Drako Drakovi

UBITI PO VIENJU

ISBN 978-86-85831-60-7

2002 Drako Drakovi 2013 za elektronsko izdanje Digital Division LLC, Hilton Head Island, USA

& Media Art Content Ltd, Novi Sad, Srbija

www.e-knjige.org

info@e-knjige.org

Korice: Media Art Content Ltd.

Prelom: Miroslav Giri

EDICIJA: KRIMII knjiga etvrta

ODLOMAK

Bilo je tano 12,15 asova, tog petka, devetnaestog avgusta 1983. godine. Sunce je nepodnoljivo peklo kansku Kroazetu, jedno od najpoznatijih etalita na Azurnoj obali. Od mnogobrojnih turista, ulica je liila na ljudski mravinjak. U prizemlju uvenog hotela Karlton smetena je jo uvenija prodavnica nakita Kartije...

Mladi, izrazito crne kose, atletski graen i preplanuo od sunca, stoji ve nekoliko minuta zagledan u Kartijeove izloge draguljarnice. Na tom malom prostoru nalazi se veliko bogatstvo: safiri, brilijanti, drago kamenje, skupoceni nakit...

Nekoliko trenutaka kasnije, on samouvereno ulazi u radnju, sigurnim korakom svetskog

oveka. Glavna prodavaica, elegantna plavua tridesetih godina, odmerila je mladog oveka

pronicljivim, profesionalnim pogledom. On je delovao smireno i oputeno to uvek odaje utisak ozbiljnog kupca. Nije bilo sumnjivo ni to to je bio obuen u orts i kratku majicu sa zatitnim znakom ,,Lakost-a, jednog od najuvenijih proizvoaa sportske opreme. Iz torbe su virila dva reketa za tenis. Nosio je moderne naoare, za sunce, na ijem se okviru presijavao pozlaeni znak Kartije, to je iskusna prodavaica shvatila kao jo jedan znak da ima pred sobom ozbiljnog kupca...

Devojka je prila mladiu i ljubazno upitala: - Da li vam mogu pomoi, gospodine? - Hou da poklonim bro svojoj baki. Primetio sam u izlogu jedan koji mi se izuzetno

dopao, samo ako mi jo i cena bude odgovarala, rekao je nekako zamiljeno. Devojka je usluno otvorila vitrinu i dala znak mladiu da izbliza razgleda nakit. Dok je

ovaj zainteresovano procenjivao dragocenosti, drugi mladi je uao u prodavnicu. Takoe je bio lep i elegantno obuen. Pravi tip mladia kojemu bi jedna svetska bogataica, u poodmaklim godinama, ostavila pravo bogatstvo samo da joj bude pratilac na ekskluzivnim

prijemima...

- Ovaj bro mi se zaista svia. Kolika je cena, upitao je mladi koji je prvi uao u prodavnicu.

- Sedamdeset hiljada franaka, rekla je devojka.

- Jo u malo razmisliti, odgovorio je mladi. - Svakako, gospodine, uzvratila je ljubazna prodavaica i krenula za njim da ga isprati

do vrata.

U trenutku kada su se pribliili izlazu, potencijalni kupac je iz sportske torbe hladnokrvno izvadio revolver i uperio ga u devojku.

- Ovo je pljaka! Neka se niko ne mie! Izvravajte bez pogovora naa nareenja! - rekao je okrenuvi cev revolvera prema direktoru prodavnice, koji je hteo neto da kae, ali nije uspeo da izusti nijednu re. Ostalih pet prodavaca i prodavaica takoe su se skamenili od straha.

Tlh sedam osoba stajalo je nepomino pred uperenim cevima dva revolvera, jer je i drugi mladi koji je do tada sve sa smekom posmatrao, izvadio ispod svoga bermuda-sakoa revolver...

Od tada se sve deavalo fllmskom brzinom: Dva provalnika ugurala su osoblje prodavnice, sa podignutim rukama na potiljak, u

direktorovu kancelariju, koja se nalazila u dnu radnje. U toj prostoriji, daleko od pogleda

prolaznika, mladii su iz svojih sportskih torbi izvadili sedam pari lisica i namakli ih na ruke

prestraenog osoblja. - Budite mirni i nita vam se nee desiti - rekao je mladi koji je hteo da za svoju

baku kupi smaragdni bro. Provalnici su bez urbe napustili kancelariju, zakljuavi za sobom vrata. Ponovo u

radnji, oni su, ne sputajui ak ni roletne na izlogu, poeli da prazne vitrine sa nakitom. Basnoslovno skupi nakit mladii su trpali u svoje sportske torbe uz buan smeh koji je

prestraenim prodavaicama ledio krv u ilama, kako su kasnije izjavile policiji. Za nepuna tri minuta, u njihovim torbama nali su se skupoceni asovnici, prstenje,

drago kamenje...

Kada su sve vitrine ispraznili, lopovi su izali na ulicu. Hladnokrvno. Bez urbe i uzbuenja, umeali su se u masu etaa...

Niko od tih mnogobrojnih prolaznika nije ni slutio da u tim trenucima prolaze pored

njih dva oveka koji u svojim sportskim torbama nose veliko bogatstvo... Bilans desetominutne operacije bio je - skoro neverovatan i u analima dosadanjih

provala u ovoj zemlji nezabeleen: etrdeset tri miliona franaka! Bogat plen je sadravao i dva komada nakita na koje je Kartije bio posebno ponosan:

ogrlica od rubina i smaragda sa po 33 karata, ija je vrednost procenjena na vie od osam miliona franaka, kao i famozni upalja nazvan Panter, ekskluzivni model od platine i oniksa, obrubljen brilijantima, ija je cena bila - milion franaka!

Alarm u radnji ukljuen je nekoliko minuta po njihovom izlasku. etiri minuta kasnije policija je stigla na uviaj. Istoga dana, skoro celokupan policijski aparat na Azurnoj obali ukljuio se u potragu za

dvojicom mladia sa sportskim torbama. Meutim, oni kao da su u zemlju propali. Sva lica koja su ikada bila u sukobu sa zakonom, odmah su privedena.

Njihova sasluanja nisu nita otkrila. Za to vreme, iskusni inspektori iz odelenja za Veliki banditizam, ispitivali su osoblje.

Pokazivali im fotografije osoba za koje su sumnjali da su mogui izvrioci podnevne krae. - To je on! To je ovek koji je prvi uao i kasnije izvadio revolver - rekla je glavna

prodavaica. Za policiju nije bilo vie nikakve sumnje. To je bio njihov ovek na koga su odmah posumnjali da je bio izvrilac ove

majstorski i profesionalno izvedene pljake. Bio je to Bruno Sulak, zvani Legionar i njegov nerazdvojni prijatelj Radia Jovanovi

- Novica ivkovi, a najpoznatiji kao Stiv. To otkrie, nasuprot svakom oekivanju, oneraspoloilo je policajce. Oni su intimno

prieljkivali da poinioci krae ne budu Sulak i Stiv. Jer, iz prethodnih susreta sa njima dobro su znali da sa tom dvojicom nee lako izai na kraj...

Okupljeni svet ispred Kartijeove prodavnice komentarisao je, ne bez divljenja, izvrenu pljaku. Prodavaice su pred televizijskim kamerama postale vedete dana. Davale su razne izjave, ali su se sve u jednom slagale: mladii su bili izuzetno lepi, armantni i ljubazni... Najmlaa prodavaica meu njima ak je dala i jednu izjavu koja je, kasnije, esto citirana u francuskoj tampi:

- Zaista mi je ao to me nisu silovali!

Dvadesetogodinji Bruno Sulak bio je po mnogo emu zagonetna linost, a najvie kada je re o njegovom poreklu. Policija, tampa i jugoslovensko podzemlje - smatraju ga

Jugoslovenom, dok je on uporno tvrdio da je Francuz poljskog porekla. Od oca Poljaka i majke

Francuskinje.

I pored te njegove kategoriine tvrdnje, policija i tampa nastavili su da ga i dalje nazivaju - Chef du gang Yougos.

Dok Sulak telefonom objanjava novinarima svoje poreklo i naklonost prema Jugoslovenima, celokupna francuska policija traga za njim i Stivom a u meuvremenu lista njihovlh prepada postaje podugaka: U razmaku od sedam dana uspeno izvode dve pljake u Parizu od kojih je jedna opet opustoila Kartijea odnevi mu nakit u vrednostl od preko deset miliona franaka. Na redu je bila draguljarnica Ferret u Kanu, koja se nalazi tano preko puta zgrade Kanskog festivala. Onda pljake samoposluga, supermarketa i zlatarni irom Francuske...

Nikada nisu upotrebili nasilje tako da ih je francuska tampa sa simpatijama nazivala modernim Arsen Lupenima...

U meuvremenu policija se nada da e napraviti neku greku, dok im na teret stavljaju preko stotinu pljaki i provala. To je ujedno i rekord svih vremena u analima francuske policije. Nikada do sada, u ovoj zemlji, ni jedan prestupnik ove vrste nije uspeo da za tako relativno

kratak period poini toliko pljaki i ostane neotkriven. Ipak, oni su padali u ruke policije ali zbog sitnih prekraja a da policija nije ni sanjala da su to isti ljudi koji pljakaju irom Francuske.

Prilikom dva zadnja hapenja Stiv se prouo meu kriminalcima i svojim spektakularnim bekstvima iz dobro uvanog zatvora Sante.

Onda je, krajem 1982. uhapen i osuen na trogodinji zatvor i Bruno Sulak. Stiv se na slobodi oseao usamljen i neaktivan. Za to vreme jedina preokupacija mu je bila: kako osloboditi prijatelja iz zatvora?

Stiv do utanina priprema Sulakovo oslobaanje. Pored Treeg angauje jo nekoliko mladih jugoslovenskih avanturista. ekaju trenutak kada Sulak bude premeten iz jednog zatvora u drugi. Iz Perpinjana u Bordo, gde ga oekuje novo suenje zbog pljaki poinjenih na teritoriji Bu-du-Ron.

Za nekoliko minuta brzi voz trebalo je da proe kroz predgrae Bordoa. U jednom kupeu prve klase, sedela su etiri policajca i meu njima Bruno Sulak. Bliio se kraj putovanja i umorni policajci poeli su da se pakuju. Sulak je nezainteresovano gledao kroz prozor dok je ruke, vezane lisicama, drao u krilu. Bio je, na izgled, miran i nezainteresovan za sve to se deava oko njega...

Onda su se vrata kupea naglo otvorlla. Policajci su bili zbunjeni i iznenaeni. Za bilo kakvu njihovu reakciju bilo je prekasno, jer su ve dva mladia drala upereno oruje u njih. U rukama su imali teke Magnume tako da su policajci odmah shvatili da se ti mladii, u sluaju otpora, nee dvoumiti da upotrebe oruje...

- Otkljuajte mu lisice i budite mirni, rekao je jedan od mladia dok je drugi u hodniku povlaio ruicu za koenje u sluaju opasnosti.

Voa sprovodnika otkljuao je lisice na Sulakovim rukama. - Majstorski ste obavili posao, momci, rekao je Sulak trljajui ruke i razoruavajui

svoje pratioce.

Voz se uz kripu konica zaustavljao na otvorenoj pruzi. Zakljuavi kupe za sobom, u kojemu su ostali da sede bespomoni policajci, dva

mladia i Sulak iskoili su iz voza.

Na sporednom putu, uz kolosek, stajala je parkirana crvena Alpina sa upaljenlm motorom.

Mladii su se smestili na zadnje sedite a Sulak pored ofera. Uz kripu guma automobil je napravlo polukrug na pustom drumu i uputio se suprotno od Bordoa.

Zaueni putnici nemo su posmatrali to spektakularno oslobaanje zatvorenika na otvorenoj pruzi u blizini Bordoa.

Istog dana, u svojim veernjim izdanjima, tampa je donela opirne izvetaje o Sulakovom oslobaanju a televizijski komentatori nazvali su Sulaka i Stiva Kraljevima begunaca...

Policija je jo jednom bila ismejana i nemona. Francuska nacija je sa nekom vrstom potovanja poela da govori o njima. O kriminalcima istih ruku, kako su ih nazivali...

Sa nepunih dvadesetak godina, ne znajui za postojanje jedan drugoga, Sulak i Stiv esto gostuju po francuskim zatvorima izdravajui manje vremenske kazne. Dok Stiv simulira ludaka i izigrava zatvorskog kaida, Sulak, na veliko zaprepatenje svoje porodice, odluuje da se prijavi u Legiju stranaca! Za svoju udnu i nenadanu odluku i ne pokuava da nae neko valjano objanjenje. Jednostavno - sve mu je postalo dosadno, kako je priao. Monotono i bez uzbuenja...

Sa Drugim padobranskim korpusom Legije stranaca, odlazi u Kalvi. Posle nekoliko

meseci dobija prvo odsustvo koje provodi sa roditeljima u okolini Bordoa, a poslednji dan i no u Parizu gde se, u jednom kafeu ispod Monmartra, upoznaje sa Stivom, tada jo sitnim kriminalcem kakvih je Pariz prepun. Posle burno provedene noi, Sulak se sutradan ne budi na vreme, tako da sa svojim pukom nije mogao da otputuje u Kolvezi.

Od toga dana Bruno Sulak je u bekstvu kao dezerter i ne odvaja se od svoga

novosteenog prijatelja Novice ivkovia-Stiva. Nasuprot rasprostranjenom miljenju da je beguncima ispred zakona najlake da se kriju

u velikim gradovima, to nije sluaj i sa Parizom. Moda zbog toga to u ovom gradu deluje izuzetno efikasan aparat za suzbijanje banditizma, a i zbog velikog broja dounika meu sitnim prestupnicima. Znajui sve to, Sulak i Stiv privremeno naputaju Pariz...

Sa jo nekoliko usijanih glava koje su usput regrutovali, pojavljuju se, neoekivano, u mnogim gradovima Francuske. I gotovo uvek ponavlja se isti scenario: brzi prepad i jo bre povlaenje. Za njima su ostajale opljakane zlatarske radnje, velika preduzea, supermarketi...

Ne bez ponosa Sulak i Stiv su izjavljivali: ,,Nikada nita nismo uzimali od sirotinje. Nikada za nama nisu ostajali ranjeni i leevi. I nee ih nikada ni biti- to je u mnogome doprinelo njihovoj slavi...

A to dobro zna i policija to kod njih izaziva neku vrstu respekta prema ovoj dvojici kriminalaca.

Da ne bi dolo do sluajnog prolivanja krvi, prilikom pljaki, oni su u svojim pohodima punili oruje belim mecima, ali policija, ipak, nije ba puno verovala u te njihove tvrdnje. Strahovali su da ne naie trenutak kada e biti primorani da upotrebe oruje. To do sada nije bio sluaj. rtve su im se bespogovorno predavale ne pruajui nikakav otpor.

Suvie sigurni u sebe, nastavljaju da veruju kako nikada nee biti uhapeni i da e uvek nadmudrivati policiju koju, zaista, ve mesecima ismejavaju beei im ispred nosa sa bogatim plenom.

Kada bi povremeno dolazili u Pariz, vreme bi provodili kod neke od ljubavnica.

Boravak kod svojih stalnih i dugogodinjih devojaka bio je riskantan jer su one bile pod policijskom prismotrom. Kada ne bi ili u pljaku, nikada sa sobom nisu nosili oruje. Sulaku je bila opsesija da sluajno ne proliju neiju krv, dok su njihovi dobri prijatelji blli mnogo manje sigurni u Stiva, koji je uporno ponavljao da nikada vie nee dozvoliti da bude uhapen...

Vei deo opljakanog novca delili su poznanicima i prijateljima u zamenu za njihovo utanje, vie nego u nameri da im pomognu, sem u nekoliko izuzetnih sluajeva.

Znajui sve to, onda nije nikakvo udo to policija, posle velike pljake u Kanu, esto naglaava da je sluaj obavijen zidom utanja i da je jugoslovenski klan ispoljio, ovoga puta, nevienu solidarnost, to se u mnogim ranijim sluajevima ne bi moglo rei.

Stivovo deatvo nije bilo ni bolje ni gore nego mnoge dece jugoslovenskih radnika u Francuskoj. San mu je bio da postane glumac. A tako malo mu je trebalo pa da i postane!

Pre nekoliko godina, kada je uveni francuski reiser trilera, Lotner, snimao film Profesionalac sa an-Pol Belmondom u glavnoj ulozi, Stiv je igrao jednu od zapaenijih epizodnih uloga: bio je u tom filmu (kakve li ironije sudbine!) - policijski inspektor!

Ta skromna uloga donela mu je kasnije mnogo neprllika. Pomou fotografija iz tog filma, policija je uspela da ga identifikuje.

U svim policijskim poternicama registrovan je kao Radia Jovanovi alijas Novica ivkovi zvani Stiv. To nije nita neobino jer u svetu kriminala nepisano pravilo je da se retko kada upotrebljavaju prava imena, a naroito u podzemlju koje regrutuje strance.

Odavno su svi postavljali isto pitanje: Zato Sulak i Stiv nastavljaju sa pljakama, kada su ve odavno stekli veliko bogatstvo? Zato se ne povuku u miran ivot, ako se uopte moe govoriti o mirnom ivotu nekoga ko je krupnim slovima upisan u policijske poternice sveta.

A oni su, u svojoj narcisoidnosti, eleli da zakorae velikim koracima u svet evropskog i svetskog banditizma...

Mnogi Francuzi su u njima videli neku vrstu legendarnog Arsena Lupena, dentlmena-lopova. Meutim, oni nisu bili nita vie do inteligentni i ludo hrabri provalnici.

Bilo kako, posle Markovievog sluaja, nikada se o Jugoslovenima iz podzemlja nije u Francuskoj govorilo kao tada.

Samo, u ovom sluaju nema jo izmasakriranih leeva u vreama za ubre po periferijama gradova. Nema ni lananih nesrenih sluajeva krunskih svedoka, kao u ranijoj aferi politiko-mondenog sveta koja je potresala Francusku podkraj esdesetih godina.

Da su Sulak i Stiv studiozno pripremali svoje prepade, najreitije govori kanska pljaka...

Samo dva sata posle pljake Kartijea u Kanu, u jednom luksuznom restoranu izmeu La Mueta i Bulonjske ume u Parizu, zazvonio je telefon. Glas sa druge strane ice traio je jednog od gostiju, Jugoslovena Didija. Kada je ovaj prineo slualicu uvu, zaula se poruka:

- Lov je uspeo. Donosimo koljke. Pripremite vatru. Toga dana, u tom luksuznom restoranu, ampanjac je tekao potocima. Kako se kasnije

ispostavilo, nekoliko Jugoslovena je buno proslavljalo neiji roendan. Policija je kasno ula za telefonsku poruku, pa su stigli u restoran prekasno. Poneto su ipak saznali. Bilo je jedno sigurno: slavljenici roendana su sauesnici Stiva i Sulaka. Oni su sigurno znali taan scenario pljake u Kanu.

Posle sluaja Markovi svi su mislili da je uveni glumac Alen Delon prekinuo svaku vezu sa Jugoslovenima. Meutim, nije bilo ba tako. U toku neke rutinske kontrole policija je na periferiji Pariza zaustavila i jedan automobil u kojemu su bili Antoan Delon, Alenov sin, i

jedan Jugosloven. Neki Mark Milov. U kolima je pronaen i jedan revolver. Ubrzo je utvreno da je ba taj revolver pripadao jednom od policajaca koji su bili razoruani prilikom Stivovog oslobaanja Sulaka iz voza, u blizini Bordoa, dok su ga sprovodili na suenje!

Otkuda sinu slavnoga glumca taj revolver?

Antoan Delon je uhapen. Na intervenciju Alena Delona, Antoan je uskoro puten iz zatvora uz turo, neodreeno

objanjenje policije. Televizija je francuskoj naciji prikazala Alena Delona kako ulazl kod istranog sudije Versajskog departmana.

Snimila ga je i kako izlazi i posle nekoliko asova. ta se u meuvremenu deavalo - za javnost je ostala tajna...

Bio je manje samouveren i namrgoen nego u doba Markovia. Moda je Delon shvatio da se iza svih zadovoljstava njegovog sina Antoana, stoje neki ljudi koji su zanat prestupnika

izuili bolje nego to je to bio uspeo Stevan Markovi. A Markovia, velikog Delonovog prijatelja, ve odavno nema. Ni svedoka njegove smrti, ni ubica - vie nema. Alen Delon - najvei, najkontraverzniji, najeksportniji francuski glumac - kao da se od

porodinih i linih drama umorio. Tragino je umrla ena, Romi najder, koju je istinski godinama voleo i potovao. Druga ivotna saputnica, Mirej Dark, tek to je preivela operaclju srca - doivljava

teku saobraajnu nesreu u rimskom predgrau. Sin Antoan raste. Nema jo ni dvadeset godina. Ipak, dovoljno je odrastao da pohaa

none barove u sumnjivom drutvu. Da uiva u slatkom ivotu koji mu novac i oeva slava omoguavaju...

A kada je otac Delon sve to shvatio - bilo je kasno.

Jugoslovenski klan uzeo mu je sina pod svoje!

Znao je da ga na Orliju nee niko ekati i poe da razmilja kuda e sa sobom te noi. Po obiaju, svaki povratak u Pariz doivljavao je na poseban nain. Sve mu je izgledalo kao nikada doivljeno. Onda se seti Mirej. Znao je da nikada ne izlazi iz stana pre deset uvee. Nazvae je, pomisli, odmah sa aerodroma...

Orli je, kao obino, liio na veliki ljudski mravinjak. Ovoga puta od svega toga nije nita primeivao. Nisu ga, po prvi put, uzbuivali bliski susreti sa svetskim divama u prolazu. Ni dugonoge Skandinavke koje ve decenijama daju neki arm i lepotu vazdunim dolascima i odlascima po svetskim aerodromima, a naroito pariskom.

Zaustavio se pored prve telefonske kabine.

Napamet je znao Mirejin broj.

Na drugoj strani zvonilo je dugo i otegnuto.

- Hej! - javi se njen pospani glas.

- Haj! - uzvrati on.

Onda su zautali. - Jesi li to ti? - upita Mirej.

- Jesam - rekao je.

Onda opet tiina. Znao je: ona sada grozniavo razmilja kome pripada taj glas meu stotinama koje je

poznavala. Bio je siguran da se nee prevariti, ali joj treba malo vremena. Uvek ga je

prepoznavala, valjda po njegovom otegnutom, karakteristinom naglasku. Svi njeni ljubavnici i prijatelji imali su oseaj da ona samo zbog njih deura pored telefona oekujui poziv. A ona je zaista tako i delovala. Nikada nije bila ljuta, a uvek nena kao ispruena ruka spremna na milovanje...

- Kada si doputovao, upita sada sasvim rasanjena.

- Pre desetak minuta.

- Lae! - Ne.

- Onda mora da ti je jako teko kada si mene prvu pozvao. Sigurno te ostavila verenica? - Ova poslednja mi je znaila puno. - Boli li?

- Boli, ree on. Sluao je njeno ubrzano disanje tamo negde na kraju grada. Znao je da uvek tako die

kad je neto uzbudi. - Treba da doem po tebe, zar ne? - Ako moe. - Biu tamo brzo, a dotle - ne mii se! - ekau te u restoranu. - Ne preteruj, jer e mi veeras biti potreban. - Neu preterivati, ree on i polako spusti slualicu. Naao je sto negde na sredini sale. Bio je za etiri osobe. Znao je nee dugo ostati sam,

jer je to bilo doba dana sa najvie sletanja i poletanja aviona. Uskoro je sela za njegov sto sredovena ena sa kerkom, za koju bi se moglo pomisliti

da joj je neto mlaa drugarica. Nisu obraale panju na njega obuzete uspomenama iz nudistikog kampa na panskoj plai Ibice.

Prestao je ubrzo da prati njihov razgovor.

Prelistavao je asopise. Onda je kerka rekla: - Izvinite, gospodine, jeste li vi Rus?

- Nisam Rus, odgovorio je.

Nastavile su razgovor kao da pitanja nije ni bilo. Kao da vie nije ni postojao za njih, ba kao u poetku.

Prestao je da se zamajava sa asopisima. Ispruio je dugake noge pored stola. Kratkim gutljajima ispijao je rashlaeni viski. Gledao na restoranska vrata kroz koja je, uskoro, trebala da proe Mirej.

Dve aerodromske prostitutke i nekoliko Arapa sedelo je za susednim stolom. Jedna od

njih je bila vidno pijana i svaki as zadizala kratku suknjicu za jo nekoliko santimetara. Arapi su je pipkali a ona poslovno ponavljala:

- Petsto franaka, plus soba...

Primeti da mu se Mirej pribliava. Blago se njihala u kukovima i svaki as popravljala, ak i u hodu, svoju poluafro

frizuru.

- Samo da zna kakva je guva! Pola sata mi je trebalo od Madlen do Konkorda, ree ona poljubivi ga u obraze po francuskom obiaju.

- Stvarno je imao pravo jedan moj prijatelj kada mi je rekao da lii na Juliju Dons... - A ko je Julija Dons, upita ona.

- Junakinja jednog stripa iz moga detinjstva.

- Priznaj onda da je bila lepa!

- Bila je lepa, ree on. Bili smo svi zaljubljeni u nju. - Kakav laov, ree Mirej i otpi gutljaj iz njegove ae. On se osmehnu jer je znao da Mirej ne voli da joj mukarci priaju o drugim enama.

Verovala je da su svi zaljubljeni samo u nju...

- Neki tip mi je danas telefonirao nekoliko puta i stalno pitao da li si stigao. ak mi je traio i tvoj beogradski broj telefona... Naravno da mu nisam dala, jer si mi to izriito zabranio...

- Da li ti je rekao kako se zove?

- Ti zna da ja slabo pamtim ta vaa balkanska imena, ali njegovo nisam zaboravila jer je bio strano uporan i dosadan... To je neki Selak...

Novinar se tre. Znao je da ga taj ovek nikada ne bi bez nekog velikog razloga potraio. Obino bi se viali subotom ili nedeljom na jednom od pariskih hipodroma. Bio je to Seljak. Neka vrsta oka i uva za sve to se deavalo meu Jugoslovenima u

pariskom podzemlju.

- ta te je pitao? Da li je ostavio neku poruku? - Zvao me i malopre, tako da sam mu rekla da si stigao. Onda je on rekao da ti kaem da

e te ekati u kafeu Balto na dnu Avenije Velike armije, tano u osam veeras... Znai, ipak se neto vano dogodilo im Seljak eli tako hitno da me vidi, pomisli

novinar.

Videvi da je mislima odustan, Mirej je bivala sve nervoznija. Ba kao dete, nikada nije ni pokuala da prikrije svoja raspoloenja...

- Znai li to da od nae veeri nee biti nita? - Bojim se da je tako, ree on. - Nikada te neu razumeti, ree ona zamiljeno. - Zato? - Nikada nisi poeleo da vodimo ljubav... Kada te ne bih poznavala pomislila bih da si

impotentan ili peder.

-Veeras emo voditi ljubav, ree on milujui joj ruku. utke ga je gledala i inilo se da o neemu razmilja, to se njoj retko kada deavalo. - Ipak si ti udan ovek, ree ona polako. On se nasmeja.

Bilo mu je odjednom lepo sa njom.

- Sada je tek etiri. ta da radimo do est, upita on. - Da vodimo ljubav ispod stola, ree ona i prasnu u smeh. Majka i kerka je sa simpatijama pogledae

Avenija Viktor Igo bila je, tog septembarskog predveerja, neuobiajeno tiha i pusta. Malobrojni prolaznici sporo su se kretali premoreni od teke sparine koja je kao olovo pritiskala grad.

Mladi u tesnim farmericama i tri-etvrt vindjakni, obuenoj preko golog tela, lenjo se kretao. Bio je malo povijen u leima dok su mu dva velika, smea oka bila stalno u pokretu, pa je takav onome ko bi ga malo paljivije zagledao, liio na snanog, mladog tigra spremnog na skok...

U ovoj Aveniji nalaze se najekskluzivnije radnje na svetu, rezervisane za malobrojnu

klijentelu.

Mladi je bio gotovo jedini mukarac koji se zaustavljao ispred blistavih izloga. Bio je to veliki nesklad izmeu onoga to je nosio na sebi i skupocene robe u izlozima.

Besposlene i nezainteresovane prodavaice tek bi ga ovla pogledale, ubeene da to nije njihov klijent, a kada bi im se pogledi sluajno i sreli - on bi im se osmehnuo snishodljivim deakim osmehom. Slegnuo bi ramenima i polako odkoraao dalje. Do sledeeg izloga...

Ispred uvenog butika Chez Celline stajala je mlada devojka zagledana u izlog kao u istrgnuti iz nekog prelepog sna. Kosa joj je bila kratka i izlomljena, ba kao kod ena koje same sebe friziraju.

Kratak orts i bela majica. Na bosim nogama espadrile.

Mladi se zaustavio na nekoliko metara od nje. Nije vie gledao u izlog, ve u devojku i njen izraz lica. Onda se malo povukao i naslonio na drvo, tako da joj je bio potpuno za leima.

Stajali su nepomini. Devojka zagledana u izlog, a on u nju.

Kada mu se uinilo da e da se odmakne od izloga, priao je i stao pored nje. - Zdravo, rekao je.

- Zdravo, rekla je.

- Da li vam se neto dopalo, upitao je. - Sve! Sve je tako lepo... I tako skupo, odgovori devojka, ne pogledavi ga, pa krenu

dalje.

- Stanite za trenutak, ree mladi i neno je uhvati za preplanulu miicu. Devojka se tek tada okrenula i po prvi put ga pogledala. Videla je izrazito lepog mladia sa detinjim izrazom lica. Osetila neku bliskost jer joj se uinilo da pripadaju istom svetu onih mladih osoba koje je priroda obdarila snovima, a sudbina zaustavila na periferiji ivota...

- A ta vam se najvie dopalo, nastavio je mladi. - Pa, sve je tako lepo... Ove pantalone... Pa bluzice...

- Hajdemo unutra, rekao je mladi, malo autoritativnije ovoga puta. Devojka ga je zaueno gledala i odmakla se od njega. Ponovo je uzeo za ruku. Stisak je

sada bio malo jai. Krenuo je ispred nje dok je ona posluno i zbunjeno koraala za njim. Kada su uli u butik, dve ene, vlasnica i prodavaica, izmenjale su zbunjene poglede. - Gospoici se neto dopalo i molim vas joj pokaete, rekao je mladi. - Ali... zaustila je prodavaica i upitno pogledala vlasnicu. Ova joj je klimnula glavom.

- Ona sva tri modela pantalona... Bluzu i ovaj komplet... Mislim da sve treba da bude broj

38-40, rekao je mladi i upitno pogledao devojku. Ona je stidljivo klimnula glavom.

Moda bi vas interesovalo, pre nego to gospoica proba modele, da znate i cenu... To su, znate, ekskluzivni modeli...

- Gospoica nee nita probati. Rekao sam broj. Spakujte sve to i obraunajte, rekao je mladi, sada ve tonom svetskog oveka to ih je jo vie zbunilo. Pokreti, izraz lica, boja glasa - sve se u trenutku promenilo do neprepoznavanja, jer pred njima nije vie stajao zbunjeni mladi sa otrcanom vindjaknom na golom telu...

Raun je bio preko sedam hlljada franaka. Pravo malo bogatstvo. Dok je vadio novac iz jednog od depova na vindjanci, nije isputao devojinu ruku iz svoje, kao da se bojao da e ona, onako zbunjena, svakoga asa pobei.

Vlasnica mu je kao kusur vratila novanicu od sto franaka. Uzeo je izmeu dva prsta. Okrenuo se prema prodavaici i ugurao joj je u dubok dekolte haljine izmeu nabreklih dojki.

- To je za vau ljubaznost, rekao je ironino i povukao devojku prema izlazu... utei su poli Avenijom u pravcu Trljumfalne kapije. Nije bilo vle ni traga od

malopreanjeg umora u mladievim pokretima. Odjednom, on se zaustavi i zagleda devojci u oi. - To je moj poklon. Ne traim da vodimo ljubav. Niti da te ikada vie vidim... Kako se

zove? - Elijan... Elijan Pajri, promucala je devojka. - A ja sam Stiv... Stiv Jugo.

Tog trenutka se pored njih zaustavila crvena Alpina ija su se vrata jo u pokretu otvorila.

Stiv se brzo oslobodio devojinog stiska ruke i rekao: - Zbogom, malecka!

Panterskim pokretima smestio se pored Seljaka koji je bio za volanom.

Brzi automobil napravio je polukrug na opusteloj aveniji, a iza njih, plonikom, devojka je trala u nadi da e ih zaustaviti prvi semafor.

Svetlo je bilo zeleno.

O PISCU

Drako Drakovi kolovao se u Herceg Novom, Kotoru, Beogradu i Parizu; na Sorboni

studirao Jezik i civilizaciju Francuske i Filmski konzrvatorijum IDEC. Radio kao novinar,

kolumnista i urednik u RTV Titograd, RTV Zagreb, kao i u vie Politikinih izdanja.

Objavio dve zbirke pesama: Najlua poema za Valeriju i Svetlana Angelique (na

francuskom jeziku) romane HLM na kraju Bulevara, etai pasa, Osmi le, Ubiti po vienju.

Preminuo je u leto 2013. godine.

Ukoliko elite da proitate celu knjigu, moete je naruiti na:

http://www.amazon.com/dp/B00F7SO2YK

http://www.kobobooks.com/ebook/ubiti-po-vienju/book-

SZUIOaPHsESFrg9rvXk6_g/page1.html

Pogledajte i naa druga izdanja na www.e-knjige.org.