Unapređenje kompetencija stručnih radnika koji rade sa decom uključenom u život i/ili rad na ulici

Webinar 20. februar 2018.

O čemu ćemo govoriti

• fenomen “Deca koja žive i/ili rade na ulici ”

• Razumevanje i zaštita prava dece koja žive i/ili rade na ulici

• Dometi i ograničenja rada sa decom koja žive i/ili rade na ulici

• Participacija dece koja žive i/ili rade na ulici u svim postupcima i svim

segmentima rada sa njima (prijem, trijaža, procena, individualni

planovi, itd)

• veština komunikacije sa decom koja žive i/ili rade na ulici i ostvarivanje

najboljeg interesa dece ulice

„Deca koja žive i/ili rade na ulici “

• „Deca koja žive i/ili rade na ulici“ = deca “koja žive, rade ili borave na

ulici, i kojima ulica predstavlja dom ili centralno mesto za obavljanje

svakodnevnih aktivnosti“

(Wernham 2004)

• “deca u uličnoj situaciji”

• Deca na ulici (Children on the street) i

• Deca ulice (Children of the street)

• „Deca ulice“ = “devojčice i dečaci uzrasta do 18 godina kojima je ulica

postala kuća, odnosno izvor života i koja nisu na odgovarajući način zašti

ćena i/ili nadgledana od strane odgovor nih odraslih osoba. Deca su

privremeno, delimično ili potpuno odvojena od svojih porodica”

(UNICEF)

Zašto su deca na ulici

Mnogo je raznovrsnih razloga, a svaki je tužan na svoj način:

• Porodični problemi i disfunkcionalnost porodice

• Smrt ili bolest roditelja

• Siromaštvo

• Prirodne katastrofe

• Zanemarivanje, zloupotreba roditelja

• ...

Podgrupe unutar jedne grupe

• deca ulice – nemaju drugi dom sem ulice; najviše vremena u toku dana provode na ulici, a noć u napuštenim kućama, šahtovima, barakama, vagonima, parkovima, ispod klupa itd.

• deca na ulici – najviše vremena u toku dana provode na ulici, a noću se vraćaju svojoj porodici

• deca koja žive na ulici sa svojom porodicom – žive s porodicom po parkovima, ulicama, raskrsnicama, radeći zajedno s roditeljima i često menjajući mesto spavanja

• deca iz institucija – deca koja borave u institucijama, a veći deo dana provode na ulici s vršnjacima, ponekad i radeći.

(Rončević i saradnici 2013.)

Razumevanje

dece koja su uključena

u život i/ili rad na ulici

1. Pitanje za vas

Ko su deca koja žive i/ili rade na ulici?(Zaokružite najviše 3 od ponuđenih odgovora)

• Deca bez roditelja

• Romi

• Deca u sukobu sa zakonom

• Zlostavljana deca

• „Domci“

• Skitnice

• Deca koja su napustila školu

• Beskućnici

• Vaspitno zapuštena deca

• Migranti

Ko su deca koja žive i/ili rade na ulici

• Deca koja često nemaju gde da odu, zato žive na ulicama, u teškim iopasnim uslovima

• Deca koja ulicu vide kao bezbednije mesto od njihovih porodica i domova

• Deca koju društvo često doživljava kao pretnju i izvor kriminogenogponašanja

• Deca veoma vidljiva na svim ulicama većih gradova, ali često “nevidljiva” zasistem

• Zbog svojih stresnih iskustava, posebno osetljiva i nepoverljiva

• Deca kao i sva druga, koja prema Konvenciji UN o pravima dece, imajubrojna specifična prava, ali su im zbog uslova u kojima žive ta pravaugrožena

Život na ulici• Različite strategije opstanka da bi prevladala rizike kojima su dnevno

izložena

• formiranje grupe vršnjaka sa kojima zajedno žive i/ili rade na ulici- pripadnost grupi čini da se osećaju zaštićeno u nezaštićenim uslovima

• izvor sigurnosi i praktične koristi: ishrana, održavanje higijene na mestu na kome borave, zaštita od odraslih ili drugih vršnjaka

• ali i izvor rizika u vidu vršnjačkog nasilja, eksploatacije članova grupe, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i sl.

Rad na uliciPod radom na ulici podrazumevaju se poslovi kao što su:

• prosjačenje

• pranje prozora automobila

• nalaženje slobodnih parking mesta

• sakupljanje sekundarnih sirovina

• pevanje na ulici i u autobusima

• prodaja stvari malih vrednosti

• i sl...

a ovi poslovi često mogu da dovedu do:

• krađe

• razbojništva

• prodaje seksualnih usluga

• podvođenja

• trgovine ljudima

• ...

Slika svakodnevice • Broj sati koji dnevno provode na ulici dovodi u rizik njihovu fizičku i

emocionalnu dobrobit

• Ulica im pomaže u bekstvu od nasilja u porodici, ali ih vodi u naručjenovim oblicima nasilja, zlostavljanja, eksploatacije

• “pravna nevidljivost” i neposedavanje ličnih dokumenata imonemogućava pristupa uslugama (kojih je i inače malo)

• Izostajanje iz obrazovnog procesa i uključenost u dečiji rad, umesto uškolu

• Zadovoljenje osnovnih životnih potreba često gotovo nemoguće

Posledice života i rada na uliciUsled• svih navedenih faktora, deca trpe traume koje mogu da dovedu dorazličitih oblika psiho-socijalnih poremecaja

Zbog• svojih stresnih iskustava, često postaju osetljiva i nepoverljiva, štootežava profesionalcima mogućnost da im pruže pomoć i podršku.

Najveći• broj živi ispod linije siromaštva i deo su ciklusa siromaštvakoji se prenosi generacijski.

Pohađanje• obrazovanja je nisko, dok je rizik od ranog napuštanjaobrazovanja vrlo izražen.

Sa• razvijanjem veza sa ulicom rastu rizici od zdravstvenih problema inasilja.

Većina• ove dece je zapravo vec bila izložena višestrukom kršenjuprava, kod kuće ili u ustanovama, pre nego što je razvila veze sa ulicom.

(Save the Children, 2016).

Dečje reakcije na stres i traumu

• Zato što ne mogu, ne umeju, nemaju ni znanja, ni snage, a često ni vere da se bore ili da iz stresne i traumatične situacije pobegnu, deca ostaju dugo u stanju potpune konfuzije, nemoćna da izraze svoje emocije

• Različite manifestacije osećanja bespomoćnosti, praćene uverenjem da ništa ne mogu da učine da bi se spasla, da to što im se dešava ne zavisi od njih

• Snažan subjektivni doživljaj nemogućnosti kontrole nad situacijom u kojoj žive

• Ugroženo, često veoma nisko samopouzdanje i izražena nepoverljivost u odnosima sa okolinom

• „Normalna reakcija na nenormalnu situaciju“

Raditi sa decom koja žive i/ili rade na ulici

Profesionalni izazovi i ograničenja• Deca najčešće dolaze iz porodica koje prati višegeneracijsko siromaštvo i

život u neformalnim naseljima bez osnovne infrastrukture

• Pravno nevidljiva deca - bez osnovnih dokumenata i ne-registrovanje deceu Matičnu knjigu rođenih

• česta promena mesta boravka dece i njihovih porodica doprinosi tome dase pojedinoj deci gubi trag nakon uspostavljanja kontakta sa određenomslužbom ili uslugom (Đorđević i saradnici, 2011)

• Radna eksploatacija od strane roditelja - dečaci su češće žrtve radneeksploatacije, prinudnog prosjačenja i prinudnog vršenja krivičnih dela, adevojčice češće žrtve seksualne eksploatacije i prinudnih brakova (Centar zaintegraciju mladih – CIM)

• visok stepen diskriminacije - šikaniranje od strane odraslih i vršnjaka,neretko i psihičko i fizičko maltretiranje. Posledično, deca razvijaju odnosnepoverenja u odrasle osobe, prevashodno kada je reč o predstavnicimainstitucija (Đorđević i saradnici, 2011).

(Ne)saradnja dece• nedostatak informacija (ne znaju kome da se obrate, gde mogu da dobiju

pomoć)

• akumulirano “gubitničko iskustvo” i hronično nepoverenje u sopstvene moći, uz slabu percepciju rizika (veruju da će se sve rešiti samo od sebe)

• socijalno-psihološke prepreke – slaba govorljivost uz češće i duže periode ćutanja; visok stepen emocionalne napetosti koja ometa izjasnjavanje deteta; hostilnost i pasivan otpor; manipulativno ponasšnje; izražavanje bespomoćnosti i razvijanje zavisnosti;

• loša prethodna iskustva sa službama sistema i nedostatak poverenja u stručne radnike i ustanove (stid, bojazan da neće biti obezbeđena poverljivost)

• strah da će biti diskriminisani ili da će se stručni radnici prema njima odnositi bez poštovanja

• strah od optužujućeg i kritizerskog stava stručnog radnika (ne žele da dobiju pridiku o rizičnim ponašanjima)

Stereotipi među profesionalcima

• „Jeste, profesionalac sam. Ali sam i čovek, nekad slab, nekad uplašen, često nemoćan... Pogrešim i ja.“

Nenad, socijalni radnik

• Stereotipi su generalizacije o grupi ljudi kojom se istovetne osobine pripisuju gotovo svim članovima grupe, nezavisno od stvarnih varijacija između članova

(Aronson, Wilson, Akert, 2005)

put u diskriminaciju klijenata!

A imperativ podrške detetu je pomoći, a ne povrediti!

2. Pitanje za vas

Participacija je… (napišite najmanje 3 asocijacije na reč participacija)

1) ………….

2) …………..

3) …………..

Participacija dece

Član • 3. Konvencije o pravima deteta: „… da će države ugovornice obezbediti detetu koje je sposobno da formira svoje slobodno mišljenje, pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću.“

Počiva na tri najvažnije odrednice:

1) uvažavanje detetove sposobnosti da formira svoje mis ljenje, u skladu sa starosnim i razvojnim mogucnostima

osiguravanje 2) uslova da dete to mišljenje izrazi i

Omogućavanje detetu da učestvuje 3) u procesu donošenja odluka o stvarima koje ga se tiču

Ograničenja za participaciju Njihova anksioznost • ce inhibirati njihovu sposobnost da slušaju, razumeju i obrađuju informacije koje im dajete

Iako će možda izgledati drugačije, najčešće su nezrela i emocionalno •veoma ranjiva

Deca • imaju kraci period pažnje od odraslih i ne mogu da se koncentrišu i sede mirno duže vreme

Mnogi • tinejdz eri ce biti ograničene pismenosti, tako da ce biti izazov za njih da razumeju pisani materijal koji im se ponudi

Nikada• ne pretpostavljajte da deca i mladi dele isto značenje rečikao vi (posebno reči kao što su "porodični smeštaj dece" ili"socijalni radnik") i mogu imati veoma negativna osecanja premaodređenim rečima, kao što su "policija"

Kako osigurati participacijulično pruži• te pisani materijal detetu i raspravljajte o njegovom sadržaju

objasnite im • zašto primaju dokument i šta treba da rade sa njim

• mnogi nece biti zainteresovani za dokument, ili ce biti ljuti i agresivni prema vama kao nosiocu loših vesti

za • malu decu koristite slike ili ilustracije

korist• ite razne medije za širenje informacija, a ne samo pisane informacije

pitajte • detetove roditelje/hranitelje/nastavnike da vam pomognu u dobijanju informacija

bez • obzira na uzrast deteta, izbegavajte upotrebu žargona i koristite jednostavne, kratke rečenice i svakodnevne reči

U komunikaciji sa ovom decom• Uspostavite odnos poverenja sa detetom – pokažite dobronamernost i

uverite ga da može da se osloni na vas

• Postavljajte otvorena pitanja i sačekajte odgovor, tražite pojašnjenja, parafrazirajte – pokažite da pažljivo slušate

• Budite strpljivi i snižavajte tenzije (ne reagujte emotivno i lično, zadržite kontrolu nad situacijom i ostanite profesionalni)

• Obratite se detetu/mladoj osobi prepoznajući emotivno stanje u kom se nalazi (“Vidim da si ljut”...)

• Povremeno ponovite to što je dete reklo, kako biste stavili do znanja da razumete šta ga muči

• Budite svesni svojih neverbalnih znakova (da ne upotrebite uvredljivu reč, da ne napravite uvredljivu grimasu…)

3. Pitanje za vasNa osnovu čega znate da ce Vaše mišljenje biti uzeto u obzir? (Zaokružite najviše 3 ponuđena odgovora)

Slobodno iznosite mišljenje•

Osećate se uključeno•

Osećate se dobro dog govorite•

Prepoznajete znake poštovanja•

Pažljivo vas slušaju•

Ne bojite se da ćete pogrešiti•

Ohrabruju Vas da govorite•

Imate doživljaj da Vas razumeju•

Faktori rizika za dete

Faktori rizika su karakteristike okolnosti u kojima dete živi, povezani sapovecanim rizikom po zdravlje, razvoj i blagostanje deteta

Faktori rizika koje treba razmotriti:

uzrast• deteta

iskustvo• nasilja u porodici ili u detetovom okruženju

mentalno• zdravlje roditelja

zloupotreba• psihoaktivnih supstanci

invaliditet• deteta ili roditelja

nivo• obrazovanja roditelja i uključenost deteta u obrazovni proces

porodice• koje su "nekooperativne" ili "teško saradljive

siromaštvo• i socijalna isključenost

Faktori rizika retko nastupaju izolovano – imaju tendenciju da budu deokompleksne i međusobno povezane grupe problema.

Procena najboljeg interesa deteta • “Najbolji interes deteta treba da bude ključni i rukovodeći princip u svim

sferama i aktivnostima rada sa decom

• …

• Princip najboljeg interesa deteta može da se primenjuje samo onda kada se razume da su deca puni nosioci ljudskih prava i kada se poštuje njihovo pravo na participaciju…”

Smernice za procenu najboljeg interesa deteta UNHCR-a

Najbolji interes deteta

Fleksibilan i prilagodljivi koncept

Definiše se • od slučaja do slučaja prema specifičnoj situaciji deteta

Procenjuje se za svako dete pojedinačno, uzimajuci u obzir:

Stavove, očekivanja, želje• deteta

Identitet • deteta

Potrebe i moguće načine o• čuvanja porodičnog okruženja i očuvanjaodnosa sa drugim detetu važnim osobama

Bezbednost• , sigurnost i zaštita deteta

Situacija • ranjivosti

Pravo deteta na zdravlje i • obrazovanje

...•

Participacija dece u donošenju odluka o stvarima koje se njih tiču jeključna za definisanje najboljeg interesa deteta i ostvarivanje njihovihprava.

Elementi za utvrđivanje najboljeg interesa deteta

• Emocionalne veze i veze između deteta i njegovih roditelja, brace isestara, c lanova porodice i domacinstva ili staratelja, ili drugih osobavažnih za dete

Kapacitet• roditelja/staratelja da obezbede siguran dom i adekvatnuhranu, odecu i zdravstvenu zaštitu

Mentalne• i fizičke zdravstvene potrebe deteta

Mentalno• i fizičko zdravlje roditelja

Prisustvo• nasilja u porodici/okruženju u kome živi

Uključenost u obrazovni sistem•

Obrazovanje – i interes i pravo

Sva deca imaju pravona dobro obrazovanje, a mi imamo odgovornostda im omogućimo da to pravo maksimalno iskoriste.

Umesto zaključka• Pomozite im da govore o svojim osećanjima i da kroz razgovor

prepoznaju probleme – to će im pomoći u postepenom vraćanjusamopouzdanja

• Podstičite ih da sa vama traže alternativna rešenja, neka smišljajurešenja za dati problem, uključujući i nemoguća i smešna…

• Predočite im činjenice i pomozite im da procene moguće posledice,navodeći ih da odluče hoće li moći da se pomire sa njima ili ne

• Ostanite orijentisani na traženje rešenja i razvijanje plana i uverite deteda rešenja postoje i da ćete biti uz njega u traženju najboljeg rešenja zanjegovu situaciju

I ne zaboravite:

Uvek postupajte u najboljem interesu • deteta

Fokusirajte se i na uzroke, ne samo na • posledice detetovih problema

Budite • svesni svojih ličnih vrednosti, stavova, uverenja i verovanja

Uputite dete kod drugog savetnika ako uočite da vas vaše lične •

karakteristike, stavovi i uverenja ometaju ili da utiču na vašu efikasnost u zaštiti deteta

Razgovarajte sa kolegama. Oni možda imaju odgovore na vaša pitanja •

Niko ne može da se vratiunazad da započne

novi početak. Ali svako može danas da počne da pravi novi kraj.

H v a l a