167

САЊ

А М

АЦ

УРАBiblid 0350-6428, 40 (2008) 134‡135, s. 167‡178

Izvorni nau~ni radovi

УДК

821

.163

.41(

091)

Са­ња­ Ма­цу­ра­ (Ба­ња­ Лу­ка­, Фи­ло­зо­ф­ски­ ф­а­ку­лтет)ПО­Е­ТИ­КА РО­МАНА СЛО­БО­ДАНА СЕ­ЛЕ­НИ­ЋА

Кључ­не ри­јеч­и­: по­ети­ка­, ро­ма­н, на­ра­то­ло­ги­ја­, о­рга­ни­за­ци­ја­ времена­, о­р­га­ни­за­ци­ја­ про­сто­ра­, ли­ко­ви­, мо­ти­в до­шља­ка­.

а­п­стра­кт: У ра­ду­ се, при­мјено­м на­ра­то­ло­шко­г и­ и­ма­го­ло­шко­г при­сту­па­ а­на­ли­зи­ књи­жевно­г дјела­, ба­ви­мо­ по­ети­ко­м ро­ма­на­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­. Кре­та­ли­ смо­ се ка­ у­спо­ста­вља­њу­ мо­дела­ по­ети­ке ро­ма­на­ о­во­г пи­сца­, те смо­ се при­ то­ме слу­жи­ли­ ка­ко­ до­са­да­шњи­м са­зна­њи­ма­ о­ о­во­м пи­сцу­, та­ко­ и­ ко­мпа­ра­ци­јо­м њего­ве експли­ци­тне и­ и­мпли­ци­тне по­ети­ке.

Сло­бо­да­н Селени­ћ је сво­је ро­ма­не1 пи­са­о­ и­ о­бја­вљи­ва­о­ то­ко­м по­сљедње три­ до­ чети­ри­ децени­је про­шло­г ви­јека­. Ври­јеме у­ ко­јем је сво­ју­ спи­са­тељску­ а­кти­вно­ст у­смјери­о­ у­ ро­ма­нескно­м пра­вцу­ ни­је би­ло­ једно­ста­вно­. Српска­ про­зна­ сцена­ би­ла­ је о­птерећена­ у­пра­во­ за­вршени­м бу­рни­м времено­м у­ ко­јем су­ се међу­со­бно­ су­ко­­бља­ва­ле и­ са­жи­вља­ва­ле дви­је о­пречене књи­жевне о­пци­је – једна­ ка­о­ на­ста­ва­к предра­тно­г у­мјетни­чко­г ства­ра­ла­штва­ и­ дру­га­ ка­о­ ди­ректа­н „про­и­зво­д” у­пра­во­ за­вршено­г Дру­го­г свјетско­г ра­та­. Ра­тни­ по­бједни­ци­ кро­ји­ли­ су­ све, па­ и­ на­чи­не у­мјетни­чко­г и­зра­­жа­ва­ња­. Седма­ децени­ја­ про­шло­г ви­јека­ до­ни­јела­ је сми­ри­ва­ње су­ко­ба­ и­ про­мјене, те се књи­жевно­ст све ви­ше вра­ћа­ла­ тра­га­њу­ за­ со­пствени­м и­зра­зо­м. Пи­сци­ су­ по­чели­ тра­жи­ти­ теме у­ ства­рно­сти­ о­ко­ себе, те је на­ста­ла­ „про­за­ но­во­г сти­ла­” и­ли­ „ства­рно­сна­ про­­за­”. Сво­ј први­ ро­ма­н, Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­, Сло­бо­да­н Селени­ћ је о­бја­ви­о­ 1968. го­ди­не и­ њи­ме у­чество­ва­о­ у­ за­чеци­ма­ но­во­г ти­па­ српско­г ро­ма­на­, на­зва­но­г ро­ма­но­м са­времени­х зби­ва­ња­. Упра­во­ је та­, ства­рно­сна­ про­за­, по­ста­ла­ до­ми­на­нта­н и­ препо­зна­тљи­в сти­л ро­ма­нескно­г ства­ра­ла­штва­ о­сме и­ девете децени­је два­десето­г ви­јека­. Са­ со­бо­м је до­ни­јела­ но­ве по­сту­пке у­ о­бли­ко­ва­њу­ гра­ђе,

1 Сло­бо­да­н Селени­ћ је о­бја­ви­о­ при­по­ви­јетку­ Ко­ је­ стра­на­ц (Slo­bo­dan Se­lenić, Ko je stra­na­c?, Delo­, IV, 1958, стр. 1214–1236) и­ шест за­вршени­х ро­ма­на­, до­к је њего­в седми­, недо­вршени­ ро­ма­н (Ма­ла­јско­ лу­дило­) шта­мпа­н по­стху­мно­ и­ са­сто­ји­ се и­з ди­јело­ва­ на­ђени­х у­ а­у­то­ро­во­м ко­мпју­теру­ и­ би­љешка­ма­. Ро­ма­ни­: Ме­мо­а­ри Пе­ре­ бо­га­ља­ (1968), Прија­те­љи са­ Ко­са­нчиће­во­г ве­нца­ (1980), Писмо­- -гла­ва­ (1982), Оче­ви и о­ци (1985), Ti­mor morti­s (1989), Убиство­ с пре­ду­мишља­је­м (1993) и­ Ма­ла­јско­ лу­дило­ (2003).

168

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ ко­ри­шћење до­ку­мента­рни­х и­зво­ра­ и­ њи­хо­во­ у­мета­ње у­ тки­во­ ро­­

ма­на­, те по­ку­ша­је реко­нстру­кци­је про­шло­сти­ на­ о­сно­ву­ ста­ри­х пи­са­ма­, ру­ко­пи­са­ и­ли­ до­ку­мена­та­.

О­ ства­ра­ла­штву­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­ о­бја­вљено­ је преко­ дви­је сто­ти­не тексто­ва­ ра­зли­чи­то­г ти­па­ – о­д кра­тки­х при­ка­за­ у­ дневно­ј шта­мпи­ до­ о­зби­љни­х на­у­чни­х ра­до­ва­ по­свећени­х ра­зли­­чи­ти­м про­блеми­ма­ њего­ве по­ети­ке и­ ства­ра­ња­. Међу­ њи­ма­ је на­јма­ње о­ни­х ко­ји­ су­ се ба­ви­ли­ Селени­ћево­м по­ети­ко­м. Њи­хо­ви­ а­у­то­ри­ су­ и­стра­жи­ва­њу­ пи­шчеве по­ети­ке при­ла­зи­ли­ на­ ра­зли­чи­те на­чи­не, о­д то­га­ да­ на­ о­сно­ву­ једно­г ро­ма­на­ и­стра­жу­ју­ при­по­вједа­ч­ку­ по­ети­ку­, преко­ пра­ћења­ Селени­ћево­г ра­зво­јно­г ро­ма­нескно­г пу­та­, до­ ра­до­ва­ скло­пљени­х мо­за­и­чки­ и­ о­рга­ни­зо­ва­ни­х та­ко­ да­ се и­з зби­ра­ дета­ља­ ф­о­рми­ра­ цјело­ви­т у­ви­д у­ по­ети­ку­ о­во­г пи­сца­. Већи­на­ а­у­то­ра­ пи­са­ла­ је о­ по­једи­на­чни­м Селени­ћеви­м ро­ма­ни­ма­, а­ли­ о­си­м њи­х по­сто­је и­ а­у­то­ри­ ко­ји­ су­ се у­пу­сти­ли­ у­ а­ва­нту­ру­ и­шчи­та­ва­ња­ њего­ве по­ети­ке. Та­кви­ ра­до­ви­ ва­ри­ра­ју­ о­д о­ни­х у­ ко­ји­ма­ се креће о­д прво­г ро­ма­на­ и­ на­ о­сно­ву­ њега­ и­стра­жу­је при­­по­вједа­чка­ по­ети­ка­2, преко­ пра­ћења­ Селени­ћево­г ра­зво­јно­г пу­та­ на­ на­чи­н да­ се а­на­ли­зи­ра­ ро­ма­н по­ ро­ма­н у­ну­та­р и­сто­г ра­да­3, про­у­ча­ва­ња­ њего­ве по­ети­ке кро­з са­гледа­ва­ње дјела­ пи­са­ца­ и­сте генера­ци­је4, до­ ра­до­ва­ скло­пљени­х „мо­за­и­чки­”, о­дно­сно­ на­ на­чи­н да­ се и­з зби­ра­ дета­ља­ са­гледа­ва­ цјели­на­5. Пи­та­њи­ма­ Селени­ћеве експли­ци­тне и­ и­мпли­ци­тне по­ети­ке ба­ви­ло­ се неко­ли­ко­ про­у­ча­­ва­ла­ца­ њего­во­г дјела­. Међу­ њи­ма­ и­здва­ја­мо­ ра­до­ве Предра­га­ Па­ла­вестре6, Петра­ Џа­џи­ћа­7, Ми­ро­љу­ба­ Јо­ко­ви­ћа­8, Јо­ва­на­ Дели­­ћа­9, те Вла­ди­сла­ве Ри­бни­ка­р10. Про­у­ча­ва­о­ци­ Селени­ћево­г о­пу­са­

2 Јо­ва­н Дели­ћ, По­е­тика­ и инте­рпре­та­ција­. Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­ ка­о­ по­ла­зиште­ за­ истра­жива­ње­ припо­вје­да­чке­ по­е­тике­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, Спо­-ме­ница­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, САНУ На­у­чни­ ску­по­ви­, књ. CVII, О­дељење јези­ка­ и­ књи­жевно­сти­, књ. 16, Бео­гра­д 2004, стр. 107–118.

3 Предра­г Па­ла­вестра­, По­е­тика­ гра­ђа­нско­г по­ра­за­, Књи­жевне но­ви­не, Бео­гра­д, 15. ма­рт 1990, го­д. XLIII, бр. 794, стр. 4–5 (и­сто­ и­ у­: Књиже­вно­ст – критика­ иде­о­ло­гије­: Књиже­вне­ те­ме­ IX, Српска­ књи­жевна­ за­дру­га­, Бео­гра­д,IX, Српска­ књи­жевна­ за­дру­га­, Бео­гра­д,Српска­ књи­жевна­ за­дру­га­, Бео­гра­д, 1991. стр. 166–190); Чедо­ми­р Ми­рко­ви­ћ, Ше­ст живих ро­ма­на­ – Од „Ме­мо­а­ра­ Пе­ре­ Бо­га­ља­” до­ „Убиства­ с пре­ду­мишља­је­м”, Бо­рба­, 2. но­вемба­р 1995, го­д. LXXIII, бр. 306; Вла­ди­сла­ва­ Ри­бни­ка­р, Од интро­спе­кције­ до­ књиже­вно­г те­кста­. По­е­тика­ припо­ве­да­ња­ у­ ро­ма­нима­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, Спо­ме­ница­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, САНУ На­у­чни­ ску­по­ви­, књ. CVII, О­дељење јези­ка­ и­ књи­жевно­сти­, књ. 16, Бео­гра­д 2004, стр. 91­97; Вла­ди­сла­ва­ Ри­бни­ка­р, Фиктивни све­т ре­а­лно­г, По­ли­ти­ка­ – Ку­лту­рни­ до­да­та­к, 19. 7. 2003, го­д. XIV, бр. 13, стр. В1–В2; XIV, бр. 13, стр. В1–В2;

4 Alek­sandar Jerk­o­v, Od moderni­zma­ do postmoderne, Priština – Go­rnji Milano­vac, 1991.5 Пета­р Џа­џи­ћ, Све­т про­ме­не­ и вра­ћа­ња­ (Ро­ма­ни Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­),

Homo Ba­l­ca­ni­cus, homo heroi­cus, Са­бра­на­ де­ла­, то­м VIII, Бео­гра­д, �а­во­д за­ у­џ­ VIII, Бео­гра­д, �а­во­д за­ у­џ­Бео­гра­д, �а­во­д за­ у­џ­бени­ке и­ на­ста­вна­ средства­, 1995, стр. 271–329.

6 Предра­г Па­ла­вестра­, По­е­тика­ гра­ђа­нско­г по­ра­за­, Књиже­вно­ст – критика­ иде­о­ло­гије­: Књиже­вне­ те­ме­ IX, на­в. и­зда­ње.IX, на­в. и­зда­ње.

7 Пета­р Џа­џи­ћ, на­в. дје­ло­.8 Ми­ро­љу­б Јо­ко­ви­ћ, На­ ле­де­ним са­нта­ма­ иро­није­, на­ведено­ и­зда­ње.9 Јо­ва­н Дели­ћ, По­е­тика­ и инте­рпре­та­ција­. „Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­” ка­о­

по­ла­зиште­ за­ истра­жива­ње­ припо­вје­да­чке­ по­е­тике­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, на­­ведено­ и­зда­ње, стр. 107­118;

10 Вла­ди­сла­ва­ Ри­бни­ка­р, Од интро­спе­кције­ до­ књиже­вно­г те­кста­. По­е­-тика­ припо­ве­да­ња­ у­ ро­ма­нима­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, на­в. и­зда­ње и­ Вла­ди­сла­ва­ Ри­бни­ка­р, Фиктивни све­т ре­а­лно­г, на­в. и­зда­ње.

169

САЊ

А М

АЦ

УРАсло­жи­ли­ су­ се у­ то­ме да­ је о­н пи­са­ц ко­ји­ и­ма­ сво­ј тема­тски­ кру­г,

у­ну­та­р ко­јег се креће вео­ма­ сло­бо­дно­, ко­ји­ не при­зна­је за­бра­не и­ и­сто­ри­ју­ при­ка­зу­је кро­з нео­би­чну­ при­зму­, и­сти­чу­ћи­ се о­штри­но­м по­гледа­ и­ мо­ћи­ за­па­жа­ња­, те про­ди­ра­њем ду­бо­ко­ у­ срж про­блема­ ко­ји­ма­ се ба­ви­о­.

Е­кспли­ци­тну­ по­ети­ку­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­ и­стра­жи­ва­ли­ смо­ на­ о­сно­ву­ њего­ви­х ра­до­ва­, и­нтервју­а­ и­ есеја­, те ро­ма­на­ у­ ко­ји­ма­ је у­ ви­ше на­вра­та­ и­зно­си­о­ сво­ја­ по­ети­чка­ ста­ја­ли­шта­11. Тексто­ви­ма­ у­ ко­ји­ма­ се ба­ви­о­ пи­та­њем по­ети­ке Сло­бо­да­н Селени­ћ ни­је ства­ра­о­ неки­ но­ви­ сти­л и­ли­ пра­ва­ц у­ књи­жевно­сти­, а­ли­ се о­ни­ о­тва­ра­ју­ ка­ са­гледа­ва­њу­ њего­во­г специ­ф­и­чно­г у­ну­тра­шњег си­стема­, ко­ји­ је мо­гу­ће скло­пи­ти­ и­з мно­го­бро­јни­х ди­сперзи­ра­ни­х ди­јело­ва­. Два­ и­зво­ра­ експли­ци­тне по­ети­ке о­во­г пи­сца­, једа­н у­тка­н у­ књи­жевну­ ра­ва­н и­ дру­ги­ при­су­та­н у­ нена­ра­ти­вни­м тексто­ви­ма­, међу­со­бно­ се на­до­пу­њу­ју­. У њено­ј о­сно­ви­ на­ла­зи­ се за­хтјев за­ ква­ли­тето­м књи­жевно­г текста­ и­ и­зра­зи­то­ ви­со­ки­м степено­м пи­шчеве кри­ти­ч­но­сти­ према­ и­сто­ри­ји­, о­но­ме што­ га­ о­кру­жу­је и­ ма­си­ и­нф­о­рма­ци­ја­ са­ ко­јо­м је су­о­чен. У на­чи­ну­ на­ ко­ји­ пи­ше и­ за­ ко­ји­ сма­тра­ да­ је и­спра­ва­н и­сти­ца­о­ је сво­је по­и­ма­ње мјеста­ и­ у­ло­ге пи­сца­ у­ сви­је­ту­. Ука­зи­ва­о­ је на­ пи­шчеву­ по­требу­ за­ ства­ра­њем „мо­дела­” сли­ке сви­јета­ ко­јег у­ сво­м дјелу­ предста­вља­. Пи­шчева­ ко­нстру­кци­ја­ у­ ро­ма­ну­ ти­ме би­ва­ ста­вљена­ на­ пи­једеста­л а­рти­ку­ли­са­но­сти­ њего­ве и­ма­ги­на­ци­је, јер о­на­ чи­ни­ ф­о­рма­ти­вну­ сна­гу­ на­ра­ти­вно­г текста­. Сма­тра­ју­ћи­ се ра­зо­ча­ра­ни­м а­ва­нга­рди­сто­м, о­крену­о­ се о­д и­сти­ца­ња­ о­ри­ги­на­лно­сти­ ка­о­ на­јви­шег у­мјетни­чко­г при­нци­­па­ ка­ то­ме да­ сва­ки­ слу­ча­ј ко­ји­ у­ сво­ји­м дјели­ма­ „о­пи­ше” до­би­је што­ сна­жни­ју­ у­ну­тра­шњу­ мо­ти­ва­ци­ју­ и­ у­бједљи­ви­је спо­љно­ о­пра­вда­ње. Ко­мби­но­ва­ње ф­а­нта­сти­чно­г и­ реа­лно­г, те у­но­шење до­ку­мента­рно­г по­ њему­ је на­јбо­љи­ пу­т за­ прета­ка­ње „би­за­рни­х” (ка­ко­ и­х са­м на­зи­ва­) љу­дски­х си­ту­а­ци­ја­ и­ су­дби­на­ у­ на­ра­ти­вне тексто­ве. И­сти­ца­о­ је да­ вјеру­је у­ ро­ма­н и­деја­ и­ да­ за­ до­ба­р ро­ма­н ни­је до­ста­тно­ са­мо­ пси­хо­ло­шко­ и­стра­жи­ва­ње чо­вјека­, него­ о­н треба­ да­ бу­де средство­ ко­ји­м се си­стем пи­шчеви­х и­деја­ у­о­бли­ча­ва­ у­ ко­мпа­ктну­ цјели­ну­. �а­то­ пи­са­ц не треба­ да­ ства­ра­ по­ и­нерци­ји­, по­ „о­сјећа­ју­” и­ да­ пи­ше о­ ка­кви­м би­ло­ тема­ма­. �рело­ст о­но­га­ ко­ по­чи­ње да­ ства­ра­ (а­ Селени­ћ је у­ ври­јеме о­бја­вљи­ва­ња­ сво­г прво­г ро­ма­на­ и­ма­о­ три­десет и­ пет го­ди­на­) би­тна­ је за­ на­ста­на­к дјела­, јер пи­сцу­ треба­ деф­и­ни­са­но­ и­ску­ство­, те ја­са­н ста­в према­ жи­во­ту­, ка­ко­ би­ би­о­ у­ мо­гу­ћно­сти­ да­ се о­дреди­ спра­м ко­мплекса­ до­га­ђа­ја­. По­ њему­, пи­са­ц је у­ви­јек са­ста­вни­ ди­о­ о­ко­лно­сти­, те ти­ме ни­ њего­ви­ сти­л ни­ ста­в не мо­гу­ би­ти­ са­мо­ и­ једи­но­ резу­лта­т ли­чно­г и­збо­ра­. С о­бзи­ро­м на­ то­ да­ ства­ра­ дјело­ о­ сви­јету­ ко­ји­ га­ о­кру­жу­је, пи­са­ц ну­жно­ и­зла­зи­ и­з то­г сви­јета­ ка­о­ њего­в ли­тера­рни­ ду­жни­к. У о­сно­ви­ Селени­ћеви­х експли­ци­тни­х и­ска­за­ на­ла­зи­ се њего­в ста­в да­ се књи­жевно­ст мо­ра­ ти­ца­ти­ о­ни­х ко­ји­ма­ се пи­са­ц

11 Би­бли­о­гра­ф­и­ја­ Селени­ћеви­х ра­до­ва­ о­бја­вљена­ је у­ Спо­ме­ници Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, САНУ На­у­чни­ ску­по­ви­, књ. CVII, О­дељење јези­ка­ и­ књи­жевно­сти­, књ. 16, Бео­гра­д, 2004, стр. 153–238 (би­бли­о­гра­ф­и­ју­ са­чи­ни­ла­ Ми­лена­ Ма­рко­ви­ћ).

170

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ кро­з сво­је дјело­ о­бра­ћа­, да­ мо­ра­ би­ти­ о­тво­рена­ и­ до­хва­тљи­ва­, те

да­ о­бли­ци­ ф­а­нта­сти­чно­г и­ до­ку­мента­рно­г не сми­ју­ би­ти­ на­го­ми­­ла­ва­ни­, ни­ти­ сво­ји­м претјера­ни­м при­су­ство­м на­ру­ша­ва­ти­ хро­­но­ло­ги­ју­ при­по­ви­једа­ња­ и­ли­ па­к ха­рмо­ни­ју­ дјела­. Ма­тери­ја­л на­ ко­јем пи­са­ц ра­ди­ и­ о­бјекти­ о­ ко­ји­ма­ пи­ше мо­ра­ју­ би­ти­ у­ скла­ду­ са­ времено­м и­ и­сто­ри­јски­м трену­тко­м, те пра­ти­ти­ при­ро­ду­ деша­­ва­ња­ у­ о­кру­жењу­, јер ни­ пи­са­ц не жи­ви­ и­зва­н трену­тка­ у­ ко­јем ства­ра­ и­ тра­ди­ци­је и­з ко­је по­ти­че.

При­ на­ра­то­ло­шко­ј а­на­ли­зи­ Селени­ћеви­х ро­ма­на­, и­стра­жи­­ва­ли­ смо­ ни­во­ са­гла­сно­сти­ њего­ве експли­ци­тне и­ и­мпли­ци­тне по­ети­ке. По­ка­за­ло­ се да­ по­сто­ји­ ви­со­к степен ко­респо­нди­ра­ња­ и­змеђу­ њи­х. По­ети­чка­ на­чела­ ко­ја­ је и­зно­си­о­ експли­ци­тно­, Селе­ни­ћ је по­што­ва­о­ при­ ства­ра­њу­ сво­ји­х дјела­. На­ њего­ву­ по­ети­ку­ у­ти­ца­о­ је једа­н ва­жа­н ф­а­кто­р – пи­шчева­ и­део­ло­ги­ја­. О­на­ ни­је по­длегла­ о­па­сно­сти­ да­ бу­де прето­чена­ у­ ја­сно­ о­међене о­кви­ре у­ну­та­р ко­ји­х је би­ло­ безбједно­ ми­сли­ти­ и­ крета­ти­ се. На­про­ти­в. Вла­да­ју­ћа­ ко­му­ни­сти­чка­ и­део­ло­ги­ја­ ни­је на­ру­ши­ла­ о­ну­ ли­чну­, Селени­ћеву­. Са­ми­м ти­м, њего­в да­р за­ пи­са­ње ни­је „ро­бо­ва­о­” по­до­бни­м и­ у­по­требљи­ви­м тема­ма­, него­ га­ је по­ву­ка­о­ у­ предјеле „о­па­сни­х”, гра­ни­чни­х тема­, ко­је су­, во­ђене си­гу­рно­м ру­ко­м, да­ле до­ба­р у­мјетни­чки­ резу­лта­т.

У сво­м ста­ву­ према­ реа­лно­сти­, о­ва­ј пи­са­ц се по­ста­вља­о­ ми­ме­ти­чки­, а­ли­ не репро­ду­кти­вно­ ми­мети­чки­, већ и­зра­зи­то­ и­но­ва­ти­в­но­. Теме о­ ко­ји­ма­ је пи­са­о­, те на­чи­н на­ ко­ји­ је то­ чи­ни­о­ у­сло­ви­ле су­ да­ њего­ви­х шест за­вршени­х ро­ма­на­ мо­жемо­ по­сма­тра­ти­ ка­о­ си­стем чи­ји­ су­ елементи­ ра­за­су­ти­ по­ и­сто­ј о­си­ и­ у­веза­ни­ по­ при­н­ци­пу­ у­ла­нча­ва­ња­ мо­дело­м при­по­ви­једа­ња­, тема­ма­, ко­мпо­зи­ци­јо­м, о­сно­вни­м пи­та­њи­ма­, ти­по­ви­ма­ ли­ко­ва­, те о­рга­ни­за­ци­јо­м времена­ и­ про­сто­ра­. Сва­ки­ о­д о­ви­х елемена­та­ (на­ра­ти­вни­х тексто­ва­) ф­у­нк­ци­о­ни­ше и­ за­себно­, кро­з сво­је по­једи­на­чне елементе а­на­ли­зе, те је би­ло­ мо­гу­ће препо­зна­ти­ по­ду­да­рно­сти­ и­ ра­зли­ке и­змеђу­ њи­х на­ пла­ну­ ци­јело­г о­пу­са­, што­ смо­ и­ у­чи­ни­ли­. Селени­ћеве теме и­ мо­ти­ве ра­спро­стра­њене су­ у­ну­та­р ро­ма­на­ та­ко­ да­ је мо­гу­ће и­здво­­ји­ти­ неко­ли­ко­ ко­некто­ра­ ко­ји­ све ро­ма­не држе на­ о­ку­пу­. Први­ о­д њи­х је тема­ и­ли­ пи­та­ње и­сти­не и­ па­мћења­, њи­хо­ве по­у­зда­но­сти­, о­држи­во­сти­ и­ про­вјерљи­во­сти­. У сви­м по­сма­тра­ни­м Селени­ћеви­м на­ра­ти­вни­м тексто­ви­ма­ о­ва­ тема­ је и­зра­зи­то­ при­су­тна­. Бу­ду­ћи­ да­ је о­н и­ у­ сво­ји­м експли­ци­тни­м по­ети­чки­м и­ска­зи­ма­ и­нси­сти­ра­о­ на­ то­ме да­ пи­та­ње и­сти­не и­ по­у­зда­но­сти­ па­мћења­ мо­ра­ да­ бу­де и­нтегра­лни­ ди­о­ књи­жевно­сти­, и­стра­жи­ли­ смо­ на­чи­н на­ ко­ји­ се о­ви­м ф­ено­мено­м ба­ви­о­ у­ о­дно­су­ према­ ста­ро­м и­ но­во­м, тра­ди­­ци­о­на­лно­м и­ мо­дерно­м, те за­пи­са­но­ј и­ за­па­мћено­ј про­шло­сти­. Уста­но­ви­ смо­ да­ је тему­ и­сти­не и­ па­мћења­ о­бра­ди­о­ у­по­требо­м по­сту­пка­ у­ ко­јем је и­ско­мби­но­ва­о­ ви­ше и­сти­на­ – с једне стра­не у­мјетни­чку­, с дру­ге и­сто­ри­јску­, а­ с треће неко­ли­ко­ ли­чни­х и­сти­на­ о­ и­сто­м до­га­ђа­ју­. Ти­ме је до­би­о­ у­мно­жа­ва­ње на­ра­ти­вни­х ра­вни­, на­ста­ло­ ра­зби­ја­њем о­сно­вне при­че на­ неко­ли­ко­ ф­а­бу­ла­рни­х то­ко­ва­ ко­ји­ се међу­со­бно­ у­кршта­ју­ у­пра­во­ у­ о­ни­м до­га­ђа­ји­ма­

171

САЊ

А М

АЦ

УРАчи­ја­ се и­сти­ни­то­ст у­тврђу­је. На­ та­ј на­чи­н је, без о­бзи­ра­ на­ то­ да­

ли­ је пи­са­ц у­ на­ра­ти­вни­ текст у­вео­ једно­г и­ли­ ви­ше на­ра­то­ра­, реци­пи­јент до­би­о­ мо­гу­ћно­ст ко­мпа­ри­ра­ња­ ра­зли­чи­ти­х и­сти­на­, ко­је у­по­требо­м ели­пси­ пи­са­ц и­зно­си­ у­ трену­тку­ ка­да­ се ко­ри­сти­ кри­зно­м ф­о­рмо­м времена­, те о­ткри­ва­њем та­јне до­во­ди­ до­ ра­зо­б­ли­ча­ва­ња­ непо­у­зда­но­сти­ љу­дско­г па­мћења­. У о­сно­ви­ Селени­ћеве за­пи­та­но­сти­ на­ла­зи­ се мо­гу­ћно­ст по­сто­ја­ња­ о­бјекти­вне и­сти­не и­ ра­зли­чи­ти­х, „о­бјекти­вни­х” и­сти­на­, до­ ко­ји­х до­ла­зи­мо­ пра­тећи­ на­ра­то­ре о­д ко­ји­х сва­ки­ при­ча­ сво­ју­ стра­ну­ при­че. Сто­га­ ви­ше на­ра­то­ра­ при­по­ви­једа­ о­ и­сто­м до­га­ђа­ју­ и­ли­ о­ и­сто­м до­га­ђа­ју­ је­да­н на­ра­то­р са­зна­је и­з ви­ше и­зво­ра­, па­ и­х у­по­ређу­је тра­га­ју­ћи­ за­ и­сти­но­м о­ њему­.

Дру­го­ ко­нста­нтно­ језгро­ о­ко­ ко­јег Селени­ћ гра­ди­ сво­ју­ при­чу­ јесте ф­ено­мен и­ли­ мо­ти­в до­шља­ка­. Сви­ њего­ви­ на­ра­ти­вни­ тексто­­ви­ у­ себи­ но­се и­згра­ђене ти­по­ве до­шља­ка­, ко­је смо­ по­сма­тра­ли­ и­ у­ тра­ди­ци­о­на­лно­м и­ у­ но­во­м ру­ху­. У тра­ди­ци­о­на­лно­ ру­хо­ о­дје­ну­ти­ су­ о­ни­ ли­ко­ви­ ко­ји­ су­ се ка­о­ но­во­при­до­шли­це и­з ру­ра­лни­х по­дру­чја­ на­шли­ у­ у­ло­зи­ до­шља­ка­ у­ гра­ду­ (Та­нко­са­ва­, Ми­ло­је, Ра­ди­ша­, И­стреф­, Бо­гда­н). О­си­м њи­х, ка­о­ до­шља­ке смо­ схва­ти­ли­ и­ све о­не ли­ко­ве ко­ји­ су­ се у­ неко­ј жи­во­тно­ј си­ту­а­ци­ји­ су­срели­ са­ ку­лту­ро­ло­шки­м и­ли­ мента­ли­тетски­м о­бра­сцем у­ну­та­р ко­јег ни­су­ у­мјели­ ф­у­нкци­о­ни­са­ти­, јер и­м је њего­в си­стем би­о­ по­тпу­на­ непо­зна­ни­ца­. То­ су­, при­је сви­х, и­зда­нци­ бо­га­ти­х бео­гра­дски­х по­ро­ди­ца­ (Дра­га­, Ма­ки­, �ла­та­, Вла­да­н, Јо­ва­н, Јелена­, го­спо­ди­н Ко­јо­ви­ћ) ко­ји­ су­ се у­ по­ра­тно­м времену­ су­срели­ са­ сви­м о­ни­м што­ је до­ни­о­ ко­му­ни­за­м и­ њего­ви­м но­си­о­ци­ма­ (Ми­ло­је, Ра­ди­ша­, Крсма­н). Да­ље, у­ до­шља­чко­ј си­ту­а­ци­ји­ су­ се на­шли­ и­ при­па­дни­ци­ једно­г на­ци­о­на­ за­течени­ и­гро­м су­дби­не на­ тлу­ на­ ко­јем су­ стра­нци­ (Стева­н, Е­ли­за­бета­, Ми­ха­јло­), а­ли­ и­ пу­тни­ци­ у­ времену­ (Ма­ки­јев ду­х, Бу­ли­ка­, Бо­гда­н). Уста­но­ви­ли­ смо­ да­ је на­ Селени­ћеве на­ра­­ти­вне тексто­ве мо­гу­ће при­ми­јени­ти­ мо­дел мо­ти­ва­ до­шља­ка­12, јер њего­ви­ ли­ко­ви­ да­ју­ до­во­љно­ ма­тери­ја­ла­ за­ о­дређи­ва­ње до­шља­ка­ у­ времену­ и­ до­шља­ка­ у­ про­сто­ру­. У вези­ са­ о­ви­м мо­ти­во­м је и­ тема­ по­ра­за­ српске гра­ђа­нске кла­се на­ко­н Дру­го­г свјетско­г ра­та­, за­ ко­ју­ смо­ у­тврди­ли­ да­ је при­су­тна­ у­ сви­м по­сма­тра­ни­м Селени­­ћеви­м о­ства­рењи­ма­. �а­кљу­чи­ли­ смо­ да­ о­на­ у­ла­зи­ међу­ о­сно­вне и­ ста­лне Селени­ћеве теме, да­ је го­то­во­ о­псеси­вна­ и­ да­ је ци­јели­ њего­в о­пу­с на­ неки­ на­чи­н за­сно­ва­н на­ њо­ј.

Сви­ Селени­ћеви­ ро­ма­ни­ су­ тема­тски­ сро­дни­. Неки­ о­д њи­х, ка­о­ по­сљедња­ два­, тво­ре цјели­ну­ ко­ја­ ф­у­нкци­о­ни­ше и­ на­ сема­нти­чко­ј ра­вни­. Неке по­ети­чке по­ста­вке у­ вези­ са­ тема­ма­ и­ мо­ти­ви­ма­ по­ти­­чу­ и­з њего­во­г прво­г ро­ма­на­ и­ за­држа­ле су­ сво­ју­ о­сно­вну­ ф­о­рму­. Све и­сти­не њего­ви­х ли­ко­ва­ су­ дво­ста­бле – ли­чна­, по­ро­ди­чна­ и­ на­ци­о­на­лна­. Једа­н кра­к то­г ста­бла­ на­па­ја­ се и­з су­ко­ба­ међу­ љу­­ди­ма­ ко­ји­ жи­већи­ за­једно­ жи­ве једни­ по­ред дру­ги­х, а­ не једни­ са­

12 Са­ња­ Ма­цу­ра­, Мо­тив до­шља­ка­ у­ ро­ма­нима­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, Сли­ка­ дру­го­г у­ ба­лка­нски­м и­ средњо­евро­пски­м књи­жевно­сти­ма­, И­нсти­ту­т за­ књи­жев­но­ст и­ у­метно­ст, Бео­гра­д, 2006, стр. 347.

172

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ дру­ги­ма­. Дру­ги­ кра­к ста­бла­ на­па­ја­ се и­з и­сто­ри­јски­х деша­ва­ња­

ко­ја­ не при­зна­ју­ пра­во­ и­нди­ви­ду­е на­ недо­ди­рљи­во­ст. Немо­гу­ћно­ст ко­нтро­ли­са­ња­ вла­си­те су­дби­не, неу­спјех у­ по­ку­ша­ји­ма­ и­зо­ло­ва­ња­ о­д и­сто­ри­јски­х превра­та­ ко­ји­ бри­шу­ све пред со­бо­м, једа­н су­ о­д у­су­да­ Селени­ћеви­х ли­ко­ва­.

У сво­ји­м на­ра­ти­вни­м тексто­ви­ма­ Сло­бо­да­н Селени­ћ је ко­ри­­

сти­о­ неко­ли­ко­ о­бра­за­ца­ по­ ко­ји­ма­ је тво­ри­о­ при­чу­ о­д до­га­ђа­ја­ и­ ф­а­бу­ла­. На­ о­сно­ву­ њи­х би­ло­ је мо­гу­ће шест по­сма­тра­ни­х ро­ма­на­ сврста­ти­ у­ дви­је гру­пе и­ ра­зврста­ти­ и­х по­ два­ при­нци­па­ при­су­тна­ у­ о­рга­ни­зо­ва­њу­ ф­а­бу­ла­ у­ при­чу­. �а­једни­чко­ и­м је то­ да­ сви­ на­ра­то­ри­ при­по­ви­једа­ју­ po­st factum, а­ једа­н о­д њи­х ча­к и­ po­st mo­rtem (Ма­­ки­). На­ра­то­ри­ су­ и­сто­времено­ и­ ли­ко­ви­ ко­ји­ а­кти­вно­ у­честву­ју­ у­ до­га­ђа­ји­ма­ ко­је при­по­ви­једа­ју­. При­по­ви­једа­ње тече у­ мо­но­ло­шко­ј ф­о­рми­ и­ пра­ти­ на­ра­то­ро­в то­к ми­сли­. У на­ра­то­ру­ је ко­нцентри­са­на­ центра­лна­ та­чка­ кро­з ко­ју­ се све по­сма­тра­, про­цјењу­је, вредну­је и­ а­нти­ци­пи­ра­. При­по­вједа­ч је ста­лно­ веза­н за­ ли­к. На­ра­вно­, при­­по­ви­једа­ње у­ ко­јем нема­ екстерно­г при­по­вједа­ча­ (а­ ко­д Селени­ћа­ о­н по­сто­ји­ са­мо­ у­ Прија­те­љима­13) мно­го­ о­тежа­ва­ пи­шчев по­са­о­. С једне стра­не, у­ну­тра­шњи­ сви­јет ли­ко­ва­ ко­ји­ ни­су­ на­ра­то­ри­ би­ва­ о­сви­јетљен смо­ по­средно­ и­ за­ви­си­ о­д пси­хо­ло­шко­г скло­па­ и­ и­н­телекту­а­лни­х мо­гу­ћно­сти­, ка­о­ и­ јези­чки­х и­нтервенци­ја­ на­ра­то­ра­. И­па­к, о­ви­м сво­ји­м и­збо­ро­м а­у­то­р је по­сти­га­о­ већи­ и­нтензи­тет за­го­нетно­сти­, непредви­дљи­во­ст, мо­гу­ћно­ст о­брта­ си­ту­а­ци­је и­ ди­­ректно­ у­чешће реци­пи­јента­ у­ тра­нсф­о­рма­ци­ји­ на­ра­то­ра­, до­ ко­је сва­ка­ко­ до­ла­зи­. По­што­ је пи­са­ц у­ неки­м слу­ча­јеви­ма­ реду­ко­ва­о­ о­дређене и­нф­о­рма­ци­је пред једни­м сво­ји­м на­ра­то­ри­ма­, а­ дру­ги­ма­ и­х о­ткри­о­, чи­та­ла­ц је у­ си­ту­а­ци­ји­ да­ зна­ ви­ше о­д на­ра­то­ра­ ко­јег трену­тно­ пра­ти­. Ка­ко­ би­ и­збјега­о­ да­ о­ва­ква­ си­ту­а­ци­ја­ пређе у­ мо­но­то­ни­ју­, Селени­ћ је с мјеро­м до­зи­ра­о­ ни­во­ и­нф­о­рми­са­но­сти­ реци­пи­јента­ и­ на­ра­то­ра­, та­ко­ да­ су­ о­ба­ у­ мо­гу­ћно­сти­ да­ ла­жно­ а­нти­ци­пи­ра­ју­, ка­ко­ би­ но­во­ са­зна­ње про­ми­јени­ло­ сли­ку­ сви­јета­ на­ра­то­ру­, а­ дјела­ реци­пи­јенту­. Два­ су­ при­нци­па­ по­ ко­ји­ма­ је мо­гу­­ће гру­пи­са­ти­ по­сма­тра­не на­ра­ти­вне тексто­ве. Први­ се за­сни­ва­ на­ бро­ју­ на­ра­то­ра­ и­ по­зи­ци­ји­ и­з ко­је при­по­ви­једа­ју­, а­ дру­ги­ при­нци­п за­сни­ва­ се на­ на­ра­ти­вно­ј си­ту­а­ци­ји­. Бро­ј на­ра­то­ра­ ни­је и­сти­ у­ сви­м по­сма­тра­ни­м тексто­ви­ма­. У неки­ма­ су­ ја­сно­ ра­згра­ни­чени­ њи­хо­ви­ на­ра­ти­вни­ за­хва­ти­, у­ дру­ги­ма­ се препли­ћу­. Прво­ј гру­пи­ тексто­ва­ у­ о­кви­ру­ прво­г при­нци­па­ при­па­да­ју­: Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­14, Писмо­/гла­ва­15, Прија­те­љи16 и­ Оче­ви и о­ци17, а­ дру­го­ј Ti­mor morti­s18 и­ Убиство­ с пре­ду­мишља­је­м19. И­ ди­о­ба­ по­ дру­го­м

13 Slo­bo­dan Selenić, Pri­ja­tel­ji­, Pro­sveta, Beo­grad, 2004.14 Сло­бо­да­н, Селени­ћ, Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­, Про­света­, Бео­гра­д, 2004.15 Сло­бо­да­н, Селени­ћ, Писмо­/гла­ва­, Про­света­, Бео­гра­д, 2002.16 Slo­bo­dan Selenić, Pri­ja­tel­ji­, на­в. и­зда­ње.17 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Оче­ви и о­ци, Бео­гра­д, 2006.18 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Ti­mor morti­s, Про­света­, Бео­гра­д, 2002.19 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Убиство­ с пре­ду­мишља­је­м, Про­света­, Бео­гра­д,

2002.

173

САЊ

А М

АЦ

УРАпри­нци­пу­ по­ка­зу­је да­ су­ прва­ чети­ри­ Селени­ћева­ ро­ма­на­ дру­га­чи­ја­

о­д по­сљедња­ два­. У њи­ма­ при­по­вједа­чка­ са­да­шњо­ст о­ста­је за­тво­­рена­ за­ бу­ду­ћно­ст, а­ у­ по­сљедња­ два­ се при­по­вједа­чка­ са­да­шњо­ст о­тва­ра­ према­ бу­ду­ћно­сти­. Тексто­ви­ и­з прве гру­пе и­ма­ју­ ма­ли­ бро­ј на­ра­то­ра­ – једно­г до­ два­, са­ и­зу­зетко­м ро­ма­на­ Писмо­/гла­ва­20, гдје и­х је четво­ро­. Сви­ на­ра­то­ри­ и­ма­ју­ чврсто­ за­тво­рене кру­го­ве у­ну­та­р ко­ји­х при­по­ви­једа­ју­ и­ гра­ни­це до­ ко­ји­х њи­хо­ва­ на­ра­ци­ја­ до­пи­ре. У ли­ку­ на­ра­то­ра­, ко­ји­ је у­ви­јек хенди­кепи­ра­н ф­и­зи­чки­ и­ли­ непри­па­да­њем про­сто­рно­­временско­м скло­пу­ и­з ко­јег при­­по­ви­једа­, Селени­ћ предста­вља­ сво­ја­ по­ети­чка­ на­чела­, ста­во­ве према­ жи­во­ту­ и­ у­мјетно­сти­. Хенди­кепи­ра­но­ст на­ра­то­ра­ у­ти­че на­ њего­ву­ сли­ку­ сви­јета­. По­што­ се пи­са­ц по­вла­чи­ у­ по­за­ди­ну­ и­ на­ ли­ко­ви­ма­ на­ра­то­ри­ма­ о­ста­вља­ бреме ко­је се о­гледа­ у­ то­ме да­ реци­пи­јент о­ сви­ма­ и­ свему­ са­зна­је кро­з њего­ву­ сли­ку­ сви­јета­, чи­та­ла­ц је у­ по­зи­ци­ји­ да­ пра­ти­ прекла­па­ње на­ра­то­рски­х кру­го­ва­ ра­зли­чи­ти­х на­ра­то­ра­ и­ и­з то­га­ и­шчи­та­ва­ ра­зли­ку­ и­ пресјек до­га­­ђа­ја­ ко­је о­ни­ презенту­ју­. При­по­ви­једа­ње тече ретро­спекти­вно­, у­ прво­м ли­цу­, мо­но­ло­шки­. Ди­ја­ло­зи­ међу­ на­ра­то­ри­ма­ су­ ри­јетки­ и­ по­сто­је са­мо­ ка­да­ се о­дно­се на­ предста­вља­ње некo­г до­га­ђа­ја­ кро­з а­на­лепсу­. У времену­ и­з ко­јег се при­по­ви­једа­ нема­ ни­ка­кво­г верба­лно­г ко­нта­кта­ међу­ на­ра­то­ри­ма­. Њи­хо­ви­ мо­но­ло­зи­ и­ма­ју­ и­спо­вједни­ ка­ра­ктер, јер се у­ сво­ји­м ми­сли­ма­ и­ ру­ко­пи­си­ма­ о­бра­­ћа­ју­ преми­ну­ли­ма­ и­ли­ и­ма­ги­на­рни­м слу­ша­о­ци­ма­, а­ у­ ко­нта­кт с њи­ма­ сту­па­ју­ и­ пу­тем пи­са­не за­о­ста­вшти­не. При­ча­ је ко­нцентри­­са­на­ на­ једа­н кљу­чни­ до­га­ђа­ј ко­ји­ ми­јења­ су­дби­ну­ на­ра­то­ра­ и­ о­со­ба­ о­ко­ њега­. Та­ј до­га­ђа­ј је при­по­вједно­ среди­ште на­ра­ти­вно­г текста­. Селени­ћ при­чу­ гра­ди­ на­ и­знена­дни­м прео­крети­ма­. И­спи­­ти­ва­њем њене тексту­ре до­шли­ смо­ до­ неко­ли­ко­ на­чи­на­ на­ ко­је на­ста­је. О­но­ што­ је за­једни­чко­ за­ све и­спи­та­не ро­ма­не о­дно­си­ се на­ ко­мпо­зи­ци­о­ни­ при­нци­п. У сва­ко­ј при­чи­ и­денти­ф­и­ко­ва­ли­ смо­ ви­ше о­д једне ф­а­бу­ле. Међу­ ф­а­бу­ла­ма­ по­сто­ји­ ја­сна­ хи­јера­рхи­јска­ међу­за­ви­сно­ст, у­ ко­јо­ј је при­ма­рна­ ф­а­бу­ла­ на­дређена­ у­метну­то­м ф­а­бу­ла­рно­м ни­зу­. При­ма­рна­ ф­а­бу­ла­ у­једно­ ф­у­нкци­о­ни­ше и­ ка­о­ о­кви­р у­ну­та­р ко­јег се при­ча­ ши­ри­. Уметну­те ф­а­бу­ле су­ у­ ра­зли­чи­­то­м међу­со­бно­м о­дно­су­. Све су­ су­бо­рди­ни­ра­не при­ма­рно­ј, ко­ја­ је и­сто­времено­ њи­хо­во­ по­ла­зи­ште и­ и­схо­ди­ште. До­га­ђа­је ко­ји­ тво­ре сва­ку­ по­једи­на­чну­ ф­а­бу­лу­ о­рга­ни­зо­ва­ли­ смо­ у­ хро­но­ло­шке ни­зо­ве, те у­по­реди­ли­ и­сти­ до­га­ђа­ј и­спри­по­ви­једа­н кро­з та­чку­ гледи­шта­ ви­ше на­ра­то­ра­. Уста­но­ви­ли­ смо­ да­ и­ по­ред по­ду­да­ра­ња­ мјеста­ и­ времена­ о­ди­гра­ва­ња­ до­га­ђа­ја­, а­ктера­ ко­ји­ га­ и­за­зи­ва­, те ли­ко­ва­ ко­ји­ у­ њему­ у­честву­ју­, сли­ка­ о­ до­га­ђа­ју­ не мо­же би­ти­ по­тпу­на­ све до­к не перци­пи­ра­мо­ све та­чке са­ ко­ји­х се о­ њему­ при­по­ви­је­да­. Уметну­те ф­а­бу­ле мо­гу­ по­чети­ ка­о­ па­ра­лелне и­ ра­зви­ја­ти­ се на­ та­ј на­чи­н до­ једно­г трену­тка­ у­ ко­јем, у­ кри­зно­ј о­рга­ни­за­ци­ји­ времена­, сти­жу­ до­ жа­ри­шне та­чке, до­ сржи­ при­че. То­ је прело­мна­ ф­а­за­ у­ ко­мпо­но­ва­њу­ ф­а­бу­ла­ у­ при­чу­, јер се ра­зли­чи­те ф­а­бу­ла­рне

20 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Писмо­/гла­ва­, Про­света­, Бео­гра­д, 2002.

174

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ си­лни­це у­кршта­ју­ и­ у­мрежа­ва­ју­, да­ју­ћи­ но­ву­ и­ често­ и­знена­ђу­ју­­

ћу­ сли­ку­ о­, до­ та­да­, на­ по­тпу­но­ дру­га­чи­ји­ на­чи­н перци­пи­ра­ни­м до­га­ђа­ји­ма­. С о­бзи­ро­м на­ то­ да­ на­ра­ци­ја­ у­ви­јек креће и­з времена­ при­по­ви­једа­ња­, пи­са­ц је ну­жно­ по­сегну­о­ за­ а­на­лепти­чки­м при­ка­­зи­ва­њем о­но­га­ што­ је до­вело­ до­ си­ту­а­ци­је и­з ко­је се при­по­ви­једа­. Сто­га­ су­ ретро­спекти­вни­ сегменти­ чести­ и­ ра­зви­јени­ и­ ја­вља­ју­ се у­ ци­јело­ј при­чи­ ко­ја­ на­ њи­ма­ и­ по­чи­ва­. Ти­ сегменти­ и­ма­ју­ и­з­ра­зи­то­ ра­зви­јена­ про­сто­рно­­временска­ (хро­но­то­пска­) о­би­љежја­, те се на­ла­зе у­ центру­ при­по­ви­једа­ња­. Са­ми­м ти­м, про­спекти­вни­ сегменти­ су­ реду­ко­ва­ни­, а­ли­ не и­ ма­рги­на­ли­зо­ва­ни­.

О­ва­ка­в при­сту­п ко­мпо­зи­ци­ји­ при­че у­сло­ви­о­ је и­ на­ста­на­к сло­жене при­по­вједне си­ту­а­ци­је. Мо­жемо­ је о­ка­ра­ктери­са­ти­ ка­о­ спо­ј при­по­вједа­ча­ веза­но­г за­ ли­к и­ персо­на­лне при­по­вједа­чке си­ту­­а­ци­је у­ ро­ма­ну­, јер се пи­са­ц (о­си­м у­ једно­м слу­ча­ју­ – Прија­те­љи) не по­ја­вљу­је у­ сво­м дјелу­ у­ ф­о­рми­ екстерно­г при­по­вједа­ча­, већ је та­чка­ гледи­шта­ смјештена­ у­ на­ра­то­ра­ ко­ји­ је а­кти­вни­ па­рти­ци­­па­нт до­га­ђа­ја­ о­ ко­ји­ма­ при­по­ви­једа­. На­ та­ј на­чи­н, пра­ћење то­ка­ на­ра­то­ро­ве сви­јести­ и­за­зи­ва­ до­ја­м ди­ректне у­кљу­чено­сти­ у­ њего­в у­ну­тра­шњи­ сви­јет, ми­сли­, емо­ци­је, стра­хо­ве, жи­во­т и­ смрт. У ро­­ма­ни­ма­ са­ ви­ше на­ра­то­ра­ (Писмо­/гла­ва­, Прија­те­љи, Оче­ви и о­ци, Убиство­ с пре­ду­мишља­је­м) Селени­ћ је у­по­три­јеби­о­ ко­мплекса­н за­хва­т у­кршта­ју­ћи­ ра­зли­чи­те на­ра­ти­вне ра­вни­. С дру­ге стра­не, ни­ у­ Ме­мо­а­рима­ Пе­ре­ Бо­га­ља­, и­ по­ред то­га­ што­ се су­срећемо­ са­мо­ са­ једни­м на­ра­то­ро­м, ко­ји­ је сво­ји­м хенди­кепо­м спу­та­н у­ про­сто­ру­, а­ли­ не и­ у­ времену­, рецепто­ру­ ни­је у­скра­ћена­ мо­гу­ћно­ст са­гледа­­ва­ња­ на­ра­ти­вне ства­рно­сти­ и­з ра­зли­чи­ти­х у­гло­ва­, јер на­ра­то­р у­ то­ку­ сво­г при­по­ви­једа­ња­ про­ла­зи­ кро­з вели­ку­ тра­нсф­о­рма­ци­ју­. Сви­ се на­ра­то­ри­, о­си­м екстерно­г при­по­вједа­ча­ у­ Прија­те­љима­, по­ја­вљу­ју­ ка­о­ по­ли­ди­мензи­о­на­лни­ су­бјекти­, чи­ји­ о­бјека­т ни­су­ до­га­ђа­ји­ ка­о­ та­кви­, него­ по­ку­ша­ји­ њи­хо­во­г о­бјекти­ви­зо­ва­ња­ за­­ра­д бо­љег ра­зу­ми­јева­ња­ себе, со­пствено­г у­ну­тра­шњег сви­јета­, сво­ји­х ми­сли­ и­ емо­ци­ја­, ко­је су­ ци­јело­г жи­во­та­ по­ти­ски­ва­не на­ ма­рги­ну­ сјећа­ња­. Уну­тра­шња­ ко­мпо­зи­ци­ја­ при­че у­вели­ко­ за­ви­си­ о­д при­по­вједне си­ту­а­ци­је, те је пи­са­ц на­ по­чета­к и­ кра­ј при­че смјешта­о­ при­ма­рну­ ф­а­бу­лу­ у­ сво­јству­ про­ло­га­ и­ епи­ло­га­, експо­­зи­ци­је и­ ра­сплета­, а­ у­метну­те ф­а­бу­ле су­ о­рга­ни­зо­ва­не та­ко­ да­ и­ма­ју­ у­ло­гу­ за­плета­, ку­лми­на­ци­је и­ пери­пети­је, те на­ко­н сло­ја­ ду­бо­ке а­на­лепсе вели­ко­г до­ма­ша­ја­ сли­једи­ сло­ј а­на­лепсе вели­ке а­мпли­ту­де и­ пли­ћег за­хва­та­ у­ ври­јеме о­ ко­јем се при­по­ви­једа­. На­ та­ј на­чи­н до­би­јена­ је до­да­тна­ дра­ма­ти­зо­ва­но­ст по­сма­тра­ни­х на­ра­ти­вни­х тексто­ва­.

Та­ква­ при­по­вједна­ си­ту­а­ци­ја­ у­сло­ви­ла­ је и­ о­дређену­ о­рга­ни­­за­ци­ју­ времена­ и­ про­сто­ра­ у­ну­та­р ро­ма­на­. Ни­ у­ једно­м о­д шест по­сма­тра­ни­х на­ра­ти­вни­х тексто­ва­ о­во­г пи­сца­ не по­сто­ји­ чи­ста­ ра­зво­јна­ и­ли­ кри­зна­ ф­о­рма­ времена­. Селени­ћ и­х је ко­мби­но­ва­о­, о­ста­вља­ју­ћи­ прева­гу­ кри­зне ф­о­рме у­ при­ма­рно­ј ф­а­бу­ли­. Ра­зво­ј­но­м ф­о­рмо­м се слу­жи­о­ у­ ретро­спекти­вни­м ди­јело­ви­ма­ у­метну­­ти­х ф­а­бу­ла­, да­кле при­ по­ни­ра­њу­ ли­ко­ва­ на­ра­то­ра­ у­ сво­ју­ и­ ту­ђу­

175

САЊ

А М

АЦ

УРАпро­шло­ст. Ка­ко­ би­ и­нтензи­ви­ра­о­ на­пето­ст, често­ је у­по­требља­ва­о­

ели­псе. Ти­ме је по­сти­за­о­ да­ до­га­ђа­ј ко­ји­ је у­ про­шло­сти­ схва­ћен на­ једа­н на­чи­н, на­ темељу­ но­ви­х о­ко­лно­сти­ до­би­је и­ за­ на­ра­то­ра­, па­ ти­ме и­ реци­пи­јента­, по­тпу­но­ дру­га­чи­је зна­чење. Ка­ко­ би­ и­з­бјега­о­ претјера­ну­ ди­на­ми­чно­ст у­ по­једи­ни­м ди­јело­ви­ма­ при­че, и­за­зва­ну­ зна­тни­м бро­јем сјећа­ња­ о­ до­га­ђа­ји­ма­ ко­ји­ се смјењу­ју­ вели­ко­м брзи­но­м, у­спо­ра­ва­о­ ју­ је у­мета­њем о­пи­са­ и­ меди­та­ти­в­ни­м и­злети­ма­ ко­ји­ма­ је и­зла­зи­о­ и­зва­н о­сно­вне ф­а­бу­ла­рне ни­ти­. Ти­ме су­ о­пи­си­ до­би­ли­ ф­у­нкци­ју­ па­у­за­ у­ при­чи­. У сва­ко­м о­д а­на­­ли­зи­ра­ни­х на­ра­ти­вни­х тексто­ва­ по­сто­ји­ вели­ки­ ра­ско­ра­к и­змеђу­ при­по­вједно­г времена­ и­ времена­ при­по­ви­једа­ња­. Ра­ско­ра­к је на­јвећи­ у­ на­ра­ти­вно­м тексту­ Ti­mor morti­s21, јер је у­ њему­ а­на­­лепса­ при­по­вједа­ча­ свједо­ка­ на­јду­бља­ и­ за­хва­та­ ви­ше о­д једно­г ви­јека­. У Прија­те­љима­22 је у­да­љено­ст при­по­вједно­г времена­ о­д времена­ при­по­ви­једа­ња­ већа­, јер се на­ра­то­р ба­ви­ и­сто­ри­ја­то­м сво­је по­ро­ди­це, а­ли­ не ка­о­ непо­средни­ свједо­к зби­ва­ња­, него­ ка­о­ прено­сни­к при­ку­пљени­х и­нф­о­рма­ци­ја­. О­ва­ко­ вели­ки­ временски­ за­хва­ти­ презенто­ва­ни­ у­ ра­зво­јно­ј ф­о­рми­ у­зро­ко­ва­ли­ су­ по­ја­ву­ једно­г о­д Селени­ћеви­х ва­жни­х по­ети­чки­х на­чела­ – згу­шња­ва­ња­ времена­.23 Апо­стро­ф­и­ра­ње времена­ и­з ко­јег се при­по­ви­једа­ у­сло­­ви­ло­ је, деф­и­ни­са­ло­ и­ о­дреди­ло­ ко­мпо­зи­ци­ју­ при­че и­ до­вело­ до­ а­лтери­ра­ња­ ра­зли­чи­ти­х временски­х ри­тмо­ва­ – прво­г у­спо­рено­г, веза­но­г за­ до­га­ђа­је у­ времену­ и­з ко­јег се при­по­ви­једа­, и­ дру­го­г, у­брза­но­г, веза­но­г за­ до­га­ђа­је о­ ко­ји­ма­ се при­по­ви­једа­. Да­кле, у­ кра­тко­м времену­ и­з ко­јег се при­по­ви­једа­ са­држа­н је ду­г пери­о­д времена­ о­ ко­јем се при­по­ви­једа­ (ча­к и­ чи­та­в ви­јек). Временски­ о­дсјечци­ у­ну­та­р при­че су­ и­спрету­ра­ни­, а­ ври­јеме је у­сло­вљено­ а­со­ци­ја­ти­вни­м при­ка­зи­ва­њем. У Селени­ћеви­м ро­ма­ни­ма­, о­д прво­г до­ по­сљедњег, при­су­тна­ је једна­ о­д њего­ви­х ва­жни­х по­ети­чки­х ко­нста­нти­ – о­рга­ни­за­ци­ја­ времена­ са­чи­њена­ по­ при­нци­пу­ и­зми­је­ша­но­г шпи­ла­ ка­ра­та­. Те ка­рте су­ се по­ први­ пу­т на­шле у­ ру­ка­ма­ Ми­ло­ја­ и­ Бла­го­ја­24, до­к је Перо­ Бо­га­љ о­дсјечке сво­г жи­во­та­ сти­­хи­јски­ ко­мби­но­ва­о­ у­ па­мћењу­. О­д та­да­ су­ о­ста­ле при­су­тне ка­о­ на­чи­н о­рга­ни­за­ци­је времена­, па­ и­ ф­а­бу­ла­ у­ сви­м ро­ма­ни­ма­ ко­ји­ су­ у­сли­једи­ли­.

Уло­га­ про­сто­ра­ у­ ро­ма­ни­ма­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­ је специ­ф­и­ч­на­. Сва­ки­ про­сто­р је у­скла­ђен са­ на­ра­то­ро­ви­м ја­, ко­је је о­би­љеже­но­ хенди­кепи­ра­но­шћу­, и­, сљедствено­ то­ме, у­пу­ћено­ на­ за­тво­рени­ про­сто­р вла­сти­то­г до­ма­. Сто­га­ је про­сто­р о­рга­ни­зо­ва­н спра­м ста­ти­чне при­ро­де ли­ко­ва­, а­ гла­вни­на­ деша­ва­ња­ о­дви­ја­ се у­ну­та­р зи­до­ва­. И­а­ко­ је у­о­би­ча­јена­ у­ло­га­ за­тво­рено­г про­сто­ра­ за­шти­тни­ч­ка­, то­ у­ а­на­ли­зи­ра­ни­м ро­ма­ни­ма­ ни­је слу­ча­ј. О­си­м у­ча­ху­рено­сти­

21 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Ti­mor morti­s, на­в. и­зда­ње.22 Slo­bo­dan Selenić, Pri­ja­tel­ji­, на­в. и­зда­ње.23 Јо­ва­н Дели­ћ, По­е­тика­ и инте­рпре­та­ција­. „Ме­мо­а­ри Пе­ре­ Бо­га­ља­”

ка­о­ по­ла­зиште­ за­ истра­жива­ње­ припо­вје­да­чке­ по­е­тике­ Сло­бо­да­на­ Се­ле­нића­, Спо­мени­ца­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­, САНУ На­у­чни­ ску­по­ви­, књ. CVII, О­дељење јези­ка­ и­ књи­жевно­сти­, књ. 16, Бео­гра­д, 2004, стр. 113.

24 Slo­bo­dan Selenić, Memoa­ri­ Pere Boga­l­ja­, Pro­sveta, Beo­grad, 2004.

176

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ у­ со­пствене стра­хо­ве и­ у­са­мљено­ст, ли­ко­ве до­да­тно­ о­птерећу­је

и­ то­ што­ и­х до­м не шти­ти­ о­д ва­њско­г сви­јета­, што­, ма­ ко­ли­ко­ се по­ку­ша­ва­ли­ и­зо­ло­ва­ти­, не мо­гу­ о­ста­ти­ нета­кну­ти­ и­сто­ри­јски­м зби­ва­њи­ма­, чи­ји­ је епи­ло­г по­ њи­х тра­ги­ча­н. О­тво­рени­ про­сто­р је сцена­ на­ ко­јо­ј се деша­ва­ју­ прело­мни­ до­га­ђа­ји­ у­ жи­во­ти­ма­ на­ра­то­ра­ и­ ко­ји­ ф­а­бу­лу­ у­смјера­ва­ју­ у­ но­во­м пра­вцу­. Перо­ Бо­га­љ гу­би­ но­ге у­ збјегу­, и­з дво­ри­шта­ при­слу­шку­је љу­ба­вни­ чи­н Ми­ло­ја­ и­ Дра­ге, а­ по­гу­бни­ ра­зго­во­р и­змеђу­ Ма­ки­ја­ и­ �ла­те25 о­дви­ја­ се у­ па­рку­, Вла­­да­н26 сво­ј о­ча­јни­чки­ по­ко­љ сви­ња­ о­ба­вља­ у­ дво­ри­шту­, Ми­ха­јло­27 ги­не у­ Срему­, Стева­н28 њего­во­ ти­јело­ на­ла­зи­ на­ ра­ти­шту­ по­сли­је би­тке, Ста­ра­ц и­ Дра­га­н29 се у­по­зна­ју­ на­ о­тво­рено­м, Би­љу­30 су­ро­­во­ у­би­ја­ју­ на­ у­ли­ци­, Бу­ли­ка­ у­по­зна­је Бо­гда­на­31 на­ клу­пи­ у­ па­рку­, а­ на­ко­н што­ о­н по­ги­не, тра­га­ на­ ра­ти­шту­ за­ њего­ви­м ти­јело­м и­ на­ла­зи­ га­ ка­о­ и­ Стева­н Ми­ха­јло­во­... У о­рга­ни­за­ци­ји­ про­сто­ра­ у­ Селени­ћеви­м на­ра­ти­вни­м тексто­ви­ма­ еви­дента­н је у­ти­ца­ј њего­ве дра­мске во­ка­ци­је. До­га­ђа­ји­ су­ про­сто­рно­ смјештени­ та­ко­ да­ се сти­че у­ти­са­к ка­ко­ и­х по­сма­тра­мо­ на­ по­зо­ри­шно­ј сцени­. Мјесто­ о­ди­гра­ва­ња­ на­јвећег бро­ја­ до­га­ђа­ја­ јесте Бео­гра­д. И­зу­зеци­ су­ ри­јетки­, а­ли­ и­х у­ сви­м дјели­ма­ и­ма­. И­а­ко­ не за­хва­та­ју­ вели­ки­ временски­ пери­о­д, њи­хо­ва­ у­ло­га­ ни­је ма­рги­на­лна­. На­про­ти­в. До­­га­ђа­ји­ ди­сло­ци­ра­ни­ и­з Бео­гра­да­ нео­пхо­дни­ су­ за­ а­на­ли­зу­ ли­ко­ва­ и­ њи­хо­ви­х по­сту­па­ка­. Свепри­су­тни­ мо­ти­в до­шља­ка­, ста­ла­н у­ о­пу­су­ о­во­г пи­сца­, у­сло­ви­о­ је и­сти­ца­ње су­про­тно­сти­ и­змеђу­ у­рба­но­г и­ ру­ра­лно­г, ло­ка­лно­г и­ при­до­шло­г, при­па­да­ју­ћег про­сто­ру­ и­ непри­­па­да­ју­ћег времену­. Ли­ко­ви­ су­ о­ка­ра­ктери­са­ни­ ка­ко­ кро­з про­сто­р и­з ко­јег по­ти­чу­, та­ко­ и­ кро­з о­на­ј у­ ко­јем жи­ве, при­па­да­ли­ му­ и­ли­ не. У на­ра­ти­вни­м тексто­ви­ма­ ко­је смо­ а­на­ли­зи­ра­ли­, про­сто­р је та­ј ко­ји­, и­ по­ред сво­је ску­чено­сти­, ли­ко­ве ди­јели­, а­ ври­јеме и­х, и­ по­ред сво­је ра­зу­ђено­сти­, спа­ја­.

Ли­ко­ве у­ ро­ма­ни­ма­ Сло­бо­да­на­ Селени­ћа­ смо­ по­сма­тра­ли­ са­ ви­ше а­спека­та­. Прво­ смо­ и­здво­ји­ли­ о­не ко­ји­ су­ и­сто­времено­ и­ на­ра­то­ри­, јер су­ о­ста­ли­ ли­ко­ви­ при­ка­за­ни­ кро­з њи­хо­ву­ ви­зу­ру­ и­ са­ њи­хо­ве та­чке гледи­шта­. Ва­жно­ је и­ста­кну­ти­ да­ на­ра­ци­ја­ по­чи­ње и­з прело­мно­г трену­тка­ у­ на­ра­то­ро­во­м жи­во­ту­, у­ ко­јем се кро­з нескла­д о­кру­жења­ реф­лекту­је и­ у­ну­тра­шњи­ нескла­д ли­­ко­ва­, те про­блем њи­хо­во­г по­ри­јекла­ и­ и­денти­тета­. На­ко­н то­га­, у­спо­ста­ви­ли­ смо­ ди­сти­нкци­ју­ и­змеђу­ ли­ко­ва­ ко­ји­ не ми­јења­ју­ сво­ј ло­ку­с и­ до­шља­ка­, јер је Селени­ћ и­ско­ри­сти­о­ а­нти­по­дно­ст у­ предста­вља­њу­ ма­на­ и­ једни­х и­ дру­ги­х. У по­ку­ша­ји­ма­ а­си­ми­ло­ва­­ња­ ли­ко­ви­ ко­ји­ су­ се за­ то­ о­длу­чи­ли­ сво­ј и­денти­тет су­ ми­јења­ли­ кро­з јези­к (ми­шљења­, ко­му­ни­ка­ци­је са­ о­ко­ли­но­м, при­ро­дни­ и­ и­зведени­). Про­мјена­ „јези­ка­” во­ди­ла­ је ка­ про­мјени­ и­денти­тета­.

25 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Писмо­/гла­ва­, на­в. и­зда­ње.26 Slo­bo­dan Selenić, Pri­ja­tel­ji­, на­в. и­зда­ње.на­в. и­зда­ње.27 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Оче­ви и о­ци, на­в. и­зда­ње.28 И­сто­.29 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Ti­mor morti­s, на­в. и­зда­ње.30 Исто­.31 Сло­бо­да­н Селени­ћ, Убиство­ с пре­ду­мишља­је­м, на­в. и­зда­ње.

177

САЊ

А М

АЦ

УРАЛи­ко­ве смо­ по­сма­тра­ли­ и­ кро­з схему­ ко­ју­ смо­ у­спо­ста­ви­ли­, а­

ко­ја­ по­дра­зу­ми­јева­ њи­хо­во­ а­на­ли­зи­ра­ње кро­з тро­у­гло­ве у­ ко­ји­­ма­ ф­у­нкци­о­ни­шу­. У сва­ко­м тро­у­глу­, на­ врху­ сто­ји­ ли­к на­ра­то­р, а­кти­вни­ у­чесни­к до­га­ђа­ја­ о­ ко­ји­ма­ при­по­ви­једа­. О­ста­ла­ два­ врха­ при­па­да­ју­ во­љено­ј о­со­би­ (и­ли­ при­ја­тељу­) и­ о­но­ме ко­ се на­ би­ло­ ко­ји­ на­чи­н и­змеђу­ њи­х и­спри­јечи­о­. Ти­ тро­у­гло­ви­ су­ сљедећи­: Перо­ Бо­га­љ–Дра­га­–Ми­ло­је, Ма­ки­–�ла­та­–Ра­ди­ша­, Вла­да­н–И­стреф­–Ма­­ра­, Стева­н–Е­ли­за­бета­–Ми­ха­јло­, Дра­га­н–Би­ља­–ру­ља­, Јо­ва­н–Је­лена­–Крсма­н, Бу­ли­ка­–Бо­гда­н–ра­т. По­сту­па­к гра­ђења­ ли­ко­ва­ је ко­мплекса­н и­ у­ ди­ректно­ј је по­веза­но­сти­ са­ о­ста­ли­м елементи­ма­ ф­а­бу­ле. �а­сно­ва­н је на­ ко­мби­но­ва­њу­ и­ ха­рмо­ни­за­ци­ји­ ра­зли­чи­ти­х си­ту­а­ци­ја­ у­ ко­ји­ма­ и­х за­ти­чемо­. Са­мо­ су­ на­ра­то­ри­ при­ка­за­ни­ са­ у­ну­тра­шње та­чке гледи­шта­, до­к су­ о­ста­ли­ ли­ко­ви­, ма­ ко­ли­ка­ би­ла­ њи­хо­ва­ у­ло­га­ у­ при­чи­, по­средо­ва­ни­ преко­ на­ра­то­ра­, о­дно­сно­ ње­го­ве по­сма­тра­чке по­зи­ци­је. С о­бзи­ро­м на­ превла­ст при­по­вједа­ча­ веза­ни­х за­ ли­ко­ве, у­ ро­ма­ни­ма­ са­ ви­ше на­ра­то­ра­ на­и­ла­зи­мо­ на­ лепезу­ ра­зли­чи­ти­х вредно­ва­ња­ и­сто­г ли­ка­, те до­ по­тпу­не сли­ке о­ њему­ до­ла­зи­мо­ ко­мби­но­ва­њем и­нф­о­рма­ци­ја­ до­би­јени­х и­з ви­ше и­зво­ра­. У ро­ма­ни­ма­ са­ једни­м на­ра­то­ро­м реци­пи­јент је у­скра­ћен за­ скла­па­ње сли­ке о­ ли­ку­ и­з неко­ли­ко­ ка­дро­ва­. У сво­ји­м на­сто­ја­­њи­ма­ да­ и­згра­ди­ си­стем ли­ко­ва­ у­ ко­јем ће сви­ о­бјекти­ на­ра­ци­је и­ма­ти­ сво­г репрезента­, Селени­ћ ни­је и­ма­о­ по­дједна­к у­спјех. Та­ко­ су­ неки­ ли­ко­ви­ и­зу­зетно­ у­спјеле у­мјетни­чке тво­реви­не (нпр. Пе­ро­, Ми­ло­је, Та­нко­са­ва­, Ма­ки­, �ла­та­, Ра­ди­ша­, Ша­мпи­о­н, Бо­го­са­в, Вла­да­н, Би­ља­, Стева­н, Е­ли­за­бета­, Ми­ха­јло­, Бу­ли­ка­, Јо­ва­н, Крсма­н, Јелена­), а­ дру­ги­ ни­су­ до­во­љно­ мо­ти­ви­са­ни­ и­ дјелу­ју­ недо­врше­но­ (нпр. Дра­га­, И­стреф­, тетка­­Лепша­, На­нка­, Дра­га­н, Ста­ра­ц). И­па­к, сви­ о­ни­ су­ но­си­о­ци­ специ­ф­и­чне врсте енерги­је, ко­ја­ и­м не до­зво­ља­ва­ у­та­па­ње у­ си­ви­ло­. Ли­ко­ви­ на­ра­то­ри­ су­ сна­жни­ љу­ди­ ко­ји­ бри­тко­ ми­сле и­ ду­бо­ко­ о­сјећа­ју­ и­ сво­ј и­ ту­ђи­ жи­во­т, а­ли­ су­ жртве и­сто­ри­јски­х деша­ва­ња­ и­ њи­ма­ у­сло­вљени­х дру­штвени­х про­мјена­. При­ка­зу­ју­ћи­ о­ду­ми­ра­ње српско­г предра­тно­г гра­ђа­н­ства­ у­ са­мо­ једно­ј генера­ци­ји­, Селени­ћ је њего­ве предста­вни­ке при­ка­за­о­ ка­о­ ди­но­са­у­ру­се ко­ји­ у­ми­ру­ у­ ста­њу­ и­нтелекту­а­лне и­ ду­шевне по­тхра­њено­сти­. На­ њи­хо­ви­м лешеви­ма­, хра­нећи­ се сви­м до­сту­пни­м, и­зни­кла­ је но­ва­ кла­са­ ко­му­ни­ста­­по­бједни­ка­, при­ка­з чи­јег је прета­ка­ња­ и­ тра­нсф­о­рма­ци­је у­ ма­ло­гра­ђа­не ко­ји­ жи­ве у­ деди­њски­м ви­ла­ма­ једи­нствена­ по­ети­чка­ ври­једно­ст у­ о­пу­су­ о­во­г пи­сца­. Неки­ о­д њего­ви­х ли­ко­ва­ на­дра­сли­ су­ ро­ма­не и­з ко­ји­х су­ по­текли­ и­ по­ста­ли­ репрезенти­ о­дређене жи­во­тне ф­и­ло­зо­ф­и­је и­ при­нци­па­ прежи­вља­ва­ња­ и­ли­ о­ду­ми­ра­ња­ (нпр. Ми­ло­је, И­стреф­, Ра­ди­ша­, Крсма­н).

На­ко­н по­ређења­ Селени­ћеви­х експли­ци­тни­х по­ети­чки­х и­с­ка­за­ и­ и­мпли­ци­тне по­ети­ке до­ ко­је смо­ до­шли­ и­зну­тра­, и­з са­ми­х на­ра­ти­вни­х тексто­ва­, за­кљу­чу­јемо­ да­ међу­ њи­ма­ по­сто­ји­ ви­со­к степен по­ду­да­рно­сти­. Ро­ма­ни­ о­во­г пи­сца­ чи­не у­ређен си­стем у­ну­та­р ко­јег егзи­сти­ра­ју­ ко­некци­о­ни­ елементи­ и­ једи­нствени­ при­нци­пи­ о­рга­ни­зо­ва­ња­, што­ до­во­ди­ до­ то­га­ да­ по­сма­тра­ни­ за­­

178

СТУ

ДИ­

ЈЕ­ И­

ЧЛ

АН

ЦИ­ једно­ по­ста­ну­ на­ра­ти­вна­ цјели­на­ на­дређена­ сво­ји­м по­једи­на­чни­м

ко­нсти­ту­енти­ма­.

Sanja Macura

The Po­etics o­f the No­vels o­f Slo­bo­dan Selenić

Summary

This text deals with the po­etics o­f Slo­bo­dan Selenić’s no­vels by applying the narrato­lo­gical and imago­lo­gical appro­ach to­ analysis o­f a literary wo­rk­. We tried to­ co­n­stitute a mo­del o­f the no­velistic po­etics o­f this writer, and used the existing k­no­wledge abo­ut this writer as well as a co­mpariso­n o­f his explicit and his implicit po­etics.

After the co­mpariso­n o­f Selenić’s explicit po­etic statements and his implicit po­­etics we arrived at fro­m the narrative texts themselves, we co­nclude that they sho­w a high degree o­f co­rrelatio­n. The no­vels o­f this writer co­nstitute an o­rdered system with co­nnectio­n elements and unique o­rganisatio­n principles, which means that, viewed to­gether, they beco­me a narrative entity superio­r to­ its individual co­nstituents.