Udarna moć SAD i RV SAD

Mladen Kostić

Beograd 2005.god.

1

Uvod....................................................................................................................................31. Udarna moć..................................................................................................................5

Pojam udara.....................................................................................................................5Pojam moći i sile............................................................................................................6Pojam udarne moći..........................................................................................................7

2. RV SAD.....................................................................................................................11Ciljevi i zadaci RV SAD................................................................................................11Organizacijska struktura RV SAD.................................................................................12Doktrina RV SAD..........................................................................................................14Komandovanje...............................................................................................................16Vazduhoplovno-tehnička sredstva RV SAD...............................................................18Ljudski resursi...............................................................................................................21Tehnološki razvoj..........................................................................................................22Ekonomska moć SAD....................................................................................................23

3. RV SAD i udarna moć..................................................................................................26Primena udarne moći RV SAD......................................................................................28Karakteristike udarne moći RV SAD..........................................................................33Činioci udarne moći RV SAD.......................................................................................39

ZAKLJUČAK....................................................................................................................42LITERTURA:....................................................................................................................44

2

Uvod

Pojava vazduhoplovnih snaga u 1. Svetskom ratu je donela prekretnicu u

vodjenju oružane borbe i rata. Medjutim, trebalo je dosta vremena da mogućnosti

ratnog vazduhoplovstva (RV) narastu, kako bi ono postalo samostalan vid za

nanošenje udara, sposoban da vodi oružanu borbu samostalno.

RV SAD je tek završetkom Drugog svetskog rata dobilo zvaničnu samostalnost i

to zahvaljujući velikom napretku svih činioca koje su omogućavali nanošenje

snažnih udara po suprotnoj strani. Ono što je ostalo kao problem je: nekritičko

sagledavanje udarne moći RV i njegove upotrebe u političko-vojne svrhe. Snaga i

moć RV tih godina su preuveličavani, što je imalo negativne posledice. Veliki

doprinos zabludama o moći RV, tih godina, je dalo nuklearno oružje, koje je ubrzo

po uvodjenju, zbog svojih karakteristika postalo apsurdno i neupotrebljivo. Iako je

RV SAD bilo osnovni nosilac upotrebe nuklearnog oružja, i kičma doktrine

“Masovne odmazde”, vrlo brzo se shvatilo da u obliku sukoba, kakav je hladni rat,

moć da se nanese nuklearni udar nije dovoljna da se ostvari odgovarajući politički

i vojni cilj. Shvatanje prirode činioca koji u odredjenim uslovima omogućavaju

uspešno izvodjenje udara, omogućilo je stvaranje savremenog RV SAD, nosioca

udarne moći, od hladnog rata na ovamo.

Prvi deo rada se bavi pojmom udara i udarne moći, elementima,

karakteristikama i činiocima koji utiču na kvalitet i kvantitet udarne moći.

U drugom delu je dat je prikaz RV SAD. Cilj je bio da se sistemski, prikazom

elemenata koji čine organizacijski sistem RV SAD, sagleda kao samostalan vid,

sposoban da bude nosioc udarne moći. Takodje su prikazanii, posebno, svi

činioci koji opredeljuju udarnu moć RV kao vida.

U trećem delu rada izvršeno je sagledavanje udarne moći RV SAD, njenih

karakteristika i činioca. Ova analiza je izvršena na osnovu prikaza organizacijskog

sistema RV SAD, obradjenog u drugom delu rada i sagledavanjem upotrebe udarne

moći, na osnovu ciljeva postavljenih strategijom oblikovanja okruženja, kao i na

osnovu više ratova, intervencija i samostalnih udara, koji su izvršeni

3

vazduhoplovnim sredstvima. Analizom je vršeno poredjenje uslova, koji su

opredeljivali upotrebu RV SAD, karakteristika i činioca, kao i efekte udarne moći

u odnosu na postavljene ciljeve politike i strategije. Takodje je izvršena analiza

mogućnosti nove operativne formacije, kao i drugih činioca koji utiču na udarnu

moć.

Cilj rada je bio da se prikaže stanje udarne moći RV SAD i kako se došlo do

sadašnjeg stepena te moći.

4

Udarna moć

Da bi sagledali udarnu moć RV SAD, moramo utvrditi sadržaj pojma “udarna

moć” i utvrditi njene karakteristike, kao i činioce koji utiču na nju.

Pojam udara

Udar u terminologiji naše ratne veštine predstavlja jedan od elemenata borbenih

dejstava. Ono što je bitno u formulaciji pojma udar u našoj ratnoj veštini, je terminološka

veza ili nasledje iz sovjetske ratne veštine, gde udar predstavlja sinonim za sva napadna

dejstva, a u RV, sinonim za vazdušni napad. Takodje je bitno napomenuti i vezu sa

nastankom i razvojem ovog pojma u istoriji ratne veštine, zbog problema adekvatnosti

savremenog sa nekadašnjim značenjem ovog termina. Naime, u epohi upotrebe hladnog

oružja, udar je predstavljao finale napada, njegov završni akt, gde su se dve suprotne

snage sretale radi postizanja pobede. Ovo je praktično bilo u upotrebi, čak i u drugom

svetskom ratu, gde je bilo pokušaja, pa čak i uspešne upotrebe hladnog oružja u jurišima

na protivnika. Takodje se pod udarom smatra i dejstvo oklopnih, pre svega tenkovskih

jedinica, gde one koristeći brzinu, oklop i masu svojih vozila, bukvalno udarom u

neprijatelja nastoje da ga pregaze i unište.

Zanimljiv je prikaz ispoljavanja udara, koji daje Rezničenko1: udar se ispoljava u

odlučnom i nezadrživom jurišu i snažnom prodiranju jedinica na bojištu. Osnovno

sredstvo za nanošenje udara jedinica jeste veoma gusta vatra ostvarena iz topova,

mitraljeza i automata sa tenkova i oklopnih transportera u pokretu i sa kratkih zastanaka.

Zbog toga se snaga udara jedinica u napadu, u savremenim uslovima, odredjuje, pre

svega, vatrenom moći oružja.

J. Ninković ističe da je udar najneposrednije ispoljavanje kvalitativnih i kvantitativnih

svojstava vatre i pokreta kojim se realizuje napad i koji čine njegovu sintezu.2 Ovde se,

pod udarom, podrazumeva angažovanje snaga KoV u površinskom napadu.

1 Rezničenko, Taktika, VIZ Beograd 1966.god.2 J.Ninković, Vidovi i oblici b/d, VA KoV, katedra taktike, Beograd 1971.god.str.13

5

Medjutim, u ovom radu će se pod pojmom udara podrazumevati sledeća definicija: udar

predstavlja: jednovremeno, snažno, često iznenadno i odlučujuće napadno dejstvo vatrom

i pokretom kojim se neprijatelj uništava, razbija ili onesposobljava za borbu. Udar se

može izvoditi u svim fazama borbe, boja i operacije, a sa obzirom na angažovane snage i

postignuti efekat (rezultate) može imati taktički, operatvni ili strategijski značaj.

Ako se vrši samo vatrenim oružjem, naziva se vatreni, a u zavisnosti od upotrebljenog

sredstva može biti: avijacijski, artiljerijski, torpedni, bombarderski, raketni, nuklearni itd.

Pod pojmom udar, podrazumevaju se napadna dejstva glavnih snaga na mestu,

koje protivniku bitno narušavaju borbenu moć i volju za borbom, ali se može

tretirati i svaki oblik napada u širem smislu, kojim se smanjuje vojni potencijal

protivnika.

U RV, udar je snažno vatreno dejstvo bombardera ili lovaca-bombardera (jurišnika) po

ciljevima na zemlji (moru) radi njihovog neutralisanja ili uništenja. Može biti:

- sasredjeni (koncentracija vatre većih taktičkih jedinica za najkraće vreme;

- ešalonirani (uzastopna vatrena dejstva grupa razne jačine u kraćem ili dužem

vremenskom intervalu.3

Pojam moći i sile Pojam moći je često višeznačan, protivrečan i zbog toga često neodredjen. U zavisnosti od predmeta interesovanja (politika, ratna veština itd.), metoda istraživanja i ličnih afiniteta autora, pojam moći je često izjednačavan sa: silom, mogućnošću njene primene, sposobnošću nametanja svoje volje drugome,

vladavinom itd. Ovaj pojam je uveo Hobs u političku filozofiju, a B.Rasel mu je dao centralno mesto u društvenim naukama uopšte. Problem odredjenja pojma moći proističe iz neadekvatne upotrebe pozajmljenog termina iz fizike i njegove česte zamene sa pojmom snage, a koji imaju jasno odredjen značaj i medjusobni odnos u fizici.4 Zato sam se odlučio da značenje pojma moći u politici, adekvatno fizici, definišem kao: sposobnost društva, neke društvene grupe ili organizacije,

da proizvede neku političku aktivnost, odredjenog intenziteta (silu) na odredjenom prostoru ili (daljini). Po sličnoj analogiji, odgovarajuće značenje za

snagu u politici bi bilo primena odgovarajuće sile, odredjenog intenziteta na nekom prostoru ili na nekoj udaljenosti za odredjeno vreme. Jasno se uočava da je vreme ono što dovodi u vezu ove pojmove. Potrebno je još definisati pojam

sile. Sila se u politici može definisati kao kvantitet i kvalitet snaga, 5 koje svojim angažovanjem vrše oblikovanje političkog okruženja, menjajući

3 Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god., str.2014 Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god.

5 vojna organizacija

6

brzinu procesa prilagodjavanja željenog stanja, u nekom vremenu.Pojam udarne moći Pojam udarne moći, vezan je za: vojnu silu, njene

manifestacije i značaj, kao političkog sredstva u medjunarodnim odnosima. Udarna moć proističe iz vojne moći i predstavlja njen poseban oblik, pa je samim tim deo i političke moći. Imanentnost političkoj moći je sposobnost

primene sile radi nametanja volje drugome da bi se ostvarili sopstveni interesi. Sila je sama primena sredstava prinude u istom cilju. Sila je u

korelaciji sa društvenom moći, pa se zato može ispoljiti i na druge načine, kao što su: ekonomska, psihološka itd. Njena primena i veličina zavise od

niza činilaca: istorijskih, materijalnih, medjunarodnih odnosa itd. Ipak, sila ne bi bila ono što jeste kada ne bi sadržavala fizičku prinudu, ako druga

sredstva nisu efikasna.6Ovo znači da je fizička sila, upotreba nasilja, uvek prisutna i predstavlja nezaobilazan elemenat političke moći. Osnovna

snaga društva za primenu fizičke sile, kao političkog sredstva, su oružane snage (vojska), pa se ova vrsta sile može nazvati i vojna sila. Njena

aktivnost omogućava ostvarenje političkih ciljeva vlasti.7 Iako je pojam udarne moći vezan za vojnu silu, ne sme se izjednačavati sa pojmom vojne sile. Pored toga, jedan broj autora izjednačava vojnu silu i vojnu moć, pa se analogno izjednačava i udarna moć. Pojam vojne moći je širi i odnosi se

prema udarnoj moći, kao opšte prema posebnom, dok vojna sila, predstavlja poseban izraz i mainifestaciju vojne moći. Prihvatljivo

odredjenje pojma vojne moći u ovom kontekstu dao je Mr.V.Kršić 8, koji vojnu moć shvata kao stepen sposobnosti posedovanja vojnog potencijala i

drugog potencijala, koji je u toj funkciji, da odgovori fizičkom silom (njenim postojanjem, pretnjom, demonstracijom, upotrebom ili

ispoljavanjem na drugi način) na zahteve koji proizilaze iz interesa subjekta. Udarna moć, koja čini deo vojne moći, vezana je za mogućnost

nanošenja udara, ali udara u širem smislu, odn. napada . Sposobnost vojne sile da primeni napad po elementima političke i vojne moći nerijatelja, i

time izazove političke ili strategijske efekte, predstavlja udarnu moć. Složenoj organizacijskoj strukturi OS pripadaju i snage RV. Budući da je odnos OS prema RV kao vidu, koji je sposoban da relativno zasebno vodi

oružanu borbu u svom elementu, odnos opšteg prema posebnom, to znači da se snage RV mogu posmatrati kao zaseban sistem u sistemu primene

vojne sile. To znači da snage RV mogu samostalno primenjivati i biti nosioci primene vojne sile i nasilja, kao političkog sredstva. Iz gore

navedenog možemo izvući sledeći zaključak: da je udarna moć RV, deo ukupne udarne, odn. vrsta vojne moći i predstavlja sposobnost napada i nanošenja udara različitog intenziteta, odn. primene vojne sile iz VaP-a radi ostvarivanja političkih i vojnih ciljeva.Karakteristike udarne moći Iz prethodnog smo uvideli šta predstavlja udarnu moć. Medjutim da bi se jasno sagledala razlika u odnosu na druge oblike vojne moći, u koje, po H.Kisidžeru

6 Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god.7 Jovan Djordjević, Politički sistem, Savremena administracija, Beograd 1985.god.8 Mr.V.Kršić, Vojna moć evropske unije, Vojno delo 1/2000., Beograd 2000.god.

7

spadaju: odbrambena i moć odvraćanja,9 moraju se sagledati njene karakteristike. Udarna moć se karakteriše vojnom silom i postorom uticaja, u odnosu na uslove i nivo i kvalitet angažovanih snaga. Vojna sila, kao jedna od

karakteristika udarne moći, odlikuje se oblikom, intenzitetom i načinom upotrebe. Koji će oblik i intenzitet ova vrsta sile imati, zavisi od uslova primene

(postavljenih ciljeva, borbenih, političkih i ekonomskih uslova) i kvaliteta i kvantiteta snaga. Ona se manifestuje napadnim dejstvima. Efekat, koji se postiže

angažovanim snagama u odnosu na cilj, a obzirom na uslove, može imati: taktički, operativni ili strategijski značaj. Druga karakteristika udarne moći, prostor, ogleda se u sposobnosti oružanih snaga u celini ili njihovih delova (vidova, rodova, jedinica) da u različitim uslovima i na različitim daljinama, savladjuju prostor na bojištu i van njega i neposredno utiču na mogućnost primene vojne sile. Pored zemljišnih i klimatskih uslova, na savladjivanje

prostora radi ispoljavanja udarne moći, utiče: tehnička opremljenost jedinica, organizacija, formacija, komandovanje i kvalitet ljudstva (obučenost i borbeni moral), kao i mogućnosti protivnika. Da bi se sagledala udarna moć RV SAD,

potrebno je uzeti u obzir ove karakteristike i uvideti njihov medjusobni uticaj na političko-strategijske efekte. Pokazatelji su kvantitativne karakteristike, koji

odredjuju očekivani rezultat udara, a takodje i prostor na kome se udarna moć može ispoljiti.10 Da bi se izrazila udarna moć, trebalo bi prikazati potrebnu

vojnu silu, u ovom slučaju vazduhoplovnu, u odnosu na prostor, da bi se postigao odredjeni strategijski ili politički cilj.. Činioci udarne moći Pored karakteristika,

potrebno je razmotriti i činioce koji utiču na udarnu moć. Oni su bitni jer se njihovim odredjenjem otkriva šta je to što utiče na izgradnju vojne sile, koja može ostvariti potrebnu udarnu moć. Da bi se odredili ovi činioci poslužiće

analogija sa činiocima koji utiču na pomorsku i vazdušnu moć.11 Ovi činioci su sledeći: tehničke karakteristike sredstava i oružja, organizacijsko – formacijska

struktura, način dejstva, metode izvodjenja operacija i b/d, ratna doktrina, fizionomija rata i oružane borbe, oblikovanje i izgradnja OS, obučenost jedinica u

upotrebi svojih sredstava radi postizanja brzine, tačnosti i masovnosti vatre, obučenosti starešina u pogledu najcelishodnije organizacije, upotrebe i

upravljanja, odn. komandovanje, tehnološki razvoj i ekonomska moć. Može se uočiti da se svi ovi činioci mogu grupisati u jedan, jedini – organizaciju u

najširem smislu. Pojam organizacije u najširem smislu predstavlja složenu, radno sposobnu celinu, koja ima svoja odredjena, opšta obeležja, kao što su: -

svrsishodnost (cilj), - udruženost ljudi i njihove interakcije (organizacionu strukturu), - plansko oblikovanje i delovanje (doktrina), - stalnost, odn. trajnost

funkcionisanja (tehnološki razvoj), - racionalnost (komandovanje), - dinamičnost i fleksibilnost (način ratovanja) i - materijalna zasnovanost i

opremljenost (ljudski, materijalni i ekonomski resursi i tehnička sredstava). Svaka organizacija je svrsishodna tvorevina. Svaka se formira i održava radi

ostvarenja odredjenog , uglavnom, složenog cilja i svaka se temelji na medjusobnom povezivanju ljudi i njihovom koordiniranom delovanju u željenom

9 H.Kisindžer, Problemi nacionalne strategije, Njujork 1965.god. 10 Taktika lovačke avijacije, grupa autora, SSNO, Beograd 1984.god. 11 Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god.

8

pravcu.12 Udarna moć mora biti prilagodjena onome što se njome želi postići – cilju, koji može imati političko – vojni značaj. Činioci pomažu u otkrivanju

potrebnih elemenata koje moraju imati snage i elemenata koji utiču na njihovu izgradnju, da bi mogle izvesti željeni udar u funkciji postavljenog cilja.RV SAD

RV SAD predstavlja danas upravo ono što su nekada davno, na početku XX veka u svojim doktrinama zamišljali: Trančard, Duet i Mičel, vid OS sposoban ne samo

za vatrenu podršku snaga KoV i mornarice, već i za samostalna strategijska dejstva. To je shvaćeno još u toku Drugog svetskog rata, a pogotovo nakon

uvodjenja nuklearnog oružja. Upotrebom RV u konvencionalnim ratovima i razvojem primene nuklearnih sredstava sa drugih sistema, u prvom redu

podmornica RM, činilo se da je uloga RV, da bude jedan od združenih vidova OS SAD, jedan od činioca vojne moći. Medjutim, narastanjem udarne moći RV,

pažljivim sagledavanjem činioca od uticaja, ono prevazilazi i najsmelije vizije. Otuda ne iznenadjuje učinak koji je ono ostvarilo u ratu u persijskom zalivu

1991., a zatim kod nas 1999.god. U prvom slučaju je bilo zamišljeno da obezbedi uslove za vazdušno-kopnenu kampanju, a u drugom je samostalno, uz pretnju

kasnijom kampanjom, došlo do pobede. Da bi prikazao RV SAD kao kompleksan vid oružanih snaga OS SAD, a u funkciji udarne moći uzeo sam u

obzir sledeće činioce, koji utiču na udarnu moć RV SAD: ciljeve i zadatke RV SAD, organizacija i doktrina RV SAD, komandovanje, tehničke karakteristike sredstava

RV SAD, ljudski resursi, tehnološki razvoj i ekonomska moć SAD.Ciljevi i zadaci RV SAD Osnovni cilj vazdušno-kosmičkih snaga je da ostvare i održe

kontrolu nad vazdušnim i kosmičkim prostorom i dejstvuju protiv neprijateljevih snaga angažovanjem u b/d. Ta dejstva obuhvataju

neutralisanje ili uništenje neprijateljevih snaga, elemenata njegovog sistema komandovanja i snaga za dugotrajno vodjenje rata ili njegove volje

za borbom. Taj cilj ostaje na svim nivoima sukoba i realizuje se kroz sistematsku primenu sile u napadu na vojni, politički i privredni potencijal.

Takodje je bitno da je novom doktrinom stavljen naglasak na konvencionalna b/d, a da se nuklearni potencijal zadržava u funkciji

deterenta. Organizacijska struktura RV SAD Strukturu sistema čine elementi sistema i njihovi medjusobni odnosi i veze. Struktura ima temeljno

značenje za sistem i njegove osobine, s obzirom na okolnosti da sistem ne čini prostu, već složenu kompoziciju elemenata koji se nalaze u

medjusobnoj interakciji. Osobine sistema prvenstveno zavise od načina povezivanja njegovih elemenata, a to znači od njegove strukture. Otuda i

pojava da dve različite kompozicije istih elemenata čine dve različite strukture, pa prema tome i dva različita sistema, sa različitim osobinama. 13

Završetkom hladnog rata i promenom strategijsko-političkih uslova, RV SAD je uz prilagodjavanje novim ciljevima i zadacima prilagodilo i

organizacijsku strukturu. Sposobnost da relativno lako i brzo menjaju strukturu daje poseban pečat udarnoj moći RV SAD. Od 1.10.1999.god. RV

12 dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god

13 dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god

9

SAD primenjuje novu organizacijsku strukturu, po kojoj većinu svojih borbenih snaga deli u deset Vazduhoplovnih ekspedicionih armija (AEF)14. Ove armije su

deo pokušaja SAD da redizajniraju snage kako bi obezbedile sposobnost profilisanja snaga prema zadatku i odgovoru na zahteve regionalnih

“kontindžesi” operacija bilo gde u svetu (tabela 1). Svaka AEF ima približno jednake sposobnosti da pokrije pun obim mogućih zadataka u borbi za prevlast u

VaP, izolaciji bojišta, neposrednu podršku, neutralisanju protivničke PVO, taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu.Ovo je

operativna ili funkcionalna struktura. Tabela 1

Promenom organizacijsko-formacijske strukture u skladu sa promenama doktrine izvršena je preraspodela jedinica. S tim u vezi je došlo i do

odgovarajuće preraspodele zadataka izmedju odgovarajućih vazduhoplovnih komandi. Obzirom na složenost organizacijsko-

formacijske strukture, pregled zadataka koji se postavljaju pred snage RV SAD najlakše je utvrditi iz namene glavnih komandi.15 Administrativnom strukturom većina jedinica RV SAD je potčinjena jednoj od devet glavnih

komandi RV. Glavnim komandama je potčinjen različit broj vazduhoplovnih armija. Vazduhoplovnim armijama su potčinjeni vingovi, a

u okviru njih postoje: operativne grupe, u kojima se nalaze posade i obaveštajni organi, dok je drugi personal u sastavu grupa za podršku, logističkih, medicinskih i dr. grupa (tabela 2). Svaki ving ima u svom

sastavu jedan ili više letačkih skvadrona, čiji broj aviona zavisi od komande

14 AEF-Aerospace Expeditionary Force- Vazdušno-kosmičke ekspedicione snage15 Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd

10

kojoj pripada i zadataka koje jedinica izvršava.16Tabela 2)

Doktrina RV SAD Vazduhoplovno-kosmička (VK) doktrina SAD17 se zasniva na moći nuklearnih borbenih sredstava velike razorne snage i vazduhoplovnoj

tehnologiji kontinentalnog i interkontinentalnog doleta sa naglašenom konvencionalnom komponentom.Vazduhoplovno-kosmička doktrina SAD pred

vazduhoplovne snage postavlja sledeće zahteve: - upotrebu vazduhoplovnih snaga (strategijskih i taktičkih) po jedinstvenoj doktrini i po jeinstvenoj zamisli

za ostvarenje ratnog cilja; - strategijsku pokretljivost OS - vazduhoplovnim transportnim kapacitetima sa težištem na prevoženju snaga za hitne intervencije

i snaga ojačanja (rezervi);- ostvarenje prevlasti u vazdušnom (kosmičkom) prostoru na odgovarajućem nivou, vremenu i prostoru, u svim vrstama rata, u

svim geografskim i vremenskim uslovima; - ostvarenje višenamenske upotrebe taktičkih vazduhoplovnih snaga u svim oblicima upotrebe sile, operativnim

situacijama, u zavisnosti od postavljenog cilja ratnih dejstava i sa težištem na vazduhoplovnoj podršci KoV i RM po dubini operativnog zahvata; - stvaranje

uslova za masovnu upotrebu svih vrsta vazduhoplovnih oružja od samog početka ratnih dejstava uz potpuno uvažavawe načela iznenadjenja.18 Ova

doktrina predstavlja skup zvanično usvojenih gledišta i principa ratovanja koji opisuju i usmeravaju pravilno korištenje vazduhoplovno-kosmičkih

snaga u vojnim akcijama. Shodno tome, ona utvrdjuje načine na koji ratno vazduhoplovstvo organizuje, obučava, oprema, angažuje i obezbedjuje

vazduhoplovne snage. RV je sistematizovalo doktrinu za različite nivoe i sa različitim brojem detalja u obliku osnovne, operativne i taktičke doktrine.

Svaki nivo ima važnu ulogu u opisu i vodjenju pripreme (organizovanje, obuka, opremanje i obezbedjenje) i angažovanja vazdušno osmičkih snaga (VKS). Osnovna doktrina postavlja osnovna i trajna načela koja opisuju i

16 Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.17 http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd1/afdd1.pdf18 http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf

11

usmeravaju pravilno korištenje VKS u vojnim dejstvima. Operativna primenjuje principe osnovne doktrine na vojna dejstva

opisujući pravilnu upotrebu VKS u kontekstu sa udaljenim objektom dejstva, mogućnostima snaga, zonom dejstva i operativnom situacijom.

Operativna doktrina opisuje organizaciju VKS i predvidja promene i uticaje koji mogu imati negativnog uticaja na vojna dejstva, kao što su nova

tehnološka dostignuća. Taktička doktrina primenjuje osnovnu i operativnu doktrinu na vojna dejstva opisujući pravilnu upotrebu

specifičnih sistema oružja u cilju ostvarenja detaljno razradjenih planova. Taktička doktrina razmatra posebne taktičke ciljeve, taktičke uslove i

opisuje kako se upotrebljavaju specifični sistemi oružja da bi se ostvario taktički cilj.U okviru RV se primenjuju združena i kombinovana doktrina.

Združena doktrina realizuje zajednička dejstva unutar oružanih snaga SAD a odnosi se na VKS. Obuhvata stavove, načela i načine najbolje primene VKS za

intervenciju i angažovanje sa kopnenim i pomorskim snagama u okviru vojne akcije. Kombinovana doktrina se odnosi na upotrebu VKS u dejstvima snaga saveznika (NATO) u koalicionom ratu. Ustanovljava principe, organizaciju i

osnovne procedure dogovrene medju savezničkim snagama, nalazi se u osnovama zajedničkih ugovora po pitanju odbrane, sporazuma ili organizacije, i potpomaže prilikom donošenja odgovarajućih rešenja za angažovanje oružanih

snaga u kombinovanim dejstvima. VK doktrina upotrebu vazduhoplovnih snaga razmatra kroz obradu osnova vodjenja strategijskih i taktičkih dejstava, kontrole VaP, dejstava po neprijateljskim potencijalima za

vodjenje rata, izvodjenje napadnih i odbranbenih dejsatva, rukovodjenja i komandovanja i dr., kao i načina izvršenja glavnih i specijalizovanih

zadataka. Najkraće rečeno, ovim konceptom, naglasak je dat na inicijativi, udarima po dubini, neprekidnoj aktivnosti i tesnom sadejstvu jedinica i

koordinaciji komandovanja. Ona uspostavlja skladan odnos izmedju vatre i manevra, naglašava dejstvo združenih rodova i zahteva sadejstvo vidova i

savezničkih snaga. Ona naglašava taktičku elastičnost, brzinu akcije, proritet zadataka, inicijativu potčinjenih i ofanzivni duh. 19 Vazduhoplovne snage mogu da se angažuju u širokom spektru ratnih dejstava u sukobima svih nivoa i toku svih perioda b/d.20 Komandovanje Komandovanje, prema vidjenjima Amerikanaca, predstavlja veštinu upravljanja i usmeravanja ljudi i

orgnizacije u celini na izvršenje misije.21 RV SAD je administrativno organizovano u 9 glavnih komandi direktno potčinjenih načelniku generalštaba

RV SAD.22 (šema 1) Većina jedinica RV SAD je potčinjena jednoj od ovih komandi. Glavnim komandama potčinjen je različit broj vazduhoplovnih armija.

Vazduhoplovnim armijama su potčinjeni vingovi. U okviru vinga posade i obaveštajni organi su potčinjeni operativnim grupama, dok je drugi personal (za

19 Vojna politika, doktrina i strategija SAD-NATO, studija, Institut za strategijska istraživanja, Beograd 1989.god.20 Nakon 11.9.2001. snage RV SAD se angažuju i van rata u borbi protiv terorizma21 www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf

22 Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.

12

održavanje, opsluživanje, bezbednost i dr.) u sastavu grupa za podršku, logističkih, medicinskih i dr. grupa. Šema 1)

Namena ovih komandi, uopšteno, je: priprema, istraživanje, razvoj i

organizovanje snaga i sredstava RV SAD, kao i podrška opštim komandama. Komanda za Evropu i Pacifik prestavljaju operativne komande i čine

vazduhoplovnu komponentu opšte komande za ova područja. Operativno komandovanje snagama RV je u nadležnosti komandi vojišta.23 U skladu sa

postavkama doktrine gde se stavlja imperativ na združene operacije za izvodjenje b/d na vojištu se formira Komanda vojišta sa združenim štabom

vojišta. Za pravilnu i blagovremenu upotrebu svih snaga vojišta, komandantu vojišta stoji na raspolaganju združeni štab u koji su uključeni predstavnici svih vidova OS na vojištu. Komandant vojišta pod svojom komandom ima snage svih

vidova OS koje izvode b/d na vojištu. Komandanti vidova OS na vojištu su odgovorni za upotrebu snaga svoga vida. Oni su u komandnim pravima

izjednačeni i medjuzavisni jer rade na sprovodjenju istog zadatka. Koordinacija u planiranju b/d se ostvaruje preko organa sadejstva, bliskom

dislokacijom štabova (odnosno KM), izmenom operativnih planova I planova dejstava, čestim kontaktima oficira vidova i sl. Komandant

združene komande izdaje direktivu za upotrebu snaga vidova, a time i vazduhoplovnih snaga, preko komandanta vida. Na osnovu direktive,

komandant vazd. snaga vojišta odlučuje o upotrebi vazduhoplovnih snaga, vrši planiranje b/d I kontroliše sprovodjenje odluke, odn. prati tok

izvodjenja b/d svojih snaga.Pre donošenja odluke komandant vazd. snaga vojišta konsultuje komandanta snaga KoV koje podržava. Donetu odluku dostavlja na odobrenje komandantu združene komande vojišta. Princip

centralizovanog komandovanja svim vazduhoplovnim snagama i sredstvima predstavlja osnovu za organizovanje i funkcionisanje sistema komandovanja. Komanda vazduhoplovnih snaga vojišta koristi sistem za

komandovanje za centralizovanu kontrolu VaP-a i kosmičkog prostora iznad vojišta. Preko operativnih centara omogučeno je decentralizovano izvršenje zadataka sa mogućnostima direktnog komandovanja snagama

kada to situacija zahteva. Pošto je komandant vazd. snaga vojišta ujedno i najodgovorniji za PVO vojišta, posebno provodi organizacijski proces po

23 Priručnik: Ratište, grupa armija i armija OS SAD, II uprava, Beograd 1988.god.

13

pitanju upotrebe vazd. snaga u PVO, a u koji se uključuju i odgovarajući organi PVO vidova. Donetu odluku po PVO, takodje, dostavlja na odobrenje

komandantu združene komande Svaki elemenat sistema komandovanja popunjen je obučenim ljudstvom, opremljen sredstvima veze,

elektronskom, radarskom, navigacijskom i dr. opremom u zavisnosti od funkcije i nivoa. Sva oprema je standardizovana sa mogućnostima

višestrukog uvezivanja čime je obezbedjena fleksibilnost sistema.Vazduhoplovno-tehnička sredstva RV SAD Od samog nastanka pa do danas, RV uopšte, a borbena avijacija posebno, imala je tu privilegiju da su

gotovo sva vrhunska dostignuća nauke, tehnike i tehnologije praktični primenu nalazila upravo u njoj. To je osnovni razlog što su u relativno kratkom vremenu ostvareni i takvi projekti koji su se mnogima činili nestvarnim, isuviše dalekim ispred svog vremena, koji su suštinski

uvećavali borbenu moć RV i stavili ga ispred drugih vidova u američkim OS. Ova sredstva se nalaze uglavnom u vazduhoplovnoj borbenoj komandi,

vazduhoplovno transportnoj komandi i svemirskoj komandi.Borbena avijacija Borbeni avioni koji se nalaze u sastavu AEF-a imaju sledeće

karakteristike:visoke letne sposobnosti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni;- mogućnost korištenja velikog dijapazona visina, uz mogućnost da lete na

malim visinama i brišućem letu, uz automatsko praćenje reljefa, danju i noću

u povoljnim i složenim meteo-uslovima;

- mala efektivna refleksna površina (ERP), što ih čini teško vidljivim za radare;

- opremljeni su elektronskom opremom za elektronsku borbu, izvidjanje,

aktivno i pasivno ometanje u velikom frekventnom opsegu;

- velikih vatrenih mogućnosti, opremljeni su sistemima za upravljanje vatrom,

sposobni da u uslovima vizuelne nevidljivosti nadju cilj, identifikuju ga, i sa

velikom verovatnoćom ga unište;

- velikh prostornih mogućnosti, taktički radijus i dolet;

- velikih vremenskih mogućnosti, trajanje leta i malo vreme reagovanja.

Puno toga je uradjeno na polju objedinjavanja sredstava za izvidjanje, uprvljanje

i vatreno dejstvo u jedinstveni sistem, čime se postiže smanjenje vremena za

prenos podataka, odlučivanje i dejstvovanje.24

Medjutim budućnost, koja je već počela, nalazi se u bespilotnim letelicama.

Ovim sredstvima se vrši: izvidjanje u realnom vremenu, sredstvima visoke

24 Strategijski problemi godišnjak 1988., A. Ončevski članak, str. 313-333, Beograd 1988.god.

14

rezolucije i trajanjem operativnog leta. Pored njih, sve se više razmatraju i druge

bespilotne letelice i to u u borbenoj ulozi.25

Sistemi kao što su JSTARS i AWACS bitno povećavaju efikasnost i borbene

mogućnosti aviona jer omogućavaju otkrivanje, praćenje i prenos podataka o

ciljevima u vazduhu i na zemlji, uz integrisani prikaz informacija u kabinama

borbenih aviona.26

Nuklearna sredstva

SAD i dalje zadržavaju nuklearne snage. Osnovna namena ovih sredstava je da u

sadašnjem i projektovanom bezbdonosnom okruženju odvraćaju agresiju protiv

SAD, njihovih snaga u inostranstvu i njihovih saveznika i prijatelja. Iako je

pozicija ovih sredstava umanjena završetkom hladnog rata, nuklearno oružje ostaje

i dalje značajna brana protiv širenja NHB oružja i neizvesne budućnosti postojećih

nuklearnih sila, te kao sredstvo za održavanje obaveza prema saveznicima. Mada

SAD teže smanjenju ovih sredsatava prema sporazumu START III i dalje u svom

arsenalu zadržavaju oko 10 skvadrona raketa nosača Minuteman III (LGM-30G) i

Peacekeeper (LGM-118A) u tri kosmička vinga. Količina ovih raketa je: oko 550

sa po tri bojeve glave LGM-30G27 i 50 sa 10 bojevih glava LGM-118A. 28

Karakteristika ovih sredstava je da imaju daleko veći broj bojevih glava i usavršen

način usmeravanja na ciljeve, uz mogućnost manevrisanja , što omogućava

uspešno savladavanje protivničkog sistema protiv-raketne odbrane. 29

Pored interkontinentalnih balističkih projektila, značajnu komponentu nosača

nukleranih sredstava čine krsareće rakete.

Kosmička komponenta

25 Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god.26 Obaveštajni bilten br.1, KRV i PVO, Beograd 2000.god.27 Strategijski problemi godišnjak 1988. Dr. Todor Mirković, članak, str.373-38328 Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god.29 p.puk. D. Stefanović, Ratno vazduhoplovstvo NATO, KŠŠRV I PVO, Beograd 1991.god.

15

U vojnoj politici i strategiji SAD kosmos je pored kopnenog, vazdušnog i

morskog prostora, mesto novog, četvrtog prostora u koji se upućuju i u kome se

neprekidno drže, povećavaje i usavršavaju posebna sredstva ratne tehnike. Kosmos

se procenjuje i razmatra kao prostor za izvodjenje samostalnih borbenih dejstava

strategijskog značaja, a istovremeno se uključuje u integrisane globalne planove

svih vidova borbenih dejstava na zemlji.

Podrška koja obezbedjuje OS SAD iz kosmičkog prostora sa tehničkim

srdstvaima šire namene i posebnim vojnim sistemima uključuje sve oblike

upotrebe sile i obuhvata više raznih vrsta obezbedjenja b/d, kao što su: izvidjanje i

osmatranje, pravovremeno uzbunjivanje, navigacija i navodjenje,

hidrometeorološko i geodetskotopografsko obezbedjenje. Osim toga sredstva u

kosmosu su značajan elemenat telekomunikacija u sistemu rukovodjenja i

komandovanja i zbog toga su posebno uticajna u elektronskoj borbi.

Ubojna sredstva

Savremenim u/s kojima raspolaže RV SAD, moguća su dejstva po OD u prilično

neoptimalnim uslovima. Ovi uslovi karakterišu se: jakom trupnom PVO, noć, slaba

vidljivost, koja u odredjenim situacijama može da bude i nevidljivost, postojanje

jakog protivničkog sistema PVO sa ARJ i LA itd. Povećana preciznost pogadjanja

utiče na verovatnoću izvršenja zadatka i neutralisanja cilja, a povećan domet

omogućava preživljavanje.

Pomenuta nuklearna sredstva, treba razmatrati posebno, jer iako imaju veliku

vatrenu moć, upotrebna vrednost je mala, zbog opasnosti od nekontrolisane

uporebe i posledica koje ostaju. Ono ipak predstavlja sredstvo odvraćanja koje

opstaje uprkos činjenici da su novi sistemi oružja, kao: JSOW ili JDAM daleko

većih borbenim mogućnosti. 30

Ljudski resursi

30 J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.

16

Supstantni elemenat svake organizacije su ljudi, čije uzajamno delovanje čini

organizaciju. Uspeh ili neuspeh svake organizacije je u osnovi determinisan

kvalitetom njenih ljudskih resursa, sposobnosti njenih članova i njihovog ličnog

uticaja, zatim materijalnih resursa (ekonomskih dobara) i na kraju, od

konceptualnih resursa posebne grupe njenih članova-rukovodioca. 31

Prioriteti RV SAD u pogledu kadra su regrutovanje i zadržavanje u službi visoko

kvalitetnog ljudstva, dobro obučenog, sa vrhunskim komandnim kadrom. Ono

mora biti sposobno da postigne uspeh u kompleksnom i promenljivom okruženju

budućih vojnih operacija.

Iako, za SAD važi mišljenje da su pre svega bogata zemlja i da smanjuju uticaj

ljudskog faktora, ipak izboru kvalitetnog ljudstva se daje poseban značaj. Pogled

amerikanaca na svet je, pre svega pragmatičan. Oni su svesni značaja ljudskog

faktora i zato, kada su izbor kandidata i obuka u pitanju, izbor je uvek ono

najbolje. Ovo je jedna od osnova njihove strategije i doktrine. Naime jedan od

uslova funkcionisanja, sada već stare, doktrine vazdušno - kopnene bitke je

označen kao odlično obučeno ljudstvo, što se više puta u praksi potvrdilo, u

njihovim dejstvima, vodjenim proteklih decenija ili njihovih prijatelja (pre svih

OS Izraela).

Da bi se zadržalo ljudstvo primenjuje se čitav niz mera koje se tiču morala: od

mogućnosti neprestanog profesionalnog razvoja, izazovne i zadovoljavajuće

karijere i kvaliteta života. Plate i materijalni dodaci čine samo deo ovih mera.

Posebno se daje značaj manjem operativnom naprezanju ljudstva, a da se ovo

ozbiljno uzima u obzir, može se videti preko nove organizacijske strukture

uvodjenjem ekspedicionih armija (AEF). Na taj način je RV SAD, iako u

nezgodnom položaju zbog potreba opšteg smanjenja u OS SAD posle hladnog rata,

uspelo da sačuva ljude, kao osnovni subjekat organizacije, a time u direktnoj vezi i

udarnu moć.

Tehnološki razvoj

31 dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god, str.25

17

Razvoj je jedan od osnovnih ciljeva svakog organizacijskog sistema. On

omogućava prilagodjavanje novonastalim uslovima, koji okružuju sistem. Razvoj

se uočava kroz evoluciju ili revoluciju. Nezavisno od uslova okoline koji su doveli

do razvoja, on omogućava novi kvalitet, koji znači opstanak. 32

Revolucija u razvoju sistema bi značila drastičnu promenu kvaliteta, koja se u

slučaju RV SAD ogleda u promeni organizacijske strukture i transformisanju

snaga kako bi bile sposobne da oblikuju okruženje i reaguju efikasno u budućnosti.

To se odnosi i na usmeravanju na kosmičku komponentu snaga RV, odn. na sve

izraženijem korištenju kosmosa u vojne svrhe. Ovo uslovljava i adekvatan razvoj

novih doktrina i podsistema komandovanja.

RV je ustanovilo šest novih borbenih laboratorija za realizaciju “Vizije RV za

21.vek”. Zadatak tih borbenih laboratorija jeste da brzo identifikuju i vrednuju

nove ideje koje povećavaju mogućnost RV da ostvaruje i svoje osnovne zadatke i

združeno ratovanje. Koncepcije vrednovane u laboratorijama biće uvrštene u

aktivnosti oko organizacije, doktrine, obuke i nabavke opreme.

Šest laboratorija usredsrediće se na sledeće oblasti: vazduhoplovna sredstva bez

ljudske posade, informacioni rat, vazduhoplovne ekspedicione snage, kosmički

potencijali, komandovanje i upravljanje bitkom i zaštita snaga.

Evolucija je manje dramatična i ogleda se kroz razvoj i uvodjenje novih sistema

oružja, kao i manjih promena u taktici i operatici. Ovom delu razvoja, koji se

ogleda, pre svega u tehničkom razvoju sredstava, pridaje se veliki značaj.

RV SAD u narednom periodu istraživaće: združeni radarski sistem za osmatranje

i napad na cilj (JSTARS), taktičke vazduhoplove (F-22, F/A-18E/F, JSF), ubojna

sredstva, sistem antibalističke odbrane na vojištu, nacionalne raketne odbrane,

odbrane od krstarećih raketa i navigacije.33

Ekonomska moć SAD

32 Dr. Miloš Rajkov, Teorija sistema,KIZ «Centar», Beograd 1987.god.33 Vojno delo br. 3-4, 1999.god.

18

Oružje je uvek bilo skupo, a tendencija je bila da postane kompleksnije i

vremenom manje pouzdano, s tim da je moralo imati veće borbene mogućnosti od

prethodnog. Trka izmedju cene i efikasnosti i mogućnosti plaćanja večno traje.

Ekonomska moć je osnova političke moći i stoga je tesno povezana sa njom.

Posedovanje jedne – uslov je za posedovanje druge. Iako se ekonomska i politička

moć ne moraju poklapati, ekonomska moć se, u vidu ekonomskog potencijala,

javlja kao neposredna baza vojnog potencijala, koji obuhvata količinske dimenzije

oružanih snaga.

Uloga ekonomske moći se može odvojeno posmatrati u društvenoj i političkoj

moći. Naime činjenica je da je ekonomska moć, kao takva osnovica političke moći

i može proizvesti poseban oblik sile, kao sredstva politike. Medjutim ovde će se

razmatrati prvo značenje, kao neposredna baza vojnog potencijala i njen uticaj na

udarnu moć.

Teritorija, njeno prostranstvo, bogatsvo prirodnim izvorima, broj i kvalitativni

sastav stanovništva, samo su uslovi za razvoj ekonomskog potencijala. Za

ekonomsku moć zemlje najznačajnija je ukupna proizvodnja materijalnih dobara

koja se statistički izražava putem bruto-nacionalnog proizvoda, koji predstavlja

celokupnost vrednosti dobara proizvedenih u toku jedne godine.

U savremenim procenama ekonomske moći jedne zemlje u obzir se uzimaju

sledeći parametri: mogućnost i sredstva diversifikacije - ukoliko je treba

prilagodjavati; kompletirana industrija; široke finansijske mogućnosti i uz to

naučna i tehnička elita na svetskom nivou.34

SAD jesu i biće globalna sila. Njihova ukupna proizvodnja ubedljivo je najveća

na svetu. One zauzimju vodeće mesto u mnogim oblastima nauke i tehnologije i

imaju najveći potencijal za prilagodjavanje na nove proizvode i metode

proizvodnje. Njihovi vojni kapaciteti superiorni su u u odnosu na sve ostale

odbranbene snage. One su u stanju da obezbede nuklearne i konvncionalne snage

modernom opremom, koju nijedna druga država u svetu nije u stanju da priušti. To

34 Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god

19

omogućava ispunjavanje svih postavljenih ciljeva nacionalne strategije za

potrebnim snagama, kroz nabavku i razvoj opreme i naoružanja. 35

Obzirom da je završetkom hladnog rata nastupila euforija večnog mira, koja je

zavladala, došlo je do sveopšteg trenda smanjenja izdataka za OS SAD. Medjutim,

kao što je već izneto, zadaci koji su se javili u postsovjetskoj eri su narasli u

skladu sa vodećom ulogom jedine supersile i postojećom paradigmom o: “Sukobu

civilizacija”, koja implicira nove sukobe u XXI veku. Za ostvarenje strategije

oblikovanja medjunarodnog okruženja, reagovanja na celokupan spektar kriza i

agresija, te pripremanja snaga za budućnost, potrebne su znatne i pripravne snage,

zajedno sa fokusiranim programom investicija u poboljšanje opreme koju će te

snage koristiti. To znači da se u ukupnom budžetu za nacionalnu odbranu, koji

iznosi oko 250 milijardi dolara iz 1997.god., sredstva izdvajaju za modernizaciju i

za održavanje postojećeg stanja snaga.

35 Dr. Tuomi Osmo, Nova geopolitika, ŠNO Beograd 2000.god.

20

RV SAD i udarna moć

Budući da su zauzele vodeću poziciju u svetu, održavanje jake vojske i volja da

se ona upotrebi u ostvarivanju nacionalnih i zajedničkih interesa i dalje je bitna za

strategiju oblikovanja okruženja na početku 21.veka. Ciljevi koji se moraju ostvariti

postavljenom strategijom oblikovanja okruženja jesu:

- promovisanje regionalne stabilnosti,

- sprečavanje ili ograničenje konflikata i pretnji,

- odvraćanje agresije i prinude.

SAD deklarišu sebe, kao jedinu zemlju u svetu, sposobnu da efikasno vodi

združene vojne operacije velikih razmera daleko od svojih granica, temeljac

mnogih medjusobno korisnih saveza i bezbedonosnih partnerstava, te stub

stabilnosti u ključnim regijama sveta. Da bi ostvarile ove zahteve, SAD moraju da

poseduju i održavaju vojnu moć, koju je moguće ispoljiti u vodjenju širokog

opsega vojnih aktivnosti i operacija, od odvraćanja i nanošenja poraza agresiji

velikih razmera, preko učešća u vanrednim situacijama manjih razmera, do

suprostavljanja asimetričnim pretnjama medju kojima je i terorizam. Jednom rečju,

SAD moraju posedovati vojnu moć, koja se može pretočiti u vojnu silu, kao

sredstvo za postizanje ciljeva nacionalne strategije.

21

Rečeno je u prvom delu rada, da je vojna moć kompleksna i da je udarna moć

njen sastavni deo. Udarna moć RV SAD predstavlja tipičan primer novog

koncepta, koji omogućava asimetričnu primenu sile radi vodjenja oružane borbe i

rata asimetričnim snagama. 36Ovim konceptom snage RV SAD primenjuju asimetričnu

silu protiv osetljivih tačaka neprijatelja i omogućavaju direktan napad na strategijske

centre, bez rizika i trošenja u klasičnim sudarima, karakterističnim za XIX vek.

Udarna moć RV SAD, kao sredstva politike, dolazi do izražaja kroz čistu

demonstracija sile i mogućnosti njene upotrebe. Sposobnost odvraćanja

potencijalnog protivnika leži u ispoljenoj volji da upotrebe svoje snage i

sposobnosti vodjenja konvencionalnog i nuklearnog rata, kao i za vodjenje sukoba

niskog intenziteta, pa čak i za dejstvo po organizacijama koje ne spadaju u

konvencionalne OS.37 Da bi se ovo potkrepilo, potrebna je stalna prisutnost preko

isturenih položaja u inostranstvu, zatim, vatrene, prostorne i vremenske

mogućnosti RV SAD da brzo projektuju vojnu moć u potpuno različitim uslovima.

RV SAD, kao što smo videli, svojom novom organizacionom strukturom,

omogućava prisutnost u potrebnim regionima, sa snagama, potpuno spremnim i

posebno uvežbanim za svoj period angažovanja. Uz to postoji stalna prisutnost

mogućnosti upotrebe i raspoloživost sredstava i snaga raspona od specijalnih do

kosmosa. Ovde spada i posedovanje nuklearnog potencijala, koje ostaje značajno

sredstvo protiv širenja oružja za masovno uništavanje, kao i sredstvo odvraćanja

prema postojećim nuklearnim silama. Pored toga, učestvovanjem u zajedničkim

vežbama, sa saveznicima i prijateljima, kao i školovanjem odredjenog broja

pripadnika stranih snaga u svojim školama, doprinose jačanju saradnje,

povećavanju otvorenosti i sticanju poverenja.

Udarna moć RV SAD, kao sredstva strategije, posebno dolazi do izražaja pri

reagovanju na celokupan spektar kriza.

Prva faza reagovanja na krizu je pokušaj da se protivnik odvrati bez veće

reakcije. Ovde dolaze do izražaja sposobnost brzog i odlučnog reagovanja. Nivo

36 Drugačije prirode37 terorističke organizacije, narko- karteli i sl.

22

gotovosti snaga koje se rasporedjuju, zatim njihova namena, opremljenost i

obučenost je direktno vezan za brzinu reakcije, kao i mogućnosti infrastrukture da

primi gotove snage. U oba slučaja RV SAD je vid koji može najbrže reagovati na

svaku krizu. Pored toga, ukoliko je potrebno u kasnijim fazama, pored diplomatije

i ekonomskih pritisaka primeniti ograničene udare, najefikasnije sredstvo za ovaj

zadatak je ponovo RV SAD, iz istih razloga, u šta smo se mogli uveriti kroz ratnu

praksu zadnjih nekoliko decenija. 38

Medjutim, ukoliko to ne urodi plodom, pristupa se vodjenju operacija u krizama

manjih razmera. Ovde se postavlja zahtev koji može sadržati različita združena

dejstva. Uloga RV SAD je: demonstracija sile, ograničeni udari, ustanovljavanje

zone zabranjenih letova, održavanje sankcija na moru, protiterorističke operacije

itd. Vidimo da se od RV zahteva čitav spektar relativno različitih dejstava (npr.

zona zabranjenih letova i protivteroristička operacija), koje je ono u stanju da

izvrši, a za šta postoje neoborive činjenice. Naime, dogadjaji od 11. septembra i

nakon njih dejstva u Afganistanu ovo potvrdjuju. Uz to, RV SAD mora biti

sposobno da dejstvuje u uslovima upotrebe asimetričnih sredstava od strane

protivnika, kao i da omogući brzi manevar snagama na različitim vojištima i za

odredjeno vreme. Ovo zahteva izuzetnu koordinaciju i organizovanost, kao i

opremljenost i uvežbanost.

Na kraju mogućih oblika upotrebe nalaze se klasična dejstva u ratu na vojištu. To

je ujedno i najteži zadatak za RV i OS SAD u celini. Ovo zahteva primenu

doktrinarnih načela i snaga kao što je već rečeno u drugom delu ovog rada.

Kao globalna sila, SAD sa interesima širom sveta, postavljaju svojim snagama

još jedan, vrlo težak zadatak. To je vodjenje dva rata istovremeno, na medjusobno

odvojenim vojištima, kako bi se sprečila iskušenja potencijalnog, jakog protivnika

da iskoristi trenutnu angažovanost snaga na drugom mestu. Ovde do punog

izražaja dolazi borbena moć ovog vida OS SAD, sa svojim daleko većim

mogućnostima u odnosu na druge vidove.

Ključna razlika izmedju udarne moći RV SAD i ostalih elemenata vojne moći

(KoV i RM) je mogućnost VK snaga da napadnu direktno najbitnije ciljeve, koji

38 Napad na Libiju npr.

23

mogu imati strategijski efekat, bez prolaženja kroz mučan proces sukoba na

taktičkom nivou, koji neminovno dovodi do gubitaka u ljudstvu. Kao dokaz ove

tvrdnje može poslužiti broj poginulih i nestalih vojnika u ratu u Iraku od 1991.god

pa do danas, gde su najveći gubici nastali kada je počela pešadijska borba.

Primena udarne moći RV SAD

Da bi se predstavila udarna moć RV SAD, mora se videti njena geneza i uticaj

činioca i uslova na izvršenje udara koji su usmeravali razvoj RV SAD kao

podsistema u sistemu OS. Za ovo će poslužiti prikaz načina i efekta upotrebe

vazdušne sile RV SAD u napadima i udarima različitog značaja tokom ratova,

vodjenih od Drugog svetskog rata naovamo.

Rat u Koreji 1950 do 1953.god.

Ovaj rat je počeo 25.6.1950.god. dobro pripremljenim, organizovanim i

vodjenim napadom jedinica Severne Koreje.

Primer upotrebe snaga RV SAD u ovom ratu pokazuje ograničenost udarne moći

RV, odn. prednosti i nedostatke uslovljene činiocima udarne moći.koji utiču na

izvodjenje udara. 39

Opšti utisak je da je primenjena tehnika imala slabe vatrene i prostorne i

mogućnosti, što se odrazilo na silinu udara i posledice. Mali radijus pojedinih

vrsta avijacije, kao i slabe vremenske mogućnosti (teškoće ili nemogućnost

dejstva u složenim meteo-uslovima) opterećivale su upotrebu RV. Iako je RV

SAD imalo značajnu ulogu u spašavanju snaga J.Koreje i doprinelo opštim

naporima snaga UN u stabilizaciji fronta, ipak je u konvencionalnom ratu činilo

deo ukupne vojne moći uz KoV i RM, a strategijsku i političku ulogu kao nosioc

udarne moći, moglo je da ima samo primenom nuklearnog oružja.

39 - p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata, CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god. - Dž.Stjuart, Vazdušna moć-rešavajuća sila u Koreji, Izdanje inostrane literature, Moskva 1959.god. - Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna misao Beograd 1974.god.,

24

Rat u Vijetnamu 1964 god.do1973.

Ovo je tipičan regionalni rat, vodjen u jeku hladnog rata, izmedju snaga

J.Vijetnama uz pomoć OS SAD i Fronta nacionalnog oslobodjenja J.Vijetnama i

DR Vijetnam na drugoj strani. Ovi subjekti su se nalazili u direktnom sukobu, ali

je u ratu na indirektan način učestvovalo mnogo više zemalja, a medju njima i

SSSR i Kina. SAD su za vodjenje rata, kroz postepene eskalacije, angažovale

40% taktičke avijacije, 20% RM, 12% strategijske i 30-35% transportne

avijacije.40

Iako se “vazdušni” rat u Vijetnamu, najčešće deli na četiri perioda 41, sa

stanovišta analize udarne moći RV SAD interesantna su dva periodarata Ova

podela je uslovna i odnosi se na borbene mogućnosti snaga RV i njihov uticaj na

udarnu moć.

1. period (do 11.1968.god.)42

Karakteristike ove faze su: nerealno postavljeni ciljevi, uz precenjivanje vatrenih

mogućnosti angažovanih vazduhoplovnih sedstava za nanošenje udara, kao i slaba

obuka letačkog sastava za dejstva u ovim uslovima. Komandovanje je bilo sve

vreme centralizovano i neelastično. Zbog tehničke neprilagodjenosti

vazduhoplova43 uslovima leta na malim visinama, sa uticajem reljefa i dejstva po

malorazmernim, pokretnim ciljevima, uz protivdejstvo ARJ PVO, a zatim LA,

efekat udara je bio vrlo slab.

2. period (do januara 1973.god.)

Politički uslovi (otpor medjunarodne zajednice i unutar SAD) kao i borbeni

(neuspeh u ostvarivanju strategijskih ciljeva RV SAD, neuspeh uništenja FNO i

prekid komunikacije sa S.Vijetnamom i Kinom i uspeh TET ofanzive snaga FNO

1968.god.) utiču, na promenu politike i vojne strategije rata u Vijetnamu. SAD

40 Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna misao Beograd 1974.god41 u knjizi dr. Rendulića “ Vazd. Doktr.” i skripti p.puk. Ivančića pominju se tri etape42 puk.Mato Mandić, članak Razvoj tehnike LBA u lokalnim ratovima, Glasnik RV i PVO43 avioni su bili namenjeni dejstvu u nuklearnom ratu, sa velikih visina, u odsustvu manevarske borbe u VaP-u (npr. F-105 je mogao automatski da nadje velikoprostorni OD i dejstvuje nuklearnim oružjem bez spoljnje vidljivoti)

25

traže diplomatsko rešenje i pokušavaju pregovorima da izadju iz rata i izvrše tzv.

“vijetnamizaciju.”44

Uvažavajući činioce udarne moći, RV SAD je uvelo u upotrebu novije avione,

bogato opremljene elektronikom, sa maksimalmo izvežbanim posadama 45,

primenjujući nove taktičke postupke i sa potpunom slobodom izbora ciljeva i

komandovanja “oslobodjenog” političkim razlozima. Korištena su nova u/s, čiji

je efekat prevazilazio dotadašnje očekivane norme. Prema oceni štaba

7.vazdušne armije SAD, rezultati udara u ovim dejstvima su bili veći nego cela

ofanziva u jugoistočnoj Aziji tokom prethodne četiri godine. Upravo su u ovom

ratu i u ovom periodu, prvi put upotrebljena “pametna” oružja, visoke tačnosti i

velikih prostornih mogućnosti (dejstvo van zone efikasnog protivdejstva

PVO).46

Efekat ovih strategijsko-operativnih udara po OD je postignut, što je omogućilo

postizanje političkog cilja: uspešne pregovore za okončanje rata i izvlačenje

američkih snaga iz Vijetnama.

Ukupni gubici aviona i helikoptera su bili poražavajući, obzirom na efekat

udara i ukupnih dejstava (oko 3.700 aviona i oko 4.800 helikoptera) 47.

Medjutim, ako se obrati pažnja na zadnji period rata, jasno može da se uoči

drastično odstupanje od takvog zaključka. Jasno se vidi revolucionarni rast

borbenih mogućnosti za izvršenje udara, kao i mogućnost preživljavanja, a koje

su u direktnoj meri uticale na upotrebu RV kao političko-vojnog sredstva.

Napad na Libiju 1986.god.

U ovoj operaciji je učestvovalo 18 aviona F–111F i 14 aviona A-6E, u sastavu

udarne grupe, a oko 85 do 90 drugih vazduhoplova je obezbedjivalo borbena

dejstva. Takodje je u napadu učestvovao i veći broj bespilotnih letelica.

44 Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, CID Podgorica 1999.god.45 škola za usavršavanje pilota lovaca RM SAD je osnovana kao direktno iskustvo rata u Vijetnamu46 J.Lovrić, Elektronska oprema I naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.47 p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata, CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god.

26

Planirani objekti dejstva su pogodjeni i uništeni uz pojedina odstupanja. Uslovi

za dejstvo su bili neoptimalni zbog brišućeg leta i noćnog okruženja pri

postojanju jake PVO protivnika i njenog protivdejstva. 48

Iz ovog primera se može videti da je očekivani taktički efekat udara imao

politički cilj, koji je i postignut. Činjenica je da je dejstvo u ovako neoptimalnim

uslovima omogućeno pravilnim odnosom prema činocima koji omogućuju

izvršenje udara, odn. angažovanjem aviona sa brojnom, složenom i skupom

elektronskom opremom uz primenu preciznih “pametnih” u/s – jednom rečju

tehničkim činocem, vrlo kvalitetno obučenim posadama, pravilnom

organizacijom i izborom oblika manevra za napad, preciznim i koordiniranim

planiranjem i komandovanjem.

Rat u persijskom zalivu 1991.god.

Izgled kampanje koju su vodile snage medjunarodne koalicije na čelu sa SAD

bio je uvećana slika rata u Libanu 1982.god. sa novijim ubojnim sredstvima i

dotad nevidjenim korištenjem kosmičkih snaga po obimu (u funkciji izvidjanja,

komunikacija i navigacione pomoći). 49

Cilj vazduhoplovne operacije je obuhvatao vazduhoplovnu podršku snagama KoV i RM

i strategijsku vazduhoplovnu ofanzivu. Ovi ciljevi su ostvareni izvršavanjem

posebnih zadataka u nekoliko etapa. Ono što je bitno istaći, je primena

vazduhoplovnih udara za izvršenje posebnih zadataka, pogotovo prve etape

vazduhoplovne operacije, čijim se ostvarivanjem bitno uticalo na strategijski

odnos snaga za dalje vodje rata. Primenjeni su masovni taktički i operativni udari

po sledećim ciljevima: komandna mesta strategijskog i operativnog nivoa,

operativni centri i centri veze, sistem VOJIN, sistem PVO, aerodrome i avijacija

na njima, položaji i postrojenja oružja za masovno uništenje uključujući i lansere

operativno-taktičkih raketa. Efekti ovih dejstva su odlučujuće uticali na dalji tok

rata, jer je eliminacijom ovih ciljeva onemogućen organizovan sistem PVO i

48 J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.49 Dr. Todor Mirković, Vojno delo 4-5, članak, Beograd 2000.god.

27

centralizovano komandovanje jedinicama, tako da je otpor u daljem toku rata

(kada je otpočela kopnena ofanziva) bio izolovan, slab i neorganizovan.

Ostali zadaci po etapama su izvršavani udarima i vatrom, ali su samo doprineli

maksimalnom nanošenju gubitaka i rušenju vojno-ekonomskog potencijala Iraka,

kada je rat već bio dobijen.50 . Ukupni gubici aviona su: 38, što znači oko 3,5 na

10.000a/p.

Zaključak je da je RV SAD, uvažavanjem činioca koji utiču na formu udara

omogućilo svojim snagama veće borbene mogućnosti i time postizanje efekata

operativnog i strategijskog značaja. Mogućnost za nanošenje udara, koju je

pokazalo RV SAD u ovom ratu je omogućilo da vazduhoplovne snage prvi put u

istoriji ratne veštine gotovo samostalno odluče ishod rata.

Karakteristike udarne moći RV SAD

Udarna moć RV SAD se karakteriše vazdušnim udarima, kao posebnim oblikom

primene vojne sile. Način primene i intenzitet, koji će ova vrsta sile imati, zavisi od

postavljenih ciljeva, načina vodjenja rata, uslova primene (političkih i ekonomskih

uslova) i mogućnosti snaga (kvaliteta i kvantiteta). Budući da je udarna moć RV SAD

kompleksna i agilna, načina i intenziteta njene primene može biti toliko mnogo, koliko

ima i različitih načina vodjenja rata i oružane borbe. Medjutim, sistematizacijom i

generalizacijom kroz doktrinarna načela, predvidjaju se četiri načina primene vazdušne

sile: gerilska borba, nasilan ulazak, odlučno zadržavanje i globalni sukob.51

Gerilska borba

Vazdušno-kosmičke snage se najčešće upotrebljavaju u formi podrške, različitoj od

konvencionalnih dejstava. Intenzitet primenjene sile je najčešće nizak.

Neprijatelj se ispoljava u vidu lakih gerilskih snaga, niskog tehnološkog nivoa, naoružan

lakim ARJ PVO, uz stanovništvo, koje najčešće podržava neprijatelja, pa se logistika

može naći na udaru. Specijalne snage i vazdušni transport imaju izraženu ulogu u

50 Informativni bilten prevoda br.9, CVVŠ OS, Beograd, 1991.51 www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf

28

mobilnosti, informativnim i psihološkim operacijama kao i obaveštajno-nadzirajućim-

izvidjačkim.52

Ovaj način primene sile je vidjen u Vijetnamu.

Nasilan ulaz

Ovaj način se karakteriše kratkim vremenom trajanja, ali uz mogućnost dostizanja

visokog intenziteta konvencionalno primenjene sile. Vlastite kopnene ili savezničke

snage se ubacuju na vojište različitim metodama, da postignu odredjen cilj, dok VKS vrše

kompleksnu podršku. Vrlo je bitno ostvariti prevlast u VaP-u, jer snage KoV-a mogu biti

vrlo osetljive na protivdejstva neprijateljske avijaije i ARJ. Ove operacije se mogu

izvoditi na velikim daljinama, tako da je neophodno i tankovanje gorivom u vazduhu, kao

i podrška mornaričkih vazduhoplovnih kapaciteta.

Operacija ″Pravi razlog″ u Panami je primer ovog načina primene sile, gde je izvršena

snažna podrška transportom i vazdušnim udarima.

Odlučno zadržavanje

Ovaj način se primenjuje da zaustavi napredujuće neprijateljeve kopnene snage, pre

nego postignu cilj, koji je najčešće, osvajanje i okupacija odredjenog dela ili cele

teritorije. VKS obezbedjuju mogućnost prostorno globalnog odgovora i često

predstavljaju jedinu mogućnost primene sile u kratkom roku. Kada se odlučno

zaustavljanje izvodi u konvencionalnom ratu, neprijatelj će imati jak sistem PVO i jake

ofanzivne avijaciske snage. Ovo zahteva primenu kompleksnih i jakih vazduhoplovnih

snaga u PVB u kratkom vremenu, koje mogu zadržati ili čak sniziti nivo opasnosti. Pošto

je upotreba drugih snaga, najverovatnije, nemoguća ili snage KoV-a tek pristižu na

ratište, to će borba protiv kopnenih snaga neprijatelja53 biti mnogo sadržajnija i izraženija,

52 ISR- Intelligence, Surveillance, Reconnissance53 POB, PPB, PARB itd.

29

nego pri drugim uslovima. Strategijski napad, kao jedan od sadržaja oružane borbe u

VaP-u54 biće ograničen na ciljeve koji daju mnogo brže rezultate, zbog kratkih rokova.

Ovaj način primene sile je vidjen u prvoj fazi razvoja udarne moći RV SAD, u Koreji, a

mnogo kasnije i u ratu zalivu 1991.god.

Globalni sukob

Nakon završetka hladnog rata RV SAD je razvilo konvencionalne snage, sa

mogućnošću globalnog udara. Snage RV SAD su postale ekspedicione (brze, pokretne),

sa malo stalno stacioniranih jedinica u prekomorskim lokacijama, odakle mogu direktno

primenitit vojnu silu. AEF predstavljaju namenske snage, koje mogu hitno biti

rasporedjene u bilo koji deo sveta. Pomorke vazduhoplovne snage, takodje mogu pružiti

podršku, ukoliko im to prostorne mogućnosti dozvoljavaju.

Bombarderska avijacija, koja se po operativnoj formaciji nalazi u sastavu AEF,

obezbedjuju važan izvor udarne moći, jer ne zavisi od isturenih baza ni prostornih

ograničenja koja ima mornarica. Borbene mogućnosti ove vrste avijacije su izuzetne,

zbog velike nosivosti raznovrsnog ubojnog tereta, pa se na taj način mogu kompleksirati

misije i dejstvovati po više ciljeva u jednom letu. Druge snage RV mogu obezbedjivati

ova dejstva.

Primer ovakvih operacija je udar sa distance na Libiju..

Savremena u/s i avioni u arsenalu SAD, svojim kvalitetom, neposredno menjaju

prevazidjene proračune, odnosa snaga koji su u prošlosti iskazivani brojem aviona,

mogućim naprezanjem (izraženim u a/p) i nosivošću (izraženom u tonama) bombi i

raketa. .55

Kao što je rečeno cilj i značaj udara se razlikuje i može biti od taktičkog do

strategijskog nivoa u zavisnosti od karakteristika ratnih dejstava i ciljeva

političko-vojnih. Borbene mogućnosti sredstava i tehnike u arsenalu RV SAD su

54 Prema doktrini RV SAD postoji više sadržaja OB u VaP-u,www.epublishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf55 J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.

30

mnogostruko narasle, tako da danas taktički udar može izvršiti i jedan avion sa

daleko većim efektima i uz naglašenu ekonomičnost.

Pravi primer globalne mogućnosti nanošenja udara je dejstvo udarne grupe od 6

B-52 sa po 27 AB, tadašnje strategijske avijacije RV SAD (B-52 sada se nalaze u

AEF) po ciljevima u Egiptu na vežbi “Sjajna zvezda 82”, nakon 15h leta iz SAD. 56

Budući da je novom formacijskom strukturom AEF osnova za procenu borbenih

mogućnosti, sagledavanjem njenih mogućnosti za nanošenje udara steći ćemo

uvid u opšte sposobnosti RV SAD kao nosioca udarne moći.

AEF čine skvadroni borbene, bombarderske, transportne i avijacije za punjenje gorivom

u vazduhu, komande taktičkog nivoa i dodatnog ljudstva i opreme za podršku borbenih

dejstava. AEF u svom sastavu ima oko 150 do 200 aviona različitih tipova i 10.000 do

15.000 pripadnika RV (tabela 1).

Borbene karakteristike ovih aviona spadaju u sam vrh vazduhoplovne tehnike i

omogućavaju izvršenje svih zadataka, koji se mogu javiti, u borbi za prevlast u

VaP, izolaciji bojišta, neposredne podrške, neutralisanju protivničke PVO,

taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. Ovim snagama se

pridaju snage, van sastava AEF, a koje uključuju jedinice koje imaju u svom

sastavu sledeće avione: E-3 AWACS, E-8 JSARS, U-2, EC-130E ABCCC, EC-

130H Compass Call i RC-135 Rivet Joint. Ovi skvadroni su malobrojni i imaju

specijalizovanu namenu, u obezbedjenju nanošenja udara, tako da im je operativni

tempo angažovanja izuzetno visok.

Osnovni oblik dejstva, kojim se snage RV SAD upotrebljavaju za izvršenje

namenskih zadataka, je vazduhoplovna operacija. Njen cilj može biti različit,

obzirom na oružane borbe, npr. na početku svake intervencije ili rata izvodi se

operacija za neutralisanje RV i PVO protivnika.

U zavisnosti od cilja, formira se odgovarajuća struktura (borbeni raspored) za

izvršenje zadatka. Načelno sastav snaga bi bio sledeći: grupa za izvršenje

osnovnog zadatka – udara, snage za protiv-elektronska dejstva (elektronsko

ometanje, obmanjivanje i PEBD), snage za osmatranje vazdušnog prostora i

komandovanje, snage za lovačku zaštitu, snage za neutralisanje sistema PVO i

56 isto

31

snage za obezbedjenje produženog doleta avio-cisterne za dopunu gorivom u

vazduhu.

U zavisnosti od vrste operacije, broj aviona u pojedinim grupama varira, tako da

u odredjenim uslovima sastav udarne grupe može činiti samo 30% angažovanih

aviona. Ovo je karakteristično za “udare sa distance”, kakav je npr. bio napad na

Libiju 1986.god.

Iako se čini da je to nedovoljno, jer je to oko 50 do70 aviona, ove snage mogu u

jednom letu neutralisati 100 do 200 ciljeva, pri najnepovoljnijim uslovima (da

30% aviona u b/r čini udarnu grupu, sa smanjenom verovatnoćom pogotka i

nošenjem opreme za elektronsku zaštitu i dejstvo). Obzirom na raznovrsnost

tipova aviona i njihove avionike, kao i uz navedenu mogućnost raznovrsnog

naoružanja, silina taktičkog udara po jednoj diviziji KoV, u samo jednom naletu,

bi imala za posledicu njeno potpuno uništenje.

Možda bi kao najbolji primer udarne moći RV SAD mogao poslužti: odnos cena

– efekat. Manjim brojem angažovanog ljudstva, uz upotrebu sredstava većih

borbenih mogućnosti i uz znatno manje gubitke 57, mogu da se ostvare ciljevi zadati

nacionalnom strategijom. U (tabeli 3) mogu se orjentirno videti troškovi ratovanja

za 120 dana, a izraženi u dolarima i tonama materijala koji treba dopremiti na

ratište.58 Jasno se može videti disproporcija u veličini angažovanog ljudstva, cene

tehnike i borbenih mogućnosti. Jedna grupacija KoV od trideset divizija za 120

dana stajala bi više od 200 milijardi dolara, a 3600 aviona za isto vreme oko 178

milijardi dolara, ali sa ogromnom razlikom u gubicima i mogućnostima izvršenja

zadatka.

Primer za ovo može se videti iz rata u persijskom zalivu 1991.god., kada je

uništeno 29 divizija KoV Iraka. Većina ovih divizija se “istopila” tokom

vazdušne kampanje, koja je prethodila vazdušno-kopnenoj operaciji. Obzirom na

broj angažovanih aviona i a/p, kao i vrstu zadataka koje su izvršavali (taktička i

strategijska dejstva istovremeno), može se videti da su masovni taktički udari 57 interesantno je uočiti gubitke ljudstva u Pustinjskoj oluji 1991.god. i rat u Iraku 2003.god., u različitim borbenim uslovima: stanja snaga Iraka i prostor b/d.58 Džems F. Danigen, Kako voditi rat, VINC Beograd1993.god., u ovoj knjizi se mogu videti odnosi izmedju vidova, prema ceni trošenju i ostvarivanju rezultata

32

pretvarani u operativne po značaju. Oni su kasnije iskorišteni u kopnenoj

ofanzivi, radi obuhvata koje je izveo VII Ko KoV SAD. 59

Ono što je bilo novo u ratnoj veštini, a pojavilo se u ovom ratu, je neprekidnost

masovnih udara avijacije koji su se slili u jedan strategijski masovni udar, koji je

trajao 38 dana neprekidno i uništio jednu regionalnu silu.

Pri svim ovim razmatranjima ne treba, na kraju, zaboraviti nuklearnu

komponentu, koja daje posebnu težinu udarnoj moći RV SAD. Zbog očiglednih

problema u operacionalizaciji primene ovog oružja u stvarnim uslovima, stiče se

utisak njegove zapostavljenosti. Medjutim ovo ne bi bilo tačno jer SAD i dalje

zadržavaju nuklearne snage odredjenog stanja gotovosti. Iako su one manje u

kvantitativnom pogledu u odnosu na period hladnog rata, kvalitet je i dalje

zadržan, što znači sposobnost elastičnog reagovanja na bilo koji izazov, a u

krajnjosti uništenje celokupnog čovečanstva-više puta

Tabela 3)

59 Informativni bilteni prevoda br.6 i 9, CVVŠ OS, Beograd 1991.god.

33

Činioci udarne moći RV SAD

Kvalitet i kvantitet vojnih snaga potrebnih da izazovu promenu, čine ključni

elemenat i osnovni činioc udarne moći. Njihov kvalitet i kvantitet direktno utiče,

kao vojna sila, na udarnu moć i samim tim na mogućnost ostvarenja političkih i

strategijskih ciljeva. Sagledavanjem sadašnje organizacije RV SAD, odn, njenih

elemenata, uočava se njihov pojedinačan značaj i uticaj na sistem u celini.

Značaj organizacijske strukture, kao činioca udarna moći, proističe iz mogućnosti

da se njenom odgovarajućom postavkom i prilagodjavanjem konkretnim zadacima

i uslovima, poboljšaju ili uvećaju rezultati postavljenog cilja sistema.

34

Doktrina svoj uticaj na udarnu moć vrši kvalitetom organizacije u širem i užem

smislu. U širem smislu se na osnovu nje pripremaju i izgradjuju snage za

ostvarivanje odredjenih ciljeva. U ovom smislu, doktrina utiče na strategijska

rešenja i strategijski nivo elemenata udarne moći. U užem smislu, na taktičkom i

operativnom nivou, opredeljuje način izvidjenja aktivnosti, odn. b/d, kojima se

neposredno ostvaruju ciljevi. Time se kvalitetom doktrine kvantifikuje udarna

moć. U suštini uspešnog vodjenja rata leži doktrina.

Čisti i efikasno postavljeni komandni odnosi su osnova za efikasno izvršenje

zadataka i funkcionisanje organizacije u celini. Iako je organizacija komandovanja

u RV SAD naizgled složena, jer se pojavljuju četiri vrste veza, odnosi su vrlo

precizno postavljeni, tako da omogućavaju centralizovano planiranje i kontrolu, ali

decentralizovano izvršenje. Time se sveobuhvatno organizuje izvršenje zadatka,

jer su sve snage na ratištu pod jednom komandom, ali se komandovanje rasterećuje

prenošenjem pune odgovornosti na potčinjene. Naravno, oslonac ovakvoj

efikasnosti je tehnologija, medjutim i organizaciona struktura igra podjednako

važnu ulogu.60

Tehnološki razvoj posebnih elemenata sistema i razvoj celog sistema, uvećavaju

ukupnu udarnu moć RV SAD, jer omogućavaju:

- Superiornost u VaP-u i kosmosu, čime omogućavaju svim snagama SAD

slobodu od napada i slobodu da napadaju. Sposobnost RV da izvrši napad bilo gde

na zemaljskoj kugli i dalje biti presudna.

- Mogućnost brzog kretanja po celoj zemaljskoj kugli. Ovo će obezbediti SAD da

mogu brzo i odlučno da reaguju na neočekivano ugrožavanje njihovih interesa.

- Mogućnost RV za precizno dejstvo. Ovo će omogućiti RV SAD da pouzdano

deluje selektivnim snagama istovremeno na specifične ciljeve i ostvari željene

efekte uz minimalan rizik i propratnu štetu.

- Snage i sredstva bazirani u VaP-u i kosmosu doprineće superiornosti snaga

SAD u oblasti informacija, a agilna borbena podrška omogućiće borbenim

60 www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf

35

komandantima da poboljšaju mogućnost reagovanja, rasporedjivanja i

obezbedjenja svojih snaga.

Na snage RV SAD uvek je išao veliki deo ukupnog budžeta za OS u celini.

Medjutim zbog naglešenih borbenih mogućnosti, iako su ukupne snage smanjene,

sredstva za RV SAD su uvećana. To se može videti po broju programa u razvoju

za potrebe RV, koji se mogu videti u sklopu prethodnog odeljka.

Iz navedenog se može zaključiti da je ekonomska moć u direktnoj vezi sa

udarnom moći, odn. da je novac u proporciji sa borbenim mogućnostima, jer

omogućava kupovinu sredstava za efikasno postizanje ciljeva.

Prikazom upotrebe udarne moći u nekim ratovima i samostalnim udarima, može se

uočiti uticaj istih elemenata i stvoriti slika o potrebnom i ostvarenom kvalitetu i

kvantitetu upotrebljenih snaga. Takodje se mogu sagledati i ostvareni rezultati.

Može se uočiti da zanemarivanje jednog činioca neminovno dovodi do pada i

neefikasnosti celog sistema.

Za rat u Koreji je karakteristično da tehničke karakteristike vazduhoplova nisu

odgovarale, ali je zato došao do izražaja kvalitet ljudstva. U vijetnamu, pored

nedovoljne efikasnosti sredstava, loša je bila prvo doktrina upotrebe, a zatim

sistem komandovanja i organizaciona struktura. Pri napadu na Libiju svi činioci su

respektovani, s tim što je delimično pogrešna taktika upotrebe (taktička doktrina)

F-111 dovela do odredjenih gubitaka. Medjutim udarna moć je uspešno pretočena

u udarnu silu, što je dovelo do postizanja cilja. Najkarakterističniji primer uspešno

primenjene udarne moći RV SAD, predstavlja rat u Iraku 1991.god. Ovde su

kvalitativno moćnije snage RV SAD protiv kvantitativno brojnijih kopnenih snaga

Iraka odnele briljantnu pobedu. Do izražaja je došla kvalitetnija tehnika, ali i

sistem komandovanja i doktrina. Bez obzira što je ekonomska moć snaga koalicije

protiv Iraka bila veća, nije odlučnije uticala na udarnu moć, jer je i Irak bio

regionalna sila sa dovoljno mogućnosti nabavka tehnike i vršenja obuke ljudstva.

Ovaj primer efikasne udarne moći se ponovio i u našem slučaju 1999.god.

Postoji, medjutim jedna razlika, slična sa ratom u Vijetnamu, a to je da su ciljevi

koje je postavljala politika ograničavali slobodu vodjenja vojnih operacija. Toje

36

uticalu na vreme trajanja cele kampanje i relativno smanjenu efikasnost dejstva u

taktičkom smislu. Ipak, stratgijski udari po energetskoj infrastrukturi i kopnenim

komunikacijama doveli su do željenog efekta.

Sve ovo upućuje na važnost svih činioca pri izgradnji udarne moći.

Takodje je bitno uočiti veliku fleksibilnost RV SAD i sposobnost “učenja na

greškama”, što je za svaku hvalu jer to omogućava opstanak sistema u celini,

njegov razvoj i konačno rast njegove moći u celini.

ZAKLJUČAK

* Mnogi autori su obradjivali pojam sile i moći u medjunarodnim odnosima i

ratnoj veštini. Medjutim, često se susreće različito shvatanje ovih pojmova, u

zavisnosti od prirode predmeta interesovanja i cilja autora, kao i ličnih afiniteta.

Pojam udarne moći je još složeniji i nedovoljno obradjen u našoj teoriji ratne

veštine. Moja namera je bila da na primeru udarne moći RV SAD analiziram ovaj

pojam, odredim njegove karakteristike i činioce, a ujedno i pokažem praktičnu

primenu za ratnu veštinu

37

* U drugom delu rada je prikazano RV SAD, kao organizacija u najširem smislu,

nastala pravilnim sagledavanjem činioca od uticaja na udarnu moć. Prikaz je

izvršen pojedinačnim sagledavanjem elemenata sistema RV SAD. Izvršen je

pokušaj da se oceni značaj svakog elementa za celinu sistema, kao činioca udarne

moći. Zaključak koji se nameće jeste: da bi RV bilo nosilac udarne moći, prilikom

planiranja i tokom njegove izgradnje, moraju da se uvažavaju činioci koji utiču na

udarnu moć i to prvo pojedinačno, a zatim kompleksno, sistemski. Zanemarivanje

jednog činioca na račun drugog, sigurno dovodi do narušavanja celovitosti

sistema, a u krajnjoj liniji do njegove disfunkcionalnosti. Ovo je RV SAD

dokazalo svojim vekom postojanja i upotrebom u najrazličitijim borbenim i

dr.uslovima.

* U trećem delu rada dat je prikaz mogućnosti RV SAD za nanošenje udara, od

taktičkog do strategijskog nivoa radi postizanja političko-vojnih ciljeva,

postavljenih nacionalnom strategijom.

U radu su izloženi uslovi oružane borbe i nekih ratova u kojima se nalazilo RV

SAD od drugog svetskog rata. Cilj ovog prikaza je bio da se shvati razvoj RV

SAD kao nosioca udarne moći u opštim i posebnim borbenim ulovima koji su

vladali i koji su činioci bili od presudnog uticaja na tu moć.

U ovom delu su sagledane i mogućnosti i efekti izvršenih udara na vodjenje

oružane borbe i rata

Pogrešno sagledavanje udarne moći, dovelo je do pogrešne namene i upotrebe

snaga RV. Ovo je kulminiralo u ratu u Indokini, gde je precenjena uloga i značaj

snaga RV, što je u krajnjoj liniji i dovelo do poraza SAD. Medjutim važno je

obratiti pažnju na radikalnu promenu koja se desila tokom rata, a na osnovu

iskustava iz njega. Naime malo ko zna o promeni borbenih mogućnosti za

nanošenje udara, koje su nastale od 1972.god. Upravo su taktički vazdušni udari

doveli do ograničene političke pobede na samom kraju rata. Udari, koji se po

angažovanim snagama mogu smatrati taktičkim i operativno-taktičkim imali su

strategijski efekat.

38

U daljem prikazu, do rata u zalivu, uočen je postepen rast udarne moći i

sagledavanje njegovog značaja, koji je prevazilazio okvire taktičkog. Rat u zalivu

1991.god., a zatim i agresija na SRJ 1999.god., doneli su potrbebu za potpunom

promenom stava o značaju RV SAD i njegove udarne moći. RV SAD je u ovim

ratovima, maltene, samostalno postiglo strategijske ciljeve, koje je postavila

politika, što znači da su udarna moć RV SAD i njen značaj, postali samostalno

sredstvo politike.

Ovo ukazuje na zaključak da su vazdušni udari, koje izvodi RV SAD, po svom

efektu i značaju za vodjenje oružane borbe i rata, ravnopravno, a ponekad i

značajnije sredstvo od drugih oružanih sistema. Takodje se može zaključiti da je

uspeh u nanošenju udara posledica ravnopravnog tretiranja svih činioca koji utiču

na udarnu moć i prihvatanje njihovog uticaja kroz ravnomeran razvoj svih

elemenata RV , kao organizacijskog sistema. Primerima je dokazano da su

katastrofalne posledice neminovne ukoliko se ovo zanemaruje.

LITERTURA:

- J.Ninković, Vidovi i oblici b/d, VA KoV, katedra taktike, Beograd 1971.god

- Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god

- Vojna enciklopedija tom 10, Beograd 1975. god

- Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god

- maj. Milojević M., Borbene mogućnosti divizije PVO, VKŠŠ RV i PVO, 1973.god.

- Taktika lovačke avijacije, grupa autora, SSNO, Beograd 1984.god.

39

- p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata,

CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god.

- Dž.Stjuart, Vazdušna moć-rešavajuća sila u Koreji, Izdanje inostrane literature,

Moskva 1959.god.

- Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna

misao Beograd 1974.god.

- puk.Mato Mandić, članak Razvoj tehnike LBA u lokalnim ratovima, Glasnik RV i

PVO

- Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, CID Podgorica 1999.god.

- J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC

Beograd 1991.god.

- puk. Miloš Sinobad, Glasnik RV i PVO, članak

- A.Ončevski, Iskustva i pouke iz upotrebe i dejstva RV i PVO u lokalnim ratovima,

VINC Beograd 1988.god.

- Dr. Todor Mirković, Vojno delo 4-5, članak, Beograd 2000.god.

- Informativni bilten prevoda br.9, CVVŠ OS, Beograd, 1991.

- Vojna politika, doktrina i strategija SAD-NATO, studija, Institut za strategijska

istraživanja, Beograd 1989.god.

- Strategijski problemi godišnjak 1988., A. Ončevski, članak

- Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.

- Obaveštajni bilten br.1, KRV i PVO, Beograd 2000.god.

- Strategijski problemi godišnjak 1988. Dr. Todor Mirković, članak

- Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god.

- p.puk. D. Stefanović, Ratno vazduhoplovstvo NATO, KŠŠRV I PVO, Beograd

1991.god

- Stanislav Ocokoljić, Strategije supersila na pragu XXI veka, Beograd 1991.god

- dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god

- KIK Djordjijević Novak, materijal za knjigu u pripremi za štampu

40

- Priručnik: Ratište, grupa armija i armija OS SAD, II uprava, Beograd 1988.god.

- www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf

- www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd1/afdd1.pdf

41