УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ

ТЕМА:

УЧЕШЋЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕУ МЕђУНАРОДНИМ МИСИЈАМА

Студенти:

Професор: Зоран Кековић Марина Митић 346/09

Асистент: Светлана Станаревић Саша Алексић 385/09

Београд, децембар 2010.

САДРЖАЈ

1. Развој српске војске током историје............................................2

2. Војска Србије..................................................................................3

3.Историјски осврт на мировне мисије српске војске....................4

4.Актуелна учешћа војске Србије у мировним операцијама.........7

5.Правна регулатива за учешће Војске Србије у мировним операцијама.........................................................................................8

6. Центар за мировне операције......................................................10

7. Тренутна способност Војске Србије за учестваовање у мировним операцијама.....................................................................11

8. Закључак........................................................................................12

Литература.....................................................................................................13

1

1.Развој српске војске током историје

Модерна Српска држава и њена војска настале су у току Првог српског

устанка,који је избио после вишевековне отаманске окупације српских земаља. Српска

устаничка војска била је ангажована у операцијама заштите и ширења ослобођене

територије и војне сарадње са руским снагама у источној Србији. У време устанка

успостављена је и устаничка државна организација као и регуларна војска.

У устаничким годинама стечена су и значајна војна искуства.Ради личне заштите кнеза

Милоша,1825 први пут су прикупљени војно способни младићи. Формирањем Гарде, на

Ђурђевдан 1830. , започела је изградња стајаће војске у Србији.

Уследило је формирање појединих установа, а у време владе кнеза Михаила

формирана је и народна војска и уведена општа војна обавеза. У том периоду војска је

почела да се наоружава савременим наоружањем. Српска војска је посебно добила на

значају у време када је краљ Милан био командант Активне војске (1897-1900).

Српска војска је током 1919 трансформисана у Војску Краљевине Срба,Хрвата

и Словенаца а од 1929 у војску Краљевине Југославије. У том периоду војска нове

југословенске краљевине у свој састав је примила и људство бивше Аустро-Угарске и

Црногорске војске. Копнена војска је задуго остала доминантно српска. Проширено је

ваздухопловство уз француску помоћ и до тада не постојећи вид-морнарица. Војска се

20 тих година ослањала на Француску, као главног политичког и технолошког

савезника.У оквиру Мале антанте развијена је војна сарадња са Чехословачком и

Румунијом. 30тих година војска се окреће према Великој Британији и Немачкој што је

утицало на развој домаће ваздухопловне индустрије и на повећање овог рода војске.

Од марта 1945 до 1951 године српска војска носи назив Југословенска армија а

након тога Југословенска народна армија. Армија је била један од стубова

социјалистичке Југославије.

50тих година армија је била под јаким совјетским утицајем у виду идеологије опремања

и обуке. Од 1951 до 1958 је у оквиру америчког програма војне помоћи армија је

опремљена западним наоружањем а више стотина њених припадника прошло је обуку у

државама НАТО.

Југословенска народна армија је 1992 преименована у Војску Југославије. Војска

Југославије формирана је од јединица ЈНА које су се базирале на територији Србије и

Црне Горе. Чиниле су је три армије, РВ, ПВО, Ратна морнарица и самостални састави.

2

После 5-ог октобра 2000-те престала је да постоји СР Југославија и формирана је

државна заједница Србија и Црна Гора,а назив ЈНА замењен је називом Војска Србије и

Црне Горе. У оквиру Војске СЦГ извршене су одређене реформе: скраћен је војни рок,

уведено цивилно служење, слање припадника војске на курсеве и школовање у

иностранству.

Престанком постојаља државне заједнице СЦГ маја 2006 део војске у Црној

Гори одвојио се у Црногорску војску а део базиран у Србији постао је Војска Србије.

2. Војска Србије

Војска Србије је основни носилац активности снага одбране у систему одбране,

изграђује способности за заштиту територијалне целовитости и суверености Републике

Србије од оружаног угрожавања споља, за допринос изградњи повољног безбедносног

окружења, партнерства и учешћа у мултинационалним операцијама, као и за подршку

цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

Организациону структуру Војске Србије утврђују надлежни државни органи, на

предлог Министарства одбране, зависно од степена угрожености, ресурса, мисија,

задатака и међународних стандарда.Војска Србије је организована на стратегијском,

оперативном и тактичком нивоу и у команде, јединице и установе. Начелно је чине

видови, родови и службе. Развија сопствене системе обуке и логистике, а ослања се на

ресурсе државе и страних партнера.

Видови Војске су: Копнена војска (КоВ) и Ваздухопловство и противваздухопловна

одбрана (В и ПВО).

Родови су: пешадија, оклопне јединице, артиљерија, инжињерија, артиљеријско-

ракетне јединице за противваздухопловна дејства, авијација, речне јединице и јединице

за електронска дејства.

Службе Војске деле се на опште и логистичке.

Мисије и задатке Војске дефинише Скупштина на основу неотуђивог права

државе на индивидуалну и колективну одбрану, сагласно члану 51. Повеље ОУН, на

принципима међународног права којима се регулише употреба силе.

Мисије Војске:

-одбрана државе од спољног оружаног угрожавања;

- учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету;

3

- подршка у случају природних непогода и катастрофа.

Основни задаци Војске су :

-одвраћање од оружаног угрожавања и других војних изазова,ризика и претњи

безбедности;

-одбрана територије, ваздушног простора и акваторије;

-оспособљавање војника, команди, јединица и установа за реализацију мисија и

задатака;

-учешће у међународној војној сарадњи и мировним операцијама под окриљем ОУН и

система колективне безбедности;

-прузање помићи у случају природних непогода и катастрофа већих размера, у којима

су угрожени људски животи;

-животна средина и материјална добра.

Могућности Војске за отклањање опасности од војних претњи исказују се

способношћу за одвраћање и одбрану.

Способност за одвраћање Војске, како је наведено у Белој књизи одбране,

исказују њена опремљеност савременим борбеним системима и организованост за

обављање задатака, те учешће у реализацији задатака у саставу међународних снага.

Војска способност за одбрану исказује својим могућностима одбране територије,

ваздушног простора и акваторије, уз ангажовање неопходних ресурса одбране,

самостално и уз подршку партнера, савезника и пријатељских држава.

3.Историјски осврт на мировне мисије српске војске

Различити конфликти, сукоби, ратови представљају узроке извођења мировних

операција како у прослости тако и у данашње време. Посебно савремени ратови

представљају претњу миру и безбедности савремном човечанству посебно у осетљивим

и нестабилним регионима. Зато је потребно превентивно деловање и преузимање мера

на заустављању или даљем ширењу свих врста сукоба у свим деловима света. Значајну

улогу у томе имају мировне снаге које у оквиру мировних операција извршавају

задатке у виду спречавања избијања сукоба,заустављању сукоба,успостављању

мира,очувању мира... .

4

Мултинационалне операције су активности које се предузимају у оквиру

система колективне безбедности и система колективне одбране, у складу с

међународним правом и потврђеним међународним уговорима.

Мировне мисије УН представљају централни елемент међународног реаговања

на конфликтне ситуације у државама и између држава. Мировне мисије УН пружају

безбедност милионима људи и након престанка конфликта.Мировне снаге се

распоређују у подручја погођена ратом у којима нико други не сме или није у

могућности да спречи сукоб и његову даљу екалацију.Мировне мисије УН су

непристрасне.

Учешћем у мировним операцијама УН испуњавају се међународне обавезе које

су преузете потписивањем и ратификацијом међународних правних инструмената. Ове

обавезе проистичу из Повеље УН која садржи одредбе којима се државе потписнице

обавзују да на захтев УН ставе на располагање своје оружане снаге ради одржавања

мира у свету.

Приступање Војске Србије у мировним операцијама УН предтавља Србију као

земљу која је спремна да пружи помоћ у остваривању и очувању мира у свим деловима

света. На овај начин успостаља нове односе са свим земљама света остављајући за

собом период који је био обележен недостатком међународне сарадње и самим тим

одређеним степеном изолације земље.

Припадници ЈНА, ВЈ и ВСЦГ учествовали су у неколико мировних операција

где су стекли значајно искуство на успостављању мира између зараћених страна.

Крајем 1956 године Југославија је упутила велики контигент снага у мировну

операцију на синејском полуострву што је предтављало почетак учешћа српске војске у

мировним операцијама. Мировне снаге су формиране са циљем успостављања мира

након енглеско-француско-израелске агресије на Египат. У саставу мировних снага УН

(УНЕФ) ангажован је одред ЈНА под називом Југословенски одред на Синеју. Одред

ЈНА је био оспособљен за самостална дејства и знатно је допринео успостављању мира

у том региону. Одред ЈНА је у оквиру ове мировне мисије успесно изврсио следеће

задатке:

-изградња путева;

-разминирање минских поља;

-сузбијање демонстрација у зони операције;

-спречавање диверзантских дејстава у зони додељеног сектора;

-спречавање и евидентирање инцидената измешу зараћених страна;

5

Мировна мисија УН UNYOM у Јемену (1963-1964) успостаљена је због ратног

сукоба између свргнутих монархиста који је подржавала Саудијка Арабија и

републиканаца које је подржавао Египат. У оквиру мировне мисије формиран је одред

ЈНА за Јемен,састављен од 22 официра,17 подофицира и 79 војника. Одред ЈНА је

формиран у Египту од снага Одреда који се налазио на Синаји. Званични назив Одреда

био је Југословенска извиђачка чета. Основни задаци одреда :

-извршавање извиђачких активности;

-надзирање спровођења споразума између сукобљених страна ;

-спровођење обавештајних активности и прикупљање података о центрима за обуку и

базама С. Арабије као и пружању помоћи монархистима;

-упознавање снага ОС Јемена,амбасаде и страних представника у Јеменену.

Мировна мисија УН UNIIMOG (1988-1991) успостављена у Ираку и Ирану ради

решавања ирачко-иранског непријатељства и ратног сукоба. За команданта

посматрачке мисије именован је генерал-мајор ЈНА Славко Јовић. Југословенска влада

је за потребе мисије одредила групу од 10 официра ЈНА који су учествовали у својству

војних посматрача и тиме су стечена нова искуства. Војни посматрачи ове мисије били

су ангазовани на :

-надгледању и потврђивању повлачења сукобљених снага;

-прикупљању података о минским пољима;

-прузању помоћи приликом размене погинулих;

-регистровању и истраживању инцидената у прекиду ватре.

Мировна мисија УН UNTAG у Намбији (1989-1990) је основана са циљем

пружања помоћи током преношења власти у оквиру подржавања независности

Намбије.Народ Намбије је под вођством Народне организације Југозападне Африке -

SWAPO повео је ослободилачки покрет за стицање независности, против расистичког

јужноафричког режима. Ангажовано је 25 официра ЈНА у својству посматрачке групе

који су имали за задатак:

-успостављање тампон зоне између јединица ЈАР и SWAPO;

-контола прекида ватре између јединица ЈАР и SWAPO;

-контрола повлачења оружаних снага ЈАР;

-надгледање избора;

-прихват и обезбеђење избеглица.

6

У мировној мисији УН UNMISET у Источном Тимору (2002-2004) припадници

Војске Југославије ангажовани су у циљу патролирања у својству посматрача на

граници Индонезије и Источног Тимора.

Мировна мисија УН ONUB у Бурундији 2004 године успостављена је са циљем

пружања помоћи у подршци мировног споразума ''Аруша споразума''. У својству војних

посматрача мисије ОNUВ у Бурундији упућена су два припадника Војске Србије и

Црне Горе.

4.Актуелна учешћа војске Србије у мировним операцијама

Мировна мисија УН MONUSCO ДР Конго успостављена је од савета

безбедности 1999. На позив УН Војска Србије приступа у овој мисији 2003 године

слањем првог шесточланог санитетског тима. Тим су сачињавали два лекара и четири

медицинска техничара. Тренутно се у мисији налази петнаести тим (АМЕТ-15).

Задатак тима је пружање медицинске помоћи и евакуација повређених,оболелих и

њихово збирњавање.

Мировна мисија УН UNMIL у Либерији је установљена 19.09.2003. године.

Војска Србије, у мировној мисији UNMIL у Либерији, учествује од 10.12.2003. године,

када су два војна посматрача упућена у мисију. Број ангажованих војних посматрача

убрзо је повећан са два на три (09.03.2004), односно шест (19.05.2004. године). Када je

почелo смањење броја ангажованих припадника УН у Либерији, број војних

посматрача из Р. Србије је смањен на четири (14.03.2009. године).

Замена војних посматрача се врши након истека мандата од годину дана. Поред

припадника МО и ВС у мировној мисији UNMIL учествују и припадници МУП Р.

Србије.

Тежиште рада војних посматрача је на обављању редовних задатака патролирања и

имплементацији мировног процеса и мандата мировне мисије.

Мировна мисија УН UNOCI у Обали Слоноваче установљена је на основу

процене да ситуација у Обали Слоноваче представља континуирану претњу светском

миру и безбедности у региону. Војска Србије учествује у мировној мисији УН UNOCI у

Обали Слоноваче од 01.05.2004. године са три војна посматрача. Тежиште рада војних

посматрача је на обављању редовних задатака патролирања, имплементацији мировног

процеса и мандата мировне мисији.

7

Мировна мисија УН MINURCAT у Чаду и Централноафричкој Републици

успостављена је од 25. септембра 2007 . Војска Србије учествује у мировној мисији УН

MINURCAT у Чаду и Централноафричкој Републици од 23.06.2009. године. У мировној

мисији УН MINURCAT у Чаду и Централноафричкој Републици тренутно је ангажован

тим Министарства одбране и Војске Србије треће ротације (MINURCAT-3). Тежиште

рада тима МО и ВС у мировној мисији MINURCAT је на реализацији свакодневних

задатака у оквиру пољске болнице УН I нивоа, као и на редовном обиласку и раду у

локалној болници у циљу пружања подршке и помоћи локалном становништву.

Мисија мировних снага УН на Кипру (UNFICYP-United Nations Peacekeeping

Force in Cyprus) успостављена је 4. марта 1964. Године којом се саветује успостављање

мировних снага УН у Р. Кипар (UNFICYP). Војска Србије у мировној УН UNFICYP у

Р. Кипар учествује са једним штабним официром и шест припадника МО и ВС у оквиру

мађарско-словачког контигента.

5.Правна регулатива за учешће Војске Србије у мировним

операцијама

Значајна ставка по питању учешћа у мировним мисијама представља

приступање Програму ''Партнерства за мир'' што са собом повачи да учешће Војске

Србије у међународним операцијама мора бити легитимно засновано на правној

регулативи.На основу тога може се навести Устав Републике Србије,стратегијски

преглед одбране Републике Србије...

Уставом Републике Србије је регулисано ангажовање Војске Србије ван граница

земље,на основу одлуке народне скупстине РС али само под мандатом и организацијом

УН.

Стратегијски преглед одбране РС дефинише мисије и задатке војске Србије.

Друга мисија по стратегији подразумева учешће Војске Србије у изградњи и очувању

мира у региону и свету :

-учешће у међународној војној сарадњи;

-учешће у мировним операцијама;

-учешће у ситему колективне безбедности.

Белом књигом се промовише опредељење за приступање европским и

евроатланским интеграцијама и указују на потребу заједничког деловања са

8

партнерима ради јачања мира и стабилности на локалном,регионалном и глобалном

нивоу. Овим документом исказана је опредељеност Републике Србије за настављање

традиције учешћа у мировним операцијама УН започетим још 1956. Услови учешћа у

мировним операцијама детермисани Белом књигом су:

-потребна су јасна правила ангажовања;

-треба да постоји споразум између страна у сукобу;

-мировна операција треба да буде под мандатом ОУН...

Закон о употреби Војске Србије и другрих снага одбране у мултинационалним

операцијама ван граница Републике Србије чланом 1. урећује се употреба и припрема

Војске Србије за учешће у мултинационалним операцијама ван граница Републике

Србије, права и обавезе надлежних органа и учесника у тим операцијама, финансирање

трошкова учешћа и друга питања. Чланом 2. овог закона мултинационалне операције

ван граница Републике Србије обухватају мисије и задатке у очувању националне,

регионалне и глобалне безбедности и мира у свету, и то:

-операције очувања, одржавања и изградње мира у свету;

-операције спречавања сукоба и успостављања мира;

-заједничке одбрамбене операције у складу са прописима о одбрани;

-операције пружања помоћи у отклањању последица међународног

тероризма и терористичких напада већих размера;

-учествовање у хуманитарним операцијама у случају природних,

техничко - технолошких и еколошких несрећа већих размера и пружање помоћи

у кризним ситуацијама.

О употреби Војске Србије у мултинационалним операцијама oдлучује се на

основу Годишњег плана употребе Војске Србије и других снага одбране у

мултинационалним операцијама којим се одређују њихове мисије и задаци.

Према члану 5. овог закона припадници Војске Србије се могу ангажовати у

мултинационалним операцијама на основу следећег:

- да је учешће припадника Војске Србије и других снага одбране у конкретној

операцији у складу са Уставом Републике Србије и међународним правом;

-да је учешће припадника Војске Србије и других снага одбране у складу са

националним безбедносним и одбрамбеним интересима Републике Србије;

-да се активности Војске Србије и других снага одбране у вези са учешћем у

мултинационалним операцијама у јавности објективно представљају;

9

-да је обезбеђена адекватна правна заштита учесника у мултинационалним операцијама

и поштовање уговорних обавеза у погледу процена безбедносних ризика.

Овим законом је одрђена:

-припрема и упућивање у мултинационалне операције и повлачење из

мултинационалних операција;

- посебна права и обавезе учесника у мултинационалним операцијама;

-начин финасирања и трошкова ангажовања у мултинационалним операцијама

6. Центар за мировне операције

Први корак ка формирању јединица Војске Србије за учешће у мировним

операцијама учињен је формирањем Центра за мировне операције 2003 године, на

основу закључка савезне владе и савета минитсара да се држава поново ангажује у

мировним операцијама.

Центар за мировне операције (ЦМО) је организациона јединица Здружене

оперативне команде ГШ ВС намењена за: избор, селекцију, обуку и припрему лица и

учешће у обуци и припреми јединица за мултинационалне операције, као и праћење

ангажовања припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама ван граница

Републике Србије.

У центру за мировне операције школују се официри за различите дужности у

мировним мисијама од мировних посматрача,штабних официра,официра за

везу,командира јединица, официра логистике....

Задаци Центра за мировне операције:

-планирање, развој и праћење стања и анализа способности ВС и других снага одбране

за учешће у мултинационалним операцијама;

-избор, селекција и формирање састава за учешће у мултинационалним операцијама

-оспособљавање и припрема појединаца и јединица за ангажовање у

мултинационалним операцијама;

-праћење употребе ВС и других снага одбране у конкретним мултинационалним

операцијама;

-међународна војна сарадња у функцији мултинационалних операција.

10

7. Тренутна способност Војске Србије за учестваовање у мировним операцијама

Војска Србије тренутно не располаже снагама које се могу ангажовати

самостално за мировне мисије. То проилази из тога што на учешће снага у мировнимо

операцијама утичу одређени фактори који се тичу самих држава. И те факторе спадају:

-друштвено политички фактори (карактер унутражње политике, стање људкских и

грађанских права и слобода, карактер политичке власти...)

-економски фактори (укупно економско стање земље, отвореност тржишта,

оспособљеност радне снаге, развијеност производних снага...)

-историјски фактори ( трајање независности и суверености, спорови са другим

државама,претензије других држава на властитој територији...)

-безбедносни фактори (стање безбедности државе и њених институција...)

Садашње јединице Војске Србије нису компитабилне међународним

стандардима УН, по опремљености и величини организационог састава што отежава

учешће у мировним мисијам. Отежано економско стање Србије такође представља

један од битних фактора јер су тиме смањене могућности финасирања потреба Војске

Србије у мировним операцијама као и финансирање свих пратећих компонената тог

11

процеса.Проблем представља и то што Војска Србије нема још увек у потпуности

форимиране професионалне војне саставе што онемогућава издвајање снага за брзо

реаговање. За тренутно учешће Војска Србије располаже обученом и припремљеном

четом инжињерије и могућношћу слања посматрача, санитариних тимова, официра за

везу у штабове мировних снага УН. Међутим тренутна могуђност слања снага не

задовољава степен учешћа који држава Србија жели да успостави у очивању мира у

свим деловима света.

8. Закључак

Учешћем земаља у мировним операцијама и испуњавањем међународне обавезе

које су преузете потписивањем међународних правних докумената држава шаље сигнал

о политичкој зрелости и стабилности земље и њених институција. Стиче се политички

престиж и јача међународна позиција земље. Уједно учешће у мировним операцијама

пружа одличну прилику за размену искустава са снагама земаља широм света,

усавршавање језика, стицање нових знања чиме се омогућава постизање степена рада у

нивоу светских стандарда.

Учешћем Војске Србије у мировним операцијама наша земља добија углед као

земља спремна да пружи помоћ у остваривању и очувању мира у свим деловима света.

Тиме добија и признање од земаља широм света, посебно од суседа и доприноси бољој

перцепицији од стране тих земаља у погледу саме земље.

Посебно је учешће наших оружаних снага у мировним операцијама УН важно за

јачање процеса међународно војне сарадње и процеса интеграције наше земље у

Еврпску Унију.

Србија тренутно није задовољна нивом учешћа у оквиру мировних операција,

јер је у томе спречавају многи ограничавајући фактори. Међутим на основу искустава

проистеклих из мисија у прошлости и искустава из скорашњих мисија врши одређене

реформе и предузима одређене меру у Војсци Србије на основу којих би поспешила

ниво учешћа у успостављању мира у свим деловима света и отклонила недостатке које

је у томе ограничавају.

12

Литература

- www.vs.rs

- www.mod.gov.rs

- „Српска Војска“, Бојан Димитријевић, Војноиздавачки завод, Београд 2008.

- Модел учешћа снага Војске Србије у мировним

операцијама Уједињених нација : магистарски рад , Х. Радончић,

Београд 2007.

13

14