Udzbenik Privrednog Prava-hrestomatija

7/25/2019 Udzbenik Privrednog Prava-hrestomatija

1/229

UNIVERZITET "UNION NIKOLA TESLA" BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO BEOGRAD

PROF. DR DRAKO BOSANAC

PRIVREDNO PRAVO

Literatura za pripremu ispita-zbirka odabranih

tekstova vie autora (hrestomatija)

Beograd, 2014.


2/229

2

S A D R A J

PRVI DEO

OPTA I OSNOVNA PITANJA PRIVREDNOG PRAVA

I POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA.................................................7II METODI PRIVREDNOG PRAVA......................................................................9

III ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG PRAVA............................................10

1. Meunarodna zajednica.............................................................................................102. Srbija..........................................................................................................................11

IV ZNAAJ PRIVREDNOG PRAVA.................................................................... 12V ODNOS PRIVREDNOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA...........13

1. Privredno pravo i graansko pravo............................................................................132. Privredno pravo i meunarodno privredno pravo......................................................153. Privredno pravo i radno pravo.................................................................................. .15

4. Privredno pravo i ostale srodne grane prava............................................................ 16

VI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA......................................................................171. Izvori privrednogprava koje utvruje drava......................................................... 171.1. Ustav kao izvor privrednog prava......................................................................17

1.2. Zakoni kao izvor privrednog prava....................................................................18

1.3. Podzakonski akti kao izvor privrednog prava....................................................181.4. Sudska praksa.....................................................................................................19

2. Autonomni izvori privrednog prava..........................................................................192.1. Poslovni obiaji..................................................................................................192.2. Uzanse................................................................................................................20

2.3. Opti uslovi poslovanja......................................................................................212.4. Tipski, standardni, formularni ugovori..............................................................21

2.5. Adhezioni ugovori (ugovori po pristupu)..........................................................222.6. Trgovaki termini i klauzule..............................................................................22

3. Ostali izvori privrednog prava..................................................................................22

3.1. Predratno trgovinsko pravo................................................................................223.2. Graansko pravo................................................................................................223.3. Pravna nauka (doktrina).....................................................................................21

4. Hijerarhija izvora privrednog prava..........................................................................23

VII PRINCIPI I NAELAPOSLOVANJA U PRIVREDI....................................231. Opti principi privrednog poslovanja........................................................................232. Naela privrednog poslovanja...................................................................................24

DRUGI DEO-KOMPANIJSKO PRAVO

SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA

Glava I - PREDUZETNIK

1.Pojam preduzetnika....................................................................................................262.Imovina i odgovornost za obaveze.............................................................................27

3. Poslovno ime preduzetnika.........................................................................................274. Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti...................................275. Delatnost preduzetnika...............................................................................................28


3/229

3

6. Poslovoa i ostali zaposleni kod preduzetnika...........................................................287. Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja delatnosti od strane

naslednika...................................................................................................................298. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva.......................................29

Glava II - PRIVREDNO DRUTVO1. Osnovni pojmovi.......................................................................................................301.1. Pojam i osnovna svojstvaprivrednog drutva....................................................301.2. Delatnost..............................................................................................................31

1.3. Registracija..........................................................................................................311.4. Pravne forme i lanovi drutva............................................................................321.5. Vreme trajanja.....................................................................................................32

1.6.Vrste privrednih drutava....................................................................................332. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom ...............................................34

2.1. Osnivaki akt i statut...........................................................................................342.1.1. Izmene osnivakog akta i statuta...............................................................34

2.1.2. Nitavost osnivakog akta.........................................................................342.2. Ugovori u vezi sa drutvom................................................................................353. Odgovornost za obaveze drutva............................................................................35

3.1. Odgovornost lanova i probijanje pravne linosti..............................................354. Sedite drutva i prijem pote................................................................................35

4.1. Sedite................................................................................................................354.2. Dostavljanje i adresa za prijem pote.................................................................36

5. Poslovno imeprivrednog drutva..........................................................................365.1. Poslovno ime......................................................................................................36

5.2. Skraeno poslovno ime......................................................................................375.3. Jezik i pismo poslovnog imena..........................................................................37

5.4. Upotreba poslovnog imena, peata i drugihpodataka u dokumenatima...........375.5. Ogranienja prenosa i korienja naziva............................................................385.6. Ogranienja u pogledu poslovnog imena.......................................................... 385.7. Zatita naziva drutva.........................................................................................385.8. Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova...................385.9. Ogranienja korienja linih imena.................................................................38

6. Zastupanje privrednog drutvai zastupnici........................................................396.1. Zastupnici..........................................................................................................39

6.1.1. Zakonski (statutarni) zastupnici...............................................................39

6.1.2. Ostali zastupnici.......................................................................................40

6.1.3. Punomonici po zaposlenju..................................................................... 406.2. Prokura...............................................................................................................40

6.2.1. Vrste prokure............................................................................................41

6.2.2. Ogranienja prokure.................................................................................416.2.3. Opoziv i otkaz prokure.............................................................................416.2.4. Prokura preduzetnika...............................................................................41

6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike po zaposlenju iprokuriste...........................................................................................................42

7. Imovina i kapital drutva......................................................................................42


4/229

4

7.1. Imovina, neto imovina i osnovni kapital..........................................................42

7.2. Ulozi u drutvo.................................................................................................427.2.1. Vrste uloga..............................................................................................427.2.2. Obaveza uplate, odnosno unosa uloga....................................................43

7.2.3. Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga............44

7.2.4. Posledice neuplate odnosno neunoenja uloga.......................................447.2.5. Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija...........................447.2.6. Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga...............................................45

8. Posebne dunosti prema drutvu.........................................................................468.1. Dunost panje.................................................................................................478.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojimapostoji lini interes.............478.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa..............................................................498.4. Dunost uvanja poslovne tajne......................................................................498.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije......................................................508.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti........................51

9. Pravo na informisanje lanova drutva.............................................................52

Glava III - PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA

1. ORTAKO DRUTVO.......................................................................................531.1. Pojam i osnivanje..........................................................................................531.2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela................................................551.3. Poslovoenje.................................................................................................561.4. Prava ortaka..................................................................................................571.5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima...................... ...............581.6. Prestanak ortakog drutva..........................................................................591.7. Prestanak svojstva ortaka.............................................................................60

2. KOMANDITNO DRUTVO.............................................................................622.1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka.......................................................62

2.2. Ulog, udeo, dobit i gubitak..........................................................................632.3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora.........................642.4. Odgovornost komanditora...........................................................................64

2.5. Prestanak lana komanditnog drutva.........................................................652.6. Prestanak drutvakomanditnog drutva......................................................66

3. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU....................................663.1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja................................................ 66

3.2. Osnivaki akt..............................................................................................673.3. Sticanje svojstva drutva i evidencija podataka olanovima drutva........683.4. Osnovni kapital...........................................................................................68

3.5. Udeli...........................................................................................................69

3.6. Isplate lanovima drutva...........................................................................743.7. Prestanak svojstva lana.............................................................................743.8. Upravljanje drutvom.................................................................................77

3.8.1. Skuptina................................................... ......................................773.8.2. Direktori..........................................................................................793.8.3. Nadzorni odbor................................................................................81


5/229

5

3.9. Unutranji nadzor poslovanja....................................................................823.10. Prestanak drutva............................................................................... .....833.11. Akti i dokumenti drutva.........................................................................84

4. AKCIONARSKO DRUTVO.........................................................................854.1. Pojam i odgovornost za obaveze...............................................................85

4.2. Opte karakteristike akcionarskog drutva................................................864.3. Osnivanje drutva......................................................................................864.4. Akcije i druge hartije od vrednosti............................................................88

4.5. Odnos drutva i akcionara.........................................................................934.6. Sopstvene akcije........................................................................................964.7. Kapital.......................................................................................................96

4.8. Upravljanje drutvom................................................................................994.8.1. Skuptina................................................................................... ......994.8.2. Jednodomno upravljanje...............................................................103

4.8.3. Dvodomno upravljanje.................................................................107

4.9. Akti i dokumenti drutva........................................................................112

4.10. Prestanak drutva..................................................................................113

Glava IV- STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE

VREDNOSTI

1. Pojam i osnovne odredbe..................................................................................114

Glava V- POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA.....................115

Glava VI-PROMENE PRAVNE FORME........................................................117

Glava VII-STATUSNE PROMENE..................................................................119

Glava VIII-PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU...........125

1. Prinudni otkup akcija.........................................................................................125

2. Pravo na prodaju akcija.....................................................................................126

Glava IX -PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA...................................1261. Likvidacija....................................................................................................127

2. Steaj.............................................................................................................134Glava X-POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA................................151Glava XI-OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO

STRANOG PRIVREDNOG DRUTVA........................................1551. Ogranak privrednog drutva..........................................................................1552. Predstavnitvo stranog privrednog drutva................................................... 156

Glava XII-POSLOVNA UDRUENJA........................................................... 157

Glava XIII-SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I PRIVREDNA

DRUTVAU IREMSMISLU....................................................157

1. BANKE........................................................................................................157

2. NARODNA BANKA SRBIJE...................................................................178

3. DRUTVA ZA OSIGURANJE.................................................................1814. DRUTVA ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA

I INVESTICIONI FONDOVI...................................................................193


6/229

6

5. ZADRUGE................................................................................................198

6. PRIVREDNE KOMORE.........................................................................203

7. SLOBODNE ZONE..................................................................................208

8. JAVNA PREDUZEA.............................................................................2129. BERZE HARTIJA OD VREDNOSTI....................................................221

Glava XIV-OSNOVI REAVANJA SPOROVA U PRIVREDI..............227

1. PRIVREDNI SUD......................................................................................2272. ARBITRANO REAVANJE SPOROVA.............................................228

TREI DEO-TRGOVINSKO PRAVO

UGOVORI U PRIVREDI-strana 165 do 207.


7/229

7

PRVI DEO

OPTA I OSNOVNA PITANJA PRIVREDNOG PRAVA

I POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

Pojamprivrednog prava mogue je, kao i druge grane prava, definisati na vienaina, ime se bavi pravna doktrina, bez sutinskih razlika u pristupu ovom pitanju.Pojam privrednog prava, kao i svake grane prava i svakog instituta, odreuje se,prvenstveno, prema njegovom predmetu, ija osobenost odreuje osobenost samogpojma. Metodoloki, pojam i predmet subjekta izuavanja se posmatraju i odvojeno, no ufunkciji naeg predmeta, sagledaemoih jedinstveno, kao meuzavisnu pojavu.

Moemo rei da se privredno pravo bavi, prvenstveno, privrednim subjektima iodnosima u koje oni stupaju u obavljanju privredne delatnosti. Znaenjski okvirprivrednog prava obitava u postojanju razliitosti terminskih pristupa strune javnosti

koja odnose u privreivanju kvalifikuje kao "privredno pravo", "poslovno pravo" ili"trgovinsko pravo", sa argumentima za koje tvrdi da su preovlaujui. Smatramo da jetermin "poslovno pravo" iri od pojma "privredno pravo", jer se odreeni vidoviposlovanja odvijaju i pored privrednih odnosa, sa manjim ili veim uticajem na oveodnose, i opredeljujemo se za koncept da institute i odnose privrednog prava prouavamokroz dve novodefinisana grane uih prava u odnosu na privredno pravo: kompanijskopravo(pravo privrednih drutava) i trgovakoili trgovinsko pravo.

Na osnovu ovakvog konceptualnog opredeljenja prava koje ureuje odnose uprivredi moe se rei da pojam privrednog prava ima trostruko znaenje, odnosno da gaje mogue pojmovno razliito posmatrati i to: 1) kao granu pozitivnog prava; 2) kao

naunu disciplinui kao 3)pedagoku disciplinu.

1)Kao grana pozitivnog prava, privredno pravo predstavlja skup pravnih normi

ili pravnih pravila koji ureuju poloaj privrednih subjekata (preduzetnici, privrednadrutva u uem i irem smislu, specijalizovane organizacije i ostali subjekti u privredi) uposlovanju, odnose u koje oni stupaju u poslovanju, meusobno i sa ostalimsubjektima(prvenstveno dravnim organima), i ostala pitanja vana za obavljanje privrednedelatnosti.

2) U znaenju naune discipline privredno pravo, kroz doktrinarne stavove imiljenja, izuava i objanjava pravne norme kojima, kao grana pozitivnog prava,

ureuje privredne odnose u drutvu i poloaj privrednih subjekata. Stavovi i miljenjanauke o pojedinim institutima, odnosima, teorijskim konceptima i ostalim pitanjimaprivreivanja i privrede uopte, esto predstavljaju predlog i inicijativu zakonodavcu inadlenim organimaza formulisanje pravnih normi odgovarajuih potrebama privrednihsubjekata i uvaavanju objektivnih trinih uslova privreivanja u odreenimekonomskim stanjima drutva, naroito koristei, koliko je mogue, meunarodna iuporedna reenja. Rezultati teorijske i doktrinarne rasprave mnogih aktuelnih pitanja,nesporni i praktino primenjivi, trebaju uticati na poboljanje pretpostavki obavljanja


8/229

8

privredne delatnosti. Dinamini trini odnosi zahtevajustalno meudejstvo privredne

teorije i prakse i njihovih pojavnih oblika.

3) Privredno pravo predstavlja i pedagoku disciplinu, u kojoj se sistemski ikontinuirano izlau instituti privrednog prava u funkciji nastave na visokokolskim i

drugim ustanovama obrazovanja. Privredno pravo se, kao posebna nastavno-naunadisciplina, izuava na pravnim, ekonomskim, poljoprivrednim i drugim fakultetima zakoje je znaajna njegova materija u profilisanju strunjaka koje koluju.

Kako smo istakli, koncept ovog udbenika zasnivamo na dve ue grana prava, uodnosu, na privredno pravo-kompanijsko i trgovinsko pravo. To ima za posledicu dastruktura udbenika ima prvi, drugi i trei deo i da prati privrednopravne institute nanain svojstve tim delovima.

Prvi deo, se bavi optim i osnovnim pitanjima privrednog prava, kao grane pravakoja ujedinjuje navedene ue grane prava.

Drugi deo, izuava kompanijsko pravoili pravo privrednih drutava1(madase u manjem obimu radi i o drugim privrednim subjektima) , sa ijim pojmom emo se, u

osnovnim naznakama, upoznati u ovom optem pristupu pitanjima privrednog prava, a neu drugom delu udbenika koji kompanijsko pravo detaljnije izuava. Kompanijsko pravoje posebna grana prava koje izuava pravne norme koje ureuju osnivanje,funkcionisanje i prestanak privrednih drutava i drugih privrednih subjekata,prvenstveno preduzetnika. Institucionalizovanje udruivanja pravnih i fizikih lica injihovog kapitala radi ostvarivanja zajednikih interesa, iji je krajnji cilj sticanje dobiti,navodi autore na razliite definicije kompanijskog prava, optije ili konkretnije.2U ovomdelu udbenika baviemo se i hartijama od vrednosti, na nain da upoznamo bitneelemente pojedinih instituta i odnosa, bez suvinog pojedinjavanja imajui u vidu da seneki od ovih instituta izuavaju u posebnim predmetima osnovnih studija na naem idrugim fakultetima (npr. "Finansijska trita i HOV", "Berze i berzansko poslovanje").

Trei deo, izuava pravne norme koje ureuju pravna sredstva i instrumenteobavljanja delatnosti privrednih drutava i ostalih privrednih subjekata, to je predmetbavljenja trgovinskog prava. Za pravne poslove prometa robe, usluga i novca izmeuprivrednih subjekataposebno su znaajni ugovori privrednog prava ili robnog prometa.Tako emo ugovore robnog prometa upoznati kroz njihove opte karakteristike, ali emoposebno upoznati neke od imenovanih ili neimenovanih ugovora robnog prometa, za koje

smatramo da su aktuelniji za nae privredno-trino podruje od nekim drugih,objektivno, ne manje vanih u odreenim okolnostima.

Navoenjem elemenata pojma privrednog prava, u svim njegovim znaenjima(grana pozitivnog prava, nauna disciplina i pedagoka disciplina), kao i pojmova uih

1

"U Francuskoj je uobiajen naziv za ovu disciplinu "Pravo drutava" (Droit des socits), ili "Pravotrgovakih/trgovinskih drutava" (Droit des socits commerciales), a u Engleskoj "Kompanijsko pravo"(Company Law) i u pravu SAD "Korporacijsko pravo" (Corporation Law, The Law of Corporations),

Mirko S. Vasiljevi, Kompanijsko pravo (Pravo privrednih drutava Srbije i EU)," Slubeni glasnik",Beograd, 2007., str. 23. Vidi autore i radove u kojima koriste navedene termine.

2"Kompanijsko pravo (i kao grana prava i kao nauno-nastavna disciplina) bavi se, pre svega, izuavanjempravnih normi koje ureuju specifinosti privatnopravnog udruivanja pravnih i/ili fizikih lica i njihovogkapitala radi ostvarivanja odreenih zajednikih (posredno i pojedinanih) interesa nastalih na tojosnovi.", Vasiljevi M., navedeno delo (opus citatum), str. 24, sa pozivom na: Barbi, Pravodrutava-opti deo, Zagreb, 1999., str. 4.


9/229

9

pravnih disciplina, kompanijskog i trgovinskog prava, konkretizovali smo i predmetprivrednog prava u svim tim znaenjima. Pretena vanost privrednog prava kao granepozitivnog prava namee potrebu da ponovo istaknemo da je njegov predmet ureivanjepravnog poloaja privrednih subjekata, naroito privrednih drutava i preduzetnika, ioblika njihovog poslovanja i obavljanja delatnosti za koju su registrovani.

Govorei o predmetu privrednog prava treba napomenuti da ni ovo pravno -teorijsko pitanje, kao i mnoga druga iz raznih oblasti prava, nije zaokruenoi da se voderasprave oko sadrine predmeta radnog prava, ime se on iri ili suava u svompojmovnom odreenju. Tranzicioni problemi prisutni su i ovoj oblasti prava, u sukoburanijih, tradicionalnih reenja, i potreba trine privrede,pronalaenju prihvatljivih formii modela privreivanja i istovremenog pribliavanja, naroito, kompanijskom pravuEvropske unije.

Istovremeno, karakteriui dva vana dela naeg udbenika, kompanijsko itrgovinsko pravo, treba istai stav dela autora privrednog prava koji odreuje pravnuprirodu uih grana prava, a koji zastupaju i autori udbenikakoji je na naem fakultetuprethodno korien, da "privredno pravo, posmatrano sa aspekta njegovog mesta u pravu

uopte, pripada privatnom pravu. Meutim, prvi, tzv. statusni deo privrednog prava jepod velikim uticajem javnog prava (upravnog, finansijskog prava), jer su interesi draveu njemu vrlo intenzivni.Nasuprot tome, uticaj javog prava na dinamiki deo privrednogprava (trgovinsko pravo-primedba autora) je manji, to znai da je primena naelaautonomije volje privrednih subjekata u njemu mnogo ira.".3

II METODI PRIVREDNOG PRAVA

Svaka nauna disciplina, pa time i pravna, koristi naine postupanja uprouavanju elemenata svog predmeta koji se nazivaju metodi prouavanja iliistraivanja. Smatramo da je studentima poetne godine osnovnih studija prava i

ekonomije, u obrazovnom smislu, korisno istai da re metodpotie od grke reimthodos (istraivanje, ispitivanje, put i nain istraivanja; lat.methodus) i da onapredstavlja "misaoni ili praktini postupak koji omoguava da se doe do znanja opredmetu istraivanja".

4U kontekstu naeg predmeta radi se o prouavanju i istraivanju

ureivanja pravnog poloaja privrednih subjekata i odnosa u koje oni stupaju u svomposlovanju i delovanju. Ovoprouavanjei istraivanjese vriodgovarajuim metodimadrutvenih nauka, mada i tu postoje razliita shvatanja to ini naine, postupke itehniku izuavanja pojedinih instituta i fenomena.

injenica da je privredno pravo pozitivnopravna disciplina uslovljava vanostkorienja metoda ureenja i obrade privrednopravnih propisa, ali kao nauna disciplinaovo pravo svoje institute treba posmatrati i u kontekstu drutveno-ekonomskih i

politikih odnosa, kako bi se time potvrivala njihova praktina primenjivost iadekvatnost privrednim potrebama drutva.U ovim funkcijama primenjuju se odreenimetodi opteg karaktera i metodi posebnog karaktera, kao: analitiki, deduktivni,induktivni, ciljni, normativni, uporedni ili komparativni, opisni ili deskriptivni,

istorijsko-razvojni, socioloki i dr. Primena navedenih metoda omoguuje, relativnu,

3Slavko Cari, Miroslav Vitez i Janko P.Veselinovi, Privredno pravo, Privredna akademija-Novi Sad,Novi Sad, 2006., str.18.

4Milan Vujakljija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 541.


10/229

10

usklaenost privrednopravnih reenja sa drutveno-ekonomskim i drugim bitnim stanjimau drutvu, jer se ona koriste i treba da deluju u konkretnom drutvenom i dravnomokruenju i time se samopotvruju ili u sluaju neefikasnosti zahtevaju izmene,korienjem drugih metoda i metodolokih postupanja.

Primena veeg broja metoda u istraivanju i prouavanju privrednih odnosa

doprinosi stvaranju odgovarajue privrednopravne regulative koja privrednimsubjektima osigurava pretpostavke eljenog privrednog delovanja, a dravi mogunostiza ubrzani i stabilniji razvoj pojedinih privrednih oblasti.

III ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG PRAVA

1. Meunarodna zajednica

Norme privrednog (trgovinskog) prava razvijale su se paralelno sa razvojem

drutveno-ekonomskih odnosa odreenih tehnolokim razvojem i sveoptim napretkomdrutava. U periodu kada su nosioci privrednih aktivnosti bili pojedinci, kao fizika lica,

ovi odnosi su bili ureivani normama graanskog prava. No, razvojem kapitala injegovom koncentracijom, promenom oblika privreivanja, intenziviranjem privrednihodnosa, glavni privredni subjekti postaju odreeni privredni kolektiviteti, paobliciprivrednih drutava,potiskujui primat fizikih lica kao nosioca privrednih aktivnosti.

Optu konstataciju iz prethodnog stava o meuzavisnosti razvoja normiprivrednog prava i drutveno-ekonomskih odnosa konkretizovaemo kratkim osvrtom naperiode razvoja privrednih odnosa i normi koje ih ureuju.Praoblike trgovinskog pravasadre asirsko, feniansko i vavilonsko pravo, a Hamurabijev zakonik (iz 18. veka p.n.e)sadri pravila o kupoprodaji, zajmu, kreditu, posrednitvu i dr. Pravila trgovinskog ipomorskog prava imala je Stara Grka, od kojih su neke preuzeli Stari Rimljani, mada supravila graanskog prava zadovoljavala tadanju potrebu za ureenjem trgovakih

odnosa rimskih trgovaca.U srednjem veku (XI, XII i XIII vek) jaa sloj trgovaca, iji je ekonomski uticaj

sve izraeniji i koji osnivaju interesna udruenja i vode organizovanu cehovsku borbu.Poslovno iskustvo i obiaji, koje su trgovci stvorili u prometu roba, kao i njihovaekonomska snaga uticali su na stvaranje trgovakog prava. Masovnim meunarodnimprometom roba nastao je prvi oblik meunarodnog, nadnacionalnog, prava, tzv. lexmercatoria. "Ova faza u razvoju trgovakog prava naziva se faza integracije trgovakogprava"

5 Kasnije razdoblje lex mercatoria gubi znaaj, jaaju nacionalna prava kroz

kodifikacije trgovakih prava drava, deava se "dezintegracija trgovakog prava."Prvekodifikacije trgovakog prava izvrene su u Francuskoj u XVIII veku, a zatim i u drugimzemljama (Nemaka, vajcarska, Italija itd.).

Poev od 60-tih godina prolog veka u razvoju trgovinskog prava zapaa setendencija reintegracije ovog pravau okviru meunarodnih organizacija regionalnog iuniverzalnog karaktera i u praksi meunarodne trgovine, jer su razlike izmeunacionalnih trgovinskih prava postale prepreka u odvijanju meunarodne trgovine.6

5Cari S., Vitez M. i Veselinovi P., nav.delo., str.22.6Isto (na istom mestu, ibidem), str. 23.


11/229

11

2. Srbija

Istorijski razvoj privrednog prava u Srbiji mogue je posmatrati kroz nekolikokarakteristinih perioda i u kontekstu razvoja privrednog prava uopte. Razvoj ovogprava odvijao se u okolnostima razliitih statusa srpske drava, kako u fazama njene

samostalnosti tako i u situacijama kada je ona bila deo irih dravnih zajednica.Ozbiljniji razvoj privrednog prava u Srbiji zapoinje kodifikacijom trgovakog

prava 1847. godine donoenjem "Esnafske uredbe", a zatim i donoenjem Trgovakogzakonika 1860. godine, po ugledu na francuski trgovaki zakonik (radi se o skraenomprevodu Code de commerceiz 1807. godine). Naredne godine po kodifikaciji trgovakogprava doneti su Zakon o steajnom postupku i Zakon o posrednicima. Zakon oosiguravajuim drutvima je donet 1892. godine, a Zakon o akcionarskim drutvima1896. godine.

7

U Kraljevini Jugoslaviji (SHS) kodifikacija trgovinskog prava se sporo odvijala

donoenjem pojedinih zakona kao to su: Zakon o osnivanju akcionarskih drutava iz1922. godine; Zakon o eku, Zakon o menici i Zakon o steaju iz 1929. godine; Zakon o

suzbijanju nelojalne utakmice i Zakon o javnim skladitima iz 1930. godine. Trgovakizakon koji je donet 1937. godine, koji je trebao biti ozbiljan korak ka ubrzanju

kodifikacije trgovinskog prava, nikada nije stupio na snagu, jer nije donet posebni zakono njegovom stupanju na snagu.

8

Posle Drugog svetskog rada razvoj trgovinskog prava se odvija u okolnostima

dravnog upravljanja privredom, koje je, sve jaim uticajem trinog nainaprivreivanja, prolazilo kroz razliite faze obeleene pojedinim sistemskim zakonima.Faza izraenog dravnog upravljanja privredom zapoela je Zakonom o preduzeima1946. godine, da bi Zakon o upravljanju privrednim preduzeima i viim privrednimudruenjima iz 1950. godine postavio temelje samoupravljanju. Osnovni zakon opreduzeima je donet 1965. godine u cilju traenja efikasnijih formi privrednog

organizovanja i delovanja, a Zakon o udruenom radu 1976. godine kao pokuajuvrenja samoupravljanja u udruenom radu, to nije imalo sistemski uspeh.Zakon opreduzeima iz 1988. godine je nastojanje da se uini novi korak ka stvaranju pravnogokvira za trini nain poslovanja.

Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine9 imao je naglaenu tendencijuusvajanja meunarodnih i uporednih privrednih reenja u cilju usklaivanju domaeprivredne regulative sa tim reenjima. Mnogi od instituta su nekritiki preuzeti i u praksinisu mogli biti ostvareni na nain koji bi potvrdio njihovu svrsishodnost u domaimprivrednim odnosima uslovljenim tranzicionim slabostima i promenama. Zbog uoenihslabosti ovog zakona donet je 2011. godine novi Zakon o privrednim drutvima10, sanaglaenom eljom zakonodavca da stvoribolje i jasnije uslove za poslovanje domaih i

stranih privrednih subjekata. Ovaj udbenik, u delu kompanijskog prava, bavie sevanim pozitivnopravnim reenjima iz ovog zakona.

7 D. Kostadinovi, Privredno pravo, Ni, 2011., str. 96.8 CariS., Vitez M. i VeselinoviJ., nav.delo., str. 24.

9"Slubeni glasnik RS", br. 125/04.10"Slubeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11.


12/229

12

IV ZNAAJ PRIVREDNOG PRAVA

Upoznavanje sa pojmom i predmetom privrednog prava ukazalo je na njegov

znaaj u ureenju osnovnih privrednih i poslovnih odnosa u drutvu. Okolnosti ubrzanog

privrednog razvoja, nepredvidivost trinih promena i potreba za novim oblicimaprivreivanja i poslovanja zahtevaju odgovarajue privredno zakonodavstvo i ostaluregulativu u ovoj oblasti. Privredno pravo, kao skup normi i pravnih pravila koji ureujepoloaj privrednih subjekata i odnose u koje oni stupaju u svom obavljanju delatnosti,predstavlja taj regulacioni mehanizam kojim se institucionalizuju pojedini instituti i

odnosi i daje im se pravni legitimitet, pravni osnov i okvir postojanja i delovanja. Kaodeo pravnog sistema drutva privredno pravo se naslanja na mnoge grane tog sistema, bezobzira da li je iz njih izvedeno (graansko pravo) ili je u odnosu optije grane pravailinaune discipline u odnosu na posebnu (kompanijsko i trgovinsko pravo, ali i bankarskopravo, berzansko pravo, pravo osiguranja, saobraajno pravo itd.) i ini pravni sistem kojije pretpostavka funkcionisanja drave.

Odnosi koje, izmeu ostalih grana prava, ureuje privredno pravo bitni su zafunkcionisanje svakog drutva, jer ekonomija je odrednica naina ivota drutvenezajednice i njenog stanovnitva i zbog toga, osim prirodnih i opteljudskih resursa kojiodreuju stepen njene razvijenosti, vano je pravno ureivanje tih potencijala, jerfaktiko odranje odnosa u bilo kojoj drutvenoj oblasti nije mogue, naroito nedugorono.

Ureenje delovanja privrednih subjekata, od uslova njihovog osnivanja, pravnogsubjektiviteta, obavljanja delatnosti, korienja pravnih instrumenata zakljuivanjaposlova i ostvarenja svrhe postojanja-sticanje dobiti, do prestanka privrednih subjekata,zahteva znaajnu pravnu regulativu, koju ini veliki broj pravnih izvora, kojima emo sebaviti u daljem tekstu udbenika. Zakonipredstavljaju osnovne izvore privrednog prava i

nosioci su sistemskih reenja, koja se dalje konkretizuju aktima nie pravne snage, kakobi bili primenjivani na konkretne odnose i situacije. Norme privrednog prava u uslovima,navedenog ubrzanog privrednog razvoja i "nestabilnog privrednog zakonodavstva"

11

moraju ureivati realne privredne odnose, formulisane na nain da se izbegne njihovopreiroko tumaenje, ali da poseduju pretpostavke potrebne fleksibilnosti, kako bi moglebiti primenjene na masovne privredne odnose, koji se esto razlikuju u svojimekonomskim i pravnim prirodama. Pri tome, u dinamici odnosa i normi koje ih ureuju,treba voditi rauna o okolnosti da norme ne budu ograniavajui faktor privrednograzvoja, ali i da se osigura potreban nivo pravne sigurnosti privrednog delovanja. Ovajcilj svrsishodnog normiranja privrednih odnosa u svakom trenutku funkcionisanja tritanije lako ostvariti.

Znaaj privrednog pravasagledaemo i u kontekstu odnosa sadrugim i srodnimgranama prava, to e potvrditi bitnost ove grane prava u pravnom sistemu zemlje , krozmeuzavisnost njegovih konstitutivnih elemenata-pojmovnu, funkcionalnu i normativnoureenu.

11Ines Besarovi, Poslovno pravo (Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje), Beograd, 2010., str. 44.


13/229

13

V ODNOS PRIVREDNOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA

PRAVA

Iz kratkog prikaza znaaja privrednog prava vidljivo je da bilo koju granu pravune moemo u bilo kom strunom ili naunom postupanju posmatrati izdvojeno od drugihgrana prava i pravnog sistema u celini, "jer kako su drutveni odnosi koji su regulisaniodgovarajuim pravnim normama isprepleteni, tako su i grane prava koje izuavaju tenorme isprepletene, a njihovo dvojenje prvenstveno je u funkciji nastavno-naunihpotreba."

12Utvrdili smo da je privredno pravo grana pozitivnog prava i kao takvo deo

pravnog sistema zemlje, koji mora biti usklaen i harmonian skup svojih konstitutivnihdelova kako bi bila ostvarena zakonitost i pravna sigurnost, kao temelj funkcionisanjadrutva kao skupa javnog i privatnih interesa svojih subjekata.

Iako je privredno pravo mogue sagledati u odnosu na vei broj grana prava, toima opti znaaj, jer su vezespecifine i odreuju mnoge pravne situacije, ograniiemose na odnos sa granama prava koji je neposredno u funkciji naeg izuavanja. Pri tome,treba istai da pojedini autori13u pojedinjavanju odnosa grana prava razmatraju i odnos

uih i irih grana prava (npr.kompanijskog i trgovinskog, kompanijskog i privrednog),dok emo se mi zadrati na konceptu privrednog prava kao prava iji su konstitutivnielementi kompanijsko i trgovinsko pravo, a i navedene ue grane prava, mada njihova,relativna, samostalnost nije upitna sa teorijskog i naunog stanovita.

Polazno stanovite iznoenja odnosa privrednog prava sa drugim granama prava,kao osnova prepoznatljivosti njihovih pravnih priroda, je da ovo pravo pripada oblastiprivatnogi imovinskog prava.

1. Privredno pravo i graansko pravo

Autori iz oblasti privrednog prava jedinstveni su u stavu da je ovo pravo najtenjepovezano sa graanskim pravom, jer se razvilo iz ovog prava, prilagoavajui njegoveinstitute potrebama novonastalih uslova privreivanja i razvoju robne proizvodnje itrita. Obe ove grane prava su, po svojoj prirodi, imovinska prava, to njihov odnos inispecifinim mnogim zajednikim svojstvima. Iz istorijskog razvoja privrednog pravavidljivo je da je graansko pravo u poetku ureivalo sveimovinskopravne odnose u kojesu stupali tadanji privredni subjekti, do momenta kada su ti odnosi postali tolikomasovni i sa sve specifinijim potrebama i elementima, pojavom novih instituta, da jepoelo stvaranje privrednog prava, kao posebne grane prava. Radilo se o procesu u komesu stvarani novi pravni instituti, ali i korieni prilagoeni instituti i naela graanskogprava, tako da su i danas prisutni privrednopravni instituti meovite pravne prirode-

graanskopravne i privrednopravne. Principi i instituti graanskog prava su u toj meriuniverzalni i stub su mnogih grana prava tako da njegov uticaj i prisustvo u tim granama

pravapredstavljaju stalnu i podrazumevajuu pojavu.Ova najtenja povezanost graanskog i privrednogprava, uslovljena injenicom

da je privredno pravo nastalo iz graanskog prava, pretvorila je ovu vezu u odnos opteg

12Mirko S. Vasiljevi, nav.delo, str. 27.13Vidi: Mirko S. Vasiljevi, nav. delo.


14/229

14

i posebnog prava, to se u praksi ispoljava na nain da se u ureenju odreenogprivrednog odnosa u nedostatku pravila privrednog prava primenjuju pravila graanskogprava kao opteg prava, kao pomona ili supsidijarna (lat.subsidiarius). Obrnutipostupak nije doputen14, odnosno pravilima privrednog pravila ne mogu se popunjavatipravne praznine u materiji graanskog prava, ve se moraju primeniti drugi izvori prava.

Optost graanskog pravaodnosi se, naroito na opta pravila ugovornog prava: pravnisubjektivitet, graanski ortakluk, ugovor o osnivanju drutva, slobodu ugovaranja,zastupanje i punomoje, odgovornost za obaveze, opta pravila hartija od vrednosti, optapravila naslednog prava i sl.

Srodnost privrednog i graanskog prava nije bila ograniavajua za mnoge razlikekoje postoje izmeu ovih prava, zbog kojih se privredno pravo iodvojilo iz graanskogprava. Ove razlikepredstavljaju i karakteristike privrednog prava: 1)subjekti privrednog

prava ili privredni subjekti (privredna drutva u uem i irem smislu, preduzetnici) sufizika i pravna lica koja se profesionalno i sistematski bave privrednom delatnou, doksu subjekti graanskog prava graani i njihova udruenja (fizika i pravna lica) kojistupaju u imovinskopravni promet povremeno, nevezano za kriterijum profesionalnosti i

posla kojim se sistematski bave; 2) privrednopravni promet u odnosu nagraanskopravni odlikuju: masovnost poslova i odnosa u koje stupaju privredni subjekti,stereotipnost i brzina u zakljuivanju i izvravanju poslova, njihova znaajna vrednost,

formalizam koji osigurava pravnu sigurnost odvijanja prometa i dr.; 3) u privrednom

pravu su se razvili pravni instituti kojih nema u graanskom pravu, kao to su: berze,banke, arbitrae, opti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, ugovori po pristupu

(adhezioni) i dr.; 4)privredno pravo jefleksibilnije, bre se i lake menja, iz praktinihrazloga uslovljenih trinim kretanjima, harmonizuje se na nivou meunarodnezajednicei sve vie dobija internacionalni karakter, dok graansko pravo ostaje na nivounacionalnog prava sa izraenom tradicionalnou i bez ozbiljnije podlonosti spoljnim

uticajima. Meutim, primetna je komercijalizacija graanskog prava povratnimuticajem privrednog prava, uzrokovanim dinaminim privrednim razvojem.15

2. Privredno pravo i meunarodno privredno pravo

Meunarodnoprivredno pravojeskup pravnih normi koje ureuju meunarodneekonomske (privredne) odnose. Radi se o novoj grani prava koja se kao nauna disciplinaformirala poslednji etrdesetak godina. Prirodu odnosa privrednog i meunarodnogprivrednog prava odreuje okolnost da je meunarodno privredno pravo nastalo izprivrednog prava, kao domaeg prava, uvoenjem inostranog elementa u

privrednopravne odnose. Naime, "pravne norme i pravila domaeg zakonodavstvapredstavljaju pretpostavku postojanja meunarodnog privrednog prava."16 Ova pravila

domaeg prava su javnopravnog ili graanskopravnog karaktera, odnosno radi se oobavezujuim ili imperativnim (kogentnim) normama i normama dispozitivne prirode,

14Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 19.9Isto, videti opirnije.

16 Radomir urovi, Meunardno privredno pravo (sa obrascima ugovora), "Savremenaadministracija", Beograd, 2004., str. 13.


15/229

15

nastalim na autonomiji volje privrednih subjekata, to emo kao injenicu ili okolnostpratiti u razradi mnogih instituta i odnosa privrednog prava, ali i meunarodno privrednopravo ima za osnovu meunarodno javno i meunarodno privatno pravo. "Meunarodnoprivredno pravo u velikoj meri kreira meunarodni zakonodavac na organizovani nain(putem meunarodnih konvencija i dr.) ili spontano, autonomno (putem stvaranja

poslovnih obiaja, standardnih, tipskih ugovora, zbirki ujednaenih pravnih termina,klauzula, arbitrane prakse i dr.)".17Meunarodno privredno pravosvojim normama ureuje meunarodni promet

roba i usluga.Izvori ovog prava su, izmeu ostalog,izvori koji potiu iz meunarodnogjavnog prava (meunarodni ugovori, meunarodno obiajno pravo, opti principi umeunarodnom pravu) i izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava. Subjektimeunarodnog privrednog prava su: drave, meunarodne organizacije i privredneorganizacije.

Privredno pravo i meunarodno privredno pravo pripadaju grupi imovinskihprava.

"U poslednje vreme zapaa se tendencija internacionalizacije nacionalnog

privrednog prava, ime se obe grane prava znaajno pribliuju, naroito u pogleduodreenih svojih delova(neki ugovori robnog prometa, hartije od vrednosti i dr.").18

3. Privredno pravo i radno pravo

Privredno i radno pravo su dve posebne grane prava koje imaju niz dodirnihtaaka i meuzavisnost u odreenim odnosima i institutima kada se dopunjuju uosiguranju pretpostavki za funkcionisanje njihovih pojedinih segmenata delovanja. Ovde

se, prvenstveno, radi o statusnim oblicima u kojima deluju privredni subjekti, odnosima

statusnih elemenata (bilo stalnih bilo promenjivih, kao npr. pravne posledice steaja)prema oblicima angaovanja rada, pitanje participacije zaposlenih u upravljanju

privrednim subjektima, posebno privrednim drutvima, pitanje fleksibilnih oblikazapoljavanja u praenju potreba za konkretnim radom privrednih subjekata odreenihuslovima trinog poslovanja i dr. Delovanje privrednih subjekata zavisi od konkretnogangaovanja rada koji je ureen normama radnog prava, ali i ostvarivanje tih normimogue je samo u funkcioniuoj privredi koju ureuje, u najveem delu, privrednopravo.

Ovaj odnos povezanosti privrednog i radnog prava u pojedinim situacijama je

znaajno izraen i potvruje potrebu da se radno pravo kao predmet izuava na svimfakultetima na kojima se pretenost naunih disciplina odnosi na organizacijuekonomskih aktivnosti i privreivanja (ekonomija, menadment). Efikasno upravljanjeprivrednim subjektima i ljudskim resursima nije mogue bez poznavanja osnovnih

normi radnog prava koje ureuje oblike angaovanja rada, prava i obaveze zaposlenih i uticaja rada na poloaj privrednih subjekata na tritu.

17 Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 20.

18Isto.


16/229

16

4. Privredno pravo i ostale srodne grane prava

Govorei o odnosu privrednog prava i drugih grana prava mogue je ovo pravostaviti, sa razlogom, u odnos sa mnogim granama prava, ali detaljniji osvrt na te odnose

prevazilazi potrebe ovog udbenika. Odnos sa ustavnim pravom, upravnim pravom,

pravom industrijske svojine i nekim procesnim pravima bitno odreuje pojedineinstitute i odnose privrednog prava.

Treba spomenuti odnos privrednog prava sa "srodnim" granama prava, kojesrodnost crpe iz injenice da su se izdvojila iz ovog prava i s njim se nalaze u jaoj ilislabijoj vezi, kao to su: pravo osiguranja, saobraajno pravo, poresko pravo, berzanskopravo, pa i steajno pravo koje se, postepeno, pretvara u posebnu granu prava.

Pravo osiguranja je nastalo izdvajanjem delom iz privrednog prava, a delom izgraanskog prava i predstavlja kombinaciju pravila jednog i drugog prava. Odnosprivrednog prava i prava osiguranja je odnos opteg i posebnog, sa svim posledicama

takvog odnosa.Saobraajno pravo se izdvojilo iz privrednog prava razvojem saobraajne

privrede i znaajem njenih pojedinih instituta iostalo u vrstoj vezi sa matinim pravom,gde u nedostatku sopstvenih pravila kao dopunski (supsidijarni) izvor koristi pravila ovog

prava. Kao dopunske izvore saobraajno pravo koristi i izvore javnog prava. U daljemfunkcionalnom pojedinjavanju pojedinih grana prava i neki delovi saobraajnog prava suprerasli u samostalne grane prava: pomorsko pravo, vazduhoplovno pravo, eleznikopravo i dr.

19

Berzansko pravo se "bavi tzv.dinamikom privrednog ivota (trgovina serijskimhartijama od vrednosti koje emituju privredna drutva i drugi privredni subjekti uzakonom definisanom postupku)"

20, ime se bavi, u irem obimu, trgovinsko pravo, kaodeo privrednog prava, dok se, kompanijsko pravo bavi statikom privrednog ivota. Berzansko trite kod nas nije dovoljno razvijeno, kao ni propisi koji ga ureuju to je

mogui izvor pravne nesigurnosti.Poresko pravo, iako javno pravo, ima dodirnih taaka sa privrednim pravom, kaokombinacijom privatnog i javnog prava. Bitna veza ovih grana prava ogleda se u injenicida je "izbor pravnih formi organizovanja privrednih subjekata (od; ad; doo ili ad-

primedba autora) u dobroj je meri uslovljen poreskim propisima za razliite vrste tihsubjekata, s jedne strane, a s druge strane, poresko pravo i polazi od klasifikacijeprivrednih subjekata koju ini kompanijsko pravo (kao deo privredenog prava-primedbaautora), za odreivanje razliitih vrsta poreza za te subjekte."21

Steajno pravokod nas jo nije posebna grana prava, ali je izuzetno vano, je r sebavi pravnim aspektom insolventnosti privrednog subjekta, to e u naem drutvu jodugo biti ekonomsko-pravna pojava, i mi ga u okviru privrednog prava izuavamo u delu

kompanijskog prava, kroz institut zakljuenje steaja drutva, kao oblika i razlogaprestanka privrednih drutava.

19Isto, str. 21.20Vasiljevi M., nav.delo, str. 28.21Isto, str. 30.


17/229

17

VI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA

Kao i kod drugih grana prava najoptija podela izvora privrednog prava jepodela na materijalne i formalne izvore. Materijalne izvorepredstavljaju drutveno-ekonomski i politiki odnosi u jednom drutvu, odnosno sveukupno stanje u jednom

drutvu odreeno delovanjem snaga na vlasti, stvarno ili faktiko stanje, dok formalniizvori predstavljaju oblike i forme kroz koje se materijalni izvori institucionalizuju,pravno oblikuju i konstituiu. Ti formalni izvori u privrednom pravu su opti pravni akti,akti koji na opti nain ureuju prava, obaveze i odgovornosti, koji se odnose naneodreen broj sluajeva i lica. Na osnovu ovih optih pravnih akata nastaju pojedinanipravni aktikoji sadre pojedinanu pravnu normu i kojima se ureuju konkretni odnosipojedinih uesnika odnosa u privredi. Poznavanje pravnih izvora, bilo koje grane prava,ima veliki teorijski i praktini znaaj i pretpostavka je razumevanja, odgovarajuegtumaenja i primene njenih pravnih normi.

Dalja podela izvora privrednog prava je mogua po raznim kriterijumima. Premaporeklu izvori se dele na domae (unutranji ili nacionalne) i meunarodne izvore

(predstavljaju, uglavnom zakljueni sporazumi ili konvencije izmeu dve ili vie dravakojima se ureuju njihovi privredni odnosi). Domai izvori privrednog prava dele se,zavisno od toga ko ih donosi, na izvore koje utvruje drava-dravni izvorii na izvorekoje utvruju nedravni, preteno, privredni subjekti-autonomni izvori privrednogprava.

1. Izvori privrednog prava koje utvruje drava

Izvori prava koje utvruje drava (heteronomni ili kogentni izvori) su optepravne norme kojima drava ureuje odnose u privredi, a koje uesnici u ovimodnosima-privredni subjekti moraju primenjivati kako su formulisane, bez mogunosti

da budu drugaije ureene od nedravnih subjekata.Ove izvore predstavljaju: ustav,zakoni i podzakonski akti.

1.1.Ustav

Ustav, kao najvii pravni akt jedne zemlje ili akt najvee pravne snage,

predstavlja osnovni izvor privrednog prava, kao i svih drugih grana prava. Njime se

utvruju naela i principipo kojima funkcionie konkretno drutvo-drava, naroitoekonomskoipolitiko ureenjezemlje. Ustav Republike Srbije22u treem delu utvrujeekonomsko ureenje (osnovna naela, sloboda preduzetnitva, poloaj na tritu,ravnopravnost svih oblika svojine, dravna imovina, zemljite, uvanje naslea i zatita

potroaa) i javne finansije (porezi i drugi prihodi, budet, javni dug, ujednaavanjerazvoja, Narodna banka Srbije i dravna revizorska institucija). U lanu 82. Ustavutvruje da "ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi,otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih

subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Republika Srbija jejedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga".Na

22"Slubeni glasnik RS", br. 83/06


18/229

18

ovim vanim principima treba da se zasnivaju instituti i odnosi privrednog prava kojeizuavamou ovom udbeniku.

Ovde treba istai da svi pravni akti dravnih i nedravnih subjekata moraju biti u

saglasnosti sa ustavom, kao i svi potvreni (ratifikovani) meunarodni ugovori,konvencije i drugi akti meunarodnog karaktera.O saglasnosti ovih akata sa Ustavom

odluuje Ustavni sud Srbije.

1.2. Zakoni

Zakoni, iako nisu najvii pravni akti u hijerarhiji pravnih akata, predstavljajunajvanije izvore svih grana prava, pa i privrednog prava, u zemljama koje pripadajusistemu kontinentalnog prava (civil law) kome pripada i naa zemlja. U zemljamaanglo-amerikog prava(common law), gde je pravni sistem zasnovan na precedentnom iobiajnom pravu, najvaniji izvor privrednog prava je sudska praksa (tzv. sluajevi-cases). Zakoni uopte, a to treba istai i za zakone u oblasti privrednog prava, sadreimperativne (obavezujue ili kogentne) norme, ija je primena obavezna i koje se ne

mogu menjati voljom subjekata na koje se odnose i dispozitivne (potporne) norme, kojese uvek primenjuju ako ih subjekti odnosa koje ureuju ne iskljue. U tumaenju iprimeni prava bitno je imati u vidu ovu razliitost u obaveznosti pravnih normi.

Zakoni su najvaniji izvori privrednog, i drugih grana, prava, zbog toga to senjima ureuju pojedine pravne oblasti u sutinskim odreenjima njihovih instituta i

pojmova, a konkretizuju se niim pravnim aktima.

Na podruju kompanijskog prava osnovni izvor prava je Zakon o privrednimdrutvima i zakoni vezani za institute iz ovog zakona kao to je Zakon o postupkuregistracije u Agenciji za privredne registre

23i ostali zakoni. Vezano za delatnost i ostalih

privrednih subjekata znaajni su: Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti odopteg interesa; Zakon o zadrugama; Zakon o steaju; Zakon o deviznom poslovanju;

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju; Zakon o slobodnim zonama; Zakon o trgovini;Zakon o bankama; Zakon o osiguranju; Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugihfinansijskih instrumenata itd. Bitan izvor u upoznavanju sa ugovorima robnog prometa jeZakon o obligacionim odnosima. Osim navedenih zakona koji se neposredno primenjuju

na privredno poslovanje postoje i zakoni koji seposredno primenjujuu ovoj oblasti, kao

to su zakoni koji ureuju sudske postupke i ostali zakoni procesnog karaktera.

1.3. Podzakonski akti

Privredni odnosi se, u odreenoj meri, ureuju osim zakonom i podzakonskimaktima, koje donose izvrni i upravni dravni organi na osnovu ovlaenja sadranih u

zakonu. Podzakonski akti su: uredbe, naredbe, pravilnici, upustva, odluke i dr.Podzakonskim aktima konkretizuju se pojedinazakonska reenja privrednih odnosa kakobi se lake primenjivala u praksi, jer odredbe zakona esto ne mogu biti dovoljno

detaljnje da je njihovim tumaenjem mogua odgovarajua primena na neke faktike

situacije i stanja. Vlada Republike Srbije donosi, uglavnom, uredbe o pojedinimpitanjima razliitih pravnih oblasti pa tako i privrednopravne, dok ostale podzakonske

23"Slubeni glasnik RS", br. 99/2011


19/229

19

akte donose ministarstva, inspektorati, zavodi i dr. Podzakonski akti su potrebni i korisni,

no preterano donoenje ovih akata stvara pravnu nesigurnost, jer su promene este iprivredni subjekti ne mogu svoje poslovanje zasnovati na sigurnijim kriterijumima,uslovima i pravnim osnovima. Osim mogue "prenormiranosti" podzakonskim aktimaprisutna je i opasnija pojava, u mnogim pravnim oblastima, da dravni organi, izvan

zakonskih ovlaenja, donose odreene akte i time neovlaeno stvaraju pravo, estovoeni uskim stranakim i linim interesima.

1.4. Sudska praksa

Preovlaujueje miljenje u naoj privrednopravnoj teoriji da sudska praksa nijeformalnopravni izvor privrednog prava, kao ni u drugim zemljama kontinentalnog prava,ali stanovita sudova o pojedinim privrednopravnim pitanjima i odnosima imaju znaajza tumaenje i primenu zakona i formiranje jedinstvene sudske prakse."Stanovita sudskeprakse, iako neobavezna za privredne subjekte, u postupanju sudova imaju obavezujuikarakter.Tako postaju neformalni, ali faktiki i dopunski, pomoni izvor prava,

ukljuujui i privrednog prava."24

2. Autonomni izvori privrednog prava

U uvodnom izlaganju o izvorima privrednog prava istakli smo da autonomne

izvore utvruju nedravni subjekti, uglavnom privredni, slobodnom voljom koja jeograniena samo obavezujuim dravnim normama. Relativno slobodna volja stranauesnica privrednog odnosa odreuje pravnu prirodu tog odnosa koja se temelji naprincipima:

- naelo autonomije volje, po kome su privredni subjekti pri zakljuivanjuprivrednih poslova slobodni da zakljue bilo koji ugovor u okviru obavezujuih normi;

- naelo "pacta sunt servanda", po kome se zakljueni ugovori moraju potovati,jer su oni "zakon za ugovorne strane", ("sporazumi (pakti) veu stranke")25- naelo alternativnih metoda reavanja sporova, predstavlja slobodu privrednih

subjekata da u sluaju spora koriste metode mirnog reavanja sporova (alternativne,autonomne naine reavanja sporova), umesto reavanja pred nadlenim dravnimsudovima (Privredni sudovi). Privredni subjekti koriste mirenje (koncilijacija, meditacija)i razliite vrste arbitrae, kao metode mirnog reavanja sporova.

Autonomni izvori privrednog prava su: poslovni obiaji; uzanse; opti usloviposlovanja; tipski ili formularni ugovori i adhezioni ugovori; trgovaki termini i klauzule.

2.1. Poslovni obiaji

Poslovni obiaji su pravila koje stvaraju privredni subjekti dugotrajnimponavljanjem istog ili slinog ponaanja uistim ili slinim poslovnim situacijama i njima

se ureuju odnosi uesnika prometa roba i usluga. Radi se o poslovnoj praksi koja je

24Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 26.

25Ante Romac, Rjenik latinskih pravnih izraza (Vademecum iuridicum), Informator, Zagreb, 1985., str.234.


20/229

20

opteprihvaena i koriena od strane privrednih subjekata prilikom zakljuenja poslovau delatnostima koje obavljaju. Poslovni obiaji ne smeju biti u suprotnosti sa javnimporetkom drave i moralom drutva, na to sud,u primeni ovih obiaja,pazi po slubenojdunosti (ex officio).

Iako se radi o teorijskom pitanju, poslovne obiaje treba razlikovati od obiajnog

prava, jer je u njihovoj primeni vana okolnost da je ona korisna za ugovorne strane, dokje kod obiajnog prava prisutna obaveznost primene njegovih normi. Obaveznost jesvojstvo pravnih normi koje poslovne obiaje, vremenom, pretvaraju u obiajno pravo.Dispozitivnost poslovnih obiaja omoguuje ugovornim stranama da njihovu primenumogu iskljuiti izriito ili preutno.

Poslovni obiaji se klasifikuju po razliitim kriterijumima, a za nau potrebupoznavanja ovog pitanja treba spomenuti horizontalni i vertikalni kriterijum. Po

horizontalnom (prostornom, geografskom) kriterijumuposlovni obiaji se dele na:opte- koji se primenjuju na celoj teritoriji zemlje; regionalne-koji se primenjuju samo na

podruju odreenog regiona i lokalne-koji se primenjuju samo u odreenom mestu, nauem delu teritorije. Prostorni kriterijum je osnova klasifikacije poslovnih obiaja na

meunarodnei nacionalne.Prema vertikalnom kriterijumu (privredna grana ili struka)poslovni obiaji sedele na: opte-koji se primenjuju u svim privrednim granama ili strukama, bez obzira na

njihovu prirodu; posebne-koji vae samo za odreenu privrednu granu ili struku. Uhijerarhijskom odnosu poslovnih obiaja jau pravnu snagu imaju posebni poslovniobiaji u odnosu na opte, odnosno lokalni u odnosu na regionalne i opte poslovne

obiaje, korienjem opteg principa da "posebni propisi derogiraju opte", odnosno

prvenstveno se primenjuju posebni propisi, a, u njihovom nedostatku, supsidijarno, opti.U oblasti kompanijskog prava poslovni obiaji nemaju ulogu koju imaju u

trgovinskom pravu, jer ova nepisana pravila ponaanja, po svojoj prirodi, ne dajupotrebnu pravnu sigurnost uesnicima na tritu kapitala.

2.2. Uzanse

Uzanse su kodifikovani poslovni obiaji od strane ovlaenih, po pravilu,

nedravnih subjekata, koji su, po prethodnom odobrenju nadlenog dravnog organa,

ovlaeni da ih objave. Kodifikacija poslovnih obiaja predstavlja prikupljena isistematizovana, u jedinstveno sistemsko delo,pravila ponaanjau prometu roba i usluga.Nadleni dravni organ, najee sud, pre davanja odobrenja za objavljivanjekodifikovanih poslovnih obiaja ocenjuje njihovu usklaenost sa javnim poretkom imoralom drutva. Nedravni subjekti ovlaeni za kodifikovanje poslovnih obiaja su:privredne komore, berze i ostali subjekti ovlaeni zakonom.

Pravila sadrana u uzansama su, uglavnom, dispozitivne prirode, ali mogu biti iobavezujue. One se uvek primenjuju u poslovnim odnosima prometa robe i usluga, osimako ih ugovorne strane iskljue, izriito ili preutno.

Uzanse mogu biti, po svojoj prirodi, opte i posebne. Opte uzansese primenjujuna sve poslove, ukoliko ih ugovorne strane nisu iskljuile svojom voljom. Kod nas suznaajne Opte uzanse za promet robom iz 1954. godine, koje je donela Glavnaprivredna arbitraa i koje su ureivale odnose u prometu roba. Donoenjem Zakona o


21/229

21

obligacionim odnosima 1978. godine, koji je uredio vei deo ovih odnosa, opao je znaaj

ovih uzansi u praksi.

Posebne uzanse se primenjuju u pojedinim privrednim granama, pa imamo:Posebne uzanse o ugostiteljstvu iz 1963. godine; Posebne uzanse o graenju iz 1977.godine; Luke uzanse iz 1951. godine; Posebne uzanse za trgovinu itaricama iz 1960.

godine, itd.U hijerarhiji uzansi, posebne uzanse imaju prednost u primeni u odnosu na

opte uzanse.

2.3. Opti uslovi poslovanja

Opti uslovi poslovanja predstavljaju zbirku, listu ugovornih odredbi, pod kojima

jedna ugovorna strana-sastavlja zbirke (ponudilac)predlae zakljuenje ugovora drugojstrani.

26 Opte uslove sastavlja unapred jedna ugovorna strana ili neko privredno telo

(privredna komora, privredno udruenje). O ponudi je mogue raspravljati i definisatiugovorne odnose saglasnou volja, za razliku od adhezionih ugovora, gde se pristupa

unapred datim uslovima.Opte uslove poslovanja donose, u pravilu, veliki privredni subjekti u razliitimdelatnostima (industrija, trgovina, osiguranje, graevinarstvo, pedicija) tako to ponuduugovornih uslova publikuju na nain dostupan zainteresovanim partnerima (knjiice,flajeri). Opti uslovi poslovanja su, po svojim karakteristikama, primereni masovnomprometu standardizovanih roba i usluga i mada nisu neposredni izvor privrednog prava,

intenzivnom primenomse pretvaraju u poslovne obiajei postaju znaajan izvorprivrednog prava.

2.4. Tipski, standardni, formularni ugovori

Tipski, standardni, formularni ugovori su ugovori iji sadraj unapredpriprema jedna ugovorna strana, nudei ih zainteresovanoj drugoj ugovornoj strani,to u sluaju prihvatanjadatih uslova zavrava zakljuenjem ugovora. Sadrajugovora,kroz date ugovorne odredbe, materijalizovan je u obliku tampanog obrasca ili

formulara, sa praznim rubrikama u koje se unose individualizovani podaci i ugovorniuslovi (druga ugovorna strana, predmet ugovora, cena, rokovi i sl.)

Ovi ugovori su pogodni za ureenje poslovnih odnosa u uslovima intenzivnetrine privrede, masovnog prometa roba i usluga i stereotipnih odnosa, koji se ne bimogli redovno obavljati ako bi se za svaki privredni odnos zakljuivao poseban ugovor,kao to je to sluaj kod ugovora graanskog prava. Pravna tehnika zakljuenja ovihugovora omoguuje, brz, pravno siguran i, relativno, jednostavan postupak ureenja

privrednih odnosa.

2.5. Adhezioni ugovori (ugovori po pristupu)

Adhezione ugovore predstavljaju odreeni pojedinani ugovori, kao i tipski,standardni, formularni ugovori, kojim jedna ugovorna strana unapred formulie sve

26Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str.28


22/229

22

ugovorne uslove, bez mogunosti da druga ugovorna strana utie na tako formulisaneuslove zahtevom za naknadnom promenom.Drugoj ugovornoj strani ostaje da ugovor

prihvati kako je formulisan, da mu pristupi, ili da ga odbije.

2.6. Trgovinski termini i klauzule

U privrednoj praksi koriste se i trgovinski termini i klauzule, koji predstavljaju

skraene odredbeobligacionih ugovora.Trgovinski termini i klauzule su jednoobraznog

znaenja koje su utvrdile meunarodne nevladine organizacije (Meunarodna industrijskakomora u Parizu, Institut londonskih osiguravaa itd.). Kao i opti uslovi poslovanja, takoi pojedini oblici trgovakih klauzula i termina prerastaju u trgovake obiaje i timepostaju izvor privrednog prava.

27Neki od ovih izvora su: Jednoobrazni obiaji i pravila

za dokumentarne akreditive; Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih klauzulaINCOTERMS 2000; Varavsko-oksfordska pravila o prodaji-CIF, itd.

3. Ostali izvori privrednog prava

3.1. Predratno trgovinsko pravo

Bez obzira na stalnu dogradnju naeg pravnog sistema, to se o dnosi i na oblastprivrednog prava, postojepravne praznine koje se popunjavaju analognom primenomraspoloivih pravnih pravila. Tako se, na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije iz 1946. godine,

mogu primeniti, pod odreenim uslovima, i pravna pravila predratnog trgovinskog prava,ako takva pravila nisu u suprotnosti sa osnovama drutvenog sistema nae zemlje.

3.2. Graansko pravo

U sluaju pravnih praznina zbog nepostojanja pravila pozitivnog privrednog pravai trgovinskog predratnog prava primenjuju se, shodno,pravila graanskog prava, iz kojegsu ova prava i nastala i nalaze se s njim u odnosu posebnog prema optem pravu.

3.3. Pravna nauka ili doktrina

Pravna nauka nigde, osim u vajcarskoj, nije formalni izvor prava, pa niprivrednog, jer ne stvara pravo i njena pravna shvatanja ne obavezuju sudove. Meutim,uticaj pravne nauke je prisutan u svim pravnim sistemima, jer njena pravna shvatanja i

tumaenja pojedinih instituta, odnosa i pravnih stanja svojim strunim autoritetom, utiuna reenja zakonodavca, praksu sudova i ponaanje subjekata pojedinih grana prava, ovdeprivrednog prava. Zbog tog uticaja pravna nauka predstavljapomoni, interpretativni,posredni izvor privrednog prava.

27Danijela Kostadinovi, Osnove privrednog prava, Beograd, 2004., str. 122.


23/229

23

4. Hijerarhija izvora privrednog prava

Da bi pravni sistem drave funkcionisao potrebno je da svi pravni izvori budumeusobno usklaeni, da ne budu u suprotnosti jedni prema drugima. Hijerarhija pravnihizvora predstavlja odnos normativne snage po kojem izvori manje pravne snage ne smeju

biti u suprotnosti sa izvorima jae pravne snage. Usklaenost pravnih izvora bitan jeuslov pravne sigurnosti u drutvu.

Najvii pravni akt drave je ustav sa kojim moraju biti u skladu svi ostali pravniizvori. Po hijerarhiji izvora privrednog prava dalje dolazezakoni,podzakonski akti, tipski,standardni, formularni ugovori, opti uslovi poslovanja,posebne uzanse,posebni obiaji,

opte uzanse, opti obiaji, a potom i zakonski propisi dispozitivnog karaktera, pravna

pravila predratnog trgovinskog prava, pravila graanskog prava, sudska praksa ishvatanja pravne doktrine, bez obzira to nisu formalni izvor privrednog prava.28

VII PRINCIPI I NAELA POSLOVANJA U PRIVREDI

Primena osnovnih instituta privrednog prava, s kojima e se u praksi susretatistudenti koji se bave ovim predmetom, bie odgovarajua samo ukoliko se poznajuosnovna pravila privrednog poslovanja, sadrana u optim principima i naelima ovogposlovanja, koje emo upoznati u njihovim osnovnim karakteristikama.29

1. Opti principi privrednog poslovanja

Opte principe privrednog poslovanja mogue je razliito definisati, no uuslovima razvijenog tehnolokog razvoja i intenzivnih trinih odnosa radi se o: trinojprivredi; slobodiprivreivanja; slobodi kretanja i regulatornoj ulozi drave.

Trina privredaje u svetu due vreme preovlaujui oblik poslovanja, a u naojzemlji, iako sa osetnim zakanjenjem, razvijaju se njeni pojavni oblici sve intenzivije, jerje to uslov ukljuivanja u meunarodne privredne tokove. Trina konkurencija, kaovana karakteristika trine privrede, jedan je od faktora ostvarenja dobiti kao osnovnogmotiva poslovanja. Tenja je da se na tritu potuju osnovne pretpostavke njegovogfunkcionisanja, no prisutan je i itav niz nepravilnosti, kako na mikro tako i na makronivou poslovanja. Tako, esto se javlja nelojalna konkurencijau bespotednoj borbi zaprimat na odreenom tritu, monopolsko ponaanje zloupotrebom poloaja odreenogprivrednog subjekta u drutvu, razliite vrste pekulativnih radnjii sl.

Naa privreda, tranzicionog karaktera, puna je nepravilnosti koje je potrebno

prevazilaziti razvojem afirmisanih privrednih principa, zakonskim privatizacijama i

javnim nabavkama, razvojem trita kapitala, radne snage, strunosti i znanja i ostalimaktivnostima koje podravaju i prate primenu novih tehnologija u svim oblastima

delovanja.Sloboda privreivanja je temelj trine privrede i predstavlja irok pojam

autonomnog nastupa na tritu, izborom oblika u kojem e se delovati, svojinskog

28Cari S., Vitez M., Veselinovi J., nav.delo, str. 31.29Opirnije videti kod Ines Besarovi, Poslovno pravo, Beograd, 2010., str. 47-52.


24/229

24

odnosa, vrste delatnosti. Svi privredni subjekti moraju imati iste uslove poslovanja u

istim okolnostima delovanja, koje mora garantovati dravna regulativa i ostala pravnapravila. Sloboda privreivanja uz pravapodrazumeva i obaveze privrednih subjekata dauvaavaju prava ostalih, ime se stvaraju zdravi trini odnosi u kojima do izraajadolaze sposobnosti i kvalitet privrednih subjekata. Sloboda privreivanja nije

neograniena,jer drava intervenie u privredi, ureujui privredni sistem, razvojnu isocijalnu politiku drutva, ona je "korektor trinog ponaanja privrednih subjekata"30Tuse ispoljava i regulatorna uloga drava, koja mora biti takva da u ureenju odreenihekonomskih odnosapodrava objektivnodate zakonitosti trinog poslovanja.

Sloboda kretanja odnosi se na kapital, robe, usluge i rad na tritu i bitan jepreduslov funkcionisanja trine privrede.

2. Naela privrednog poslovanja

Da bi se ostvarili principi privrednog poslovanja u obliku trine privredeprivredni subjekti moraju se pridravati osnovnih naela privrednog poslovanja i to:

naela potenja i savesnosti; naela samostalnosti privrednih subjekata; naelaravnopravnosti privrednih subjekata, naela teretnosti, naela neformalnosti, naelazabrane konkurencije i naela zabrane uspostavljanja monopolistikog poloaja.

Naelo potenja i savesnostiima znaaj za sve ugovorne odnose i sadre ga svitrgovaki i graanski zakonici. Zakonom nije mogue odrediti sadrinu ovog naela, alinjenu kvalifikaciju nadleni organi utvruju na osnovu svih okolnosti pojedinog sluajaili ugovornog odnosa. Standardi odreivanja potenja i savesnosti razlikuju se upojedinim drutvima, ali njegova univerzalnost treba biti prepoznatljiva. Specifinostprivrednih odnosa esto zahteva i posebnu paljivost u pojedinim ugovornim odnosimapa je tako ustanovljen standard "panja dobrog privrednika" (lanom 714. stav 1. Zakonao obligacionim odnosima

31je predvieno da je kod ugovora o ostavi "ostvaroprimac

duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobarprivrednik, odnosno dobar domain".), "uredan privrednik" i sl., ime se istie njihovastruna i profesionalna odgovornost.

Naelo samostalnosti privrednih subjekata je bitna pretpostavka ostvarenjanavedenog opteg principa privrednog poslovanja-slobode privreivanja. Privrednisubjekt slobodno i samostalno posluje u okviru registrovane delatnosti i uslova odreenihimperativnim normama. Samostalnost privrednih subjekata ograniava se povredomnormi i prava treih lica (npr. u steajnom postupku).

Naelo ravnopravnosti privrednih subjekata istakli smo u okviru optegprincipa slobode privreivanja, po kome svi privredni subjekti moraju imati iste usloveposlovanja u istim okolnostima delovanja, bez obzira na na tip svojine koju imaju ili

pravnu formu u kojoj deluju.Naelo dvostranosti i teretnosti. Karakteristika privrednopravnih poslova, uodnosu na graanskopravne, je njihova teretnost, tj. oni se ugovaraju i ostvaruju uznaknadu, bez obzira da li se zavretkom posla ostvaruje oekivana dobit ili ne.Dobroiniposlovi su mogui, ali su retki i nekarakteristini za privredne odnose.

30Besarovi I., nav.delo, str. 48.31"Slubeni list SFRJ", br.29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i 31/93 i "Slubeni list SCG", 1/2003 -Ustavnapovelja.


25/229

25

Naelo neformalnosti. Masovnost i brzina zakljuivanja trgovakih poslovazahtevaju neformalnost u njihovom zakljuivanju, konsenzualizam, kada se ugovorizakljuuju prostom saglasnou voljai pristankom ugovornih strana. Obaveznu pismenuformu zakoni predviaju samo kod sloenih pravnih odnosa sa trajnijim izvrenjemobaveza (ugovor o graenju; ugovor o zastupanju, ugovor o transferu tehnologija; ugovor

o osnivanju trgovakih drutava; ugovor o stranom ulaganju i dr.). Osim zakonskepismene forme postoji i ugovorena pismena forma koju predviaju kao obaveznuugovorne strane (forma "ad solemnitatem"), ije nepotovanje ima za posledicu apsolutnunitavost ugovora.

Za razliku od zakonske i ugovorene pismene forme postoji i dokazna forma(forma "ad probationem") koja slui za dokazivanje postojanja ugovora i njegovesadrine, te se on ne moe dokazivati drugim dokaznim sredstvima.32Pismeni oblikugovora u naem pravu je, u pravilu, u funkciji dokaza da je ugovor zakljuen.

Naelo zabrane nelojalne konkurencije proizilazi iz navedenog znaajakonkurencije za funkcionisanje trine privrede. Nelojalna konkurencija je svaki vidponaanja privrednih subjekata protivan poslovnim obiajima kojim se nanosi ili moe

naneti teta drugom privrednom subjektu. Pitanje zatite konkurencije ureeno jeposebnim zakonom-Zakon o zatiti konkurencije.33Naelo zabraneuspostavljanja monopolistikog poloaja na trituneutralie

pojavne oblike i posledice nelojalne konkurencije. Monopol moe nastatipravnim aktom(zakljuivanje monopolskog sporazuma) ili faktiki, to je ei sluaj, korienjemodreenih pogodnosti koje ima privredni subjekt (politike, teritorijalne, itd.).Monopolsko ponaanje je, kao mana privatizacije u tranziciji, prisutno i u naemdrutvu.

32Vasiljevi M., Trgovinsko pravo (deveto izmenjeno i dopunjeno izdanje), Pravni fakultet u Beogradu,Beograd, 2006., str. 27.33"Slubeni glasnik RS", br. 51/09.


26/229

26

DRUGI DEO

KOMPANIJSKO PRAVO (PRAVO PRIVREDNIH

DRUTAVA)

ISUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA

Glava I

PREDUZETNIK

1. Pojam

Pojam ipravni poloaj preduzetnika ranije su bili, istovremeno, ureeni Zakonomo privatnim preduzetnicima

34 i prethodnim Zakonom o privrednim drutvima35, bez

bitnih razlika u tom odreenju. Donoenjem vaeeg Zakonom o privrednim drutvimaprestao je da vai navedeni posebni zakon i institut preduzetnika je jedinstveno ureennovim zakonom. Po ovom zakonu preduzetnik je "poslovno sposobno fiziko lice kojeobavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu

sa zakonom o registraciju". Prethodne definicije nisu isticale da se radi o poslovnosposobnom fizikom licu (osnovano se moe pretpostaviti da je poslovnu sposobnostzakonodavac podrazumevao, to, pravno, nije najbolje reenje), a govorile su o "sticanjudobiti", kao cilju obavljanja delatnosti, dok aktuelni zakon govori o "ostvarivanjuprihoda". Isto tako, navedeni Zakon o privatnim preduzetnicima predvia "radnju", kao

institucionalni oblik obavljanja delatnosti preduzetnika (koja je mogla biti: trgovinska idruga radnja, biro, studio, agencija i sl.), dok ni prethodni ni vaei zakon radnju nepredviaju izriito. Razlike u definiciji pojma preduzetnika, koje smo ustakli, nemajusutinski karakter, a aktuela definicija, verovatno, tei da bude jedinstveno odreenje.

Aktuelni zakon preduzetnikom smatra i "fiziko lice upisano u poseban registar,

koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim propisom". Individualni

poljoprivrednik nije preduzetnik, u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom

nije drugaije ureeno.U pravnoj teoriji preduzetnik je razliito pojmovno odreen, uz ire prisutnu

konstataciju da je on "individualni trgovac" i "pravna forma za individualno

organizovanje preduzea kao privrednog subjekta"36, ime je svrstan u individualne

pravne forme privrednog subjekta, zajedno sa jednolanim privrednim drutvom, doksu dvolana i vielana privredna drutva svrstana u kolektivne privredne subjekte.Preduzetnik se registruje na neodreeno ili na odreeno vreme.

34"Slubeni glasnik RS", br. 54/89, sa kasnijim izmenama i dopunama35"Slubeni glasnik RS", br. 125/0436Besarovi I., nav.delo, str. 66 i Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, "Slubeni glasnik", Beograd, 2007.,str. 56


27/229

27

2. Imovina i odgovornost za obaveze

Preduzetnik, kao individualno organizovan privredni subjekt, nema poseban

pravni subjektivitet, jer nema imovinu odvojenu od imovinepreduzetnika kao fizikoglica, pa za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom

svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi obavljanja delatnosti.Ovaj oblik odgovornosti preduzetnika za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz

registra. Dakle, preduzetnik za obaveze odgovara neposredno i neogranieno celomsvojom imovinom, bez mogunosti ogranienja takve odgovornosti.

3. Poslovno ime preduzetnika

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika

obavezno sadri: ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku"preduzetnik" ili "pr" i sedite. Ovakvo poslovno ime moe da sadri i poseban nazivkao i oznake kojima se blie odreuje predmet poslovanja preduzetnika.

Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnikatako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu opredmetu poslovanja preduzetnika.

Poslovno ime preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji

(Zakono o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, dalje: zakon oregistraciji).

Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o

privrednim drutvima kojima je ureeno pitanje poslovnog imena privrednogdrutva (lanovi 23. do 27. i lanovi 29. i 30.-skraeno poslovno ime; jezik i pismoposlovnog imena,upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumentima;

ogranienja prenosa i korienja naziva, ogranienja u pogledu poslovnog imena;

ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova i ogranienjakorienja linih imena), o emu e detaljnije biti rei u delu udbenika koji se baviprivrednim drutvima.

4. Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti

Sedite preduzetnika je mesto iz koga preduzetnik upravlja obavljanjemdelatnosti. Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita u skladu sa zakonom(izdvojeno mesto).Izdvojeno mesto se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik moe obavljati delatnost i van odreenog prostora (po pozivu

stranke, od mesta do mesta i sl.) kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanjedelatnosti jedino mogue ili uobiajeno.Preduzetnik je duan da istakne svoje poslovno ime u svom seditu, kao i na

svakom izdvojenom mestu, osim u sluaju rada van odreenog prostora. Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrene propisima za

obavljanje te delatnosti.Adresa sedita preduzetnikaregistruje se u skladu sa zakonom o registraciji.


28/229


29/229

29

7. Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja

delatnosti od strane naslednika

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih

subjekata, zbog prestanka obavljanja delatnosti. Preduzetnik prestaje sa obavljanjemdelatnosti odjavomilipo sili zakona. Preduzetnik odjavu ne moe izvriti sadanom kojije raniji od dana podnoenja prijave o prestanku rada nadlenom registracionom organu.Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.

Preduzetnik prestaje sa radompo sili zakonau sledeim sluajevima: 1)smru ilitrajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnostiregistrovano na odreeno vreme; 3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve

godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna

banka Srbije ili Poreska uprava; 4) ako je pravosnanom presudom utvrena nitavost

registracije preduzetnika; 5) ako mu je pravosnanom presudom, izvrnom odlukomnadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane

obavljanja delatnosti; 6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugogakta nadlenog organa, koji je, u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima,posebnim

zakonom propisan kao uslov za registraciju; 7) u drugim sluajevima propisanimzakonom.

U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik,odnosno lan njegovog porodinog domainstva (brani drug, deca, usvojenici iroditelji) koji je pri tome i sam poslovno sposobno fiziko lice moe nastavitiobavljanje delatnosti na osnovu reenja o nasleivanju ili meusobnog sporazuma onastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno lanovi porodinogdomainstva. Ovo lice duno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.

Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika iza ivota preduzetnika ako to pravo vri na osnovu raspodele zaostavtine za ivota, uskladu sa propisima kojima se ureuje nasleivanje.

8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva

Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formiprivrednog drutva, pri emu se shodno primenjuju odredbe Zakona o osnivanju dateforme drutva. Ako dva ili vie preduzetnika obavljaju delatnost slobodne profesije,ureenu posebnim zakonom, zajednikuodluku o nastavku obavljanja delatnosti donosejednoglasno.

Na osnovu odluke preduzetnika o nastavljanju obavljanja delatnostiu formiprivrednog drutva vri se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednihsubjekata i registracija osnivanja privrednog drutva, koje preuzima sva prava i obavezepreduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog drutva.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika zbog osnivanja privrednog drutvapreduzetnik kao fiziko lice ostaje odgovoran celokupnom svojom imovinom za sveobaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz

registra.


30/229

30

Glava II

PRIVREDNA DRUTVA

1. Osnovni pojmovi

1.1. Pojam i osnovna svojstva privrednog drutva

Zakon o privrednim drutvima je u lanu 2. privredno drutvo(u daljem tekstu i:drutvo) definisao kao "pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti", dok

definicija prethodnog Zakona o privrednim drutvimaglasi: "Privredno drutvo je pravnolice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica, radi obavljanja delatnosti u

cilju sticanja dobiti". U ovim definicijama nema bitne razlike i pitanje je teorijskog

pristupa koliko i da li ova definicija treba biti sadrajnija, to bi podrazumevalo da budesastavljena od svih elemenata i svojstava instituta privredno drutvo.Za udbeniki nivo

bavljenja definicijom pojmova za raspravu o ovom pitanju nema prostora, a ni potrebe,ali svakako je dobro i ovde ukazati na mogunost razliitog pristupa odreivanjupojedinog pojma. Pozitivnopravno reenje definicije je ono koje emo dalje koristiti urazradi prouavanog instituta

Osnovno svojstvo privrednog drutva je, svakako, da je onopravno lice, imajuiu vidu da postoje i privredni subjekti koji nisu pravna ve fizika lica, kao preduzetnici.Isto tako, treba napomenuti da nije svako pravno lice koje uestvuje u privrednopravnomprometu privredno drutvo, jer pored privrednog drutva postoje i druge pravne forme ukojima deluju pravna lica kao privredni subjekti (privredna drutva u irem smislu, raznioblici preduzea i sl.).

Privredno drutvo stie svojstvo pravnog licaregistracijom u skladu sa zakonom

kojim se ureuje registracija privrednih subjekata, a sada je to pomenuti Zakon opostupku registracije u Agenciji za privredne registre.Smatramo korisnim da se osvrnemo na teorijski koncept pravnog poloaja

privrednih drutava uopte, koji odreuju njegova svojstva koja ga ine specifinimprivrednim subjektom i institucionalnim oblikom privrednog delovanja. Osnovnasvojstva (obleja) privrednog drutva su: 1) pravni subjektivitet; 2) samostalnost; 3)voljni nain nastanka; 4) racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih

elemenata37

1)Pravni subjektivitetprivrednog drutvase ispoljava kroz njegov status pravnoglica, sa svim karakteristikama tog statusa, kao to su prava, obaveze i odgovornosti kojeizviru iz zakona, akta o osnivanju i drugih pravnih akata. Pravna teorija razlikuje pravni

subjektivitet privrednog drutva od njegove pravne i poslovne sposobnosti. Kako smovideli, pravni subjektivitet je svojstvo drutva da bude subjekt u pravu, pravnasposobnost je da bude nosilac prava i obaveza, a poslovna sposobnostda svojo voljom

stie prava i preuzima obaveze u pravnom prometu. Postoje miljenja da je razlikovanjepravne i poslovne sposobnosti kod pravnih lica prevazieno.38

37Cari S., Vitez M.,Veselinovi J., nav.delo, str. 34.

38Isto


31/229

31

U kontekstu pravnog subjektiviteta privredno drutvo je institucionalizovani oblikobavljanja privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti.

2) Privredno drutvo je u pravnom pogledu samostalno kao subjekt u pravu uodnosu na njegove osnivae, lica koja mu

Udzbenik Privrednog Prava-hrestomatija

Documents

Transcript of Udzbenik Privrednog Prava-hrestomatija