Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Od 28.1. do 1.2. 2013.

• Pad cena žitarica

• Pad cene soje • Kretanje cena na svetskim berzama

U OVOM BROJUDu šan Ta dić, pred sed nik Skup šti ne Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne:

Za dru gar stvo – šan sa Sr bi je Stra na 4.

Srem ska Mi tro vi ca do bi ja Agen ci ju za ru ral ni raz voj:

Put na pret ka ru ral ne obla sti Stra na 6.

U rum skoj po ljo pri vre di:

„Knji ga po lja – ko rak ka Evro pi“ Stra na 7.

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina II • Broj 9 • 8. februar 2013. • cena 40 dinara

47. SA VE TO VA NJE AGRO NO MA SR BI JE

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

U SR BI JI 631.122 GA ZDIN STVA

Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku je, uz po-moć Evrop ske uni je, u pe ri o du od 1. ok to bra do 15. de cem bra 2012. go di ne spro veo po pis po ljo pri vre de. Ovo je pr vi sa-mo stal ni po pis po ljo pri vre de na te ri to ri ji Re-pu bli ke Sr bi je u po sled njih 50 go di na.

Pre ma pr vim re zul ta ti ma, na te ri to ri ji Re-pu bli ke Sr bi je ima ukup no 631.122 po ljo pri-vred na ga zdin stva i to: 628.555 po ro dič nih

po ljo pri vred nih ga zdin sta va i 2.567 ga zdin-sta va prav nih li ca i pred u zet ni ka.

Po ljo pri vred na ga zdin stva ko ri ste ili ob ra-đu ju 3.355.859 he ka ra po ljo pri vred nog ze mlji-šta i ga je: 908.990 go ve da, 3.403.288 svi nja, 1.729.278 ova ca, 235.576 ko za, 26.627.308 ži vi ne i 673.651 pče li nje dru štvo.

Ga zdin stva po se du ju 408.734 dvo o so vin-ska trak to ra.

Foto: S. Lapčević

Oslo nac na do ma ću na u ku i stru ku

U Kon gre snom cen tru "Sr bi ja" na Zla ti bo ru, odr ža va ju se 47. Sa ve to va nje agro no ma Sr bi je i 39. Sim po zi jum po ljo pri vred na teh ni ka či ji je or ga ni za tor In sti tut za ra tar stvo i po vr-tar stvo No vi Sad. Ove sku po ve otvo rio je Da ni lo Go lu bo vić, dr žav ni se kre tar za po ljo pri vre du u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, vo do pri vre de i šu-mar stva.

Uz uče šće vi še od 1.200 po ljo pri vred ni ka i na uč nih rad ni ka, sva ko dnev no se odr ža va ve li ki broj struč nih pre da va nja i di sku si ja.

Po ljo pri vred ni pro iz vo đa či i lju di iz agro bi zni-sa mo gu iz pr ve ru ke da ču ju šta je to no vo i ko je sor te i hi bri de pred la že no vo sad ski In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo iz svog sor ti men ta za pred sto je ću ra tar sku i po vr tar sku pro iz vod nju, kao i da do bi ju neo p hod ne in for ma ci je u obla sti agro teh ni ke. Stra ne 2-3.

2 8. februar 2013.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Zo ri ca Ga ra ša nin-Ste fa no vić, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

47. SA VE TO VA NJE AGRO NO MA SR BI JE NA ZLA TI BO RU

AK TU EL NO - NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI

In sti tut iz vo zi zna nje, što je u da na šnje vre me naj vred ni ja ro ba a mi ni star stvo će po dr ža-va ti i fa vo ri zo va ti do ma ću pa met i do ma će zna nje. Upra vo ta pa met i to zna nje tre ba da da ju do pri nos u pra vlje nju na ci o nal ne stra te gi je u po ljo pri vre di. U pra vlje nju po me nu-te stra te gi je, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad ima će zna čaj-nu ulo gu. Ta stra te gi ja će bi ti pi sa na u sa rad nji sa stra nim eks per ti ma i u sa rad nji sa svim in sti tu ci ja ma bit-nim u ovoj ze mlji u obla sti po ljo pri-vre de. Oče ku je mo da u sep tem bru stra te gi ja bu de go to va. Ta ko đe, do-ne će mo iz me ne Za ko na o po ljo pri-vred nom ze mlji štu. De fi ni tiv no se po ka za lo da ovaj za kon ko ji je sa da na sna zi ima od re đe ne pro ble me u pri me ni. Po red to ga, pri la go đa va mo Za kon o bez bed no sti hra ne i pra te će za ko ne iz obla sti ve te ri ne i fi to sa ni-tar ne obla sti sa EU. Ti za ko ni su bit-ni zbog na ci o nal ne la bo ra to ri je pre sve ga u obla sti se lek cij skih ra do va u la bo ra to ri ji za mle ko, a oče ku je-mo da će u sep tem bru da pro ra di i la bo ra to ri ja za is pi ti va nje se me na. Ta ko đe, naš plan je da Upra vu za agrar na pla ća nja pre se li mo iz Šap-ca u Be o grad - re kao je Go lu bo vić.

Go vo re ći o ugo vo ru sa "Al Da-hrom" Go lu bo vić je re kao:

- To je jed na mul ti na ci o nal na svet ska kom pa ni ja a ula ga nja ko ja pla ni ra ju su 300 mi li o na evra. Ono što je bit no za na še po ljo pri vred ni-ke je da "Al Da hra" pla ni ra da otvo-ri pet fa bri ka gde će nji ho vi glav ni sa rad ni ci bi ti upra vo na ši far me ri.

Oni su ozbilj ni pro iz vo đa či lu cer ke i iz vo ze u ze mlje u ko je mi do sa da ni smo sko ro ni šta iz vo zi li. Ta ko će

po red iz vo znog su fi ci ta da se po ve-ća i broj ze ma lja u ko je će Sr bi ja da iz vo zi svo je pro iz vo de iz agra ra, a to je pre sve ga Ja pan. Vi zna te ko li-ko je Ru si ja sprem na da spu sti ce ne pro iz vo da da bi se pro bi la na Da le ki Is tok, a mi će mo ima ti di rek tan pro-laz na tr ži šte Ja pa na, Ki ne, Ko re je i Afri ke. Oni, pre sve ga, pro iz vo de lu cer ku i ba li ra ju u koc ku zbog tran-spor ta ili u pe le ti ma ko ji se obo ga ću-ju sa dru gim pro te in skim do da ci ma. Nji ho vi glav ni sa rad ni ci u po me nu-tim fa bri ka ma će bi ti na ši far me ri, sa nji ma će or ga ni zo va ti pro iz vod-nju i od njih će ot ku plji va ti tu ro bu. To je na rav no ve li ka šan sa i za naš In sti tut za ra tar stvo u No vom Sa-du ko ji pro iz vo di se me lu cer ke da u pre go vo ri ma zna čaj no po ve ća pro-iz vod nju ove se men ske ro be. Po red to ga nji hov plan je da re vi ta li zu ju lu ku Pan če vo i cilj je da lu ka Pan če-vo po sta ne fak tič ki glav na re gi o nal-na lu ka za ko ju će se oti ma ti pre-ko mor ske lu ke u Kon stan ci, Ri je ci i u Ba ru, a ako se na pra vi do go vor

sprem ni da ulo že i u re vi ta li za ci ju pru ge Be o grad-Bar. Po red to ga tu su si ste mi za na vod nja va nje i niz dru gih in ve sti ci ja. Vr lo br zo će se ose ti ti po zi tiv ni efek ti ove in ve sti-

ci je u srp skoj po ljo pri vre di. Ina če, Mi ni star stvo po ljo pri vre de je ura di-lo pu no u pret hod nom pe ri o du. Pre sve ga us pe li smo da is pla ti mo 96 pro ce na ta svih sub ven ci ja, a us pe li smo da ono što je bi lo pla ni ra no za 2015. go di nu ura di mo u 2012. go-di ni a to je da do bi je mo bu džet za po ljo pri vre du u vi si ni od 480 mi li o-na evra što je 4,5 od sto od ukup nog bu dže ta Re pu bli ke Sr bi je - re kao je Go lu bo vić.

Sa In sti tu tom una pre di ti kva li tet obra zo va nja

Ka ko stru ke i na u ke ne ma bez pret hod no ste če nog zna nja, ovom

Po di ći po ljo pri vred nu pro iz vod nju na vi ši ni voU Kon gre snom cen tru "Sr bi ja" na Zla ti bo ru, 4. fe bru a ra, 47. Sa ve to va nje agro no ma Sr bi je i 39. Sim po zi jum po-ljo pri vred na teh ni ka či ji je or ga ni za tor In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad, otvo rio je Da ni lo Go lu bo vić, dr žav ni se kre tar za po ljo pri vre du u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, vo do pri vre de i šu mar stva. Ovim na uč no-struč nim sku po vi ma uče stvo va lo je vi še od 1.200 po ljo pri vred ni ka i na uč nih rad ni ka.

Da ni lo Go lu bo vić

Uče sni ci Sa ve to va nja

“Srem ska po ljo pri vre da” na Zla ti bo ru Pre da va nje prof. dr Miroslava Ma le še vi ća

38. februar 2013.

AK TU EL NO - NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI

BE O GRAD • SKUP ŠTI NA SR BI JE USVO JI LA ZA KON POD STI CA JI MA PO LJO PRI VRE DI

emi nent nom sku pu obra tio se prof. dr Mi lan Po po vić, de kan Po ljo pri-vred nog fa kul te ta iz No vog Sa da.

- Su de ći po pri pre mlje nom pro-gra mu ce nim kao i uvek do sa da da će te bi ti u pri li ci na ne što se pod se-ti ti, ne što ob no vi ti, a sva ka ko ne-što no vo ču ti i na u či ti, sa zna ti gde su stre mlje nja sa vre me nog agra-ra u na šem okru že nju, u Evro pi, a gde smo to mi. Po seb nu di men zi ju ovo sa ve to va nje ima i u dru že nju,

raz me ni is ku sta va, bo ljih po slov nih kon ta ka ta pa i no vih po znan sta va pred no vim iza zo vi ma i iš če ki va nji-ma ove agro nom ske go di ne. Že lim da ohra brim sve ko ji se ba ve bilj-nom pro iz vod njom i agro teh ni kom da će im i In sti tut i Fa kul tet kao dve krov ne in sti tu ci je u obla sti po ljo pri-vre de, pre sve ga u Voj vo di ni, uvek bi ti ši rom otvo re ni za sva ku do bru ide ju, sa vet ili pre po ru ku - na gla sio je pro fe sor Po po vić.

U po zdrav nom go vo ru pri li ku da se obra te i iz ne su svo ja mi šlje nja, za pa ža nja i pro ble me u ovom ak tu-el nom mo men tu ko ji se od no si na po ljo pri vred nu pro iz vod nju ima li su Vo ja Ma le šev, is pred pro ljo pri-vred nih pro iz vo đa ča iz "Klu ba sto P plus", kao i Sa nja Bu gar ski, pred-sed ni ca Cen tral ne aso ci ja ci je pro iz-vo đa ča mle ka Voj vo di ne.

75 go di na u slu žbi po ljo pri vre de

Pr vo pre da va nje na sa ve to va nju imao je di rek tor In sti tu ta, prof. dr Mi ro slav Ma le še vić, ko ji je po vo-dom 75-go di šnji ce In sti tu ta go vo-rio o re zul ta ti ma ko je je od osni va-nja po sti gla ta na uč na in sti tu ci ja. - Ne ko je još 1938. go di ne shva tio

da bez na u ke ne ma na pret ka pa je osno va na eks pe ri men tal na sta ni ca u ko joj je bi lo za po sle no 18 lju di. Od ta kve eks pe ri men tal ne po ljo-pri vred ne sta ni ce iz ra stao je pra vi na uč ni gi gant ko ji je iz svo jih re do-va iz ne drio ve li ki broj aka de mi ka, pro fe so ra, dok to ra i dru gih na uč nih rad ni ka. Na In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo, od nje go vog osni va nja je pro iz ve de no 1.056 sor ti raz li či tih bilj nih vr sta, a sa mo u pe ri o du od 2001. do 2012. pro iz ve de no je vi še od 480 sor ti. Ima mo 560 sor ti ko je su pro iz ve de ne na na šem In sti tu tu a ko je su pri zna te u ino stran stvu i ta mo se ga je i da ju iz van red ne re-zul ta te - is ta kao je Ma le še vić na-gla siv ši da se ni ka da ni je de si lo da In sti tut u ino stran stvo po ša lje ne-ku svo ju sor tu, a da ona ta mo ne uspe.

Vi še od hi lja du uče sni ka

Na 47. Sa ve to va nju agro no ma Sr-bi je i 39. Sim po zi ju mu po ljo pri vred na teh ni ka uče stvo va lo je vi še od 1.200 po ljo pri vred ni ka i na uč nih rad ni ka. Sa ve to va nje tra je do 9. fe bru a ra, a sva ko dnev no se odr ža va ve li ki broj stručnih pre da va nja i di sku si ja.

Po ljo pri vred ni pro iz vo đa či i lju di iz agro bi zni sa ovom pri li kom mo-gli su iz pr ve ru ke da ču ju šta je to no vo i ko je sor te i hi bri de pred la že In sti tut iz svog sor ti men ta za pred-sto je ću ra tar sku i po vr tar sku pro iz-vod nju, kao i da do bi ju neo p hod ne in for ma ci je u obla sti agro teh ni ke. Ta ko đe, bi lo je in te re sant nih pre-

da va nja o ge ne tič ki mo di fi ko va nim or ga ni zmi ma i afla tok si ni ma u ži ta-ri ca ma i pro iz vo di ma na ba zi ži ta ri-ca, kao i o or gan skoj pro iz vod nji i odr ži vom ru ral nom raz vo ju.

Na rav no, i na ovom sa ve to va nju In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo pred sta vi li su se broj ni part ne ri i spon zo ri. D. Ćo sić

No vi na ri ma broj nih ra dio-te le-vi zij skih i iz da vač kih ku ća, prof. dr Mi ro slav Ma le še vić, di rek tor NS In sti tu ta po sve tio je ne se bič nu pa žnju i vre me.

- Že leo bih me di ji ma da po ru-čim da nas pra ti te u svim do ga đa-nji ma u ovoj go di ni. Pr vi do ga đaj je de kla ra ci ja "Du nav so ja" či ji će se skup odr ža ti 22. fe bru a ra u No-vom Sa du u In sti tu tu. Što se nas ti če mi će mo sva ki put za sve što sma tra mo da je zna čaj no i što je no vo da lje pre no si ti. Sprem ni smo na sva ki po ziv jer je In sti tut po ve-ćao sred stva za mar ke ting u ovoj go di ni ta ko da će mo sa svim me-di ji ma odr ža ti sa rad nju.

Va ša po ru ka po ljo pri vred ni-ci ma na Sa ve to va nju je da će te i ove go di ne bi ti uz njih?

- Mi po sto ji mo za njih i ra di mo za njih i bez po ljo pri vred ni ka naš rad ne bi imao smi sla, ta ko da je to i osnov na po ru ka, jer im že li mo da i u ovoj go di ni ostva re mak si mal nu mo gu ću pro iz vod nju u svim obla-sti ma i da ima ju do bar fi nan sij ski efe kat te pro iz vod nje. Ce la dr ža va će ima ti od to ga ko ri sti zbog to ga što će mo ko nač no tu po ljo pri vred-nu pro iz vod nju sta bi li zo va ti i di ći na je dan vi ši ni vo. Na ša že lja je da eks tra hu je mo 2012. go di nu ko ja je bi la eks trem no su šna na glo bal-nom ni vou. Sma tra mo da ima mo ve o ma po volj ne uslo ve da re la tiv-no br zo i la ko bez do dat nih ula ga-nja po dig ne mo na ci o nal ne pri no se

kod osnov nih ra tar skih kul tu ra. Sa mo tim po stup kom, da pri me-ni mo do sled no sve ono što na u ka i stru ka da nas zna ju, mi će mo si-gur no po ve ća ti i pri no se ku ku ru-za, i pše ni ce, i so je, i sun co kre ta, od no sno svih ra tar skih kul tu ra, a da lje po ve ća nje će sle di ti kroz in-ten zi vi ra nje po ljo pri vred ne pro iz-vod nje. Tu ne sme mo za bo ra vi ti na rav no i sto čar sku pro iz vod nju, jer pri ča ti o na vod nja va nju a bez or gan ske ma te ri je i sto čar stva je po ma lo pra zna pri ča.

Imam ose ćaj da će ova go di na ipak do ne ti ne ki pre o kret, da li to zbog te stra te gi je ko ju če ka mo i ko ja je na ja vlje na i ko ja je za i sta po če la da se ra di, ili zbog do sa da-

šnjih do pri no sa Mi ni stra za po ljo-pri vre du i me ra ko je su na ja vlje ne, ali mi se či ni da će ovo bi ti go di na ko ja će bi ti okre nu ta po ljo pri vre di. Mo žda za to što su sa da ko nač no i mno gi čla no vi Vla de uvi de li da je po ljo pri vre da ne na ša šan sa, već re al nost, i da tre ba da se ba vi mo pro iz vod njom hra ne i da taj po-ten ci jal is ko ri sti mo.

Ka kav će bi ti ovo go di šnji na stup NS In sti tu ta na No vo-sad skom saj mu.

- Mi smo tra di ci o nal ni iz la ga-či na po ljo pri vred nom saj mu, jer je to po se ban ob lik mar ke tin ga za nas. Ove go di ne se spre ma mo za ju bi lar ni sa jam ta ko što će mo ta-mo po ja ča ti na še ak tiv no sti. Na-pra vi će mo pro gram ko ji će bi ti dru ga či ji u od no su na pret hod-ne. Sma tram da je sa jam me sto gde se mo gu oba vi ti po slo vi i In sti tut vr lo ra do po zi va na sa-jam svo je po slov ne part ne re iz ino stran stva. I ove go di ne smo ta ko đe po zva li ne ke od njih, pre sve ga iz Ira na, ko ji je jed no po ten ci jal no i iz u zet no zna čaj-no tr ži šte. Po zi va mo i dru ge da bu du go sti u to vre me jer No-vo sad ski sa jam ima jed nu od naj zna čaj ni jih ma ni fe sta ci ja za po ljo pri vre du u Evro pi. Že lim da se saj mu vra ti i po dig ne rej ting, a mi će mo da ti svoj skro man do pri nos - re kao je u iz ja vi za me di je di rek tor In sti tu ta prof. dr Mi ro slav Ma le še vić.

Na Sa ve to va nju u da nu ko ji je po sve ćen pro iz vo đa či ma str nih ži ta svo ju pre zen ta ci ju imao je i Pa vle Ne na do vić, po ljo pri vred nik iz Vog nja, ko ji je pro šle go di ne ostva rio re kord ne pri no se u pro-iz vod nji pše ni ce na ni vou Sr bi je, upra vo sa NS sor ta ma.

Šta za Vas zna či po ziv od stra ne In sti tu ta da uče sni ci-ma sku pa iz ne se te svo je re-zul ta te i is ku stva sa NS sor ta-ma str nih ži ta u Sre mu?

- S ob zi rom na do bre pri no-se i do bru agro teh ni ku čast mi je da imam pri li ku da iz ne sem pred svim pro fe so ri ma i na uč nim rad-ni ci ma svo ju pre zen ta ci ju o mo joj pro iz vod nji pše ni ce 2011/2012. go di ne, od no sno ka ko sam ja to ra dio i ostva rio do bre re zul ta te.

Šta pre sud no uti če na

ostva re nje re kord nih pri no-sa?

- Po me ni, na pr vom me stu je mak si mal na re še nost da se pro iz-ve de što vi še po je di ni ci po vr ši ne. Sklo plje ne su koc ki ce i ni jed na agro teh nič ka me ra ni je iz o sta la, sva ka je ura đe na mak si mal no. Ka da se za o kru ži ci klus - pri no-sne sor te, do bra me ha ni za ci ja, do bro đu bre nje, do bra za šti ta i od lič na že tva, on da na rav no da pri nos mo ra da bu de eks tra. U te-škoj 2012. go di ni, ka kvu ne pam-te ni naj sta ri ji lju di, je di na sve tla tač ka je bi la pro iz vod nja pše ni ce. Na jed noj par ce li od 25 hek ta ra

ostva rio sam svoj du go go di šnji cilj, a to je pri nos od pre ko 5 to na po ju tru, što je sko ro 9 to na po hek ta ru. I to u ta ko te škoj go di ni, ali je par ce la od pr vog da na iz gle-da la pre le po.

Ko li ko ste je se nas po se ja li pše ni ce, ko je sor te, ka kva je pri me nje na agro teh ni ka i ka-kav bi lans oče ku je te?

- Je se nas sam po se jao 300 ju-ta ra pše ni ce, a sve sor te su 100% no vo sad ski sor ti ment: Si mo ni da i Zve zda na. Ove go di ne sam dao bla gu pred nost Zve zda ni. Ta sor ta mi se svi đa za to što je ot por na na po le ga nje jer idem sa mak si mal-nim ni vo om azo ta. Ana li zu ze mlji-šta ra dim na osnov nu plod nost a fos for i ka li jum ni sam ko ri stio već 3-4 go di ne za to što je nji hov ni-vo iz ra zi to vi sok. Idem sa vi škom azo ta za to što sam ra dio sa re-gu la to rom ra sta. Si mo ni da je ta ko joj ne sme ta vi sok ni vo azo ta pa po la azo ta da jem pre se tve, a dru gu po lo vi nu u pri hra ni. To sam već pro bao 2008. go di ne u sa rad-nji sa pro fe so rom Ma le še vi ćem.

Šta je cilj ta kve pri me ne azo ta?

- Cilj sve ga to ga je da se spu sti azot u du blje slo je ve ze mlji šta, da ne osta ne u slo ju od 0 do 30 cm već ako je mo gu će da ide skroz u du bi nu od 60 do 90 cm, jer u pra-voj go di ni ko ren be ži za azo tom - re kao je u iz ja vi za "Srem sku po ljo pri vre du" Pa vle Ne na do vić.

MI RO SLAV MA LE ŠE VIĆ:

Po ljo pri vre da je na ša re al nost

Prof. dr Mi ro slav Ma le še vić

REČ PO LJO PRI VRED NI KA:

Sto po sto NS sor ti ment

Pa vle Ne na do vić u pro šlo go di šnjoj že tvi

Prof. dr Mi lan Po po vić

Skup šti na Sr bi je usvo ji la je Za kon o pod sti ca ji ma u po ljo pri vred noj in du stri ji i ru ral nom raz vo ju, ko-jim su ga ran to va ni mi ni mal ni iz no si pod sti ca ja za po ljo pri vred ne pro iz vod-nja če za sva ku go di nu, ko je vla da ne-će mo ći da uma nji.

- Vla da će sva ke go di ne po sle usva ja nja bu dže ta do no si ti mak si mal-ne iz no se pod sti ca ja za po ljo pri vred nu pro iz vod nju, ob ja snio je mi ni star po-ljo pri vre de Go ran Kne že vić to kom na-čel ne de ba te o tom za ko nu.

Usvo je nim za ko nom pod sti ca ji su pred vi đe ni jed na ko i za one ko ji su vla sni ci i za one ko ji su za kup ci, sva-ko ko že li da se ba vi po ljo pri vre dom

mo že na za ko nom pro pi sa ni na čin da do bi je pod sti ca je bez ob zi ra na prav ni i vla snič ki sta tus.

Pro pi sa no je i da se osnov ni pod sti-ca ji ostva ru ju po po vr ši ni bilj ne pro-iz vod nje i to u mi ni mal nom iz no su od 6.000 di na ra po hek ta ru, a pra vo na ko ri šće nje tog pod sti ca ja ima prav-no li ce, pred u zet nik ili fi zič ko li ce pod uslo vom da je upi san u Re gi star.

Pra vo na ko ri šće nje pod sti ca ja u sto-čar stvu ta ko đe ima prav no li ce, pred-u zet nik i fi zič ko li ce ko je je upi sa no u Re gi star i ko je je pri ja vi lo broj i vr stu ži vo ti nja i iz vr ši lo obe le ža va nja gr la.

No va za kon ska re še nja da ju mo guć-nost da se pre mi je za mle ko uve ća va-

ju za pro iz vo đa če ko ji pro iz vo de mle ko eks tra kla se, bu du ći da 35 od sto mle ka ko je se pro iz vo di u Sr bi ji je eks tra kla se i od go va ra EU stan dar di ma.

Pro pi sa no je i da se pre mi je za kra vlje, ov či je i ko zje mle ko is pla ću ju kvar tal no, a da bi ne ko ostva rio pre-mi ju na kra vlje mle ko po treb no je da pre da naj ma nje 3.000 li ta ra tog mle ka po kvar ta lu, od no sno 1.500 uko li ko se ono pro iz vo di na pod ruč ji ma sa ote-ža nim uslo vi ma po ljo pri vred ne pro iz-vod nje, dok je opo zi ci ja tra ži la da se to ogra ni če nje uki ne ili sma nji, oce-nju ju ći da će to do ve sti do sma nje nja stoč nog fon da i de sti mu la ci je pro iz-vod nje mle ka.

Mi ni mal ni iz nos pre mi je za mle ko je se dam di na ra po li tru.

Ta ko đe, usvo je nim za ko nom agrar-na po li ti ka i po li ti ka ru ral nog raz vo ja po sta je je din stve na za či ta vu te ri to ri-ju, ali omo gu ću je po kra ji ni i lo kal nim sa mo u pra va ma da utvr đu ju sop stve ne me re po dr ške, kroz pla ća nje pre mi ja osi gu ra nja, re gre se za re pro ro duk tiv-nog ma te ri ja la, kre dit nu po li ti ku.

Cilj za ko na je stva ra nje pred vi dlji-vog am bi jen ta za po ljo pri vred nu pro-iz vod nju, lak še pla ni ra nje sred njo roč-nih i du go roč no ih in ve sti ci ja, kon ku-rent nost, bo lje pla ni ra nje bu džet skih sred sta va i usa gla še nost sa pro pi si ma EU bu du ći da je do sa da, ka ko je uka-

zao mi ni star Kne že vić, po sto ja la "šu-ma pro pi sa" u ko joj se ni su sna la zi li ni struč nja ci ni prav ni ci a ka mo li po ljo-pri vred ni ci.

Na taj na čin, ka ko ve ru je pred la gač za ko na Vla da Sr bi je, sva kom po ljo pri-vred nom pro iz vo đa ču bi će lak še da pro ce ni da li se is pla ti ta kva po ljo pri-vred na pro iz vod nja.

- Ta ko đe, no vim za kon skim re še-nji ma, ka ko je re kao Kne že vić, uma-nju je se mo guć nost da se na vla du vr-ši pri ti sak pre ma že lja ma po je di na ca i gru pa, bu du ći da je vla da zna la, ka ko je na veo, da pod leg ne pri ti sci ma.

S. P.

Ga ran to va ne mi ni mal ne sub ven ci je

4 8. februar 2013.

ZADRUGARSTVO

Udru ži va nje po ljo pri vred nih pro iz-vo đa ča u za dru žni ob lik po slo va-nja po no vo do bi ja na ak tu el no sti zbog glo bal ne eko nom ske kri ze. Ra ci o-nal no po slo va nje u obla sti po ljo pri vred-ne pro iz vod nje pod ra zu me va sma nje-nje tro ško va i po ve ća nje pri no sa, a to se mo že po sti ći sa mo udru ži va njem.

Za to smo o per spek ti va ma za dru-gar stva raz go va ra li sa Du ša nom Ta di-ćem, di rek to rom ZZ "Ku zmin" i pred-sed ni kom Skup šti ne Za dru žnog sa ve-za Voj vo di ne.

Ka kvi su pla no vi i per spek ti va u ZZ "Ku zmin"?

- Za dru ga "Ku zmin" u na red nom pe ri o du ide na pre stro ja va nje od re-đe nih ra tar skih kul tu ra, zbog kli mat-skih pro me na. Ide mo na sma nje nje po vr ši na pod še ćer nom re pom. Re pa će se ga ji ti u Ku zmi nu na mi ni mal nim po vr ši na ma. Ali sma nji će mo de li mič-no i po vr ši ne pod ku ku ru zom. Bi će mo okre nu ti pro iz vod nji stoč nog sir ka i ulja nim kul tu ra ma. Stoč ni si rak uvo-di mo zbog pro ble ma sa di ja bro ti kom, in sek tom ko ji pra vi ve li ke šte te u ku-ku ru zu. Ta ko đe, ku ku ruz ne mo že da iz dr ži tem pe ra tu re od 40°C i vi so ku osun ča nost. Kod stoč nog sir ka ne ma ta kvih pro ble ma a on je ade kvat na za me na ku ku ru zu, pre sve ga u nu tri-civ nom po gle du, pri no su, po pro cen tu pro te i na. Po ne kim dru gim svoj stvi ma je čak i kva li tet ni ji od ku ku ru za. Za to će mo ove go di ne za se ja ti si rak ogled-no na po vr ši nu od oko 100 hek ta ra, pr vo da vi di mo ka kve će mo fi nan sij-ske efek te ostva ri ti, ali i da bi ste kli od re đe ne na vi ke u toj pro iz vod nji ka-ko bi u na red nim go di na ma mo gli da pro ši ri mo tu pro iz vod nju, za to što je to kul tu ra ko ja sti že pu no ra ni je u je-se njem pe ri o du. Isto vre me no ze le na ma sa ko ja osta ne po sle ski da nja zr na je iz u zet no kva li tet na i kom plet na sta-blji ka se ko ri sti u go ve dar skoj is hra ni. Da kle, sve ono iz nad ze mlje će se is-ko ri sti ti u hra ni, či me će mo do bi ti bo-lje efek te. To je zna čaj no za to što su Ku zmin ci do bri sto ča ri i tre ba im mno-go hra ne i za si la žu, kao i zr no.

Što se ti če ulja nih kul tu ra po ve ća-će mo po vr ši ne pod so jom jer je so ja pro šle go di ne po ka za la do bre re zul ta-te bez ob zi ra na kli mat ske pro me ne. Isto vre me no će mo vra ti ti i sun co kret na na še nji ve, jer u zad njih 15 go di na ni smo ima li sun co kret u na šim ata ri-ma. Mi sli mo da će on ostva ri ti do bre re zul ta te. No vi hi bri di no vo sad skog In sti tu ta su se po ka za li ja ko do bri, ni-smo du go go di na ima li na na šim po lji-ma pro ble me sa bo le sti ma i za to smo

uve re ni da će mo ostva ri ti do bre re zul-ta te - ka že Du šan Ta dić.

Ka ko gle da te na pot pi si va nje me đu dr žav nog ugo vo ra sa UAE?

- Mo že mo da ka že mo da tu ima ne ko li ko efe ka ta, ako je to ta ko ka ko je to do sa da pre zen to va no. Pre sve-ga mo ći ima će mo još jed nog part ne ra ko ji će bi ti naš ku pac. No vi ku pac na ovom tr ži štu je do bro do šao jer zna-mo da se Voj vo di na raz vi ja la u pe ri-o du ka da je bi la na slo nje na na biv še ju go slo ven sko tr ži šte i ka da je po red ju go slo ven skog tr ži šta zna čaj ne svo-je pro iz vod ne ka pa ci te te upo šlja va la za mno ge ze mlje sve ta. Zna mo da je me so išlo za Ame ri ku, da su zna čaj-ni me sni ka pa ci te ti ra di li za do bar deo ze ma lja Evro pe što je mo glo da po dig-ne ka pa ci te te u Voj vo di ni a gra đa ni su u tom pe ri o du, od pre 20-30 go di na, ose ti li od re đe ne be ne fi te.

Ako ovaj no vi ku pac po no vo bu-de pri su tan na ta kav je dan na čin, što zna či da ako po dig ne mo one pre hram-be ne ka pa ci te te ko ji su da nas de va-sti ra ni, a isto vre me no po ljo pri vred ni pro iz vo đa či do bi ju du go roč ne kre dit-ne li ni je sa sta bil nim ni skim ka mat-nim za du že nji ma i uz čvr ste ugo vo re gde će se od re đe ni pa ra me tri zna ti šta to naš pro iz vo đač mo že da oče-ku je na jed nom de se to go di šnjem ili pet na e sto go di šnjem ni vou, on da je i naš pro iz vo đač spre man da svoj vi šak ka pi ta la ulo ži u od re đe nu pro iz vod nju, što zna či po ve ća nje be ne fi ta.

U če mu je su šti na?- Pre sve ga, pr vi be ne fit za na še

pro iz vo đa če je taj što će ima ti si gur ni pro iz vod ni re surs, što će ima ti si gur-nog kup ca, a u tom pro me tu dr ža va će vi de ti i svoj in te res jer će pre ko po re-skih da va nja ima ti ve će pri ho de či me će se stva ra ti sta bil ni ji uslo vi po slo va-nja na na šem tr ži štu.

Šta je to što je u no voj stra te gi ji po ljo pri vre de do bro i ka ko da se vra ti sta ri za dru gar ski si stem, šta je to što je neo p hod no i šta ti me do bi ja ju po-ljo pri vred ni pro iz vo đa či?

- Ra dim od ka da je bio na sna zi ta-ko zva ni "Ze le ni plan". Ka da ma lo iz-a na li zi ra mo ko li ko je sred sta va i pod ko jim uslo vi ma u to vre me po vu če no i šta je od tih ka pa ci te ta iz gra đe no vi-de će mo da po sle tog pe ri o da ni ka da vi še ni su zna čaj ni ja sred stva ulo že na u ru ral ni raz voj. To zna či da su ma-le sre di ne i ma li pro iz vo đa či mo gli da iz ra de ozbilj ni je ka pa ci te te, pre sve ga u sto čar stvu, da raz vi ju te ob li ke pro-iz vod nje, i mo gli smo da ima mo odr-

ži va po ljo pri vred na ga zdin stva. Da nas vi di mo da su mno gi pro sto ri, pre sve-ga u cen tral nom de lu Sr bi je na pu šte-ni, što je tra ge di ja. Ima mo već pre-ko 500.000 hek ta ra po vr ši na ko je su neo bra đe ne. Sto čar stvo je uru še no, ima mo iz u zet no ma li broj gr la po hek-ta ru u pro iz vod nji, ta ko da je na ša po-ljo pri vre da u ne kim de lo vi ma dr ža ve ne raz vi je na.

Ima li slič nih ide ja po put ne ka-da šnjeg "Ze le nog pla na"?

- Mi pred la že mo da se po no vo vra-ti mo mo de lu "Ze le nog pla na", jer je taj plan bio re a li zo van pre ko za dru-gar skog sek to ra. Za što to pred la že-mo? Za to što za dru gar ski sek tor ima naj bo lju in fra struk tu ru, jer su za dru-ge pri sut ne u naj ve ćem bro ju se la. To je jed na pri vred na mre ža ko ja je naj a de kvat ni ji i naj pri me re ni ji ob lik u eko nom skom smi slu za po ve zi va nje i prav no le gi ti mi sa nje ma lih pro iz vo-đa ča na ozbilj nom tr ži štu. Mi slim da i pla sman ban kar skih sred sta va pre ko za dru gar skog sek to ra mo že bi ti naj e-fi ka sni ji jer će se naj lak še efek tu i ra-ti, a u smi slu ga ran ci ja za dru ge mo gu bi ti ga ran ti za pla sman ka pi ta la pre-ma fi nan sij skom sek to ru što olak ša va pa pi ro lo šku teh no lo gi ju, zbog ko jih pro iz vo đa či če sto od u sta ju od ula ga-nja. Mi slim da mi za dru ga ri u or ga ni-za ci o no-teh nič kom i in for ma ci o nom si ste mu s ko jim tre nut no ras po la že-mo, uz od re đe na ula ga nja ta mo gde je to neo p hod no, mo že mo ade kvat no

da od go vo ri mo sa vre me nim iza zo vi ma i no vim teh no lo škim re še nji ma u po-ljo pri vred noj pro iz vod nji. Ta ko đe, mi mo ra mo ima ti ja sno de fi ni san pri stup za ma la ga zdin stva, dru gi pri stup za sred nja ga zdin stva, a sa svim dru ga či ji pri stup za ve li ka ga zdin stva ko ja i mo-gu da se le gi ti mi šu na tr ži štu, ali ni-su ni ona sa ma se bi do volj na ako že le ozbilj ni je da na stu pe na ino-tr ži šti ma, jer se na ta kvim tr ži šti ma mo ra mo agre ga ti ra ti upra vo pre ko za dru žnih aso ci ja ci ja i or ga ni za ci ja da bi smo bi li pre po zna ti kao ozbilj ni part ne ri.

Ka ko vra ti ti mla de na se lo i even tu al no po dr ža ti one ko ji bi iz gra do va da se na sta ne u se li ma?

- Eko no mi ja je je dan kon cept ko ji prak tič no vu če na pred ili na zad. U ne-kim sta bil nim eko nom skim uslo vi ma u po ljo pri vre di, a to zna či ka da bi mla di po ro dič ni par do bio je dan ugo vor na 10 go di na da mo že da po vu če re la tiv-no po volj nu kre dit nu li ni ju i ka da bi do bio ne ko ze mlji šte na ko ri šće nje ili u za kup, a isto vre me no da ima ugo vor o ku po vi ni pro iz vo da ko je mo že da pro-iz ve de na toj po vr ši ni, i ka da bi do bio struč nu si gur nost kroz struč ni nad zor, on da bi ta kve po ro di ce si gur no raz mi-sli le o ži vo tu i ra du u ma lim sre di na-ma, sku pi le sna gu i raz vi le se. Mi slim da bi im taj ži vot bio da le ko mir ni ji i si gur ni ji i da le ko bo lje bi obez be đi va li pro spe ri tet raz vo ja svo je po ro di ce, u po re đe nju sa jed nom ne si gur no šću u gra du gde je sve sku po i ne iz ve sno.

Ka kvi su pla no vi i ko je su ključ-ne ak tiv no sti Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne?

- Za dru žni sa vez Voj vo di ne je upra-vo pro šle go di ne po kre nuo ak ci ju za for mi ra nje za dru ga u onim se li ma gde one ne po sto je. To je jed na or ga ni za-ci o na mre ža ko ja će upot pu ni ti sli ku za dru gar skog sek to ra u ce loj Voj vo di-ni. Ta ko će mo bi ti sprem ni da pri hva-ti mo sva no va re še nja i no ve mo de le fi nan si ra nja, or ga ni za ci je i na šeg na-stu pa u struč nom, or ga ni za ci o nom, fi-nan sij skom i edu ka tiv nom smi slu. Mi će mo da nas-su tra pot pi sa ti ugo vor o pri stu pa nju u EU. Da kle, pred na ma su IPARD fon do vi i za to se mo ra mo spre mi ti i ospo so bi ti. Upra vo ša ljem mo je lju de u No vi Sad na edu ka ci ju gde će bi ti li cen ci ra ni i sprem ni da pra-ve pro jek te. Od mah će mo ući u od-re đe ne pro jek te da bi bi li sprem ni za apli ci ra nja, jer oče ku je mo da će nam 2014. go di ne ti fon do vi bi ti na ras po-

la ga nju. Ne tre ba da pro pu šta mo šan-su, a tre ba da ko ri sti mo is ku stva dru-gih ze ma lja.

Ka kve su re ak ci je vla sti na no-ve ide je o za dru gar stvu?

- Kao što vi di te, sve se po di glo na je dan vi ši ni vo. Sa da mno gi i u dr žav-nim in sti tu ci ja ma na pu no od go vor ni ji na čin raz mi šlja ju, za go va ra ju i že le da uče stvu ju u raz vo ju za dru žnog sek to-ra. To je bi lo ugra đe no i u Ustav i u sta tu te op šti na da sve op šti ne mo ra ju da ima ju agrar ne bu dže te, da sve op-šti ne mo ra ju ima ti kan ce la ri je za ru-ral ni raz voj. Svi mi mo ra mo na je dan ozbi ljan i od go vo ran na čin da se ba vi-mo tim pi ta nji ma. Na pri mer, pi ta nje na ta li te ta je vr lo ozbilj no, kru ci jal no i du go roč no pi ta nje. Bez stva ra nja am-bi jen ta i uslo va da se jed na nor mal na mla da po ro di ca raz vi ja ne ma na pret ka u ovoj dru štve noj za jed ni ci. To je je-dan traj ni za da tak. Ipak, oči to je da se sa da mno gi u dru štve nom lan cu od go-vor no sti uklju ču ju u taj pro ces jer svi že le da bu du kre a to ri ta kve jed ne po-li ti ke. Sti če se uti sak da ova stra te gi ja po ljo pri vred nog raz vo ja ko ja je na ja-vlje na ko nač no bi ti ona pra va. Je dan ma li po mak je već i usva ja nje Za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di. Dru gi po mak bi tre ba lo da bu de ta stra te gi ja ko ja tre ba da bu de je dan traj ni do ku-ment ko ji će da na dži vi ne ko li ko vla da. Ne ka se vla de me nja ju, ali stra te gi ja tre ba da bu de kru ci ja lan do ku ment a svi u Vla di i u bu du ćim vla da ma tre ba da se sta ra ju da po bolj ša va ju na čin iz-vr še nja te stra te gi je.

Da li tre ba ofor mi ti jed nu cen-tral nu aso ci ja ci ju za sve po ljo pri-vred ni ke?

- Ima za go va ra nja u tom smi-slu, ali ja bih o tim aso ci ja ci ja ma re-kao na svoj na čin. Aso ci ja ci ja vam je kao je dan omla di nac ko ji vi še slu ži za edu ka tiv no pred sta vlja nje o to me šta dru gi ra de u sve tu, i ka ko je to kod nas. Ali, u po slov nom sve tu to mo ra-ju bi ti prav ne for me i ozbilj ne fi nan-sij ske or ga ni za ci je. Za dru ga je jed na ozbilj na fi nan sij ska or ga ni za ci ja. Za to tre ba udru ži va ti za dru ge na na čin na ko ji one mo gu za jed nič ki da na stu pe na tr ži štu. Bez ob zi ra na to što je nas dr ža va iz i gra la u zad njih 20 go di na i što smo osta li bez vla sni štva nad pre-hram be nom in du stri jom mi će mo mo-ra ti ući po no vo u pro jek te, da gra di mo se bi no ve ka pa ci te te na te me lji ma na ko ji ma smo ra di li i pre 30 go di na, od iz grad nje kla ni ca, hlad nja ča, si lo sa i sve ga dru gog.

D. Ćo sić

IN TER VJU • DU ŠAN TA DIĆ, DI REK TOR ZZ "KU ZMIN" I PRED SED NIK SKUP ŠTI NE ZA DRU ŽNOG SA VE ZA VOJ VO DI NE

Za dru gar stvo - raz voj na šan sa Sr bi je- Mo ra mo ima ti ja sno de fi ni san pri stup za ma la ga zdin stva, dru gi pri stup za sred nja ga zdin stva, a sa svim dru ga-či ji pri stup za ve li ka ga zdin stva ko ja mo gu da se le gi ti mi šu na tr ži štu, ali ni su ni ona sa ma se bi do volj na ako že-le ozbilj ni je da na stu pe na ino-tr ži šti ma, jer se na ta kvim tr ži šti ma mo ra mo agre ga ti ra ti upra vo pre ko za dru žnih aso ci ja ci ja i or ga ni za ci ja da bi smo bi li pre po zna ti kao ozbilj ni part ne ri" - ka že Du šan Ta dić

Po di ći pre hram be nu indu stri ju

- Bez ob zi ra na to što je nas dr ža va iz i gra la u zad njih 20 go di na i što smo osta li bez vla sni štva nad pre hram be nom in du stri jom mi će mo mo ra ti ući po no vo u pro jek te, da gra di mo se bi no ve ka pa ci te te na te me-lji ma na ko ji ma smo ra di li i pre 30 go di na, od iz grad nje kla-ni ca, hlad nja ča, si lo sa i sve ga dru gog. Mo ra mo do ći do zna-čaj ni jih re sur sa ka ko bi ozbilj-ni je mo gli da bu de mo pri sut ni na tr ži štu - za klju ču je Du šan Ta dić.

Du šan Ta dić

Sun co kret vra ti ti u ku zmin ski atar

Ekstenzivnost primarne poljoprivredne proizvodnje odlikuju i sledeći nepovoljni uticaji:

1. Dugogodišnji nepovoljan po-ložaj u primarnoj i sekundarnoj raspodeli zbog depresiranih cena poljoprivrednih proizvoda i dispa-riteta cena industrijskih inputa i agrarnih proizvoda;

• Cene inputa imaju rast do 30 od-sto na godišnjem nivou, što značajno poskupljuje troškove setve i doprinosi niskoj produktivnosti i nepovoljnom;

2. Veoma niska akumulativna i reproduktivna sposobnost ko-mercijalnih i porodičnih gazdin-stava, zemljoradničkih zadruga i ostalih robnih poljoprivrednih proizvođača;

• Preko 50 odsto prometa poljopri-vredno-prehrambenih proizvoda je u sivoj zoni. Izbegavanje plaćanja pdv nanosi štetu proizvođačima i državi. Istovremeno, u velikim trgovinskim lancima sistem plaćanja od 180 dana značajno umanjuje obrtna sredstva poljoprivredi i doprinosi prelivanju fi-nansijskih sredstava iz poljoprivrede u druge sektore privrede;

3. Dezinvestiranje, kao posledi-ca neadekvatnog sistema finansi-ranja i politike kreditiranja nepri-lagođene specifičnostima poljo-privredne proizvodnje;

• Od 1994. godine dominantan izvor ulaganja u poljoprivredu poti-če iz agrarnog budžeta. Poslednjih godina visina sredstava u agrarnom budžetu beleži tendenciju relativnog i apsolutnog smanjenja. Učešće agrar-nog budžeta u nacionalnom budžetu smanjeno je u periodu 2004 - 2012. godine sa 5,3 odsto na 2,2 odsto;

4. Izražen nedostatak potreb-nih repromaterijala, pre svega mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, kao i energenata;

• Potrošnja kompleksnih đubriva smanjena je za 50 odsto, a azotnih

za 35 odsto posmatrano u odnosu na sredinu osamdesetih godina;

5. Opadanje tehničko - tehno-loškog nivoa i ekstenzifikacija biljne i stočarske proizvodnje, uz opadanje i variranje proizvodnje po jedinici kapaciteta;

• Poljoprivredu Srbije karakteriše velika diversifikovanost poljoprivred-nih gazdinstava i njihova velika ispar-celisanost (prosečne veličine ispod tri ha i 7 parcela), nedovoljna opremlje-nost poljoprivrednom mehanizacijom, koja je, međutim, tehnološki preva-ziđena i zastarela (prosečne staro-sti preko 20 godina), mala upotreba mineralnih đubriva i izuzetno niska produktivnost u svim oblastima pro-izvodnje (prosečni prinosi u biljnoj proizvodnji su 1,5-2,5 puta niži, dok je produktivnost u stočarskoj proi-zvodnji manja za 3-5 puta u odnosu na pojedine zemlje u EU);

6. Smanjenje potrošnje osnov-nih poljoprivrednih proizvoda u zemlji kao rezultat niske kupovne moći stanovništva u visokom ste-penu doprinosi stagniranju poljo-privredne proizvodnje i njene da-lje stagnacije.

• Posmatrano po stanovniku u Sr-biji se godišnje (2008.) potroši 60,3 kilograma mesa i prerađevina (mesa ukupno 39,6 kilograma od čega june-ćeg i goveđeg četiri kilograma, svinj-

skog 16,9 kilograma, jagnjećeg 1,1 kilograma i živinskog 16,6 kilograma), što je skromno u poređenju sa pojedi-nim zemljama u Evropi. Godišnja po-trošnja mesa po stanovniku u EU izno-si 74,9 kilograma ( Nemačkoj 86,7 ki-lograma, Francuskoj 69,6 kilograma, Italiji 67 kilograma, Grčkoj (68,1 kilo-grama). U potrošnji dominira svinjsko meso sa godišnjim prosekom od 41,3 kilograma (EU). Potrošnja konzumnog mleka (bez prerađevina) od 60,3 lita-ra po stanovniku je manja u odnosu na prosečnu potrošnju u EU prosek je 82,5 litara. (Nemačka 64,1 lita-ra., Franciska 70,2 litara., Grčka 65 litara.).Međutim, ukolilo se upoređuje potrošnja mleka i prerađevina razlike su veće. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina 83,6 litara, što je skromno u poređenju sa potrošnjom u EU-27 (245 litara) i Nemačkoj (308 litara). U potrošnji voća (59,3 kilogra-ma i povrća 145,9 kilograma) po sta-novniku, Srbija zaostaje dva - tri puta u odnosu na prosek potrošnje u EU;

7. Ograničenost robnih fondo-va i skroman rast izvoza poljopri-vrednih i prehrambenih proizvoda (posmatrano u odnosu na realne mogućnosti).

• Prelaz poljoprivrede na tržišne uslove poslovanja praćen je značaj-nim razvojem spoljne trgovine. U 2008. godini vrednost izvoza poljo-privredno-prehrambenih proizvoda dostigla je vrednost od 2 milijarde dolara, uvoza u visini od 1,5 milijar-de dolara i ostvaren je suficit u visini od 500 miliona dolara. Ostvarena je stopa pokrivenosti uvoza izvozom od 1,35 sa udelom izvoza u BDP koji re-alizuje poljoprivreda od 40 odsto. Ista tendencija je nastavljena i u 2009. godini. U 2011. godini izvoz iz agrara Srbije iznosi je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 1,4 milijarde dolara i ostvaren je suficit od 1,3 milijarde dolara;

Pravci razvoja i očekivani rezultati

Osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industri-je je optimalno korišćenje i očuvanje raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanje obima poljoprivredne proi-zvodnje, izmena proizvodne strukture u korist intenzivnih vidova proizvod-nje namenjenih izvozu, proizvodnja visokofinalnih i visokokvalitetnih proi-zvoda. Cilj takvog razvojnog pravca je podmirenje domaće tražnje i značaj-no povećanje izvoza visokokvalitetnih poljoprivredno-prehrambenih proizvo-da. U tom smislu Vlada bi trebalo da usvoji koncept povećanja proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru dugoročnog Nacio-nalnog plana poljoprivredne proizvod-nje.

Razvoj poljoprivrede u Srbiji usme-riti na modernizaciju i promenu proi-zvodne strukture u pravcu veće tržišne orijentacije i poboljšane ukupne efika-snosti agrara. Proizvodno i tehnološko prestrukturiranje i rast produktivnosti u poljoprivredi, kao i veću konkuren-tnost na domaćem i svetskom tržištu bazirati na ekološkim, energetskim i ekonomskim kriterijumima. Srbiju treba pretvoriti u područje tradicio-nalno - konvencionalne poljoprivredne proizvodnje. Bez proizvodnje genetski modifikovanih biljnih i životinjskih or-ganizama. Uvoz GMO proizvoda i pre-rađevina potrebno je jasno deklarisati na ambalaži proizvoda radi informi-sanja potrošača. Istovremeno, razvoj naučno istraživačkog rada i primena postojećih i novih znanja i tehnologije omogućiće značajno povećanje obima i ekonomičnosti poljoprivredne proi-zvodnje.

Doslednim sprovođenjem progra-ma razvoja poljoprivrede, prehram-bene industrije i svestranog razvoja sela, savremena i industrijalizovana poljoprivreda i prehrambena industri-ja bi predstavljala osnovu ubrzanog razvoja celokupne privrede i značajno doprinosila bržem razvoju ostalih gra-na industrije i infrastrukture. Doho-dak, posebno tržišnog proizvođača u poljoprivredi, trebalo bi da bude iznad proseka dohotka u ostaloj privredi (što je karakteristično za EU), jer je rad u poljoprivredi znatno teži i složeniji od rada u industriji.

Umesto sadašnjih 778.000 sitnih poljoprivrednih gazdinstava, u Srbiji bi oko 2020. godine bilo oko 450.000 komercijalizovanih gazdinstava, sa prosečnom veličinom od oko 20 hek-tara. Ostalo bi bile okućnice i sitna gazdinstva, koja bi, organizovana u zadruge takođe, bila značajna, ne samo za naturalnu potrošnju već i za tržište. Posebno, potrebno je definisati programe specifične proizvodnje cve-ća, rasada, proizvodnje povrća u pla-stenicima, živinarske proizvodnje(jaja i brojlera), pojedinih vrsta voća, glji-va i druge. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi trebalo da

ima dominantnu ulogu, a biljna proi-zvodnja bi se zasnivala na iskorišća-vanju genetskog potencijala novo-stvorenih visokorodnih sorti hibrida i gajenih biljaka. U seoskim sredinama trebalo bi da bude locirano oko 35 - 40 odsto industrijskih delatnosti vezanih za poljoprivredu, gde bi bila otvorena nova radna mesta za veći broj raspo-ložive radne snage sa sela, a smanjio bi se pritisak na gradove gde su sve izraženiji socijalni i ekološki proble-mi. Na poslovima izvozno orijentisa-ne proizvodnje visoko vredne hrane, proizvodnje junećeg mesa, plantažne proizvodnje lekovitog bilja, proizvod-nje povrća u plastenicima, zatim, se-oskom turizmu, kao i na berzanskim poslovima u prodaji cveća i povrća, moguće je do 2015. godine uposliti 200.000 radno aktivnog stanovništva. Istovremeno, u ostalim delatnostima industrije, zdravstvu, obrazovanju i uslužnom sektoru (trgovina i seoski turizam) bio bi angažovan deo aktiv-nog stanovništva. Na taj način, uslo-vi života bi se značajno izjednačili sa uslovima života u gradu, a orijentacija prema selu i poljoprivredi bi bila pri-vlačnija za mlade, školovane kadro-ve.

Mogućnosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

Na osnovu raspoloživih kapaciteta i mogućnosti boljeg korišćenja rezul-tata naučno - tehnološkog progresa, istraženosti svetskog tržišta poljo-privredno-prehrambenih proizvoda objektivno je moguće proizvesti do-voljne količine kvalitetnih proizvoda za obezbeđenje prehrambene sigur-nosti stanovništva, strateške rezerve i značajnih viškova za izvoz. Brži razvoj izvozno usmerene poljoprivrede i pre-hrambene industrije Srbije zahteva primenu koncepta održivog razvoja poljoprivrede, tehničko-tehnološku modernizaciju, unapređenja organi-zacije rada i ukupne organizovanosti ovih delatnosti, uključujući dugoročne i povoljne mere poljoprivredne politi-ke.

Prema rezultatima globalnog istra-živanja tražnje na svetskom tržištu, dostignutog stepena proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene poljopri-vrede i prehrambene industrije kao i projekcije rasta proizvodnje ove grupe proizvoda, mogu da se determinišu proizvodi i potencijalna tržišta:

Pšenica – 500.000 tona sa orijen-tacijom na tržišta Makedonije, Bosne i Hercegovine, Irana, Alžira, Maroka i Egipta

Kukuruz – oko 1,5-2 miliona tona

merkantilnog i oko 25.000 tona se-menskog kukuruza. Moguća tržišta zemlje EU, Ruska Federacija, Ukrajina, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Šećer – 250 hiljada tona, sa orijen-tacijom na tržišta EU (preferencijalna kvota 180.000 tona), Makedonije, Bo-sne i Hercegovine, i Ruske Federacije

Suncokretovo ulje – 100 hiljada tona. Tržište bivših jugoslovenskih re-publika, zemlje Evrope, uključujući i Rusku Federaciju

Duvan i prerađevine – oko 3.000 tona. Duvan u zemlje Evrope, a cigarete na tržište, pre svega, Ruske Federacije

Meso – stokaŽiva junad i juneće meso – oko

20.000 tona na tržište EU (preferenci-jalna kvota 8.750 tona) - Italije i Grč-ke, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Ruske Federacije i zemlje Srednjeg Istoka

Žive ovce – 3.000 tona. Orijenta-cija na arapska tržišta i bliska arapska tržišta

Ovčije meso – 3.000 tona kvali-tetnog jagnjećeg mesa. Orijentacija na tržišta Italije, Grčke, Švajcarske i nekih zemalja Srednjeg Istoka

Konzervisano meso – oko 30.000 tona sa orijentacijom na tržišta SAD (kuvana šunka i svinjsko meso ter-mički obrađeno u limenkama), tržište EU, Ruske Federacije i Ukrajine

Voće, povrće i prerađevine – u vrednosti od 700 miliona dolara sa orijentacijom na tržišta EU (Nemačka, Austrija, Italija, Velika Britanija) i Ru-ske Federacije

Vino – 30.000 tona sa orijentaci-jom na tržišta Nemačke, SAD, Japan, Kanada

Lekovito bilje i šumski plodo-vi – oko 60 miliona dolara na tržišta SAD, Austrije, Italije, Nemačke

Povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje uz donošenje i primenu adekvatnih mera poljoprivredne poli-tike, posebno u domenu finansiranja spoljnotrgovinske razmene, moguće je da 2015. godine poljoprivreda u Sr-biji da u potpunosti zadovolji domaću tražnju i da ostvari više od tri milijarde dolara deviznog priliva od izvoza. Do 2020. godine, poljoprivreda u Srbiji bi trebalo da zadovolji domaću tražnju na višem i kvalitetnijem nivou i obez-bedi devizni priliv od oko šest milijardi dolara, a oko 2030. godine devizni pri-liv od 9-10 milijardi dolara.

Nastaviće se (Autor je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti)

8. februar 2013. 5

ANALITIKA

AGRAR SRBIJE U SUSRET EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I AGRARNOJ POLITICI EU

Optimalno koristiti i čuvati resurse

Piše: Branislav Gulan

Biljnu proizvodnju zasnivati na iskorišćavanju genetskog potencijala novostvorenih visokorodnih sorti

U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi trebalo da ima dominantnu ulogu

6 8. februar 2013.

SREM SKA MI TRO VI CA • GRAD KRAJ SA VE IMA ĆE AGEN CI JU ZA RU RAL NI RAZ VOJ

Efi ka sno upra vlja nje i ja ča nje ad mi ni stra ci je Gra da Srem-ska Mi tro vi ca ra di do pri no sa odr ži vom ru ral nom raz vo ju su šti-na je pro jek ta či ji će re zul tat bi ti sko ro osni va nje Agen ci je za ru ral ni raz voj u ovom gra du. Reč je o pro-jek tu pod na zi vom "Una pre đe nje ad mi ni stra tiv nih i raz voj nih ka pa ci-te ta gra da Srem ska Mi tro vi ca osni-va njem Agen ci je za ru ral ni raz voj". Ka ko je pred lo že no, no va agen ci ja će bi ti for mi ra na kao no va, po seb-na, je di ni ca ka ko bi bi la na stal noj uslu zi gra đa ni ma u se o skim sre di-na ma i spo na sa nji ma u re ša va nju broj nih pi ta nja zna čaj nih za una-pre dje nje ra da uop šte.

Pre zen ta ci ja

Ovim po vo dom u pe tak, 1. fe-bru a ra, u Srem skoj Mi tro vi ci, u Grad skoj ku ći odr ža na kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je pre zen to van po me nu ti pro je kat, a i sa ma pre zen-ta ci ja je u stva ri jed na od uvod nih ak tiv no sti na nje go voj re a li za ci ji.

O pro jek tu, nje go vim ci lje vi ma ak-tiv no sti ma i oče ki va nim re zul ta ti ma na kon fe ren ci ji su go vo ri li pred stav-ni ci Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je "Srem" sa se di štem u Ru mi jer će grad Srem ska Mi tro vi ca ovaj po sao da re a li zu je upra vo u sa rad nji sa ovom raz voj nom agen ci jom.

Spe ci fič ni ci lje vi pro jek ta sem for mi ra nja Agen ci je, su iz ra da pla-na nje nog ra da i se ta uslu ga ko je će pru ža ti, po di za nje ka pa ci te ta ad mi-ni stra ci je gra da za im ple men ta ci ju i pra će nje re a li za ci je Stra te gi je odr-ži vog raz vo ja u obla sti po ljo pri vre-de, efi ka sno ko ri šće nje fi nan sij skih fon do va za raz voj kao i IPA fon do va na me nje nih istom ci lju i slič no.

Mi tro vi ci tre ba agen ci ja

Pre ma re či ma gra do na čel ni ka Bra ni sla va Ne di mo vi ća, ova kva agen ci ja tre ba gra du zbog raz vo ja, ide ja je da se kao po ten ci jal ni sa-rad ni ci Agen ci je za ru ral ni raz voj, u pro je kat uklju če i še fo vi me snih kan ce la ri ja u se li ma na srem sko-mi tro vač koj te ri to ri ji, ko ji bi pro šli od go va ra ju ću obu ku, bi li uvek do-stup ni po ljo pri vred ni ci ma i spo na sa sa mom agen ci jom.

Pre zen to va ni pro je kat tra ja će pet me se ci, a u na red nom pe ri o du bi-će od re đe ne pro sto ri je za Agen ci ju, ura đen njen po slov ni plan i pro ce-du ra iz ra de Stra te gi je ru ral nog raz-vo ja. Ta da će bi ti po zna ti kon kret ni-je pro gram i pro jek ti Agen ci je, či ji će osni vač ki akt, ka ko je pred lo že-no, bi ti do net na mar tov skoj sed ni ci Skup šti ne gra da.

Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je "Srem" Milаn Mi rić, re-kao je da je ova re gi o nal na agen ci ja po sto ji dve go di ne i da je je dan od mno gih re zul ta ta nje nog ra da upra-vo osni va nje no ve Agen ci je za ru-ral ni raz voj sa se di štem u Srem skoj Mi tro vi ci.

Do pri nos raz vo ju se la

- Zna li smo za ovaj pro je kat, a sred stva za nje go vu re a li za ci ju obez be di li smo ta ko što smo kon ku-ri sa li na je dan po kra jin ski kon kurs. U pi ta nju je agen ci ja ko ja bi bi la za lo kal ni ni vo ak tiv no sti i ko ja bi bi la za du že na za ru ral ni raz voj ove sre-di ne. Mi slim da se Srem ska Mi tro-vi ca opre de li la za do bar pro je kat, da je on do bar put raz vo ja ru ral ne obla sti s ob zi rom na Za kon o pod-

sti caj nim sred stvi ma u po ljo pri vre-di i na to što pod ra zu me va po li ti ka raz vo ja se la, re kao je uz osta lo Mi-lan Mi rić.

Rad ove agen ci je se ne će od-no si ti sa mo na ono što Sr bi ja bu-de da va la za raz voj ru ral ne obla sti već do brim de lom i na pod sti ca je iz Evrop skih fon do va. Lju di ko ji će ra di ti u Agen ci ji ko ja će se for mi-ra ti bi će ospo so blje ni da apli ci ra ju za ta kve pro jek te, kao i da po ve žu sve one ko ji pred sta vlja ju in te re snu gru pu u po ljo pri vre di od in di vi du al-nih ga zdin sta va do udru že nja, ze-mljo rad nič kih za dru ga i dru gih ko ji se ti ču ru ral nog raz vo ja, ču lo se na pre zer na ci ji u Srem skoj Mi tro vi ci.

Prin cip odr ži vo sti

- Sma tram da je ovo pri li ka da se po ka že ka ko ova kvi mo de li or ga-ni zo va nja mo gu da op sta nu. I mi u RRA "Srem", kao pri vred no dru štvo, funk ci o ni še mo ta ko što nas fi nan si-ra EU kroz pro je kat ko jeg smo do-bi li. Ta ko će, na dam se, su tra sli čan pro je kat bi ti odo bren i Agen ci ji za ru ral ni raz voj, oce nio je Mi rić.

U pe ri o du ko ji sle di tre ba pre ci-zno da se de fi ni šu mno gi de ta lji ra da Agen ci je od de fi ni sa nja nje ne uslu ge, iz bo ra do brih ka dro va do pro jek ci je do pri no sa ru ral nom raz vo ju.

Vla di mir Na sto vić, na čel-nik Upra ve za po ljo pri vre du Gra da

Srem ska Mi tro vi ca sma tra da je pro je kat i ono što tre ba da do ne se pra va stvar.

- Upra va za po ljo pri vre du ovu Agen ci ju če ka sa ve li kim ne str plje-njem. Ima će mo mi i po ljo pri vred ni ci struč nu po moć i bi će mo upu će ni na ne ki prav ni su bjekt na pu tu ostva-re nja od re dje nih za da ta ka. U tom prav cu po treb na ova kva agen ci ja je ne iz o stav na, re kao je na čel nik Na-sto vić.

Tekst: S.Đa ko vić Sli ke: S. Nik šić

Put na pret ka ru ral ne obla sti Od Po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za me đu re gi o nal nu sa rad nju i lo kal nu sa mo u pra vu Grad Srem ska Mi tro vi ca je do-bio sred stva od 1,125 mi li o na di na ra za re a li za ci ju pro jek ta una pre đe nja ad mi ni stra tiv nih i raz voj nih ka pa ci te ta osni va njem Agen ci je za ru ral ni raz voj". Vred nost pro jek ta je 1,6 mi li o na di na ra po što ga grad su fi nan si ra sa još 482.250 di na ra, a re a li zo va će se u sa rad nji sa Re gi o nal nom raz voj nom agen ci jom "Srem"

Gra do na čel nik Bra ni slav Ne di mo vić

Mi lan Mi rić, di rek tor RRA "Srem" Na čel nik Vla di mir Na sto vić

Pre zen ta ci ja pro jek ta u Srem skoj Mi tro vi ci

Usko ro će se de fi ni sa ti de ta lji ra da no ve agen ci je

8. februar 2013. 7

AGROVESTI - AGROSAVETI

Osnovna funkcija imunog si-stema je da štiti organizam, razlikujući tuđe od sopstve-nog, i da eliminiše ono što nije njegovo. Ako se ovaj kontrolni me-hanizam promeni, imuni sistem ne uništava štetne supstance, nego re-auguje na bezopasne materije, po-put polena, ili čak sopstvenog tkiva. Takav je slučaj kod autoimunih bo-lesti. Tako nastaje bolest, tj. aler-gija. Alergija je stanje promenjene imunološke reaktivnosti na antige-ne (alergene), pri čemu imunoloska reakcija dovodi do oštećenja tkiva.

Najčešće alergijske bolesti

Alergijska oboljenja domaćih ži-votinja su u našoj sredini veoma zapostavljeno područje kliničke ve-terinarske medicine. Smatra se da 15 odsto ukupne populacije pasa i mačaka boluje od alergijskih bo-lesti. Alergije su takođe česte kod konja, zatim kod krava, a najređe svinja. Indikovano je da 50 odsto

svih kožnih oboljenja je alergijske prirode.

Najčešće alergijske bolesti pasa i mačaka su alergija na salivu buva, atopijski dermatitis, nutritivne aler-gije i kontaktni dermatitis.

Predisponirajući faktor za nasta-nak alergijskih oboljenja su:

- nasleđe (dalmatinci,bokseri,terijeri),

- ambijentalni faktori (psi koji zive u stanovima sa centralnim gre-janjem),

- klimatski (hladno i vlažno vreme),

- geografka lokalizacija (zagađe-na sredina),

- parazitske infekcije (ključni faktor za nastajanje alergija).

U cilju adekvatnog lečenja, pra-vilno uzeta anamneza od strane veterinara, dobro obavešten vla-snik, ključni su za uspešno lečenje bolesti. Tako, na primer, ako is-ključimo ekto i endo parazite, kao prvi korak u lečenju, dalji najčešći uzrok svraba pasa starijih od jed-ne godine su nutritivne alergije, a

starijih od dve godine je inhalaciona alergija. Obratiti pažnju na se-zonski karakter pojave simptoma, tj. pojavu polena. Svrab koji je pojačan danju ukazuje na polensku alergiju, a onaj koji se pogoršava tokom noći,na alergiju od spora gljivica. Psi-ma naročito izbegavati prostirke od sintetičkih materijala. Hladnoća kod pasa pogoršava stanje, i povećavaju se

šanse za nastanak urtikarije. Duže trčanje ili oštar trening mogu do-vesti do pregrevanja organizma, i oslobađanja holinergičkih medija-tora sa posledicom svraba.

Lokalizovan proces sa tankom, ili područja bez dlake, sa vidnom asimetrijom na telu, ukazuje na kontaktnu alergiju (npr. ujed buve). Svrab po celom telu, sa grižom šapa, repa i češanjem lica, govore o inhalacionoj alergiji, ili alegiji na hranu. Simptomi od strane dige-stivnog trakta, udruženi sa otocima na glavi, ukazuju na nutritivnu aler-giju. Asimetricne promene na koži uglavnom su posledica parazitskih bolesti, a svaka simetričnost ukazu-je na probleme“iznutra“ (npr. hor-monalni disbalans).

Detaljan klinički pregled

Klinički pregled životinje se mora odraditi veoma detaljno i po siste-mima organa. Obratiti pažnju na nosno ogledalo, uho, često upaljeno kod alergija na hranu, stanje pluća, šapa, repa, i detaljnim pregledom kože. Kada nam je dostupno bilo bi uputno obaviti laboratorijskem pre-trage i uzimanje uzoraka sa koze.

U praksi najčešća alergijska sta-nja, povezana sa promenama na koži, su različita parazitska obolje-nja. Atopija, kao nasledna i veoma komplikovana za dijagnozu i leče-nje, odnosi 10 odsto svih kožnih bolesti kod pasa i mačaka.

Nutritivna alergija je srećom ret-ka. Najčešći nutritivni alergeni za pse i mačke su pileće, goveđe, pa riblje meso, ponekad jaja i mleko. U tom slučaju ljubimce hranimo hipo-alergijskim namirnicama kao sto su pirinač i konjsko meso.

Osnovni principi lecenja alergij-skih oboljenja su:

- osloboditi životinju ekto i endo parazita,

- lečiti oštećenu kožu,- davati imunosupresivne prepa-

rate,- otkloniti kontakte životinje sa

alergenima.

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиљ

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

VETERINA

Dr vet. med.Nataša Sekulić

Alergijske bolesti kože pasa i mačaka U cilju adekvatnog lečenja, pravilno uzeta anamneza od strane veterinara, dobro obavešten vlasnik, ključni su za uspešno lečenje bolesti

15 odsto ukupne populacije pasa i mačaka boluje od alergijskih bolesti

RUMA • AKTUELNO U POLjOPRIVREDI

"Knjiga polja" - korak ka EvropiIli: da sutra ne bude kasno - Bolji prinosi, siguran plasman na domaćem i inostranom tržištu

Naše priče o Evropi, preciznije Evropskoj uniji, zahvatile su gotovo sve segmente društvenog života. Poljoprivreda, kao naša najveća šansa, tako se bar deklarativno izjašnjavamo, da bi to zaista i postala, u odnosu prema toj Evropi mora da se menja – iz korena. Nisu to utisci površnih posmatrača, što bi bila manja briga, već ocene stručnjaka, dobrih poznavalaca prilika na izbirljivom evropskom tržištu. Dakle, treba nešto delati na tom planu, a jedan od aktuelnih koraka je i ''Knjiga polja''.

''Knjiga polja'' nastala je objedi-njenom akcijom Pokrajinskog sekre-tarijata za poljoprivredu, vodopri-vredu i šumarstvo i Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine. Osnovna tema su joj novi trendovi u poljoprivrednoj proizvodnji, a to podrazumeva veće prinose, bolje finansijske rezultate. ''Knjiga polja'' je, ako se ide u detaljnije objašnje-nje, ustvari knjiga evidencije poslo-va i inputa, bitno je da se vodi za svako gazdinstvo, za svaku parcelu. Primena saveta stručnjaka, vođe-nje evidencije i dokumentacije o načinu i količini proizvodnje jedina je mogućnost sigurnog plasmana na domaćem, ali i probirljivom ino-stranom tržištu. Drugim rečima, po-punjena ''Knjiga polja'' je uslov za

uvođenje standarda, ekono-mičnu proizvodnju i sigurniji plasman.

Nosioci ovog važnog po-sla su poljoprivredno-stručne službe širom Srbije. O tome kakvo je trenutno stanje u poljoprivredi, šta sve treba menjati, i koliko imamo vre-mena za sve to, razgovarali smo ovih dana u Poljoprivred-no-stručnoj službi ''Ruma'' koja svojom savetodavnom delatnošću pokriva rumsku, irišku i inđijsku opštinu, a sa-govornik nam je bio saveto-davac Uglješa Trkulja.

Šta je ''Kljiga polja'', sa stanovišta svakodnevne prakse u poljoprivredi?

-U Srbiji su veoma ret-ki pojedinci koji vode evidenciju o svojoj proizvodnji. ''Knjiga polja'' je neka vrsta ''biljnog pasoša'' u kome su svi detalji iz poslovanja jednog poljoprivrednog gazdinstva. Tako nešto postoji svuda u svetu, u ze-mljama sa razvijenom poljoprivre-dom, stoga je normalno da konačno to imamo i mi. Pokrajinski sekre-tarijat za poljoprivredu je započeo projekat uvođenja matičnih knjiga o biljnoj proizvodnji na određenim poljoprivrednim gazdinstvima koja

već duže vreme sarađuju sa nama. U program je uključeno oko 90 po-ljoprivrednih proizvođača sa terito-rije opština Ruma, Irig i Inđija. Sada dolazi ''Kljiga polja'' koju će oni, i drugi proizvođači, popunjavati u narednih pet godina, na temu biljne proizvodnje. U sve ovo je uključeno i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Da li je to uslov, savet, ili pre-poruka proizvođačima?

-To je još uvek preporuka, ali će vrlo brzo biti uslov za prisustvo na

tržištu, naročito inostranom. To je prvi korak ka kontroli proizvodnje, u EU to svi rade. To više nije pitanje da li će to biti, već da li ćemo spremno dočekati taj korak do novih standarda. Prvi korak je knji-govodstvena evidencija.

U 2014. se ukidaju cari-ne, veliki broj naših poljo-privrednih gazdinstava, u toj konkurenciji, lako može biti ugašeno – da li je za sve ovo već kasno?

- Od nečeg se mora početi. Država još uvek ne zna na šta sve troši novac, brojčano sta-nje proizvodnje, i proizvođača, zasniva se na procenama. Pri tome se misli na zemlju, me-hanizaciju, plan proizvodnje,

isplativost te proizvodnje. Ako naša zemlja ima cilj da uđe u EU, mo-ramo da se prilagođavamo tom tr-žištu. U EU svi rade planski, tamo se uvodi ZPP - zajednička poljopri-vredna politika, i to za period od 2014. do 2020. Taj ZPP se donosi na osnovu knjigovodstvene eviden-cije. Naši proizvođači treba da rade na tome, kako bi olakšali Ministar-stvu poljoprivrede posao na dono-šenju mera agrarne politike. Poljo-privrednici moraju imati partnerski

odnos sa Ministarstvom poljoprivre-de. Proizvođači u EU ne konzumira-ju proizvode na povernje, to mora biti dokazana proizvodnja. Ovo je i poziv proizvođačima da što pre me-njaju neke ustaljene loše navike, da usvajaju dobru praksu Evrope. Taj proces nije toliko zahtevan kako to, možda, u prvom momentu izgleda, uostalom, tu je i naša pomoć.

Za kraj - na šta konkretno naši poljoprivredni proizvođači treba da zaborave, kada je reč o budućoj proizvodnji?

-Nema više nekontrolisane upo-trebe sredstava za zaštitu bilja, mineralnih đubriva takođe, nema paljenja žetvenih ostataka na njiva-ma, osoka može da se iznosi samo u zimskom periodu, tu je zabrana upotrebe genetski modifikovanih semena, oranje ne raditi po mrazu, zemlju ne obrađivati kad je blatnja-va, nema manipulacije sa ambala-žom i folijom, nema pranja prskali-ca u obližnjem kanalu, ne sme biti neobrađenih parcela. Proizvodnja mora biti ustrojena samo kroz le-galne tržišne tokove, što manje, ili nimalo, u sivoj zoni ekonomije. Imajući u vidu naše navike, jasno je da neće biti lako, ali to je jedini put.

K. Kuzmanović

Uglješa Trkulja

SREM SKA MI TRO VI CA • VLA DI SLAV KO VAČ O IS KU STVI MA U OR GAN SKOJ PRO IZ VOD NJI PŠE NI CE I SO JE

8. februar 2013.8

Za or ga ni zo va nje or gan-ske pro iz vod nje tre-ba pro stor no izo lo va-no ze mlji šte na ko me ni je u po sled nje dve tri go di ne bi lo ko ri šće nja sred sta va sin te tič-ko he mij skog po re kla. Tre ba pri ja va, pri lo ga do ku me na-ta, in spek cij skih kon tro la, ser ti fi ka ta... Ali, po treb na je još vi še do bra vo lja, zna-nje, vre me, rad na sna ga po ljo pri vred ni ka pro iz vo dja-ča. Po treb na su i ula ga nja, pre ma du go roč nim dr žav nim pro gra mi ma, taj pro blem se-lja ci ma mo gu da olak ša ju re sor na mi ni star stva i dru ge in sti tu ci je. Jer, zdra va hra na je na ša šan sa. Ali, su de ći po is ku stvi ma Vla di sla va Ko va ča iz Srem ske Mi tro vi ce, jed nog od ret kih ko ji se ba ve ovom vr stom po ljo pri vre de u ovom gra du i ši re, u is pu nja va nju ta kvih olak šni ca ni smo od-ma kli. Da je smo, spi sak pro-iz vo đa ča or gan ske hra ne kod nas bio bi du ži ne go što je sa da.

Isti na, tr ži šte za ovu or gan ske pro iz vo de u stal nom je po ra stu ra-ste i u sve tu i oko nas i ja sno je da se za eko nom ski uspeh na šim pro-iz vo đa či ma tu pru ža ju ve li ke mo-guć no sti. Upra vo na to je ra ču nao i naš sa go vor nik ka da se opre de lio za or gan sku pro iz vod nju pše ni ce i so je.

Pred log do ne li Ita li ja ni

Pri ču o or gan skoj pro iz vod nji Vla-di slav Ko vač čuo je odav no, ali se u nju uklju čio pre če ti ri pet go di na, ka da su u Srem skoj Mi tro vi ci bo ra-vi li pred stav ni ci ita li jan skog gra da Ro vi ga. Ta da je, se ća se Vla di slav, u Srem skoj pri vred noj ko mo ri, na tu te mu, odr ža no pre da va nje i su sret sa po ten ci jal nim kup ci ma.

- Pre ma ono šta sam čuo, bi la je to do bra pri ča pre ko ko je smo mo-gli da se za po sli mo, da pro iz vo đa či do bi ju do bru ce nu svog pro iz vo da, da ga bez te ško ća pro da ju i iz vo-ze. Za or gan sku pro iz vod nju smo se od lu či li je dan moj po zna nik i ja. Op ti mi stič ki je bio i naš do go vor sa Ita li ja nom, kup cem. Re kao je da,

ka da poč ne mo pro iz vod nju i ka da ura di mo sav po sao na nji va ma pre-ko in ter ne ta vi di mo ka kva je ce na, na pri mer, pše ni ce ili so je na ber zi u Bo lo nji i ako nam od go va ra da mu se ja vi mo. Ta ko smo i ura di-li. Ni je bi lo pro ble ma kod iz vo za, no vac je sti gao za de se tak da na i sve je bi lo do bro - pri ča Vla di slav Ko vač.

Na i me, or gan skom pro iz vod-njom pše ni ce i so je Ko vač se ba vi na 12,5 hek ta ra sop stve ne ze mlje i po ru ču je: ako je ne ko mi slio da mu je te ško ću či ni lo ono što je do ta da pro iz vo dio na ze mlji i na čin

na ko ji je ob ra dji vao ili đu brio, va ra se. Ni je bi lo ni tu ne kih pro ble ma.

Du pla kon tro la

- Od lu čio sam se za ove kul tu re i da ih ga jim na ze-mlji štu ko je je mo je, ko je od go va ra uslo vi ma pro pi-sa nim za ovu pro iz vod nju. Is pu nio sam uslo ve ko je je tre ba lo, na kon pe ri o da kon ver zi je za po čeo pro-iz vod nju, imao ugo vor sa ovla šće nom ser ti fi ka ci o-nom ku ćom u Be o gra du, po što vao sve što tre ba. Obi la zi li su me i do ma ći i stra ni kon tro lo ri, ni kom to ni je sme ta lo, a za do vo ljan re zul ta ti ma je bio i onaj sa kim smo po slo va li - pri ča Vla di slav, is ti ču ći da pri če o za ga đe no sti ze mlji šta ni su re al ne, a kva li tet je po tvr-dio sva ke go di ne ana li za ma ko je je ra dio zbog se be i

svog obra za. - Ka da smo is po ru či li so ju Ita li ja-

nu, ka zao je da je do bra i za pro iz-vod nju so ji nog mle ka, na vo di Vla di-slav i do da je:

- Kad kre ne te u ovu pro iz vod nju i po štu je te pro pi se, mo že da vas kon tro li še ko ho će. Pr ve go di ne, od-mah smo po sle že tve, is po ru či li smo ro bu i do bi li no vac za krat ko vre me. Na ma se lja ci ma je to naj va žni je.

Obe ća nja i re al nost

Ali, za do volj stvo ni je mo glo da tra je du go. Ja vlja ju se pro ble mi kod nas. Pri če na Tv-u i is ku stva

iz prak se uve li ko se raz li ku ju. Do la zi do do no še nja ured be o za-bra ni iz vo za po ljo pri vred nih pro-iz vo da...

- Ne ma te ko me da se za bi lo šta obra ti te. Za obič no ob ja šnje-nje, na pri mer. Za to sam u ve li-koj di le mi da li da na sta vi mo ovu pro iz vod nju ili ne. Ni smo od dr-ža ve oče ki vao mno go, ali sa mo do no še nje ured be o za bra ni iz vo-za hra ne za me ne i nas ko ji se ovim ba vi mo zna či - kraj. Ured ba je do ne ta, a u njoj ne ma re či o ko joj se hra ni ra di. da li onoj ko-ja je pro iz ve de na na stan dard ni na čin ili ovaj ko jim se ja ba vi, na-vo di naš sa go vor nik.

Je se nas je Vla di slav Ko vač imao kon tak te sa lju di ma iz Ne mač ke za in te re so va nim za po ljo pri vred ne pro iz vo de ko je on pro iz vo di. Šan sa za po slo va nje po sto ji, ali mu opet bo de oči ured ba o za bra ni iz vo za u ko joj ne pi še da li se ona od no si i na or gan ski pro iz ve de nu so ju. Za to ovaj po ljo pri vred nik po ru ču je nad-le žni ma da bi ured be tre ba lo da bu-du kon kret ni je i ja sni je na pi sa ne. I ova i mno ge dru ge. Jer lju di ko ji ma su upu će ni tre ba da sve raz u me ju i da se opre de le za rad ko ji će im do ne ti za ra du. Bli ži se no va se tva, sta nje je ne pro me nje no, a Vla di slav Ko vač je u di le mi: da li da na sta vi za po če to ili ne ? S.Đ.

Zdra va hra na je na ša budućnost Za što je ured ba o za bra ni iz vo za po ljo pri vred nih pro iz vo da za bri nu la ovog mi tro vač kog pro iz vo dja ča i za što Vla di slav Ko vač sma tra da pro pi si, ured be i za bra ne tre ba da bu du kon kret ni ji i ja sni ji ?

Vla di slav Ko vač

Or gan ska pro iz vod nja tra ži do sta ra da

Me sta u ko ji ma se ga ji or gan ska hra na

Po lje pod so jom

8. februar 2013. 9

OR GAN SKA PO LJO PRI VRE DA

Ve ći na po vr tar skih bi lja ka ga ji se is klju či vo u na vod nja va nju, jer se je di no u ta kvoj pro iz vod nji mo gu do bi ti vi so ki pri no si od go va ra-ju ćeg kva li te ta. Sve po vr tar ske bilj ke zah te va ju vi ši ni vo vla žno sti ze mlji šta u po re đe nju sa ra tar skim use vi ma, zbog sla bi je raz vi je nog ko re no vog si ste ma u od no su na nad zem ni deo, ko ji tran spi ri še ve li ku ko li či nu vo de. Po red to ga, po vr tar ske bilj ke sa dr že ve li ki pro ce nat vo de u tki vu. Ve ći na po vr tar skih bi lja ka ima sla bo raz vi jen ko re nov si stem sla be usi sne mo ći, te mo gu ko ri sti ti vo du iz ze mlji šta sa mo ka da je ze mlji šte do volj no vla žno. U pro iz vod nji po vr ća ko ri ste se sko ro svi na či ni na vod nja va nja. Kod nas se na-vod nja va nje po vr ća uglav nom vr ši si-ste mom ki še nja za use ve ko ji se ga je u gu stom sklo pu. Me đu tim, kod po je-di nih vr sta, ko je su ose tlji ve na od re-đe ne bo le sti, na vod nja va nje ki še njem ni je po go dan na čin, jer se vla že njem nad zem nih de lo va stva ra ju uslo vi za

in ten ziv nu po ja vu od re đe nih bo le sti. Zbog to ga, ova kvo po vr će tre ba na-vod nja va ti si ste mom kap po kap ili po vr šin skim si ste mom - bra zda ma.

Mno ge vr ste po vr ća su vr lo ose tlji-ve na kva li tet vo de za na vod nja va nje, što tre ba ima ti u vi du pri li kom iz grad-nje si ste ma i pla ni ra nja se tve ne struk-tu re. Ovaj fak tor je od iz u zet nog zna-ča ja u or gan skoj pro iz vod nji po vr ća, jer se na vod nja va njem vo dom ko ja sa dr ži štet ne i opa sne ma te ri je pre-ko do zvo lje ne gra ni ce, mo že ugro zi ti kva li tet pro iz vo da, ko ji se zah te va od or gan ske pro iz vod nje.

Na vod nja va nje si ste mom kap po kap tre ba pri me nji va ti kod ši ro ko red-ne pro iz vod nje po vr ća i u za šti će nom pro sto ru.

Ka da se na la te ra li ma ume sto ka-palj ki po sta ve mi kro ras pr ski va či, mo že se na vod nja va ti tzv. mi kro ki še-njem. Po što ras pr ski va či ima ju ma li do met, po god ni su za na vod nja va nje ma lih po vr ši na, ko je mo gu ima ti i ne-pra vi lan ob lik.

Na vod nja va nje krom pi ra

Za vi so ke pri no se i ve li ki udeo krup nih kr to la ujed na če ne ve li či ne, vi-so kog kva li te ta, po treb no je odr ža va ti ume re nu vla žnost ze mlji šta to kom ce-log pe ri o da ve ge ta ci je.

Po volj na vla žnost ze mlji šta u pr voj po lo vi ni ve ge ta ci je, a su ša u dru gom de lu, po go du ju for mi ra nju ve li kog bro ja kr to la ko je osta ju sit ne. Ako je su ša u pr vom de lu ve ge ta ci je, a u dru-gom de lu je po volj na vla žnost, for mi ra se ma nji broj kr to la ko je su vr lo krup-ne. Za to za li va nje tre ba po če ti u fa zi cve ta nja, sa iz u zet kom ako se ra ni je po ja vi vi še dnev na su ša, u za vi sno sti od ko li či ne i ras po re da pa da vi na, tre-

ba za li va ti sva kih 6 do 8 da na, sa oko 30 mm vo de.

Na vod nja va nje pa pri ke

U od no su na dru go po vr će, pa pri ka je ja ko ose tlji va na ne do sta tak vo de u ze mlji štu u to ku ce log pe ri o da ve ge-ta ci je, na ro či to u fa zi cve ta nja i plo-do no še nja. Pa pri ka ima pli tak ko re nov si stem. Pri ga je nju iz ra sa da ma sa ko-re na je u slo ju od 30 do 50 cm, zbog to ga je tre ba če sto za li va ti.

U na šim uslo vi ma, po tre be za vo-dom iz no se 500 do 600 mm. Kod pro-iz vod nje iz ra sa da, pr vo na vod nja va-nje tre ba pri me ni ti ne po sred no po sle ra sa đi va nja, a dru go od mah na kon 3 do 5 da na. Na red na za li va nja, ako ne ma pa da vi na, na 8-10 da na do po-ra sta pr vih plo do va, a ka sni je na 6-7 da na. Po sle sva ke ber be plo do va, pa-pri ku tre ba oba ve zno za li va ti. Kod pro iz vod nje di rekt nom se tvom va žno je obez be di ti vla gu za br zo i ujed na če-

no ni ca nje. Na vod nja va ti se mo že po tur nu si ma, sa mo za li va nja tre ba da su re đa, od 12 do 15 da na do po čet ka po ra sta plo do va, a ka sni je 8-10 da na. Pa pri ka je ose tlji va i na tem pe ra tu ru vo de. Op ti mal na tem pe ra tu ra je 26 do 28°C, a mi ni mal na oko 20°C.

Na vod nja va nje pa ra daj za

Za raz li ku od pa pri ke, pa ra dajz ima du bok ko re nov si stem. Pa ra dajz do bro ko ri sti vo du iz ze mlji šta, do 50 cm i du blje. To mu omo gu ća va da re la tiv no do bro pod no si su šu. Me đu tim, za vi so-ke pri no se po treb no ga je na vod nja va ti od mah po sle ra sa đi va nja tre ba na vod-nja va ti, slič no kao pa pri ku. Po sle pri ma nja bi lja ka, 10-15 da na ne tre ba za li va ti, da bi se ko ren do bro i du-blje raz vio. Na red na za li va-nja tre ba vr ši ti po tur nu si-ma, od 10 do 12 da na, sve dok ne poč ne sa zre va nje, a na da lje po sle sva ke ber be. U su šnim go di na ma nor ma na vod nja va nja obič no iz no-si od 250 do 300 mm.

Na vod nja va nje kra sta va ca

Kra sta vac for mi ra ve li ku ve ge ta tiv nu ma su, a plo-do vi sa dr že vi sok pro ce nat vo de, zbog če ga su po tre be za vo dom vi so ke i stal ne. Ko re nov si stem kra stav ca je vr lo pli tak i raz vi ja se u po vr šin skom slo ju ze mlji-šta od 20 do 30 cm i sla-bo je raz vi jen u od no su na nad zem nu ma su. Kra sta vac

tro ši ve li ke ko li či ne vo de, od 200 do 400 mm, u za vi sno sti od vre men skih uslo va, du ži ne ve ge ta ci je i si ste ma ga je nja. Do for mi ra nja za me ta ka plo-do va tre ba ume re no za li va ti, sva kih 5-8 da na. U pe ri o du cve ta nja za li va-nja su re đa, a od for mi ra nja plo do va i u pe ri o du ber bi, po treb na su če sta za-li va nja, na sva kih 4-5 da na. Tre ba iz-be ga va ti na vod nja va nje ki še njem, jer se če stim vla že njem nad zem ne ma se po ten ci ra in ten zi van raz voj bo le sti.

Na vod nja va nje ku pu sa

Ku pus obra zu je ve li ku nad zem nu ma su, a ko re nov si stem je pli tak i sla-bo raz vi jen. Do 50 cm du bi ne raz vi ja se oko 90% ko re na, a on ima sla bu usi snu spo sob nost, za to zah te va vi so-ku vla žnost ze mlji šta to kom ce le ve-ge ta ci je. Ne do sta tak vo de u bi lo ko-jem pe ri o du raz vo ja bi lja ka uma nju je pri nos. Ku pus se pro iz vo di na ro či to iz ra sa da kao ra ni, sred nje ra ni i ka sni usev. Ka sna pro iz vod nja ku pu sa je ren ta bil na i ma sov na, i iz vo di se kao dru gi usev po sle pše ni ce ili dru gih str-ni na. U pe ri o du ra sa đi va nja, ze mlji šte je uglav nom isu še no, i pa da vi ne su ma le i ret ke, usled če ga je pro iz vod-nja ne mo gu ća bez na vod nja va nja. Po-sle ra sa đi va nja, ku pus se mo ra stal no za li va ti, jer su nje go ve po tre be za vo-dom oko 300 do 500 mm.

Na vod nja va nje gra ška

Gra šak za ljud sku is hra nu vr lo se ra no se je, kra jem zi me, čim uslo vi ze-mlji šta omo gu će, a do spe va od ma ja do kra ja ju na. Bez ob zi ra što mu je pe riod ve ge ta ci je kra tak, su ša u ma ju zna čaj no sma nju je pri nos, te se pro-iz vod nja pre po ru ču je u si ste mi ma za na vod nja va nje. Na vod nja va nje tre ba po če ti u fa zi cve ta nja i još jed no u fa-zi na li va nja zr na. Tre ba do da va ti vo de to li ko da se pro kva si sloj ze mlji šta oko 30 cm, a na lak šim do 40 cm, jer je ko re nov si stem pli tak.

Na vod nja va nje u pla ste ni ci ma

Pro iz vod nja u pla ste ni ci ma se u sve mu raz li ku je od pro iz vod nje na otvo re nom pro sto ru, te su po treb ni od go va ra ju će zna nje i uslo vi, ka ko bi se ostva ri li vi so ki pri no si i pro fit. Za to je po treb no obez be di ti zna čaj ne ko li-či ne vo de do brog kva li te ta. Po tro šnja vo de u pla ste ni ci ma od stra ne bi lja ka

je ve ća ne go na otvo re nom pro sto ru, jer su uslo vi pro iz vod nje znat no iz me-nje ni. Naj jed no stav ni je je za li va nje po tur nu si ma. U pla ste ni ci ma su po-treb na če sta za li va nja ma lim za liv nim nor ma ma.

Vo da za na vod nja va nje u pla ste-ni ci ma tre ba da je do brog kva li te ta. Sa dr žaj so li, kao i štet nih i opa snih ma te ri ja tre ba da je mi ni ma lan, jer pri me nom ve li kih ko li či na vo de, mo-že ze mlji šte da se za sla ni, ili za ga di i ti me ogra ni či sva ku pro iz vod nju. Tem-pe ra tu ra vo de tre ba da je u gra ni ca-ma 20-25°C, a za li va se u ju tar njim ili ve čer njim ča so vi ma, ka da su ni že tem pe ra tu re bi lja ka i ze mlji šta.

U pla ste ni ci ma se ko ri ste sa vre-me ni auto ma ti zo va ni si ste mi za na-vod nja va nje ka pa njem, ki še njem ili mi kro ki še njem. Kod po vr ća vi so kog uz go ja, pa ra daj za i kra sta va ca, naj-bo lji je si stem kap po kap, pri če mu se la te ra li sa ka palj ka ma po sta vlja ju u re do vi ma bi lja ka na po vr ši ni, ili se plit ko uko pa va ju u ze mlji šte - pot po-vr šin sko ka pa nje. Mo gu se ko ri sti ti i per fo ri ra ne gu me ne ili pla stič ne ce vi, ko je se po sta vlja ju po po vr ši ni du ži-nom re do va bi lja ka.

NA VOD NJA VA NJE VOĆ NJA KA I VI NO GRA DA

Na vod nja va nje voć-nja ka i vi no gra da do prin-si vi so kim pri no si ma i sta bil noj pro iz vod nji po-volj nog kva li te ta plo do-va. Za hva lju ju ći moć nom i du bo kom ko re no vom si-ste mu, ne ke voć ne vr ste i vi no va lo za do bro pod-no se su šu, ali pri tom da-ju ni ske pri no se, plo do vi su sit ni i lo šeg kva li te ta.

Na vod nja va nje voć nja ka

Zna čaj na vod nja va-nja vo ća ka, za raz li ku od jed no go di šnjih use va, ogle da se u to me, što se šte te od su še ma ni fe stu-ju i u na red noj go di ni. U is toj go di ni, po red plo-do no še nja, for mi ra ju se cvet ni pu polj ci za rod u na red noj go di ni. Po tre be vo ća ka za vo dom su raz-li či te, u za vi sno sti od vr-ste, sor te i fa ze raz vi ća,

kao i od si ste ma uz go ja. Po red to ga, za vi si od vre men skih uslo va, i svoj sta-va ze mlji šta.

Za vi so ke i sta bil ne pri no se do brog kva li te ta, u na šim uslo vi ma, voć nja-ci ma tre ba obez be di ti 460-600 mm la ko pri stu pač ne vo de. U na šim uslo-vi ma, obič no se po či nje sa na vod nja-va njem po čet kom ju la, a re đe u ju nu, ka da tre ba po sve ti ti po seb nu pa žnju obez be đe nju vo dom, jer ta da ve ći na voć nih vr sta naj vi še tro še vo du na in-ten zi van po rast plo do va i for mi ra nje cvet nih pu po lja ka za na red nu go di nu. Kod na vod nja va nja ka pa njem, za li va-nja tre ba vr ši ti sva kih 2 do 4 da na, a kod mi kro ki še nja na 6 do 8 da na.

U voć nja ci ma se mo gu pri me nji va-ti svi na či ni na vod nja va nja. U pro iz-vod nji sa ši ro kim raz ma kom re do va naj pri klad ni ji je si stem kap po kap, u ko jem se gu sti na i broj la te ra la i raz-mak ka palj ki po sta vlja ju u za vi sno sti od uz ra sta bi lja ka, od no sno raz vi je-no sti ko re no vog si ste ma i svoj sta va ze mlji šta.

Na vod nja va nje vi no gra da

Na vod nja va nje vi no gra da u na-šem pod ruč ju, je do pu na pri rod nim pa da vi na ma. Me đu tim, na ske let nim i pe sko vi tim ze mlji šti ma je oba ve zno, uko li ko se že le vi so ki pri no si i sta bil na pro iz vod nja.

Za uslo ve Voj vo di ne, za pra vi lan raz voj i vi sok pri nos, vi no va lo za ima po tre be oko 450 mm vo de. Naj ve ća po tro šnja vo de vi no ve lo ze je u fa zi ra sta bo bi ca, oko 50-60 % od ukup no utro še ne vo de u pe ri o du ve ge ta ci je.

U na šim pe do kli mat skim uslo vi ma, ne ma po tre be da se vi no grad za li va pre cve ta nja, iz u zev na pe sko vi tim ze mlji šti ma. U pe ri o du od for mi ra nja bo bi ca do šar ka (od ju na do sre di ne av gu sta) po treb na su 1 do 3 za li va-nja, u za vi sno sti od ko li či ne i ras po re-da pa da vi na.

Što se ti če na či na i teh ni ke, vi no vu lo zu je mo gu će na vod nja va ti bra zda-ma, ki še njem, si ste mom kap po kap (po vr šin skim ili uko pa nim la te ra li ma), ili mi kro ki še njem, ko ji je jed no sta van i vr lo po vo ljan si stem, zah te va sa mo za me nu ka plja ča na la te ra li ma sa mi-kro ra spr ski va či ma.

U ce li ni kva li tet vo de, vre me i na-čin na vod nja va nja u or gan skoj pro-iz vod nji mo ra, po red eko no mič nog, kva li tet nog i bez bed nog pri no sa, da obez be di za šti tu eko lo ških re sur sa, po seb no ze mlji šta.

Mir ja na Đor đe vić, dipl. ing.

KA KO PO STI ĆI VI SO KE PRI NO SE I KVA LI TET PLO DO VA U PO VR TAR SKOJ I VO ĆAR SKO-VI NO GRA DAR SKOJ PRO IZ VOD NJI?

Na vod nja va nje po vrt nja ka, voć nja ka i vi no gra daNa vod nja va nje si ste mom kap po kap tre ba pri me nji va ti kod ši ro ko red ne pro iz vod nje po vr ća i u za šti će nom pro sto ru - Na vod nja va nje voć nja ka i vi no gra da do prin si vi so kim pri no si ma i sta bil noj pro iz vod nji po volj nog kva li te ta plo do va

Na vod nja va nje vi no gra da

Na vod nja va nje ku pu sa

Na vod nja va nje voć nja ka

10 8. februar 2013.

GAZDINSTVA

Pro sek 4,5 hek ta ra

Pr vi re zul ta ti po pi sa po ljo pri vre de, ko ji je spro ve den u svim op šti na-ma ši rom ze mlje, od 1. ok to bra do 15. de cem bra, po ka zu ju da u Sr-bi ji ima 6.331.122 ga zdin stva i sva ko če tvr to do ma ćin stvo se ba vi po ljo pri-vre dom, iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor Re pu blič kog za vo-da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vić. Fi nan sij sku po dr šku za spro vo đe nje ovog pru ži la je EU do na ci jom od 9 mi-li o na evra, re kao je šef de la ga ci je EU Ven san De žer, do da ju ći da će re a zul-ta ti bi ti osnov za da lje har mo ni zo va-nje agrar ne sta ti sti ke sa me to do lo gi-jom Uni je.

- Po pis je od ve li kog zna ča ja za raz voj srp skog agra ra jer će do bi je-ni po da ci bi ti upo re di vi sa sta njem u raz vi je nim ze mlja ma - re kao je Vuk-mi ro vić.

U srp skoj po ljo pri vre di do mi ni ra po ro dič na pro iz vod nja, a sa mo dve i po hi lja de prav nih li ca i pred u zet ni ka se ba vi ovim po slom. Za ni mlji vo je da pro seč no po ro dič no ga zdin stvo u Sr bi-ji ko ri sti 4,5 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta, po se du je je dan trak tor, ga ji jed no go ve do, če ti ri svi nje, tri ov ce, 26 ko ma da ži vi ne i ba vi se pče lar-svom. Ova ga zdin stva ko ri ste, od no-sno ob ra đu ju 3,35 mi li o na hek ta ra ze-mlji šta i po se du ju pre ko 409 hi lja da trak to ra. Pre ma is ko ri šće no sti po ljo-pri vred nog ze mlji šta pred nja či re gion Šu ma di je i za pad ne Sr bi je, za tim sle di ju žni i is toč ni re gion, na tre ćem me stu je Voj vo di na. Na po sled njem me stu je Be o grad sa oko li nom.

U Po pi su po ljo pri vre de 2012. go-di ne an ke ti ra no je 937.210 do ma ćin-sta va i 4.200 prav nih li ca. Za po tre be po pi si va nja an ga žo va no je 6.138 po-pi si va ča, 962 op štin ska i 294 re pu blič-ka in struk to ra, 15 re gi o nal nih ko or di-na to ra, kao i 795 čla no va op štin skih po pi snih ko mi si ja.

S. P.

Šid ska op šti na jed na je od dva de se tak voj vo đan skih op šti na ko ja je do bi la sred-stva od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo za osni va nje i opre ma-nje po ljo ču var ske slu žbe. Osim za-šti te use va i za sa da od kra đa, za-da tak po ljo ču va ra je i da spre ča-va ju se ču dr ve ća, pa lje nje bilj nih osta ta ka, is pa šu sto ke i ži vi ne na

tu đim po se di ma, ba ca nje ot pa da i ži vo tinj skih le še va na nji ve i u ka-na le za od vod nja va nje i na vod nja-va nje, bu na re i rib nja ke.

Je dan od 19 po ljo ču va ra, ko li ko ih ima u šid skoj op šti ni je i Ra do-slav La zić iz Gi bar ca. Od ka da je u no vem bru pro šle go di ne po sta vljen na to rad no me sto, on sva ko dnev-no, ka ko u pre po dnev nim, ta ko i u po po dnev nim sa ti ma, obi la zi atar.

U svom po slu, ka ko ka že, još uvek ni je na i šao na ne ke ne pri jat no sti, a na da se da će ta ko i osta ti. Nje gov za da tak je, pr ven stve no, da za šti ti use ve od šte te, kao i da spre či kra-đe na nji va ma.

- Za du žen sam, ta ko đe, kao i sve mo je ko le ge po ljo ču va ri, da fo to-a pa ra tom za be le žim i nad le žni ma pri ja vim sva ku kra đu ro da na use-

vu. To se još uvek ni je de si lo, jer je zi ma i na nji va ma još uvek ni je po če la se zo na. Ve ru jem da će lo-po va bi ti ka da kre nu ku ku ruz, ži to i vi no gra di, a bor ba pro tiv njih je sa-stav ni deo ži vo ta u agra ru. Do sa da u ata ru Gi bar ca ima li smo pro ble ma sa mo sa no ma di ma iz Bo sne, što su mi do ja vi li lov ci ko ji su ih pr vi pri me ti li. Nji ho ve ov ce su uni šti le hra ni li ce za di vljač u lo vi štu, a za-te kao sam sa mo tra go ve, s ob zi-rom da su ov de bi li u pro la zu. Taj slu čaj sam evi den