju pla}awa suvi{nih tro{kova.45

U uporednom pravu, me|utim, o ovom, posledwem pitawu, postoje

razli~iti stavovi. Mnogi autori su se, iako ne odre|uju}i pojam ar-

bitra`ne odluke, bavili wihovom podelom, uvi|aju}i prakti~ni zna-

~aj tog pitawa. Upravo taj zna~aj nam name}e potrebu detaqnijeg pri-

kaza pojedinih vrsta arbitra`nih odluka, kako bi se utvrdilo koje od

wih su podobne da budu predmet zahteva za poni{tewe, a koje to nisu.

35

44 Tako, na primer, odluka ICC arbitra`e, kojom se odbija zahtev za izuze}e arbitranije odluka koja se mo`e osporavati u postupku za poni{tewe.

45 O karakteristikama arbitra`nih odluka, videti detaqnije kod Fouchard, Gaillard,op. cit, str. 737-739.

3. Vrste arbitra`nih odluka

Kada me|unarodno nadle`ni sud ocewuje osnovanost zahteva zaponi{tewe jedne odluke koju je donela me|unarodna trgovinska arbi-tra`a, on mora da prepozna da li je odluka koja se osporava podobnaza poni{tewe ili ne. U literaturi se naj~e{}e navode slede}e vrstearbitra`nih odluka: 1) Kona~na arbitra`na odluka: Pod kona~nom arbitra`nom odlukom

se u uporednom pravu podrazumevaju razli~ite odluke; ponegde su toodluke kojima se na kona~an na~in re{ava o su{tini spora i koji-ma se okon~ava jedan arbitra`ni postupak, a ponegde je to i odlukakojom se re{ava o delu tu`benog zahteva ili o nekom spornompitawu na na~in kojim se ne okon~ava spor u celini.46

U na{em pravu preovla|uje shvatawe da su kona~ne samo one arbi-tra`ne odluke kojima se na definitivan na~in okon~ava jedan ar-bitra`ni postupak, odnosno kojima se arbitra`a izja{wava o svimspornim pitawima i zauzima stav o su{tini spora. Ovaj stav po-tvr|en je i u novom Zakonu o arbitra`i, koji izri~ito predvi|a da„arbitra`ni sud donosi odluku o predmetu spora kojom re{ava osvim zahtevima stranaka (kona~na arbitra`na odluka).”47

2) Delimi~na arbitra`na odluka: Arbitri za vreme trajawa arbitra-`nog postupka ponekad donose i odluke kojima re{avaju o delu tu-`benog zahteva ili o nekom spornom pitawu.48 Oni tako postupajukada procene da }e doprineti efikasnijem i objektivnijem okon~a-wu spora u celini. Neki nacionalni zakoni izri~ito ovla{}uju ar-bitre na dono{ewe delimi~nih odluka, dok druga prava takvu mo-gu}nost ne predvi|aju izri~ito, ali je ni ne zabrawuju.49

36

46 Delimi~nu kona~nu arbitra`nu odluku poznaju francusko i belgijsko pravo. Oovome videti op{irnije kod Fouchard, Gaillard, Goldman, op. cit, str 740-741, i M.Trajkovi}, op. cit, str. 487-488.

47 ^lan 48. stav 1. Zakona o arbitra`i.48 Delimi~nim odlukama se re{ava, na primer, pitawe nadle`nosti arbitra`e,

pitawe merodavnog prava i dr.49 Delimi~nu arbitra`nu odluku izri~ito predvi|a ~lan 188. Saveznog zakona o me|u-

narodnom privatnom pravu [vajcarske od 18. 12. 1987. godine, po kome „arbitra`nisud mo`e da donese delimi~ne odluke, osim suprotnog sporazuma”. Francuski Novigra|anski zakonik, kako navodi Gaillard u Fouchard, Gaillard, Goldman u navedenom de-lu, str. 742, ne predvi|a posebno mogu}nost dono{ewa delimi~nih arbitra`nih od-luka ali ih arbitri donose pod uslovom da stranke nisu iskqu~ile takvu mogu}nost.I na{ novi Zakon o arbitra`i u ~lanu 48. stav 2. izri~ito predvi|a da „Arbitra`-ni sud mo`e da donese delimi~nu odluku ili me|uodluku”.

3) Privremena ili preliminarna arbitra`na odluka: Privremene ili

preliminarne arbitra`ne odluke donose arbitri u posebnim slu~a-

jevima, kada pretpostave da }e na taj na~in olak{ati nastavak arbi-

tra`nog postupka i dono{ewe kona~ne odluke. Ove odluke su privre-

menog trajawa, sve dok ih ne zameni ili ne obuhvati kona~na odluka

kojom se spor okon~ava u celini. Arbitra`na praksa je pokazala da

se arbitri odlu~uju da donesu prethodnu ili privremenu odluku ka-

da procene da }e ostvariti zna~ajnu u{tedu u vremenu i novcu.50

4) Odluka zbog izostanka: Arbitri mogu da donesu i odluku u odsustvu

stranke koja je uredno obave{tena o pokrenutom postupku i kojoj je da-

ta mogu}nost da se izjasni o navodima iz tu`be. Odluka zbog izostan-

ka se donosi izuzetno i samo onda kada arbitri procene da stranka

zloupotrebqava svoja prava u postupku (povla~ewem iz postupka ili

odbijawem da uop{te u~estvuje u wemu) u nameri da odugovla~ewem po-

stupka spre~i drugu stranku da ostvari svoja prava.51

5) Odluka na osnovu poravnawa: Postoje i takve arbitra`ne odluke ko-

je se donose na osnovu poravnawa koje su stranke postigle u toku

trajawa postupka. Na ovaj na~in sporazum stranaka zadobija for-

mu arbitra`ne odluke, koja ima autoritet i karakter jedne kona~-

ne arbitra`ne odluke. Spor se mo`e okon~ati i nagodbom strana-

ka van arbitra`nog postupka, ali u tom slu~aju wihovo poravnawe

nema karakter arbitra`ne odluke i ne mo`e se prinudno izvr{iti

ako one to dobrovoqno ne u~ine. Logi~no je da se takva poravnawa

ne mogu ni osporavati zahtevom za poni{tewe.

Zakoni i drugi formalni izvori prava, po pravilu, ne precizira-

ju koje vrste arbitra`nih odluka mogu biti pobijane zahtevom za po-

ni{tewe. O tome su se, me|utim, izjasnile sudska praksa i pravna te-

orija, koje u vezi sa ovim pitawem nisu zabele`ile mnogo suprotnih

stavova. Tako, na primer, kada su u pitawu kona~ne arbitra`ne odlu-

ke, nismo nai{li ni na jednu presudu niti rad koji bi doveo u pitawe

37

50 Retki su slu~ajevi kada arbitra`a donosi privremene odluke. Primer privremeneodluke je odluka Ameri~kog arbitra`nog udru`ewa doneta u sporu izme|u Sperry In-ternational Trade protiv dr`ave Izrael, u kome je privremenom odlukom nalo`enostranci da, u o~ekivawu kona~ne odluke uplati odre|anu sumu novca na specijalnira~un, kao garanciju za izvr{ewe ugovora (20 Yearbook 628, 1995).

51 Odluka koju u takvom slu~aju donose arbitri mora biti neutralna i objektivna iarbitri ne smeju da takvom odlukom favorizuju prisutnu stranku. Oni moraju saves-no da ispitaju sve okolnosti slu~aja, jednako kao da je u pitawu spor u kome u~estvu-ju obe stranke.

stav da se postupak poni{tewa mo`e voditi samo protiv odluka ko-jima je jedan arbitra`ni postupak definitivno okon~an. U slu~ajevi-ma kada se stranke sporazumeju, ili je nekim relevantnim aktom pred-vi|eno da arbitra`ni postupak ima dva stepena, odluka arbitra`edoneta u prvom stepenu ne mo`e biti osporavana zahtevom zaponi{tewe, ve} jedino odgovaraju}im pravnim sredstvom koje se pod-nosi drugostepenom organu.52

Poni{tewe delimi~nih arbitra`nih odluka je, tako|e, u najve}embroju slu~ajeva bivalo dopu{tano od strane sudova, s obzirom da su iove odluke u izvesnom smislu kona~ne, jer se wima na kona~an na~inodlu~uje o nekom pitawu od zna~aja za spor u celini.

Me|utim, kada je re~ o poni{tewu arbitra`nih odluka kojima sere{ava neko pitawe od zna~aja za spor ali na privremen na~in, situ-acija nije tako jednostavna po{to su, kako u literaturi tako i u sud-skoj praksi, o tome zabele`ena opre~na mi{qewa. Da bi predupredi-le mogu}e nejasno}e, pojedine zemqe su ovo pitawe uredile samim za-konom. Tako se, na primer, ~lanom 1064(4) holandskog Zakona o arbi-tra`i iz 1986. godine predvi|a da „zahtev za poni{tewe privremenearbitra`ne odluke mo`e biti podnet samo zajedno za zahtevom za po-ni{tewe kona~ne ili delimi~ne arbitra`ne odluke”. Na sli~an na-~in ovo pitawe ure|uje i italijanski Zakonik o gra|anskom postupku,koji u ~lanu 827. stav 3. predvi|a da „Arbitra`na odluka kojom se od-lu~uje o delu tu`benog zahteva mo`e odmah biti pobijana u postupkuponi{tewa, dok se odluka o nekom spornom pitawu koje nije deo tu-`benog zahteva mo`e pobijati zahtevom za poni{tewe kon~ane odlu-ke”.53 [vajcarski Zakon o me|unarodnom privatnom pravu je napraviokompromis dopu{taju}i samostalno poni{tewe privremenih arbi-tra`nih odluka, ali samo iz razloga navedenih u zakonu.54

38

52 Tako je, na primer, Apelacioni sud Pariza u svojoj odluci od 7. jula 1995. godinenaveo da „ako arbitra`a ima dva stepena, poni{tewe se samo mo`e tra`iti u odno-su na odluku donetu u drugom stepenu.” Odluka je doneta u predmetu Societe Corelf v.Societe World-wide, CA Paris, 1e ch, a objavqena je u 1996 Revue de l´arbitrage, str. 270.

53 Kwiga ^etvrta – deo VIII Zakonika o gra|anskom postupku Italije posve}ena jearbitra`nom re{avawu sporova. Ona je u osnovnoj verziji stupila na snagu 28. okto-bar 1940. godine, a posledwe izmene i dopune su na snazi od 17. aprila 1994. godine.

54 ^lan 190. stav 3. {vajcarskog Zakona o me|unarodnom privatnom pravu predvi|a: „Uslu~aju privremene odluke postupak za poni{tewe je mogu}e pokrenuti samo izrazloga predvi|anih u stavu 2, ta~ka a. i b... 2a) ako je arbitar pojedinac nepropis-no bio odre|en ili je arbitra`ni sud bio nepropisno sastavqen; 2b) u slu~aju kadase arbitra`ni sud pogre{no oglasi nadle`nim ili nenadle`nim.”

Povodom zahteva za poni{tewe arbitra`nih odluka na osnovu iz-

ostanka i odluka na osnovu poravnawa sudska praksa nije zabele`ila

karakteristi~ne stavove, a smatramo ispravnim da one mogu biti

predmet zahteva za poni{tewe uvek kada su za to ispuweni zakonom

predvi|eni uslovi.

G. RAZLOZI ZA PONI[TEWE

ARBITRA@NE ODLUKE

Me|unarodna trgovinska arbitra`a je suverena u utvr|ivawu ~i-

weni~nog stawa spora o kome re{ava, zbog ~ega bi bilo logi~no da se

odluke koje ona donosi mogu poni{tavati samo zbog proceduralnih

propusta. Me|utim, u praksi to nije uvek slu~aj po{to veliki broj

nacionalnih propisa dopu{ta poni{tewe arbitra`ne odluke i zbog

odre|enih razloga materijalnopravne prirode.

Razlozi koje nacionalni propisi predvi|aju kao osnov za poni{-

tewe arbitra`nih odluka su, u principu, identi~ni razlozima za od-

bijawe priznawa i izvr{ewa stranih arbitra`nih odluka predvi|e-

nim me|unarodnim ugovorima. Me|utim, uprkos evidentnoj tendenci-

ji harmonizacije nacionalnih zakonodavstava po ovom pitawu, u upo-

rednom pravu se u vezi sa tim izdvajaju dva zna~ajna izuzetka.

Prvi izuzetak odnosi se na zakone zemaqa koje propisuju ne{to

{iri krug razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke nego {to je to

uobi~ajeno, {to je slu~aj sa engleskim pravom55 i nekim pravima pod

wegovim uticajem, dok se drugi odnosi na prava koja dopu{taju stran-

kama da, pod odre|enim uslovima, svojom voqom ograni~e ili iskqu-

~e primenu zakona u delu koji se odnosi na razloge za poni{tewe.

Ovu, drugu grupu predvodi {vajcarsko pravo sa Saveznim zakonom o

me|unarodnom privatnom pravu iz 1987. godine, koji u ~lanu 192. stav

1. predvi|a: „Ako dve strane nemaju ni domicil, ni redovno boravi-

{te, ni sedi{te u [vajcarskoj, one mogu, izri~itom izjavom u spora-

zumu o arbitra`i ili u nekom kasnijem pismenom sporazumu, da

39

55 O engleskom pravu }e detaqnije biti re~i u delu posve}enom poni{tewu ar-bitra`nih odluka u uporednom pravu.

iskqu~e svaki pravni lek protiv odluka arbitra`nog suda; one tako-|e mogu da iskqu~e pravni lek samo zbog jednog ili vi{e razloga na-vedenih u ~lanu 190, stav 2.” [vajcarski primer slede belgijski Za-konik o parni~nom postupku56 i {vedski Zakon o arbitra`i.57 Uvr-stiv{i ovakvu odredbu u propis koji ure|uje postupak poni{tewa ar-bitra`nih odluka zakonodavac u pomenutim dr`avama je, na odre|enna~in, doveo u pitawe osnovu koncepta preispitivawa arbitra`nihodluka u tom postupku. Ovo stoga {to sud, svojim delovawem pod uslo-vom da ga stranke nisu ograni~ile ili iskqu~ile, vi{e dobija uloguorgana koji pru`a pomo} u arbitra`nom postupku nego organa koji gakontroli{e i stara se o primeni obaveznih propisa.

^iwenica da su nacionalni propisi prili~no ujedna~eni popitawu razloga za poni{tewe arbitra`nih odluka daje nam mogu}-nost da izdvojimo i analiziramo one koji se naj~e{}e pojavquju. Tosu: nepostojawe ili nepunova`nost ugovora o arbitra`i; povreda za-konskih ili ugovornih odredbi o sastavu ili o na~inu obrazovawaarbitra`e; povreda posebnih zakonskih ili ugovornih odredbi o po-stupku pred arbitra`om, naro~ito o postupku odlu~ivawa; preko-ra~ewe ovla{}ewa datih arbitrima u pogledu predmeta spora; prime-na drugog nacionalnog prava a ne onog koje je ugovorom odre|eno;odlu~ivawe ex aequo et bono suprotno ugovoru; povreda prava strankena izno{ewe sredstava napada i odbrane; nepo{tovawe pravila o za-konskom zastupawu parni~no nesposobne stranke; meritum odlukeprotivan javnom poretku; okolnosti na kojima se mo`e zasnovatipredlog za ponavqawe postupka, i dr.58

1) Nepostojawe ili nepunova`nost ugovora o arbitra`i: Navedenaokolnost postoji kada arbitra`ni sporazum nije zakqu~en, ili jezakqu~en, ali nije punova`an. Ovaj razlog za poni{tewe arbitra-`ne odluke je univerzalno prihva}en u uporednom pravu, s tim {tonije na isti na~in ure|eno pitawe uslova koji treba da se ispune dabi stranka mogla sa uspehom da se na wega poziva. Tako u pojedinimpravnim sistemima sudovi ne prihvataju zahteve za poni{tewe ar-

40

56 Re~ je o ~lanu 1717. paragraf 4. Zakonika o parni~nom postupku, kojim je gotovodoslovce preuzeta odredba 192. stav 1. {vajcarskog Saveznog zakona o me|unarodnomprivatnom pravu.

57 ^lan 51. {vedskog Judicial Code, koji je stupio na snagu 1. aprila 1999. godine, tako|eje preuzeo navedenu odredbu {vajcarskog zakona.

58 B. Pozni}, Pravna sredstva protiv arbitra`ne odluke u stranim pravima, Spoqno-trgovinska arbitra`a III, Beograd, 1966, str. 73.

bitra`ne odluke zbog nepostojawa ili nepunova`nosti ugovora oarbitra`i ako stranka taj nedostatak nije istakla jo{ u postupkupred arbitra`om. U nekim dr`avama to, pak, nije preduslov zavo|ewe postupka poni{tewa. Kada se uporede navedena gledi{ta, ~ini se da razlozi ekonomi~-

nosti postupka daju ja~e argumente za stav da stranka, koja je u~estvo-vala u arbitra`nom postupku, ne bi mogla da se pred sudom poziva nanepostojawe ili na nepunova`nost arbitra`nog sporazuma ako jepropustila da to istakne pred arbitra`om, s obzirom da joj ta ~iwe-nica nije mogla biti nepoznata. Propu{taju}i da se pozove na ovajnedostatak u arbitra`nom postupku ona nije iskoristila mogu}nostda sporno pitawe bude raspravqeno pred arbitra`om, zbog ~ega jeopravdano da snosi odgovaraju}e posledice.2) Povreda zakonskih ili ugovornih odredaba o sastavu ili o na~inu

obrazovawa arbitra`e: Smatra se da je u~iwena povreda pravila osastavu arbitra`nog ve}a ako je sudio arbitar pojedinac a zako-nom, pravilnikom stalne arbitra`e ili arbitra`nim sporazumomje predvi|eno da sudi arbitra`no ve}e. O istoj povredi je re~ i ka-da nije ispo{tovana procedura imenovawa arbitara kod ad hoc ar-bitra`e. U obrnutom slu~aju, kada sudi ve}e a predvi|eno je da su-di arbitar pojedinac, ne}e se raditi o razlogu koji mo`e da dove-de do poni{tewa arbitra`ne odluke.

3) Povreda zakonskih ili ugovornih odredbi o postupku pred arbitra-`om, naro~ito o postupku odlu~ivawa: Stranke same odre|uju pra-vila procedure po kojima }e arbitra`a postupati tokom re{avawaspora, ali je wihova voqa ograni~ena zabranom ugovarawa pravi-la suprotnih imperativnim odredbama zakona zemqe u kojoj arbi-tra`a zaseda. Ako stranke propuste da u arbitra`nom sporazumuodrede merodavno procesno pravo, to }e umesto wih u~initi arbi-tri u skladu sa ovla{}ewima koja im u tom pogledu daje zakon, odn.pravilnik stalne arbitra`e. U svakom slu~aju, arbitri i ostaliu~esnici u postupku su du`ni da po{tuju odre|ene, propisane iuniverzalno priznate, standarde pona{awa koji obezbe|uju boquza{titu interesa stranaka i pru`aju garantije za dono{ewe objek-tivnije odluke.59

41

59 Abitra`ni postupak mora biti vo|en u skladu sa odredbama merodavnog procesnogprava i uz obavezno po{tovawe op{tih principa parni~nog postupka. Posebno seobra}a pa`wa na po{tovawe principa kontradiktornosti i principa ravno-pravnog tretmana stranaka u postupku, kao i na ~iwenicu da li su stranke uredno

4) Prekora~ewe ovla{}ewa arbitara u pogledu predmeta spora: Za raz-liku od napred navedenih razloga, koji su svi procesnopravne pri-rode, ovde je re~ o okolnosti za poni{tewe arbitra`ne odluke ko-ja je materijalnopravne prirode. Prekora~ewe ovla{}ewa arbita-ra u pogledu predmeta spora mo`e biti kvalitativno, ako su arbi-tri sudili o zahtevu koji stranka nije stavila, ili kvantitativno,kada arbitri dosude i preko postavqenog zahteva. U praksi se naj-~e{}e doga|a da arbitra`a presudi o zahtevu koji ne proizlazi izodnosa koji je osnova arbitra`nog sporazuma.

5) Primena drugog nacionalnog prava a ne onog koje je ugovorom odre|eno:Arbitri su du`ni da spor rasprave primenom prava koje su strankeodredile u arbitra`nom sporazumu, a ako one to nisu u~inile, onda uskladu sa pravilnikom stalne arbitra`e, ili sa zakonom. U princi-pu, stranke su slobodne da izaberu bilo koje nacionalno pravo ili lexmercatoria kao merodavno za odlu~ivawe o meritumu i jedino ograni-~ewe koje se u tom pogledu postavqa je ograni~ewe javnog poretka dr-`ave u kojoj arbitra`a zaseda. Kada arbitri odlu~e o meritumu pri-menom nekog drugog prava, ili ex aequo et bono a nemaju izri~itoovla{}ewe stranaka za takvo postupawe, nezadovoqna stranka mo`eove okolnosti isticati kao razlog za poni{tewe arbitra`ne odluke.

6) Odlu~ivawe ex aequo et bono suprotno ugovoru: Ovo je pravilo od ko-jeg gotovo da nema izuzetaka u uporednom pravu.60 Svaka arbitra-`na odluka koja je doneta po pravi~nosti a da stranke to nisu iz-ri~ito ugovorile, mo`e biti pobijana zahtevom za poni{tewe preddr`avnim sudom.

7) Povreda prava stranke na u~estvovawe u postupku i raspravqawepred arbitra`om: Arbitra`a je obavezna da svakoj stranci pru`imogu}nost da u postupku preduzima sve procesne radwe kojima iz-ra`ava svoje zahteve, predloge, iznosi ~iwenice i izja{wava se orelevantnim pitawima, predlozima ili zahtevima koje je iznela

42

obave{tavane o raspravi i svim drugim relevantnim ~iwenicama u toku trajawapostupka. Pored toga, arbitra`na odluka mora biti doneta na na~in predvi|enarbitra`nim sporazumom ili merodavnim procesnim pravom, naro~ito u pogleduna~ina odlu~ivawa arbitara (prostom ili kvalifikovanom ve}inom ili jednoglas-no), obrazlo`ewa arbitra`ne odluke kao sastavnog dela odluke, potpisivawa orig-inala, izvornika ili kopije arbitra`ne odluke itd.

60 U Japanu je sve do 2003. godine, kada je izvr{ena reforma arbitra`nog prava, arbi-trima bilo dato diskreciono pravo da odlu~e da li }e spor re{iti ex aequo et bono,nezavisno od toga da li su ih stranke ovlastile svojim arbitra`nim sporazumom datako postupe.

suprotna stranka. Ako nezakonitim postupawem, a naro~ito pro-

pu{tawem dostavqawa, jednoj stranci ne bude pru`ena mogu}nost

da raspravqa pred arbitra`om, onda je to povreda koja mo`e dove-

sti do ni{tavosti arbitra`ne odluke ako se stranka na wu pozove

i doka`e weno postojawe.

8) Nepo{tovawe pravila o zakonskom zastupawu parni~no nesposobne

stranke: U~esnici arbitra`nog postupka su pre svega stranke i ar-

bitra`a, s tim {to se umesto parni~no nesposobne stranke, a sa

dejstvom prema woj, u postupku ~esto pojavquje wen zakonski za-

stupnik. Merodavno procesno pravo imperativnim odredbama od-

re|uje u kojim slu~ajevima je neophodno obezbediti zastupawe

stranke u postupku, te svako nepo{tovawe primene tih odredbi uz-

rokuje ni{tavost arbitra`ne odluke.61

9) Meritum odluke je protivan javnom poretku: I ovo je jedan od raz-

loga za poni{tewe arbitra`ne odluke koji je materijalnopravne, a

ne procesne prirode. Zbog nedovoqne odre|enosti tog pojma, o ko-

me se retko izja{wava tekst zakona, kod wegove primene postoje mo-

gu}nosti za zloupotrebe.62 Me|utim, i pored toga, wegova uloga kao

razloga za poni{tewe arbitra`ne odluke je veoma va`na, jer je to

najboqi na~in da sud u postupku kontrole sprovedenog arbitra-

`nog postupka i donete odluke interveni{e kada su ugro`ene

osnovne vrednosti dru{tva. Ovo je posebno zna~ajno za me|unarod-

ne trgovinske arbitra`e kod kojih, zbog prisustva stranog elemen-

ta, dolazi do primene razli~itih nacionalnih propisa, ~ije nor-

me nekada mogu biti u suprotnosti sa javnim poretkom dr`ave u ko-

joj je arbitra`na odluka doneta ili se treba izvr{iti.

10) Okolnosti na kojima se mo`e zasnovati predlog za ponavqawe po-

stupka: Ovde je re~ o okolnostima koje su relevantnim procesnim

zakonom predvi|ene kao razlozi zbog kojih se mo`e tra`iti ponav-

qawe sudskog postupka okon~anog pravosna`nom presudom. Te

43

61 Merodavno pravo po kome se utvr|uje da li je stranka zastupana na odgovaraju}ina~in je naj~e{}e lex nacionalis ili lex fori.

62 Tipi~na zloupotreba ovog razloga se ~ini odlukama kojima se poni{tava arbi-tra`na odluka zbog wene nesaglasnosti sa stranim javnim poretkom. Smatramo dasud treba da posebno usko tuma~i normu koja predvi|a poni{tewe arbitra`neodluke zbog povrede javnog poretka, {to na prvom mestu podrazumeva da on treba daima u vidu samo doma}i javni poredak (pored zemqe u kojoj se nalazi sud pred kojimse pitawe postavqa), a ne i da procewuje da li je povre|en javni poredak zemqe ~ijeje materijalno pravo eventualno primeweno u arbitra`nom postupku.

okolnosti su delom procesnopravne a delom materijalnopravneprirode. Ne predvi|aju sva nacionalna prava da se arbitra`na od-luka mo`e poni{titi iz ovih razloga. [ta vi{e, ve}i je broj onihkoji su ukinuli ovu mogu}nost, {to se pre svih odnosi na prava do-neta pod uticajem UNCITRAL Model zakona o arbitra`i. Kada je o razlozima za poni{tewe arbitra`nih odluka re~ intere-

santno je razmi{qawe M. Trajkovi}a, koji je umesto wihovog pobroja-vawa poku{ao da, me|u onima koji se naj~e{}e javqaju, uo~i zajedni~keosobine i poku{a da ih grupi{e. Tako je, na osnovu zajedni~kih meri-la, izdvojio ~etiri grupe razloga za poni{tewe arbitra`nih odluka:u prvoj grupi su oni koji se striktno odnose na samu arbitra`nu odlu-ku, pre svega na wene formalne nedostatke; slede}a grupa obuhvata raz-loge koji su vezani za jurisdikciju arbitra`nog ve}a (arbitra`e), naj-~e{}e proistekle iz odre|enih mana arbitra`nog sporazuma stranka;na tre}em mestu su tipi~ni proceduralni propusti, napravqeni pri-likom formirawa arbitra`nog ve}a ili u toku arbitra`nog postupka,koji predstavqaju povrede prava stranaka ili nepo{tovawe odredabao proceduri i najzad, ~etvrta grupa razloga za poni{tewe arbitra`neodluke, koji zna~e kr{ewe zahteva o arbitrabilnosti i drugih impera-tivnih propisa politike dr`ave, odnosno naj~e{}e wenog doma}eg ime|unarodnog javnog poretka.63

U propisima koji ure|uju postupak poni{tewa odluka me|unarod-nih trgovinskih arbitra`a razlozi za poni{tewe se, po pravilu, na-vode taksativno a ne uop{teno. Na taj na~in se ograni~ava kontrolasuda nad sprovedenim arbitra`nim postupkom, {to doprinosi samo-stalnosti arbitra`e i ja~awu wenog ugleda kao legitimnog organa zaraspravqawe sporova.

D. POSTUPAK PONI[TEWA

ARBITRA@NE ODLUKE

Postupak poni{tewa arbitra`nih odluka obuhvata skup normikojima se ure|uje pona{awe stranaka i suda kao u~esnika tog postup-

44

63 M. Trajkovi}, op. cit, str. 547.

ka, i to od momenta predaje zahteva za poni{tewe sudu, pa do okon~a-

wa rasprave dono{ewem odgovaraju}e odluke. Re~ je o parni~nom po-

stupku, koji se vodi primenom na~ela i pravila koja i ina~e va`e u

tom postupku. Procesna pravila koja sud primewuje u ovim predmeti-

ma po pravilu su prinudnopravne prirode, pa stranke ne mogu puno-

va`no da ugovaraju primenu nekih drugih pravila od propisanih.

Imaju}i navedeno u vidu, u postupku za poni{tewe arbitra`nih

odluka kao relevantna se pojavquju sva pitawa koja se i ina~e javqa-

ju u toku trajawa jednog parni~nog postupka, a to su: primena proce-

snih na~ela u postupku, odredbe o nadle`nosti suda, pitawe zastu-

pawa stranaka, vremenski razvoj postupka, dokazivawe, dostavqawe,

tro{kovi postu