2

Izdaje:

»Opticom Profy« d.o. o Beograd, Deset avijatičara 2-4

Telefoni:

011/668-567, i 661-913 Faks 011/667-277 Žiro-račun 40816-603-7-24849

Poštanski fah 479

Generalni direktor Branimir Popović

Dizajn korica Nebojša Jocić

Tiraž: 200 primeraka

Kompjuterska obrada, lektura i korektura: Logos, Kragujevac, Rezanje Opticom

Profy« d.o. o Beograd, Deset avijatičara 2-4

3

P R E D G O V O R

Knjiga koju autor prezentira javnosti osmišljena je kao udžbenik za

nastavnu disciplinu koja se predaje na ekonomskim fakultetima pod nazivima Teorija

cena, Teorija i politika cena, Tržišna analiza i cene. Sadržaj knjige prati program

predmeta Tržišna analiza i cene Ekonomskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, mada se

u celini ili u delovima može koristiti kao učilo i na drugim fakultetima i višim školama.

Knjiga je naravno namenjena studentima, ali i široj naučnoj i stručnoj javnosti.

U knjizi je detaljno obrađena mikroekonomska teorija, ali su dati i određeni

delovi drugih ekonomskih doktrina u nameri da se delom bar na taj način pokrije deo

materije koji se ranije izučavao u okviru predmeta Razvoj ekonomske misli, odnosno

Ekonomske doktrine, koji nije zastupljen u novom nastavnom planu.

Zahvaljujući dobronamernoj sugestiji recenzenata, udžbeniku su dodate i

teorije firme u delu koji obrađuje ponudu. Polazeći od goga da jedna slika vredi više

od hiljadu reči, rađen je uz obilje ilustrativnih grafova , te je na taj način osavremenjen

i koncipiran kao jedna skladna celina.

Izvođenje nastave iz predmeta Tržišna analiza i cene, na Ekonomskom

fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, je do sada izvođeno bez postojanja ovog

Udžbenika.

Smatramo da će ovaj Udžbenik u mnogome olakšati savladavanje materije

koja je predviđena nastavnim planom i programom predmeta Tržišna analiza i cene,

Ekonomskog Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Namenjen je studentima druge godine Ekonomskog fakulteta, koji i danas

žive i rade u otežanim okolnostima. Ovaj udžbenik ima za cilj da im u mnogome olakša

pripremu ispita iz predmeta i da im na neki način olakša nedaće sa kojima su

svakodnevno suočeni.

U Kosovskoj Mitrovici,

Novembar 2007. godine

A U T O R

4

Sadržaj:

5

MIKROEKONOMIJA KAO NAUKA I KAO NASTAVNA DISCIPLINA

Mikroekonomija je naučna i nastavna disciplina koja se bavi privrednim

problemima preduzeća i njihovim ponašanjem na domaćem i svetskom

tržištu. Kao nauka mikroekonomija proučava privredne probleme

preduzeća, istražuje faktore njihovog uspeha i istine zakonitosti pojava u

njihovom poslovanju. Kao nastavna disciplina mikroekonomija saznaje za

nova naučna dostignuća na svom području, prihvata proverene naučne

istine i o svemu što je neosporno i što je od značenja za savremeno

učenje ekonomista.

TEORIJSKI I PRAKTIČNI ZNAČAJ MIKROEKONOMIJE

Mikroekonomija istovremeno je i teorijska i praktična disciplina. Njena je

teorijska važnost u tome što teži proširiti postojeće i doći do novih

saznanja, a praktična važnost u činjenici da polazi od postojećih privrednih

problema preduzeća i da u njihovoj praksi proverava ispravnost vlastitih

pretpostavki i saznanja.

ODNOS TEORIJE I PRAKSE PREMA N. W. CHAMBERLAINU, E.

HEINENU I H. SIMONU

Nije samo praksa sudija teoriji. I teorija kritikovao razmišlja o praksi i

teži je unaprediti. U tom je smislu njihov međusobni odnos uzajaman i

komplementaran, a samo nekad neusklađen i protivrečan. Oboje zavise

od toga uvažava li teorija, ili pak zanemaruje „kumulativnu težinu

empirijskog dokaznog materijala” na što upozorava Neil W.

Chamberlain, odnosno prihvata li praksa, ili pak ignoriše poverenje

naučne spoznaje. Teorije su prema Edmundu Heineu „neprotivrečni

sistemi saznanja, povezani sa stvarnošću i namenjeni određenoj svrsi” .

Tako se o mikroekonomiji može, po istom autoru, prosuđivati naročito po

tome dolazi li ona do svojih saznanja istražujući stvarno postojeće

probleme u praksi, upućuje li svoje predloge praksi, pa da li ih praksa

6

primenjuje, ili pak može li ih primeniti. Herbert Simon kaže da ono što

nauku razlikuje od svake druge ljudske intelektualne delatnosti je to što

ona spekulativno disciplinuje činjenice. Teorija i praksa su dve oštrice

makaza, ali metafora nije sasvim ispravna, jer oštrice nisu simetrične. Kad

se teorija i činjenice sukobe, teorije moraju ustuknuti.

TEORIJA KAO EKSPLICITNA I KAO PRIMENJENA NAUKA

Teorijski karakter mikroekonomije podrazumeva i dalje njene osobine :

da je ona istovremeno i eksplikativna i normativna nauka. Eksplicitna

nauka je po tome što objašnjava privredne aktivnosti u preduzeću i

njegovom okruženju, a normativna nauka je po tome što, po Pierreu

Picardu „proučava najpovoljnije modalitete za organizaciju proizvodnje,

raspodele i potrošnje dobara i usluga” . Uz to još treba dodati i stav Paula

Samuelsona da normativna ekonomija uključuje i etičke i vrednosne

sudove.

PREDMET, ZADATAK I CILJ MIKROEKONOMIJE (PREMA A.

MARSHALLU, I SAMUELSONU)

Predmet ove discipline u prvom je redu određen njenim nazivom, a zatim

opštim privrednim problemima i saznanjama bitnim za sva preduzeća bez

obzira na razlike među njima po predmetu poslovanja, po njihovom

organizacionom obliku, po karakteru vlasništva, po veličini ili nekom

drugom obeležju. Zadatak mikroekonomije je da pruži osnovna znanja

za uspešno poslovanje preduzeća (P. Samuelson), da omogući

delotvornije odlučivanje (E. Heinen). Cilj mikroekonomije je da kao

naučna disciplina podstiče i razvija istraživački rad na području privrede u

preduzećima i da kao nastavna disciplina školuje i stvara ekonomiste i

rukovodioce za potrebe preduzeća, drugih organizacija i ustanova. Po A.

Marshallu mikroekonomija se bavi „pobudama koje najsnažnije i

najredovnije deluju na ponašanje ljudi u poslovnom delu njihova života” ,

7

dok P. Samuelson smatra da ona pita „šta (koja dobra) treba proizvesti,

kako se trebaju proizvesti i za koga ih treba proizvesti” .

POVEZANOST MIKROEKONOMIJE S MAKROEKONOMSKIM

DISCIPLINAMA

Ekonomija je razdvojena disciplina od sredine 30-ih godina (na mikro i

makro). Makroekonomija je mlađa disciplina i bavi se ponašanjem cele

ekonomije . Umesto da pokušava objasniti određivanje cena pojedinih

dobara i usluga, istražuje opšti nivo cena. Mikroekonomija se bavi

proučavanjem organizacionih jedinica koje funkcionišu unutar velike

ekonomije. U ekonomiji je međutim nemoguće razumeti određene

ekonomske fenomene bez poznavanja makro i mikroekonomske teorije.

Povezanost mikroekonomije sa makroekonomskim disciplinama tj.

prvenstveno sa političkom ekonomijom ili ekonomikom, ekonomikom

industrije i drugim sličnim ekonomijama, koje se procesom reprodukcije

bave u širim (svetskim, nacionalnim, regionalnim, gradskim) okvirima,

manifestuje se u dva vida. S jedne strane, istine i dostignuća

makroekonomskih disciplina omogućuju mikroekonomiji da sigurnije stupi

na područje poslovanja preduzeća, da proučava i objašnjava privredne

pojave u njihovom radu i da na toj osnovu uočava zakonitosti i oblikuje

načela po kojima se mogu poboljšavati rezultati poslovanja. Ali isto su

tako, sa druge strane i istine mikroekonomije koja se najneposrednije

suočava sa praksom procesa proizvodnje u preduzeću, od značaja i koristi

za sve spomenute makroekonomske discipline već i zbog toga što se i

privredne pojave u preduzećima odražavaju na zbivanja u privrednim

granama i regijama, u narodnoj i svetskoj privredi. Od ostalih

makroekonomskih disciplina za mikroekonomiju još su od značaja

ekonomski sistemi i ekonomska politika, koji joj pomažu u sagledavanju

uticaja na delatnost i uspešnost poslovanja preduzeća imaju i vrše

privredno uređenje i ekonomski ciljevi i mere određene zemlje. I, na kraju

, treba ukazati i na povezanost mikroekonomije sa teorijom tržišta i

8

cena, koja analizira i objašnjava složene privredne pojave na domaćem i

svetskom tržištu, naročito u sferi odnosa ponude i potražnje, raznih vidova

konkurencije, ekonomskih i nekonomskih determinanti formiranja cena

itd. Proučavanje veza između najamnina, nezaposlenosti i inflacije zahteva

detaljno poznavanje i drugog segmenta ekonomske teorije, pa je značajna

komplementarnost i uzajamnost mikro i makroekonomije .

KONCEPCIJE I OSNOVNA SAZNANJA O USLOVLJENOSTI

DRUŠTVENIH I EKONOMSKIH POJAVA

Weltanschaung (nemački pojam) je shvatanje sveta, društvenih i

ekonomskih pojava u svetlu raznih koncepcija: idealizam, materijalizam,

metafizika, dijalektika itd. Iz njihove hiljadugodišnje borbe, naročito u 19.

i 20. veku (G.F.Hegel, L. Feuerbach, K. Marx, F. Engels, H. Spencer,

E. Durkheim, B. Russel, A. Schleisinger i dr.) proizašle su ove osnovne

istine o uslovljenosti društvenih i ekonomskih pojava uopšte:

1. društvene i ekonomske pojave istovremeno su determinisane i

objektivnim datostima

(priroda, društvo, država, sistem, tržište, način proizvodnje, itd.) i

delovanjem subjektivnih snaga (ideje, teorije, pojedinci, ljudske grupe i

njihove težnje)

2. objektivne datosti su određujući (presudni) faktor društvenih i

ekonomskih pojava

3. subjektivne snage su odlučujući (usmeravajući) faktor društvenih i

ekonomskih pojava

4. društvene i ekonomske pojave su dinamične, a ne statične pojave

5. društv. i ekon. pojave treba posmatrati i proučavati u njihovoj

povezanosti i međuzavisnosti

9

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Za ove metode je karakteristična misaona aktivnost i logičko

zaključivanje, a u njih spadaju: analiza i sinteza, indukcija i dedukcija i

komparacija. Analiza je misaoni postupak raščlanjivanja celine na delove,

složenog na jednostavno kako bismo što potpunije i bolje upoznali i celinu

i njene elemente. Sinteza je sjedinjavanje pojedinačnog u opšte,

jednostavnog u složeno, uz istovremeno zanemarivanje mestimičnog i

isticanje zajedničkog, bitnog i dominantnog u dinamici određene pojave.

Indukcija je postupak logičnog zaključivanja u okviru koga se najpre

polazi od pojedinačnih činjenica, a zatim se one uopštavaju na bazi

međusobne povezanosti, srodnosti i zavisnosti. Dedukcija je postupak

zaključivanja u suprotnom smeru od indukcije. Polazeći od pretpostavke

koja je opšte prihvaćena kao verovatna i u sličnim slučajevima potvrđena,

deduktivnim se zaključivanjem njeno važenje prenosi i na druge

pojedinačne slučajeve. Komparacija je postupak upoređivanja

posmatranih pojava u vremenskoj i prostornoj dimenziji. Vremenskim

upoređivanjem uočavamo nastanak i pratimo razvitak pojave, a

prostornim upoređivanjem utvrđujemo njenu identičnost, sličnost ili

razlike u odnosu na pojavu koja se dogodila ili se događa u drugoj sredini.

Sve nam to pomaže da uočimo njihovu suštinu, objasnimo uzroke i

sagledamo posledice. U tom je smislu i mikroekonomiji potrebna i korisna

i komparativna analiza. Ona pomaže da analiza i sinteza dobiju na

kvalitetu i celokupnosti, a indukcija i dedukcija na jačini i uverljivosti.

EMPIRIJSKE METODE ISTRAŽIVANJA

Primenom empirijskih metoda prikuplja se istraživačka građa, obrađuju

dobijeni podaci i donose zaključci o društvenim i ekonomskim pojavama u

preduzeću i njegovom okruženju. U tu svrhu mogu se u mikroekonomiji

naročito primeniti sledeće metode: posmatranje, interviju, upitnik, anketa

10

i druge metode. Posmatranje je sistematsko praćenje određene pojave u

preduzeću ili na tržištu. Na toj osnovu uočavaju se, registruju i opisuju sve

činjenice koje su sa predmetom posmatranja u kauzalnoj vezi i uz pomoć

kojih možemo određenu pojavu u celini sagledati i objasniti pa tako postići

željenu svrhu ili cilj. Intervu je usmereni razgovor koji ispitivač vodi sa

ispitanikom da bi, postavljajući mu unapred pripremljena pitanja, dobio

tražene odgovore i saznao ispitanikovo mišljenje o predmetu istraživanja.

Dobra je strana intervijua što se odmah mogu razrešiti određene

nejasnoće, ali mu je nedostatak u teškoćama obuhvatanja većeg broja

ispitanika i u visokim troškovima njegovog sprovođenja. Upitnik je

instrument pisanog ispitivanja, a njegova je prednost što se, uz relativno

niske troškove, može ispitivanjem obuhvatiti mnogo veća populacija,

hiljade pa i desetine hiljada ljudi. Nedostatak mu je, međutim, moguće

nejasnoće, kako u postavljenim pitanjima, tako i u dobijenim odgovorima.

Anketa je usmeno (interviju) ili pismeno (upitnik) ili kombinovano

(interviju i upitnik istovremeno) ispitivanje većeg broja ličnost unutar ili

van preduzeća o nekom problemu ili sadržaju od posebnog značaja za

njegovo poslovanje. Među ostalim izvorima za prikupljanje empirijske

istraživačke građe u ovoj se disciplini naročito mogu i trebaju primenjivati

statistički podaci, računovodstvene informacije, poslovni izveštaji,

investicioni i drugi projekti, monografije i ostalo. U obradi podataka

prikupljenih empirijskim metodama primenjuju se odgovarajuće

statističke, matematičke, ekonometrijske i druge egzaktne metode.

METODOLOŠKI SUKOB (METHODENSTREIT, BATTLE OF

METHODS)

Metodološka neslaganja su nastala između teorijskog pristupa austrijske i

istorijskog pristupa nemačke ekonomske škole. Iz njihovog sukoba

proizašao je, početkom 20.veka, socioekonomski pristup. Ovaj teorijski

pristup zasnovao je bečki profesor Carl Menger (1840-1921), koji je

11

1871.godine objavio svoje najpoznatije delo „Osnovne nauke o narodnoj

privredi” . Menger je upozorio na greške istoričara koji su preuveličavali

značenje ekonomskih činjenica, a podcenjivali ekonomsku teoriju. On se

založio za čisti analitički pristup i za teoriju marginalne korisnosti do koje

su simultano i od njega nezavisno, takođe došli Leon Walras i William

Stanley Jevons. Polemika koju je započeo Manger se vremenom

pretvorila u vrlo oštar sukob, koji je potrajao sve do 1910.godine.

Istorijski pristup zastupao je Gustav von Schmoller (1838-1917),

predvodnik nemačke istorijske škole, koja je, sa osloncem na pozitivizam

koji je zasnovao francuski sociolog August Comte (1798-1857), smatrala

da se ekonomska nauka mora zasnivati na istorijskim činjenicama. U

vreme pojave Mangerovog dela istorijski pristup potpuno je dominirao u

Nemačkoj ekonomskoj nauci, ali su ga, do početka 20. veka , izrazito

potisnuli predstavnici teorijske škole. Socioekonomski pristup utemeljio je

nemački sociolog i ekonomist Max Weber (1864-1920), koji je

sintetizovao prikazane antagonističke pravce smatrajući da su za potpunu

ekonomsku analizu i razumevanje društvenih i ekonomskih pojava i

ekonomskih pojava potrebne teorija i istorija. Weber je o tome pisao u

svom poznatom delu „Obektivnost u društvenoj naukci u socijalnoj politici”

ističući da analitičke tehnike treba primeniti na istorijske činjenice i da

ekonomska analiza ne može biti isključivo povezana sa ekonomskom

teorijom, nego i sa ekonomskom istorijom i sociologijom. Kao konkurent

socioekonomskom pristupu u SAD-u se u 30-im godinama 20.veka pojavio

ekonomski imperijalizam, koji, kako ističe Ralph William Souther,

osvaja područija susednih disciplina, ali ne sa ciljem da ih proguta nego da

ih obogati i promoviše njihov autonomni razvitak. Po oceni Richarda

Swedberga socioekonomija zagovara novi tip ekonomije koji je otvoreniji

prema drugim društvenim naukama nego ostali pravci u ekonomskoj

nauci, dok ekonomski imperijalizam pokušava da primeni neoklasičnu

ekonomiju na sve probleme u društvenim naukama izazivajući tako

Methodenstreit.

12

EKONOMSKO MIŠLJENJE

Primenu naučno istraživačkih metoda treba zasnivati na ekonomskom

mišljenju kao specifičnom načinu mišljenja koje se oslanja na provereno

ekonomsko znanje. Na ekonomski način razmišljanja i potrebu njegove

primene već je krajem 19.veka upozorio Alfred Marshall spominjući

teškoće utvrđivanja koliko su kretanja ponude i potražnje na jednom

mestu pod uticajem tih kretanja na nekom drugom mestu. Bez

ekonomskog načina mišljenja mnoge bi nam se pojave iz privrednog

života mogle, bar na prvi pogled, činiti paradoksalnim, iako su, pod

određenim uslovima i moguće i logične, na šta nam ukazuju ovi primeri:

1. Preduzeće je ostvarilo manju dobit u protekloj nego u prethodnoj

godini, iako je istovremeno imalo veći ukupan prihod (jer su troškovi brže

rasli od prihoda)

2. Uštede rada, sredstava za rad i predmeta rada dovele su do

porasta produktivnosti rada i ekonomičnosti, ali se ipak smanjila

rentabilnost poslovanja (jer su vrednosni efekti ostvarenih ušteda bili

nadvladani negativnim efektima porasta nabavnih ili pada prodajnih

cena).

3. Iako je u proteklom periodu porasla količina proizvoda, smanjila

se produktivnost rada (jer je količina proizvoda porasla za 20%, a broj

zaposlenih za 30%)

4. Porastom iskorištenosti kapaciteta sa 60% na 90% pogoršala se

poslovna sposobnost (jer su zbog prekovremenog i noćnog rada porasli

njegovi troškovi, dok su prodajne cene ostale nepromenjene).

5. U prethodnom su periodu snižene prodajne cene iako nije bilo

konkurencije, a u tekućem su periodu prodajne cene povišene iako je bilo

konkurencije (jer je potražnja u prvom periodu bila nedovoljna, a u

tekućem velika).

6. Preduzeće je deo svojih proizvoda i usluga prodalo ispod cene

koštanja, ali je ipak povećalo svoju dobit (jer su dopunski troškovi

13

spomenutih proizvoda bili niži od dopunskih prihoda ostvarenih njihovom

prodajom).

7. Vrednost proizvodnje po jednom radniku višestruko je porasla u

posmatranom vremenu u upoređenju sa baznim periodm, ali je

istovremeno produktivnost rada smanjena za 10% (jer je u međuvremenu

usledila ubrzana inflacija, a radnici su imali velikih zastoja zbog

nepravovremenog pristizanja potrebnih sirovina i drugih materijala.

8. Nakon nabavke i uvođenja novih savremenijih sredstava za rad

smanjila se dobit preduzeća (jer su porasli ukupni fiksni troškovi, a nova

sredstva za rad nisu bila dovoljno iskorištena.

PROBLEM EGZAKTNOSTI U MIKROEKONOMIJI

Primena egzaktnih istraživačkih metoda ne osigurava uvek i istovremeno i

egzaktnost ekonomske nauke, a u prilog tome svedoče i mišljenja

najpoznatijih svetskih ekonomista: A. Marshall: Ali, naravno, ekonomija

se ne može upoređivati sa egzaktnim naukama jer se bavi promenjivim i

suptilnim snagama ljudske prirode.

P. A. Samuelson: Ekonomija nije egzaktna nauka i malo je ekonomista

koji bi hteli dokazivati da će to ona ikad biti.

A. S. Eichner: Zašto, međutim, ekonomija još nije nauka? Jedan je

odgovor taj što ekonomisti odbijaju da uvaže zahtev da svaka njihova

ideja ili teorija mora biti empirijski potvrđena.

K. Arrow: Svakodnevna posmatranja očigledno pokazuju da je

nemoguće izvesti takve proračune i da je potvrđena nesposobnost

ekonomista da primene našu teoriju i snagu naših kompjutera da bi

napravili dobre prognoze – pa čak i one koje su uslovljene određenim

pretpostavkama.

14

SISTEMATSKA EKONOMSKA NAUKA (od J. Savarya do K.

Marxa)

Sistematska ekonomska nauka i ekonomske teorije razvijale su se od

1675.godine do 1890.godine, a autor prvog sistematski i metodološki

napisanog dela „Savršeni trgovac” je Jacques Savary. Pojava njegovog

dela metodološki je, verovatno, bila omogućena objavljivanjem i

korištenjem „Rasprave o metodi” čiji je autor Rene Decartes i koji je u

njoj postavio osnove naučne metodologije izlaganjem načela verifikacije,

analize, sinteze i klasifikacije. Savaryjevo delo je za nas značajno i po

sadržaju i po merkantilističkim i protekcionističkim pogledima autora. U

njemu su prikazane unutrašnja i spoljna organizacija trgovačkog

preduzeća, trgovačko pravo, spoljnotrgovinsko poslovanje ali i uloga i

politika države u regulisanju uvoza i izvoza. Iz pozicije merkantilizma

značajna su i zanimljiva razmatranja o nesigurnosti i o riziku poslovanja

preduzetnika koje je izrazio Richard Cantillon u delu „ Opšta rasprava o

prirodi trgovine” . U traganju za pravim izvorima društvenog bogatstva

ekonomska se nauka vremenom počela udaljavati od trgovine i trgovca i

okretati ka proizvodnji i proizvođačima. Taj su korak prvi put učinili

fiziokrati kao zagovornici prirodnog poretka i slobodnog preduzetništva

oličenog u čuvenoj krilatici „Laissez faire – laissez passer” u

značenju da privredu treba pustiti da slobodno funkcioniše. F.

Quesnay, naročito poznat po delu „Ekonomske tablice” i drugi

predstavnici fiziokratskog sistema shvatili su da stvarno bogatstvo leži u

(poljoprivrednoj) proizvodnji, a ne u trgovini ili razmeni. Adam Smith je

u svom čuvenom delu „Bogatstvo naroda” uočio delovanje „nevidljive

ruke” i istakao da tržište ima upravljački mehanizam konkurencije. Bez

obzira na to što je politička ekonomija bila osnovna preokupacija njegovog

rada, a ekonomski i društveni odnosi centralna tačka njegovog naučnog i

političkog interesa. Karl Marx je takođe razmatrao mnogobrojne pojmove

i probleme iz područija poslovanja preduzeća, u prvom redu izlaganjima o

robi, kapitalu, profitu, najamnini i višku vrednosti.

15

OSAMOSTALJENJE MIKROEKONOMIJE U POSEBNU DISCIPLINU

(A. MARSHALL, E. SCHAMENBPTH, TAYLOR-FORD-FAYOL)

Do osamostaljivanja mikroekonomije u posebnu naučnu disciplinu došlo

je krajem 19. i početkom 20. veka , a tome procesu su naročito doprinele

sledeće okolnosti:

1. Marshallova sinteza makroekonomije i mikroekonomije

2. Osnivanje prvih visokih poslovnih škola (1898. u Evropi)

3. Pokretanje prvog časopisa iz područija mikroekonomije

4. Pojava i razvitak naučne organizacije rada

A. Marshall (1842-1924), profesor na britanskom Cambridgeu,

najistaknutiji predstavnik neoklasične škole, u svom delu “ Načela

ekonomike” je izvršio višestruki preokret: koncept političke ekonomije

kao teorijske discipline zamenio je konceptom ekonomije kao čiste i

primenjene nauke; mikroekonomsku analizu je pretpostavio

makroekonomskoj analizi; teoriju troškova upotpunio je razmatranjem

marginalnih troškova; razvio je teoriju firme; kritikovao je i pisao o

ekonomskim slobodama, zalagao se za pravedniju raspodelu bogatstva i

težio porastu dohotka siromašnijih društvenih slojeva. E. Schmalenbach

je 1906.godine pokrenuo prvi časopis na područiju mikroekonomije, “

Zeitschrift für betriebswirtschaftliche Forschung” (časopis za istraživanja

u ekonomici preduzeća) koji i danas izlazi u Nemačkoj sa modifikovanim

nazivom “ Schmalenbach's Zeitschrift für betriebswirtschaftliche

Forschung” . Pojava i razvitak naučne organizacije rada još su više

pojačali zanimanje naučnika i preduzetnika za probleme preduzeća i

omogućili do tada neviđeni porast produktivnosti rada i efikasnost uopšte.

Zasluga za taj veliki napredak pripada trojici velikih praktičara

Amerikancima Tayloru i Fordu i Francuzu Fayolu. F. W. Taylor osnivač je i

najistaknutiji predstavnik naučne organizacije rada koju je definisao kao “

celokupnu revoluciju u oblasti duha i odnosa između radnika i

poslodavca” . On je redom razvio studije vremena, studije pokreta i

studije rada uopšte, a zatim je iz osnova počeo menjati način rada i

16

upravljanje u industrijskom preduzeću. Henry Ford, američki proizvođač

automobila, postupio je drugačije od Taylora. Umesto da visokim

normama motiviše radnike za rad, on posao intenzivira, uvođenjem

1912.godine tekuće trake u proizvodnju automobila. Njemu dugujemo

delo „Moj život i rad” i veliku misao: “ Ne postoji rad koji se već sutra ne

bi mogao obavljati bolje i uspešnije nego danas” . Henry Fayol, francuski

rudarski inženjer, je ceo život posvetio unapređivanju administracije jer je

shvatio da se i uz najbolje organizovanu proizvodnju ne može postići

potpuni uspeh preduzeća ako ono istovremeno ima nefikasnu

administraciju. Osnovna je Fayolova zasluga što je, definišući pojam

administracije, dao teoriji i praksi pet elemenata univerzalnog značenja:

predviđati

organizovati

naređivati

usklađivati

kontrolisati

NOVIJI DOPRINOSI (A.Pigou, J.M. Keynes, J. V. Robinson,

Samuelson)

Arthur C. Pigou (1877-1959), Marshallov učenik i njegov naslednik na

Univerzitetu u Cambridgeu, u prvom je redu poznat kao teoretičar

ekonomije blagostanja kojoj je posvetio svoje najbolje i najpoznatije delo

„Ekonomija blagostanja”. Nastavljajući Marshallovo učenje o

reprezentativnoj firmi, Pigou je došao do pojma proizvođačke ravnoteže za

koju je karakteristična kriva prosečnih troškova U-oblika i njoj

odgovarajuća kriva marginalnih troškova. Osim toga, on se zalagao za

intervenciju države u korist preduzeća sa rastućim prinosima, što se može

oceniti kao podstrek za kasniju ekonomiju regulacije, koja će imati

posebno mesto u Keynesovu delu. I na kraju, Pigou je mnogo pisao o

zaposlenosti i nezaposlenosti, o potrebi usklađivanja privatnih i društvenih

interesa, o privatnim i društvenim troškovima, o politici realnih najamnina

17

i preraspodeli dohotka preko poreskog sistema, o socijalizmu i kapitalizmu

itd. John Maynard Keynes (1833-1946) poslednje veliko ime britanske

ekonomske škole iz Cambridgea koja je njegovim delom dostigla svoj

vrhunac. Bio je takođe Marshallov učenik, a veću je pažnju privukao

svojim radom „Kraj laissez-faire-a” u kojem je ovu doktrinu izložio oštroj

kritici. Svetsku slavu je stekao delom „ Opšta teorija zaposlenosti kamata

i novca” u kojem zagovara intervenciju kapitalističke države u privrednom

životu, naročito u odnosu između štednje i investicija i njihovom

regulacijom uz pomoć kamatne stope. Osim toga smatrao je da je osnovni

politički problem društva i njegovo rešavanje u kombinaciji privredne

efikasnosti, socijalne pravde i lične slobode. Joan V.Robinson je u svom

delu „Ekonomika nesavršene konkurencije” proširila Pigouovu koncepciju

proizvođačke ravnoteže, ali sa ciljem da zakone o dohotku industrijskog

preduzeća prikaže i izvede iz funkcije troškova i prihoda. Paul A.

Samuelson (1915) je studirao na Harvardu, a mentori su mu bili

Schumpeter, Chamberlin i Leontief. Poznat je po delima „Osnove

ekonomske analize” i udžbeniku „Ekonomija” . Koristeći se matematičkim

metodama, Samuelson je istraživao ključne ekonomske probleme

(proizvodnje, ponude i potražnje, dinamike ekonomskog razvoja,

zaposlenosti i nezaposlenosti, raspodele itd.) dajući tako značajan

doprinos teoriji privrednog razvoja i unutar nje teoriji aktivne i statične

ekonomije . 1970.godine je za to dobio Nobelovu nagradu.

POTRAŽNJA - PRIRODA POTRAŽNJE

Preduzeća će nabavljati proizvodne faktore i proizvoditi pojedina dobra

samo ako postoji potražnja za tim dobrima, a količina svakog dobra, koja

se može proizvesti, zavisi od ukupne potražnje za tim dobrom. Potražnja

pojedinog kupca za proizvodom, poznata kao individualna potražnja, je

raspored količina proizvoda koje bi jedna ličnost mogla kupiti uz različite

moguće cene u pojedinom vremenskom intervalu. Na pojedinom tržištu je

obično prisutan značajan broj kupaca, svaki sa svojim individualnim

rasporedom potražnje. Zbir ovih rasporeda poznat je kao tržišna

18

potražnja ili jednostavnije kao potražnja, a to je raspored ukupnih količina

koje bi nabavljali svi kupci na pojedinom tržištu uz različite moguće cene u

datom vremenskom intervalu. Uopšteno govoreći, i pojedinačna i ukupna

potražnja su takve prirode da se veće količine traže uz niže cene, a ne uz

više. Ovo je poznato kao zakon potražnje zbog toga krive potražnje imaju

nagib na dole i sa leva na desno. Ovaj se zakon može izvesti logičkom

analizom na bazi ovih pretpostavki:

1. potrošači teže maksimiranju zadovoljstva

2. potrošačke jedinice imaju ograničene dohotke

3. moć dodatne jedinice nekog dobra, nabavljena radi zadovoljavanja

želje, nakon određenog vremena opada

4. promene u traženoj količini jednog dobra ne dovode do promene u

moći zadovoljavanja ostalih dobara

ZAKON OPADAJUĆE MARGINALNE KORISNOSTI

Pristup marginalne korisnosti, za objašnjenje prirode tražnje, baziran je na

konceptu marginalne korisnosti i zakonu opadajuće marginalne korisnosti.

Marginalna se korisnost definiše kao dodatak ukupnoj korisnosti ili

zadovoljstvu koje nastaje korištenjem dodatne jedinice nekog dobra u

datom vremenskom periodu. Za maksimiziranje zadovoljstva dohodak

mora biti alociran tako da marginalne korisnosti vrednosti novčanih

jedinica svih nabavljenih dobara budu jednake (max. zadovoljstvo:

marginalna korisnost u cenama tih dobara opada kako se nabavlja

dodatna jedinica nekog dobra).

ODNOS IZMEĐU CENE I TRAŽENE KOLIČINE

Iz zakona opadajuće marginalne korisnosti i principa alokacije dohotka,

proističe kako će smanjenje cene dovesti do porasta tražene količine.

Smanjenje cena zahteva realizaciju upotrebe dohotka jer je stara

ravnoteža narušena. Smanjenje cena ima dva različita efekta od kojih

svaki ima tendenciju povećanja tražene količine:

19

EFEKT DOHOTKA

Budući da potrošač sada može kupiti istu količinu dobara za manje novaca

nego pre, ima mogućnost dodatne nabavke tog dobra ili može štedeti.

Hoće li kupiti dodatnu jedinicu određenog dobra ili će nabaviti veće

količine nekog drugog dobra, zavisi od relativnih marginalnih koristi. Ako

je marginalna korisnost dodatne jedinice određenog dobra relativno mala,

ostatak dohotka potrošač će potrošiti na neko drugo dobro, pa efekt

dohotka ne deluje značajno na potrošačev raspored potražnje za

pojedinim dobrom. Ako je marginalna korisnost dodatne jedinice

određenog dobra relativno velika, efekt dohotka imaće značajan efekt.

EFEKT SUPSTITUCIJE

Pad cena nekog dobra smanjuje relativni trošak toga dobra u poređenju sa

ostalim dobrima i povećava relativnu prednost kupovine tog dobra u

odnosu na druga dobra. Rast cene podstiče osobu da supstituše to dobro

za ostala dobra, posebno za ona koja su bliski supstituti.

KRIVA INDIFERENCIJE

Upotreba kriva indiferencije olakšava objašnjenje različitih odnosa

potražnje i ponašanja potrošača, izbegava implikaciju marginalne

korisnosti kvantitativnoj merljivosti korisnosti i naglašava međusobne

odnose u potražnji za različitim dobrima. Kriva indiferencije pokazuje

različite kombinacije dvaju dobara koje će doneti isti nivo

zadovoljstva. Za krive indiferencije se pretpostavlja kako su negativnog

nagiba, a njihov nagib meri stopu supstitucije između dva dobra: broj

jedinica jednog dobra potreban radi zemene jedinice drugog dobra, uz

uslov zadržavanja istog nivoa zadovoljstva.

a) kriva indiferencija b) kriva indiferencije c) kriva

indiferencije

potrošača sa robom X i Y perfektnih supstituta

komplementarnih dobara

20

Uobičajena kriva indiferencije pokazuje odnos između dva dobra budući da

ograničenja dvodimenzionalne površine ne dopuštaju uvođenje ostalih

dobara, ali su odnosi prikazivani za dva dobra validni za odnose svih

dobara za čiju je nabavku ličnost zainteresovana. U realnom privrenom

životu, za svakog potrošača i za svaki par dobara postoji čitava mapa

kriva indiferencija, svaka pokazuje različite nivoe zadovoljstva.

ELASTIČNOST TRAŽNJE

Elastičnost tražnje za nekim dobrom reflektuje se na ponašanje ukupnog

izdatka na to dobro kako se cena menja. Pod ukupnim izdacima se

smatraju troškovi za to dobro pri svakoj ceni, što predstavlja proizvod

cene i nabavljene količine. Kada je elastičnost veća od 1, ukupni izdatak

će rasti ako cena pada, budući da tražena količina raste u većem procentu

od cene. Ako je elastičnost manja od 1, ukupni izdatak će biti manji pri

niskim cenama nego pri visokim, jer će smanjenje cene za rezultat imati

proporcionalno manji porast tražene količine. Ako je pak elastičnost

jednaka 1, relativne promene u ceni i traženoj količini biće jednake pa će i

ukupni izdatak biti isti. Bez obzira na cenu, elastičnost zavisi od:

1. prvog stepena nužnosti ili luksuznosti tog dobra

2. drugog stepena dostupnosti supstituta

3. relativnog udela tog dobra u ukupnim izdacima potrošača

4. vremena koje stoji na raspolaganju kao odgovor na promenu cena

21

ZNAČENJE TRAŽNJE ZA FUNKCIONISANJE PRIVREDE

Uopšteno govoreći, proizvodnja je okrenuta prema onim proizvodima za

koje postoji potražnja dovoljna za profitabilnu proizvodnju, što znači da se

za profitabilnu proizvodnju obim outputa mora prilagoditi potražnji za tim

proizvodima. Potrošačeva tražnja ima veliki uticaj na tražnju proizvođača

za proizvodnim resursima pa tako utiče i na alokaciju resursa. Za

individualnog proizvođača ukupna tražnja za njegovim proizvodom ima

glavni uticaj na obim njegove prodaje pri različitim cenama. Poznavanje

ukupne tražnje od bitnog je značenja i za ekonomsku politiku vlade jer,

poznavajući je, vlada može efikasno da donosi i realizuje programe u

mnogim proizvodnim granama.

ALGEBARSKO UTVRĐIVANJE TRŽIŠNE RAVNOTEŽE

Ako su nam poznate jednačine ponude i potražnje, može se izračunati

dosta precizno cena i količina ravnoteže ili ekvilibrijuma na tržištu.

Poznato je da u ekvilibrijumu količine ponude i potražnje moraju biti

jednake za određeni nivo qe tj. qd=qs=qe

22

EKONOMIJA VS EKONOMIKA

“Ekonomija” i “ekonomika” nisu identični pojmovi. Ekonomija je širi a ekonomika

uži pojam.

Termin “ekonomija” potiče od grčkih reči “oikos” (kuća, domaćinstvo) i “nomos”

(zakon, pravilo o upravljanju). Iz tih reči nastala je starogrčka reč “oikonomos” što

bi u slobodnom prevodu značilo skup pravila i veština upravljanja domaćinstvom.

Suprotno “oikonomji” postojala je hrematistika koja je označavala veštinu

trgovanja i bogaćenja.

Za razliku od prethodna dva termin politička ekonomija je izveden iz reči “oikos”,

“nomos” i “polis” (grad) . Kako su u staroj Grčkoj gradovi bili političke organizacije

i stvarali samostalne države to je politička ekonomija označavala skup pravila o

ekonomskoj aktivnosti u nekoj državi.

U tom značenju se politička ekonomija prvi put pojavljuje 1615. u knjizi

“Rasprava o političkoj ekonomiji” francuskog merkantiliste Antoina Montchretiena.

Kao posebna disciplina počela se predavati na evropskim univerzitetima u

18.veku

ONA PORED ZAKONA MATERIJALNE PROIZVODNJE PROUČAVA I

DRUŠTVENE ODNOSE

DEFINICIJA EKONOMIJE KAO NAUKE

Ekonomija je područje društvene nauke koja proučava 1. proizvodnju i ponudu,

2. raspodelu, 3. razmenu, 4. razmenu i potrošnju materijalnih dobara i usluga u 5.

određenom vremenu, 6. prostoru i 7. društvu.

NE BRKATI JE S POLITIČKOM EKONOMIJOM I EKONOMIKOM

EKONOMIJA KAO VEŠTINA

Ekonomija je takođe veština pomoću koje privredni subjekti - pojedinci,

domaćinstva , preduzeća ili država proizvode, pribavljaju i troše materijalna

dobra i usluge.

Posmatra se ekonomija kao nauka tada je reč teorijskoj ekonomiji, a kada se

posmatra kao veština tada je reč o primenjenoj ekonomiji.

23

POZITIVNA EKONOMIJA

Pozitivna ekonomija istražuje funkcionalne i kauzalne odnose između

ekonomskih varijabli bez vrednosnih sudova o njima. Ona proučava ekonomske

pojave onakvima kakve one jesu.

Primer: Nezaposlenost u Srbiji je 2003. iznosila preko 17 % radne snage”

NORMATIVNA EKONOMIJA

Normativna ekonomija sadrži sudove o ekonomskoj stvarnosti ocenjujući ih s

određenih etičkih pozicija. Ona govori kakve bi ekonomske pojave trebale biti.

Primer: “Visoka nezaposlenost u Srbiji je ekonomski i politički neprihvatljiva pa

politika zapošljavanja mora biti jedan od prioriteta ekonomske politike”

EKONOMIJA

Ekonomija proučava kako ljudi alociraju i koriste retke resurse u svrhu

proizvodnje dobara kojima zadovoljavaju svoje potrebe

Iz definicije ekonomije izvode se dva glavna zaključka : 1. dobra su retka, 2.

društvo svoja dobra mora efikasno koristiti

Retkost i efikasnost su osnova ekonomije

PODELA EKONOMIJE

Ekonomija se deli na mikroekonomiku i na makroekonomiku

MIKROEKONOMIJA

Mikroekonomija je grana ekonomije koja proučava ponašanje i funkcionisanje

mikroekonomskih subjekata – pojedinaca, domaćinstva, preduzeća i privrednih

grana.

Osnivač mikroekonomije je Adam Smith (1723 – 1790) koji je 1776. objavio

“Bogatstvo naroda”, svojevrsnu ekonomsku Bibliju u kojoj je objasnio

funkcionisanje tržišne ekonomije.

MAKROEKONOMIJA

Makroekonomija je grana ekonomije koja proučava ponašanje i funkcionisanje

privrede kao celine.

Osnivač makroekonomije je John Maynard Keynes (1883 – 1946) koji je 1936.

objavio delo “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca” gde je data osnova

makroekonomije.

24

Za razliku od mikroekonomije koja se zasniva na delovanju tržišta

makroekonomija se zasniva na državnoj regulativi privrede.

JEDINSTVO MIKRO I MAKROEKONOMIJE

Mikroekonomija i makroekonomija nisu međusobno razdvojene ekonomske

discpline. One se međusobno nadopunjavaju jer se delovanje mikroekonomskih

subjekata događa u makroekonomskom okruženju.

Mikroekonomija pretpostavlja makroekonomiju kao i obrnuto

RETKOST

Retkost je stanje u kojem postoji nesobima između želja i potreba s jedne strane

i mogućnosti njihovog zadovoljenja s druge.

Dobra koja su retka nazivaju se ekonomskim dobrima. Dobra kojih ima u izobilju

nazivaju se neekonomskim ili slobodnim dobrima.

Ekonomska dobra imaju cenu za razliku od slobodnih dobara koja su besplatna

Ekonomija proučava samo ekonomska dobra

RETKOST VS SIROMAŠTVO

Ne smeju se mešati retkost i siromaštvo. I bogati mogu želeti više no što imaju.

Isto tako i mala količina nečeg ne znači da je ono retko. Dobro mora biti i željeno

IZBOR

Retkost prisiljava ljude da čine izbor. Kada je dobro retko ljudi moraju činiti izbor

između korisnog i manje korisnog.Oni se suočavaju s trade-offom: da li zadovoljiti

više jednu potrebu odnosno zadovoljiti manje drugu potrebu

OPORTUNITETNI TROŠKOVI

Izabravši jednu od dvaju mogućnosti žrtvovali smo onu propuštenu. Vrednost

žrtvovanog dobra ili usluge naziva se oportunitetnim troškom.

PRIMER OPORTUNITETNOG TROŠKA

Troškovi studija u USA 1993. su iznosili 12000 $ godišnje uključujući izdatke na

školarinu, dinara jige i putovanje. U ovaj iznos nisu uključeni oportunitetni troškovi

jer je student radeću na poslovima SSS umesto studiranja mogao zaraditi 16000

$. Propuštena zarada od 16000 $ je oportunitetni trošak studiranja.

Stvarni troškovi studija jedne godine iznose ne 12 već 28 hiljada$ ako se uključe i

oportunitetni troškovi.

25

Problem: Vlasnik preduzeća treba da zaposli nekoliko menadžera. Pretpostavimo

da svaki menadžer ima vremena za samo jedan zadatak. Vrednost zadatka A je

100000$, zadatka B 75000 $ i zadatka C 50000 $. Vlasnik preduzeća zapošljava

dvojicu menadžera na poslovima A i B. Koliki je oportunitetni trošak zadatka B ?

Odgovor: Radeći posao B menadžer je žrtvovao posao C čija je vrednost 50000

$. Toliki su i oportunitetni troškovi posla B.

FUNDAMENTALNA PITANJA EKONOMSKE ORGANIZACIJE

Ko , šta i koliko proizvodi ?

Kako proizvoditi ?

Za koga proizvoditi ?

EKONOMSKI SISTEMI

TRŽIŠNI

KOMANDNI

MEŠOVITI

TRŽIŠNI SISTEM

Sistem zasnovan na privatnom vlasništvu i privatnom preduzetništvu

Sistem u kom pojedinci slobodno donose odluke što će proizvoditi ili kupovati

Sistem slobodne oscilacije cena u kome se dobija i gubi

Sistem zasnovan na načelu “laissez faire” (lese fer)

KOMANDNI SISTEM

Država donosi sve važnije odluke o proizvodnji i potrošnji

Sistem zasnovan na državnom vlasništvu, državnom preduzetništvu, centralizaciji

odlučivanja, subordinaciji i planiranju.

MEŠOVITI SISTEM

Svaki od prethodnih privrednih sustema ima svoje nedostatke pa se

kombinovanjem obe sustema teži da stvori optimalni sistem koji bi u sebe

uključivao pozitivne elemente i jednog i drugog

Mešoviti sistem je takav sistem u kome deluje tržišni mehanizam unutar

institucionalnog okvira kojeg određuje država

26

Mešoviti sistem privređivanja je dominantan sistem privređivanja danas u svetu

jer čisti modeli privređivanja bilo tržišni bilo komandni ne postoje ni u jednoj

zemlji.

FAKTORI PROIZVODNJE

Da bi se moglo proizvoditi moraju prethodno postojati pretpostavke proizvodnje.

One se nazivaju faktorima proizvodnje ili inputima. Inputi se koriste za

proizvodnju outputa.

Faktori proizvodnje su :

a) rad b) kapital c) zemlja

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

Budući su proizvodni faktori ograničeni društvo se suočava sa svojom granicom

proizvodnih mogućnosti (GPM ).

GPM predstavlja maksimalnu kombinaciju dobara koju privreda nekog društva

može proizvesti s postojećim proizvodnim kapacitetima

Kada je privreda na GPM tada ona efikasno alocira svoje resurse što znači da je

povećanje proizvodnje jednog dobra moguće na račun drugog dobra

Kada se privreda nalazi na GPM suočava se s dilemom: kog proizvoda

proizvesti više a kojeg manje

Navedenu dilemu pokazuje sledeći graf.

GRAFIK GPM

Graf 6

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Kukuruz

Pše

nica

121110

9876543210

A

B

C

D

E

27

GREŠKE EKONOMSKOG ZAKLJUČIVANJA

nesposobnost da se ostale varijable drže nepromenjenim – greška ceteris paribus

post hoc greška

greška subjektivnosti - greška pars pro toto

28

TRŽIŠTE I DRŽAVA U MODERNOJ EKONOMIJI

OBLICI KOORDINACIJE

Osnovni problemi ekonomske organizacije društva šta, kako i za koga proizvoditi

rešavaju se pomoću različitih oblika koordinacije.

Oblici koordinacije su :

a) tržište,

b) državna regulacija,

c) planiranje,

d) samoupravljanje

TRŽIŠTE

Tržište je takav oblik ekonomske organizacije društva u kojem proizvođači

samostalno odlučuju šta će i koliko proizvoditi i po kojim cenama prodavati, a

potrošači slobodno odlučuju šta će i po kojim cenama kupovati i trošiti.

DRŽAVNA REGULACIJA

Državna regulacija je takav oblik ekonomske organizacije društva u kome država

neposredno ili posredno odlučuje o osnovnim ekonomskim problemima.

Državnom regulacijom država utiče na događanja u proizvodnji, raspodeli,

razmeni i potrošnji.

PLANIRANJE

Planiranje je način upravljanja ekonomijom u kome se neke robe proizvode

prema unapred određenim količinama i za poznatog potrošača.

Unapred se utvrđuje ne samo količina već i cene po kojima će se takve robe

prodavati.

SAMOUPRAVLJANJE

Samoupravljanje je sistem koordinacije u kome radnici u preduzećima odlučuju

o glavnim ekonomskim pitanjima i sami biraju svoje poslovodstvo.

Javlja se u različitim oblicima od kojih je najpoznatiji onaj poznat pod imenom

radničke participacije.

29

ODNOS TRŽIŠTA I DRŽAVE

Tržište i državna regulacija su dva glavna oblika koordinacije u savremenoj

ekonomiji.

Oni se međusobno isprepliću i kombinuju čineći mešoviti oblik ekonomije u

kome tržište deluje unutar okvira i ciljeva određenih od strane države

OSNOVNI ELEMENTI TRŽIŠTA

Subjekti ponude roba

Subjekti potražnje roba

Robe i usluge

Cene roba

Tražena količina robe

Nuđena količina robe

Razmena robe za novac

Mesto razmene

Vreme razmene

OSTALI ELEMENTI TRŽIŠTA

Način plaćanja robe

Kvalitet roba i usluga

Vreme isporuke roba

Pravne norme koje regulišu proces razmene

KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA

Prema predmetu trgovanja:

a) tržište potrošnih dobara,

b) tržište proizvodnih faktora

Obzirom na ulogu države:

a) slobodno tržište,

b) regulisano tržište

Obzirom na strukturu tržišta:

a) tržište potpune konkurencije,

b) tržište nepotpune konkurencije

30

TRŽIŠNA RAVNOTEŽA

Stanje u kojem je ponuda jednaka potražnji.

Cena koja se formira pri tržišnoj ravnoteži je ravnotežna cena, a količina koja se

razmenjuje pri toj ceni je ravnotežna količina

Ako je ponuda veća ili manja od potražnje dolazi do tržišne neravnoteže

POSLEDICE TRŽIŠNE NERAVNOTEŽE

Ako je tržišna cena veća od ravnotežne doći će do viška ponude. Pri takvim

cenama sva se roba ne može prodati, pa se cene moraju smanjiti

Ako je tržišna cena manja od ravnotežne doći će do viška potražnje. Posledica će

biti porast tržišnih cena

Pri ravnotežnoj ceni nema viškova ponude i potražnje pa se zato ona naziva i

cenom koja rasčišćava tržište

KAKO TRŽIŠTE REŠAVA TRI EKONOMSKA PROBLEMA ?

ŠTA ĆE SE PROIZVODITI određuje se veličinom kupovne moći potrošača kao i

visinom profita koji će proizvođači ostvariti.

KAKO PROIZVODITI određuje konkurencija među proizvođačima odnosno

troškovi proizvodnje.

ZA KOGA PROIZVODITI određuje se na tržištu proizvodnih faktora

KRUŽNI TOK PRIVREDE (1)

Funkcionisanje tržišne privrede prikazuje se slikom kružnog toka privrede.

On se sastoji od tržišta finalnih dobara i tržišta faktora proizvodnje.

Na svakom od njih deluju domaćinstva i preduzeća kao nosioci ponude i

potražnje

31

DRŽAVA

FINANSIJSKATRŽIŠTA

STANOVNIŠTVOPRIVREDADobrai usluge

Rad, zemlja, finansijski kapital

Rad i d

rugi

resu

rsi

Najamnine, rente kamate, profiti

Trans

feri i

plać

anje

fako

raPo

rezi

Dobrai usluge

Porezi

Novac za robe i usluge

Investicije Uštede

KRUŽNI TOK PRIVREDE

Na tržištu finalnih dobara domaćinstva kupuju robe od preduzeća. Robe idu

prema domaćinstvima a novac prema preduzećima.

32

TRŽIŠTA FAKTORAPROIZVODNJE

TRŽIŠTA ROBA IUSLUGA

STANOVNIŠTVO PRIVREDA

Ponuda

Ponuda

Tražnja

Tražnja

R

S

P

T

TRŽIŠTA ROBA

TRŽIŠTAFAKTORA

PROIZVODNJE

DOMAĆINSTVA

Tokovi roba

Tokovi faktora

Tokovi faktora

Tokov

i rob

a

Tokovi novca

Tokovi novca

PREDUZEĆA

Tokov

i nov

ca

Tokovi novca

Na tržištu proizvodnih faktora domaćinstva prodaju preduzećima proizvodne

faktore – rad, kapital i zemlju dobijajući najamninu, kamatu i rentu.

33

SMITOVA NEVIDLJIVA RUKA

Adam Smit je utvrdio da slobodno delovanje tržišta daje optimalne rezultate ako

ga niko ne ograničava. Optimalni efekti se ostvaruju automatski kao da su

upravljani “nevidljivom rukom”. O tome govori sledeći njegov stav: “Svaki

pojedinac teži da uposli svoj kapital tako da njegov prinos ima najveću vrednost.

On zasigurno ne želi da podupire javni interes niti zna koliki je on. On cilja samo

na svoj vlastiti užitak. I pri tom je vođen nevidljivom rukom . . . Sledeći svoj vlastiti

interes on često ističe interes društva delotvornije nego kada bi to nameravao.”

Načelo “nevidljive ruke” tvrdi da sebično nastojanje pojedinaca da ostvare svoj

interes istovremeno maksimira dobrobit za sve.

Ovo važi, međutim, samo u uslovima savršene konkurencije

OBELEŽJA SAVREMENE EKONOMIJE

SPECIJALIZACIJA I PODELA RADA

NOVAC

KAPITAL

SPECIJALIZACIJA I PODELA RADA

Specijalizacija se ostvaruje kada ljudi usmeravaju svoje napore na jedan ili manji

broj zadataka.

Posledica specijalizacije je veća produktivnost, niži troškovi proizvodnje i veća

konkurentska sposobnost.

Specijalizacija pretpostavlja prethodnu podelu rada. O efektima podele rada

najbolje govori primer proizvodnje igala koji je naveo Smith

NOVAC

Novac je opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja i služi za olakšavanje razmene.

Novac sam po sebi nije faktor proizvodnje

Novac je merilo vrednosti drugih roba

Izgubi li novac vrednost nastupa inflacija i privredni poremećaji

KAPITAL

Kapital je proizvodni faktor namijenjen za stvaranje dobara buduće potrošnje

Za razliku od zemlje i rada koji su primarni faktori proizvodnje kapital je izvedeni

ili sekundarni proizvodni faktor

34

Da bi se stvorio kapital potrebno je prethodno odreći se tekuće potrošnje. Štednja

je pretpostavka stvaranja kapitala

Druga pretpostavka kapitala je privatno vlasništvo koje omogućava njegovo

korištenje

PREDNOSTI SLOBODNOG TRŽIŠTA

Tržište pretpostavlja i omogućava formalno pravnu slobodu i jednakost građana

kao preduzetnika i potrošača bez diskriminacije

Tržište podstiče inicijativu, produktivnost i poduzetništvo nagrađujući uspešne

profitom a neuspešne kažnjava gubicima

Tržište je mehanizam alokacije retkih dobara i resursa

NEDOSTACI SLOBODNOG TRŽIŠTA

Pojava monopola

Pojava masovne nezaposlenosti

Zagađivanje okoline i negativne eksternalije

Neravnomerna raspodela dohotka

Ciklično kretanje privrede

Nedostatak brige za razvoj javnih dobara

EKONOMSKA ULOGA DRŽAVE

Nedostatke slobodnog tržišta uklanja “vidljiva ruka”države

Državu definišemo kao instituciju koja se bavi političkom organizacijom društva i

rešavanjem kolektivnih i političkih problema neke društvene zajednice

Država je specifična institucija koja ima monopol upotrebe sile i regulacije velikih

društvenih sistema

Zaštita privatnog vlasništva i utvrđivanja pravila ekonomske igre

Otklanjanje tržišnih nedostataka

Briga o javnim dobrima

Korekcija raspodele dohotka u smeru veće pravičnosti pomoću progresivnih

poreza i transfernih plaćanja

podsticanje privrednog rasta i održavanje opšte ekonomske ravnoteže

35

NEDOSTACI DRŽAVNE REGULACIJE

Duga i spora procedura donošenja odluka što može stvoriti vremensko kašnjenje

(time lag)

Nedostatak znanja i moralne odgovornosti nosioca vlasti

uzurpacija i zloupotreba državne vlasti radi ostvarivanja ličnih interesa

česte promene subjekata državne vlasti

REZULTATI DRŽAVNE REGULACIJE

Pozitivni (porast zaposlenosti, efikasnosti, životnog standarda na pr.)

Negativni (pad zaposlenosti, efikasnosti i sl.)

Neutralni (reprodukcija stanja koje je prethodilo državnoj intervenciji)

36

OSNOVNI ELEMENTI PONUDE I TRAŽNJE

DEFINICIJA TRAŽNJE

Pod tražnjom se podrazumeva određena količina i vrsta materijalnih dobara i

usluga koju su kupci spremni da kupe po odgovarajućoj ceni. Tražnja se kao i

ponuda izražava u naturalnim i vrednosnim pokazateljima.

Elementi koji deluju na strukturu i obim tražnje su: 1. sistem potreba - iza

tražnje uvek stoji neka potreba mada se one kvantitativno ne poklapaju, 2. dohodak -

porast dohotka omogućava povećanje tražnje, 3. cene - što je cena robe viša, tražnja

je manja, i obrnuto. Međusobni odnos cene proizvoda i tražene količine može se

predstaviti preko:

a)Skale tražnje,

b)Krive tražnje - izvodi se iz skale tražnje; izražava pravilnost po kojoj će se

sa sniženjem cena povećati tražnja, i obrnuto;

c) Putem algebarske funkcije –

U ekonomskoj teoriji razlikujemo četiri razvojna oblika zakona tražnje:

1. Kurno - Maršalov zakon (Antoan Ogisten Kurno, 1838. prvi formulisao

jednačinu opšteg zakona tražnje i Alfred Maršal): T = f (c); T - tražena količina

robe, c - cena robe;

2. Valrasov zakon (Leon Valras) uvodi pretpostavku o međusobnoj zavisnosti

tražnje jedne robe i tržišnih cena ostalih roba: T = f (C1, C2, C3,…Cn) - cene

svih roba.

3. Hiks - Alenov zakon (Džon Hiks - Nobelova nagrada 1972. i Roj Alen) uvode

i dohodak u analizu: T = f (C1, C2, C3,…Cn , D);

4. Mur - Šulcov zakon (Henri Mur i Henri Šulc): T = f (C1, C2, C3,…Cn , D, t) -

teoriju tražnje sa statičke prevode na dinamičku, unošenjem vremenskog

elementa u formulu.

Potražnja je količina dobara i usluga koju su kupci spremni platiti po određenoj

ceni.

Između te količine i tržišne cene postoji veza koja se naziva funkcija potražnje

37

FUNKCIJA POTRAŽNJE

Funkcija potražnje pokazuje odnos između tražene količine (Qd) i tržišne cene (P)

Matematički se funkcija potražnje izražava kao T(x) = f (Cx)

PRIKAZ FUNKCIJE POTRAŽNJE

Funkcija potražnje se može prikazati pomoću tabele i grafa.

Primer tabelarnog prikazivanja funkcije potražnje

GRAFIČKI PRIKAZ FUNKCIJE POTRAŽNJE

Iz tabele potražnje se može izvesti kriva tražnje. Na apscisi se prikazuje tražena

količina a na ordinati tržišne cene.

Graf funkcije potražnje

Kriva tražnje za pšenicom

A

B

C

D

EF

T

T

K

C

Cen

a po

jedn

om k

ilogr

amu

Količina u milionima kilograma

Funkcija potražnje može biti nelinearna i linearna.

Graf nelinearne funkcije potražnje je kriva dok je graf linearne funkcije pravac.

Graf linearne funkcije potražnje određen je jednačinom T(x) = a – bP gde

parametar a označava cenu pri kojoj je tražena količina jednaka 0, a parametar b

označava nagib krive tražnje.

Graf linearne funkcije potražnje

38

NAGIB KRIVE TRAŽNJE

Kriva potražnje ima negativan nagib približavajući se apscisi

Ovakav oblik kriva tražnje ima zbog delovanja zakona opadajuće potražnje.

Prema tom zakonu porastom cena tražena količina se smanjuje a njenim padom

se tražena količina povećava.

EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA

Smanjenje tražene količine zbog porasta cena posledica je delovanja efekta

supstitucije i efekta dohotka.

Efekt supstitucije se ogleda u preusmeravanju potražnje na srodno ili slično

dobro ako dođe do porasta cena pri datom dohotku.

Efekt dohotka se ogleda u smanjenju tražene količine zbog pada kupovne moći

izazvane smanjenjem dohotka.

DETERMINANTE POTRAŽNJE

Prosečan dohodak

Cene supstituta i komplemenata

Veličina tržišta

Ukusi i preferencije

Posebni uticaji

POMERANJE PO KRIVI I POMERANJE KRIVE TRAŽNJE

Promene li se tržišne cene doći će do promene tražene količine. Grafički se to

prikazuje kao pomeranje po krivi potražnje.

Promene li se nabrojane determinante potražnje pri datim cenama doći će do

promene potražnje.

Poveća li se potražnja njena kriva će se pomeriti udesno, a ako se potražnja

smanji kriva će se pomeriti u levo.

39

POMERANJA KRIVE TRAŽNJE

Pomeranje krive tražnje

T

T T'

T'

K

CC

ena

po je

dnom

kilo

gram

u

Količina u milionima kilograma

(B) Pomeranje krive tražnje

P

PK

CT

T

E

E'

T'

T'

Cen

a

Količina

40

(a) Pomeranje krive tražnje

P

PK

C

T

T

E

E'

T'

T'

45 65

Cen

a

Količina

DEFINICIJA PONUDE

Ponuda je količina dobara i usluga koju su ekonomski subjekti spremni izneti na

tržište po određenoj ceni.

Između ponuđene količine (Px) i tržišne cene (Cx) postoji odnos koji se naziva

funkcijom ponude.

FUNKCIJA PONUDE

Funkcija ponude se može matematički izraziti kao P(x) = f(Cx)

P(x) = ponuđena količina

Cx = tržišna cena

PRIKAZ FUNKCIJE PONUDE

Funkcija ponude se može prikazati tabelarno i grafički.

Primer tabelarnog prikazivanja funkcije ponude

GRAFIČKI PRIKAZ FUNKCIJE PONUDE

Iz tabele ponude se može izvesti kriva ponude. . Na apscisi se prikazuje

ponuđena količina a na ordinati tržišna cena.

41

Funkcija ponude može biti nelinearna i linearna.

Kriva ponude pšenice

P

P

A

B

C

D

E

K

C

Cen

a po

jedn

om k

ilogr

amu

Količina u milionima kilograma

Graf

nelinearne funkcije ponude je kriva dok je graf linearne funkcije ponude pravac.

Graf linearne funkcije ponude određen je jednačinom P(x) = c + dP gde

parametar c označava cenu pri kojoj je nuđena količina jednaka 0 a parametar d

nagib krive ponude. Taj nagib je uvek pozitivan zbog delovanja zakona

opadajućih prinosa.

Graf linearne funkcije ponude

DETERMINANTE PONUDE

Troškovi proizvodnje (cene inputa i tehnologija)

Cene supstituta i komplemenata

Politika države

42

Kriva ponude pšenice

P

P

P'

P' K

C

Cen

a po

jedn

om k

ilogr

amu

Količina u milionima kilograma Posebni

uticaji

POMERANJE PO KRIVI I POMERANJE KRIVE PONUDE

(a) Pomeranje krive ponude

P

P K

C T

T

E

E'

P'

P'

Cen

a

Količina

43

Promene li se tržišne cene doći će do promene ponuđene količine. Grafički će se

to prikazati kao pomeranje po krivi ponude.

Promene li se navedene determinante ponude po istim cenama doći će do

promene ponude.

Poveća li se ponuda, njena kriva će se pomeriti udesno, a ako se ponuda smanji

njena kriva će se pomeriti ulevo.

GRAFOVI POMERANJA KRIVE PONUDE

TRŽIŠNA RAVNOTEŽA

Ako se na tržištu izjednače ponuda i potražnja dolazi do tržišne ravnoteže. U tački

ravnoteže kupci su spremni kupiti toliko robe koliko su prodavci spremni ponuditi.

Uslov tržišne ravnoteže : P = T

Cena koja se formira u tržišnoj ravnoteži je ravnotežna cena a količina koja se

prodaje po toj ceni je ravnotežna količina.

GRAFIK TRŽIŠNE RAVNOTEŽE

Proces uspostavljanja tržišne ravnoteže

P

P

T

T

E

N

9

36

Manjak

Ravnotežna tačka

Višak15

6

K

C

Cen

a po

jedn

om k

ilogr

amu

Količina u milionima kilograma

44

TRŽIŠNI AUTOMATIZAM

Tržište deluje automatski prilagođavajući cene i količine.

Ako se javi višak ponude prodavci moraju sniziti cene.

Ako se javi višak potražnje kupci moraju ponuditi više cene.

Slobodno delovanje tržišta kroz određivanje ravnotežne cene obavlja alokaciju

odnosno racionisanje oskudnih dobara i proizvodnih faktora.

PAŽNJA! WARNING! ACHUKNG!

Pridržavati se postavke ceteris paribus kako ne bi dobili krivu sliku o intenzitetu

delovanja pojedinih varijabli.RAZLIKOVATI KRETANJE PO KRIVI OD

POMERANJA KRIVE!

OSNOVNI ELEMENTI TRAŽNJE

DETERMINANTE POTRAŽNJE

Cene povezanih dobara (supstituta i komplemenata)

Očekivane buduće cene

Dohodak

Stanovništvo

Preferencije

UTICAJ CENA POVEZANIH DOBARA NA POTRAŽNJU

Supstitut je dobro koje može uspešno zameniti drugo. Na pr. ulje i mast su

supstituti.

Komplementi su dobra koja se u korištenju međusobno nadopunjuju.Na pr.

benzin i automobil su komplementi.

Poveća li se cena masti porašće potražnja za uljem jer će se deo potrošača masti

preusmeriti na potrošnju ulja. Obrnuto, smanji li se cena masti smanjiće se

potražnja za uljem a povećati potražnja masti

Smanji li se cena komplemenata to će izazvati porast potražnje obe proizvoda

kao i obrnuto.

45

UTICAJ OČEKIVANIH BUDUĆIH CENA NA POTRAŽNJU

Ako se očekuje porast cena u budućnosti povećaće se tekuća potražnja. Na pr.

ako očekujete da će cene mesa u budućnosti skočiti vi ćete napuniti zamrzivač za

što duže vreme

Ako se očekuje smanjenje cena u budućnosti smanjiće se tekuća potražnja

UTICAJ DOHOTKA NA POTRAŽNJU

Ako dohodak raste porašće i potražnja za dobrima i uslugama. Smanji li se

dohodak opašće i potražnja.

Ovo pravilo nije univerzalno i ne vredi u svakom slučaju.

Ako porast dohotka izaziva porast potražnje tada je reč o normalnim dobrima.

Ako porast dohotka izaziva smanjenje potražnje tada je reč o inferiornim dobrima.

UTICAJ STANOVNIŠTVA NA POTRAŽNJU

Potražnja zavisi od veličine i starosne strukture stanovništva. Brojnije

stanovništvo pretpostavlja veću potražnju i obrnuto. Na pr. potražnja za hlebom

veća je u Beogradu nego u Novom Sadu ili Nišu .

Stanovništvo Srbije je sve starije zbog čega se povećava i potražnja za

zdravstvenim uslugama.

UTICAJ PREFERENCIJE NA POTRAŽNJU

Pod preferencijom se podrazumeva lični stav prema nekom dobru ili usluzi.

Ako preferencije rastu povećaće se potražnja i obrnuto.

ZAKON PONUDE I TRAŽNJE

Zakon ponude: Pri pretpostavci da su oostale determinante date, što su više cene

dobra to će biti veća nuđena količina i obrnuto.

Zakon potražnje: Pri pretpostavci da su ostale determinante date, što su više

cene dobra to će biti manja tražena količina i obrnuto.

DETERMINANTE PONUDE

Cene inputa

Cene povezanih dobara

Očekivane buduće cene

Broj ponudioca

46

Primenjena tehnologija

UTICAJ CENE INPUTA NA PONUDU

Ako cene inputa rastu povećavaju se troškovi proizvodnje, pa se ponuda

smanjuje. Kriva ponude se pomera ulevo.

Ako cene inputa padaju, smanjuju se troškovi proizvodnje pa se ponuda

povećava. Kriva ponude se pomera udesno.

UTICAJ CENA POVEZANIH DOBARA NA PONUDU

Ako cene supstituta u proizvodnji rastu, ponuda se smanjuje. Obrnuto, ako cene

supstituta padaju ponuda se povećava.

Ako cene komplemenata u proizvodnji opadaju smanjuje se ponuda i obrnuto.

UTICAJ OČEKIVANIH CENA NA PONUDU

Ako se očekuje porast cena dobara u budućnosti i time i profit, smanjiće se

tekuća ponuda.

Ako se očekuje smanjenje cena u budućnosti i time i profit, povećaće se tekuća

ponuda.

UTICAJ BROJA PONUDIOCA NA PONUDU

Što je broj ponudioca veći i ponuda je veća.

Što je broj ponudioca manji i ponuda je manja

UTICAJ TEHNOLOGIJE NA PONUDU

Što je tehnologija savremenija i efikasnija, troškovi će biti niži, a ponuda veća.

Kriva ponude pomera se u desno.

Što je tehnologija starija i manje efikasna, troškovi će biti veći, a ponuda manja.

Kriva ponude pomera se ulevo.

UTICAJ PROMENE PONUDE I TRAŽNJE NA Qe I PE

Ako se pri datoj ponudi poveća potražnja doći će do porasta i Qe i Pe.

Ako se pri datoj ponudi smanji potražnja doći će do smanjenja Qe i Pe.

Ako se pri datoj potražnji poveća ponuda smanjiće se Pe dok će se Qe povećati.

Ako se pri datoj potražnji smanji ponuda povećaće se Pe a Qe smanjiti.

47

UTICAJ ISTOVREMENE PROMENE PONUDE I TRAŽNJE NA Qe i

Pe

Ako je porast potražnje manji od porasta ponude Pe će se smanjiti.

Ako je porast potražnje proporcionalan porastu ponude Pe će ostati

nepromenjena.

Ako je porast potražnje veći od istovremenog porasta ponude Pe će se povećati.

GRAFOVI ISTOVREMENOG PORASTA PONUDE i TRAŽNJE

MATEMATIČKO REŠENJE Pe I Qe (1)

Potražnja je određena linearnom jednačinom P = 800 – 2 Qd

Ponuda je određena linearnom jednačinom P = 200 + 1 Qs

Izjednačiti jednačine krive tražnje i ponude 800 – 2Q = 200 + 1Q

Rešenje jednačine

• 800-200 = 1Q +2Q

600 = 3Q

Q = 200

MATEMATIČKO REŠENJE Pe i Qe (2)

Dobijeni Q uvrštavamo bilo u jednačinu potražnje ili jednačinu ponude. U oba

slučaja dobija se isti P.

Jednačina potražnje

♦ P = 800 – 2 Q

♦ P = 800 – 2*200

♦ P = 400

Jednačina ponude

♦ P = 200 + 1 Q

• P = 200 + 200

♦ P = 400

Ravnotežna količina je 200 a ravnotežna cena 400

48

PRIMENA PONUDE I POTRAŽNJE

DEFINICIJA CENOVNE ELASTIČNOSTI TRAŽNJE

Cenovna elastičnost tražnje je svojstvo potražnje da se menja pod uticajem

promene cena uz pretpostavku ceteris paribus

Označavamo je simbolom Ed,p (Price elasticity of demand)

Izražavamo je kao odnos između procentualne promene tražene količine (Qd) i

procentualne promene cena C.

Ed,p = % promena Qd/ % promena P

Cenovna elastičnost tražnje može biti direktna i unakrsna. Direktna elastičnost

tražnje pokazuje kako tražnja za nekim proizvodom reaguje na promenu cene tog

proizvoda. Elastičnost tražnje je manja ako je pri datoj promeni cene proizvoda

manja i promena tražene količine robe, i obrnuto. Meri se koeficijentom elastičnosti,

koji se može definisati kao odnos između procentualne promene u količini tražene

robe i procentualne promene cene tražene robe:

1<=>

∆⋅⋅∆

=∆

∆

=xdx

xdx

x

x

dx

dx

dx CTCT

CCTT

E

Edx - koeficijent direktne elastičnosti tražnje, Tdx - početna količina tražnje

robe x, ∆Tdx - promena u obimu tražnje robe x, Cx - tržišna cena robe x, ∆ Cx -

promena u tržišnoj ceni robe x.

Unakrsna elastičnost tražnje treba da pokaže kako tražnja za jednom vrstom roba

reaguje na promenu cene neke druge robe, meri se koeficijentom elastičnosti koji se

dobija kada se relativna promena tražene količine 1 proizvoda stavi u odnos sa

relativnim promenama cene drugog proizvoda:

49

0/

<=>

∆⋅

⋅∆=

∆

∆

=ydx

ydx

y

y

dx

dx

ydx CTCT

CCTT

E

Ako je Edx/y = 0 => na tražnju robe x, ne utiče promena u ceni robe y

(inferiorna dobra), ako je Edx/y > 0 - robe supstituti - elastična tražnja (one koje

zadovoljavaju istu čovekovu potrebu, mada se razlikuju po svojim svojstvima -

zamena originala surogatima), a ako je Edx/y < 0 - komplementarna dobra -

neelastična tražnja (ne mogu se trošiti nezavisno jedna od drugih: pad cene jedne

dolazi do porasta cene druge)

Međutim važi i suprotno. Moguće je meriti i kako će cene robe y uticati na

tražnju za robom x.

Da bi smo to sameravali koristimo sledeći obrazac

0/

<=>

∆⋅

⋅∆=

∆

∆

=xdy

xdy

x

x

dyxdy CT

CT

CCTTy

E

Analogija kao i tumačenje pojedinih elemenata je ista kao i u prethodnom slučaju.

KOEFICIJENT CENOVNE ELASTIČNOSTI TRAŽNJE

Elastičnost tražnje izražavamo koeficijentom cenovne elastičnosti tražnje

Koeficijent cenovne elastičnosti tražnje može biti veći od 1, jednak 1 i manji od 1

pa razlikujemo elastičnu, jedinično elastičnu i neelastičnu potražnju.

ELASTIČNA TRAŽNJA

Ako je koeficijent cenovne elastičnosti tražnje veći od 1 potražnja je elastična

50

Kod elastične tražnje relativna promena tražene količine je veća od relativne

promene cena.

PRIMER: Ako se pri porastu cena od 1 % tražena količina smanji za recimo 3 %

tada se radi o elastičnoj potražnji.

JEDINIČNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Ako je koeficijent cenovne elastičnosti tražnje 1, tada se radi o jediničnoj

elastičnosti tražnje

Kod jedinične elastičnosti tražnje relativne promene tražene količine i cena su

jednake.

PRIMER : Ako se pri porastu cena od 1 % tražena količina smanji takođe za 1 %,

potražnja ima jediničnu elastičnost.

NEELASTIČNA TRAŽNJA

Ako je koeficijent cenovne elastičnosti tražnje manji od 1 a veći od 0, potražnja je

neelastična.

Kod neelastične tražnje relativna promena tražene količine manja je od relativne

promene cena.

PRIMER: Ako se pri porastu cena od 1 % tražena količina smanji za recimo 0.3 %

potražnja je neelastična.

(a) Elastična potražnja

P

K

C

P

B

A

2 4 6

700

1400

0

Cen

a

Količina

51

(b) Jedinično elastična potražnja

P

K

C

P

B

A

100 200

10

20

0

Cen

a

Količina

(c) Neelastična potražnja

P

K

CP

B

A

25

4

8

0 30

Cen

a

Količina

V A Ž N O ! ! !

Promena cena izaziva uvek promenu tražene količine u suprotnom pravcu pa bi

zbog toga vrednost koeficijenta cenovne elastičnosti tražnje trebala biti negativna.

52

Vrednost koeficijenta cenovne elastičnosti tražnje uvek se uzima kao

pozitivna

53

54

FORMULA ZA IZRAČUNAVANJE CENOVNE ELASTIČNOSTI

TRAŽNJE

SAVRŠENO NEELASTIČNA TRAŽNJA

Savršeno neelastična potražnja je ona gde tražena količina ne reaguje na

promene cena bez obzira na to kolika ona bila

Koeficijent savršeno neelastične tražnje jednak je 0.

Graf savršeno neelastične tražnje je linija uspravna na apscisu.

SAVRŠENO ELASTIČNA TRAŽNJA

Savršeno elastična potražnja je ona kod koje beskonačno mala promena cena

izaziva beskonačno veliko povećanje tražene količine.

Koeficijent savršeno elastične tražnje jednak je plus beskonačno.

Graf savršeno elastične tražnje je linija paralelna sa apscisom

55

Ekstremne kategorije elastičnosti tražnje

P

K

CP

PP

0

Savršeno neelastična tražnja

Savršeno elastična tražnja

Cen

a

Količina

V A Ž N O ! ! !

Što je kriva tražnje položenija to je elastičnost tražnje veća i obrnuto, što je kriva

tražnje strmija to je i elastičnost tražnje manja.

RAZLIKOVANJE NAGIBA KRIVE OD ELASTIČNOSTI KRIVE

Ne mešati nagib krive i elastičnost krive

RAZLIKA : Nagib zavisi od apsolutnih promena cena i količina dok elastičnost

zavisi o od relativnih (procentnih) promena.

POTVRDA TVRDNJE O RAZLICI IZMEĐU NAGIBA I ELASTIČNOSTI

KRIVE

Potvrda je vidljiva na idućem slajdu.

Sve tačke na pravcu imaju isti nagib ali različitu elastičnost.

Iznad polovine pravca potražnja je elastična. U samoj polovini pravca potražnja

je jedinično elastična a ispod polovine pravca potražnja je neelastična.

56

GRAFIK NAGIBA I ELASTIČNOSTI TRAŽNJE

Elastičnost pravca

J

K

C

P

P

Et=1

0

Et veće od1

Et manje od1

Cen

a

Količina

ODREĐIVANJE E d,p KOD NELINEARNE FUNKCIJE POTRAŽNJE

Graf nelinearne funkcije potražnje je kriva . E d,p u nekoj tački krive se određuje

tako da se kroz tačku povuče tangenta na krivu .

Odnos dužine segmenta ispod tačke tangentnog dodira i dužine segmenta iznad

tačke tangentnog dodira određuje E d,p.

ELASTIČNOST TRAŽNJE I UKUPAN PRIHOD (UP)

ELASTIČNOST TRAŽNJE

PROMENA CENA

PROMENA UP

elastična porast smanjenje

elastična smanjenje porast

neelastična porast porast

neelastična smanjenje smanjenje

jedinično elastična

porast bez promena

57

jedinično elastična

smanjenje bez promena

Odnos elastičnosti i prihoda

D

K

C

P

P0 2

6

4

8

2

4 6 8

B

C

D

Cen

a

Količina

DETERMINANTE ELASTIČNOSTI TRAŽNJE

Intenzitet potreba, odnosno da li se radi o potrebnom ili luksuznom dobru.

postojanje supstituta

Dužina vremena reakcije potrošača

Relativni udeo dobra u ukupnim izdacima potrošača.

INTENZITET POTREBA I ELASTIČNOST TRAŽNJE

Što je potreba za nekim dobrom veća to je i potražnja za takvim dobrom manje

elastična i obrnuto.

Luksuzna dobra imaju elastičnu potražnju, dok je potražnja nužnih dobara

neelastična.

POSTOJANJE SUPSTITUTA I ELASTIČNOST TRAŽNJE

Ako neko dobro ima supstitute njegova potražnja je elastična.

58

Obrnuto, ako neko dobro nema supstitute njegova potražnja je neelastična.

VREME REAKCIJE POTROŠAČA I ELASTIČNOST TRAŽNJE

Ako je vreme reakcije potrošača duže potražnja će biti elastična jer će potrošači

imati više vremena da se prilagode promenama cena.

Obrnuto, ako je vreme reakcije potrošača kraće potražnja će biti neelastična jer

potrošači neće imati vremena da se prilagode promenama cena.

STRUKTURA IZDATAKA I ELASTIČNOST TRAŽNJE

Ako je relativni udio nekog dobra u ukupnim izdacima potrošača veći potražnja

takvog dobra biće elastična.

Obrnuto, ako je relativni udio nekog dobra u ukupnim izdacima potrošača manji

potražnja takvog dobra biće neelastična.

DEFINICIJA ELASTIČNOSTI PONUDE

Elastičnost ponude je njena osobina da se različitim intenzitetom menja pri

promeni cena.

Označavamo je simbolom Ep

Izražava se kao odnos između procentualne promene ponuđene količine i

procentualne promene cena.

Ep = % promena Qp / % promena C

Elastičnost ponude treba da izrazi osetljivost ponude nekog proizvoda (mogućnost

njenog prilagođavanja na promene cene tog proizvoda. Meri se koeficijentom

elastičnosti ponude koji predstavlja količnik između procentualne promene nuđene

količine robe x i procentualne promene cene robe x.

1<=>

∆⋅⋅∆

=∆

∆

=xcx

xcx

x

x

cx

cx

sx CPCP

CCPP

E

59

Ecx - koeficijent elastičnosti ponude, Psx - početna količina ponude robe x,

∆Psx - promena u obimu robe x, Cx - tržišna cena robe x, ∆Cx - promena u tržišnoj

ceni robe x.

KOEFICIJENT ELASTIČNOSTI PONUDE

Elastičnost se ponude meri koeficijentom elastičnosti ponude.

Koeficijent elastičnosti ponude može biti veći od 1, jednak 1 i manji od 1 pa

shodno tome ponuda može biti elastična, jedinično elastična i neelastična.

Vrednost koeficijenta elastičnosti ponude je pozitivna.

ELASTIČNA PONUDA

Ponuda je elastična ako je Ep > 1. To će biti slučaj kada je procentualna promena

ponuđene količine veća od procentualne promene cena.

PRIMER: Ako se cena dobra poveća za 1 % a ponuđena količina za recimo 3 %,

ponuda je elastična.

JEDINIČNA ELASTIČNOST PONUDE

Ponuda je jedinično elastična ako je Ep=1. To je slučaj kada su procentualne

promene ponuđene količine i cena jednake.

PRIMER: Ako porast cena od 1 % izaziva isto toliki porast ponuđene količine,

ponuda je jedinično elastična.

NEELASTIČNA PONUDA

Ponuda je neelastična ako je Ep < 1. To će biti onda kada je relativna promena

ponuđene količine manja od promene cena.

PRIMER: Ako porast cena od 1 % izaziva porast ponuđene količine od recimo 0.5

%, ponuda je neelastična.

POSEBNI SLUČAJEVI ELASTIČNOSTI PONUDE

Posebni slučajevi elastičnosti ponude su savršeno elastična i savršeno

neelastična ponuda.

Savršeno elastična ponuda je ona kod koje i najmanja promena cena izaziva

beskonačno veliki porast ponude. Grafički se prikazuje pravcem paralelnim s

apscisom, dok je Ep plus beskonačno.

60

Savršeno neelastična ponuda je ona kod koje nuđena količina ne reaguje na

promene cena. Grafički je prikazana pravcem paralelnim s ordinatom dok je Ep =

0.

Osnovne kategorije elastičnosti ponude

K

CEp=0

0

Ep=1

Ep= 8

Cen

a

Količina

V A Ž N O ! ! !

Što je kriva ponude položenija to je veća i njena elastičnost.

Što je kriva ponude strmija to je njena elastičnost manja, a neelastičnost veća.

DETERMINANTE ELASTIČNOSTI PONUDE

Raspoloživost proizvodnih kapaciteta

Mobilnost proizvodnih faktora

Stanje zaliha

Vreme

Dužina proizvodnog procesa

61

UTICAJ DETERMINANTI NA ELASTIČNOST PONUDE

Ponuda će biti elastična ako su mogućnosti povećanja proizvodnje veće i ako je

mobilnost proizvodnih faktora visoka.

Ponuda će takođe biti elastična ako su zalihe proizvodnih faktora i gotovih

proizvoda velike, ako je vreme prilagođavanja proizvođača promenama duže i

ako je dužina proizvodnog procesa kraća.

Ponuda će biti neelastična ako su mogućnosti povećanja proizvodnje manje i ako

je mobilnost proizvodnih faktora ograničena.

Ponuda će takođe biti neelastična ako su zalihe proizvodnih inputa i gotovih

proizvoda male, ako je vreme prilagođavanja proizvođača promenama kraće i

ako je trajanje proizvodnog procesa duže.

PRIMERI ANALIZE PONUDE I TRAŽNJE: POLJOPRIVREDA

Spektakularni tehnološki napredak u poljoprivredi nije doneo i značajno

poboljšanje položaja poljoprivrednika.

Razlozi: 1. povećanje ponude poljoprivrednih proizvoda izazvano tehničkim

napretkom, 2. neelastičnost tražnje. Sve je izazvalo pad cena i smanjenje

dohodaka poljoprivrednika.

62

Opadanje cena poljoprivrednih proizvoda

K

C

0

E

T TP'

T'

T'

P

PP'

Cen

a

Količina

PRIMERI ANALIZE PONUDE I TRAŽNJE: PORESKO OPTEREĆENJE

Koliko će se od poreza prevaliti na potrošače odnosno proizvođače zavisi od

relativne elastičnosti ponude i potražnje.

Porez se većim delom prebacuje na potrošače što je tražnja relativno

neelastičnija od ponude.

Obrnuto, porez se većim delom prebacuje na proizvođače što je ponuda relativno

neelastičnija od tražnje

.

63

GRAFIK EFEKATA PORESKOG OPTEREĆENJA

Uticaj promene poreza na ravnotežu

K

C

0

E

T

T

P

P

E'

50%400

P'

P'

6002

4

6

8

12

Cen

a

Količina u milionima litara

10

PRIMERI ANALIZE PONUDE I TRAŽNJE: CENE PROPISANE

ZAKONOM

Država može intervenisati na tržištu i određivati maksimalne i minimalne cene.

Iako država interveniše u dobroj nameri posledice njene intervencije su manjkovi

i viškovi na tržištu, neefikasnost i neracionalnost.

64

Opadanje cena poljoprivrednih proizvoda

K

C

0

E

TT'

T' T

P

P

E'

A

B

Posledica ograničenja

Bez ograničenja

Cen

a

Količina

Odr

eđivanje cena iznad ravnotežnih dovešće do viškova ponude, dok će određivanje

cena ispod ravnotežnih uzrokovati viškove tražnje, racionisanje i pojavu crnog

tržišta.

Slobodno delovanje tržišta efikasnije i optimnalnije alocira proizvodne faktore od

države.

65

POTRAŽNJA I PONAŠANJE POTROŠAČA

TEORIJA POTROŠAČKOG IZBORA

Teorija potrošačkog izbora objašnjava čime se ljudi rukovode u svom izboru

dobara i usluga odnosno zašto neka dobra preferiraju više a druga manje.

Ekonomska teorija objašnjava izbor potrošača korisnošću što ga on pripisuje

nekom dobru ili usluzi uz pretpostavku njegovog racionalnog ponašanja.

ŠTA JE KORISNOST ?

Pod pojmom korisnosti podrazumeva se subjektivni korist odnosno zadovoljstvo

koje potrošač oseća trošeći neko dobro.

Korisnost nije data veličina . Ona se razlikuje od potrošača do potrošača u

zavisnosti od njegovih potreba. Gladnom čoveku komad hleba ima veću korisnost

nego sitom.

Rukovodeći se korisnošću kao determinantom svog ponašanja potrošač teži da je

maksimizira odnosno da izabere onu korpu dobara koju najviše voli.

VRSTE KORISNOSTI

Marginalna korisnost (MK)

Ukupna korisnost (UK)

MARGINALNA KORISNOST

Marginalna korisnost je korisnost dodatne jedinice nekog dobra.

Ona pokazuje za koliko će se povećati ukupna korisnost ako se količina dobra

poveća za jednu jedinicu.

Izračunava se kao odnos između promene ukupne korisnosti i promene količine.

MK = ∆UK / ∆Q

GRAFIK UKUPNE I MARGINALNE KORISNOSTI

66

Cen

a i m

argi

naln

a ko

risno

st v

ode

Količina vode

Ukupni potrošački višak

K

C

0S

Cena vode

1

98

7

6

5

4

3

25

C1

Potrošačka tražnja za vodom

1 3 4 5 6 72 8

E

ZAKON OPADAJUĆE KORISNOSTI

Marginalna korisnost je podložna zakonu opadajuće korisnosti pa je zato njena

kriva negativnog nagiba.

Prema zakonu opadajuće korisnosti svako povećanje količine nekog dobra

smanjuje njegovu marginalnu korisnost i obrnuto.

PRIMER OPADAJUĆE MARGINALNE KORISNOSTI

PRIMER ŽEDNOG ČOVEKA: Prva čaša vode za njega je najkorisnija, druga već

manje i tako redom. Kada zadovolji svoju žeđ marginalna korisnost vode za

njega je 0.

Svaka količina vode koju bi popio na silu imala bi negativnu marginalnu korisnost

pa bi kriva marginalne korisnosti bila ispod apscisne osi.

67

g

PRIMER NOVCA: Poveća li se dohodak bogatom čoveku za 100 $ taj prirast

dohotka za njega ima malu marginalnu korisnost. Isti takav prirast dohotka za

siromašnog čoveka ima veliku marginalnu korisnost.

UKUPNA KORISNOST (UK)

Ukupna korisnost je korisnost celokupne količine nekog dobra ili usluge.

Dobiva se sabiranjem marginalnih korisnosti svakog utrošenog dobra.

Kriva ukupne korisnosti je pozitivnog nagiba i pokazuje kako se povećanjem

potrošnje ukupna korisnost povećava ali po sve nižoj stopi.

Kriva ukupne korisnosti doseže svoj maksimum kada je marginalna korisnost

jednaka 0.

U svim slučajevima gde je marginalna korisnost negativna ukupna korisnost će

se smanjivati, a njena kriva u tom segmentu imaće negativan nagib.

TEORIJA KORISNOSTI I POTROŠAČKOG IZBORA

Pojam korisnosti u ekonomiju uveo je engleski filozof Jeremy Bentham (18/19

vek.)

Dve. se teorije korisnosti. Prva je ona koja smatra da se korisnost može

kvantitativno izraziti u jedinicama korisnosti (util). Druga je ona koja smatra da je

korisnost kvantitativno nemerljiva kao što su nemerljivi osećaji poput ljubavi ili

mržnje.

Teoretičari koji su zastupali prvi stav poznati su kao kardinalisti dok su oni koji su

zastupali drugi stav poznati kao ordinalisti.

68

KARDINALISTI VS ORDINALISTI

Kardinalisti smatraju da se potrošačev izbor osnova na marginalnoj korisnosti

jednog dobra.

Ordinalisti su smatrali da se izbor potrošača osnova na njegovoj preferenciji jedne

ili druge korpe dobara. Ona zavisi od ukupne korisnosti a nju izražava kriva

indiferencije.

MAKSIMALIZACIJA KORISNOSTI

Maksimalizacija korisnosti vrši se u uslovima ograničenja koje nameću visina

dohotka i cene dobara. Da bi se maksimizirala korisnost moraju se izjednačiti

marginalne korisnosti po novčanoj jedinici utrošenoj za jedno dobro s

marginalnom korisnošću po novčanoj jedinici utrošenoj na drugo dobro i tako

redom.

Uslov maksimalizacije korisnosti :

(MK/P)x = (MK/P)y = ((MK/P)z

KRIVA UKUPNE POTRAŽNJE

Ako su poznate individualne krive tražnje njihovim sabiranjem dobija se kriva

ukupne potražnje.

Grafički se kriva ukupne potražnje dobija horizontalnim sabiranjem individualnih

kriva tražnje svakog potrošača.

Kriva ukupne potražnje je negativnog nagiba zbog delovanja efekta supstitucije i

efekta dohotka (objašnjeno u prethodnom delu)

U većini slučajeva efekt supstitucije i efekt dohotka deluju zajedno međusobno se

nadopunjavajući.

DOHODAK KAO ODREDNICA POTRAŽNJE

Dohodak je vrlo važna odrednica potražnje jer se njegovim promenama menja i

potražnja.

Osetljivost potražnje na promenu dohotka izražava se dohodovnom elastičnošću

a meri se koeficijentom dohodovne elastičnosti.

69

DOHODOVNA ELASTIČNOST

Dohodovna elastičnost tražnje pokazuje odnos između relativne promene

tražene količine neke robe i relativne promene realnog dohotka:

0/

<=>

∆⋅⋅∆

=∆

∆

=DTDT

DDTT

Edx

dxdx

dx

Ddx

Ako je Edx/D > 0 - superiorna dobra, ako je Edx/D < 0 - inferiorna dobra,

Edx/D = 0 - na promene tražene količine proizvoda nemaju uticaja promene dohotka.

Engelovi zakoni (rezultati istraživanja o uticaju visine realnog dohotka na strukturu

potrošnje stanovništva):

Prvi Engelov zakon - što je dohodak veći to je procentualno učešće izdataka za

ishranu u ukupnom D manje;

Drugi Engelov zakon - udeo izdataka za odeću u ukupnom D, ne zavisi od D;

Treći Engelov zakon - udeo izdataka za stanovanje, ogrev i osvetljenje ne zavisi

od D;

Četvrti Engelov zakon - udeo izdataka za higijenu, kulturu, sport, putovanja se

povećava sa D.

70

PODELA DOBARA PREMA DOHODOVNOJ ELASTIČNOSTI

Normalna dobra čiji je koeficijent dohodovne elastičnosti pozitivan, tj. od 0 do plus

beskonačno

Inferiorna dobra čiji je koeficijent dohodovne elastičnosti negativan, tj. od nula do

minus beskonačno

PODELA NORMALNIH DOBARA

Nužna dobra čiji se koeficijent dohodovne elastičnosti kreće od 0 do 1

Luksuzna dobra čiji se koeficijent dohodovne elastičnosti kreće od 1 do plus

beskonačno.

INFERIORNA DOBRA

Za razliku od normalnih dobara čija se potražnja povećava porastom dohotka kod

inferiornih dobara potražnja se porastom dohotka smanjuje.

Porast dohotka menja strukturu potrošnje. Krompir je u odnosu na meso

inferiorno dobro. Ako potrošaču niske kupovne moći i koji se u prehrani

zadovoljavao krompirom poveća dohodak, on će jesti manje krompira i više mesa.

71

UTICAJ CENA SUPSTITUTA I KOMPLEMENATA NA POTRAŽNJU

Intenzitet promene potražnje nastao pod uticajem promene cena supstituta i

komplemenata izražava se unakrsnom elastičnošću a meri koeficijentom

unakrsne elastičnosti.

UNAKRSNA ELASTIČNOST

Unakrsna elastičnost pokazuje odnos između procentualne promene tražene

količine i procentualne promene cene supstituta i komplemenata.

Izražava se prema formuli:

PODELA DOBARA PREMA UNAKRSNOJ ELASTIČNOSTI

Supstituti

Komplementi

Neutralna dobra

DEFINISANJE DOBARA PREMA UNAKRSNOJ ELASTIČNOSTI

Supstituti su dobra čija je unakrsna elastičnost pozitivna. Porast cene jednog

supstituta izaziva porast potražnje drugog supstituta.

Komplementarna dobra su ona čija je unakrsna elastičnost negativna. Porast

cene jednog komplementa izaziva pad potražnje drugog komplementa.

Neutralna dobra su ona kod kojih promena cene jednog dobra ne uteče na

potražnju drugog pa je njihova unakrsna elastičnost jednaka 0.

PARADOKS VREDNOSTI

Pitanje koje je pre više od 200 godina postavio Adam Smith. Ono glasi: “Kako

dobra koja su čoveku najkorisnija poput vode i vazduha nemaju vrednost i cenu a

dobra bez kojih čovek može živeti kao što su zlato i dijamanti imaju veliku

vrednost i cenu?”

Smith je iz navedenog zaključio da korisnost ne određuje vrednost već količina

rada uložena u njegovu proizvodnju.

Smith nije odgovorio na postavljeno pitanje jer nije razlikovao ukupnu od

marginalne korisnosti. Cena vode i dijamanata određena je njihovom

marginalnom korisnošću.

Kako vode ima u izobilju njena marginalna korisnost je mala pa je i cena mala ili

je uopšte nema

72

Obrnuto je sa dijamantima. Oni su retki pa je njihova marginalna korisnost visoka

pa time i cena.

POTROŠAČEV VIŠAK

Potrošačeva korist ili višak je razlika između ukupne korisnosti dobra i tržišne

cene.

On nastaje zato što potrošač sva dobra kupuje po ceni poslednje korištene

jedinice. Cena dobra koju je on spreman platiti u zavisnosti od njene marginalne

korisnosti veća je od cene koju plaća na tržištu, pa se tako stvara višak od kojeg

se dobija potrošačev višak.

Grafički potrošačev višak jednak je površini između krive tražnje i linije cena.

GRAFIK POTROŠAČKOG VIŠKA

Cen

a i m

argi

naln

a ko

risno

st v

ode

Količina vode

Ukupni potrošački višak

K

C

0

O

E

Ukupne kupovine S

C1

P o t r o š a č e v v i š a k

Cena vode

T

T1

98

7

6

5

4

3

2

73

PROMENE POTROŠAČKOG VIŠKA

Višak potrošača će se povećati ako se pri istoj tržišnoj ceni poveća marginalna

korisnost svakog dobra. Isti efekat se postiže ako se pri datim marginalnim

korisnostima smanje tržišne cene.

Višak potrošača će se smanjiti ako se pri istoj tržišnoj ceni smanje marginalne

korisnosti ili ako se pri istoj marginalnoj korisnosti povećaju tržišne cene.

ORDINALISTIČKA TEORIJA POTROŠAČKOG IZBORA

Autor ove teorije je italijanski ekonomista Vilfredo Pareto (19/20 vek.).

Ona se zasniva na konceptu ravnodušnosti prema kojme je potrošaču svejedno

koju će kombinaciju dobara u potrošačkoj korpi uzeti ako mu one pružaju isti

stepen UKUPNE KORISNOSTI.

KRIVA INDIFERENCIJE

Kriva indiferencije pokazuje kombinacije dobara koje daju istu ukupnu korisnost

čineći potrošača ravnodušnim na izbor tačaka na njoj.

Kriva indiferencije je konveksna prema koordinatnom početku.

Graf. 3.3 Površina korisnosti

A

T

B'

B

A'

N

C'

C

x

0

y

k

Izuzetak su krive indiferencije dobara koji su savršeni supstituti odnosno savršeni

komplementi.

74

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno

Graf. 3.3 Kriva indiferencije za filmove ikoncerte

0 42 6 8

2

4

6

8 A

B

C

DE

75

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno

Graf. 3.4 Mapa kriva indiferencije

0 42 6 8

2

4

6

8

KI1KI3KI3

76

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno

Graf. 3.5 Krive indiferencije različitih osoba

0

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno0

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno

Kon

cert

i mes

ečno

Filmovi mesečno0 0

Graf 3.9 Testovi konvekstnosti krivih indiferencije

Kol

ičin

a do

bara

y m

eseč

no

Količina dobara x mesečno

Kol

ičin

a do

bara

y m

eseč

no

Količina dobara x mesečno

77

Graf 3.8 Ukrštanje krivi indiferencije

KI 1

Kol

ičin

a do

bara

y m

eseč

no

Količina dobara x mesečno

KI 2

T

S

R

Graf. 3.10 Ilustracija granične stopesupstitucije

0 42 6 8

2

4

6

8 A

C

B

ED

∆ =1 ∆ =1 ∆ =1∆ =1

∆ =1

∆ =1

∆ =1

∆ =1/2

GSS ( film, koncet) označava količinu koncerata po jedom filmu. GSS (

film, koncet) = 2 znači da se otrošač odriče dva koncerta da bi povećao

potrošnju filmova mesečno za 1 pri istom nivou satisfakcije.

78

Graf 3.13 Pomeranje linije potencijalneproizvodnje

Kon

certi

mes

ečno

Filmovi mesečno

E

B

D

C

D

Graf. 3.11 Merenje nagiba duž kriveindiferencije

0

A

C

B

ED

Kol

ičin

a do

bara

y

Količina dobara x

∆x

∆y

∆y

∆y

∆y

∆x

∆x

∆x

Sve krive indferencije koje su konveksne prema koordinatnom

početku imaju karakteristiku da se njihov nagim smanjuje sve više i više

79

duž krive s leva na desno. To se može bideti upoređivanjem promena

apsolutnih vrednosti ∆ y ∆x u tačkama A,B,C,D

Povećanje cene koncerata sa 80 na 130 dinara smanjuje potrošnju ovog

dobra sa 6,5 na 4 koncerta mesečno, pod uslovom da se ceo dohodak

troši na koncerte. Umesto AB sada linija moguće potrošnje postaje CB.

Povećanje dohotka potrošača od 15000 na 20000 pri nepromenjenim

cenama povemra liniju moguće potrošnje desno i naviše ED i povećava

budžetski prostor.

Graf 3.14 Tačka potrošačkog optimuma

Kon

certi

mes

ečno

Filmovi mesečno

D

C

KI 2

KI 1

10 2 3

12

3

E

Maksimiranje korisnosti zahteva da potrošač dosegne najvišu

moguću krivu indiferencije. To se postiže samo onda kada je stopa, sa

kojom je potrošač voljan da supstituiše filmove za koncerte, jednaka stopi

sa kojom on moće suspstituisati filmove za koncerte. Tada je

dohodak:D=X*cx+Y*cy. To se u našoj slici ostvaruje u tački E na krivi

indiferencije KI2 gde je linija moguće potrošnje tangenta na najvišoj

mogućoj krivi indiferencije.

80

Ukupni prihodP

0k

a

Tr

Ed=1

Ed

Ed

c

b1

1

Uku

pni p

riho

d

Količina

Graf 3.15 Preferirane i inferiorne korpedobara

Y/t

N

CB

0X/t

DA

S

Tačke A,B,C i D predstavljaju četiri različite kombinacije dobara X i

Y. Tačke A i B, pošto se nalaze na istoj liniji moguće potrošnje SN,

označavaju kombinacije koje jednako koštaju. Ako potrošač izabere

81

kombinaciju u tački A, onda bi A bilo otkriveno preferirajuće u odnosu na

sve ostale tačke na liniji SN.

Sve tačke ispod linije moguće potrošnje SN, poput tačke C, su

otriveno inferirorne, dok tačke iznad linje SN , poput tačke D, ne mobu biti

otkrivene kao inferiorne u odnosu naA.

KRIVE INDIFERENCIJE SAVRŠENIH SUPSTITUTA I

KOMPLEMENATA

Kriva indiferencije savršenog supstituta čini hipotenuzu pravouglog trougla kome

su apscisa i ordinata katete.

Kriva indiferencije savršenog komplementa (dobra koja se kupuju u istoj

proporciji) položena je pod pravim uglom paralelno sa apscisom i ordinatom.

NAGIB KRIVE INDIFERENCIJE

Nagib je negativan a određen je marginalnom stopom supstitucije (MSS)

MSS pokazuje odnos marginalnih korisnosti dvaju dobara odnosno koliko je

potrošač spreman ustupiti jednog dobra da bi dobio drugog.

MSS je podložna delovanju zakona opadajuće marginalne stope supstitucije.

Prema tom zakonu potrošač je za svaku dodatnu jedinicu jednog dobra spreman

da da sve manju količinu drugog dobra. Usled toga se kriva indiferencije kreće

smerom NW – SE.

MAPA KRIVA INDIFERENCIJE

Više kriva indiferencije na jednom grafu čini mapu kriva indiferencije.

Krive indiferencije dalje od koordinatnog početka prikazuju kombinaciju dobara

koje daju viši nivo zadovoljstva.

82

Krive indiferencije bliže koordinatnom početku prikazuju kombinaciju dobara koje

daju niži nivo zadovoljstva.

Krive indiferencije se nikada ne seku

.

83

IZBOR POTROŠAČA

Potrošač u svom izboru, pod pretpostavkom nepostojanja ograničenja uvek bi

težio da izabere onu krivu koja je najudaljenija od koordinatnog početka jer mu

ona pruža najveću ukupnu korisnost.

U praksi on je ograničen visinom svog dohotka i cenama dobara tako da se on u

svom izboru rukovodi mogućim a ne željenim.

Ograničenje koje svojom visinom nameće dohodak grafički se prikazuje

budžetskom krivom odnosno krivom budžetskog ograničenja.

BUDŽETSKA KRIVA

Budžetska kriva pokazuje kombinacije dobara koje se mogu ostvariti pri datom

dohotku uz pretpostavku da se on u celosti troši.

OBELEŽJA BUDŽETSKE KRIVE

Negativan nagib

Nagib je određen relativnim cenama

Međusobno su paralelne

Može seći više kriva indiferencije ali samo na jednoj može biti tangenta

84

GRAFIK BUDŽETSKE KRIVE

RAVNOTEŽA POTROŠAČA

Ravnoteža potrošača ostvaruje se kada potrošač pri datom dohotku ostvaruje

maksimum svog zadovoljstva.

Grafički se ona postiže u tački gde budžetska linija tangenta na krivi

indiferencije.

U tački tangencije obe krive, i ona indiferencije i ona budžetskog ograničenja

imaju isti nagib.

Potrošačka ravnoteža se ostvaruje onda kada se marginalna stopa supstitucije

izjednači sa relativnim cenama.

Uslov ravnoteže potrošača:

MK(x)/ MK(y) = Cx/Cy

Kriva indiferencije dalje od tačke tangencije pokazuje kombinacije dobara koje

potrošač svojim dohotkom ne može ostvariti.

GRAFIK RAVNOTEŽE POTROŠAČA

85

ENGELOVA KRIVA

Ona pokazuje promenu potrošnje u odnosu na promene dohotka.

Budžetska kriva zbog porasta dohotka pomeriće se dalje od koordinatnog

početka i biće tangenta na višoj krivi indiferencije. Smanji li se dohodak

budžetska linija će se pomeriti bliže koordinatnom početku i biće tangenta na

nižoj krivi indiferencije.

Povezivanjem više tačaka tangencije dobija se Engelova kriva .

GRAFIK ENGELOVE KRIVE

86

87

ROTIRANJE BUDŽETSKE KRIVE

MOGUĆNOSTI, PREFERENCIJE I IZBOR

MOGUĆNOSTI POTROŠNJE

Izbor potrošača je ograničen veličinom dohotka i cenama. Domaćinstvo raspolaže

određenim dohotkom i ne može uticati na cene dobara i usluga koje kupuje .

Granice izbora potrošača određene su budžetskom krivom.

Budžetska kriva označava granicu između ostvarive i neostvarive potrošnje.Tačka

na budžetskoj krivi ili ispod nje označava ostvarivu kombinaciju dobara koju

potrošač može priuštiti svojim dohotkom. Tačka izvan budžetske linije označava

neostvarivu potrošnju zbog nedovoljnog dohotka.

BUDŽETSKA JEDNAČINA

Budžetska jednačina polazi od činjenice da su rashodi jednaki sa dohotkom.

Rashodi su jednaki proizvodu cene dobara pomnoženim sa kupljenim količinama.

Izražena simbolima budžetska jednačina glasi:

CaQa + CeQe = y

U jednačini Ca i Ce su cene dobara a i e, dok su Qa i Qe njihove količine.

88

Da bi se dobio odnos između Qa i Qe treba obe strane jednačine podeliti sa Ca:

Qa + (Ce/Ca)*Qe = y/Ca

Zatim (Ce/Ca)*Qe odbijemo na obe strane jednačine :

Qa = y/Ca – (Ce/Ca)*Qe

Budžetska jednačina sadrži dve. varijable na koje domaćinstva mogu uticati (Qa i

Qe) i dve varijable (y/Ca i Ce/Ca) na koja domaćinstva ne mogu utecati.

RAZMOTRIMO IH !

R E A L N I D O H O D A K

Realni dohodak koji je izražen ne u novcu već u količini dobara koja se mogu

kupiti za nominalni dohodak.

U budžetskoj jednačini on je izražen s y=Ca

R E L A T I V N E C E N E

Relativna cena je cena jednog dobra podeljena s cenom drugog dobra.

U budžetskoj jednačini one su izražene s Ce/Ca.

Relativne cene određuju nagib budžetske linije.

PROMENA CENA

Menjaju li se cene promeniće se i budžetska linija .

Što su niže cene dobara na apscisnoj osi pri nepromenjenim drugim faktorima ,

to će budžetska linija biti položenija i rotiraće dalje od koordinatnog početka.

Što su više cene dobara na apscisnoj osi pri nepromenjenim drugim faktorima to

će budžetska linija biti strmija i rotirat će prema koordinatnom početku.

PROMENA DOHOTKA

Promena nominalnog dohotka menja realni dohodak ali ne i relativne cene.

Što je viši nominalni dohodak, veći je i realni, pa se budžetska linija pomera

udesno, dalje od koordinatnog početka.

Što je manji nominalni dohodak , manji je i realni pa se budžetska linija pomera

ulevo bliže koordinatnom početku.

89

PREFERENCIJE I KRIVE INDIFERENCIJE

Mapa preferencije zasnovana je na pretpostavci da ljudi sve moguće kombinacije

dobara mogu svrstati u tri grupe: a) one koje preferiraju, b) one koje ne preferiraju

i c) one na koje su ravnodušni.

Kriva indiferencije pokazuje sve kombinacije dobara koje potrošača čine

ravnodušnim jer im uvek daju istu ukupnu korisnost.

Mapa kriva indiferencija pokazuje mapu preferencija potrošača.

Udaljenija kriva indiferencije pokazuje na veću preferenciju u odnosu na onu

bliže koordinatnom početku.

MARGINALNA STOPA SUPSTITUCIJE

Marginalna stopa supstitucije (MSS) pokazuje koliko će potrošač ustupiti dobra

Y da bi dobio dobio dobra X na istoj krivi indiferencije.

MSS izražava veličinu nagiba krive indiferencije.

Ako je kriva indiferencije strma, MSS je visok.U tom slučaju potrošač je spreman

dati puno Y za malo X.

Ako je kriva indiferencije položena MSS je nizak. U tom slučaju potrošač je

spreman dati malo Y za puno X.

STEPEN ZAMENLJIVOSTI

Obzirom na stepen zamenljivosti dobra delimo na normalna, savršene supstitute i

savršene komplemente.

Kriva indiferencije normalnih dobara je konveksna prema koordinatnom početku.

Kriva indiferencije savršenog supstituta je hipotenuza pravouglog trougla kome

su apscisa i ordinata katete.

Kriva indiferencije savršenog komplementa položena je pod pravim uglom .

RAVNOTEŽA POTROŠAČA

U tački ravnoteže potrošač se a) nalazi na budžetskoj liniji, b) doseže najvišu

moguću krivu indiferencije i c) njegova MSS je jednaka relativnim cenama.

90

EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA

Kod normalnih dobara pad cena uvek izaziva povećanje tražene količine. To se

može dokazati ako se cenovni efekt podeli na efekt supstitucije i efekt dohotka.

Efekt supstitucije: Ako relativne cene rastu pri istom dohotku potražnja se

smanjuje. Više relativne cene uzrokuju smanjenje kupovine zbog pada

marginalne korisnosti po novčanoj jedinici (MK/C)x

Efekt dohotka: Promene realnog dohotka pri istim relativnim cenama menjaju

potražnju u istom smeru.

91

KRITIKA TEORIJE POTROŠAČKOG IZBORA

Neoklasična teorija potrošačkog izbora nastala je krajem 19. veka.Teorija se

zasniva na načelu suvereniteta potrošača.

Prema njemu potrošači odlučuju posredstvom tržišne tražnje koji će se proizvodi

proizvoditi.

Ovo načelo je osporio američki ekonomista John Kenneth Galbraith.

Galbraith smatra da savremena tehnologija zahteva da se potrebe potrošača

anticipiraju nekoliko meseci ili godina unapred.

Da bi se to postiglo potražnju potrošača treba kreirati unapred a tekuću potražnju

vezati putem promocije i organizacije prodaje.

Ovo pretvara potrošače u zavisnika od onog što im se ponudi stvarajući tzv. efekt

zavisnosti.

Iako ima puno tačnog u Galbraithovoj tvrdnji suverenitet proizvođača nije

apsolutan jer je limitiran kupovnom snagom potrošača.

92

PROIZVODNJA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

DEFINICIJA PROIZVODNJE I FUNKCIJE PROIZVODNJE

Proizvodnja je proces kombinovanja proizvodnih faktora sa ciljem stvaranja

proizvoda namenjenih zadovoljenju ljudskih potreba.

Funkcija proizvodnje pokazuje odnos između rezultata proizvodnje (outputa) i

proizvodnih inputa. U njoj su proizvodni inputi nezavisna varijabla a output

zavisna.

Funkcija proizvodnje glasi

Q = f(L,K,N)

gde je Q veličina outputa, L količina rada, K količina kapitala i N količina prirodnih

resursa.

UKUPNI PROIZVOD (UP)

Ukupni proizvod (Total Product) je ukupna količina dobara i usluga izražena u

fizičkim jedinicama.

Grafički se ukupni proizvod prikazuje krivom koja polazi od koordinatnog početka

i raste po opadajućoj stopi u odnosu na povećanje inputa

Na apscisi se prikazuje količina inputa a na ordinati količina UP.

Ukupni proizvod se dobija sabiranjem marginalnih proizvoda inputa.

PROSEČNI PROIZVOD (PP)

Prosečni proizvod je ukupni proizvod po jedinici varijabilnog outputa.

Dobija se deljenjem ukupnog proizvoda s brojem jedinica inputa prema formuli

PP = UP/L, odnosno PP = UP/K odnosno PP = UP/N

Kriva prosečnog proizvoda zbog delovanja zakona opadajućih prinosa ima

negativan nagib iako na početku ima tendenciju rasta.

93

MARGINALNI PROIZVOD (MP)

Marginalni proizvod je dodatni proizvod nastao povećanjem inputa za jednu

jedinicu uz pretpostavku ceteris paribus.

Razlikujemo tri marginalna proizvoda jer se u funkciji proizvodnje nalaze tri

varijable – rad, kapital i zemlja. To su marginalni proizvod rada (MPL), marginalni

proizvod kapitala (MPK) i marginalni proizvod prirodnih resursa (MPN)

.

DEFINICIJE MARGINALNIH PROIZVODA

Marginalni proizvod rada pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se količina

rada promeni za jednu jedinicu uz pretpostavku ceteris paribus.

Marginalni proizvod kapitala pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se

količina kapitala promeni za jednu jedinicu uz pretpostavku ceteris paribus.

Marginalni proizvod zemlje pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se količina

prirodnih resursa promeni za jednu jedinicu uz pretpostavku ceteris paribus.

ZAKON OPADAJUĆIH MARGINALNIH PRINOSA

Prema tom zakonu svaka dodatna jedinica daje sve manji marginalni proizvod.

Kriva marginalnog proizvoda je negativnog nagiba.

Zakon opadajućih marginalnih prinosa je empirijski utvrđeno pravilo. On nije

univerzalan jer postoje odstupanja od njega.

EKONOMIJA OBIMA

Ekonomija obima pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se istovremeno

povećavaju sva t r i proizvodna inputa.

Ona se razlikuje od zakona marginalnih prinosa jer ovaj poslednji pokazuje

promene ukupnog proizvoda pod uticajem samo j e d n e varijable.

Kod ekonomije obima se ne koristi pretpostavka ceteris paribus što je slučaj kod

zakona marginalnih prinosa.

VRSTE EKONOMIJE OBIMA

Konstantna ekonomija obima nastaje ako se ukupni proizvod menja srazmerno

promenama svih inputa.

Opadajuća ekonomija obima nastaje ako se ukupni proizvod povećava po stopi

manjoj od stope porasta korištenih inputa.

94

Rastuća ekonomija obima nastaje ako se ukupni proizvod povećava po stopi

većoj od stope porasta korištenih inputa.

PRODUKTIVNOST

Produktivnost je u najužoj korelaciji s ekonomijom obima.

Produktivnost je odnos između ukupnog proizvoda i ponderisanog proseka

inputa.

Produktivnost može biti ukupna i faktorska. Prva izražava efikasnost svih

proizvodnih inputa dok druga pokazuje efikasnost samo jednog inputa.

UTICAJ VREMENA NA UKUPNI PROIZVOD

Dužina vremena takođe uteče na ukupni proizvod. Obzirom na njegovu dužinu

razlikujemo kratki i dugi rok.

Kratki rok je onaj u kojem je moguće promeniti varijabilne faktore (rad, sirovine)

ali ne i fiksne faktore proizvodnje.

Dugi rok je onaj u kojem je moguće promeniti sve faktore proizvodnje tako da u

njemu nema fiksnih faktora.

UTICAJ TEHNOLOŠKIH PROMENA

Tehnološke promene omogućavaju veću proizvodnju starih proizvoda uz istu ili

manju količinu inputa primenom nove tehnologije. Tehnološke promene se javljaju

ili kao inovacije procesa proizvodnje ili inovacije proizvoda.

Tehnološke promene se grafički prikazuju pomakom krive ukupnog proizvoda

prema gore.

PREDUZEĆE

Preduzeće je osnovna proizvodna jedinica.

Proizvodnja se organizuje u preduzećima zbog delovanja ekonomije obima,

lakšeg pribavljanja proizvodnih inputa i finansijskih sredstava i menadžmenta.

PODELA PREDUZEĆA

Prema kriteriju veličine preduzeća se dele na mala, srednja i velika.

Prema kriteriju vlasništva preduzeća se dele na ona u ličnom vlasništvu,

partnerska i korporacije.

95

PREDNOSTI i NEDOSTACI MALIH ODNOSNO VELIKIH PREDUZEĆA

Prednost malih i srednjih preduzeća je u njihovoj fleksibilnosti a nedostatak u

nemogućnosti pribavljanja značajnih finansijskih sredstava.

Prednost velikih preduzeća je u laganom pristupu financijskim sredstvima dok im

je nedostatak inertnost i sporo prilagođavanje naglim tržišnim promenama

PREDNOSTI I NEDOSTACI PREDUZEĆA U LIČNOM VLASNIŠTVU

Prednosti su: lako formiranje, jednostavno odlučivanje i jednostruko

oporezivanje.

Nedostaci su: nedostatak kontrole odlučivanja, visoki rizik te skupi rad i kapital

PREDNOSTI I NEDOSTACI PARTNERSKIH PREDUZEĆA

Prednosti su: lako formiranje, diverzificirano odlučivanje, jednostruko

oporezivanje te opstojnost u slučaju povlačenja partnera iz biznisa.

Nedostaci su: mogućnost nesporazuma među partnerima, visoki rizik te skupi rad

i kapital

PREDNOSTI I NEDOSTACI KORPORACIJA

Prednosti: ograničena odgovornost, profesionalni menadžment, lako dostupan

kapital te niži troškovi proizvodnje.

Nedostaci : složena menadžerska struktura može upravljanje učiniti neefikasnim,

sukob između akcionara i menadžera te dvostruko oporezivanje.

GRAFOVI UKUPNOG I MARGINALNOG PROIZVODA

Graf 6.9 Odnos između marginalnihtroškova i marginalnog proizvoda

Zona II

PPr

Output k

Izno

s

Troš

kovi

Output k

MTr

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

PVTr

MPr

Zona II

2001751501251007550250

25.022.520.017.515.012.510.0

7.55.02.5

0 1 2 3 4 5 6

96

Ako Na levoj strani prikazane su krive prosečnog i marginalnog

proizvoda varijabilno faktora R, a na desnoj strani njima odgovarajuće

krive troškova MTr i PVTr. Zona II kao ekonomski relevantno područje

prozvodnje počinje kod najniže tačke krive PVT. Ta tačka odgovara

najvišoj tački krive prosečnog fizičkog proizvoda rada.

Uku

pna

kori

snos

t

Količina

Ukupna korisnost

K

Uk

0

1

98

7

6

5

4

3

1 3 4 52

2

Mar

gina

lna

kori

snos

t

Količina

Marginalni prihod

K

Mk

0

1

98

7

6

4

3

1 3 4 52

2

5

97

Uticaj tehničkog progresa na proizvodnju

K

C

0

Tehnologija 90-tih

Tehnologija 70-tih

7 miliona

12,5 milona

10 miliona

2,5 miliona

Uku

pni p

roiz

vod

Inputi

98

ANALIZA TROŠKOVA

DEFINICIJA TROŠKA

Pod troškom se podrazumeva novčana vrednost inputa korištenih u proizvodnom

procesu tokom vremena.

Poznavanje troškova je bitna pretpostavka svakog ekonomskog odlučivanja.

Tri su osnovne vrste troškova: a) ukupni, b) marginalni, c) prosečni.

UKUPNI TROŠKOVI

Ukupni troškovi (UT= Total Costs) su najniži ukupni novčani izdaci potrebni da se

proizvede određena količina proizvoda.

Dele se na ukupne fiksne troškove (UFT = Total Fixed Costs) i ukupne varijabilne

troškove (UVT = Total Variable costs)

UT = UFT + UVT

Graf. 6.1 Izjednačavanje individulanih i društvenih troškova

0

C1

C2

K2 K1

Cen

a ro

be x

Količina robe x

T

T

P' P'=DMT

P

P=IMT

99

Ako preduzeće obračunava samo individualne troškove, kriva

ponude je PP. Potraživana i prodada količina je K1 po ceni C1. Kada se

uzjmu u obračun društveni troškovi, kriva podnude postaje P'P'. Ako

poreska obaveza, jednaka eksternim troškovima, bude nametnuta

preduzežu, cena će biti C2, a potrraživana i prodata količina Q2.

Očigledno, internalizacija eksternih troškova povećava cene i smanjuje

obim ponude.

UKUPNI FIKSNI TROŠKOVI

Ukupni fiksni troškovi su oni koji se ne menjaju sa promenama obima

proizvodnje.

Ukupni fiksni troškovi postoje i onda kada preduzeće iz bilo kojeg razloga ne radi.

Najvažniji fiksni trošak je amortizacija opreme i zgrada.

UFT = UT - UVT

Nivo outputa

Ukupni fiksni troškovi UFTr

Ukupni varjabilni troškovi UVTr

Ukupni troškovi UTr

0 250 - 2501 250 170 4202 250 262 5123 250 332 5824 250 387 6375 250 437 6876 250 495 7457 250 565 8158 250 652 9029 250 790 1040

10 250 990 1240

UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI

Ukupni varijabilni troškovi su oni koji se menjaju sa promenama obima

proizvodnje. Povećanjem proizvodnje UVT rastu dok njenim smanjenjem oni

opadaju.

Najznačajniji varijabilni troškovi su troškovi radne snage, sirovina i energije.

UVT = UT - UFT

100

120011001000900800700600500400300200100

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Troš

kovi

Obim proizvodnje

UFTr

UVTr

UTr

Graf 6.2 Krive ukupnih troškova

Ukupni troškovi se grafički prikazuju krivom UT koja ima oblik položenog slova “S”

polazeći od nivoa UFT .

Ukupni fiksni troškovi se grafički prikazuju krivom UFT koja je usporedna s

apscisom na kojoj se očitava obim proizvodnje.

Graf 6.2 Krive ukupnih troškova

UVT

r

Output

UVT

r

Output

UVT

r

Output

(a) (b) (c)

Prikazane su tri različite krive varijalbilnih troškova: a) kriva

proporcionalno varijalbilnih troškova, b)kriva progresivno varjabilnih

troškova i c) kriva degresivno varjabilnih troškova.

101

Ukupni fiksni i varjabilni troškovi

K

T

Ut

Ukupni fiksni troškovi

Ukupni troško

vi

Uft

varjabilni trošak

Obim k1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Troš

kovi

85

80

75

70

65

60

55

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0

Ukupni varijabilni troškovi se grafički prikazuju krivom UVT koja takođe ima oblik

položenog slova “S” sa početkom u koordinatnom početku. Ona je po obliku i

dinamici identična sa krivom UT.

Nivo outputa

Prosečni ukupni troškovi

Marginalni troškovi

Ukupni varjabilni troškovi UVTr

Prosečni varjabilni

Prosečni fiksni

0 ∝ - - - ∝ 1 420.0 170.0 170 170.0 250.02 256.0 92.5 262 131.0 125.03 194.0 70.0 332 110.7 83.34 159.3 55.0 387 96.8 62.55 137.4 50.0 437 87.4 50.06 124.2 57.5 495 82.5 41.77 116.4 70.0 565 80.7 35.78 112.8 87.5 652 81.5 31.39 115.6 137.5 790 87.8 27.8

10 124.0 200.0 990 99.0 25.0

102

Obim k

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2Obim k

A'

B'C'

Graf 6.8 Izvođenje krive MTr iz kriveUTr

D'

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

UTr

PVTr

PFTr

MTr

PUTr

UVTr

UFTr

Krive prosečnih troškova izvučene su iz krivih ukupnih troškova u

gornjem delu. Iako su krive UTr i UVTr paralelene, pravci povučeni do

određenih tačaka na njima, koje korespondiraju određneim nivoima

ouputa, nisu istog nagiba. Zato krive PUTr i PVTr nisu paralelene, iako su

izvedene iz prethodnih. Verrtikalna distanca između njih jednaka je

prosečnim fiksnim troškovima PFTr, koji su u stalnoj degresiji. Zato se

razdaljina između PUTr i PVTr stalno smanjuje. Kriva graničkog troška

seče krive PVTr i PUTr u tačkama njihovog minimuma.

Kriva PFTr u gornjem delu grafa izvedena je iz krive UFTr u donjem

delu. Tačke na krivi PFTr odgovaraju nagibu pravca povućenih do

određenih tačaka na krivi UFTr odnoso jedna su tangesu ugla koji pravci

povučeni do odnosnih tačaka na krivi UFTr zatvaraju sa apcisom.

103

Output k

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Troš

kovi

Output k

A'

B'

C

Graf 6.5 Izvođenje krive PFTr iz kriveUFTr

Troš

kovi

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

UFTr

A B

C'

250225200175150125100

755025

0

2 5 02 2 52 0 01 7 51 5 01 2 51 0 0

7 55 02 5

0

U tački A prosečni varijabili trošak je AK1/0K1, što prestavlja nagib

pravca 0A, odnosno tanges ugla koji taj pravac zatvara sa apscisom. Na

ivou outputa K2 prosečni varijabilni trošak je nagib 0B. Nagib 0B je

najmanji nagib i pri tom nivou outputa prosečni varijabilni trošak je

najniži.

104

Output k

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Troš

kovi

Output k

A'

B'

C

Graf 6.6 Izvođenje krive PVTr iz kriveUVTr

Troš

kovi

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

A

B

C'

1751501251007550250

1000900800700600500400300200100

0

UVTr

PVTr

Za određeni nivo otuputa, kao što su K1 i K2 možemo dobiti krivu

PUTr merenjem nagiva pravca nacrtanih od koordinatnog početka do

respektivnih tačaka na krivi UTr.

Na nivou otuputa K2 prosečni ukupni troškoi ostaruju soj minimum

zuato što pre tačke B nagibi pravca, povučenih od koordinatnog počeka do

respektivnih tačaka na krivi UTr, opadaju a posle tačke B nagibi rastu.

Rezultat toga je kriva PUTr.

105

Output k

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Troš

kovi

Output k

A'

B'

C

Graf 6.7 Izvođenje krive PUTr iz kriveUTr

Troš

kovi

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

A

B

C'

UTr

PUTr

125011251000

875750625500375250125

0

450400350300250200150100

500

Na osnovu respektivnih nagiba tangenata nacrtanih u određenim

tačkama krive UTr na različitim nivoima outputa, kao što su : K1, K2,K3 i

K4 izvedena je kriva GTr u donjem delu.

Granični troškovi ostvaruju svoj minimum u tački infleksije B krive

UTr, ili na nivou otuputa K3.

U tački tangentnosti krive UTr i pravca povučenog iz koordinanog

počeka (u tački C) granički trošak i prosečni varijabilni trošak su jednaki.

Iza ove tačke granični trošak je veći od prosečnog varijabilnog troška.

U segmentu CD krive UTr nagib je određen odnosom MD/MC, koji je

jednak odnosu ∆ UTr/ ∆K, jer je MD= ∆ UTr, a MC=/ ∆K

106

Output k

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Troš

kovi

Output k

A'

B'

C

Graf 6.8 Odnos između ukupnih troškovai marginalnih troškova

Troš

kovi

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

AB

C'

UTr

MTr

125011251000

875750625500375250125

0

2001751501251007550250

D

D'

Na osnovu podataka o stopama outputa izvedena je kriva ukupnih

troškova u dugom roku DUTr . Tačka A,B i C na na ovom grafu, kao i

tačke E1, E2, i E3 na slici, prikazuju kombinacije faktora proizvodnje koje

za dati nivo outputa obezbeđuju najniže troškove.

Da bi smo ustanovili putanju eksanzije u duom roku povećavamo

outpu od nivoa IK1 na IK2 i IK3. Za ove nivoe određujemo minimalne

ukupne troškove pomoću izotroškovnog pravca, odnosno njihove tačke

tangennosti sa izokvantama koje odgovaraju navedenim nivoima otuputa.

Kada povežemo tačke tangentnosti E1, E2 i E3 linijom dobijamo putanju

ekspanzije.

107

Izno

s

DUTr

Količina

A

B

K1 K1 K3

CUTr3

UTr2

UTr1

Graf 6.12 Izvođenje krive DUTr izekspanzione putanje DUTr

Izno

s

Količina

Tr3/k

Tr2/k

Tr1/k

Graf 6.12 Izvođenje krive DUTr izekspanzione putanje DUTr

Putanja ekspanzije

Izokvanta

Izotroškovni pravac

UTr3/tUTr2/tUTr1/t

IK1

IK2

IK3E1

E2

E3

Ako nacrtamo sve moguće krive prosečnih ukupnoh tropkova u

kratkom roku koje odgovoraju različitim veličiama proizvodne jedinice, a

potom nacrtamo liniju koja zaokružuje sve KPUTr popute omotača,

dobićemo krivu prosečnih ukupnih troškova u dugom roku (DPUTr), ili

plansku krivu.

Kriva ukupnih troškova u dugom roku obuhvata tačke minimalnih

troškova na krivama ukupnh troškova u kratkim rokovima (KUTr1, KUTr2,

108

KUTr3) Svaka kriva ukupnoh troškova u kratkom roku ima samo jednu

zajedničku tačku sa krivom ukupoh troškova u dugom roku. Ove tačke

predstavljaju najniže prosečne ukupne troškove u kratkim rokovima i

identične su sa zajedničkim tačkama na putanje ekspanzije (tačke E1,E2 i

E3).

Ako je predviđena postojana stopa outputa u jediici vremena,

optimalna veličina preduzeća bila bi ona koja odgovara krivi prosečnih

ukupnih troškova u kratkom roku KPUTr1. Međutim, ako bi se očekivana

postojana stopa outputa povećala na K2 onda bi za preduzeće bilo

profitabilnije da izgradi kapacitete koji odgovaraju krivi prosečnih ukupnih

troškova u kratkom roku KPUTr2 jer bi se tada ukupni troškovi po jedinici

smanjili sa T1 na T2.

Output

Graf 6.15 Izvođenje krive DPUTr iz višekrivih KPUTr

Izno

s

KPTr1

KPTr3KPTr2

DPTr

KPTr4

N

109

Output

Graf 6.14 Optimalni proizvodni kapacitet

Izno

s

KPTr1

KPTr3KPTr2

DPTr

K1

T1

T2

T3

K2

Kriva graničnog troška u dugom roku seče svoju krivu prosečnog

ukupnog troška u dugom roku DPTr u tački njenog minimuma E. Utački

minimuma krive PUTr kriva prosečnog ukupnog troška u kratkom roku

KPUTr2 koja je njena tangenta u toj tački, ima svoj minimum. U tačkiE

DPUT=DGT=KPUT2=MT2. Kriva graničnog troška u dugom roku uvek će

seći krivu marginalnog troška u kratkom roku u tački koja odgovara nivou

outputa na kome je kriva KPUTr tangenta krive DPUTr (kao što je, na

primer, tačka N.

Krećući se krivom prosečnih ukupnih troškova u dugom roku DPTr s

leva na desno do njene tačke minimuma A, u kojoj je DPTr =KPUTr3,

preduzeće se nalazi u znoni rastućeg prinosa - zoni ekonomije obima.

Nakon tačke minimuma A počinje zona dizekonomije obima. Tačka

ninimuma označava opitmalni obim preduzeća

110

Output

Graf 6.16 Kriva marginalnog troška udugom roku

Izno

s

KPTr1KPTr3

KPTr2

N

DMTr

Ako kapacitet definišemo kao nivo otuputa na kome su prosečni ukupni

troškovi u kratkom roku najniži, onda će to biti nivo K1. Ako kapacitet

definišemo kao nivo outputa koji se očekuje da bude postojan, onda će on

biti na nivou outputa k2 jer će na tom nivou prosečni ukupni troškovi u

dugom i kratkom roku biti jednaki (na slici tačka C).

Output

Graf 6.17 Grafička ilustracijautvrđivanja kapaciteta

Izno

s

KPTr1

DPTr3

KMTr2

Minimum

A

B

C

111

Output

Graf 6.18 Optimalni proizvodnikapacitet

Izno

s KPTr1DPTr

Zona ekonomije obima

A

KPTr2

KPTr3

Zona dezekonomije obima

Polazna pozicija je tačka E. Tehnološka promena pomerila je

izokvantu naniže od K na K'. Pri datom faktoru cena preduzeće nije u istoj

poziciji u tački E' kao u tački E, jer u tački E' odnos ∆R/ ∆/K= GFPr/GFPk

nije više jednak odnosu cena rada i kapitala. Preduzeće će morati da

koristi više kapitala a manje rada. Različiti nagibi tangenti u tačkama E i E'

pokazuju da je promenjena i GSTSk/r

Graf 6.19 Neutralna tehnološkapromena

K1

Kap

ital

K1E

E'

0 Rad

Različit nagib tangente u tačkama E i E' pokazuje da je tehnološka

promena povećala graničnu stopu tehničke supstitucie GSTSr/r. Time je

112

relativno smanjena količina kapitala za proizvodnju određenog nivoa

outputa.

Tehnološka promena - štedikapital

K=1

Kapi

tal

K=1

E

E'

0 Rad

∆Κ

∆R

∆Κ

∆R

Aiko je tržišna cena u tekužem periodu c1 ponuđena količina u narednoj

godini biće K2. Ali, količina K2 može biti prodata samo po ceni C2. Zato će

ponuđena količina sledeće godine biti K3 koja moće biti prodata samo po

ceni C1 itd. U drugom delu slike prikazane su kontinirirane oscilacije cene

izmeđ C1 i C3 i oscilacije količine između K2 i K3.

Graf 6.19 Tehnološka promena - štedirad

K=1

Kap

ital

K=1

E

E'

0 Rad

∆Κ

∆R

∆Κ

∆R

Ilustracija CobWeb modela smanjuujuće oscilacije cene i outputa .

113

Ako je nagib krive ponude u apslounoj vrednosti veći od nagiba krive

potražnje cobwe model navodi smanjujuće oscilacije u ceni i outputu

prema ravnotežnoj tački.

Ilustracija CobWeb modela uvećavajuće oscilacije cene i outputa .

Ako je nagib krive tražnje u apslounoj vrednosti veći od nagiba krive

ponude cobwe model navodi oscilacije koje udaljavaju tržišne cene i

ravnotežne količine od ravnotežne tačke.

C

Tražnja

Količine

Ponu

da

Cen

e

Količine

C5

1 2 3

C3

C1

C2

C4

K1 K3 K4K2 t godine

(e) (f)

Graf 8.2 Cobweb teorema

(a)

0

Tražnja

Ponud

a

Cen

e

Količine

Cen

e

t godine

(b)

C1

C2

1 2 3K1 K2

114

C

Tražnja

Ponud

a

Cen

e

t godineKoličine

C1

C3

C4

C2

C1

1 2 3K1 K3 K4 K2

(c) (d)

TROŠKOVI I VREME

Troškovi s obzirom na vreme mogu biti kratkoročni i dugoročni.

Podela troškova na fiksne i varijabilne važi samo u kratkom roku dok su u dugom

roku svi troškovi varijabilni.

Kratki rok je kraći u privrednim granama u kojima je mala količina fiksnih inputa ili

ako se oni mogu lako zameniti. Suprotno je u granama s velikom količinom fiksnih

inputa. Primer : u tekstilnoj industriji kratki rok se izražava u mesecima a u

industriji čelika godinama.

MARGINALNI TROŠKOVI

Marginalni troškovi (MT = Marginal Costs) pokazuju porast ukupnih troškova

nastalih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda.

Izračunavaju se kao odnos promene ukupnih troškova i promene ukupnog

outputa.

MT = Promena UT/ Promena Q

Marginalni troškovi se mogu definirati i kao nagib krive UT.

115

NAGIB UT I MARGINALNI TROŠAK

Uku

pni t

roša

k

Fiksni troškovi ne utiču na marginalne troškove.

Marginalni troškovi zavise samo od varijabilnih troškova pa je MT = F (VT).

Marginalni troškovi se mogu definirati i kao odnos promene UVT i Q.

MT = Promena UVT / Promena Q

Kumulativnim sabiranjem MT dobija se UVT

Kriva marginalnog troška ima oblik slova “U” (tzv. U kriva ).

Iz takvog oblika krive zaključujemo da MT imaju fazu degresije do tačke svog

minimuma kada ulaze u fazu progresije.

U zoni degresije MT marginalni proizvodi faktora rastu a u zoni progresije MT

marginalni proizvodi opadaju zbog delovanja zakona opadajućih prinosa.

KRIVA MT OD TAČKE MINIMUMA PA NADALJE ODREĐUJE OBLIK KRIVE

PONUDE

GRAFIK MARGINALNIH I PROSEČNIH TROŠKOVA

116

PROSEČNI UKUPNI TROŠKOVI

Prosečni ukupni troškovi (PUTr = Average Total Costs) dobiju se deljenjem

ukupnih troškova (PUTr ) s proizvedenom količinom (Q) u nekom vremenskom

periodu.

Formula : PUTr = UT/ Q

Nazivaju se i jediničnim troškovima.

Dele se na prosečne fiksne troškove (PFTr) i prosečne varijabilne troškove (PVTr)

Kriva prosečnih ukupnih troškova ima oblik slova “U”. Ima fazu degresije, tačku

minimuma i fazu progresije.

PUTr postiže svoj minimum tek nakon minimuma MT odnosno minimuma PVTr.

PUTr može padati čak i ako PVTr raste.

PROSEČNI FIKSNI TROŠKOVI

Prosečni fiksni troškovi su jednaki fiksnim troškovima po jedinici proizvoda.

PFTr = FT / Q

UFT = PFTr * Q

PFTr = PUTr - PVTr

Kriva PFTr je negativnog nagiba približavajući se asimptotski apscisi povećanjem

outputa.

Zbog smanjenja PFTr uz pretpostavku ceteris paribus porast proizvodnje

smanjuje PUTr .

117

Prosečni fiksni, varjabilni, ukupni i marginalni troškovi

K

T

PFt

PVt

PUt

Mt

P

P'

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2Obim

Troš

kovi

85

80

75

70

65

60

55

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0

PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI (PVTr)

PVTr se dobija tako da se ukupni varijabilni troškovi (UVT) podele s obimom

proizvodnje u nekom vremenskom periodu.

PVTr = UVT / Q

UVT = PVTr * Q

PVTr = PUTr - PFTr

Kriva PVTr ima oblik slova “U”. Njen minimum je između minimuma MT i

minimuma PUTr .

TABELA UKUPNIH, MARGINALNIH I PROSEČNIH TROŠKOVA

Nivo outputa

Prosečni ukupni troškovi

Marginalni troškovi

Ukupni varjabilni troškovi UVTr

Prosečni varjabilni

Prosečni fiksni

0 ∝ - - - ∝ 1 420.0 170.0 170 170.0 250.02 256.0 92.5 262 131.0 125.03 194.0 70.0 332 110.7 83.34 159.3 55.0 387 96.8 62.55 137.4 50.0 437 87.4 50.06 124.2 57.5 495 82.5 41.77 116.4 70.0 565 80.7 35.78 112.8 87.5 652 81.5 31.3

118

9 115.6 137.5 790 87.8 27.810 124.0 200.0 990 99.0 25.0

ODNOS MT I PUTr

Ako su MT manji od PUTr , ukupni prosečni troškovi će se smanjivati.

Ako su MT jednaki PUTr , prosečni ukupni troškovi ostaju nepromenjenni.

Ako su MT veći od PUTr , prosečni ukupni troškovi će rasti

Ako su MT manji od PVTr, prosečni varijabilni troškovi će se smanjivati.

Ako su MT jednaki PVTr, prosečni varijabilni troškovi će ostati nepromenjeni.

Ako su MT veći od PVTr, prosečni varijabilni troškovi će rasti

Rastuća kriva MT seče krivu PVTr i PUTr u njihovim minimumima.

Ako se PUTr smanjuju troškovi poslednje proizvedene jedinice su manji od

troškova ranije proizvedenih jedinica.

Ako se PUTr povećava troškovi poslednje proizvedene jedinice su veći od

troškova svih ranije proizvedenih jedinica.

DUGOROČNI TROŠKOVI (DTr)

Poslovna politika preduzeća se zasniva na praćenju dugoročnih troškova (DTr), tj.

onih kod kojih su svi faktori proizvodnje promenljivi.

Najvažniji su dugoročni prosečni troškovi (DPTr) i dugoročni marginalni troškovi

(DMTr)

DUGOROČNI PROSEČNI TROŠKOVI (DPTr )

Dugoročni prosečni troškovi su troškovi preduzeća po jedinici proizvoda u dugom

vremenskom periodu.

Izračunaju se tako da se dugoročni ukupni troškovi (DUTr) podele s količinom

DPTrT (Q) = DUTr(Q) /Q

DUGOROČNI MARGINALNI TROŠKOVI (DMTr)

DMTr pokazuje odnos promene dugoročnih ukupnih troškova i promene outputa.

119

ODNOS IZMEĐU DMTr I DPUTr

Kada DPUTr opada tada su DMTr manji od DPUTr .

Kada DPUTr raste tada su DMTr veći od DPUTr

Kada su DPUTr u svom minimumu, DMTr jednak je DPUTr .

DPUTr I EKONOMIJA OBIMA

DPUTr su u tesnoj korelaciji s ekonomijom obima

Kod rastuće ekonomije obima DPUTr opada dok je DMTr manji od DPUTr .

Kod opadajuće ekonomije obima DPUTr raste dok je DMTr veći od DPUTr .

Kod konstantne ekonomije obima DPUTr se ne menja i jednak je DMTr.

PRAVILO NAJMANJEG TROŠKA

Preduzeće da bi maksimiziralo profit mora poslovati po pravilu najmanjeg troška.

Po tom pravilu preduzeće proizvodi uz najniže troškove ako koristi inpute tako

da marginalni proizvodi svakog korištenog inputa izraženi u novčanim jedinicama

budu međusobno jednaki.

Za proizvodnu funkciju Q = f (L, K, N) ona glasi:

MPL /PL = MPK / PK = MPN /PN

U gornjem izrazu MPL, MPK i MPN su marginalni proizvodi rada, kapitala i

prirodnih resursa, dok su PL, PK i PN cene navedenih proizvodnih inputa.

PRAVILO SUPSTITUCIJE

Pravilo supstitucije je posledica primene pravila najmanjeg troška.

Prema njemu smanjenje cene jednog proizvodnog faktora povećava njegov

marginalni proizvod po novčanoj jedinici što ga čini produktivnijim u odnosu na

druge. To će izazvati supstituciju skupljeg i manje produktivnog inputa jeftinijim i

efikasnijim.

PRIMER PRAVILA SUPSTITUCIJE

Pri MPL = 20, MPK = 16 i MPN = 12 te pri cenama PL = 5$, PK = 4$ i PN = 3$

preduzeće posluje prema pravilu najmanjeg troška.

Padne li PL na 4$ a cene drugih inputa ostanu iste MPL/PL će se povećati na 5 i

biće viši od MPK/PK i MPN/PN (4).

120

To će dovesti do supstitucije kapitala i prirodnih resursa radom koji je jeftini i

produktivniji faktor proizvodnje.

EKSPLICITNI I IMPLICITNI TROŠKOVI

Eksplicitni troškovi su oni nastali plaćanjem cena proizvodnih inputa. Ove

troškove evidentira računovodstvo.

Implicitni troškovi obuhvaćaju oportunitetne troškove a računovodstvo ih ne

evidentira.

RAČUNOVODSTVENI I EKONOMSKI TROŠKOVI

Računovodstveni troškovi obuhvataju samo eksplicitne troškove.

Ekonomski troškovi obuhvataju kako eksplicitne tako i implicitne troškove.

RAČUNOVODSTVENI I EKONOMSKI PROFIT

Računovodstveni profit čini razlika između ukupnog prihoda i eksplicitnih

troškova.

Ekonomski profit čini razlika između ukupnog profita i ekonomskih troškova.

PRIMER IZRAČUNAVANJA EKONOMSKOG PROFITA

Zadatak: Neki kompjutorski programer koji je zarađivao 50000 $ godišnje je

odlučio da otvoriti privatni biznis, investirajući 100 000 $ svoje ušteđevine

(kamatna stopa je 7 % godišnje). U prvoj godini on je ostvario ukupni prihod od

200 000 $ uz eksplicitne troškove od 120 hiljada$. Koliki je njegov eksplicitni profit

?

Rešenje: 23 000 $. Implicitni troškovi su jednaki propuštenoj zaradi od 50 000 $

plus 7000 $ kamate. 23000 = 200 000 – (120 000 + 7000)

BILANSI PREDUZEĆA

Svaki ekonomski subjekt da bi mogao uspešno poslovati mora poznavati

dinamiku i stanje svojih prihoda i troškova. To se čini bilanciranjem.

Razlikujemo dve. vrste bilansa : a) bilans uspeha i b) bilans stanja.

BILANS USPEHA

Bilans uspeha prikazuje tok prodaje, odnosno, troškova i prihoda tokom godine ili

računovodstvenog perioda. Ona pokazuje da li preduzeće u razmatranom periodu

posluje uspešno ili ne.

Osnovni identitet bilansa uspeha:

121

Neto dohodak (profit) = ukupni prihod – ukupni troškovi

PRIKAZ BILANSA USPEHA

Redni broj

Stavka

1 UKUPNI PRIHOD

250 000 $

2 Mat.troškovi 50 000 $

3 Trošak rada 90 000 $

4 Ostali troškovi 10 000 $

5 Administrat. troškovi

15 000 $

6 Renta za zgradu 5 000 $

7 Amortizacija 15 000 $

8 UKUPNI TROŠKOVI

185 000 $

9 NETO DOHODAK (1) 65 000 $ 10 Kamate na

zajam 6 000 $

11 Porezi državi 4 000 $ 12 Porez na

dohodak 18 000 $

13 PROFIT 37 000 $

14 Dividenda 15 000 $

15 Nepodeljena dobit

22 000 $

ANALIZA BILANSI USPEHA

Stavke 2 – 4 su varijabilni troškovi

Stavke 5 – 7 su fiksni troškovi

Među fiksnim troškovima najvažniji je trošak amortizacija

Amortizacija je godišnji novčani odbitak namijenjen obnovi fizički istrošenog

fiksnog kapitala.

122

Postoje različiti oblici amortizacije. Najjednostavnija među njima je vremenska

amortizacija.

BILANS STANJA

Bilans stanja pokazuje financijsku sliku preduzeća u datom vremenskom

trenutku.

Sastoji se od aktive (procenjene vrednosti imovine ili prava koja preduzeća ima )

na jednoj strani i pasive (novac i obveze koje preduzeće ima) i neto vrednosti s

druge.

UKUPNA AKTIVA = UKUPNA PASIVA+ NETO VREDNOST

NETO VREDNOST = UKUPNA AKTIVA – UKUPNA PASIVA

ANALIZA BILANSA STANJA

Bilans stanja uvek mora biti u ravnoteži jer je neto vrednost razlika između

ukupne aktive i ukupne pasive.

Tekuća aktiva je promenljiva dok fiksna aktiva pokazuje vrednost kapitalnih

dobara i zemlje.

Na strani pasive dospeli računi i menice pokazuju koliko je preduzeće

dužno.Dospele obveznice su dugoročni zajmovi koji su u opticaju na tržištu

kapitala.

V A Ž N O !!!

Bilans uspeha ne obuhvata oportunitetne troškove

Ako oportunitetni troškovi premaše profit tada dinara jigovodstveno uspešno

preduzeće postaje neuspešno jer posluje s neto gubitkom.

Oportunitetni troškovi su ograničeni potražnjom i ponudom na konkurentnim

tržištima tako da je tržišna cena vrlo blizu oportunitetnom trošku.

123

KORENI TEORIJE FIRME

Teorija firme ili teorija preduzeća obuhvata doktrine, stavove i prihvaćene

istine o položaju i ponašanju preduzeća na tržištu, o njegovim privrednim i

društvenim ciljevima, o riziku i profitu, o troškovima i prihodima, o

vlasništvu i upravljanju, o rukovođenju i organizaciji, o distribuciji moći u

preduzeću itd. Na prve tragove u pojavi i razvoju teorije firme nailazimo u

18. veku, u radu britansko-francuskog autora Richard Cantillon “ Opšta

rasprava o prirodi trgovine” u kom jasno razlikuje preduzetnika od

vlasnika zemljišta i kapitala, a ukupno stanovništvo razvrstava u dve

klase, u obične ljude i preduzetnike. Kao začetnik teorije firme uopšte je

priznat francuski autor Antoine-Augustine Cournot koji u svom delu “

Istraživanje matematičkih načela teorije bogatstva” uvodi matematičke

metode u ekonomiju i polaže osnovne teorije monopola, teorije duopola i

teorije cena. Koristeći se relativno jednostavnim jednačinama Cournot je

analizirao odnose ponude i potražnje da bi time ukazao na “ osnovnu

simetriju opštih odnosa u kojima potražnja i ponuda stoje prema

vrednosti” .

NEOKLASIČNA TEORIJA FIRME (REPREZENTATIVNA FIRMA I

FIRMA RAVNOTEŽE)

Neoklasičnu teoriju firme utemeljio je A. Marshall, a dalje su je razvili

njegovi sledbenici A. Pigou, E. Chamberlin, J. Robinson i N.

Chamberlin. Definišući pojam reprezentativne firme Marshall kaže da to

nije ni neki novi proizvođač koji se bori za svoj opstanak u poslu niti je to

preduzeće koje je izuzetnom sposobnošću i srećom stvorilo razgranati

posao, već je to preduzeće koje je već prilično dugo u životu, kojim se

upravlja prosečnom sposobnošću i koje ostvaruje uobičajene unutrašnje i

spoljne uštede koje odgovaraju tom obimu proizvodnje, vodeći računa o

vrsti proizvedenih dobara, o uslovima prodaje na tržištu i opštem

privrednom ambijentu . Pigou je prihvatio i dalje razradio Marshallovu

teoriju firme sa napomenom da je on svoju reprezentativnu firmu zapravo

124

koncipirao kao firmu ravnoteže za koju je karakteristična kriva prosečnih i

njoj odgovarajuća kriva marginalnih troškova U-oblika.

KRITIKA NEOKLASIČNE TEORIJE FIRME

Ova se kritika može, ukratko svesti na sledeće autore i njihove važne

primedbe. Lionel Robbins ističe da je Marshallova reprezentativna firma

jedan potpuno teorijski koncept koji, na kraju ni u njegovim rukama, ne

igra nikakvu ulogu u proučavanju stvarnih preduzeća i industrija.

Nicholas Kaldor usmerio se na kritiku firme ravnoteže i po njemu

slobodan pristup tržištu vodi do savršene konkurencije samo onda kada se

ostvaruju povećani prinosi. Scott Moss je bio oštriji kritičar pa kaže: “

Pretpostavljajući da svaka firma u industriji ima identičnu krivu troškova,

Robinsonova i Chamberlin su Pigouovu konstrukciju firme postavili na

glavu. Dok je Pigou dokazivao da se firma ravnoteže može izvesti iz

zakona o prihodima u svakoj pojedinoj industriji, Robinsonova i

Chamberlin definišu industriju na osnovu celokupne populacije firmi

ravnoteže” . Hall i Hitch su pre samog početka drugog svetskog rata

sproveli istraživanje u 38 britanskih preduzeća sa osnovnim ciljem da

utvrde kako se stvarno ponašaju preduzeća u svojoj politici cena i

dobijene rezultate su objavili u studiji “ Politika cena i poslovno

ponašanje” pa naveli:

preduzeća formiraju prodajne cene na bazi prosečnog troška

samo nekad formiraju prodajne cene na bazi marginalnog troška

MENADŽERSKA TEORIJA FIRME

Osnovni je postulat pa teorije da preduzećem ne upravljaju vlasnici nego

menadžeri i da zato u centar interesa treba staviti upravljanje. Veliki

obrt u tom smislu učinio je F.W. Taylor, a presudni uticaj na praksu

savremenog upravljanja izvršio je Peter Drucker. Novo pak mesto i

ulogu rukovodilaca, koji preuzimaju funkciju upravljanja privredom i

ostvaruju saradnju sa državom je prikazao John Kenneth Galbraith. O

125

konceptu menadžerskog posla i o zadacima njegovih rukovodilaca ovako

pišu noviji predstavnici menadžerske teorije firme. Marris je koncipirao

model menadžerskog preduzeća u kom se maksimalizuje korisnost i

menadžera i vlasnika time da se uravnotežuje rast prodaje i rast kapitala

preduzeća. Baumol smatra da se menadžerska korisnost maksimalizuje

kad se maksimalizuje rast prihoda od prodaje. Williams smatra da

menadžer maksimalizuje vlastitu korist, a ne profit, čime se

maksimalizuje korist akcionara. Posmatrana još u širem smislu,

menadžerska funkcija korisnosti uključuje varijable kao što su plata,

sigurnost, moć, status. prestiž i profesionalnost, od čega je samo plata

merljiva.

BIHEVIORISTIČKA TEORIJA FIRME (50-ih godina 20. veka )

Ova se teorija usmerila na ponašanje preduzeća na tržištu, a njeni su

najpoznatiji predstavnici H.A. Simon, R.M. Cyert i J.G. March. H.A.

Simon izložio je koncept ograničene racionalnosti i udovoljenog ponašanja

velikih preduzeća, koje je suprotno globalnoj racionalnosti preduzetnika

neoklasične teorije firme, podvrgao je neoklasičnu teoriju kritici i izneo

mišljenje da su firme ekonomski subjekti pa ih zato treba dobro

poznavati. R.M. Cyert i J.G. March oslanjajući se na četiri slučaja i dva

laboratorijska ogleda, ovako su definisali svoju teoriju:

firma je koalicija pojedinaca i grupa sa konfliktnim interesima

svaki član ili grupa ima mnogo aspiracija

ciljeve firme određuje top menadžment

zahtevi se pojedinih članova i grupa stalno menjaju i sukobljavaju

preduzeće se u odnosu na okolinu suočava sa dva tipa neizvesnosti:

tržišna neizvesnost i neizvesnost u smislu reakcije konkurenata

OPŠTI POJAM SAVREMENOG PREDUZEĆA

Preduzeće je samostalna privredna, tehnička i društvena celina u

vlasništvu određenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe

126

tržišta, koristeći se odgovarajućim resursima i snoseći poslovni rizik, radi

ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i društvenih ciljeva.

ULAGANJE KAPITALA I POSLOVNI RIZIK

Angažovanjem, korištenjem i plaćanjem odgovarajućih resursa (rada,

sredstava za rad, predmeta rada i tuđih uloga) preduzeće se izlaže riziku

kao opasnosti da pritom pretrpi gubitak uloženog kapitala. Rizik potiče iz

neizvesnosti u budućnosti, međutim, on se razlikuje od neizvesnosti ako

ona uključuje pluralizam konačnog rezultata. Neizvesnost je dvoznačna

jer dopušta i gubitak i dohodak, a rizik je jednoznačan i usmeren samo na

gubitak.

PRIVREDNI I DRUŠTVENI CILJEVI PREDUZEĆA

Primarni ekonomski cilj preduzeća je ostvarivanje dobiti na šta se

nadovezuje sekundarni ekonomski cilj – osiguranje kontinuiteta i razvoja

preduzeća; na društvenom planu ekonomski su ciljevi preduzeća sadržani

u zadatku da proizvodi dobra i usluge i time zadovoljava potrebe građana,

otvara nova radna mesta i doprinosi privrednom razvitku i napretku

zemlje. Društveni ciljevi preduzeća su, sa jedne strane, postizanje

zadovoljstva njegovih radnika sa njihovim materijalnim i društvenim

položajem i, sa druge strane, postizanje zadovoljstva poslovnih partnera

preduzeća u odnosu na njihove opravdane i poznate interese.

TEORIJE PROFITA

Teorije profita predstavljaju skup shvatanja, pozicije ili znanja zasnovanih

na proučavanju određenih zakonitosti tržišnog poslovanja i mogućnostima

sticanja profita. Po Sloanu i Zurcheru profit je a) profit je u teorijskoj

ekonomiji: preostali deo vrednosti proizvodnje preduzeća, koji pripada

poduzetniku posle svih plaćanja za kapital (kamate), zemlju (renta) i rad

(uključujući plate menadžera i radnika) i b) profit u računovodstvenom

smislu bruto profit kao razlika između prodajne cene i cene koštanja, pa

127

neto profit koji preostaje posle uobičajenih rashoda od bruto profita.

Bannock, R. Baxter i R. Res takođe razlikuju bruto-profit i neto-profit u

računovodstvenom smislu, ali u vezi sa profitom u ekonomskom smislu

napominju da treba uzeti u obzir i imputiranu rentu i zakupninu ako je

preduzeće vlasnik zemljišta i zgrada. Heilbroner i Galbraith smatraju da

postoje dva vida profita: redovni, uobičajeni i pravi ekonomski. Dok pod

prvim podrazumevamo iznos koji je preostao preduzeću nakon što je iz

svojih prihoda podmirilo sve novčane obveze on smatra da je previ

ekonomski profit onaj iznos koji preostaje preduzeću po odbitku svih

eksplicitnih troškova uz dodatak kamata za vlastiti kapital. Ze Hoefera i

Schadea dobit je pozitivan rezultat, uspeh u privrednoj delatnosti unutar

obračunskog perioda ili po jedinici rezultata.

KONCEPCIJE O PREDUZETNIKU I PREDUZETNIŠTVU

Sam termin preduzetnik prvi je u ekonomsku nauka uveo Cantillon koji

preduzetnike deli na preduzetnike sa kapitalom i preduzetnike sa vlastitim

radom. U zavisnosti od toga da li rade preduzetnici sami ili stiču kapital

Smith razlikuje preduzetnike koji to čine: 1. marljivošću i štedljivošću, 2.

poslovnim špekulacijama, 3. poslovnim inovacijama. Leon Walres

definisao je preduzetnika kao osobu koja uspostavlja vezu između tržišta

roba, usluga i kapitala. Marshall kaže da preduzetnik mora da oprezno

razmišlja i smelo preuzima rizik, da poznaje mašine i materijale koji se

upotrebljavaju u njegovoj struci. Ali u ulozi poslodavca, on mora biti

prirodni vođa, mora da zna da dobro odabere svoje pomoćnike i u njih ima

puno poverenje. Schumpeter je preduzetnika koncipirao kao inovatora u

privrednom životu. Za Sloana i Zurchera on je ličnost koja u

proizvodnji preuzima odgovornost za organizaciju, menadžment i rizik.

Dodds kaže da je on vlasnik, upravljač preduzeća koji nabavlja kapital,

snosi rizik proizvodnje i kontroliše preduzeće. Heilbroner i Galbraith

definisali su preduzetnika kao čoveka čiji je ekonomski zadatak

upravljanje preduzećem. Njegov je osnovni zadatak da utvrdi obim

proizvodnje, pronđe najbolju kombinaciju faktora i utvrditi optimalnu

128

količinu proizvoda. Poduzetnik može, ali i ne mora biti vlasnik preduzeća

pa, u zavisnosti od toga, može, ali i ne mora dobijati profit. Uopšteno,

preduzetnik je ličnost nadarena poslovnim duhom i rukovodećim

sposobnostima, bogata znanjem o poslovima i ljudima, odlučna i spremna

da preuzme rizik upravljanja preduzećem na bazi inovacija i stalnog

razvoja.

Cantillon ne daje direktnu ni potpunu definiciju preduzetništva, ali

ukazuje šta rade pojedini preduzetnici, a svi teže da postignu višu, ali

neizvesnu cenu pa se tako može dogoditi da im preduzeće bude unosno ili

da bankrotiraju. Marshall se odlučio za slobodu delatnosti ili

preduzetništvo u značenju “ više samopouzdanja, više pažnje i više

namernog i slobodnog izbora” . Drucker konstatuje da postoji pometnja

u vezi određenja tog pojma. Po njemu je preduzetništvo stvaranje novog

tržišta. Uveren je da preduzetništvo počiva na teoriji ekonomije i društva,

najvažniji je zadatak raditi na što drugačiji način, a ne bolje od drugog.

Za Heilbronera i Galbraitha bitna je važnost preduzetništva i

organizacije pa je ono u tom smislu četvrti faktor proizvodnje (uz rad,

zemlju i kapital). Bajt je definisao preduzetništvo kao umeravanje

kapitala u konkretna zaposlenja, a kao njegovu glavnu funkciju označio je

stalno unošenje inovacija. Naime, preduzetništvo je delatnost

preduzetnika usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje

poslovanja preduzeća sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta.

PRIVREDNI PREDUSLOVI OSNIVANJA I USPEŠNOG RADA

PREDUZEĆA

Među brojnim preduslovima naročito se ističu:

1. spoljni preduslovi; potrebe tržišta i dostupnost potrebnih resursa

2. unutrašnji preduslovi; predmet poslovanja preduzeća, potreban

kapital, raspoloživi kadrovi, sredstva za rad, predmeti rada, veličina

i lokacija preduzeća.

129

Potrebe tržišta: za svakog preduzetnika potrebe tržišta su polazna tačka,

prvi uslov i trajan orijentir u njegovoj preduzetničkoj delatnosti.

Dostupnost potrebnih resursa: ovde se ne podrazumeva samo njihova

raspoloživost u dovoljnim količinama na lokalnom, regionalnom ili

nacionalnom tržištu nego i mogućnost pristupa tim resursima u najširim

međunarodnim razmerima.

Predmet poslovanja preduzeća: je u tesnoj vezi sa već razmatranim

potrebama tržišta. Pravi preduzetnik ne bira predmet poslovanja po svom

ukusu nego po izgledima za povoljan plasman.

Potreban novčani kapital: potreban za početno angažovanje radne snage,

sredstava za rad, predmeta rada i tuđih usluga. U nedostatku vlastitog

kapitala neophodno je angažovati i tuđi kapital.

Raspoloživi kadrovi: koristeći se metodama profesionalne selekcije

preduzetnik angažuje potreban broj saradnika, rukovodilaca, stručnjaka i

samih radnika za obavljanje odgovarajućih poslova za potrebe preduzeća.

Sredstva za rad i predmeti rada: za razliku od kadrova kao aktivnog

faktora poslovnog procesa preduzeća, njima pripada pasivna uloga. Ljudi

su organizatori sredstva za rad i predmeta rada, a oni njihovi objekti.

Veličina preduzeća: utvrđuje se sa obzirom na broj radnika , broj

raspoloživih sredstava za rad. Sa kojom će veličinom preduzeće započeti

svoju delatnost i kako će je kasnije prilagođavati interesima preduzetnika

i potrebama tržišta od velike je važnosti za uspešnost poslovanja

preduzeća. Zbog toga je vrlo važna optimalna veličina.

Lokacija preduzeća: utvrđuje se sa ovih relevantnih aspekata:

aspekt pristupa potrebnim resursima - tržište nabavke

aspekt pristupa kupcima, potrošačima i korisnicima usluga odnosno sa

pozicije tržišta prodaje sa pozicije pristupa saobraćajnoj infrastrukturi,

odnosno sa pozicije transportnih troškova u kombinaciji navedenih

aspekata

130

OPTIMALNA VELIČINA PREDUZEĆA

Optimalna veličina preduzeća je najpovoljnija njegova veličina sa obzirom

na potrebe tržišta i na visinu pozitivnog poslovnog rezultata. U tom smislu

treba razlikovati tri osnovne mogućnosti:

preduzeće je premalo u odnosu na potrebe tržišta pa tako propušta

priliku da ostvari dobit većim obimom poslovanja

preduzeće odgovara svojom veličinom potrebama tržišta pa ostvaruje

najveću dobit

preduzeće je preveliko u odnosu na potrebe tržišta pa previsoki fiksni

troškovi znatno umanjuju dobit

ŽIVOTNI CILKUS PREDUZEĆA

Preduzeće uglavnom ima svoju uzlaznu i svoju silaznu liniju razvoja.

Njegov životni ciklus ima pet faza:

faza izgradnje - započinje preduzetničkom idejom

faza rasta - povećanje kapaciteta i proširenje poslovanja

faza diferencijacije - najpovoljnija faza

faza konsolidacije - rast troškova, gubitak kontrole poslovanja, pada

stepen iskorištenja kapaciteta, gubitak zamenjuje profit

likvidaciona faza

Životni je ciklus prosečnog preduzeća počinje usponom, a kraj silaskom sa

tržišne scene.

IZBOR METODA PROIZVODNJE

Određeni obim proizvodnje se može ostvariti korištenjem različitih kombinacija

proizvodnih faktora.

U Cobb-Douglasovoj proizvodnoj funkciji određeni proizvodni učinak se može

ostvariti kako primenom kapital-intenzivne metode (više kapitala, manje rada)

tako i primenom radno-intenzivne metode (više rada, manje kapitala)

131

TABELA PROIZVODNE FUNKCIJE

6K 346 490 600 692 775 846

5K 316 448 548 632 705 775

4K 282 400 490 564 632 692

3K 245 346 423 490 548 600

2K 200 282 346 400 448 490

1K 141 200 245 282 316 346

1L 2L 3L 4L 5L 6L

ANALIZA PROIZVODNE FUNKCIJE

Tabela pokazuje da se obim proizvodnje od 346 jedinica može ostvariti na četiri

načina (6K+1L, 3K+2L, 2K+3L, 1K+6L). Obim proizvodnje od 490 jedinica takođe

se može ostvariti na četiri načina.

Tabela pokazuje da marginalni proizvod varijabilnog inputa uz pretpostavku

ceteris paribus ima tendenciju smanjenja zbog delovanja zakona opadajućih

prinosa (Ako je K=1=const. MPL je 59,45,37, 34,30 itd.)

IZOKVANTA ILI KRIVA JEDNAKOG PROIZVODA

Izokvanta je kriva koja pokazuje sve tehnološki efikasne kombinacije dvaju

inputa koji daju isti proizvodni rezultat.

Izokvanta je grafički prikaz proizvodne funkcije u kojoj su kombinacije proizvodnih

faktora varijabilne dok obim proizvodnje ostaje isti.

GRAFIK IZOKVANTE

132

Izokvanta -kriva jednakog proizvoda

R

K

D

k

A

B

C

k= 1962

Jedinice rada

Zem

lja12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

11 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

OBELEŽJA IZOKVANTE

udaljenost izokvante od koordinatnog početka pokazuje veličinu proizvodnje. Što

je izokvanta dalje od koordinatnog početka obim proizvodnje je veći i obrnuto

izokvante su obično konveksne prema koordinatnom početku

izokvante se međusobno ne seku

nagib izokvante je negativan

nagib izokvante je određen marginalnom stopom tehničke supstitucije(MSTS ),

tj. odnosom fizičkih marginalnih proizvoda korištenih inputa (MPL/MPK)

MAPA IZOKVANTI

Više izokvanti prikazanih na jednom grafu čini mapu izokvanti.

Pokazuju sličnost s krivama indiferencije

Razlika među njima je što izokvanta veličinu proizvodnje može izraziti kardinalnim

brojem dok kriva indiferencije ne može izraziti visinu ukupne korisnosti

MINIMALIZACIJA TROŠKOVA

Uz date cene proizvodnih inputa preduzeće će izabrati onu kombinaciju inputa

koja daje najmanje ukupne troškove.

133

Drugim rečima preduzeće se mora ponašati tako da u jednačini UT=L*PL+K*PK

gde su PL i PK konstantni a Li K varijabilni ostvari što niži UT

IZOTROŠKOVNA LINIJA ILI LINIJA JEDNAKOG TROŠKA

Izotroškovna linija je linija koja pokazuje različite kombinacije proizvodnih inputa

koje daju isti ukupni trošak pri datim cenama inputa.

GRAFIK IZOTROŠKOVNE LINIJE

134

Izotroškovne linije -krive jednakih troškova

R

K

It=6It=9

It=12

It=15

It=18

12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

11 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

Zem

lja

Količina

OBELEŽJA IZOTROŠKOVNE LINIJE

Udaljenost izotroškovne linije od koordinatnog početka pokazuje veličinu ukupnih

troškova. Što je izotroškovna linija dalje od koordinatnog početka veći su ukupni

troškovi i obrnuto

Izotroškovne linije s apscisom i ordinatom na kojima su prikazane količine inputa

čine pravougle trouglove

Izotroškovne linije se međusobno ne seku

Nagib izotroškovne linije je negativan

Nagib izotroškovne linije određen je relativnim cenama proizvodnih inputa.

MAPA IZOTROŠKOVNIH LINIJA

Više izotroškovnih linija prikazanih na istom grafu čine mapu izotroškovnih linija

Poput izokvanti koje pokazuju sličnost s krivama indiferencije tako i izotroškovne

linije pokazuju sličnost s budžetskom linijom.

RAVNOTEŽA PROIZVOĐAČA

Ravnoteža proizvođača je stanje u kome se određeni obim proizvodnje ostvaruje

pri optimalnoj kombinaciji proizvodnih faktora uz najniže ukupne troškove.

135

Grafički će to biti u tački gde izotroškovna linija tangira izokvantu.

U tački ravnoteže proizvođača nagibi izotroškovne linije i izokvante su jednaki

GRAFIK RAVNOTEŽE PROIZVOĐAČA

Tačka dodira izokvante i izotroškovne linije -minimum troškova proizvodnje

R

K

0

It=6It=9

It=12

It=15

It=18 k= 1962

k

A

k

B

CD

Zem

lja

Jedinice rada1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

USLOV RAVNOTEŽE PROIZVOĐAČA

Uslov ravnoteže proizvođača je jednakost marginalne stope tehničke supstitucije

i relativnih cena proizvodnih faktora.

Ako proizvodna funkcija glasi Q=f(L,K) tada je uslov ravnoteže proizvođača

MPL/MPK = PL/PK

Gornji izraz je samo preformulisano pravilo najmanjeg troška MPL/PL =

MPK/PK

PRIMER RAVNOTEŽE PROIZVOĐAČA

Problem: Koju će kombinaciju proizvodnih faktora proizvođač izabrati za

proizvodnju 346 jedinica proizvoda ako su cena jedinice rada 5 $ a cena jedinice

kapitala 8 $ ?

136

Kombinacija 1: 6*8+1*5= 48+5=53

Kombinacija 2: 3*8+2*5= 24+10=34

Kombinacija 3: 2*8+3*5= 16+15 =31

Kombinacija 4: 1*8+6*5 = 8+30 =38

Rešenje: Proizvođač će izabrati kombinaciju 3 jer su pri njoj ukupni troškovi

najniži.

137

PONUDA I ALOKACIJA NA KONKURENTNIM TRŽIŠTIMA

PONAŠANJE PONUDE KONKURENTNOG PREDUZEĆA

Subjekti ponude na konkurentnom tržištu ponašaju se tako da maksimalizuju

profit odnosno razliku između ukupnog prihoda i ukupnog troška.

Da bi to ostvario subjekt ponude na konkurentnom tržištu a) minimalizira troškove

i b) optimalizira obim proizvodnje.-

OBELEŽJA KONKURENTNOG TRŽIŠTA

Postojanje velikog broja subjekata na strani ponude i strani potražnje,

Svi proizvođači nude standardizirani homogeni proizvod

Postojanje savršene informisanosti kupaca i prodavaca o tržišnim cenama

Apsolutna sloboda ulaska i izlaska pojedinih subjekata na takvo tržište.

MODEL PONAŠANJA PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU POTPUNE

KONKURENCIJE

Poduzeća ne mogu uticati na tržišne cene već ih samo prihvataju kao date. Oni

su price – takeri.

Mogu pri datoj tržišnoj ceni prodati koliko god mnogo ili malo proizvoda žele.

Mogu izabrati nivo outputa i prodaje pri datim cenama koje im daju maksimalni

profit.

KRIVA POTRAŽNJE PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU POTPUNE

KONKURENCIJE

Kako su preduzeća na tržištu potpune konkurencije mala potražnja takvog

preduzeća je neznatni deo ukupne sektorske tražnje.

Kriva tražnje takvog preduzeća je idealno elastična i vodoravna je u odnosu na

apsicu, dok je kriva tražnje sektora negativnog nagiba.

138

GRAFIK KRIVE TRAŽNJE SEKTORA I PREDUZEĆA NA TRŽIŠTU POTPUNE KONKURENCIJE

Cen

a

Cen

a

PRAVILO MAKSIMALIZACIJE PROFITA

Preduzeće koje maksimalizira profit odrediće onaj obim proizvodnje kod kojeg su

marginalni troškovi (MT) jednaki marginalnom prihodu (MP), tj. MP = MT

Dodatni prihod stečen prodajom dodatne jedinice proizvoda je marginalni

prihod. Izračunava se kao odnos promene ukupnog prihoda i ukupnog proizvoda.

MP = promena TR / promena Q

U uslovima potpune konkurencije marginalni prihod (MP) je jednak je ceni za

svaki obim proizvodnje.

MP = P

Želi li preduzeće na konkurentnom tržištu maksimalizirati profit , mora prilagoditi

obim svoje proizvodnje tako da mu marginalni troškovi (MT) budu jednaki ceni (P)

MT = P

TAČKA POKRIĆA

Tačka u kojoj je cena jednaka marginalnom trošku i minimalnom prosečnom

trošku naziva se točkom pokrića (break-even point)

U tački pokrića ukupni prihodi su jednaki ukupnim troškovima pa je i ukupni profit

jednak 0.

139

Grafički se tačka pokrića određuje presekom krive MT i cene. U toj tačci se nalazi

i minimum PUTr

GRAFIK TAČKE POKRIĆA

Profit-ponuda i ravnoteža preduzeća

K

C

A

PUt

Mt

B

C

cena 2cena 1

cena 3

Cen

a

Obim proizvodnje

85

80

75

70

65

60

55

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2

ODNOS TRŽIŠNIH CENA I MT

Ako je tržišna cena veća od MT poduzeću se isplati da povećava proizvodnju jer

je marginalni profit (MP – MT) pozitivan pa ukupni profit raste.

Ako je tržišna cena jednaka MT , marginalni profit je jednak 0, a ukupni profit je

maksimalan.

Ako je tržišna cena manja od MT , marginalni profit je negativan a ukupni profit

opada

Kolona 2: Cena od 3 $ je tržišno određena i ista je na svim nivoima proizvodnje

Kolona 3: TR se dobija množenjem podataka u kolonama 1 i 2

Kolona 4: Na tržištu potpune konkurencije C = MP

Kolona 5: MT je odnos promene UT(kol.7) i promene količine (kol.1)

140

TAČKA ZATVARANJA PREDUZEĆA

Ako je tržišna cena jednaka ili manja od prosečnih varijabilnih troškova poduzeću

je najpovoljnije prekinuti s poslom (pravilo prestanka rada)

CENE U TAČKAMA POKRIĆA TROŠKOVA I ZATVARANJA

PREDUZEĆA

Profit-ponuda i ravnoteža preduzeća

K

C

0

PUt

Mt

B

C

cena PVt

Mc

Cen

a

Obim proizvodnje

TAČKA ZATVARANJA PREDUZEĆA

Ako je tržišna cena jednaka ili manja od prosečnih varijabilnih troškova poduzeću

je najpovoljnije prekinuti sa radom (pravilo prestanka rada)

USLOV : C = MT = PVTr min

Tačka u kojoj je P=MT=PVTr min naziva se točkom zatvaranja preduzeća

U opisanoj situaciji gubitak preduzeća je jednak ili veći od fiksnih troškova, dok je

TR nedovoljan da pokrije UVT.

POSLOVANJE SA GUBITKOM

Preduzeće posluje sa gubitkom u svim slučajevima gde je cena manja od

prosečnih ukupnih a veća od prosečnih varijabilnih troškova (PVTr<C<PUTr ).

141

U takvoj situaciji ukupni prihod pokriva varijabilne troškove kao i veći ili manji deo

fiksnih troškova.

Takođe u takvoj situaciji gubitak je manji od fiksnih troškova.

Za nastavljanje poslovanja po cenu gubitaka odlučuju se preduzeća koja imaju

visoke fiksne troškove.

Njima je često jeftinije proizvoditi uz gubitke nego prekinuti poslovanje i plaćati

visoke fiksne troškove.

MARGINALNI TROŠKOVI KAO DETERMINANTA POSLOVNE

POLITIKE

Za poslovanje preduzeća od ključnog značaja je poznavanje marginalnih

troškova jer prema njima ono prilagođava obim proizvodnje i veličinu svoje

ponude.

Marginalni troškovi određuju krivu ponude preduzeća ali samo u svom rastućem

delu počev od tačke zatvaranja preduzeća (shut-down point)

TRŽIŠNA PONUDA SEKTORA

PAŽNJA !!! Razlikovati ponudu preduzeća od ponude privredne grane u

konkurentnim uslovima.

Ponudu privrednih grana čini zbir individualnih ponuda preduzeća te grane.

Kako marginalni troškovi preduzeća određuju njihovu ponudu , to se njihovim

sabiranjem dobija i kriva ponude sektora.

GRAFIK PONUDE SEKTORA

142

(a) Ponuda preduzeća A

K

C

0

P1

P1

15

Cen

a

Količina

(b) Ponuda preduzeća B

K

C

0

P2

P2

40

40

20 60 80

20

40Cen

aKoličina

(c) Ukupna ponuda

K

C

0

P2

Pu

4020 60 80

20

40

Pu

P2

15

P2

40 20

Kriva ukupne ponude na tržištu

Cen

a

Količina

PONUDA SEKTORA I VREME

Ponuda privredne grane (sektora) različito se ponaša obzirom na dužinu

vremena.

Ponuda privredne grane u kratkom roku je neelastična dok je u dugom elastična.

Samim tim se menja i tačka ravnoteže pa razlikujemo ravnotežu u kratkom

odnosno dugom roku.

GRAFIK KRATKOROČNE I DUGOROČNE RAVNOTEŽE

143

Ponuda u dugom roku

K=Ek

C

P P

P'

80706050403020100

Cen

a

Količina1 0 2 0 3 0 4 0 5 0 6 0 7 0 8 0

Cen

a

Količina

Pd

E

Cen

a

Količina

T

T

T

Pk

Pk

(a) Kratkoročna ravnoteža (b) Dugoročna ravnoteža

T

T

T

T

TPd

E0E

E0

144

USLOV PROIZVODNJE U DUGOM ROKU

Da bi preduzeće u uslovima potpune konkurencije proizvodilo u dugom roku

dugoročna cena © mora biti dovoljno visoka da pokrije dugoročne prosečne

troškove (DPTr) kao i dugoročne marginalne troškove (DMTr).

USLOV: C = DMTr = DPTr min

Dugoročna cena mora pokriti neposredne troškove kao što su rad, materijal,

oprema i oportunitetne troškove.

Da bi ostalo u poslu preduzeće mora imati profite jednake 0.

ODNOS DUGOROČNIH CENA I PROSEČNIH TROŠKOVA

Ako su dugoročne cene manje od DPTr, to će izazvati povlačenje nekih

preduzeća iz privredne grane i smanjenje ponude. Kriva ponude će se pomeriti

ulevo pa će cene porasti.

Ako su dugoročne cene veće od DPTr tada će doći do ulaska novih preduzeća u

tu privrednu granu i povećanja ponude. Kriva ponude će se pomeriti udesno pa

će se cene smanjiti

OBLIK KRIVE DUGOROČNE PONUDE SEKTORA

Ako se neka privredna grana može širiti povećavanjem preduzeća a da to ne

izazove porast cena proizvodnih faktora njegova dugoročna kriva ponude biće

horizontalna.

Ako su inputi specifični i cena im nije konstantna dugoročna kriva ponude biće

uzlazna zbog delovanja zakona opadajućih prinosa i porasta (DMTr).

Ako preduzeće ima opadajuće (DMTr) ono će moći da poveća svoju proizvodnju

na račun drugih preduzeća stičući monopolski položaj.

GRAFIK DUGOROČNE PONUDE SEKTORA

145

N

N

1 C

ene

Inerea

sing-

cost

supp

ly

Grafik dugoročne ponude sektora

T

0

T

T

N

Cen

e

M M1 Količina

Constant- cost supply

T

PE E1

ALOKATIVNA ILI PARETO EFIKASNOST

Tržišna privreda je delotvorna ako postiže alokativnu ili Pareto efikasnost.

Ona se postiže kada nije moguće poboljšati nečiji položaj a da to ne ide na štetu

drugog.

Privreda se tada nalazi na granici svojih proizvodnih mogućnosti.

USLOVI POSTIZANJA ALOKATIVNE EFIKASNOSTI

Ekonomija postiže alokativnu efikasnost ako su ispunjena tri uslova:

1. da potrošači maksimalizuju svoje zadovoljstvo što se postiže kada im je cena

jednaka marginalnoj korisnosti, tj. C=MK.

146

2. da proizvođači maksimalizuju svoje profite što se postiže kada je cena

jednaka marginalnim troškovima, tj. C=MT

3. da je društvena marginalna korisnost poslednje potrošene jedinice jednaka

društve nom marginalnom trošku proizvodnje te jedinice, tj. kada je MK = MT.

EKONOMSKI VIŠAK (DOBITAK OD RAZMENE)

Ostvarenjem alokativne efikasnosti postiže se ekonomski višak (korist od

razmene).

Ekonomski višak se sastoji od potrošačevog viška (višak korisnosti iznad cene

koju je potrošač platio) i proizvođačevog viška (višak prihoda proizvođača iznad

troškova)

GRAFIK EKONOMSKOG VIŠKA

USLOVI OPTIMALIZACIJE TRŽIŠNIH REZULTATA

Da bi tržište dalo optimalne rezultate moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. ne sme postojati nepotpuna konkurencija odnosno monopol,

2. ne smeju postojati negativne eksternalije kojima pojedina preduzeća prebacuju

troškove na društvo postižući korist bez plaćanja naknade.

3. mora postojati potpuna informisanost svih tržišnih učesnika.

DILEMA: EFIKASNOST ILI PRAVEDNOST

Tržište potpune konkurencije može postići efikasnost ali ne i pravednu raspodelu

koja bi bila u skladu s etičkim postulatima društva.

Usled toga se javlja dilema: EFIKASNOST ILI PRAVEDNOST ?

Dilema je ne samo ekonomska već i politička i etička pa je sama ekonomija ne

može razrešiti.

POTREBA DRŽAVNE INTERVENCIJE

Budući da tržište vođeno nevidljivom rukom ne daje optimalne rezultate potrebna

je vidljiva ruka države da svojom intervencijom ispravi nedostatke tržišta.

147

OBLICI DRŽAVNE INTERVENCIJE

Državna intervencija može biti neposredna i posredna.

Neposredna intervencija države se sastoji se u određivanju cena.

Posredna intervencija omogućava efikasno delovanje tržišta bez ograničavanja

dinamike cena a sastoji se od poreza i transfernih plaćanja.

Brojna iskustva pokazuju veću efikasnost posredne državne intervencije od one

neposredne.

148

NESAVRŠENA KONKURENCIJA I PROBLEM MONOPOLA

OSNOVNE TRŽIŠNE STRUKTURE

Ekonomska teorija razlikuje sledeće tržišne strukture:

a) savršena konkurencija

b) nesavršena (nepotpuna) konkurencija

SAVRŠENA KONKURENCIJA

Savršeno konkurentno tržište je ono koje se sastoji od velikog broja nezavisnih

malih preduzeća od kojih nijedno nije u mogućnosti da utiče na tržišne cene

Na takvom tržištu postoji apsolutna sloboda ulaska drugih preduzeća

Faktori proizvodnje su savršeno pokretljivi

Postoji savršena informisanost o svemu što se događa na tržištu

Sva preduzeća nude homogeni proizvod

Od navedenih obeležja samo prva dva čine takvo tržište realnim dok ga treće i

četvrto čine teorijskim modelom jer nema ni savršene mobilnosti proizvodnih

faktora niti apsolutne informisa nosti

U navedenim uslovima preduzeća su price-takeri uzimajući tržišne cene kao

date

Potražnja preduzeća je zbog toga savršeno elastična

KRIVA POTRAŽNJE PREDUZEĆA JEDNAKA JE KRIVI PROSEČNOG

PRIHODA ODNOSNO KRIVI MARGINALNOG PRIHODA (T = PP = MP = C)

Preduzeće na tržištu savršene konkurencije se rukovodi načelom maksimalizacije

profita

Ono će izabrati onaj obim proizvodnje kod kojeg je ukupni profit najveći a

marginalni profit jednak 0.

To će se ostvariti u preseku krive marginalnog odnosno prosečnog prihoda i

marginalnog troška

Kako je marginalni prihod jednak ceni to će se dogoditi kada je C = MT

149

Potražnja preduzeća u uslovima savršene konkurencijeJc

0k

T T

Količina proizvoda preduzeća

Zbog visokih profita u privrednu granu ulaze i druga preduzeća zbog čega se

povećava ponuda pa cene padaju. Pad tržišnih cena uzrokovaće i pad

marginalnog prihoda odnosno profita.

U dugom roku se ravnoteža na tržištu savršene konkurencije ostvaruje kada je

cena jednaka DMTr i DPTr

U stanju dugoročne ravnoteže kriva MP tangira krivu DPTr koja seče krivu

DMTr u tački minimuma

150

Potražnja preduzeća u uslovima nesavršene konkurencijeJc

0k

T

TT'

T'

Jedi

ničn

a ce

na

Količina proizvoda preduzeća

NESAVRŠENA KONKURENCIJA

Tržište nepotpune konkurencije je ono gde

1. postoji mogućnost određivanja cena od strane kako ponude tako i potražnje.

Pretpostavka te mogućnosti je ograničeni broj privrednih subjekata

2. Privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price makeri. U svojoj

poslovnoj politici se rukovode određivanjem cena i količina.

3. Postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih

subjekata u granu.

4. Za razliku od savršeno konkurentnih preduzeća čija je kriva tražnje

horizontalna kriva tražnje preduzeća u nepotpunoj konkurenciji je negativnog

nagiba

GRAFIČKI PRIKAZ RAZLIKE SAVRŠENE I NESAVRŠENE KONKURENCIJE

151

Potražnja preduzeća u uslovima savršene konkurencijeJc

0k

T TJedi

ničn

a ce

na

Količina proizvoda preduzeća

V A Ž N O !

Iako privredni subjekti u uslovima nesavršene konkurencije sami određuju cene

to ne podrazumeva i apsolutnu kontrolu nad cenom proizvoda

Cena mora biti dovoljno visoka da pokrije troškove i ne sme biti previsoka da

odbije kupce.

Primer: Ako je cena flaše Coca-cole (2 l) 75 dinara proizvođač neće odrediti cenu

od 45 dinara niti 95 dinara. U prvom slučaju je cena preniska dok je u drugom

previsoka.

VRSTE NESAVRŠENE KONKURENCIJE

Monopol

Duopol

Oligopol

Monopolistička konkurencija

M O N O P O L

Oblik nesavršene konkurencije gde celokupnu ponudu kontroliše samo jedno

preduzeće

Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstitua

Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma

otežan ili onemogućen

152

Ravnoteža u uslovima postojanja prirodnog monopolaT

0k

T

T

PUt

MTr

Količina

D U O P O L

Oblik nesavršene konkurencije gde celokupnu ponudu kontrolišu dva preduzeća

Javljaju se u onim privrednim granama gde je ulazak konkurentima veoma otežan

Proizvodi duopolista mogu biti homogeni ali i diferencirani

OL I G O P O L

Oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko preduzeća učestvuje u celokupnoj

ponudi.

Javljaju se u onim privrednim granama gde je ulazak konkurentima otežan

Proizvodi oligopolista su homogeni ali i diferencirani

Tipično oligopolno tržište je tržište automobila

153

Ravnoteža u uslovima postojanja oligopolaT

0k

T

T

PUt

MTr

PUt,

Mt,

T

Količina

PU

t, M

t, T

154

MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

Oblik nesavršene konkurencije gde u sektorskoj ponudi učestvuje veliki broj

preduzeća različite veličine

Proizvodi su međusobno diferencirani po nekom svom obeležju što takvom

poduzeću daje prednost pred konkurencijom.

Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lak jer nema značajnijih prepreka

Obzirom na navedena obeležja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj

konkurenciji.

Primer ovakvog tržišta je trgovina na malo

NESAVRŠENA KONKURENCIJA NA STRANI TRAŽNJE

Monopson: takvo tržišno stanje gde je samo jedan kupac na strani potražnje

Duopson: takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje učestvuju samo dva

kupca

Oligopson: takvo tržišno stanje gde na strani potražnje učestvuje više kupaca.

Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele

nametnuti cenu višu od ravnotežne dok monopoli tražnje žele ostvariti cenu nižu

od ravnotežne

IZVORI NESAVRŠENE KONKURENCIJE

Troškovni uslovi

Postojanje barijera slobodnom ulasku u privrednu granu

TROŠKOVNI USLOVI

Troškovni uslovi su određeni postojanjem ekonomije obima

Ako postoji ekonomija obima tada preduzeće može povećanjem proizvodnje

smanjiti svoje prosečne troškove i istisnuti s tržišta manja preduzeća

odnos između ukupne potražnje i efikasnog obima proizvodnje pojedinog

proizvođača je takav da na tržištu ima mesta za samo jednog od njih.

U tom slučaju reč je o PRIRODNOM MONOPOLU.

TRŽIŠNA STRUKTURA, POTRAŽNJA I TROŠKOVI

155

BARIJERE ULASKU

Barijere ulasku čine faktori koji novim preduzećima otežavaju pristup pojedinim

privrednim granama

Mogu biti zakonske i ekonomske.

Zakonska ograničenja javljaju se u vidu davanja patenta, koncesija ili uvoznih

ograničenja

Ekonomska ograničenja javljaju se u vidu visokih investicija potrebnih za ulazak

čime se obeshrabruju potencijalni konkurenti. Isti efekt se ostvaruje oglašavanjem

i diferencijacijom proizvoda čime se kod potrošača stvara lojalnost prema

pojedinim proizvodima ili proizvođačima.

MOTIV POSLOVNE POLITIKE MONOPOLA

Monopol se u svojoj poslovnoj politici rukovodi maksimalizacijom profita.

Maksimalizacija profita se postiže na dva načina:

1. da se odabere onaj obim proizvodnje i ona cena kod kojih je razlika između

ukupnog prihoda (UP) i ukupnog troška (UT) učini maksimalno velika

da se odabere onaj obim proizvodnje i ona cena pri kojoj je marginalni prihod

(MP) jednak marginalnom trošku (MT) , tj. MP = MT

GRAFIK MARGINALNOG PRIHODA

156

Ukupni prihodP

0k

a

Tr

Ed=1

Ed

Ed

c

b1

1

Uku

pni p

rihod

Količina

GRAFIK MAKSIMALIZACIJE PROFITA

157

Izno

s u

dina

rima

Količina

(a) Maksimizacija profita

K

C

0

MR

4020 60 80

20

40

Mt

60

80

G

E

T

T'

T

T'

Izno

s u

000

dina

ra

Količina

(b) Ukupni prihodi, troškovi i profit

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

3500

0F

Ukupni troškoviUkupni prihod

U tački maksimalnog profita nagib je jednak nuli a tangenta je vodoravna

3500

0

U tački maksimalnog profita nagib UTr UPr su jednaki

Ukupni profit

UTr

UPf

UPr

158

DISKRIMINACIJA CENA

Jedan od načina ostvarenja monopolskog profita je diskriminacija cena.

Diskriminacija cena se događa kada se ista vrsta robe ili usluga pri istim

marginalnim troškovima prodaje po različitim cenama.

Primer: Hirurg za istu vrstu operacije različito naplaćuje svoje usluge. Cena

operacije bogatog pacenta viša je od cene operacije siromašnog pacenta.

PREDPOSTAVKE DISKRIMINACIJE CENA

a) Mogućnost klasifikovanja kupaca u različite grupe u zavisnosti od njihove

elastičnosti tražnje.

b) Mogućnost identifikacije grupe i njihovog razdvajanja uz prihvatljive troškove.

c) Nemogućnost preprodaje ili arbitraže takvog proizvoda.

Razlike u elastičnosti tražnje pojedinih grupa plod su razlika u visini dohotka,

ukusa potrošača i postojanja supstituta.

VRSTE DISKRIMINACIJE CENA

Razlikujemo diskriminacije cena prvog, drugog i trećeg stupnja.

DISKRIMINACIJA CENA PRVOG STEPENA

Kod ove vrste diskriminacije cena monopolist određuje maksimalnu cenu za

svaku jedinicu proizvoda koju je potrošač spreman da plati.

Kako kriva tražnje pokazuje spremnost potrošača da kupi neki proizvod zbog

njenog negativnog nagiba prvi potrošač je spreman da plati najvišu cenu, drugi

nižu i tako redom.

Nametnute cene su takve da zahvataju celokupni višak potrošača.

Ova vrsta diskriminacije diskriminacijom cena “uzmi ili ostavi” (“take it or leave it”)

jer pri pregovaranju sa svakim kupcem monopolista zaračunava najvišu cenu

koju je taj kupac spreman da plati pod pretnjom da mu neće prodati ništa. Zato je

za prodavaca ovo idealna cena jer je maksimalno visoka.

U ovom slučaju kriva tražnje postaje krivom MP monopoliste.

DISKRIMINACIJA CENA DRUGOG STEPENA

Kod ove vrste diskriminacije cena preduzeće nudi potrošačima cenovni popust u

zavisnosti od količine kupljene robe.

159

Primer: Cena za jedinicu kupljenog kompjuterskog software-a zavisi od količine

koja se kupuje. Ako se kupuje samo jedna jedinica cena je 50$. Kupuje li se,

međutim 10 jedinica za 400 $, tada je cena jedne jedinice 40 $.

Tipičan primer diskriminacije ove vrste je telefonska tarifa.

Primer: Telekom Srbije svakom pretplatniku fiksnog telefona naplaćuje pretplatu

od 80 dinara mesečno bez obzira da li je on razgovarao ili ne. Cena jednog

impulsa razgovora je 0.23 dinara. Ako korisnik ima samo jedan impuls razgovora

mesečno on ga košta 80.23 dinara. Ako, međutim, ima 10 impulsa mesečno

jedan razgovor košta 6.23 dinara.

Telefonska pretplata je jedna cena, dok je plaćanje razgovora po utrošenim

impulsima druga.

DISKRIMINACIJA CENA TREĆEG STEPENA

Ova vrsta diskriminacije nastaje prilikom segmentiranja tržišta po pojedinim

grupama.

Monopol pri tom teži da odredi cenu pojedinačno za svaki sektor koja

izjednačava marginalni prihod s marginalnim troškom.

Tipičan primer je određivanje cena u avio saobraćaju.

OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

TRŽIŠNA MOĆ

Pod pojmom tržišne moći podrazumeva se stepen kontrole koji na nekom tržištu

ima jedno ili više preduzeća.

POKAZATELJI TRŽIŠNE MOĆI

1. Koeficijent koncentracije

2. Herfindahl-Hirschmanov indeks (HHI)

KOEFICIJENT KONCENTRACIJE

Koeficijent koncentracije pokazuje koliki je udio prvih 4 (top 4) odnosno prvih 8

(top 8) najkrupnijih preduzeća u ukupnoj ponudi neke grane.

160

Kod prirodnog monopola koeficijent koncentracije je 100 %

Kod savršene konkurencije koeficijent koncentracije je manji što je broj preduzeća

veći.

KONCENTRACIJA U NEKIM GRANAMA USA

HERFINDAHL-HIRSCHMANOV INDEKS

HHI je suma kvadrata tržišnih udela pojedinačnih preduzeća.

HHI je složeniji ali i tačniji pokazatelj tržišne moći od koeficijenta koncentracije

Maksimalna visina HHI-ja je 10 000 u slučaju prirodnog monopola (kvadrat od

100 je 10 000)

HHI je u slučaju savršene konkurencije utoliko manji što je veći broj učesnika .

UPOZORENJE NA MERE KONCENTRACIJE

Tradicionalno merenje tržišne moći je sve manje korisno što je privreda

otvorenija i upućenija u međunarodnu razmenu.

Stvarna koncentracija je manja nego što podaci pokazuju jer tradicionalne mere

uključuju samo domaću proizvodnju a isključuju uvoz.

U onim granama koje su izložene međunarodnoj konkurenciji mere koncentracije

precenjuju obim tržišne moći

ODNOS IZMEĐU STEPENA KONCENTRACIJE I PROFITNE STOPE

Empirijski podaci pokazuju da nema značajne korelacije između stepena

koncentracije i profitne stope.

161

Profitne stope u granama s visokim stepenom koncentracije su nešto više nego

u onim s nižim stepenom . Međutim ove grane imaju značajno više R&D

troškove kao i troškove EPP-a.

TAJNI OLIGOPOL

Tajni oligopol nastaje tajnim sporazumevanjem članova oligopola koji tajno od

javnosti dogovaraju zajedničke cene, proizvodne kvote, deobu tržišta i zajednički

nastup prema drugim.

Cilj tajnog oligopola je izbegavanje ratova cena u kome su svi gubitnici.

Bitna pretpostavka tajnog oligopola je postojanje kooperativnog strateškog

međudelovanja.

KARTELI

Tipičan primer tajnog oligopola su karteli.

Kartel je organizacija nezavisnih preduzeća koja proizvode slične proizvode i

zajedno posluju da bi povećali cene i ograničili količinu proizvoda.

Mogu nastati i prećutnim sporazumevanjem.

CILJ TAJNOG OLIGOPOLA

Cilj tajnog oligopola je da odredi oligopolske cene koje maksimizuju profit

članova oligopola.

Oligopol maksimizira profit izjednačavanjem marginalnih prihoda s marginalnim

troškovima (MP = MT)

Rezultat oligopolskog dogovaranja je isti kao kod monopola – manje proizvoda

uz više cene u odnosu na savršenu konkurenciju

GRAFIK OLIGOPOLSKE CENE

162

Cen

a u

dina

rima

Količina

Uticaj tajnih dogovora na ravnotežu oligopola

K

C

0

MR

4020 60 80

20

40

Mt

60

80

G

E

Ptr

Proc T

PREPREKE TAJNOM SPORAZUMEVANJU

tajno dogovaranje je zakonom zabranjeno.

nema garancije da će se partneri dosledno držati dogovorenih cena.

pojava strane konkurencije koja ne prihvata praksu dogovaranja OPEC

Od svih kartela najpoznatiji je onaj koji okuplja zemlje izvoznice nafte – OPEC

(Organisation of Petrol Exporting Countries). To su Alžir, Indonezija, Irak, Iran,

Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudi Arabija, UAE i Venezuela.

MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

U monopolističkoj konkurenciji mnogo malih preduzeća prodaje diferencirane

proizvode, a njihova kriva tražnje je opadajuća.

Ulaz drugih preduzeća na tržište je olakšan pa je monopolistička konkurencija

slična savršenoj.

Ravnoteža se ostvaruje kada se izjednače marginalni prihodi s marginalnim

troškovima (MP = MT)

163

Cen

a u

dina

rima

Količina

Monopolistička konkurencija posle ulaska novih preduzeća u monopolski

sektor

K

C

0MR

4020 60 80

20

40

Mt

60

80

E'

Ptr

Proc T'

G'

164

GRAFIK MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE PRE ULASKA

DRUGIH PREDUZEĆA

Cen

a u

dina

rima

Količina

Monopolistička konkurencija bez ulaska novih preduzeća u monopolski sektor

K

C

0

MR

4020 60 80

20

40

Mt

60

80

A

E

Ptr

Proc T

B

CD

POSLEDICE ULASKA DRUGIH PREDUZEĆA U PRIVREDNU GRANU

Nova preduzeća ulaze u privrednu granu ako u njoj ostvaruju ekonomski profit

Ulazeći u granu nova preduzeća preuzimaju deo tržišta postojećim preduzećima

pomičući krivu njihove potražnje ulevo.

Pomeranje krive tražnje ulevo i smanjenje profita traje dok kriva tražnje ne

postane tangenta na krivu prosečnog troška.

U tački tangentnog dodira preduzeće pokriva samo svoje troškove poslujući bez

profita pa napušta privrednu granu.

Učesnik monopolističke konkurencije isto kao i monopolist proizvodi manje

proizvoda nego u savršenoj konkurenciji dok su mu cene i prosečni troškovi viši

od marginalnih troškova.

165

Cen

a u

dina

rima

Količina

Monopolistička konkurencija bez ulaska novih preduzeća u monopolski sektor

K

C

0

MR

4020 60 80

20

40

Mt

60

80

A

E

Ptr

Proc T

B

CD

GRAFIK MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE NAKON ULASKA DRUGIH PREDUZEĆA

RIVALSTVO IZMEĐU NJIH NEKOLIKO

Pored tajnog oligopola i monopolističke konkurencije rivalstvo među njih nekoliko

pojavljuje se kao treći vid nepotpune konkurencije,

Ono se pojavljuje kada na tržištu postoji nekoliko subjekata koji u svojoj poslovnoj

politici moraju voditi računa o reakcijama konkurencije.

Za takva preduzeća se kaže da su u strateškoj međuakciji . Njihovu poslovnu

politiku proučava teorija igara

TEORIJA IGARA

Teorija igara analizira situaciju u koju su upletena dva ili više igrača koji donose

odluke s protivurečnim ciljevima.

166

Njeni su tvorci J. von Neumann i O. Morgenstern a izložili su je u svom delu

“Theory of Games and Economic Behavior”

RAZDVAJANJE VLASNIŠTVA OD KONTROLE U VELIKIM

KORPORACIJAMA

U savremenim korporacijama jedno od osnovnih njihovih obeležja je razdvojenost

funkcije vlasništva od funkcije kontrole i upravljanja što je posledica raspršenosti

vlasništva na veliki broj akcionara.

Suština tog obeležja svodi se na činjenicu da vlasnici korporacije (akcionari) nisu

istovremeno i njeni upravljači. Njom upravlja stručni manadžment koji tu funkciju

obavlja na osnovu svog znanja i sposobnosti ali ne i vlasništva.

SUKOB INTERESA IZMEĐU AKCIONARA I MANADŽMENTA

U pravilu nema sukoba interesa između vlasnika i rukovodstva korporacije što

međutim ne znači da sukob nije moguć.

On se javlja u tri slučaja: a) kada manadžment odredi prevelike plate u odnosu na

dividende akcionara, b) kod raspodele dobiti kada manadžment više daje u

investicije a manje u dividende, c) kod izbegavanja rizičnih poslova od strane

manadžmenta

ALTERNATIVNI CILJEVI

Primarni cilj korporacije je maksimalan profit. Međutim, njenim rastom taj cilj ne

mora biti jedinim. I drugi alternativni ciljevi mogu biti motiv korporacije.

Jedan od mogućih alternativnih ciljeva je siguran i stabilan rast kao i poslovanje

lišeno rizika

Nije slučajno engleski ekonomist Hicks rekao : “Najbolji od svih profita monopola

je miran život”.

PUNA I OGRANIČENA RACIONALNOST

Uslov maksimalizacije profita u nepotpunoj konkurenciji je MP = MT. Da bi se taj

uslov ispunio mora postojati potpuna informisanost o MP i MT, tj. puna

racionalnost.

Vrlo često je potpuna informisanost veoma skupa pa se pribegava formiranju

cena na osnovu nepotpunih informacija i ograničene racionalnosti.

167

Tipičan primer pojednostavljenog odlučivanja je određivanje cena metodom

trošak plus marža

ODREĐIVANJE CENA METODOM TROŠAK PLUS MARŽA

Ovakvo određivanje cena se vrši ne na osnovu poređenja MP i MT već na

dodavanju marže na prosečne troškove.

Ova praksa se primenjuje u slučajevima kada preduzeće u svom proizvodnom

programu ima mnoštvo proizvoda pa je izračunavanje MP i MT teško izvodljivo.

SCHUMPETEROVA HIPOTEZA

Klasična ekonomija je bila jedinstvena u osudi monopola koji su za njih bili

negativna ekonomska pojava.

Izuzetak je bio J.A.Schumpeter (1883-1950) koji je smatrao da monopoli imaju

pozitivnu ulogu kao nosioci tehnoloških inovacija.

Po njegovom mišljenju razbijanje monopola na kratki rok obara cene dok ih u

dugom roku povećava zbog smanjenja produktivnosti

POSLEDICE MONOPOLSKE MOĆI

Posledice monopolske moći su porast ekonomske neefikasnosti i gubitak dela

potrošačkog viška zbog porasta cena i smanjenja kvaliteta.

Takođe dolazi do transfera dela dohotka potrošača u korist monopola.

Empirijska istraživanja su pokazala da je gubitak potrošačkog viška manji od

očekivanog.

GRAFIK POSLEDICA MONOPOLSKE MOĆI

168

Cen

a u

dina

rima

Proizvodnja

Gubici u privredi koji nastaju zbog postojanja monopola

K

C

0

MR

4020 60 80

20

40B

60

80

A

C

MC=PCG'

D

E

F

ANTIMONOPOLISTIČKA POLITIKA

Borba protiv monopola pretpostavlja celi niz mera. To su :

1. zabrana određenih tržišnih struktura ili vrsta ponašanja

2. ohrabrivanje konkurencije

3. regulacija kojom se preduzeća usmeravaju što trebaju da rade

4. nacionalizacija

5. kontrola cena

6. oporezivanje monopolskih profita

RIZIK, NEIZVESNOST I TEORIJA IGARA

NEIZVESNOST

U dosadašnjoj analizi ekonomski subjekti su donosili svoje odluke uz

pretpostavku potpune i pravovremene informisanosti.

Potpuna informisanost je omogućavala donošenje najboljih odluka kao i izbor

najpovoljnije alternative.

169

U stvarnosti to nije tako jer se ekonomski subjekti suočavaju s neizvesnošću što

u njihove odluke unosi elemente rizika pa je donošenje odluka puno složenije i

teže nego u teoriji.

SPEKULATIVNI POSLOVI

Spekulativni poslovi su oni koji u sebi sadrže određeni stepen rizika i kojima se

dobra premeštaju iz vremena i mesta izobilja u vreme i mesto oskudice.

Spekulativnim poslovima se bave spekulanti koji kupuju dobra po nižim cenama i

preprodaju ih po višim kako bi ostvarili profit

Visina njihovog profita je u tesnoj korelaciji s visinom rizika. Što je rizik viši to je

veći profit ali i mogućnost gubitka.

KARAKTER SPEKULATIVNIH POSLOVA

Iako su spekulativni poslovi kao i sami spekulanti bili od pamtiveka predmet

društvene osude spekulanti obavljaju pozitivnu društvenu funkciju jer

omogućavaju izravnavanje cena sprečavajući njihovo divljanje koje bi zasigurno

nastupilo u vremenu obilja odnosno oskudice

U svom poslu spekulanti se vode isključivo ličnim interesom unapređujući

istovremeno i društveni interes.

ARBITRAŽA

Arbitraža je najjednostavniji spekulativni posao a sastoji se od istovremene

kupovine na jednom mestu i prodaje na drugom mestu.

Želi li spekulant izbeći rizik to čini operacijom ograđivanja, tj. zaključivanjem posla

sa protivnim delovanjem u odnosu na arbitražu.

JOŠ O SPEKULANTIMA

Pored svoje funkcije izjednačavanja cena spekulanti su zaslužni i zbog toga što

su za razliku od drugih spremni preuzeti rizik i snositi posledice neizvesne

budućnosti

Oni su prosto osobe sklone riziku i hazardu.

OSOBE SKLONE I NESKLONE RIZIKU

Osobe sklone riziku su one kod kojih je osećaj zadovoljstva dobitka jednog iznosa

veći od osećaja nezadovoljstva zbog gubitka isto tolikog iznosa.

170

Osobe nesklone riziku su one kod kojih je osećaj nezadovoljstva i straha zbog

gubitka jednog iznosa veći od osećaja zadovoljstva zbog dobitka isto tolikog

iznosa

Broj prvih je neuporedivo manji od ovih drugih

DIVERZIFIKACIJA RIZIKA

Da bi se rizik po pojedincu umanjio on se mora diverzifikovati odnosno raspršiti

na puno lica putem tržišta

Procesom diverzifikacije rizik neprihvatljiv jedinoj osobi zbog svoje visine

raspršivanjem na puno osoba postaje manji i prihvatljiv.

Glavni oblik diverzifikacije je osiguranje

OSIGURANJE

Osiguranje je klađenje između osiguranika i osiguraoca.

Osiguranik se kladi da će se događaj dogoditi a osiguraoc da neće.

Ako se događaj ne dogodi osiguranik gubi uplaćenu premiju osiguranja a ako

nastupi osiguraoc gubi iznos dogovoren pri sklapanju osiguranja.

Verovatnost da će se osigurani događaj dogoditi veoma je mala tako da

uplaćena premija praktično predstavlja sigurni gubitak

Međutim kako je većina ljudi nesklona riziku oni rade prihvataju mali i sigurni

gubitak nego da se izlože mogućoj katastrofi pa zato plaćaju osiguranje.

USLOVI PROFITABILNOG OSIGURANJA

Ti uslovi su vrlo strogi:

1. osiguranje mora obuhvatiti veliki broj slučajeva kako bi se rizik mogao

diverzifikovati na što veći broj ličnosti.

2. slučajevi moraju biti međusobno nezavisni

3. slučajevi moraju biti lišeni moralnog hazarda.

MORALNI HAZARARD

Pod moralnim hazardom se podrazumeva čin kojim osiguranik radi ostvarenja

finansijske koristi sam izazove pojavu radi koje se osigurao.

PRIMER: Osigurate kuću protiv požara pa ju sami zapalite da bi dobili ugovoreni

iznos od osiguraoca.

171

PRINUDNO OSIGURANJE

Ako uslovi za dobrovoljno osiguranje ne postoje tada država umesto dobrovoljnog

uvodi prinudno, obvezno osiguranje za sve

Privatni kapital nije zainteresovan za ove vrste rizika zbog visoke cene

osiguranja i nepovoljne selekcije.

TEORIJA IGARA

Teorija koja analizira načine kako dva ili više igrača među kojima postoji

strateška interakcija treba da vode svoju poslovnu politiku.

Nju je razvio John von Neumann (1903-1957) u svom radu “The Theory of

Games and Economic Behavior”

FAZE ANALIZE ZASNOVANE NA TEORIJI IGARA

Analiza zasnovana na teoriji igara pretpostavlja tri sledeće faze:

1. identifikacija igrača

2. definisanje različitih akcija i strategija koju će primeniti igrači

3. popunjavanje matrice rezultata

IDENTIFIKACIJA IGRAČA

U ovoj fazi se utvrđuje broj igrača (najmanje dva) kao i njihova imena.

DEFINISANJE STRATEGIJE

Prilikom definisanja i izbora strategije svaki igrač mora odrediti svoje ciljeve uz

pretpostavku da se protivnički igrač ponaša strategijski i u svom najboljem

interesu.

Primeni li se strategija s najboljim ishodom nezavisno od strategije protivnika

tada je reč o dominantnoj strategiji.

Primene li oba igrača dominantnu strategiju rezultat je dominantna ravnoteža

DILEME KOD IGRE RATA CENA

Osnovna dilema je kakvu politiku cena voditi: a) da li određivati normalne cene ili

b) obarati cene izazivajući rat cena.

Slučaj A: Mercator i Metro određuju normalne cene i ostvaruju profit od 10 $

svaki.

172

Slučaj B: Mercator obara cene stvarajući svesno gubitak od 100 $ kako bi oterao

Metro s tržišta. Metro zadržava normalnu cenu ali zbog gubitka tržišta ostvaruje

gubitak od 10 $.

Slučaj C: Metro obara cene stvarajući gubitak od 100 $. Mercator zadržava

normalnu cenu ostvarujući gubitak od 10 $.

Slučaj D: Mercator i Metro uzajamno obaraju cene stvarajući gubitak od 50 $

svako

ZAKLJUČAK IZVEDEN IZ IGRE RATA CENA

Pojedinačno obaranje cena kao i uzajamno obaranje cena donosi veće ili manje

gubitke pa je za oba igrača jedino prihvatljiva strategija normalnih cena.

Zaračunavanje normalnih cena je dominantna strategija za oba preduzeća u igri

rata cena.

NASHOVA RAVNOTEŽA

Nashova ravnoteža je ona u kojoj ni jedan igrač ne može poboljšati svoj rezultat

pri zadatoj strategiji drugog igrača.

Drugim rečima , ako je zadata strategija igrača A, igrač B ne može učiniti ništa

bolje kao i obrnuto.

Nashova ravnoteža se naziva i nekooperativnom ravnotežom jer svaka strana

bira svoju strategiju bez tajnog pregovaranja i međusobne kooperacije.

ANALIZA PRIMERA NASHOVE RAVNOTEŽE

Za oba igrača je najpovoljnije kada odrede monopolske cene. Međutim to

pretpostavlja međusobni dogovor i poštovanje dogovorenog (slučaj A)

Ako jedan od igrača odredi monopolsku cenu a drugi igrač ga ne sledi već

određuje normalnu cenu, takav potez donosi siguran gubitak (slučaj B i C)

Za svakog igrača je najpovoljnija strategija normalnih cena jer njom postižu profit

nezavisno da li konkurent odredi monopolsku ili normalnu cenu (slučaj D – Nashova ravnoteža)

SARADNIČKA RAVNOTEŽA

Suprotan slučaj Nashovoj ili nesaradničkoj ravnoteži je slučaj saradničke ili

kooperativne ravnoteže.

Ona se javlja kada obe strane dogovaraju strategiju koja im daje najpovoljniji

rezultat.

173

Najpoznatiji primer saradničke ravnoteže je tzv. zatvorenikova dilema u kojoj se

dominantna ravnoteža postiže zajedničkom saradnjom

ZATVORENIKOVA DILEMA

David i Ronald su osumnjičeni za pljačku banke, uhapšeni i smešteni u odvojene

ćelije. Policija nema čvrste dokaze za podizanje optužnice osim što je obojici

dokazan saobraćajni prekršaj.

Policija može da podigne optužnicu jedino na osnovu njihovih priznanja.

Ako obojica ne priznaju biće zbog saobraćajnog prekršaja kažnjeni po godinu

dana zatvora (slučaj D)

Ako obojica priznaju dobiće svako po 5 godina zatvora zbog pljačke banke

(slučaj A)

Ako samo jedan od njih prizna biće oslobođen dok će drugi biti osuđen na 10 godina zatvora.

Nashova ravnoteža se ostvaruje u slučaju A kada oba igrača priznaju.

Oba igrača priznanjem dobijaju manje kazne ne reskirajući strožu kaznu za slučaj

nepriznavanja.

Najpovoljniji rezultat za obojicu bi bio nepriznavanje krivice ali tako nešto

pretpostavlja međusobno dogovaranje i sigurnost da onaj drugi neće priznati.

DOHOCI I ODREĐIVANJE CENA FAKTORA PROIZVODNJE

TEORIJA RASPODELE

Teorija raspodele objašnjava kako se dohodak i blagostanje raspodeljuje među

članove društva kao i poreklo dohodaka i razlike u njihovoj visini.

Teorija raspodele je jedno od najsloženijih pitanja u ekonomiji, a raspodela nije

samo ekonomski već istovremeno i prvorazredni politički i socijalni problem.

PREDMET RASPODELE

Predmet raspodele su dohodak i bogatstvo.

DOHODAK

Dohodak čine sva novčana primanja koja neka osoba ili domaćinstvo ostvaruje

tokom datog vremenskog perioda.

174

Dohodak se sastoji od najamnina, rente, kamata, dividendi i transfernih plaćanja

a njegove osnove su rad, vlasništvo i socijalno staranje.

Dohodak se može sticati po više osnova pa treba razlikovati raspodelu dohodaka

proizvodnih faktora od raspodele ličnih dohodaka

BOGATSTVO

Bogatstvo čini vrednost sredstava koja neko poseduje u datom vremenskom

trenutku.

Bogatstvo se sastoji od svog materijalnog oblika (nekretnine, pokretna imovina) i

finansijskog oblika (gotovina, štedni računi, obveznice i akcije)

Bogatstvo je akumulacija portfelja u datom trenutku vremena dok je dohodak tok

u jedinici vremena.

TEORIJA RASPODELE KAO POSEBAN SLUČAJ TEORIJE CENA

Prema njoj dohoci nisu ništa drugo nego cene proizvodnih faktora. Najamnina je

cena rada, renta cena zemlje a kamata cena kapitala.

Cena proizvodnih faktora određuje se na isti način kao cene finalnih dobara, tj.

odnosom njihovih potražnji i ponude.

Prema gornjoj predpostavci najamnina zavisi od ponude i potražnje rada, kamata

od potražnje i ponude kapitala a renta od potražnje i ponude zemlje.

PRIRODA POTRAŽNJE ZA FAKTORIMA PROIZVODNJE

Potražnja za proizvodnim faktorima nije autonomna već izvedena potražnja jer je

određena potražnjom finalnih dobara.

Potražnja za proizvodnim faktorima je međuzavisna potražnja jer potražnja

jednog inputa pretpostavlja potražnju drugog inputa.

Na međuzavisnost proizvodnih faktora ukazivao je još u 17. vek. engleski pisac

W.Petty rekavši da je rad otac a priroda mati svakog dobra

DETERMINANTA POTRAŽNJE ZA FAKTOROM PROIZVODNJE

Koliko će se nekog faktora proizvodnje tražiti i upotrebiti u proizvodnom procesu

zavisi od prihoda marginalnog proizvoda tog inputa (MPP)i

175

Cen

a ze

mlji

šta

zase

jano

g pš

enic

om u

000

din

Broj hektara zasejanih pšenicom

Izvedena cena fakora proizvodnje

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80 P

P

PRIHOD MARGINALNOG PROIZVODA FAKTORA PROIZVODNJE

Dodatni prihod koji se ostvaruje zapošljavanjem dodatne jedinice tog proizvodnog

faktora uz pretpostavku ceteris paribus.

Njegova veličina jednaka je proizvodu marginalnog prihoda koji se ostvaruje

prodajom dodatne jedinice nekog dobra (MP) i marginalnog proizvoda inputa

(MP) odnosno MPPi = MP*(MP)i

U uslovima savršene konkurencije obzirom da je marginalni prihod jednak ceni

gornja se jednačina preformuliše u MPPi = P*MPi

PRIHOD MARGINALNOG PROIZVODA RADA

MPPL određuje potražnju za radom na tržištu radne snage.

Njegova veličina u uslovima slobodne konkurencije određena je cenom finalnog

dobra (P) i marginalnom produktivnošću rada od koje zavisi veličina marginalnog

proizvoda rada (MPL) odnosno MPPL = P * MPL

MPPL će biti veći što su cene finalnih dobara više i što je veća marginalna

produktivnost (MPL) i obrnuto.

176

PRIHOD MARGINALNOG PROIZVODA KAPITALA

MPPK određuje potražnju za kapitalom na tržištu kapitala.

Njegova veličina u uslovima slobodne konkurencije određena je cenom finalnog

dobra (P) i marginalnom produktivnošću kapitala od koje zavisi marginalni

proizvod kapitala (MPK) odnosno MPPK = P*MPK

MPPK će biti veći što je cena finalnog dobra (P) viša i što je veća marginalna

produktivnost kapitala.

Potražnja za kapitalom je tim veća što je viši MPPK

PRIHOD MARGINALNOG PROIZVODA ZEMLJE (MPPN)

MPPN određuje potražnju za prirodnim resursima na tom tržištu.

Njegova veličina u uslovima slobodne konkurencije određena je cenom finalnog

dobra (P) i marginalnom produktivnošću prirodnih resursa (MPN) odnosno MPPN

= P*MPN

Potražnja za prirodnim resursima će rasti što je cena finalnog dobra viša i

marginalna produktivnost prirodnog resursa veća i obrnuto.

V A Ž N O !

Marginalni proizvod faktora izračunava se u fizičkim jedinicama proizvoda na

jedinicu datog utroška.

Zbog toga se često upotrebljava termin “marginalni fizički proizvod” (MNP)

umesto termina marginalni proizvod

GRANICA POTRAŽNJE PROIZVODNOG FAKTORA

PREDUZEĆE ĆE KORISTITI NEKI INPUT SVE DOK JE PRIHOD NJEGOVOG

MARGINALNOG PROIZVODA VEĆI OD DODATNOG TROŠKA TOG INPUTA.

ONOG TRENUTKA KADA SE IZJEDNAČI PRIHOD MARGINALNOG

PROIZVODA INPUTA I NJEGOVI DODATNI TROŠKOVI PREDUZEĆE

MAKSIMALIZIRA SVOJ PROFIT

GRANICA POTRAŽNJE ZA RADOM

Preduzeće će tražiti radnu snagu sve do onog trenutka kada se prihod

marginalnog proizvoda rada ne izjednači s cenom rada tj. s najamninom odnosno

sve dotle dok MPPL ne bude jednak najamnini

177

GRANICA POTRAŽNJE ZA KAPITALOM

Preduzeće će tražiti kapital sve do onog trenutka kada se prihod marginalnog

proizvoda kapitala ne izjednači s cenom kapitala, tj. dok MPPK ne bude jednak

kamati.

GRANICA POTRAŽNJE ZA PRIRODNIM RESURSIMA

Preduzeće će tražiti prirodne resurse sve do onog trenutka kada se prihod

marginalnog proizvoda prirodnih resursa ne izjednači s njihovom cenom odnosno

sve dotle dok MPPN ne bude jednak renti

PRAVILO NAJMANJEG TROŠKA

Prema ovom pravilu preduzeće minimalizira svoje troškove kada izjednači

vrednosti marginalnih proizvoda po novčanoj jedinici za sve korištene inpute

odnosno kada je MPL/PL=MPK/PK=MPN/PN= 1/P

U gornjem izrazu MPL, MPK i MPN su marginalni proizvodi rada. kapitala i zemlje

dok su PL, PK i PN cene rada, kapitala i zemlje. P je cena finalnog proizvoda

Pravilo najmanjeg troška važi kako u uslovima potpune tako i u uslovima

nepotpune konkurencije.

PRAVILO SUPSTITUCIJE

Ono se izvodi iz pravila najmanjeg troška.

Prema njemu preduzeće će supstituisati onaj faktor proizvodnje čiji je prihod

marginalnog proizvoda manji onim koji ima veći prihod marginalnog proizvoda.

Prihod marginalnog proizvoda inputa biće veći što su cene finalnog dobra više

odnosno što je njegova marginalna produktivnost veća i obrnuto

Ovu zamenu inputa preduzeće vrši tako dugo dok se ne ostvari izneta jednakost.

PONUDA PROIZVODNIH INPUTA

Cena proizvodnog inputa ne zavisi samo od njegove potražnje već takođe i od

njegove ponude.

Ponuda proizvodnih inputa zavisi od različitih faktora specifično za svaki input.

Ponuda rada zavisi od njegove cene i demografskih faktora . Ponuda zemlje

zavisi od njene cene , poljoprivredne politike, oblicima vlasništva itd. Ponuda

kapitala zavisi od prinosa od investicija, kamati i predviđanju budućih događaja.

178

V A Ž N O !

PONUDE POJEDINIH PROIZVODNIH FAKTORA IMAJU RAZLIČITU

ELASTIČNOST PA SU ZATO I OBLICI KRIVA PONUDE SVAKOG

PROIZVODNOG FAKTORA RAZLIČITE.

RAVNOTEŽNA CENA INPUTA

Ova cena se formira na tržištu potpune konkurencije kada se izjednače ponuda i

potražnja proizvodnih inputa. Grafički će to biti u preseku krive ponude i potražnje

inputa.

Po toj ceni su vlasnici inputa spremni da prodaju toliko inputa koliko su kupci

voljni da kupe.

Ako je tržišna cena viša ili niža od ravnotežne pojaviće se višak ponude ili

potražnje proizvodnog inputa.

GRAFIK RAVNOTEŽE PROIZVODNOG INPUTA

Grafik ravnoteže proizvodnog inputa

P

0

T

T

Cen

efa

ktor

a

Količina faktora

P

E

V A Ž N O !

179

Visoka cena inputa je posledica bilo ograničene ponude bilo prekomerne

potražnje inputa.

Niska cena inputa je posledica smanjene potražnje ili prekomerne ponude inputa.

TEORIJA J. B. CLARKA

Ona objašnjava raspodelu nacionalnog proizvoda prema teoriji marginalne

produktivnosti.

Prema njoj svaki proizvodni faktor dobija prihod u visini marginalnog proizvoda

poslednje korištene jedinice

Višak proizvoda koji je preostao od marginalnih proizvoda prethodnih inputa

jednak je dohotku drugog proizvodnog faktora koji je učestvovao u proizvodnji

nacionalnog dohotka.

GRAFIK TEORIJE J. B. CLARKA

POTRAŽNJA INPUTA JE IZVOD POTRAŽNJE FINALNIH DOBARA (graf)

Ren

ta o

d ku

kuru

za

Kolicina rada

renta

Plate

Marginalni proizvod rada

180

NAJAMNINE I TRŽIŠTE RADA

DEFINICIJA NAJAMNINE

Najamnine su dohodak od rada koji se međusobno razlikuje po vrstama posla,

po ekonomskim granama, po polu i po zemljama.

VRSTE NAJAMNINA

a. Nominalna najamnina

b. Realna najamnina

NOMINALNE NAJAMNINE

Nominalne najamnine su one koje su izražene u novčanim jedinicama.

Na pr. Nominalna najamnina u Srbiji iznosi 24 000 dinara mesečno.

REALNE NAJAMNINE

Realne najamnine su one koje izražavaju kupovnu moć nominalnih najamnina.

Za razliku od nominalnih najamnina koje se izražavaju u novcu realne najamnine

se izražavaju u količini roba koje se kupuju za nominalne najamnine.

Zavise od visine dohotka, tj. nominalnih najamnina i visine cena roba.

PORAST REALNIH NAJAMNINA

Realne najamnine rastu ako se pri datim cenama povećava dohodak.

Realne najamnine rastu ako se pri datom dohotku smanjuju cene.

Realne najamnine rastu ako se cene smanjuju brže od pada dohotka.

SMANJENJE REALNIH NAJAMNINA

Realne najamnine padaju ako se pri datim cenama smanjuje dohodak.

Realne najamnine padaju ako se pri datom dohotku cene povećavaju.

Realne najamnine padaju ako cene rastu brže od dohotka.

TRŽIŠTE RADA

Može biti: a) savršeno i b) nesavršeno konkurentno.

OBELEŽJA SAVRŠENO KONKURENTNOG TRŽIŠTA RADA

a. Postojanje velikog broja radnika koji traže posao i postojanje velikog broja

poslodavaca pri čemu nijedan od njih ne može diktirati najamnine.

181

b. Rad je homogen – svi su radnici jednako vešti i produktivni

c. Radnici su savršeno pokretljivi.

d. Radnici su potpuno informisani o promenama na tržištu rada.

OBELEŽJA NESAVRŠENO KONKURENTNOG TRŽIŠTA RADA

Bitno obeležje ovog tipa tržišta je postojanje monopola ponude odnosno

potražnje rada.

Monopol ponude rada javlja se u vidu radničkih sindikata dok se monopol

potražnje rada javlja u vidu udruženja poslodavaca.

Sindikata i udruženja poslodavaca nema na savršeno konkurentnom tržištu rada.

FORMIRANJE NAJAMNINA NA TRŽIŠTU RADA

Najamnine se na tržištu rada formiraju pod uticajem potražnje i ponude rada.

Grafički se to prikazuje pomoću preseka krive ponude rada (SL) i krive tražnje

rada (DL). Na apscisi je dat broj radnih sati a na ordinati visina najamnine.

POTRAŽNJA ZA RADOM

Potražnja pojedinog preduzeća za radom određena je prihodom marginalnog

proizvoda rada (MPPL).

MPPL zavisi od marginalnog proizvoda rada i cene (marginalnog prihoda)

finalnog dobra.

Marginalni proizvod rada zavisi od njegove marginalne produktivnosti, dok cena

finalnog dobra zavisi od odnosa ponude i potražnje za tim dobrom na tržištu

outputa.

PROMENE POTRAŽNJE ZA RADOM

Potražnja za radom će se povećati ako se poveća njegova faktorska

produktivnost odnosno povećaju cene finalnog dobra.

Potražnja za radom će se smanjiti ako se smanji njegova faktorska produktivnost

odnosno smanje cene finalnih dobara.

RAZLIKE U VISINI NAJAMNINE

Razlike u visini najamnine objašnjavaju se

a. naknadnim ili kompenzacionim razlikama,

b. razlikama u kvalitetu rada,

c. razlikama u specifičnim sposobnostima pojedinaca,

182

d. segmentacijom tržišta rada,

e. diskriminacijom po različitim osnovama

RAZLIKE U KVALITETU RADA

Značaj razlika u kvalitetu rada i po osnovi diskriminacije proučavao je Nobelovac

Gary Becker (1992). On je prvi u teoriji ljudskog kapitala dokazivao da osobe

ulažu u svoje obrazovanje isto tako kao što preduzeće investira u novi fiksni

kapital. On je logiku ekonomskog zaključivanja primenio na društvena pitanja

PONUDA RADA

Izražava se brojem radnih sati koje je stanovništvo spremno da odradi na

poslovima koji donose najamninu.

Zavisi od : a) broja radnih sati, b) participaciji radne snage, c) useljavanju.

GRAFIK PONUDE RADNE SNAGE

Cen

a fa

ktor

a pr

oizv

odnj

e

Količina faktora proizvodnje

Kriva ponude proizvodnih faktora

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

B

A

EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA

Kod efekta supstitucije radnik zamenjuje slobodno vreme radnim vremenom .

Porast najamnine izaziva porast ponude radne snage.

183

Kod efekta dohotka radnici zamenjuju slobodno vreme radnim vremenom. Porast

najamnine izaziva smanjenje ponude radne snage.

PARTICIPACIJA RADNE SNAGE

Tokom 20. veka menja se sve više struktura radne snage. Sve je više žena, a

manje muškaraca u radnom odnosu iako apsolutno ovi poslednji prevladavaju.

To je posledica viših realnih najamnina koje su rad ženama učinile atraktivnijim

kao i promenama tradicionalnih pogleda.

USELJAVANJE

Obeležje zaposlenosti danas u razvijenim zemljama je sve veća prosečna starost

zaposlenih kao i produženje očekivanog prosečnog životnog veka.

Posledica toga je sve veći teret na penzione fondove koji se alimentiraju iz zarada

zaposlenih.

Iz tog razloga iako useljavanje stranaca nigde nije popularno ono je ekonomski

opravdano a često puta i najlakše i najbezbolnije rešenje.

SINDIKATI

Sindikati su dobrovoljne organizacije radnika udruženih zbog povećanja

najamnina i poboljšanja uslova rada.

Na tržištu rada deluju kao monopolisti pa je njihovo postojanje znak postojanja

nesavršeno konkurentnog tržišta rada.

VRSTE SINDIKATA

Granski sindikati koji okupljaju radnike zaposlene u istoj grani nezavisno od

njihove struke.

Strukovni sindikati okupljaju radnike iste struke nezavisno od toga u kojoj grani ili

delatnosti rade.

KOLEKTIVNI UGOVORI

Sindikati pregovaraju s udruženjima poslodavaca o kolektivnim ugovorima kojima

se regulišu prava i obveze obe strane za vreme trajanja kolektivnog ugovora

(najamnine, uslovi rada, uslovi zapošljavanja itd.).

U slučaju da ne dođe do konsenzusa u pregovore se uključuje država kao

posrednik.

184

LOCKOUT

Lockout je sredstvo pritiska poslodavaca na radnike kako bi prihvatili njihove

uslove .

Lockout se sastoji u fizičkom onemogućavanju radnika da dođu na svoja radna

mesta.

ŠTRAJK

Štrajk je obustava rada od strane radnika sa ciljem da se izvrši pritisak na

poslodavce kako bi prihvatili njihove uslove stvarajući im finansijske gubitke.

Iako je štrajk veoma moćno sredstvo pritiska relativno se retko koristi jer on ne

pogađa samo poslodavce već i korisnike usluga štrajkaša.

Zbog toga je pokretanje štrajka regulisano zakonom.

OGRANIČENJA USPEŠNOSTI ŠTRAJKA

Konkurencija sindikalno neorganizovanih radnika,

Konkurencija stranih radnika kroz uvoz robe koju proizvode štrajkači,

Deregulacija onih grana privrede u kojima sindikati drže monopol ponude rada.

KAKO SINDIKATI MOGU POVEĆATI NAJAMNINE SVOJIH ČLANOVA ?

a. ograničenjem ponude rada

b. povećanjem potražnje rada

c. korištenjem svoje moći da direktno povise najamnine iznad ravnotežnog nivoa

d. odolevanjem poslodavcima koji imaju monopsonističku pregovaračku moć.

PRIGOVORI VS SINDIKATA

Sindikati povećavaju najamnine ne na račun profita već na teret najamnina

sindikalno neorganizovanih radnika.

Sindikati ne mogu povećati realne najamnine ali svojim zahtevima za višom

cenom rada mogu pokrenuti inflacionu spiralu.

Sindikati mogu povećati nezaposlenost koja se može javiti bilo kao nezaposlenost

čekanja ili klasična nezaposlenost.

185

ZEMLJA I KAPITAL

OSTALI FAKTORI PROIZVODNJE

Pored rada (L) u funkciji proizvodnje Q = f(L,K,N) zemlja i kapital su druga dva

faktora proizvodnje.

Zajedničko im je što svojim vlasnicima donose prihod, a razlikuju se po tome što

je zemlja nereproduktivni a kapital reproduktivni proizvodni faktor.

ZEMLJA KAO PROIZVODNI FAKTOR

Budući je sva poljoprivredna površina već obrađena nema mogućnosti njenog

ekstenzivnog širenja.

Usled toga pod uslovom da se koristi isključivo u proizvodnji jednog proizvoda

ponuda zemlje je praktično savršeno neelastična.

Kao i svi proizvodi čija je ponuda fiksna zemlja daje ekonomsku rentu.

RENTA KAO CENA ZEMLJE

Renta se određuje na osnovu odnosa ponude i potražnje zemlje.

Grafički se određuje presekom krive ponude i potražnje zemlje. Na apscisi se

određuje veličina nuđene i tražene zemlje a na ordinati visina rente.

GRAFIK FORMIRANJA RENTE

Zem

ljišn

a re

nta

186

PROMENA VISINE RENTE

Ako je renta viša od ravnotežne smanjiće se potražnja za zemljom što će dovesti

do pada rente i njenog vraćanja na ravnotežni nivo.

Ako je renta niža od ravnotežne povećaće se potražnja za zemljom što će

izazvati porast rente i njeno vraćanje na ravnotežni nivo.

OBELEŽJA POTRAŽNJE ZA ZEMLJOM

Potražnja za zemljom je izvedena potražnja i ona je zavisna od cene

poljoprivrednih proizvoda koji se na njoj uzgajaju.

Ovo je utvrdio Ricardo početkom 19. veka kada su nakon Napoleonovih ratova

naglo skočile i rente i cene poljoprivrednih proizvoda.

Tada je nastala dilema: Dali je renta je visoka zbog skupe hrane odnosno hrana

je skupa zbog visoke rente

POSTAVKA HENRY GEORGE-A

Prema američkom teoretičaru Henry Georgeu rentu je moguće visoko oporezovati

a da to ne izazove smanjenje ponude zemlje.

Celokupni porez se prevaljuje na vlasnike zemlje pri čemu će oni u buduće nuditi

istu količinu zemlje nezavisno od poreskog opterećenja.

Nametnuti porezi ne bi smanjili poljoprivrednu proizvodnju jer bi cene ostale iste

kao i ponašanje preduzetnika.

DA LI JE PLAĆANJE RENTE PRAVEDNO?

DA, jer se plaćanjem rente omogućuje racionalno korištenje prirodnih resursa i

sprečava njihova pogrešna alokacija.

Ako se za oskudne privredne resurse ne bi plaćala renta došlo bi do njihovog

prekomernog korištenja i njihove devastacije.

Neplaćanje rente takođe izaziva da se na teret društva prebace troškovi

eksternalija, posebno kada je u pitanju zaštita okoline.

KADA SE RENTA NE PLAĆA ?

Renta se ne plaća kada prirodni resursi nemaju svog vlasnika ili ako su troškovi

naplate veći od samog iznosa rente.

187

K A P I T A L

Kapital je izvedeni faktor proizvodnje za razliku od rada i zemlje koji su primarni

faktori proizvodnje.

Kapital je izveden faktor jer ga je prethodno potrebno proizvesti.

Bitno svojstvo kapitala je što je on istovremeno i output i input jer ga treba

prethodno proizvesti da bi se mogao koristiti u novom procesu proizvodnje.

VRSTE KAPITALA

Tri su vrste kapitalnih dobara : građevine (na pr. pogoni i infrastrukturni obekti),

oprema (trajna potrošna dobra i trajna proizvodna dobra) kao i zalihe inputa i

outputa).

ZAKUPNINA

Kapitalna dobra mogu biti predmet kupoprodaje i iznajmljivanja.

Nadoknada za privremeno korištenje nekog kapitalnog dobra naziva se

zakupnina

Kolika je zakupnina jednosobnog komfornog stana u Beogradu ?

RENTABILNOST KAPITALA

Rentabilnost kapitalnih ulaganja izražava se stopom povraćaja kapitala.

Ona pokazuje odnos između neto godišnjih primitaka i investiranog kapitala.

Što je ona veća tim je veća i rentabilnost.

Svojom visinom ona alocira kapital u smeru najunosnijih ulaganja.

PREDPOSTAVKE STVARANJA KAPITALA

Da bi se stvorila sredstva potrebna za proizvodnju kapitala potrebno je prethodno

uzdržati se od tekuće potrošnje i štedeti.

Štednja je pretpostavka stvaranja kapitala.

Iz tih sredstava se finansiraju preduzetnici koji nemaju dovoljno vlastitih

sredstava kako za investiranje tako i za vođenje biznisa.

KAMATA

Za svoje odricanje od tekuće potrošnje štediše očekuju nagradu u vidu kamate.

Kamata je s jedne strane nagrada za štednju dok je s druge strane cena

korištenja tuđeg pozajmljenog kapitala.

188

KAMATNA STOPA

Kamatna stopa ili kamata je odnos između kamate i deponovane glavnice

Postoje različite vrste kamatnih stopa: a) aktivne i pasivne, b) fiksne i varijabilne,

c) kratkoročne i dugoročne ...

AKTIVNE I PASIVNE KAMATE

Aktivne kamate su one gde je banka poverioc a privatne i pravne osobe dužnici.

Pasivne kamate su one gde je banka dužnik a privatne i pravne osobe poverioci.

Aktivne kamate su uvek više od pasivnih a razlika između njih čini dobit banke.

Kamata koja se plaća za dobijeni kredit uvek je veća od kamate na štednju

FIKSNE I VARIJABILNE KAMATE

Fiksne kamate su nepromenljive tokom celog kreditnog perioda nezavisno od

stope inflacije ili promene deviznog kursa.

Varijabilne kamate se menjaju tokom kreditnog perioda u zavisnosti od promene

cena ili deviznih kurseva.

Banke po pravilu primenjuju varijabilne kamatne stope kako bi sačuvale realnu

vrednost kreditnog zaduženja

NOMINALNA I REALNA KAMATNA STOPA

Nominalna kamatna stopa izražena je u nominalnom izrazu dok je realna

kamatna stopa ona koja je korigovana za promenu cena i jednaka je razlici

između nominalne kamatne stope i stope inflacije.

Realna kamatna stopa je ta koja svojom visinom određuje štednju

SADAŠNJA VREDNOST KAPITALNOG DOBRA

Diskontovana kamata

Sadašnja vrednost

Godine od sada

189

Ona se dobija tako da se utvrdi koliko je potrebno investirati danas po tekućoj

kamatnoj stopi da bi se generisao tok budućih prinosa.

IZRAČUNAVANJE SADAŠNJE VREDNOSTI KAPITALNOG DOBRA

Razlikuju se dva načina izračunavanja sadašnje vrednosti kapitalnih dobara.

Prvi način odnosi se na dobra sa beskonačnim vekom trajanja i koja daju večnu

rentu.

Za njeno izračunavanje koristi se formula V = N / i gde je V sadašnja vrednost

kapitalnog dobra, N neprekinuti godišnji primici a i tekuća kamatna stopa

PRIMER IZRAČUNAVANJA SADAŠNJE VREDNOSTI KAPITALNOG

DOBRA VEČNOG TRAJANJA

N.N. je iznajmio 10 hektara zemlje po 1000 dinara /ha. Ako je tekuća kamatna

stopa 8 % sadašnja vrednost zemlje izračunata po formuli V = N/i iznosit će V=10

000 : 8/100 = 125 000 dinara

Ako je N.N. iznajmio svoju zemlju zakupcu za 2000 dinara po ha uz kamatnu

stopu i = 5 % sadašnja vrednost njegove zemlje iznosiće V = 20 000 : 5/100 =

400 000 dinara

IZRAČUNAVANJE SADAŠNJE VREDNOSTI KAPITALNOG DOBRA (2a)

Drugi način izračunavanja sadašnje vrednosti primenjuje se kod onih kapitalnih

dobara koja imaju ograničeni vek trajanja.

U ovom slučaju se primenjuje formula V = N1(1 + i) + N2(1 + i)2 + ..+Nt(1 + i)t

IZRAČUNAVANJE SADAŠNJE VREDNOSTI KAPITALNOG DOBRA (2 b)

U ovom načinu izračunavanja sadašnje vrednosti potrebno je diskontovati

buduće prinose jer oni imaju manju vrednost od sadašnje.

Protokom vremena sadašnja vrednost ima tendenciju smanjenja a diskontovana

kamata ima tendenciju rasta.

Povećanje kamatne stope smanjuje sadašnju vrednost kapitalnih dobara dok

njeno smanjenje povećava sadašnju vrednost

VAŽNO

Za izračunavanje sadašnje vrednosti kapitalnog dobra moramo imati informaciju

o njegovoj rentabilnosti u budućnosti i tržišnoj kamatnoj stopi.

190

Moramo razlikovati sadašnju vrednost kapitalnog dobra od troškova njegove

izgradnje ili nabavke.

Ako je sadašnja vrednost kapitalnog dobra veća od troškova njegove nabavke

tada se isplati uzeti zajam radi njegove izgradnje jer je stopa povraćaja kapitala

veća od kamatne stope.

Ako je sadašnja vrednost kapitalnog dobra manja od troškova nabavke takav

investicioni poduhvat je nerentabilan jer je kamatna stopa veća od od stope

povraćaja kapitala.

Kamatna stopa, određujući višu odnosno nižu sadašnju vrednost kapitalnog

dobra osim što podstiče štednju i akumulaciju ima značajnu alokativnu i

selektivnu ulogu jer usmerava investicije u najrentabilnije projekte.

Primer izračunavanja sadašnje vrednosti kapitalnog dobra s ograničenim vekom

trajanja

Pretpostavimo da GALENIKA (Beograd) namerava da investira u kupovinu novog

aparata. Na tender su stigle tri ponude - A, B i C u kojima proizvođači nude

traženi aparat po istoj nabavnoj ceni ali različitog veka trajanja i očekivanih

prinosa. Kamatna stopa je 10 %. Podaci su dati u tabeli:

GALENIKA prihvata ponudu C jer ima najveći V

KLASIČNA TEORIJA KAPITALA

Nju su razvili Boehm-Bawerk, Wicksell i Fisher

Ona se svodi na postavku da ulaganja u kapitalna dobra pretpostavlja žrtvovanje

tekuće potrošnje u korist uvećane potrošnje u budućnosti.

Sadašnja žrtva ali i buduća korist biće veća ukoliko je posrednost proizvodnje

veća

Posrednost proizvodnje ogleda se u vremenu potrebnom za stvaranje kapitalnih

dobara koja će povećati buduću potrošnju

INVESTIRANJE DANAS – POTROŠNJA SUTRA

191

ODLUKA O INVESTIRANJU U USLOVIMA ODSUTNOSTI RIZIKA I

INFLACIJE

U idealnom svetu bez rizika i inflacije preduzeće koje maksimalizira profit svoju

odluku o investiranju zasnovaće na upoređenju stopa povraćaja kapitala i tekuće

kamatne stope (i)

Ako je stopa povraćaja kapitala veća od tržišne kamatne stope (e>i) preduzeće

će investirati.

Ako je stopa povraćaja kapitala manja od tržišne kamatne stope (e<i), preduzeće

neće investirati.

KONKURENCIJA NA TRŽIŠTU KAPITALA

Konkurencija među preduzećima svodi stopu povraćaja kapitala na nivo tržišne

kamatne stope.

RAVNOTEŽA NA TRŽIŠTU KAPITALA U KRATKOM ROKU

U kratkom roku ravnoteža će se ostvariti u preseku krive savršeno neelastične

ponude kapitala i negativno zakrivljene krive potražnje za kapitalom.

U tački ravnoteže preduzeća su spremna da plate za pozajmicu novca

namenjenog investiranju upravo onoliko za koliko su zajmodavci spremni ponuditi

svoj novac.

Kratkoročna ravnoteža nije održiva na duže vreme jer se zasniva na datoj, fiksnoj

ponudi kapitala.

GRAFIK KRATKOROČNE RAVNOTEŽE NA TRŽIŠTU KAPITALA

192

Sto

pa p

ovraća

ja i

kam

atna

sto

pa (p

roce

nat n

a go

dinu

)

RAVNOTEŽA NA TRŽIŠTU KAPITALA U DUGOM ROKU

Tokom vremena visoka kamatna stopa povećava štednju i ponudu kapitala dok

se stopa prinosa od kapitala smanjuje.

Posledica ovih dvaju tendencija je uspostavljanje dugoročne ravnoteže kod koje

štednja prestaje, neto akumulacija je jednaka nuli, a fond kapitala više ne raste.

GRAFIK DUGOROČNE RAVNOTEŽE NA TRŽIŠTU KAPITALA

193

Grafik dugoročne ravnoteže na tržištu kapitala

0

T

T

Sto

pa p

ovraća

ja i

kam

atna

sto

pa (p

roce

nat n

a go

dinu

)

Iznos kapitala

E1

Pd

Pd

Dugoročna ravnoteža

E

p

p

p1

p1

p2

p2

PROFIT

Profit se često definiše kao četvrta vrsta dohotka pored najamnine, kamate i

rente.

Definicije profita su različite kod pojedinih teoretičara.

DEFINICIJE PROFITA

Profit se najčešće definiše kao implicitna nadoknada odnosno samo kao drugo

ime za najamninu, rentu i zakupninu.

Prema Franku Knightu profit je nadoknada za preuzimanje rizika.

Prema Schumpeteru profit je nagrada za uvođenje inovacija u procesu

proizvodnje i prodaje.

Prema četvrtima profit je samo zarada ostvarena putem monopolskih cena.

194

Cen

a pš

enic

e u

dina

rim

a

Količina pšenice

Kriva tražnje za pšenicom

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80 P

P

Cen

a ze

mlji

šta

zase

jano

g pš

enic

om u

000

din

Broj hektara zasejanih pšenicom

Izvedena cena fakora proizvodnje

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80 P

P

195

Mar

gina

lni p

riho

d od

rad

a u

000

din.

po

radn

iku

Broj radnika

Izvedena tražnja za radnom snagom

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

P

P

Cen

a fa

ktor

a pr

oizv

odnj

e

Količina faktora proizvodnje

Kriva ponude proizvodnih faktora

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

B

A

196

Cen

a fa

ktor

a pr

oizv

odnj

e

Količina faktora proizvodnje

Ravnotežna cena faktora proizvodnje uuslovima slobodne konkurencije

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

E

P T

TP

Rea

lne

naja

mni

ne p

o sa

tu

Broj radnika

Najamnine u zemljama EU

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

Er

P T

TP

197

Rea

lne

naja

mni

ne p

o sa

tu

Broj radnika

Najamnine u zemljama u razvoju

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

Er

P

T

T P

Naj

amni

na

Broj radnika

Unazad povijena kriva ponude radnesnage

K

C

0 4020 60 80

20

40

60

80

C

P

P

198

Rea

lna

naja

mni

na

Broj radnika

Uticaj rezervne armije rada na smanjenjenajamnine

K

C

0 4020 60 80

20

40

10

PT

T P

30

Nezaposlenaradna snaga

BA

Minimalnarealna

najamnina

Kriva ponude radne snagekarakteristično savijena unazadN

0

P

P

EB'

B E'

AA' R

T

Smanjena ponudaradne snage

Naj

amni

na

Broj radnih sati

199

DRŽAVA I TEORIJA JAVNOG IZBORA

RAZLOZI DRŽAVNE INTERVENCIJE

Ispravljanje nedostataka tržišnog mehanizma (pojava monopola, nastanak

eksternalija, nepravična raspodela dohotka i ciklično funkcionisanje privrede)

INSTRUMENTI DRŽAVNE INTERVENCIJE

Porezi kojima se privatna potrošnja preusmerava u javnu

Državni izdaci kojima se stimuliše proizvodnja dobara i usluga

Regulacija ili kontrola koja upućuje ljude da obavljaju određene ekonomske

aktivnosti ili da odustanu od njih

CILJEVI DRŽAVNE INTERVENCIJE

Unapređenje ekonomske efikasnosti

Preraspodela dohotka radi ostvarivanja manje nejednakosti

Stabiliziranje ekonomije pomoću makroekonomske politike

Makroekonomsko pretstavljanje zemlje

CILJ 1

Unapređenjem ekonomske ekonomske efikasnosti država teži da postigne

optimalnu alokaciju resursa i reši problem šta i kako da proizvodi.

Rešenje problema ekonomske efikasnosti određeno je vladajućom političkom

filozofijom i razlikuje se od zemlje do zemlje

CILJ 2

Ostvarenje ravnomernije i pravednije raspodele država postiže fiskalnom politkom

i regulacijom

CILJ 3

Tržišna privreda je podložna privrednim ciklusima

Otklanjanje privrednih ciklusa i podsticanje privrednog rasta džava postiže

makroekonomskom politikom, fiskalnom i monetarnom

200

CILJ 4

Međunarodno pretstavljanje zemlje je rezultat razvoja međunarodne razmene i

potrebe za saradnjom među državama

Ono se vrši putem a) smanjenja trgovinskih prepreka, b)programa pomoći, c)

usklađivanja makroekonomske politike i d) zaštite okoline

TEORIJA JAVNOG IZBORA

Autori James Buchanan, dobitnik Nobelove nagrade 1986 i Gordon Tullock

Prema njiima između donošenja tržišnih i političkih odluka postoji visoki stepen

sličnosti

Usled toga ista principi i interesi važe kako na tržištu tako i kod donošenja javnih

odluka

Ono što pokreće donosioce odluka u ekonomiji i u politici je vlastiti interes

Interes potrošača u tržišnoj privredi je maksimalizacija korisnosti

Interes proizvođača u tržišnoj privredi je maksimalizacija profita

Interes političara je da maksimalizuju svoje šanse na izborima

Interes glasača je maksimalizacija njihovih parcijalnih interesa u institucijama

političkog sistema

Između političara i glasača stoje interesne grupe koje su posrednici

Za razliku od tržišta gde su odluke privatne, u politici su one kolektivne što znači

da su nedeljive i imaju samo jedan ishod

Kolektivne odluke mogu biti a) štetne (rezultat nepovoljan za sve), b)

preraspodeljivajuće (rezultat za neke povoljan a za druge ne) i c) efikasne

(rezultat povoljan za sve doprinoseći Paretovom poboljšanju)

KOLEKTIVNE ODLUKE – JEDNOGLASNO ODLUČIVANJE

Mogu se u demokratskom društvu doneti na dva načina a) jednoglasnim i b)

većinskim odlučivanjem

Idealno odlučivanje je ono kod kojeg su odluke donesene jednoglasno. U njemu

svi ostvaruju korist a rezultat je Paretovo poboljšanje

Jednoglasno odlučivanje teško se ostvaruje jer zahteva mnogo vremena ,

energije i ustupaka

Njima se najverovatnije održava postojeće stanje nezavisno dali je dobro ili nije

201

KOLEKTIVNE ODLUKE – VEĆINSKO ODLUČIVANJE

Većinsko odlučivanje se primenjuje kada jednoglasno odlučivanje nije moguće

Za većinsko odlučivanje je potrebno 5O % + 1 glas

Većinsko odlučivanje može dovesti do tiranije većine kada većina nameće svoju

volju manjini

Da bi se ono izbeglo primenjuje se pravilo kvalifikovane većine koja iznosi 2/3 ili

¾ biračkog tela

PARADOKS VEĆINE

Pravo većine nije uvek optimalno

Ovo pokazuje paradoks većine koji nastaje kada nijedan program ne može dobiti

odgovarajuću većinu

NEDOSTATAK PRAVILA VEĆINE

Jedan od njegovih nedostataka je zavisnost od redosleda dnevnog reda

TEOREMA KENNETHA ARROWA

Kenneth Arrow, najmlađi dobitnik Nobelove nagrade formulisao je teoremu prema

kojoj nikakvo pravilo većinskog odlučivanja ne garantuje efikasnost, poštovanje

pojedinačnih interesa i nezavisnost od dnevnog reda

NEDOSTACI DRŽAVNE REGULACIJE

Teoretičari teorije javnog izbora tvrde da isto onako kao što postoje nedostaci

tržišta postoje i nedostaci državne regulacije

One se ispoljavaju u neuspehu države da ostvari zacrtane ciljeve.

Uzroci toga su :

a) birokratska inercija

b) vođenje politike na kratki rok

OPOREZIVANJE I IZDATAK DRŽAVE

ŠTA SU POREZI ?

Porezi su instrument kojim država stiče prihode potrebne za financiranje javnih

rashoda

202

Porezi smanjuju potrošnju privatnih dobara a povećavaju javnu potrošnju

NAČELA PORESKE POLITIKE

Načelo korisnosti

Načelo platežne sposobnosti

Načelo pravednosti

NAČELO KORISNOSTI

Po tom načelu porez bi se trebao razrezati na pojedince srazmerno njihovom

korištenju javnih dobara

NAČELO PLATEŽNE SPOSBNOSTI

Po ovom načelu iznos poreza kojeg porezni obveznici plaćaju mora biti obiman

njihovim platežnim mogućnostima

NAČELO PRAVEDNOSTI

Prema načelu vodoravne pravednosti svi koji imaju iste dohotke trebaju plaćati

jednake poreze

Prema načelu okomite pravednosti ljudi s različitim dohocima trebaju biti i

nejednako oporezovani

PODELA POREZA

Progresivni

Regresivni

Proporcionalni

POSREDNI ILI INDIREKTNI

NEPOSREDNI ILI DIREKTNI

DEFINISANJE POJEDINIH VRSTA POREZA

Progresivni porezi su oni kod kojih su viši dohoci opterećeni višim poreznim

stopama

Regresivni porezi su oni kod kojih su viši dohoci relativno manje opterećeni od

nižih dohodaka

Proporcionalni porezi su oni kod kojih su svi dohoci nezavisno o njihovoj visini

opterećeni istom poreznom stopom

POSREDNI POREZI

203

Posredni porezi su oni koji se razrezuju na dobra i usluge i stoga samo posredno

na pojedince

Primeri: porez na promet i trošarine

Porez na promet se primenjuje na sva dobra u razmeni osim onih koja su izuzeta

zakonom

Trošarine su porezi koji se primenjuju isključivo na dobra određena zakonom

(duhan, alkohol)

U pravilu ove vrste poreza su regresivne

NEPOSREDNI POREZI

Porezi razrezani na pojedince ili preduzeća

Vrste: porez na lični dohodak i porez na dobit preduzeća

Kontroverze oko poreza na dobit preduzeća

POREZ NA DODATNU VREDNOST

PDV se izračunava na osnovu vrednosti koju različita preduzeća dodaju dobrima

u raznim fazama proizvodnje

PDV oporezuje ukupnu finalnu prodaju i po svom karakteru je regresivan

U Republici Srbiji on iznosi 18 % za sva dobra osim onih koja su oslobođena

njega

PORESKE STOPE

Stope koje izražavaju visinu poreskog opterećenja

Mogu biti : a) prosečna i b) marginalna

Prosečna poreska stopa izražava odnos između ukupnog poreza (T) i ukupnog

dohotka (Y)

Marginalna poreska stopa izražava odnos između dodatnog poreza (∆ T) i

dodatnog dohotka (∆ Y). Ona pokazuje za koliko će se povećati porez ako se

dohodak poveća za jednu novčanu jedinicu

EFEKTI POREZA

Porezi uteču na efikasnost i raspodelu dohotka

Porezi uteču na investicije, osobnu potrošnju i alokaciju proizvodnih resursa

RAMSEYEVO PRAVILO

204

Porezi se najlakše ubiru kod onih proizvoda čija je elastičnost tražnje i ponude

najmanja

Pravilo je točno ali nepravedno

LAFFEROVA KRIVA

Ona pokazuje grafički efikasnost poreske politike

Maksimalni poreski prihod se ostvaruje pri poreskoj stopi od 50 % što

opovrgavaju analize Fullertona koji smatra da se to postiže pri stopama od 70 –

80 %

LAFFEROVA KRIVA

205

18. OBUZDAVANJE TRŽIŠNE MOĆI

NEOPHODNOST OBUZDAVANJA TRŽIŠNE MOĆI Nesavršena konkurencija smanjuje efikasnost jer monopolisti mogu povećati

cene iznad marginalnih troškova te smanjiti obim proizvodnje

Država interveniše radi zloporabe monopolnog položaja i zaštite potrošača te

tako korigira nedostatke tržišta i promicati slobodnu konkurenciju

OBLICI DRŽAVNE KONTROLE neposredni : naredbe i propisi

posredni : tržišni stimulansi

NAREDBE

Naredbama država određuje propise po kojima se privredni subjekti moraju

ponašati

TRŽIŠNI STIMULANSI

Tržišnim stimulansima se navode ljudi i preduzeća da dobrovoljno realizuju

ciljeve koje je odredila država

EKONOMSKO I SOCIJALNO REGULISANJE

Ekonomsko se regulisanje odnosi na kontrolu cena, uslove ulaska i izlaska

preduzeća na tržište te standardizacija roba i usluga

Socijalno se regulisanje odnosi na zaštitu okoline te na staranje o zdravlju i

sigurnosti radnika i potrošača

PODRUČJE DRŽAVNE REGULACIJE Država treba regulirati one privredne grane u kojima je broj preduzeća suviše mali

da bi se potakla konkurencija, naročito tamo gde postoji prirodni monopol za

dobrima i uslugama čija je elastičnost tražnje mala

PRIRODNI MONOPOL

Prirodni monopol nastaje uvek onda kada se prosečni troškovi smanjuju na

svakoj razini proizvodnje pa je najefikasnije proizvoditi samio u jednom poduzeću

Može se takođe pojaviti ako postoji ekonomija obima što se javlja u onim

slučajevima kada se mnoštvo proizvoda proizvodi zajedno efikasnije nego

odvojeno u različitim preduzećima

206

SKEPSA PREMA DRŽAVNOJ REGULACIJI Neki ekonomisti tvrde da u velikom broju slučajeva regulacija izaziva porast cena

i profita te da je protiv interesa potrošača

Razlozi se vide u činjenici da regulacija favorizira neka preduzeća i dovodi ih u

preferentni položaj

ODREĐIVANJE CENA PRI DRŽAVNOJ REGULACIJI Državna regulacija prirodnih monopola pretpostavlja određivanje cene ne na

razini marginalnih već na razini prosečnih troškova (PUTr = P)

Idealno bi bilo da je regulirana cena na razini marginalnih troškova, ali to nije

moguće jer bi u tom slučaju prirodni monopolisti trpjeli gubitke.

U takvim slučajevima bi država morala subvencionirati proizvođače što ona ne

čini već im omogućuje formiranje cene p=PUTr

DVA NAČINA OGRANIČAVANJA MONOPOLSKOG DELOVANJA Protumonopolistička politika države na dva načina ograničava monopole

a) zabrana poslovnog ponašanja kojima se uklanja konkurencija

b) ograničavanje onih tržišnih struktura koje smanjuju društvenu efikasnost

ZABRANA POSLOVNOG PONAŠANJA Mjere kojima se zabranjuju sledeće vrste poslovnog ponašanja

-dogovaranje cena

podela tržišta

grabežljivo određivanje cena

vezujući ugovori

diskriminacija cena

OGRANIČAVANJE TRŽIŠNIH STRUKTURA Zabrana nedopuštenih fuzija kako onih horizontalnih tako i vertikalnih te

konglomerata

HORIZONTALNA FUZIJA

udruživanje preduzeća iste privredne grane

VERTIKALNA FUZIJA

Spajanje preduzeća različitih stupnjeva proizvodnog procesa

207

KONGLOMERATI

Udruženja preduzeća različitih delatnosti koji nisu međusobno komplementarni

Konglomerati i vertikalne fuzije su rjeđe predmetom zabrane.

STAV EKONOMISTA O ANTIMONOPOLSKOJ POLITICI Stavovi su različiti

Prevladava stav da između tržišne strukture i veličine preduzeća te efikasnosti

nema stroge korelacije tako da velika preduzeća ne moraju nužno biti i manje

efikasna

Suština antimonopolne politike svodi se na povećanje efikasnosti a ne na

ograničavanje njihove veličine

208

PRIRODNI IZVORI I EKONOMIJA OKOLINE

DETERMINANTE OKOLINE geografski prostor

prirodni resursi

biljni svet

životinjski svet

minerali

proizvedeno materijalno bogatstvo i kulturna baština ranijih generacija

VRSTE PRIRODNIH RESURSA obnovljivi

neobnovljivi

RIMSKI KLUB neformalni skup znanstvenika i političara koji se 1970-tih sastao u Rimu kako bi

utvrdili da li postoje granice rasta ili ne.

zagovarali su ne maksimalni već održivi razvoj

upozoravali su na opasnost zagađivanja okoline kao oportunitetskog troška

napretka čovečanstva

ZAŠTITA OKOLINE skup aktivnosti koje poduzimaju ekoliški osvešteni subjekti radi očuvanja i zaštite

čovekove okoline

znanstvena disciplina koja se bavi ekonomijom zaštite čovekovog okoline

odnosno minimiziranjem individualnih i društvenih troškova te maksimiziranjem

individualnih i društvenih koristi

JAZ IZMEĐU PRIRODNIH IZVORA I STANOVNIŠTVA jaz se vremenom sve više širi

pitanje jaza je podelilo ekonomiste na pesimiste (neomaltuzijance) i optimiste

(teoretičara rasta )

da li je Malthus bio u pravu i da li je podcenio pitanje tehničkog progresa ?

209

PODELA PRIRODNIH RESURSA prisvojivi – oni čiji vlasnik može prisvojiti celokupnu njihovu vrednost

neprisvojivi – oni čija je upotreba besplatna za pojedince ali ne i za društvo.

Eksternalije.

neobnovljivi – čija je ponuda fiksna

obnovljivi – čija je ponude neograničena ako se s njima racionalno postupa

PODELA DOBARA javna dobra – ona u čijem korištenju učestvuju svi potrošači i kod kojih pojedinac

ne može biti isključen iz korištenja

privatna dobra – ona koja se mogu razdeliti i koristiti od strane pojedinaca. Za

razliku od javnih dobra proizvodnja privatnih dobara se isplati pojedincima.

USLOV SMANJENJA ZAGAĐENJA uslov za preduzeće : jednakost privatne štete i marginalnih troškova uklanjanja.

Ovaj uslov je prihvatljiv za preduzeće ali ne i za društvo.

uslov za društvo: jednakost marginalne društvene štete i marginalnih

društvenih troškova uklanjanja.

Na toj razini marginalna društvena korist (MSB) je jednaka marginalnim

društvenim troškovima (MSC)

APSOLUTNO EKOLOŠKI ČISTA OKOLINA Tehnički je moguć ali je ekonomski neisplativ jer je MSB manji od MSC.

Cena postizanja ekološke čistoće je previsoka pa se traži kompromis između

društvene štete i društvene koristi

KONTROLA EKSTERNALIJA određivanje zakonskih normativa onečišćenja

ekonomski stimulansi

ODREĐIVANJE NORMATIVA I STANDARDA ONEČIŠĆENJA metoda arbitrarna jer se ne osnova na obektivnoj već na subjektivnoj proceni

MSB i MSC.

provodi se nasumce

kazne nisu dovoljno rigorozne.

210

nepoštivanja ekološkog zakonodavstva

EKONOMSKI STIMULANSI plaćanje poreza na zagađenje u visini eksterne štete

određivanje visine dozvoljenog zagađenja uz određivanje odgovarajućeg broja

dozvola. Broj dozvola ovisio bi o ponudi i potražnji za njima

COASE-OV TEOREMA eksternalije je moguće u izvesnoj meri smanjiti privatnim pregovaranjem

šanse za delotvorno smanjenje zagađivanja postoje ako su točno utvrđena

vlasnička prava i ako su troškovi pregovaranja niski.

BORBA PROTIV ZAGAĐIVAČA moguće je tražiti punu odgovornost zagađivača uz potpunu nadoknadu učinjene

štete.

nedostatak ovog pristupa je u visokim troškovima sudskog spora i u duljini

vremena potrebnog za kompenzaciju oštećenog.

211

RASPODELA DOHOTKA I BORBA PROTIV

SIROMAŠTVA

RASPODELA DOHOTKA Za razliku od demokratskih prava koja su slična ili ista u različitim zemljama,

značajne su razlike u distribuciji dohotka i bogatstva

DEFINICIJA DOHOTKA I BOGATSTVA dohodak je prihod odnosno gotovina stečena u određenom vremenskom periodu

bogatstvo je materijalizirani dohodak u datom vremenskom trenutku

LORENZOVA KRIVA Lorenzova kriva je grafički prikaz neravnomerne raspodele dohotka

Što je Lorenzova kriva bliža dijagonali kvadrata tim je manja nejednakost

raspodele dohotka u društvu i obrnuto

GINI KOEFICIJENT Gini koeficijent je numerički pokazatelj neravnomernosti raspodele dohotka u

društvu

Gini koeficijent jednak je površini između stvarne krive nejednakosti i krive

apsolutne jednakosti dohotka pomnoženo s 2

Što je Gini koeficijent veći tim je veća nejednakost raspodele dohotka

RASPODELA BOGATSTVA Nejednakost raspodele bogatstva je veća od nejednakosti raspodele dohotka

Takođe se grafički pokazuje Lorenzovom krivom

Nejednakost raspodele bogatsva je veća u LDC nego u DC

SIROMAŠTVO siromaštvo je posledica neravnomerne raspodele

Pojam siromaštva je teško definirati jer je ono prvenstveno subjektivan i relativan

pojam

Može biti apsolutno i relativno

212

APSOLUTNO SIROMAŠTVO Stanje dohotka u kome visina dohotka ne može pokriti procenjene troškove

života na egzistencijalnoj razini

Kao jedinica promatranja i analize siromaštva obično se uzima četveročlana

urbana obitelj (roditelji s dvoje dece)

Siromašna obitelj obično trećinu ili više svog dohotka troši na prehranu

GRANICA SIROMAŠTVA Izračunava se tako da se izdaci za prehranu pomnože s 3

U Srbiji više od 10% ljudi živi ispod granice siromaštva

RELATIVNO SIROMAŠTVO Određeno je troškovima egzistencijalnog minimuma uvećanog za troškove

financiranja obrazovanja i drugih socijalnih potreba koje ulaze u pojam životnog

standarda

Životni standard nije isto što i relativni prag siromaštva. Te dve. kategore su

različite, prva je širi, a druga uži pojam

UZROCI SIROMAŠTVA uzroci siromaštva leže u nejednakoj raspodeli dohotka

neki su teoretičari smatrali da je nejednakost prirodna a ne društvena i politička

kategorija. Smatrali su da nejednakost dohotka proizlazi iz razlika u

sposobnostima ljudi a ne iz razlika u šansama koje su socijalno i politički

determinirane.

STAVOVI PREMA NEJEDNAKOSTI RASPODELE Za razliku od ranijih teoretičara koji su nejednakost raspodele smatrali ličnim a ne

i društvenim problemom, savremeni teoretičari problemu nejednakosti da ju veliko

društveno značenje

Dilema: efikasnost vs pravednost raspodele dohotka. Prevladava stav da u ime

humanizma i socijalnog mira treba platiti cenu smanjene efikasnosti

Obje vrednote nisu istovremeno ostvarive pa je trade-off nužan

213

DRŽAVA BLAGOSTANJA To je takva država gde državna vlast svojom ekonomskom politikom teži ostvariti

ravnotežu između međusobno suprotstavljenih vrednota

Ekonomisti nisu ti koji razrešavaju veliki trade-off . To je posao politike jer ona

odlučuje o mogućim opcijama

IZVORI NEJEDNAKE RASPODELE DOHOTKA Izvori nejednakosti raspodele dohotka od rada su mnogobrojni: razlike u kvalitetu

rada, razlike u profesionalnoj strukturi radne snage,diskriminacija po spolu, rasi,

vjerskoj ili etničkoj pripadnosti

Izvori nejednakosti dohodaka prema vlasništvu potiču iz razlika u naslijeđenom

odnosno stečenom bogatstvu. Samo mali deo razlike može se objasniti razlikama

u visini štednje i spremnosti preuzimanja rizika

Jedan od važnih izvora nejednakosti leži u različitim poduzetničkim

sposobnostima

PRERASPODELA DOHOTKA Vrši se u cilju ublažavanja drastičnih socijalnih razlika

najvažniji instrument preraspodele dohotka je progresivan porez koji deluje

efektom Robin Hooda

OKUNOVA ŠUPLJA KOFA Ono pokazuje koliko je društvo spremno platiti u vidu smanjene efikasnosti radi

veće jednakosti raspodele dohotka

Okun je veličinu negativnog efekta preraspodele uporedio s količinom vode koja

isteče iz šuplje kofe.

Količina oticanja zavisi od administrativnih troškova socijalnog staranja,

destimulaciji rada, te smanjenju štednje, investicija i privrednog rasta

Okunova analiza je pokazala da su troškovi smanjenja efikasnosti manji od

efekata siromaštva

MERE BORBE PROTIV SIROMAŠTVA Mere su raznovrsne i razlikuju se od zemlje do zemlje

Glavni oblici: a) neposredna novčana pomoć, b) davanje određenih beneficija

214

Američko iskustvo pokazalo je da neposredna novčana pomoć ne daje optimalne

rezultate pa se umesto nje preporučuje uvođenje negativnog poreza na dohodak

koji bi se transferna plaćanja zamenila stimulisanjem rada

LORENZOVA KRIVA

LORENZOVA

KRIVA

OKUNOVA ŠUPLJA KOFA

215

216

OSIGURANJE STABILNOSTI CENA DEFINICIJA INFLACIJE, DEFLACIJE I DEZINFLACIJE

Inflacija je porast opšte nivoa cena.

Deflacija je proces smanjivanja opšte nivoa cena.

Dezinflacija je proces smanjivanja stope inflacije.

MERENJE INFLACIJE

Stopa inflacije: p’ = (P1- P0) / P0

CPI = indeks potrošačkih cena. On meri troškove tržišne košare dobara i usluga

potrebnih za svakodnevni život

GDP deflator

indeks proizvođačkih cena

PROBLEMI MERENJA INFLACIJE

izbor odgovarajućeg perioda za baznu godinu

izbor dobara i usluga u potrošačkoj korpi

određenje pondera u potrošačkoj korpi

ISTORIJA INFLACIJE

spominje se u starom Rimu za vreme cara Dioklecijana

kao svetski fenomen se pojavila u 16. vek. poplavom zlata i srebra iz Latinske

Amerike

inflacija prati pojavu papirnog novca u gotovo svakoj zemlji

VRSTE INFLACIJE

prema intenzitetu: a) umerena, b) galopirajuća, c) hiperinflacija

prema uzroku: a) inflacija potražnje, b) inflacija troškova

prema predviđanju: a) očekivana, b) neočekivana

UMERENA INFLACIJA

stopa inflacije je jednoznačna

poverenje ljudi u novac nije upitno pa ga ne pretvaraju u nekretnine

ljudi su spremni na dugoročne transakcije jer ih porast cena znatnije ne

obezvređuje.

217

ona je stimulativna kako za AS tako i za AD

GALOPIRAJUĆA INFLACIJA

stopa inflacije je dvoznamenkasta

novac gubi na vrednosti pa ljudi drže minimalne količine novca potrebne za

transakcije

cene se izražavaju u dvojnim valutama a ugovori dobijaju indeksnu klauzulu

financijska tržišta odumiru a r’ prestaje biti alokatorom investicija. Privreda

funkcionisa

HIPERINFLACIJA

stopa inflacije višeznamenkasta

ponuda novca daleko premašuje njegovu ponudu

novčana razmena se zamenjuje trampom

dolazi do dramatične preraspodele bogatstva

privreda u rasulu

EFEKTI INFLACIJE

preraspodela dohotka i bogatstva između različitih društvenih skupina

iskrivljavanje (distorzija) cena

OČEKIVANA INFLACIJA

uravnotežena: a) nema distorzije relativnih cena, b) troškovi ostaju isti pa

efikasnost proizvodnje ostaje nepromenjena.

neuravnotežena: a) dolazi do distorzije cena, b) menja se paritet troškova pa se

menja efikasnost proizvodnje, c) pojava “trošenja potplata cipela”.

NEOČEKIVANA INFLACIJA

uravnotežena: a) značajnije deluje na raspodelu dohotka a manje na efikasnost

privrede, b) socijalni učinci jači od ekonomskih

neuravnotežena: a) vrši preraspodelu dohotka i bogatstva, b) smanjuje

ekonomsku efikasnost

INERCIONA INFLACIJA

ona ostaje na istoj stopi sve dok je neki događaj ne promeni

cene i troškovi rastu po istoj stopi

218

Agregatna ponuda i agregatna tražnja rastu po istoj stopi

svi ekonomski subjekti ugrađuju stopu inflacije u buduće ekonomske odluke i

tome prilagođavaju svoje ponašanje

INFLACIJA POTRAŽNJE

Uzroci:

a) porast novčane ponude

b) porast državnih rashoda

c) porast izvoza (manja domaća ponuda)

INFLACIJA TROŠKOVA

Uzroci :

a) porast nominalnih najamnina

b) porast cena inputa i energije

c) promena deviznih kurseva

PHILLIPSOVA KRIVA

Ona pokazuje vezu između stope nezaposlenosti (os X) i stope inflacije (os Y

Ona pokazuje trade-off između stope nezaposlenosti i stope inflacije

njen nagib pokazuje cenu suzbijanja inflacije

Pokazuje odnos između dinamike produktivnosti i najamnina

kratkoročna s negativnim nagibom

dugoročna – okomita na os X pri prirodnoj stopi nezaposlenosti

ZAKLJUČCI :

postoji minimalna stopa nezaposlenosti koju ekonomija može održavati u dugom

roku. Nije moguće dugoročno smanjivati stopu nezaposlenosti ispod te stope bez

inflacije.

U kratkom roku moguće je slediti Phillipsovu krivu i činiti trade-off između stope

nezaposlenosti i stope inflacije odnosno obrnuto.

INDEKSACIJA

automatsko prilagođavanje cena, plaća i ugovora stopi inflacije

teško ostvariva zbog vremenskog jaza između porasta cena i porasta dohotka

POLITIKA DOHOTKA

219

Nadzor odnosa najamnine i cena

dragovoljne smernice odnosa najamnina i cena

zagovaranje tržišne strategije koja podrazumeva deregulaciju i podsticanje

konkurencije

oporezivanje dohotka stečenog inflacijom, tzv.TIP=tax-based incomes policies

220

KOMPARATIVNA PREDNOST I PROTEKCIONIZAM

DEFINICIJA OTVORENE I ZATVORENE PRIVREDE

Otvorena privreda je ona koja je putem međunarodne razmene povezana sa

svetom.

Zatvorena privreda je ona koja je sama sebi dovoljna i ne učestvuje u

međunarodnoj razmeni.

Nijedna zemlja sveta nezavisno o njenoj ekonomskoj i političkoj moći ne može

biti autarhična.

NAČELA FUNKCIONISANJA MEĐUNARODNE RAZMENE

načelo apsolutne prednosti

načelo komparativne prednosti

Heckscher-Ohlinov teorema

NAČELO APSOLUTNE PREDNOSTI

Ovo je načelo izložio Adam Smith 1776. u “Bogatstvu naroda”.

Prema ovom načelu zemlja će proizvoditi i izvoziti one proizvode kod kojih ima

niže troškove proizvodnje u odnosu na druge zemlje, a uvozit će one proizvode

čija je pak proizvodnja u zemlji skuplja od proizvodnje istih takvih dobara u

inozemstvu.

PRIMER NAČELA APSOLUTNE PREDNOSTI

Troškovi proizvodnje 1 tone žita u Engleskoj iznose 20 radnih sati, a proizvodnja

1 hl vina 30 radnih sati

Troškovi proizvodnje 1 tone žita u Portugalu iznose 30 radnih sati, a proizvodnja 1

hl vina 20 radnih sati

ZAKLJUČAK: za Englesku je probitačnije proizvoditi žito i uvoziti vino iz Portugala

dok je za Portugal probitačnije obrnuto.

NAČELO KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Ovo je načelo formulisao 1817. Ricardo na modelu dvaju zemalja koje proizvode

dva ista proizvoda s različitim troškovima proizvodnje.

221

Pretpostavio je za razliku od Smitha da jedna od dvaju zemalja ima apsolutnu

prednost u proizvodnji oba proizvoda.

Prema tom načelu svaka zemlja uživa korist ako se specijalizira za proizvodnju i

izvoz onih dobara koje može proizvesti uz relativno niže troškove.

PRIMER PRIMENE NAČELA KOMPARATIVNE PREDNOSTI

Ricardo je pomenuto načelo objasnio na primeru razmene između Engleske i

Portugala: vina i žita

Portugal ima apsolutnu prednost u proizvodnji vina i žita

Za Portugal je unosnije specijalizirati se u proizvodnji vina, a za Englesku u

proizvodnji žita

KORIST RAZMENE U RICARDOVOM MODELU

ZEMLJA PROIZVODNJA

Pre razmene Poslije razmene

Žito Vino Žito Vino

Engleska 8 5 18 0

Portugal 9 6 0 12

Ukupno 17 11 18 12

jedinica vina u Engleskoj košta kao 2 jedinice žita. Toliki su i oportunitetni

troškovi.

jedinica vina u Portugalu košta 1.5 jedinicu žita. Toliki su i oportunitetni troškovi.

ZEMLJA PROIZVODNJA

Pre razmene Poslije razmene

Žito Vino Žito Vino

Engleska 8 5 18 0

Portugal 9 6 0 12

Ukupno 17 11 18 12

222

troškovi proizvodnje su dati u prethodnoj tabeli

pretpostavljeno je da za proizvodnju žita i vina Engleska ima na raspolaganju

270 radnih sati a Portugal 180

PREDPOSTAVKE RICARDOVOG MODELA

nema transportnih troškova

troškovi su konstantni i nema ekonomije obima

homogenost proizvoda

mobilnost faktora proizvodnje

nema trgovinskih prepreka

savršena informisanost kupaca i prodavača

HECKSCHER-OHLINOV TEOREMA

Prema tom teoremau zemlja koja je obilna s kapitalom izvozit će kapital-

intenzivna dobra

Prema istom teoremau zemlja koja je obilna s radom izvozit će radno-intenzivna

dobra

U ovom modelu proizvodna prednost neke zemlje proizlazi iz relativnog obilja

proizvodnog faktora kojim raspolaže

POSLEDICE MEĐUNARODNE RAZMENE

kretanje dobara iz područja niskih cena u pravcu područja visokih cena i njihovo

izjednačavanje

obostrano ostvarivanje koristi partnera u razmeni jer su troškovi uvezene robe niži

od troškova domaće proizvedene robe

obostrani porast realnih najamnina,produktivnosti i dohotka

međunarodne cene će se formirati između relativnih cena posmatranih dobara

GRAFIČKI PRIKAZ KORISTI OD MEĐUNARODNE RAZMENE

Koristi međunarodne trgovine mogu se prikazati pomoću granice proizvodnih

mogućnosti

223

razmena sa svetom omogućava veću efikasnost kao i pomeranje postojeće

granice dalje od koordinatnog početka

ako nema razmene zbog rastuće neefikasnosti tačka ravnoteže se pomera

prema koordinatnom početku

PRIMENA NAČELA KOMPARATIVNE PREDNOSTI

načelo se može primeniti u modelu dvaju zemalja koje razmenjuju više roba. U

tom slučaju se pravi ljestvica dobara obzirom na stepen komparativne prednosti.

načelo se može primeniti u modelu multilateralne razmene u kojem učestvuje više

zemalja.

OGRANIČENJA TEORIJE KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

pretpostavka neometanog funkcionisanja konkurencijske ekonomije s fleksibilnim

cenama i najamninama

neravnomerna disperzija koristi od međunarodne trgovine

protekcionistički zahtevi u vreme recesije

PROTEKCIONIZAM

politika zaštite domaće proizvodnje od inozemne konkurencije putem carina i

kvota

začetnici su F. List i A. Hamilton (18/19 vek.)

ekonomisti protekcionizam ne smatraju razboritom ekonomskom politikom jer

prema njima teorija komparativnih prednosti omogućuje korist svim partnerima u

razmeni

POSLEDICE PROTEKCIONIZMA

porast domaćih cena iznad onih na svetskom tržištu

povećanje domaće proizvodnje

smanjenje domaće potražnje

smanjenje uvoza

smanjenje potrošačkog probitka

porast prihoda države

POSLEDICE LIBERALIZACIJE TRGOVINE

smanjenje domaćih cena na nivo onih na svetskom tržištu

224

smanjenje domaće proizvodnje

povećanje domaće potražnje

povećanje uvoza

povećanje potrošačkog probitka

CARINE I KVOTE

Carine su porez razrezan na uvoz

Carine mogu biti prohibitivne i neprohibitivne

Kvote su količinska ograničenja na uvezenu robu

Carine i kvote su protekcionistički instrumenti s nejednakim učinkom jer carine

donose prihode državi a kvote prihode uvoznicima

RAZLOZI UVOĐENJA CARINA

neekonomski, na pr. razlozi nacionalne sigurnosti, čuvanja kulturnih tradicija ili

ekološki razlozi

ekonomski, na pr. zaštita domaće industre ili porast zaposlenosti

INICIJATIVA ZA NAMETANJE CARINA

Nju mogu pokrenuti različite interesne skupine kao na pr. sindikati ili udruge

poslodavaca

Razlog pokretanja je ostvarivanje grupnog viška na račun drugih delova društva

ARGUMENTI ZA UVOĐENJE CARINA

potreba zaštite domaćih radnika i njihovih najamnina od strane konkurencije

potreba odgovora onim zemljama koje su se ogradile carinskim

barerama(osvetljive carine)

potreba zaštite od inozemnog dampinga (protudampinške carine)

potreba zaštite od subvencioniranog izvoza (izjednačavajuće carine)

OPRAVDANOST UVOĐENJA CARINA

ako uvođenje carina pomaže da se promeni terms of trade neke zemlje

ako carinska zaštita omogućava razvoj neke privredne grane

ako uvođenje carina pomaže smanjenju nezaposlenosti

OPTIMALNE CARINE

one koje maksimalizuju domaće dohotke

225

optimalne carine su oblik politike “osiromašenja suseda”

uvođenje optimalnih carina u pravilu dovodi do reakcije pogođenih zemalja i

carinskih ratova

NECARINSKE PREPREKE

one se sastoje od neformalnih ograničenja ili propisa kojima se otežava nekoj

zemljida prodaje svoja dobra na stranim tržištima (na pr. uvođenje rigoroznih

sanitarnih i veterinarskih propisa kojima se štite ne samo domaći potrošači već i

proizvođači)