Prevela s nemakogDuica Milojkovi

Copyright 2007 by Bastei Lbbe GmbH & Co. KG, Kln

Translation copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Sarah LarkIm Ladn der weissen Wolke

POLAZAKLondon, Pouis, Krajster 1852.

1Anglikanska crkva u Krajsteru, Novi Zeland, trai esti-te mlade ene, vete u voenju domainstva i vaspitanju dece, zainteresovane da sklope hrianski brak s ugled-nim, dobro situiranim lanovima nae zajednice.

Helenin pogled se kratko zadrao na neupadljivom oglasu na poslednjoj strani crkvenog lista. Bila je nastavnica i na brzinu je prelistavala tanku sveicu dok su njeni aci u tiini radili vebu iz gramatike. Helen bi radije itala neku knjigu, ali Vilija-mova neprestana pitanja su joj svaki as kvarila koncentraciju. Evo i sad, jedanaestogodinji deak je ponovo podigao smeu, kutravu glavu sa zadatka.

Gospoice Davenport, da li u treem pasusu treba koji ili da?Helen je s uzdahom odloila svoje tivo i po ko zna koji

put ove nedelje deaku objasnila razliku izmeu odnosne i posledine reenice. Vilijam, mlai sin njenog poslodavca Roberta Grinvuda, bio je slatko dete, ali ne ba preterano obdaren intelektom. Kod svakog zadatka mu je bila potrebna pomo, Helenina objanjenja je zaboravljao bre nego to je ona mogla da mu ih prui i zapravo je jedino dobro umeo da dirljivo i bespomono iri oi i da se slatkim dejim glasom umiljava odraslima.

Sara Lark12

Lusinda, Vilijamova majka, uvek je nasedala na to. Kada bi deak poeo da se mazi i da joj predlae nekakve male zajednike poduhvate, Lusinda mu je redovno dozvoljavala da propusti sve dodatne asove koje bi mu Helen odredila. Zbog toga Vilijam jo uvek nije umeo teno da ita, a ve i najlake pravopisne vebe beznadeno su prevazilazile njego-ve mogunosti. Nije trebalo ni pomiljati da bi jednog dana mogao da upie neki koled poput Itona ili Oksforda, o emu je njegov otac sanjao.

esnaestogodinji Dord, Vilijamov stariji brat, nije se ak ni pretvarao da ima razumevanja za brata. Reito je prevrnuo oima i pokazao mesto u udbeniku na kom se kao primer nalazila upravo ona reenica oko koje se Vilijam pola sata muio. Dord, visok i izdikljao momak, zavrio je svoj prevod s latinskog. Uvek je radio brzo, mada ne uvek i bez greaka; klasini predmeti su mu bili dosadni i jedva je ekao da jednog dana preuzme uvozno-izvoznu kompaniju svog oca. Sanjao je o putovanjima u daleke zemlje i ekspedicijama na nova trita u kolonijama, koja su se pod vladavinom kraljice Viktorije otvarala gotovo iz sata u sat. Dord je bez ikakve sumnje bio roen za trgovca. Ve sad je pokazivao da je vet pregovara i umeo je planski da iskoristi svoj poprilini arm. Povremeno mu je polazilo za rukom da na taj nain obrlati ak i Helen kako bi skratila nastavu. To je pokuao i danas, poto je Vili-jam konano shvatio o emu je re ili bar odakle moe da prepie reenje. Helen je posegla za Dordovom sveskom da bi mu pregledala zadatak, ali deak ju je provokativno sklonio u stranu.

O, gospoice Davenport, zar stvarno hoete da se muite jo i s tim pregledanjem? Dan je previe lep za uenje! Bolje da odigramo partiju kriketa Trebalo bi da poradite na svo-joj tehnici. U suprotnom ete na vrtnoj zabavi ponovo samo stajati po strani i nee vas zapaziti niko od mlade gospode. to znai da se nikada neete usreiti udajom za nekog grofa i da

U zemlji belog oblaka 13

ete do kraja ivota morati da uite beznadene sluajeve kao to je Vili!

Helen je prevrnula oima, bacila pogled kroz prozor i namr-tila se ugledavi tamne oblake.

Dobra ideja, Dorde, ali napolju se navlae kini oblaci. Dok ovde zavrimo raspravu i izaemo u batu, sigurno e nam se na glavu sruiti pljusak, a teko da bi me to uinilo privlanom za mladu gospodu plemenitog roda. I kako ti je uopte palo na pamet da imam takvih namera?

Helen je pokuala da napravi naglaeno nezainteresovan izraz lica, to je veoma dobro umela. Kad radite kao guvernanta u porodicama iz viih slojeva londonskog drutva, prvo to nauite je da vladate izrazom lica. Helenina uloga u porodici Grinvud nije bila uloga lana porodice, ali ni uloga obinog lana posluge. Uestvovala je u zajednikim obrocima, a esto i u aktivnostima kojima se porodica bavila u slobodno vreme, ali dobro se uvala da ne iznosi sopstveno miljenje bez pitanja, odnosno da se ni u kom pogledu ne ponaa upadljivo. Zbog toga nije moglo biti ni govora da se na nekoj vrtnoj zabavi oputeno umea meu mlae goste. Drala se po strani, utivo je askala s damama i neupadljivo pazila na svoje tienike. Naravno da bi joj pogled povremeno okrznuo lice nekog od mlaih mukih gostiju, a ponekad bi se prepustila i kratkom romantinom sanjarenju, u kome bi s nekim zgodnim vikon-tom ili baronetom etala kroz park njegove plemike kue. Ali Dord to nikako nije mogao da primeti.

Dord je slegao ramenima. Pa stalno itate enidbene oglase!, rekao je drsko i s pomirljivim irokim osmehom pokazao na crkveni list. Helen je prekorila sebe to je sveicu ostavljala otvorenu na stolu. Naravno da je Dord, kome je bilo dosadno, zavirivao u nju dok je pomagala Vilijamu da savlada gradivo.

A i vrlo ste lepi, polaskao joj je Dord. Zbog ega se ne biste udali za nekog baroneta?

Sara Lark14

Helen je prevrnula oima. Znala je da treba da ukori Dor-da, ali ovo ju je prilino zabavljalo. Ako tako nastavi, taj deko e daleko dogurati, bar meu damama, a njegovo veto laskanje e umeti da cene i u poslovnom svetu. Ali hoe li mu to pomoi na Itonu? Pored toga, Helen je sebe smatrala imunom na ova-kve nevete komplimente. Znala je da nije lepa u klasinom smislu. Crte su joj bile pravilne, ali ne i upadljive; usta su joj bila malo tanka, nos suvie iljat, a njene smirene sive oi na svet su gledale malo isuvie skeptino i sasvim sigurno suvie ueno da bi mogle da probude interesovanje nekog bogatog, mladog bonvivana. Na Helen je najlepa bila njena do bokova duga, glatka i svilenkasta kosa, ija se tamnosmea boja blago prelivala u crvenkasto. Moda bi njome i mogla da privue panju da ju je putala da slobodno lepra na vetru, kao to su to inile neke devojke na izletima i vrtnim zabavama kojima je Helen prisustvovala zajedno s Grinvudovima. Hrabrije mlade dame bi i u etnji sa svojim oboavaocima izjavile da im je prevrue, pa bi skinule eir ili bi udesile da im eiri odnese vetar dok su se u amcu na vesla vozile s nekim mladiem po jezeru u Hajd parku. Tada bi protresle glavom, pa bi im se kosa kao sluajno oslobodila traka i nala, tako da mukarci mogu da se dive njihovim raskonim kovrdama.

Helen nikada ne bi mogla da se odvai na tako neto. Kao svetenika erka bila je strogo vaspitana, a kosu je nosila vrsto spletenu i privrenu ukosnicama jo otkad je bila devojica. Uz to je ila i injenica da je morala rano da odraste: majka joj je umrla kada joj je bilo dvanaest godina, nakon ega je otac bez mnogo razmiljanja voenje domainstva i vaspitanje troje mlae dece poverio najstarijoj erki. Veleasnog Davenporta nisu zanimali problemi koji nastaju izmeu kuhinje i deje sobe, na srcu su mu leali samo rad za svoju parohiju i pre-voenje i tumaenje verskih spisa. Helen je panju poklanjao jedino kada bi mu prilikom toga pravila drutvo, a od guve i galame koja je vladala u stanu, mogla je da umakne samo u

U zemlji belog oblaka 15

oevu radnu sobu u potkrovlju. Tako se gotovo samo od sebe desilo da je Helen ve umela da ita Bibliju na grkom dok su se njena braa tek muila s prvim udbenicima. Svojim izrazito lepim rukopisom je pisala oeve propovedi i prepisivala njego-ve lanke za crkveni list njegove velike parohije u Liverpulu. Za neku drugu razonodu nije bilo ba mnogo vremena. Dok je Suzan, Helenina mlaa sestra, dobrotvorne vaare i crkvene izlete koristila prvenstveno za to da upozna mlade parohijane, Helen je pomagala u prodaji robe, pekla torte i sipala aj. Rezul-tat se mogao predvideti: Suzan se ve u sedamnaestoj godini udala za sina jednog poznatog lekara, dok je Helen nakon oeve smrti bila prinuena da prihvati poloaj domae uiteljice. Od svoje plate je pomagala i brau, koja su studirala pravo i medicinu, jer oevo naslee nije bilo dovoljno za finansiranje odgovarajueg obrazovanja dvojice mladia, pogotovo to se ni oni nisu ba preterano trudili da fakultet brzo zavre. Oseala je kako je obuzima gnev na pomisao da je njen brat Sajmon prole nedelje ponovo pao na ispitu.

Baroneti se obino ene baronesama, odgovorila je poma-lo ljutito na Dordovo pitanje. A to se tie ovoga ovde, poka za la je na crkveni list, itala sam lanak, a ne eni d be ni oglas.

Dord nita nije odgovorio, ali irok osmeh na njegovom licu bio je veoma reit. U lanku je bila re o primeni toplote u leenju artritisa. To je sigurno bilo veoma interesantno za starije parohijane, ali gospoica Davenport sasvim sigurno jo nije patila od bolova u zglobovima.

Njegova nastavnica je sada ipak pogledala na sat i zakljuila da je vreme da se zavri s popodnevnom nastavom. Za nepun sat e biti posluena veera. Dordu je bilo potrebno najvie pet minuta da se presvue i oelja za veeru, a ni Helen nije trebalo vie vremena, ali za Vilijama je presvlaenje iz mastilom umazane kolske uniforme u pristojno odelo uvek predstavljalo neto duu proceduru. Helen je zahvaljivala bogu to je bar nije

Sara Lark16

kaznio jo i tim da mora da brine o Vilijamovom spoljnom izgledu. Taj zadatak je pripadao dadilji.

Mlada guvernanta je as okonala optim primedbama o znaaju gramatike, koje su oba deaka sasluala tek s polo-vinom panjom. Odmah nakon toga Vilijam je oduevlje-no skoio, ne udostojivi vie nijednog pogleda svoje sveske i kolske knjige.

Moram brzo da pokaem mami ta sam nacrtao, objavio je, ime je posao raspremanja stola uspeno prebacio na Helen. Na kraju krajeva, nije smela da rizikuje da Vilijam u suzama otri majci, alei se na ko zna kakve postupke svoje nastavni-ce, ija nepravinost vapi do neba. Dord je bacio pogled na Vilijamov nevet crte, koji e njihova majka sigurno odmah pozdraviti izrazima oduevljenja, i rezignirano slegao rame-nima. Nakon toga je brzo pokupio svoje stvari i izaao. Helen je primetila da joj je pritom dobacio skoro saaljiv pogled. Uhvatila je sebe kako razmilja o Dordovoj malopreanjoj primedbi: Ako ne naete mua, do kraja ivota ete morati da se muite s beznadenim sluajevima kao to je Vili.

Helen je posegla za crkvenim listom. Zapravo je htela da ga baci, ali sada se predomislila. Gotovo kriom ga je gurnula u dep i ponela ga u svoju sobu.

Robert Grinvud nije imao mnogo vremena za porodicu, ali zajednika veera sa enom i decom za njega je predstavljala svetinju. Prisustvo mlade guvernante mu nije nimalo smetalo. Naprotiv. esto je smatrao da je podsticajno ako u razgovor moe da ukljui i gospoicu Davenport i da uje njeno milje-nje o zbivanjima u svetu, knjievnosti i muzici. Gospoica Davenport se u te stvari razumela mnogo bolje od njegove supruge, ije je klasino obrazovanje bilo daleko od savre-nog. Lusindina interesovanja ograniavala su se na voenje

U zemlji belog oblaka 17

domainstva, oboavanje mlaeg sina i rad u enskim sekcija-ma razliitih dobrotvornih drutava.

I ovo vee Robert Grinvud se ljubazno nasmeio kad je Helen ula i odmakao je stolicu kako bi mogla da sedne, na ta ga je mlada nastavnica formalno pozdravila. Uzvratila je osmeh, ali pazila je da u to ukljui i gospou Grinvud. Ni u kom sluaju nije smela da pobudi sumnju da flertuje sa svojim poslodavcem, mada je Robert Grinvud bio nesumnjivo privla-an ovek. Visok i vitak, uskog, inteligentnog lica i radoznalih smeih oiju. Trodelno smee odelo sa zlatnim lancem za sat mu je odlino stajalo, a njegovi maniri ni po emu nisu zaosta-jali za manirima gospode iz plemikih porodica, u ijem dru-tvu su se Grinvudovi kretali. U tom drutvu, dodue, nisu bili ba potpuno prihvaeni; vaili su za skorojevie. Otac Roberta Grinvuda je svoje uspeno preduzee izgradio praktino ni iz ega, a njegov sin je umnoio bogatstvo i potrudio se da stekne drutveni ugled. Tome je doprineo i njegov brak s Lusindom Rejford, iz osiromaene plemike porodice, za ta je, kako se u otmenom drutvu prialo, bila kriva pre svega sklonost njenog oca da se kladi na konjskim trkama i drugim igrama na sreu. Lusinda se nevoljno mirila s pripadnou graanskom staleu, a njenu reakciju na nii drutveni poloaj predstavljala je izve-sna sklonost razmetanju. Stoga su prijemi i vrtne zabave kod Grinvudovih uvek bili malo raskoniji nego slini dogaaji kod drugih uglednih pripadnika londonskog drutva. Druge dame su u tome uivale, ali iza lea su je ipak ogovarale.

ak i danas, za obinu porodinu veeru, Lusinda je bila doterana pomalo suvie sveano. Nosila je elegantnu svilenu haljinu boje jorgovana, a njenoj sobarici mora da su bili potreb-ni sati da bi joj napravila ba ovakvu frizuru. Lusinda je askala o sastanku enske sekcije dobrotvornog drutva posveenom izgradnji gradskog sirotita, na kome je tog popodneva bila, ali njene rei nisu naile na neki veliki odjek; ni Helen ni gospodin Grinvud nisu bili naroito zainteresovani.

Sara Lark18

A kako ste vi proveli ovaj lepi dan?, obratila se gospoa Grinvud konano svojoj porodici. Tebe, Roberte, ne moram ni da pitam, verovatno ponovo samo poslovi, poslovi, poslo-vi. Pogledala ga je pogledom koji je po svoj prilici trebalo da izraava ljubav i uviavnost.

Gospoa Grinvud je smatrala da suprug ne poklanja dovoljno panje ni njoj ni njenim drutvenim obavezama. Na licu mu se spontano pojavila grimasa. Verovatno mu je na vrh jezika bio neki neljubazan odgovor, jer njegovi poslovi ne samo da su hranili porodicu ve su i omoguavali Lusindin rad u razliitim enskim udruenjima. U svakom sluaju, Helen je sumnjala da gospou Grinvud u njih biraju zbog njenih izrazitih organizatorskih sposobnosti i smatrala je mnogo verovatnijim da za to treba da zahvali suprugovoj spremnosti da daje dobrovoljne priloge.

Vodio sam veoma zanimljiv razgovor s jednim proizvoa-em vune s Novog Zelanda i , zapoeo je Robert gledajui u starijeg sina, ali Lusinda je naprosto nastavila da govori, poklonivi ovog puta svoj uviavni osmeh pre svega Vilijamu.

A vi, dragi moji sinovi? Sigurno ste se igrali u bati, zar ne? Vilijame, duo, da li si ponovo pobedio Dorda i gospoicu Davenport u kriketu?

Helen je paljivo zurila u svoj tanjir, ali krajikom oka je ipak primetila kako Dord na svoj tipian nain prevre oima ka nebu, kao da priziva u pomo nekog anela koji bi imao razumevanja za ovu situaciju. Vilijamu je zapravo samo jedan jedini put polo za rukom da osvoji vie poena od svog starijeg brata, i to onda kad je Dord bio teko prehlaen. Obino je ak i Helen umela da protera lopticu kroz kapije vetije od Vilijama, mada se uglavnom pravila manje vetom nego to zapravo jeste da bi maloga pustila da pobedi. Gospoa Grinvud je to umela da ceni, dok bi je gospodin Grinvud prekorevao kad bi primetio podvalu.

U zemlji belog oblaka 19

Deko mora da se navikne da ivot ne mazi one koji pod-bacuju! govorio je strogo. Mora da naui da gubi, samo tako e naposletku pobediti!

Helen je sumnjala da e Vilijam ikad pobeivati na bilo kom polju, ali ve sledea Vilijamova primedba potpuno je izbrisala nalet blagog saaljenja koje je osetila prema nesretnom detetu.

Jao, mama, gospoica Davenport nas uopte nije pustila da se igramo!, rekao je alosnog lica. itav dan smo sedeli u kui i samo uili, uili, uili.

Naravno, gospoa Grinvud je odmah uputila Helen pogled prepun neodobravanja. Da li je to istina, gospoice Davenport? Pa vi znate da je deci potreban sve vazduh! U ovim godinama jo uvek ne mogu da sede itav dan nad knjigom!

U Helen je sve vrilo, ali ipak nije smela da optui Vilijama da lae. Na njeno olakanje u razgovor se umeao Dord.

Uopte nije tano. Vilijam je, kao i svakog dana, krenuo u svoju etnju posle ruka. Ali upravo tad je malo padala kia, pa nije hteo da ide napolje. Dadilja ga je ak malo i odvukla u park, ali za partiju kriketa pre nastave vie nismo imali vremena.

Ali zato je Vilijam crtao, pokuala je Helen da skrene razgovor. Nadala se da e gospoa Grinvud poeti da pria o njegovom crteu, kome bi mesto bilo u muzeju, i da e zabora-viti na izlazak napolje. Naalost, raunica joj nije ispala tana.

Pa ipak, gospoice Davenport, ako u podne vreme nije odgovarajue, morate da napravite pauzu tokom popodneva. U krugovima u kojima e se Vilijam jednom kretati, fizika spremnost je vana koliko i umno postignue!

inilo se da Vilijam uiva u prekorima upuenim nastav-nici, a Helen je jo jednom pomislila na enidbeni oglas u novinama

Dord kao da joj je itao misli. Kao da ovog razgovora s Vilijamom i majkom nije ni bilo, ponovo se nadovezao na poslednju oevu primedbu. Helen je ve vie puta primetila taj

Sara Lark20

vet manevar kod oca i kod sina i uglavnom se divila njegovoj eleganciji. Ovog puta ju je, meutim, Dordova primedba naterala da pocrveni.

Gospoica Davenport se interesuje za Novi Zeland, oe.Helen je s mukom progutala pljuvaku, dok su se svi pogledi

okrenuli ka njoj.Stvarno?, oputeno je upitao Robert Grinvud. Pomiljate

da se odselite?, nasmeio se. U tom sluaju, Novi Zeland je dobar izbor. Vruina nije preterana i nema movara punih malarije kao u Indiji. Nema krvoednih uroenika kao u Ame-rici, doseljenici nisu kriminalnog porekla kao u Australiji

Zaista? upitala je Helen, obradovavi se to razgovor ponovo moe da prenese na neutralniji teren. Nije li Novi Zeland takoe naseljen osuenicima?

Ma ne, ree gospodin Grinvud odmahujui glavom. Tamonje naseobine osnovali su skoro iskljuivo dobri bri-tanski hriani, a tako je i danas. Naravno, neu da kaem da i tamo nema problematinih pojedinaca. Poneki probisvet je po svoj prilici stigao pre svega do naseobina kitolovaca na Zapadnoj obali, a i brojni iai ovaca verovatno nisu ba sve sami estiti ljudi. Ali Novi Zeland sasvim sigurno nije mesto na kom se skuplja drutveni talog. Sem toga, kolonija je jo veoma mlada. Tek pre nekoliko godina je stekla samostalnost

Ali uroenici su opasni! ubacio se Dord. Bilo je oi-gledno da sada i on eli da zablista svojim znanjem, a Helen je s asova znala da ga ratni sukobi interesuju i da ima odlino pamenje za njih. Pre izvesnog vremena je bilo borbi, zar ne, tata? Zar nam nisi priao da je jednom od tvojih trgovakih partnera bila zapaljena i izgorela sva vuna?

Gospodin Grinvud klimnu sinu s naklonou i odobrava-njem. Tano, Dorde. Ali to je bilo nekad, pre nekih deset godina, mada se povremeno i dalje rasplamsavaju arke. Pro-blem, meutim, nije bio u samom prisustvu doseljenika. to se toga tie, uroenici su uvek bili mirni. Tu se pre radilo o nekoj

U zemlji belog oblaka 21

problematinoj prodaji zemlje a ko bi mogao da tvrdi i da nai kolonisti nisu zaista prevarili ovog ili onog plemenskog poglavicu? Ali otkako je kraljica tamo kao general-potpukovni-ka poslala naeg dobrog kapetana Hobsona, takvim sporovima je doao kraj. ovek je genijalan strateg. Godine 1840. je izdej-stvovao da ezdeset i etiri poglavice potpiu sporazum kojim se proglaavaju kraljiinim podanicima. Kruna otada ima pravo prvenstva pri svakoj kupovini zemlje. Naalost, u tome nisu svi uestvovali, pa zato valjda ni svi doseljenici nemaju mira. Zbog toga tu i tamo doe i do manjih nereda. Ali zemlja je u principu bezbedna dakle, gospoice Davenport, nieg se ne bojte! Rekavi ovo, gospodin Grinvud je namignuo Helen.

Gospoa Grinvud se namrtila. Neete se valjda stvarno odvaiti da napustite Englesku, gospoice Davenport?, pitala je s negodovanjem. Ne mislite valjda ozbiljno da se javite na onaj enidbeni oglas koji je svetenik objavio u crkvenom listu? Moram da naglasim, uprkos izriitom protivljenju naeg enskog udruenja!

Helen se ponovo borila da ne pocrveni.Kakav oglas?, zainteresovao se Robert, okrenuvi se pri-

tom pravo ka Helen. Ali ona je izbegavala odgovor.Ja zapravo ne znam ba tano o emu se tu radi. Bio je

to samo mali oglasNeka parohija na Novom Zelandu trai devojke raspolo-

ene za udaju, objasnio je Dord ocu. ini se da u tom raju na junim morima vlada nestaica ena.

Dorde!, uasnuto ga je prekorila gospoa Grinvud.Gospodin Grinvud se nasmejao. Raj na junim morima?

Pa klima vie lii na englesku, ispravio je sina. Ali nije nika-kva tajna da u prekomorskim zemljama ima vie mukaraca nego ena. Osim moda u Australiji, gde je zavrio enski dru-tveni ljam: prevarantkinje, kradljivice, kur mislim, devoj-ke lakog morala. Ali kada je re o dobrovoljnom iseljavanju, nae dame su manje raspoloene za avanturu od mukaraca.

Sara Lark22

Odlaze s muevima ili uopte ne idu. Tipina karakterna crta sla bi jeg pola.

Tano!, sloila se sa suprugom gospoa Grinvud, dok se Helen ugrizla za jezik. Ona uopte nije bila toliko ubeena u muku nadmo. Trebalo je samo pogledati Vilijama ili pak pomisliti na studije njene brae, koje su se beskrajno razvlaile. Dobro skrivenu u svojoj sobi Helen je imala ak i knjigu Meri Vulstonkraft, borca za enska prava, ali to je u svakom sluaju morala da zadri za sebe gospoa Grinvud bi je inae odmah otpustila. Protivno je enskoj prirodi da se bez muke zatite krene na prljave iseljenike brodove, da se boravi u neprija-teljskim zemljama, a moda ak i bavi aktivnostima koje je Bog predvideo za mukarce. A slanje hrianskih ena u pre-komorske kolonije da bi se tamo udale granii se s trgovinom belim robljem!

Pa ene se ne alju nepripremljene, primetila je Helen. Oglas svakako predvia prethodni pismeni kontakt. I izriito govori o uglednoj, dobro situiranoj gospodi.

Mislio sam da niste ni primetili taj oglas, podsmeljivo je rekao gospodin Grinvud, ali osmeh pun razumevanja je njegovim reima oduzeo otrinu.

Helen je ponovo pocrvenela. Ja pa, mogue je da sam ga preletela oima

Dord se cerio.Gospoa Grinvud kao da uopte nije primetila ovaj kratki

dijalog. Nju je ve bio zaokupio drugi aspekt novozelandske problematike.

Mnogo gori od takozvane nestaice ena u kolonijama meni se ini problem kune posluge, objasnila je. Danas smo u komitetu za izgradnju sirotita opirno raspravljale o tome. Bolje porodice u kako se to mesto uopte zove? Krajster? U svakom sluaju, tamo ne mogu da nau pristojnu poslugu. Pre svega im nedostaju sluavke.

U zemlji belog oblaka 23

to bi lako moglo da se protumai kao pratea pojava opteg nedostatka ena, primetio je gospodin Grinvud. Helen se suzdrala da se ne osmehne.

U svakom sluaju, na komitet e tamo poslati nekoli-ko naih sirotica, nastavila je Lusinda. Imamo etiri ili pet dobrih maleckih od oko dvanaest godina, koje su dovoljno stare da zarauju za ivot. Ovde bismo teko mogli da im naemo posao. Ljudi radije uzimaju neto starije devojke. Ali tamo mora da jedva ekaju

To mi, meutim, mnogo vie lii na trgovinu belim robljem od posredovanja u sklapanju brakova, primetio je njen suprug.

Lusinda mu dobaci otrovan pogled.Postupamo samo u najboljem interesu tih devojaka, tvr-

dila je, paljivo sklapajui svoju salvetu.Helen je tu takoe imala svojih sumnji. Verovatno se uopte

nisu trudili da tu decu makar i u najmanjoj meri naue vetina-ma koje se oekuju od sluavke u dobroj kui. Utoliko bi male sirotice najverovatnije mogle da poslue kao ispomo u kuhinji, mada su i kuvarice, naravno, vie volele jake seoske devojke nego loe uhranjene dvanaestogodinjakinje iz sirotita.

U Krajsteru devojke imaju izgleda na dobro zaposlenje. I naravno da ih aljemo samo u ugledne porodice.

Naravno, podrugljivo se sloio Robert. Siguran sam da ete s buduim poslodavcima voditi bar jednako obimnu pre-pisku kao to je ona koju sa svojim buduim supruzima vode mlade dame voljne da se udaju.

Gospoa Grinvud se nezadovoljno namrtila. Roberte, ti me uopte ne shvata ozbiljno!, prekorila je mua.

Naravno da te shvatam ozbiljno, ljubavi.Gospodin Grinvud se nasmejao. Kako bih mogao i da pret-

postavim da estiti komitet za izgradnju i voenje sirotita ima ma ta osim najboljih i najistijih namera? Pored toga, svoje male tienice verovatno neete preko mora poslati bez pratnje.

Sara Lark24

Moda ete meu mladim damama voljnim da se udaju nai neku osobu dostojnu poverenja, koja e se za izvesnu nado-knadu od vaeg komiteta pobrinuti o putovanju tih devojica.

Gospoa Grinvud na ovo nita nije odgovorila, a Helen se ponovo grevito trudila da gleda u svoj tanjir. Jedva da je i takla ukusno peenje, oko ije pripreme se kuvarica verovatno trudila pola dana. Ali ipak je veoma dobro zapazila ispitivaki pogled koji joj je pri ovoj poslednjoj primedbi iskosa doba-cio gospodin Grinvud, koji se oigledno dobro zabavljao. Sve to je nametalo potpuno nova pitanja. Helen, recimo, dosad sebi uopte nije predoila da bi putovanje do Novog Zelanda, naravno, moralo i da se plati. Da li bi to mirne savesti mogla da prepusti buduem suprugu? Ili bi on time na enu ve stekao neka prava koja bi zapravo trebalo da mu pripadnu tek kad licem u lice kau da pred oltarom?

Ne, cela ta pria s Novim Zelandom je bila udna. Helen je morala da je izbije iz glave. Nije joj bilo sueno da ima sop-stvenu porodicu. Ili moda ipak jeste?

Ne, ne sme vie na to da misli!Pa ipak, Helen Davenport narednih dana zapravo nije misli-

la ni o emu drugom