1. ~ 1 ~

2. ~ 2 ~ Tes Stimson U OKOVIMA NEVERE www.crowarez.org www.bosnaunited.net 3. ~ 3 ~ 1 Ela esto se pitam da li je preljuba zacrtana u genima, kao plave oi ili izbaeni zubi. Da li sam neverna zato to je tako zapisano u mojoj DNK? Nismo li svi mi samo nosioci odreenog genetskog bar-koda, nita manje i nita vie, sinulo je naunici u meni. Pogledajte, eto tu je, uukana izmeu rie kose i krukastih kukova - nevernost, jasna kao dan. Bioloki dokaz da ne mogu ostati verna isto kao to ne mogu da smanjim broj cipela, ma koliko se trudila. Vilijam se mekolji pored mene. Posee za mojom dojkom i bradavica mi se momentalno kruti pod njegovim dodirom. Njegov ud - ve tvrd - ponovo udara u moje bedro. Smeim se. Posle osam godina vie i nemamo seks tako esto, ali kad se desi, zaista vredi svake pare. Okree se na lea i povlai me na sebe; blago se grim dok prodire u mene. On ne treba da zna da sam prole noi bila s Deksonom - i to dvaput. Dok se odozdo zabija u mene, hvatam se za mesingani okvir kreveta traei oslonac, a moje se grudi izazovno njiu nad njegovim ustima. Usne mu se steu oko moje bradavice, a ja meu nogama oseam etajue pulsiranje. Pojaavam stisak. Vilijam je veoma sebian ljubavnik; nauila sam da uzimam od njega zadovoljstvo bez pitanja. Dekson je obzirniji: uvek u potrazi za novim nainima da mi udovolji, kontrolie se sve dok ne svrim, ponekad i tri-etiri puta. Izbacujem Deksona iz glave. Suprotno popularnom mitu, ene mogu da budu dobre u preljubi. Sve to treba da rade jeste da naue da razmiljaju kao mukarci. Moj klitoris se trlja o Vilijamovu karlicu i poznata vrelina raste. Zubima nasre na moju dojku; brzi, pohlepni ugrizi. Poseem rukom izmeu njegovih butina, ustro klizei noktima po njihovoj unutranjoj strani i testisa. Trza se u meni, dodirujui G-taku, i ja se steem, uivajui u trenutku na vrhuncu rolerkostera. Orgazam me preplavljuje u munjevitim, skoro bolnim talasima. Jednom rukom pronalazim siunu osetljivu taku izmeu njegovih testisa i anusa i pritiskam je tek toliko da ga izludim. Drugom hvatam telefon koji pisti. Samo dve osobe mogu da mi poalju poruku u ovo doba noi. Dekson ili... Sranje! Svaljujem se s Vilijama i napipavam gde su mi stvari. On udara glavom o jastuk. Hriste. Mislio sam da veeras nisi deurna! Hitan sluaj! Zakopavam grudnjak i grabim ispod kreveta u potrazi za gaicama. Vraam se najbre to mogu. Zar to nije moglo da saeka bar dok svrim? Odustajem od gaica, uskaem u sivu usku suknju i navlaim na stopala par skerletnih cipela s vrtoglavim tiklama. Uspevam da pronaem samo jednu naunicu s topazom, a mrzim kad rasparim komplet. Dok zakopavam belu svilenu bluzu, naginjem se i sputam poljubac na Vilijamov kao mirgla grub obraz. Mirie na seks sa mnom. Srean Dan zaljubljenih! On se mrti. Duguje mi! Stani u red! Petnaest minuta kasnije oslobaam none prste iz cipela s ubilaki visokim potpeticama dok lift melje svojim putem nagore ka odeljenju za akuerstvo. Mora da je malo dalje od one preljubnike dvostruke spirale uukan i jedan mali nisam kriv genom, koji objanjava moj neobuzdani feti prema lepoj obui. Kako drugaije protumaiti kupovinu poslednjeg preostalog para crvenih dina u 4. ~ 4 ~ veliini est (i ne, nisu se proirile od noenja, kako je obeala prodavaica u komisionoj radnji), kad celog svog ivota nosim sedmicu? Moja majka je oduvek imala savrenu obuu. ak i kada su nas francuski sudski izvritelji izbacili iz naeg malog appartementa u Rue du Temple zato to je moj otac prestao da plaa kiriju, njene cipele su bile besprekorne, ako njen ugled ve nije. Mogle smo umirati od gladi, ali ona nije mogla da se odupre novom paru tufnastih sandala s otvorenim prstima, nita vie nego to je mogla mom ocu. Odgajila je svoju jedinu erku u istom duhu. Vrata lifta se otvaraju i ja epam prema poroajnim salama, nelagodno svesna strujanja vazduha ispod suknje. Lusi mi je najbolja prijateljica i volim je do ludila, ali se zaista nadam da veeras nije u smeni. Navikla sam da sluam moralne propovedi svoje majke; ona, naposletku, govori iz vlastitog loeg iskustva. Ali Lusi i ja smo les soeurs sous la peau1 jo od vremena kad smo na Oksfordu, kao studentkinje medicine, ukrstile skalpele preko napola seciranog lea. Ona mi prepisuje ksanaks pre letenja. I upoznata je s mojim viegodinjim aferama. S druge strane, kad vas mu napusti zbog neke tinejderke koja se bavi koreografijom - zaboravite semantiku: kad imate trideset i est, ona kojoj je dvadeset i tri jeste tinejderka - to vam daje za pravo da gledate na brakolomstvo drugih ljudi s vie zavisti nego zadovoljstva. Dok se pribliavam sali za poroaje, zvoni mi mobilni telefon. Virim kroz okno i shvatam da je moja pacijentkinja sigurno jo u ambulantnim kolima, zaglavljenim u neumoljivom saobraaju negde na Fulamskom putu, pa prihvatam poziv. Deksone, kaem, s pacijentkinjom sam. Ti si na poslu? Zna da sam deurna. Jedna od prednosti lekarskog poziva (osim sjajnih molbi nepoznatih ljudi da im na zabavi pregledam tiroidne lezde ili analne fisure u gostinskom kupatilu, zanemarujui ujedno i drutvene skrupule i injenicu da sam neonatolog) jeste mogunost izbijanja iz kue po celu no bez ikakvih pitanja. Kao pedijatrijski savetnik na odeljenju za neonatalnu intenzivnu negu bolnice Princeza fueni, dugujem toj ustanovi est noi deurstva svakog meseca, a moj mu je oduvek verovao da ih ima bar sedam. Ima pet minuta, govorim Deksonu. Nisi mi to govorila prole noi, zadirkuje me, a njegovo otezanje, karakteristino za ameriki Jug, neumanjeno je uprkos decenijama u Engleskoj. Ne varam mua zato to je na seksualni ivot neredovan ili nezadovoljavajui. Naprotiv: on je savestan ljubavnik. Premda imam hrpu prihvatljivih razloga za neverstvo, nisam sigurna da mogu da pronaem izgovor koji me stvarno opravdava. Navlaim beli mantil na ramena. Priaj! Moramo da razgovaramo. Sada? Zar to ne moe da prieka? Okleva. Upravo sam naao mnogo lep motocikl na Ibeju - indijan. Licitacija se zavrava u pono pa sam hteo prvo s tobom da porazgovaram o tome... Ne mogu a da ne pomislim da je hteo da kae neto drugo. Motocikl? Daj, El, zna da sam oduvek eleo motocikl. Njime u stvarno brzo stizati na posao. Lako je tebi, dodaje, a izvesna otrina mu se uvlai u glas, kad ivi tako blizu bolnice. Ne gubi ti dva puta dnevno po sat u prevozu. Ubeena sam da bi Dakejn farmacija jo... Za boga miloga, Ela! Koliko puta? 1 * Fr. sestre pod koom, sestre u dui. (Prim, rev.) 5. ~ 5 ~ Niko ne trai od tebe da podie novac za njihove pilule, kaem vrsto. Svima nam je poznato da su to nemoralni podvodai koji uvaljuju lekove i koji e otii pravo u pakao, bla-bla. Ipak, istraivaki program se razlikuje... Istraivanje matinih elija naprasno je postalo u redu? Deksone, ja sam lekar. ta hoe da kaem? Ne mora da ostavi savest na ulazu kad navue beli mantil, Ela, kae on s gorinom. Samo svoje pomodarske cipele. Eh, kad bih mogla. Ne vidim kakve veze ima moja savest sa... Mislio sam da treba da spaava bebe, a ne da ih ubija. Niti to ima ikakve veze s neonatologijom, Deksone, uzvraam iznervirano, ali otkad se petljanje sa zigotima izjednaava s baliranjem novoroenadi vilama? Glupo je od mene to sam pomislio da ti je stalo. Glupo je od mene to sam pomislila da e rasuivati kao odrasla osoba. Implicitno znaenje kovitla se kroz etar. Oboje znamo o emu se ovde zaista radi. Prebacujem mobilni na drugo uvo, s tekoom obuzdavajui nervozu. Sada nije trenutak da ga prozivam to eli da prekri na dogovor - od prvog dana smo se sloili: nema dece. Ne ini se da e ta tema ikad nestati s dnevnog reda, mislim ogoreno. Vidi, samo sam mislila... Znam ta si mislila, Ela. To je jedna od onih osobina kojima sam se kod Deksona uvek divila (naroito zato to je sama nemam): njegov nepokolebljiv, staromodni integritet. Kao nadareni prikuplja sredstava, armantan, iskren i artikulisan, on poseduje onu vrstu dopadljive samouverljivosti koja bi, da je politiki nastrojen, mogla da ga progura do Bele kue (mada mu, naravno, njegovo neizleivo potenje ne bi ilo u prilog). U poslednjih nekoliko godina, od vie prestinih nevladinih organizacija dobio je estocifrene ponude i otvoreni raun za sve trokove voenja kampanja za prikupljanje sredstava za projekte ili posao u kancelariji za razvoj. Sve su doivele razoaranje - mada tek poto ih je Dekson dovoljno oarao da doniraju velike svote novca za Jedan je svet., najnoviju rupu od dobrotvorne ekoloke organizacije u kojoj radi. To je jedna od stvari koja me oduvek nervirala kod mog mua, njegov strogi junjaki oseaj asti, koji se svodi na: po mome ili nikako. Steem mobilni izmeu brade i ramena da zakopam beli mantil preko elegantne suknje od krepa. Ne postoji nita to mogu da preduzmem u vezi sa izazovnim crvenim cipelama. Dobro. Ako si ve odluio. Razmiljaj o tome kao o zakasnelom roendanskom poklonu. Zatvaram oi, iznenada preplavljena kajanjem. Oh, Deksone, ao mi je. Zaboravi. Bila sam toliko zauzeta u bolnici - nema nas dovoljno... Zaboravi, rekoh! utanje se otee. Kako je mogao da mi promakne njegov roendan? Roen je na Dan zaljubljenih, zaboga. Ba i nije teko za pamenje. Dekson se ponovo nakaljava. Kako prehlada?, pitam tiho, sa oseajem krivice. Zapravo se oseam nekako odvratno, da budem iskren. Mislim da me hvata groznica. Suzdravam osmeh. Neverovatno je kako jedan bacil razliito utie na muki i enski imuni sistem. Trebalo bi da napiem rad o tome: Virus koji e proizvesti samo kijavicu kod enki jedne vrste, udesno postaje infekcija gornjih disajnih organa u trenutku kad se susretne s mao Y- hromozomom... Vidi, Deksone, izai emo za vikend, obeavam. Izmisliu neki izgovor... Kako da ne. 6. ~ 6 ~ Biraj. Gde god hoe. Vai. Kakogod... Ionako e vie uivati kad se bude oseao bolje. Zatim dodajem: Volim te, delimino zato da umirim savest, a delimino i zato to je, uprkos Vilijamu, uprkos svemu, to i dalje istina. Ja tebe jo vie. To je naa krilatica, jedna od onih razmena izmeu partnera, koje razvijete u prvim mesecima veze i kasnije ih se drite kao za pojas za spaavanje, koristite ih s pomeanim sujevernim predoseanjima, uz nadu i strah kada se situacija zakomplikuje. To je, takoe, u est rei, sinopsis naeg braka. Upoznali smo se u Americi pre jedanaest godina, u trenutku savrene oluje; jedne noi, kad sam bila dovoljno umorna i dovoljno ranjiva i (da budemo iskreni) dovoljno pijana da prozor na mom briljivo negovanom cinizmu napukne i ponudi Deksonu prostor da se provue. Izgubila sam nevinost sa sedamnaest godina (s mojim tridesetetvorogodinjim trenerom tenisa; taj klie vie me je posramio od injenice da me je in flagrante uhvatila baka, koja je samo klimnula glavom, trijumfujui, jer se, konano, dokazalo da je u pravu). Od tog momenta, svi mukarci s kojima sam izlazila imali su samo jednu zajedniku karakteristiku: nijedan ni izdaleka nije bio dostupan, a meni se upravo tako i svialo. Deo mene je znao da takvo ponaanje nije ba prihvatljivo, ali je ostatak raunao da e se to samo od sebe reiti kad budem upoznala onog pravog. Nije to bila coup defoudre.2 Dekson Garet je besposliio u pijano-baru u Burbonskoj ulici, u francuskoj etvrti Nju Orleansa, i uputio se pravo ka Lusi i meni kao da smo nas dve celu no samo njega ekale. Ljubav s tim nije imala nikakve veze. Dekson je bio - i jeste - najzgodniji mukarac kog sam ikad srela. Krasi ga taj ameriki, zaslepljujue beli osmeh filmske zvezde i onaj tip koe koji deluje pozlaeno ak i usred engleske zime. Oi tifani-tirkizne, s bezobrazno dugakim trepavicama i nekakvom iskrom od koje vam se koa jei, a odea sama raskopava. A usta - njegova usta su tako pokretljiva i senzualna da nemate drugog izbora nego da bacite svoju analnu britansku suzdranost niz vetar i molite za poljubac. Hajde, roendan mi je, nisi valjda stidljiv? (Kad se toga setim, ubeena sam da su se tog trenutka pokrenula tri uragana.) Nakon to smo izale malo na vazduh, zgrabila sam upalja i nespretno pokuala da odrim ravnoteu, ekajui da se on ustremi na Lusi. Mukarci uvek to rade, to nimalo ne iznenauje s obzirom na njene naglaene obline iz pedesetih, savren ten i kosu do struka, boje starog zlata; tokom prve godine naeg poznanstva ozbiljno sam uzela u razmatranje sapfiki preobraaj. Univerzalni zakon privlanosti - koji nalae da ljudi zavre s partnerima jednako privlanim kao to svi i oni sami, jedna stavka gore-dole, osim ako novac ili mo ne narue tu jednainu - stavljao je Deksona nedvosmisleno u njenu ligu, a ne u moju. Meutim, nagnuvi glavu ovenanu tamnoplavom kosom, poeo je neto da mi mrmlja na uvo, dahom sladunjavim od ruma: Oduvek sam znao da vi kolonizatori ne igrate poteno. Trebalo bi sve da vas upozorim, lako se predajem. Ni ja ba nisam Virdinija. Nikad ne bih rekao. Znam da postoji neto nepristojno to bih mogla da uradim s Kanzasom i Misisipijem, razmatrala sam, ali su ovi uragani jai nego to izgledaju. Obrazi su mu mirisali na kou i sapun i borovo drvee odmah posle kie. Predelom mojih gaica prostrujao je drhtaj. Uzeo je nezapaljenu cigaretu koju sam drala meu prstima i poveo me prema vratima. Mislim da treba da porazgovaramo o stanju ove unije na nekom drugom mestu. 2 * Fr. ljubav na prvi pogled. (Prim, prev.) 7. ~ 7 ~ To oigledno nije trebalo da bude nita vie od kratke avanture na odmoru, poto smo se Lusi i ja spustile u Severnu Karolinu samo na vikend. Nameravale smo da iskusimo filozofiju Velike oputencije - doi i promeni se - pre nego to diplomiramo na Djuku (ovo su njene rei), vratimo se kui u London i ponovo zabijemo glave u nae stisnute britanske guzice. I tako, poto me je Lusi ispratila srdanim mahanjem, otila sam se u njegov stan i spavala s njim (oh, stvarno sam bestidna!) prve noi, bez ikakvih zamornih igrarija i pravila poput: nema diranja ispod struka do petog izlaska. Sledeeg jutra za dorukom - kreolske prenice od testa, svei utipci punjeni voem i tortilje od brana i bundeve s cimetom - dragi boe, ovek zna da kuva! - razmenili smo neke line detalje koje smo prethodne noi zapostavili u korist energinog seksa. Na primer, naa imena. Dekson se bavio prikupljanjem sredstava na Univerzitetu Tulejn u Nju Orleansu. Kada sam mu rekla da studiram medicinu na Djuku, malo je falilo da ispljune (jaku, crnu) kafu. Neka sam proklet! Upravo sam dobio posao na Djuku. Prelazim tamo za nekoliko sedmica. I dalje u prijatnim bolovima od sinonih naprezanja, odluila sam da je Dekson savreni odskoni ljubavnik - nedavno sam okonala kratko i nesreno flertovanje s oenjenim profesorom istorije i najbolje je da o tome vie ne razmiljam - povremeni, okrepljujui odnos, koji pomae da se oporavi slomljeno srce posle romantinog promaaja, ili makar neko s kim moe da se dangubi dok ne naie onaj Pravi. Kako me je tada upozorio, on nee biti mukarac za kog u se udati. Sve veze su sutinski neravnopravne; nauila sam tu lekciju jo kao devojica. Ko voli manje, ima veu mo. Dok sam odrastala, esto sam se pitala zato moja majka uvek izgleda kao da eka neto to se uporno ne deava. Dok sam iz noi u no sluala majino jecanje s druge strane zida, zaklinjala sam se da neu zavriti kao ona. Neu ekati sedamnaest godina na harizmatinog nevernog oveka koji nema nameru da ostavi svoju enu zbog mene, s kojim u zatrudneti, a koji naem detetu nee dati ak ni prezime, koji e umreti i ostaviti me, u etrdeset i estoj godini, kao ilegalnu udovicu u stranoj zemlji, s devetogodinjom erkom koju treba da izdravati, a bez apsolutno ikakvih sredstava. Neslavno izbaene na ulicu nakon to je mon pere prerano preminuo, majka i ja spavale smo na zadnjem seditu njenog prastarog zelenog peoa pune tri nedelje, ivei na bajatim bagetima i prevrelom siru, dok nije priznala poraz i skupila hrabrost da se, s beretkom u ruci, vrati kui u Northemptonir. Njen otac je umro a da joj nikad nije oprostio. Njena majka je o meni govorila kao o francuskom kopiletu. U ono vreme mi se sve to inilo vrlo opravdanim. Narednih devet godina posmatrala sam majku kako grebe rukama i nogama za mrvice odobrenja od stare vetice, borei se beznadeno da okaje svoj jedan jedini propali prkosni in. Kako je uopte skupila snage da pobegne u Pariz, ni dan-danas mi nije jasno. A ja bih zurila u svoj priprosti odraz u tufnastom ogledalu, s neprivlanom gomilom crvenih lokni i oima boje slabog aja, koje su se tako oigledno razlikovale od njenih, i zato su morale biti njegove, i pitala se ta je to videla u mom ocu to je moglo da ga uini vrednim ovog jada. im sam napunila osamnaest godina, pobegla sam u Oksford, reena da ni po koju cenu ne zavisim od mukarca po pitanju bilo ega: ljubavi ili novca. Dekson je imao sva obeleja otrovnog neenje; tako armantan, seksi i nesputan, trebalo je da mi slomi srce. Ali od samog poetka i nasuprot svakoj logici, ak i kad je imao prehladu zbog koje mu je liptalo iz nosa, ocena za njegov izgled definitivno je dostizala devet i po; na dan venanja, uz pomo ete Vogovih minkera, ja bih bila srena ako bih se doepala i sedmice - nekako sam oduvek znala da sam ja ta koja dri situaciju pod kontrolom. Nije to bila samo jedna sitnica, ve hiljadu sitnih znakova panje. Napunio je nau spavau sobu jasminom zato to sam napomenula da mi se svia njegov miris. Ostajao je budan po celu no i presliavao me pred ispite, i nikad se nije ljutio kad bih se izdrala na njega zbog nervoze ili iz obesti. Kad sam htela na skijanje u Kolorado, bilo mu je zadovoljstvo da me odveze, iako je mrzeo hladnou svim arom roenog Junjaka, koji nikad nije iskusio ni jutarnji mraz. Nije to bila srea samo radi odravanja mira. Srea deteta u osvit boinog jutra. Bilo mu je dovoljno da bude sa 8. ~ 8 ~ mnom. ta god da predloim, smeio bi se lakim osmehom, koji je skupljao uglove njegovih plavoplavih oiju i govorio da je to, im je dobro za mene, dobro i za njega. Naa lagana romansa premostila je jaz izmeu praznovanja i stvarnog ivota sa iznenaujuim uspehom. Bili smo veoma razliite osobe, a ipak smo se razumeli. Oboje smo znali kako je to kad kao dete izgubite roditelja - u Deksonovom sluaju oba: roditelji su mu poginuli u poaru hotela kad je imao jedanaest godina, ostavljajui ga na staranje bratu Kuperu, koji je bio est godina stariji. Oboje smo morali da odrastemo brzo i teko. Mada su nae reakcije na ovu preuranjenu svest o krhkosti ivota bile veoma razliite - on je izabrao da ivi za danas, a ja da kontroliem sutra - bila nam je zajednika spoznaja haosa koji se iza toga krio. Oboje smo voleli dez i bluz, Gregorija Peka i baroknu arhitekturu. Dekson je oboavao umirujue etnje po planinama skoro isto koliko sam ja volela izazov planinarenja; oboje smo uivali u uzbuenjima raftinga po brzacima, vonji kajaka i kanua. Moram da priznam da su mi nedostajala jarka svetla Londona, ali tih ranih dana oboje smo bili najiskrenije sreni kada smo bili daleko od civilizacije, skriveni negde u nekoj kolibi, imajui za drutvo samo udnog bezopasnog crnog medveda. Naravno da sam ga volela; bilo je nemogue ne voleti ga. On je velikoduno davao i nita nije traio od mene (razgovor o deci doao je mnogo kasnije). Uvek je bio tu za mene, moj poverenik i saputnik, moj najdrai prijatelj. A meni je bio potreban iz mnogo razloga, ali najvie da bi bio protivtea fatalnoj privlanosti koju sam oseala prema mukarcima s kojima nisam mogla da izaem na kraj, mukarcima zbog kojih se nisam oseala sigurnom. Mukarcima poput mog oca, mukarcima koji bi me zahvatili kao vir i povukli pod vodu. Svi se mi venavamo delimino iz straha da emo ostati sami, da emo umreti nevoljeni. Tri meseca nakon to smo se upoznali, zaprosila sam Deksona jer sam se plaila onoga to bih mogla da uradim ako se ne udam za njega, znajui da on nee biti u stanju da me odbije. * * * Lusi podie pogled sa prijemnog pulta, za kojim je listala kartonsku fasciklu pozamane debljine. Lepe cipele. Oklevam. Ona se pokajniki smei i ja joj uzvraam osmeh, poto mi je laknulo od neoekivanog podizanja bele zastavice. Dodaje mi fasciklu. ao mi je to sam morala da te pozovem. Re je o Ani or. Prokletstvo. Ana je Lusina beznadena pacijentkinja s ginekologije, koja se stalno vraa: trideset devet godina, est pobaaja za pet godina, od toga dva u zastraujue kasnoj fazi, u devetnaestoj i dvadesetoj nedelji. Ova trudnoa je njena poslednja nada da dobije dete; ona i njen mu Din ve su odluili da ne mogu da prou kroz jo jedan razarajui ciklus nade i oaja ako im sad ne uspe. Podseti me. Koliko je odmakla? Dvadeset dve nedelje i est dana. Sranje! Prouavam beleke i pokuavam da naem deo o napredovanju bebe. Politika bolnice je da se ne spaavaju bebe starosti manje od dvadeset tri nedelje; ako se rode na samom rubu sposobnosti razvoja, anse za preivljavanje su minimalne, ak i uz nau intervenciju. Laknulo mi je to me je Lusi pozvala; Vilijam e to preboleti. Ne bih volela da neki specijalizant vodi ovakav sluaj u mom odsustvu. Vidi, Ela, kae Lusi oprezno, izvini to sam prasnula na tebe pre neki dan. Samo sam bila u oku to sam onako naletela na vas dvoje. Reci Vilijamu da mi je stvarno ao zbog soka od argarepe. Platiu mu hemijsko ienje... Zaboravi. Barem nije bila vrela kafa. Ti zna koliko mi je Dekson drag, a i ovo sa - s Lorensom... Da li je pristao na savetovanje? 9. ~ 9 ~ Izgleda kao da se sklupala iznutra i da joj koa odjednom visi na kostima, oputena. Zatraio je razvod. Oh, Lusi. Oh, draga, tako mi je ao. Sranje, Ela! Nemoj da si snishodljiva ili u naisto skrenuti. Smiruje se uz vidljiv napor. Znam da ne eli da uje ovo, ali brinem za tebe. Dekson je tako dobar ovek. Vas dvoje biste mogli biti stvarno sjajan par. Ne elim da ti se ovo sa Vilijamom obije o glavu. Haotino je, znam, ali... Osam godina, Ela! Vidi, u redu. Nekako se otelo kontroli. Ali nije ba da se viamo tako esto. Zatvaram karton. Lusi, zna li koliko je sati. Ovo ima veze s tobom i Lorensom, ne... Da li ga voli? Deksona? Ili Vilijama? Bilo koga, uzvikuje razdraeno. Nije to tako jednostavno. ivot nije crno-beo, zna da... U stvari, Ela, neto jeste. Gleda me otro. Jedno je igranje vatrom na koledu, ali sad je drugaije. Ovo je stvarni ivot. Mislila sam da si konano izbacila iz sistema ono to te je izjedalo kad si upoznala Deksona. Oigledno sam se prevarila. Vrpoljim se od nelagode. Postoji li smisleno objanjenje? S dvadeset pet godina, kad sam se udala za Deksona, nameravala sam da mu budem verna zauvek. Mislila sam da je dovoljna elja da budem zaljubljena u njega. Ali u roku od godinu dana otkrila sam da dobiti ono to prieljkujete nije ba dobro kao to se pria. Lep i bezbrian, Dekson mi nikad u ivotu nije rekao ne. Ipak, uskoro sam shvatila da me je putao da radim po svome ne toliko iz ljubavi koliko iz elje da se oslobodi odgovornosti za bilo ta. Nisam se udala za sebi ravnog, ve za oseajno dete; i zato bih htela bebu - to je poduhvat oko kojeg sam se duboko dvoumila s obzirom na zapanjujuu nesposobnost svojih roditelja - kada sam ve bila majka svom muu? Nadala sam se da e nam prijati povratak u London - gde je trebalo da se zaposlim kao lekar - da e agor grada nekako premostiti i oiveti na odnos. Ali tada, samo nedelju dana pre nae tree godinjice braka, upoznala sam Vilijama. Nije bio ni blizu zgodan ili armantan kao Dekson. Dvanaest godina stariji, grub, cinian, seksistiki nastrojen i eljan kontrole, bio je suta suprotnost mom nezahtevnom muu dentlmenu. Ali za razliku od njega, jednostavno je imao to to je trebalo. U izobilju. To je kao kad vas udari voz. Seksualna hernija bila je opipljiva, ali tu je bilo i mnogo vie toga. Susret s njim otvorio mi je oi i pokazao koliko toga sam uskratila i Deksonu i sebi kad sam izabrala siguran izlaz i udala se za njega. Kad sam bila s Vilijamom, preobraala bih se u neku drugu osobu, osobu kakva sam oduvek elela da budem - samouverena, poeljna, uzbudljiva. On me je izazivao; veza s njim bila je nalik hodanju po ici - istovremeno zastraujua i uzbudljiva. Jedna omaka i mogla bih da ga izgubim; ili - jo gore - da se zaljubim. Nikad nisam ni pomislila da napustim Deksona. Udala sam se za njega da bih zatitila sebe od mukaraca poput Vilijama Efilda. Osim toga, oseala sam veliku naklonost prema svom suprugu. On nije ni za ta kriv. Meutim, nisam mogla da se suoim s milju da provedem ostatak ivota ne osetivi vie nikad nita to je jae od naklonosti. Vilijam je eleo isto to i ja: beg. ansu da otkrije ta bi bilo kad bi bilo, a da ne ugrozi ono to jeste. Na moje zaprepaenje, suze prete da poteku. Poinjem da trepem, iznenaena i okirana, a nikad ne nosim privatan ivot na posao. Ela, izvini. Nisam htela da te uznemirim... Nisi. To je moj problem, nije tvoj. Sigurna sam da zna ta radi, kae Lusi nesigurno. Dalo bi se pomisliti, posle osam godina. 10. ~ 10 ~ Prekrta ruke. Ela, ti si najprisebnija osoba koju sam ikad upoznala, ali ak ni ti ne moe da vodi paralelne ivote a da se oni nekad ne sudare, pa makar samo i u tvojoj glavi. Oseanja imaju obiaj da isplivaju na povrinu, svidelo se to tebi ili ne. Lusi je moja najdraa prijateljica, ali ne zna o emu pria. Sve je u apsolutnom redu. Moj ivot je besprekorno organizovan. Sve je divno izbalansirano. Vilijam i ja imamo savren sporazum. Dekson nee saznati; nita nee poi po zlu. Imam potpunu kontrolu. trecam se na astmatini zvuk viktorijanskog lifta. Hvala nebesima, istog momenta se koncentriem na svog pacijenta. Bei iz ivota u posao i to zove altruizmom, rekao mi je Dekson jednom u naletu ljutnje. Ja to zovem izlazom za kukavice. Medicinsko osoblje u naletu izvlai bolniki krevet iz lifta. Izbezumljeni mu Ane or bori se da zadri njenu ruku u svojoj dok kavalkada ubrzava korak. Iza njih krupnim koracima stupa Riard Ejndel, glavni raunovoa bolnice - poznat, bez trunke ironije, i kao Aneo Smrti. Njegova tanka plava kosa toliko je loe podiana da se to granii s nepristojnou. Neprestano pucketa prstima pored bokova, nervozni tik koji nervira. Sranje, mrmlja Lusi, htela sam da te upozorim. Ako bih mogao da porazgovaram s vama... poinje Ejndel. Lusi nestaje u sobi, da pregleda Anu, dok Ejndel i ja zurimo jedno u drugo preko prijemnog pulta. Najednom postajem svesna injenice da ne nosim gaice. Kad se vrati, na elu joj pie prognoza. Lekovi ne deluju, Ela. Poroaj je u punom jeku. Rekla sam joj da e da razgovara s njom i objasni joj ta sledi. Naravno. Uvek sam ja ta koja mora da saopti loe vesti. Lusi je isuvie lepa da bi neko poverovao da nosi sumorne vesti. Oigledno da ja, preplavljena pegama, obdarena uasnim riim uvojcima i depardjeovskim nosom svog oca, posedujem pravi profil za tragediju. Preplavljena naletom tuge, ulazim u Aninu sobu i sedam na ivicu kreveta. Nije strah u njenim oima ono to me razoruava, ve uporna nada. Ana, govorim joj neno. Probali smo da zaustavimo poroaj, ali ne uspeva. Tvoja beba e se roditi za sat-dva, otprilike toliko. Dali smo joj steroide da pomognemo njenim pluima da sazru, ali nismo imali ba mnogo vremena. Veoma je sitna, Ana. Nema vie od pola kilograma. Zna li koliko je to malo? Kao pola pakovanja eera, apue Ana. Ona je tako mala, draga. Nema jo ni dvadeset tri nedelje. Moram da popriam s tobom o tome ta to znai, i morae da bude veoma hrabra. Moe li to? Ona baca pogled na mua i zatim klima glavom, a stisak joj postaje jai. Tokom poroaja gubimo dve treine beba tog uzrasta. One jednostavno ne mogu da se bore, draga, njihova mala plua nisu dovoljno jaka. Ako ipak i uspeju, ne mogu same da diu. Dajemo im surfaktant, to spreava da se njihova pluna krila slepe i olakava disanje... A ta je s oteenjem mozga? bojaljivo pita Din, njen mu. Kad se beba ovako rano rodi, postoji povean rizik da e imati intrakranijalnu hemoragiju - krvarenje u mozgu. Koliki je rizik? Od ovako malih beba preivi svaka trea. Ana sklapa oi i okree glavu. Boe, ovo postaje sve tee. To ne mora da znai da e beba imati oteenje mozga, Ana. Lo ishod je u malom procentu sluajeva... ekajte, ekajte. ta vi zovete loim ishodom?, prekida Din. O emu mi ovde govorimo? O nekoj vrsti ogranienog kretanja i intelektualnim problemima u koli, o tome. I koliko proe pre nego to saznate da li e beba biti - normalna? Ne moemo da znamo kad su bebe ovako male. ao mi je, znam da je teko. Zastajem, srce me boli dok traim prave rei da ih uteim. Kad je beba tako sitna, ponekad je bolje da je 11. ~ 11 ~ jednostavno pustimo. Intervencije mogu biti vrlo traumatine, i za vas i za bebu, a kad su izgledi nesigurni kao sada... Briga me i ako nije savrena! vie Ana. Briga me ako budemo morali da provedemo ostatak ivota brinui o njoj! Din guta pljuvaku. A ako uspe? ta onda, doktorko Stjuart? Zovite me Ela, molim vas. Uzdiem. Vidite, Dine, neu da vas laem. Ima mnogo prepreka s kojima prerano roena beba mora da se suoi, ali nema svrhe da vam zadajem none more predoavajui svaku opasnost. Stvarno bi trebalo da se koncentriemo na sadanji trenutak, ne na neto to moe da se razvije u daljem toku dogaaja. elim da razumete ta e se desiti im krenemo da vas poraamo, zato to moda neu moi u tom trenutku sve da objanjavam. Moda ete morati veoma brzo da donesete neke vrlo teke odluke. On klima glavom, a vilica mu se trese dok se bori da zadri suze. Isuse, zato bi iko eleo da bude roditelj i rizikovao da prolazi kroz sve ovo? Imati dete isto je kao i iveti sa srcem koje okolo eta izvan tvog tela. Ako elite da u bilo kom asu oivljavanja prestanemo, samo treba da kaete, dodajem neno. Niko nee misliti loe o vama. Suze liju izmeu Aninih sklopljenih kapaka. Briga me ta morate da uradite. Samo ne odustajte od nje. Molim vas. Sledeih etrdeset minuta provodim pripremajui neonatoloki tim, svesna strane injenice da se negde u ovoj bolnici jo jedan tim medicinskog osoblja priprema da izvri abortus bebe tek jednu nedelju starije od ove koju pokuavamo da spasimo. Znam da su velike anse da e Anina beba umreti. Imala sam hiljadu sluajeva traginih poput njenog. Zato mi se ovaj uvukao pod kou? Riard Ejndel sprema mi zasedu dok mi Lusi alje pejderom poruku da se vratim u porodilite. On baca pogled na moje skerletne potpetice, otvara usta da neto kae, a onda mudro zakljuuje da je pametnije da odustane. ta vi jo radite ovde?, zahtevam odgovor. Niko vas ne eka kod kue? Pouruje da bi drao korak sa mnom, a prsti mu pucketaju kao kotani metronom. Nova politika. Oekujem da me obavestite svaki put kad budemo imali neko nedonoe na granici. Na granici? Znate kakva je politika bolnice, doktorko Stjuart. Savreno je opravdano... Izvinite, molim vas! Je li mi promakla vaa diploma medicinskog fakulteta?, sikem. Otkad ste vi kvalifikovani da odredite odrivost, Riarde? Da li to samo male bebe hoete da sperete u kanalizaciju ili planirate da obiete i gerijatriju i poiskljuujete aparate? Izgleda kao da eli da me udari, ali se kontrolie. Znam da sam upravo stekla stalnog i opasnog neprijatelja, ali ne hajem za to. Neko mora da bude odgovoran za operativne trokove ove bolnice, doktorko Stjuart. Ako vae odeljenje preteruje, moraemo da zakinemo na nekom drugom mestu. Jedan dan na odeljenju intenzivne nege za novorodenad kota isto koliko i... Da li vi oekujete od mene da stojim po strani i gledam ovu bebu kako umire? Ovaj fetus je, naglaava on, previe mlad da bi opstao. Upoznajte se s injenicama. Deset minuta je prolo od ponoi, praskam. to znai da je pre deset minuta ova beba ula u dvadeset treu nedelju i osvaja veeranju veliku nagradu: ansu da ivi. A sada me izvinite, eka me pacijentkinja. Trebalo bi da sam ushiena. Ejndelu je u prilog ila i verovatnoa i statistika. Meutim, uprkos svim izgledima, Anina i Dinova beba, prikladno nazvana Houp - Nada, ugrabila je ansu koju smo joj pruili. Provee naredna etiri meseca na neonatalnoj intenzivnoj nezi, s desetinom cevica zabodenih u njeno siuno telo; proi e nedelje pre nego to bude samostalno disala, ali je iva. Skener mozga 12. ~ 12 ~ nije pokazao nikakve abnormalnosti, mada nas eka dug put pre nego to budemo mogli da se opustimo. Rizik od infekcije je prevelik kod bebe roene ovoliko rano. No, za sada je dobro. Pa ipak, uobiajena euforija mi izmie. Tiho ulazim u Vilijamov stan malo posle etiri ujutru, iako je dobro raspoloenje ve isparilo. Oseaj nelagode prati me u stopu. Po prvi put posle mnogo godina udim da zapalim cigaretu. Sipam sebi au vode iz slavine, dodajem etiri kocke leda - hvala ti, Ameriko - i kroz zamraeni hodnik na prstima hodam prema spavaoj sobi, trzajui se kao tinejderka na svako buno kuckanje leda u oznojenoj ai. Dugo stojim na otvorenim vratima, naslonjena na dovratak. Dok spava, bez cinizma u izrazu lica, Vilijam izgleda kao da ima manje od etrdeset osam godina. Nije lep prema uobiajenim standardima; crte lica su mu isuvie nepravilne da bi to bio. Sedam i po centimetara dug oiljak, uspomena na nesreu s planinarenja kad je imao jedanaest godina, see mu desni deo vilice. Jo ga ponekad recne kad se brije. To je jedan od razloga to razmetljivo nosi trodnevnu bradu, koja je sada ve proarana sedim, primeujem, kao i predugaka kosa. Glava mu je teka, lavovska; kad se smeje, njegove utosmede oi sijaju poput bakra. Potamne kad je besan i dobiju boju zrna kafe. Nemogue je spoznati opseg njegove harizmatinosti i snagu seksualne energije sve dok je ne usmeri na vas. Nisam zaljubljena u njega. Otpoetka sam znala da ne mogu sebi to da dozvolim - naroito ne posle Kipra. Razvod od Bet nije dolazio u obzir, zbog njenih problema, niti bih ja htela da do toga doe. To nikad nije bio deo nae pogodbe. Najednom istroena, dovravam au vode i skidam odeu, pa tabanam do kupatila da operem zube. Primeujem da sam dobila menstruaciju nekoliko dana ranije; iznervirana to sam zateena, grabim tampon za hitne sluajeve iz svog nesesera i beleim da treba da nabavim novo pakovanje u radnji na uglu sutra; ili, jo bolje, danas. U pola pet se konano uvlaim u Vilijamov krevet: prekasno je da nastavimo gde smo stali. Njegov budilnik e poeti da zvoni za pola sata; uprkos tome to poseduje uspenu agenciju za odnose s javnou i osoblje koje broji vie od etrdeset ljudi, Vilijam uvek prvi dolazi u kancelariju i poslednji iz nje odlazi. Da sam ja u braku s Bet, sigurno bih postupala isto. Imam veliku sreu to idem kui oveku kog barem mogu da potujem. Lusine rei prodrle su mnogo dublje nego to elim da priznam. Po prvi put posle mnogo, mnogo vremena dozvoljavam sebi da zamislim kako bi bilo kad bih morala da ivim bez Deksona. Blago sam iznenaena koliko ne elim da se to desi. Svesna sam da zasluujem da ga izgubim. Uvek sam vrlo paljivo upravljala oseanjima prema Vilijamu, kako bih nau vezu razdvojila u glavi i srcu. Nikad ne bih ostavila Deksona. Ipak, znam da bi mu to bila slaba uteha ako bi ikad saznao za moju preljubu. To bi mu slomilo srce; a time bi slomilo i moje. Shvatam da je nepoznato oseanje u dnu mog stomaka zapravo stid. Nikad nisam ni htela ni nameravala da budem ovakva supruga. Zakinula sam svog mua. Ne samo da ga varam, ve mu uskraujem ono jedino to mi je traio. Da li bi stvarno bilo tako loe imati bebu? Mobilni mi zvoni i tera me da poskoim. Uzimam ga dok se Vilijam mekolji i prepoznajem bolniki broj na ekranu. Srce mi tone. Beba Houp je izgledala dovoljno stabilno kad sam napustila intenzivnu negu... Ali s druge strane veze je hitna pomo, ne intenzivna nega. A kad nekoliko minuta kasnije zavrim razgovor, vie nisam nikakva supruga, niti neverna niti ikakva. Postala sam udovica. 13. ~ 13 ~ 8. mart 1997. apel Hil roud Daram Severna Karolina 27707 Dragi Kuperu, Eto, jo nisam mrtav, uprkos onome to sigurno misli! ao mi je to je prolo toliko vremena od mog poslednjeg javljanja, ali ovih nekoliko meseci bili su ludnica. Bilo bi lake da se prikai - na netu moe da dobija ona opaka elektronska pisamca, zovu ih imejlovi, moda si i uo za njih?! Kakogod, vratio sam se u Zemlju katrana; uvek si govorio da ne mogu dugo da izdrim daleko od planina! Zvao bih te pre nego to sam otiao iz Nju Orleansa, ali sve se odigralo tako brzo, nisam imao vremena. Moj novi stan jo nema telefon, a gazda se razvlai, tako da je ovo pismo sve za sada. U stvari, upoznao sam jednu devojku. Zove se Ela Stjuart i najlepa je ena koju sam ikad video. Britanka je (ima onaj ljupki naglasak) i doktorka - dobro, jo studira na Djuku, ali e uskoro postati doktorka. Pretpostavljam da upravo sada slae kockice, odmahuje glavom i pita se u ta se tvoj mlai brat ovog puta uvalio, ali nije nita takvo. Ova devojka je prava stvar, Kupe. Ima neeg u njoj; im je upozna, znae na ta mislim. Bilo kako bilo, pre nekoliko nedelja, prve noi Mardi gr a festivala uao sam u Fejmos dor (sea se, vodio sam te tamo kad si proli put bio u Velikoj uivanciji, kad te pokupio onaj transvestit) i ugledao sam je im sam uao u bar. Teko je bilo promaiti je, Kupe, s onom njenom dugom divljom kosom, crvenom poput zalazeeg sunca, i krupnim zlatnim oima koje su me podsetile na Lolin ledeni aj. Smejala se s prijateljicom, a onda se okrenula i uhvatila moj pogled. Neto je u meni kvrcnulo, kao kad osigura pitolja legne na svoje mesto. Nisam mogao da skrenem pogled s nje. Bilo je neeg u njoj to se krilo ispod tog drskog stava: neeg opreznog i istovremeno tunog. Dobro to prikriva, ali to je svejedno tu. Prvo pomisli daje otra kao ilet, ali je u sutini slatka kao med. I tako, sedim i pokuavam da smislim ta pametno da kaem, kad Ela jednostavno prilazi i poljubi me! Kunem ti se, oseao sam peckanje u nonim prstima deset minuta posle toga. Kako se to kae? Coup de foudre, ili tako neto. Kada zna da tvoj ivot vie nee biti isti. Kladim se da se sad prevre od smeha na zadnjem tremu i pita se kako je tvoj brat zavrio sav obnevideo od zaljubljenosti u tamo neku devojku, kao luak pogoen amorovom strelom. E pa gucni jo malo deka, braco, jer to nije ni pola prie. Sledeeg dana mi kae da studira na Djuku. Odmah se istrim i kaem da tamo radim - ne pitaj me ta me je na to nateralo, Kupe, ne znam ta mi je bilo, samo sam znao da ne smem da pustim da mi isklizne kroz prste. Tako sam proveo poslednje tri nedelje traei protivuslugu za sve mogue usluge koje sam ikad nekome uinio, i pre dva dana primim pismo u kom mi nude posao na Katedri za fiziku geografiju, poevi od ponedeljka! Slabije je plaen nego na Tulejnu, ali mi se svia ideja da radim u korist ekologije, dosta mi je kapitalnih projekata. Dao sam otkaz na poslu, otkazao sam i stan i jue se dovezao ovamo. Sad sedim ovde u iznajmljenom stanu, bez ikakvog nametaja, osim kreveta i stolice, i pitam se da li sam napravio najveu budalu od sebe jo otkad me je matori Alen uhvatio golog u strugari s Bler! tos je u tome, Kupe, to me je Ela potpuno oarala, ali nisam ba tako siguran da se i ona upecala na mene. Uopte ne znam ta da radim. Ne bih da se hvalim, ali moj problem je obino obrnut! Znam da joj se sviam, ali sam prilino siguran da je na izlet smatrala za vezu za jedan vikend. Kako ovo da resim, stariji brate? Ona je tako nestalna; jednog trenutka me spopada, a sledeeg se oseam kao da me utira u dupe i izbacuje na vrata. Pretpostavljam da su je u prolosti zafrkavali likovi koji nita asno u ivotu nisu uradili, a meni jedno mora priznati, a to je da govorim ono to mislim i radim ono to kaem. Ako je nateram da mi veruje, nikad joj neu dati povoda da zaali. Pretpostavljam da je sve ovo deo famoznog karmikog plana otplate kredita, jelda? Vraanje duga za sva ona srca koje sam usput slomio. Jedva ekam da je ti i Loli upoznate. Ona je prava, Kupe. Mogu da nas zamislim kako sedimo na Ijuljaci u tatinoj vikendici pored jezera, gledamo kako sunce zalazi za planine i oseamo se kao kod kue. elim da ostarim s ovom enom, gledam nau decu kako rastu, ljuljam unuice na kolenu kao to je deda nas ljuljao. Ne smem da uprskam, batice. 14. ~ 14 ~ Bolje da ovo sada privedem kraju i odem da raspakujem kutije pre nego to doe. Mislio sam da naem neki jasmin - kae da joj se svia miris, ba kao to se i mami nekada sviao. Gospode, jo mi nedostaje. Pii mi uskoro, poljubi Loli umesto mene i vidi vie za taj raunar! Dekson 15. ~ 15 ~ 2 Vilijam Isuse svemogui, jadno kopile imalo je samo etrdeset i jednu godinu! Sedam godina mladi od mene! A bio je i vraki aktivan, kako Ela kae: tenis, biciklizam, vikendom dogiranje du Temze. Uvek itam o tim zaludenicima za zdravlje kako se samo stropotaju u svojim ortsevima za tranje, savreni primerci fizike spremnosti (ako zanemarimo alosnu injenicu da su mrtvi); ali nije zbog tranja doiveo infarkt! Jebeni virus! Isuse! Tera na razmiljanje. Sranje, moglo je svakom da se desi; ja bih mogao da budem sledei. Ela kae da nije zarazno, to je samo jedan od onih opakih bacila to dou niotkuda, ali - da se ne laemo - ona je pedijatar, a ne imunolog... Gospodine Efilde, je li sve u redu? Trgnem se. Izvini, Kerolin, odlutao sam. Moja predstavnica za tampu lista belenicu dok joj se bradavice polako probijaju kroz bluzu zbog klime. Dou treba odgovor na predlog za Brunzvik. Rekla sam mu da jo ekate da vam se javi Nataa, rekao je da ete se uti kad proe vikend. Nije zadovoljan, ali preivee. Dobro. Da li nam se Skaj javio u vezi s intervjuom s Maline Lajon? ekamo da se javi. Imate jedno est poruka od Andamona, stvarno su voljni... Nisam zainteresovan. Zbrisae nam svi dragoceni klijenti ako ponemo da predstavljamo ene fudbalera. Reci im da nikoga vie trenutno ne primamo i daj im Klifordov broj. Dokono posmatram kako njena ivahna zadnjica vrckajui izlazi iz kancelarije, a zatim povlaim stolicu unazad prema prozoru, jedva primeujui pogled na Kanarsku luku, koji se protee od poda do tavanice. udno je kako godinama stremimo neemu, a est meseci kasnije ga jedva i primeujemo. Ne mogu da izbacim Elinog mua iz glave. to je ironino, s obzirom na to da mu redovno tucam enu poslednjih osam godina, a sve dok se pre nedelju dana nije prijavio u mrtvanicu, jedva da sam i pomislio na njega. Nisam ja ponosan na to; petljanje sa enom drugog mukarca nije neto to shvatam olako. Nema dileme, da je Dekson snimio ta se deava, imao bi svako pravo da mi zakuca muda za drvo. Ipak, da se odbranim, nisam ba nameravao da rasturim taj brak. Moda, da nije bilo Bet, da nije takva kakva je... Uvek je bilo savreno jasno, od samog poetka, da razvod nije prihvatljiva opcija za nas; a naroito ne posle Kipra. Ela ne bi ni htela da bude drugaije. Pa ipak, bila je u mom krevetu kad je saznala da je zakovrnuo. Teko da je to moja krivica, ali ipak se pomalo oseam kao kreten. Naravno, sada je ubeena da bi bilo drugaije da je bila s njim. Kae da bi moda uoila znake; iako ih, koliko sam shvatio, nije ni bilo. Nikad ranije nisam primetio da Ela moe da osea krivicu. Ona ne sumnja u sebe kao mi, obini smrtnici; veoma je seksi takva vrsta samopouzdanja. A i korisna je doktorima; skrenuli bi pameu da se preispituju nakon svake odluke o ivotu ili smrti. Pretpostavljam da takva vrsta oholosti na kraju sustigne svakoga. ak i drsku, predivnu Elu. akom trljam lice, pokuavajui da oteram upornu iscrpljenost. Ne spavam ba najbolje u poslednje vreme. Bet ba i ne briljira u ovom trenutku. Uporno se nadam da joj samo nedostaju deaci, da nismo ponovo na klizavom terenu, ali u meuvremenu imam mnogo toga da sredim kod 16. ~ 16 ~ kue. A naravno, Kejt je sad u tom dobu - majke i erke, nikad s njima nije lako, ak ni u normalnoj kui. A sad i Ela. Teko je rei kako e se tu stvari odvijati. Odjednom je sama. Dostupna nakon svih ovih godina. Nadam se da joj se nee javiti neke ideje o nama. Izgleda da ona to prihvata mirne glave, po obiaju, ali nikad se ne zna. ak sam jednom-dvaput sebe uhvatio kako igram onu staru igru - ta bi bilo kad bi bilo. Deksonova smrt je potpuno uzburkala strasti, sve u svemu... Zvoni mi telefon. Kejt!, uzvikujem radosno. Niim izazvan telefonski poziv od moje sedamnaestogodinje erke predstavlja vrlo retku ast. Ba sam mislio na tebe... Tata, prekida me ona, mislim da je bolje da doe kui! Odmah! Kua je bila hladna i tiha kad sam otvorio ulazna vrata. Istog momenta osetio sam paljevinu. Bacam akten-tanu na stoi u predsoblju i jurim u kuhinju. U rerni su ugljenisani ostaci paprikaa s mesom i digericom koji sam jutros u est stavio unutra. Udaram pesnicom u zid. Doavola, Bet! Moda nisam Dejmi Oliver u kuhinji, ali sam ustao u cik zore da ljutim proklete argarepe! Sve to sam od tebe traio jeste da pre podne izvadi jebenu uvearu. Je li to stvarno previe? Bacam pocrnelu posudu u sudoperu i putam vrelu vodu, s mukom se obuzdavajui. Nije ona kriva. Nije ona kriva! Ali Isuse Hriste svemogui, nisam ni ja! Na spratu su vrata Kejtine sobe zatvorena. Jedva ujni muziki ritam odjekuje hodnikom. Diem ruku da pokucam, a onda uviam da to nije pametno. Kejt je prilino otroumna, ali je na kraju krajeva ipak dete. Trebalo bi da je opsednuta pop zvezdama i odeom i da brine o kontrolnim zadacima, a ne da mi pomae da drim sve na okupu dok se njena majka raspada. Ponovo. U naoj sobi Bet sedi na ivici nenametenog kreveta u svojoj bezoblinoj roze flanelskoj spavaici, bose noge joj vise nad frotirskim papuama. Koliko mogu da vidim, nije se pomerila otkad sam je jutros ostavio. Ispunjavaju me zle slutnje. Nisam je video ovakvu godinama, jo otkad je Sem bio mali. Zovem je, ali se ne odaziva. ak i kad unern ispred nje i ponovo je pozovem, ne pokazuje ni jednim jedinim pokretom da me je ula. Bet, duo, hajde, ne moe to da mi radi. Mora da pokua! Neno hvatam njenu bradu palcem i kaiprstom i okreem joj glavu da bi me pogledala. Ona trepe, kao da sam joj uperio svetlost u oi. Znam da si unutra, draga. Ne doputam ti da tek tako odustane... S olakanjem primeujem da su bezizraajne suzne plave oi i dalje lucidne. Hajde, mila. Znam da ti nedostaju deaci, ali oni e se uskoro vratiti, im se zavri tromeseje. Sem uskoro dolazi za vikend, a Ben stie iz Oksforda nekoliko sedmica kasnije... elim da umrem, kae moja ena. Divota! Dobro je, barem pria. Znam da ne misli tako. Ne elim vie ovako da se oseam. elim da se ovo zavri. elim da jednostavno ne budem! Ustajem i ukljuujem lampu na nonom stoiu, koja preplavljuje sobu svetlom. Otro navlaim zavese koje sam jutros razvukao. To nije opcija, Bet. Ni za mene ovo nije urka. Ali preguraemo to, uvek preguramo. Moda treba da se vratimo kod doktora Stouna i nabavimo neki drugi recept. Da poveamo dozu. Ne elim jo lekova. E pa ja, jebiga, elim. Blagotvorno drvo ivota raste ispod staklenog zvona jabukove kronje, meu stabljikama paradajza, da ga bodljikavo lie ne bi odalo. Bet, draga, sigurno uvia da ne moe vie ovako, kaem kroz stisnute zube. Pogledaj se: nisi se pomerila vie od dvanaest sati. Nisi ak uspela ni da se obue ili da izvadi veeru iz rerne, a kamoli da se pobrine za Kejt. Draga, ne moe ak ni o sebi da se stara! 17. ~ 17 ~ Njeno i dalje lepo lice samo je prazna maska. Nemam pojma ta se deava u njenoj glavi - ako se ita i deava. Mrzim kad se ovako iskljui. Opirem se iznenadnom porivu da je protresem dok ne odgovori. Ona ne moe da se obuzda. Moram da nastavim da govorim sebi to. Vidi. Ako treba da ti promenimo lek, draga, to emo i da uradimo. Uzeu nekoliko slobodnih dana na poslu, bog zna kako, ali otii emo negde na neko krae vreme, uraditi sve to moramo da uradimo... Zar ne shvata? neoekivano uzvikuje Bet. Ne radi se o tome to su deaci otili! Ne radi se ni o emu! Ja sam u pitanju! Takva sam! To se nee promeniti. Ne moe da me razveseli ili razgali putovanjem na more. Zar misli da ne bih dala sve da ne budem ovakva? Udara se pesnicom u butinu. Pre bih umrla nego da se jo jedno jutro probudim oseajui se ovako, a jedini razlog to sam jo tu je taj to sam prevelika kukavica da uradim bilo ta povodom toga! Uranja lice u ake, a ja se spremam da je teim, da je zagrlim, kao to uvek radim; ali ovog puta mogu da pomislim samo na Elu, koja mi je osam godina bila oslonac; jaka, neustraiva Ela, koju je smrt za tren oka gurnula u stranu. Userem se od straha pri pomisli ta to moe da znai za nas i koliki sam gubitak spreman da podnesem. Strah eksplodira u bes. Smrt bi moda bila bolja za tebe, ali ta je s onima koje ostavlja za sobom? ta s Benom, i Kejt, i Semom? ta je sa mnom? I tebi bi bilo bolje bez mene. Obuzet stidom, ne protivreim joj. Dvadeset jednu godinu ja teim i smirujem svoju unesreenu enu, grizem se za jezik i slaem sa svim. Moda nisam ispunio sve svoje zavete, oprosti boe, ali sam se drao onog koji je stvarno bio bitan: ona mi je ena i u dobru i u zlu. ak i u najgorem izdanju, ak i kad ne zna kako se zove. Volim je najjae to mogu, najbolje to znam. Naravno da sam imao povremene vezice -Hriste, i ja sam ljudsko bie! - ali nita ozbiljno. Sve do Ele. A ona je otpoetka jasno stavila do znanja da nee ostaviti mua, tako da je razvod jednom zasvagda ispao iz prie. Ali najednom izvor saaljenja presuuje. Iscrpljuje me da nosim Bet iz dana u dan. Umoran sam od njene depresije i inercije i sutog neumoljivog jebenog jada. Saberi se, Bet, otro kaem i izlazim iz sobe. Sve je poelo kad se rodila Kejt. Bet je uvek bila malo napeta, ali dotad sam to pripisivao PMS-u i umetnikom temperamentu - upoznali smo se na njenoj studentskoj izlobi u Sent Martinu, gde je moj roak takoe izlagao. Ne seam se kako smo poeli priu. Naravno, Bet nije diplomirala. Ben je to onemoguio na pola zavrne godine. Bila je sedam godina mlaa od mene, a u dvadesetoj je bila lepa, na neki devianski nain, prava devojka iz susedstva. Bila je nekako staromodna; delom zbog pa frizure do ramena i svetle kose koju je rajfom sklanjala sa lica, delom zbog naina odevanja, njenih kamirskih kompleta i bisera - vie kao debitantkinja nego izgladnela umetnica - ali vie od svega bilo je to zbog ranjivosti u njenim bledoplavim oima. Izgledala je krhko, oteeno, kao da joj treba neko da je sredi. Ja sam bio u potrazi za naunim projektom, a Bet Levelin je ba to i bila. Takoe se jebala kao zeica. Nikad nisam sreo enu koja je htela seks toliko esto kao Bet; erotika je bila utoliko jaa jer je sve to bilo neoekivano. Prethodnih deset godina proveo sam navlaei bankrot na vrat otmenim veerama i cveem ne bih li odvukao devojke u krevet; a sada je tu bila ta srameljiva engleska rua, koja bi iznenada strgnula svu odeu s mene svaki put kad bih uao na vrata. Kao glupan, pretpostavio sam da preduzima mere opreza. Tek kad su joj izostale dve menstruacije, rekla mi je, na sebi svojstven nevet nain, da je prestala da pije kontraceptivne pilule zato to su joj izazivale muninu. Naravno da sam joj ponudio brak. Traio sam nain da zavuem onoj kuki od moje majke, a ona nikad nije volela Bet. Na naem venanju su se svi sloili da smo savren par. Moram da priznam, nisam ba bio zacopan, ali dobro smo se slagali, bilo nam je lepo zajedno, a seks je bio est, mada pomalo 18. ~ 18 ~ nezainjen. Nikad nisam tajio da elim da se skrasim s finom obinom devojkom kojoj e biti zadovoljstvo da se brine o ognjitu i domu dok ja zaraujem za hleb. Samo bez uvrnutih karijeristkinja, moliu lepo; bilo mi je za itav ivot dosta alfa enki koje gnjee jaja. Nisam nameravao da zavrim kao moj jadni otac. Jedva da smo ietkali konfete iz kose, a ve sam poeo da uviam da je ono to sam shvatio kao popustljivost u stvari apatija; da je Betina saglasnost po svim pitanjima - osim seksa - poticala ne toliko od elje da mi udovolji, koliko zato to jednostavno nije marila. Ni za ta. Nikada. Ja sam izabrao prvu kuu koju smo kupili, nametaj kojim smo je opremili, ak i jastuie na prokletom kauu. Govorio sam sebi da su to samo njeni hormoni - svi znamo da su trudnice spokojne i smirene. To mora da je dobra stvar? Bolje nego da baca tiganje i ispituje me da li imam ljubavnicu. To se desilo kad se rodio Ben, etiri meseca nakon naeg venanja. Jadni deai, sigurno je pomislio da je roen u Bejrutu. Prvih nekoliko meseci njegovog ivota samo smo se izdirali jedno na drugo. Ona bi briznula u pla kad god bih doneo punomasno umesto obranog mleka. Zamalo nisam zavrio slomljenog nosa zato to sam zaboravio da snimim epizodu serije Hitna pomo, dok je bila u prodavnici. Polomili smo vie tanjira nego grki restoran. Ali izmeu svaa smo se tucali kao sumanuti. I kada je Bet (nimalo iznenaena) otkrila da je ponovo trudna samo devet nedelja nakon to se Ben rodio, sve se jo jednom primirilo. Postavi ponovo ona stara smirena Bet, sedela bi u dvoritu i satima ljukala Bena u kolicima, te gladila svoj natekli stomak, naizgled zadovoljna to uranja u materinstvo i porodini ivot. Kad se rodila Kejt, naoruao sam se, spreman za vazduni napad posuem, ali se to nije desilo. Umesto toga, Bet je naglo skliznula u stanje obamrlog jada. Kad bih doao kui, zatekao bih je kako stoji za sudoperom ruku zauzetih pranjem sudova dok joj suze liju niz lice, a ne moe da mi kae ta nije u redu. Uskoro je ak i bandoglavom mladom mujaku kakav sam bio postalo oigledno da to nisu normalne promene raspoloenja nakon poroaja. Nije jela, nije spavala; raspoloenje joj je variralo od elje da mi otkine glavu do pretkatatoninog stanja. Ona tone, Vilijame, upozorila me je Klara, Betina umena majka, kada je Kejt imala oko etiri nedelje. Sigurna sam da si dao sve od sebe, ali njoj je potrebna profesionalna pomo. Nije dobro zavaliti se, dati joj vremena i ekati da joj bude bolje. Bet nikad nije bila previe dobra u upravljanju svojim ivotom. Mora da preuzme odgovornost. Lake je to rei nego uraditi. Probao sam manje da radim, ali u to vreme sam pokuavao da pokrenem novonastalu firmu, pa nisam mogao sebi da priutim da sedim kod kue i uvam decu dok se moja ena stropotava u komatozno stanje uz seriju Susedi. Ipak, uspevao sam da odvodim Bena i Kejt u obdanite lokalnog parohijskog centra dvaput nedeljno i da jednom nedeljno unajmim istaicu, koju smo tad jedva mogli da plaamo. Bet je proli put bilo bolje; da smo samo mogli da se jo malo iskoprcamo, sve bi se ponovo sredilo, bio sam ubeen. est nedelja kasnije stigao sam kui i zatekao policiju na stepenicama. Desila se nekakva nesrea - deca su bila vezana u svojim seditima za kola dok je Bet otrala do mesare, runa konica je popustila, a kola parkirana na vrh brda... Pravo je udo da niko nije ozbiljno povreen, gospodine, rekao mi je mladi policajac na putu do bolnice. Auto vae ene preao je etiri trake na A-22, zakucao se u zid dvorita i zavrio u dnevnoj sobi jedne starice. Zahvaljivao sam nebesima to je jedina rtva nesree bio stariin papagaj - izleteo je iz svog kaveza u tom meteu pa ga je pojela komijina maka - i zagrlio decu malo jae nego obino kada sam ih smestio u krevet. Nisam stvarno htela da ih povredim, Vilijame, rekla mi je Bet alosno, samo Kejt nije htela da prestane da plae - a onda je i Ben poeo da vriti, nisam mogla vie to da podnesem, mislila sam samo da... samo sam htela da prestanu... 19. ~ 19 ~ Zaprepaen njenim priznanjem i potajno posramljen zbog svog nemara, sledeeg dana odveo sam Bet kod psihijatra, koji je postavio dijagnozu izraene postporoajne depresije i prepisao joj antidepresive. Kad je moja ena poela da govori o sebi kao o Devici Mariji i da se baca na ienje tavana u tri ujutru da bi sve bilo spremno za drugi dolazak Hrista, prebacio ju je na antipsihotike. Reagovala je tako to je iza kue napravila lomau. Opet sam je odveo kod doktora. Moda bi trebalo da razmislimo o elektrokonvulzivnoj terapiji, savetovao je smrknuto. Uasnut idejom da moju enu prikae icama na struju, rekao sam mu gde moe da nabije svoju frankentajnovsku terapiju. Sledee nedelje sam naizmenino sa Klarom uvao Bena, za sluaj da pokua jo neto s decom, i drobio joj tablete u hranu kada sam shvatio da se samo pretvara da ih uzima. A onda me je jednog jutra Klara pozvala na posao, da mi kae da je uhvatila Bet kako na silu trpa kuhinjsku so u usta etvoromesenoj Kejt - da bi je proistila! Posle toga sam se nevoljno sloio i sa elektro-konvulzivnom terapijom. Dva meseca sam triput nedeljno vozio Bet na privatnu kliniku za mentalno zdravlje, sat vremena udaljenu od kue, dok su Klara i Betina najbolja drugarica Enja uvale decu. Sedeo sam s glupim glomaznim mobilnim telefonom ispred klinike u kolima i pokuavao da odrim svoj stagnirajui posao u ivotu dok su mojoj eni davali anesteziju, lepili joj elektrode na lobanju i izazivah joj greve elektrookovima. Izlazila je toliko zbunjena da nije znala kako se zove. Vozio bih je nazad kui i smetao u krevet, zahvalan to su bar deca bila suvie mala da se seaju poremeene ene koja luta po kui u spavaici po ceo dan i no i toroe besmislice. Bio je to materijal za horor filmove, ali elektrokonvulzivna terapija je, preko svake nade, delovala. U narednim nedeljama, Bet je bilo sve bolje i bolje; kad je Kejt napunila est meseci, skoro se vratila na staro, mada dramatino potinjeno stanje. Ipak, terapija je izbrisala velike delove njenog pamenja, a neki od njih se nikad nisu vratili - nije se seala kako me je upoznala, na primer, ili kako je rodila Bena i Kejt. Imalo je to i svoje dobre strane: zaboravila je da voli Istenderse, hvala Isusu! Meutim, postala je zaboravna i nesigurna; njeno samopouzdanje, koje nikad nije bilo jako, dolo je dotle da je mogla da zaplae od stresa i kad treba samo da ue u sobu punu neznanaca. Promene raspoloenja ublaio je arenoliki izbor antidepresiva i lekova za smirenje. Povremeno se alila da je izgubila oseanja - kao da su mi oseanja otupela, Vilijame, nisam ni srena ni tuna, izgleda da ne oseam nita - ali kad god je probala da se skine s lekova, depresija bi se u nju ponovo uvukla. Naalost, lekovi su izbrisali i Betin libido. Ne samo da vie nije inicirala seks; jednostavno ga je odbijala. Taj uticaj na na brak bio je poguban. Nisam mogao da komuniciram sa svojom enom ni u spavaoj sobi ni van nje; da nije bilo dece, iskreno, ne verujem da bih ostao uz nju. Kada su Kejt i Ben imali tri, odnosno etiri godine, vratio sam se s poslovnog puta u Dablin (s prilino lepom sekretaricom brinetom, koja ne bi nauila da kuca ni da joj ivot zavisi od toga; budimo poteni, do tada Bet i ja nismo spavali dve i po godine), da bih zatekao enu kako gola golcata tri kroz susedov vonjak i deli prolaznicima novanice od pet funti. Dobro, barem sad znamo u emu je problem, opazio je doktor; postavio joj je dijagnozu manine depresije i prepisao litijum. Ovo bi trebalo da joj pomogne da se vrati na staro. udi me da to nismo ranije primetili, ali moda je postporoajna depresija bila okida. Lekovi koje je tada dobila verovatno su je zamaskirali. Pretpostavljam da nikada niste primetili neke manine tendencije pre nego to je prvi put zatrudnela? Na primer? O, nesmotreno ponaanje, viak energije, nekontrolisano troenje novca, takve stvari. Upravo ste opisali devedeset odsto mojih bivih devojaka, ali ne i Bet. Mada je ponekad esto slikala nou, kad malo bolje razmislim. Ispunjavala bi itava platna u jednom dahu, ali tako rade umetnici, zar ne? Osim toga, ja ne... 20. ~ 20 ~ Nenormalno jak libido? upita doktor dok je vrljao po belenici. Molim?, rekoh. Litijum je omoguio Bet da kontrolie svoja raspoloenja, a da se ne pretvori u zombija. Postepeno je poela da hvata korak sa starim ivotom. Stvari su se poboljale i u spavaoj sobi, iako je seks svaki put bio na moju inicijativu; izgledalo je da je njen divlji entuzijazam zauvek nestao. Povremeno je i dalje plakala bez razloga ili se previe energino bacala na nove poduhvate - kua je bila krcata poluzavrenim tapiserijama i glinenim posudama udnih oblika - ali sve u svemu, ako niste bili tu kad bi imala lo dan, ne biste nikad pogodili da neto ne valja. Bio sam ubeen da se Ben i Kejt nee seati svoje majke nikako drugaije nego ovakve kakva je sada. A onda, kad je Kejt imala devet godina, Bet je ponovo zatrudnela. Kada joj je u dvadeset devetoj nedelji poeo prevremeni poroaj, najvie sam brinuo za svoju enu, a ne za bebu. Trudnou su budno pratili; smanjili su joj dozu litijuma, ali nisu smeli potpuno da ga izbace, zbog rizika da se bolest navrati. Sve na ta sam mogao da mislim otkad sam otkrio prokletu nepouzdanost grkih kondoma (kupljenih za vreme odmora na Rodosu) bilo je da li e poroaj izazvati jo jednu psihotinu epizodu ili ne. No, kad su nas odveli u poroajnu salu i kad je ginekolog, divna plavua s grudima koje su odvlaile panju, objasnio mogue komplikacije, obuzeo me je novi, uasni strah; da u moda, nakon svega to smo rizikovali, izgubiti najmlaeg sina i pre nego to se rodi. Preduzela sam mere opreza i pozvala neonatologa, za svaki sluaj, objasnila je doktorka, ona je jedna od najboljih. Va sin e pored nje biti u sigurnim rukama, obeavam. Tako sam upoznao Elu. * * * Udata sam, rekla je. I ja sam oenjen. Sreno sam udata, naglasila je Ela. Nemam nameru da ostavim mua. Ja sam - samo oenjen, napravio sam grimasu, i obeavam ti, nemam nameru da ostavim enu. U tom sluaju, ree Ela, ta mi ovde radimo? Ako stvarno moram da objanjavam, onda sam upravo napravio najveu greku u ivotu. Njene udne zlatne oi igrale od interesovanja dok joj se luda crvena kosa izvijala u svim pravcima. Kipela je od jedva obuzdavane energije, od vrhova dugih nenih prstiju na rukama, kojima je tapkala sveu tetovau kesicom eera na laminatnoj povrini stola, do ilet-otrih vrhova bizarnih ljubiastih izama do kolena, s visokim tiklama (to ba i nije obua koju bi neko oekivao da vidi ispod belog doktorskog mantila). Zasigurno nije bila lepa - veliki nos i pege su se za to pobrinuli, ali je bila najupeatljivija ena koju sam ikad video. Visoka, moda metar i sedamdeset osam ili tako neto, imala je obline na svim pravim mestima. Usta su joj bila iroka i punih usana, osmeh beo i ujednaen, da nije bilo karakteristinog razmaka izmeu prednjih zuba, pomislio bih da su vetaki. Ipak, samosvest u njenim oima bila je ono zbog ega sam zamalo svrio u gae. Bila je to ena koja je znala ta - i koga - hoe. I nije se plaila da to i uzme. Hemija izmeu nas bila je oigledna od prvog dana. Dok smo oijukali preko Semovog inkubatora, oboje smo znali da emo, im deak bude otputen i svaki sukob interesa izmeu doktora i pacijenta uklonjen - Ela se vrlo zatitniki odnosila prema svojoj karijeri - zavriti u krevetu. Jedino pitanje bilo je u ijem. est nedelja kasnije pokupio sam Sema iz bolnice, odveo ga kui Klari, edno poljubio Bet u obraz i vratio se kolima pravo u bolnicu, gde me je ekala Ela. Ustala je i prebacila ogromnu konu torbu preko ramena. Htedoh rei, rekla je dok je sputala novie od etiri funte na svoju tacnu, ta mi radimo ovde? 21. ~ 21 ~ Pratio sam je na izlazu iz bolnike menze, uao u crni taksi koji je pozvala - tako to je stala na sred puta i despotski podigla jednu ruku poput Budike, ne obazirui se na kripu konica i navalu psovki koje su usledile - i smestio se u uglu da bih mogao da je gledam dok ne stignemo gde god da nas je povela. Ela je povukla torbu u krilo pokriveno antilopom boje cimeta i preturala po njoj. Tvoja ena nikad nije dola na intenzivnu negu. O emu se radi? Bet ima problema. Postporoajna depresija, bipolarni poremeaj... Da, videla sam to u njenom kartonu. Ali prima terapiju? Isuse, da! Proli put je zamalo ubila decu, tako da su je ovog puta nadrogirali do nosa im je rodila bebu. To pravi prokletog bolida od nje, to je upravo razlog zato nikad nije dola da vidi Sema, ali bolje i to nego... O, evo ih. Bacila mi je paketi u krilo. Nemoj da pomisli da im je istekao rok, ali bi moda hteo da proveri. Kondomi? Ti si ba srameljiva, jelda? Izvinjavam se. Volim bebe, ali ne bih mogla da progutam jednu celu. Ne iskljuujem mogunost prenoenja tripera, ali ne nameravam da prosipam seme, ako te to brine. Uradio sam vazektomiju iste nedelje kad smo saznali da je Bet ponovo trudna. Svejedno. Popili smo tek jednu kafu, rekoh, a ni nju mi nisi dala da dovrim. Ela me je pogledala u oi, uhvatila moju ruku i gurnula je ispod suknje. Njene vrste butine, gole ispod kone suknje, razdvojie se, a vrhovi mojih prstiju prooe kroz otre dlaice njene pice. Ne nosi gaice! Isuse Hriste! Ne unajmljuje me da budem dadilja tvojoj deci, Vilijame. ta eka, preporuke? Taksi se zaustavio kod Hajd parka. Ela je unula vozau nekoliko novanica u aku, a ja sam se teturao za njom, naavi se na slabanom septembarskom suncu s kitom koja je zatezala pantalone. Bez rei me je uvukla u tajanstveni zeleni hlad kestena, ije je lie tek poelo da menja boju. Na metar od nas, majka s dvoje male dece hranila je patke. Rekreativac je protrao pored nas, jedva poremetivi korak kad su dva tinejdera na rolerima zagrmela trotoarom. Oslanjajui se o drvo, Ela mi je otkopala lic na pantalonama i podigla suknju. Gulio sam zglobove o hrapavu koru drveta dok sam jednom rukom grabio njenu stranjicu. Drugom sam navukao kondom i uronio kitu u njenu klizavu i lepljivu vlanost. Iza mene su odjekivala kopita dok je jaha promicao u kasu. Zaronio sam lice u njen vrat, udiui miris morske vode, paulija i borovine, i rastrgao njenu ljubiastu bluzu bez petljanja s dugmiima. Nije nosila grudnjak. Bradavice su joj bile tvrde kao kestenje oko mojih nogu. Ela, ja u... Prekasno, prodahtala je dok joj se telo trzalo. Ja ve jesam. Kasnije, dok smo prolazili pored penzionera i turista, upitao sam je: Hoe li da ovo ponovimo, ili je bilo samo jednom? ta bi vie voleo? Zastao sam posmatrajui amdije na Serpentinu. Dosad sam imao samo kratke veze s devojkama prema kojima nita nisam oseao i nijedna nije trajala due od nekoliko nedelja. Jednom ili dvaput stvari su se malo zakomplikovale; jedna devojka, plavokosa predstavnica za tampu koja je izgledala kao da ju je pregazilo pola bataljona, jednom se ak pojavila u mom samakom stanu koji sam kupio u Bejzvoteru godinu ili dve nakon to se rodila Kejt, da ne bih morao da bauljam kui posle duge noi s klijentima. Iako sam cenio seks bez obaveza, sve vie sam pazio da ne pravim brljotine na sopstvenom pragu i bio sam uasnut to e se pre ili kasnije ispostaviti da je neka od zeica iz teretane u stvari zeica osvetnica. Oigledno sam reavao stvari na pogrean nain. Prirodno je da su slobodne ene uvek traile da ostavim enu, to nisam imao nameru da uradim. Ali udata ena, sreno udata ena, koja ima da 22. ~ 22 ~ izgubi isto koliko i ja... Udata ena, zainteresovana za seks u parku, koja se nije plaila da preuzme inicijativu, koja je jasno stavila do znanja da ni ona ne eli da ljulja svoj brani brod. ena koja je prinela moju ruku ustima dok smo stajali usred mase ljudi usred bela dana i probala ukus svojih sokova sa mojih prstiju. Sedeli smo za gvozdenim stolom kafia blizu kioska sa sladoledom i pretresali uslove svog sporazuma. Razvod ni na jednoj strani ne dolazi u obzir - nikada; to se podrazumevalo. Nita to je predstavljalo rizik da se razotkrijemo: bez poziva telefonom kui, a na mobilni samo u sluaju nude (za osam godina nikad ih nije bilo); obazrivi i ogranieni imejlovi i to poslati samo na poslovne adrese; bez linih poklona ili zajednikih fotografija. Dogovorili smo se da se sastajemo najvie jednom meseno da bismo sveli rizik od sumnje kod suprunika na minimum, ali i da bismo se oboje to manje upleli ili ukljuili u ivot onog drugog. Ako iko od nas ikad zaeli da ode, nee biti nikakvih pitanja, a ni povratka. U nekom drugom dobu, Ela bi bila savrena kurtizana. Inteligentna, domiljata, ostvarena i usluna, bila je dobro drutvo i u krevetu i van njega. Uvek civilizovana, uvek obuzdana: bez zahteva, svaa i glumatanja. Ne raunajui jedan mali incident te nedelje na Kipru - koji je brzo ispeglan i nikad vie ponovljen - sporazum je savreno funkcionisao. Nisam pitao Elu nita o braku; ni ona mene nije pitala o mom. Znao sam kad joj je roendan samo zato to sam rezervisao let za Kipar. Mogao sam da vam kaem veliinu njenog grudnjaka i to da je alergina na jagode, ali nisam imao pojma ta ju je pokretalo - i drago mi je to je na tome i ostalo. Bilo je dovoljno loe to sam morao da se pretvaram da me zanima odnos moje ene s njenom majkom. Proklet bio ako se u to zaglibim i s drugom. Imali smo savren sporazum. A sad je Dekson morao da umre i sve zajebe. Kad sam se vratio u prizemlje, zatekao sam Kejt kako stoji ispred poreta i greje pozadinu dok eka da voda u ulubljenom metalnom ajniku provri na ringli. Njen deko Den grli je oko struka, a prsti su mu duboko zaronjeni u zadnji dep njenih farmerica. elim da ga zviznem tako jako da se jebeno onesvesti. Kejt je imala etrnaest godina kad je nala prvog momka. Otkad se rodila, onako plavokosa i plavooka i sasvim savrena, alio sam se - samo to nije bilo smeno - da u je odvesti u rumunski manastir i da e svaki momak koji eli da se zabavlja s njom morati prvo da proe pored mene. Birajte lopatu ili samaru, rekao bih im. Kad se kai s mojom devojicom, sam sebi kopa grob. Pokazao bih joj crte na poleini jeftinog belog vina, koje je njena majka ponekad pila. Vidi, rekao bih, to e da bude kad poraste. Kaluerica, ozbiljno bi klimnula glavom Kejt. Pa opet nikad nisam stvarno razmiljao o tome kako bih mogao da se oseam kad konano bude dovela deka kui, koliko bi me ljutio i koliko bi mi se gadio pogled na mukarevu posedniku ruku oko njenog struka. Nikad mi nije palo na pamet da e ikad pogledati u drugog mukarca s tim zlatnim odsjajem u oima, okreui se prema njemu kao cvet prema suncu, jedva me i primetivi. Kako vam je ena, Vilijame? upita Den brino. Den ima dvadeset tri godine. Oigledno je previe mator da bi me zvao gospodine Efilde. I previe mator da bi zavlaio ruke u farmerke moje sedamnaestogodinje keri. Kako li me je samo Kejt ubedila da ga angaujem za izradu novog logotipa firme... Samo je umorna, odgovaram kratko. Bie bolje kada se dobro naspava. Tata, mora da ide kod doktora Stouna, ree Kejt. Otre se iz Denovog zagrljaja da se pozabavi kuvanjem aja. Od Boia joj je sve gore. Opet moraju da joj promene tablete. Den ljubi Kejt u teme. Znam da hoe da mi jebe erku. Moda ve i jeste. Kada Kanel dotapka u kuhinju, Kejt pada na kolena i zaranja lice u svilenkasto zlatno psee krzno. Hoe malo zagorelog paprikaa?, pita ivotinju. Tata je usred noi ustao i spremio ga specijalno za tebe, zar ne, Kanele? 23. ~ 23 ~ Moram da idem, kae Den. Obeao sam da u pomoi da se postavi izloba. Neke od tih skulptura su poprilino teke. Vidimo se u petak? Ne mogu, Kejt. Moram na predavanje, slikamo akt, zar se ne sea? Rauna mi se u profesorske bodove. Moda u subotu. Zvau te. Kejt smrknuto slee ramenima. Den preko njene glave hvata moj pogled dok odlazi i smeje se kao da kae: ene! Ali Kejt ne spada u tu kategoriju - ona je moja erka. Ne elim da neki jebeni popaljeni profesor likovnog u pocepanim farmerkama i uskoj majici - OVO JE ZEMLJA PRSLUKA OD DABROVOG KRZNA, za ime boje - prevre oima ka meni kao da smo najbolji ortaci: ove ribe, uvek pokuavaju da te veu, dobre za zigovanje, ali momak mora da ide u tetu, je li tako? ta on - jebote! -misli ko je? Ako je samo takne, ja u... Tata, pobogu!, praska Kejt. Hoe li da se ukljui malo? Kaem da treba mami odneti aj gore. Izvini, Kitket. Razbaurujem joj kosu. Ovo je bio dug dan. Mrti se i gura mi ruku. Pusti to, tata, naruiu picu, u redu? U friideru nema otprilike niega. Rekao si da e ii u kupovinu. Moe pica. U kupovinu u za vikend. Bolje bi ti bilo. Ben je zvao da kae da dolazi u subotu i da e usput pokupiti Sema iz kole. Zna kako uvek jede kad je kod kue, kae da je hrana u Korpusu gora nego to je bila u koli. U redu. Ako ne donese neke hamburgere i ips, on e... Kejt, rekao sam da u ii u kupovinu za vikend, kaem iznervirano. Sluaj, idi i narui picu, a ja u da vidim da li mogu da nateram tvoju majku da sie. Pretpostavljam da ceo dan nita nije jela. Nala bi neto da se potrudila, promrmlja Kejt i odlepra. Ja uzimam Betinu olju aja i u prolazu ispravljam nakrivljenu sliku na stepenitu. Samo mi ovo treba. Ela je utuvila u glavu da ide i pospe Deksonov prokleti pepeo po Kaliforniji, ili Karolini, ili odakle god da je, to znai da e proi nedelje nakon to je ponovo vidim. Ako je ponovo vidim. Ne mogu da znam kakav e stav imati o nama kad se oporavi od oka i kada ovo stvarno dopre do nje. Ali Kejt je u pravu: Bet mora ponovo kod doktora Stouna. Do sada smo ve nauili kako to ide. Ako napad ne saseemo u korenu, najpre e opet utonuti u depresiju, a onda e - to je jo gore - klatno da se zanese na suprotnu stranu. Uhvatie je neprirodna manina energija, trae mahnito po kui, spremae, slikae i istie dok se ne srui na patos kao mlanjak. Poslednji put kad je imala maninu epizodu unajmila je helikopter koji je platila kreditnom karticom moje firme - 49.000 dolara! Sreom, imali su mnogo obzira pa su mi vratili novac. Bet? kaem dok prelazim pogledom po praznoj sobi. Sputam aj na noni stoi. Vrata kupatila su zatvorena i ujem zvuk tekue vode. Moda se osea bolje, tuira se. A onda ugledam praznu boicu valijuma na podu. Bet? Drmam ruku. Bet!!! Isuse, nije valjda - saberi se! - o, dragi boe, ne opet, ne dok sam ja na strai, o Isuse, neee... Vrata poputaju posle treeg naleta, drvo puca pod mojom teinom. Prvo pomislim da je kupatilo prazno. Kada s nogarima preliva, vrela voda jo tee; ljapkam kroz dva i po centimetra vode da zavrnem slavinu i opsujem poto zamalo da se okliznem i ljusnem na crno-bele ploice. Na trenutak je vidim, ali jo ne shvatam. Moja ena lei na dnu kade, u pola metra vode, plavih oiju irom otvorenih - i obnevidelih. Onda shvatam da je mrtva. 24. ~ 24 ~ 3 Bet Ja nisam rtva. Doktor Stoun mi stalno to govori. Ja nisam rtva, ja sam pacijent. Ako je iko u ovome rtva, onda je to Vilijam. Znam da ga volim; u stvari, sasvim sam sigurna da ga volim, ak i vie nego to on voli mene. Problem je u tome to strano dugo to ne oseam. to znai da to ne mogu ni da pokaem. Krivi su lekovi. Vie ne oseam mnogo toga. Idem sada, Bet. Bie dobro, hoe li, draga? Nita. ak me i ne boli ovih dana. Duo? Kejt e danas uiti kod Dena, ali je tvoja majka rekla da e naii kasnije da te obie. Pristavio sam gula od mesa i bubrega za veeru, u penici je. Samo treba da ga izvadi pre podneva. Ako bih mogla da biram izmeu naredne etrdeset i jedne godine ove turobne praznine koja unitava duu, usamljenosti i lienosti svih oseanja, ili naprosto potpunog nepostojanja... Dobro. Bolje da krenem. Vidimo se kasnije. Nemoj da zaboravi na gula. Skupljam se u stisnutu loptu na krevetu i posmatram krhko zimsko nebo u nijansama od crne do sive. Zaboravila sam mnogo toga, sve zbog pilula i elektrookova, ali jo se seam svake pojedinosti naeg susreta i ta se uspomena prostire pred mojim oima kao roto-roman Moj ovek. Grubi tvid suknje, vreo i grebuckav u predelu struka; merdevine, a ja u potpuno novim hulahopkama; apstrakcija u gva tehnici na papirusu koju sam kaila ba kada je on uao u izlobenu salu. Mogla bih da ponovim svaku re razgovora koji smo vodili nakon to je Vilijam zastao da mi pomogne da umirim sliku i umiri mene. Re po re. Odmah sam znala da je on taj zbog kog sam vodila rauna o urednosti, o lepom izgledu. Ponekad poelim da sam imala nekog s kim bih ga uporedila, a onda pomislim - a zato? Kakvo bi to dobro donelo? Da je bio loiji u krevetu (mada ja ne znam ta zaista znai to loije - da li se meri orgazmima? minutima posveenim predigri? da li vam posle odnosa spremi olju ukusnog aja?), zar se tada ne bih oseala pomalo izneverenom, razoaranom, kao kad se drugog dana rasprodaje pojavite u M&S i otkrijete da su se sve lepe boje rasprodale, a vama su preostale tek blatnjavosmee i sive? A ako bi bio bolji, od kakve bi koristi bilo saznati to? Jednostavno bih se kajala to sam se troila na one koji nisu ba dorasli zadatku. On je bio tako divan. aravi su se palili kad smo bili zajedno u postelji, ta god svi sada mislili. vrsto, miiavo telo; muevna snaga; nikada pre nisam videla nagog mukarca. Kada je bio u meni, to su bili jedini trenuci kada se ne bih oseala usamljenom. Mama! Zar me nisi ula kad sam te zvala? Tost ti se dosad potpuno ohladio. Kejt proviruje kroz vrata, a zatim visi na njima, njiui se na okrugloj bravi, kao da ne eli da ue u sobu iz straha da se neim ne zarazi. Ljudi se tako ponaaju kad se suoe s depresijom. Jednom sam proitala neku pesmu: Ti si gubavac savremenog doba, iako ne nosi zvonce. Ponaaju se prema meni kao prema izopteniku, kao da sam sama na sebe ovo navukla nekom falinkom u karakteru. Ipak, nita od svega to sam mogla da uradim ne zasluuje ovakvu kaznu. Ne bih je poelela ni najgorem neprijatelju - ivim u uasnom strahu da sam to prenela na svoju decu, kao to je moj otac preneo meni. Da sam znala na vreme, uopte ne bih ni imala decu. Niko nije shvatao da je tata bolestan, naravno. Bio je naprosto razmetljivac i donekle izvetaeno drueljubiv gostioniar koji je znao da popije najvei deo svoje 25. ~ 25 ~ zarade, sve dok ga moja majka nije ostavila, a on otkrio Boga (i Lilijan). To je samo Hektor, imali su ljudi obiaj da kau, takav mu je karakter. Paljivo sam posmatrala Kejt dok je odrastala, daleko paljivije nego deake; nekako sam oduvek znala da su uspeli da se izvuku. Deake je ionako toliko lake voleti, zar ne? Manje je nadmetanja. Jo nisam primetila nikakve znake kod moje erke, ali opet, niko nije primetio ni kod mene, samo su mislili da sam umetniki nastrojena i kreativna; a onda se, jasno, rodila Kejt i... Mama, prestani da zuri tako u mene, plai me. Kejt je bliskija s ocem; oboava zemlju kojom on hoda. To je u redu: i ja mrzim svoju majku. Sjajno, mama, nemoj da pria sa mnom. Kao da mi je pa stalo. Idem kod Dena, vraam se po podne. Nemoj da zaboravi tatin gula ili e pobacati sve igrake iz dejih kolica, zna kakav je. Nekoliko snenih pahulja kovitla se i udara u prozorsko staklo. Sivo napolju, sivo unutra. U ovo doba godine ini se da nikad nije svetio koliko treba. Kako februar moe da bude najkrai mesec? ini mi se da traje itavu godinu. Kasnije, kada me budi kucanje na ulaznim vratima, sneg se ve pretvorio u kiu. Prodoran glas moje majke probija se i probada kroz potansko sandue. Umotavam se u jorgan. Njegova zatitna mekoa obavija se oko mene poput oklopa. Klara mi je upropastila venanje, ba kao to sve upropaava. ak je i ime koje je za mene odabrala bilo in zlobe. Luiza i Dorda za moje sestre; samo jedan glupi, sumorni slog za mene, srednju sestru. Bet. Ne Betani, niti Elizabet, to bi se moglo skratiti na tako mnogo drugih nadimaka; drsko Liz, glamurozno Eliza. Samo Bet, po jednoj od sestara iz romana Devojice. Po onoj tihoj, dosadnoj i nesposobnoj, onoj koja na kraju i umire. Toliko sam elela da se udam za Vilijama da sam gotovo sagorela od uzbuenja u nedeljama koje su prethodile danu odreenom za venanje. Nita nije moglo da ga zamagli, ak ni moja majka niti grozna najlonska haljina zaseena ispod grudi, koju je ona odabrala da sakrije moje stanje. (Kako je Klara istakla: Zato bi se inae enio mnome? Mada ak ni ona nije nasluivala da bi jedna glupa guska kao to sam ja mogla biti sposobna da neto tako pametno uradi namerno. Ona me zaista uopte nije poznavala.) Kao nevestina majka, bila je, naravno, zadivljujua. Prelepa haljina Din Mjur, od mat zlatne svile, s providnim rukavima i malim svilenim dugmiima sa strane, tamo gde se elegantno obavijala oko njenih kukova konfekcijskog broja est. Nedelju dana nakon to mi ju je pokazala, zajapurena od trijumfa, nova ena mog oca naila je u istoj takvoj haljini (samo etiri broja veoj). Ve je bila dala da je preprave kako bi odgovarala njenoj maloj visini, tako da nije mogla da je vrati. Bolesna od straha i nervoze, rekla sam majci za to. Nema veze, rekla je ljupko. Nabaviu drugu haljinu. Naposletku, to je tvoj dan. Nekoliko dana kasnije, vratila se s jednom jo lepom haljinom marke anel. Jesi li vratila onu prvu haljinu? upitala sam je dok se vrtela pred okretnim ogledalom. Da li sam je vratila? Naravno da nisam. Ali ona je tako svadbena! Gde e je, zaboga, nositi? Oh, smisliu neto, odgovorila je Klara osmehujui se tajanstveno. Pojavila se u njoj na naoj probnoj veeri, no uoi venanja. Jadna Lilijan provela je vee u suzama, svesna da nikako nee moi da obue svoju haljinu sutradan. Moja majka sedela je samozadovoljno u proelju stola na naoj sedeljci, puna gracioznog arma i sa izgledom kao da je upravo progutala kanarinca. Zimi se tako rano sputa mrak. etiri sata po podne, a ja sam jo zamotana u jorgan dok se kvadrati stakla iza mene polako smrauju od sive ka crnoj. Mogu da namiriem da neto gori. Trebalo je pre sto godina da siem dole i izvadim Vilijamov gula iz penice, ali nisam htela. Vrata spavae sobe tupo su zveknula kad su udarila u zid. Mama! Nisi valjda jo u krevetu! Baka me je zvala na mobilnj i rekla da joj nisi otvorila vrata. Oh, zaboga! Pozvau tatu! 26. ~ 26 ~ Kad bih samo mogla jednog dana da legnem i da se nikad ne probudim. Nisam dovoljno hrabra za samoubistvo - deluje previe proraunato da bih ga uzela u obzir, previe voljno, njegov uticaj na decu bio bi suvie poraavajui - ali ako bi neko to uradio umesto mene, samo doao i iskljuio prekida... Svi misle da se valjam u jadu i samosaaljenju po svom izboru. Da sam dobijala po funtu za svaki put kad mi je reeno da se saberem! Ponovo se budim jer ujem Vilijama na stepenicama; prepoznala bih njegov hod bilo gde. Prisiljavam se da se napokon podignem u sedei poloaj. Znala sam da mu nee biti drago kad ga Kejt bude pozvala da doe kui. Trebalo je da je spreim. Bet! Pomislili biste da bih mogla da dopustim suprugu da vodi ljubav sa mnom, ak i kad nisam raspoloena. Ipak, vi ne znate kako to izgleda. Ne moete ni da zamislite kako se ja oseam. Ili tanije: ne pokuavajte. Na kraju, postalo je nepodnoljivo. Sve to udaranje i dodirivanje i ljubljenje i milovanje, a ja nisam mogla nita da osetim. Oh, ne bukvalno; moji nervni zavreci nisu odumrli. Ali nije mi priinjavalo nikakvo zadovoljstvo. A to ubija Vilijamovo. Mrzim to vie od svega. Zabrinutost u njegovim oima, reenost da postupi bolje, da uini seks boljim. A kasnije: iznerviranost, brzo skrivena. (Ali ne dovoljno brzo.) teta. Bet, duo, hajde, ne moe to da mi radi. Mora da pokua! Klei ispred mene i okree mi bradu ka sebi, tako da mi svetlost iz hodnika dopre u oi. Znam da si unutra, draga. Ne doputam ti da tek tako odustane. Lako je njemu da to kae. Hajde, mila. Znam da ti nedostaju deaci, ali oni e se uskoro vratiti, im se zavri tromeseje. Sem uskoro dolazi za vikend, a Ben stie iz Oksforda nekoliko sedmica kasnije. Naravno da mi nedostaju deaci, pogotovu Sem; njemu je samo osam godina. Nisam elela da ide u internat, ali je Vilijam rekao da bi to bilo dobro za njega, tako da nije imalo mnogo svrhe raspravljati se. Zar on ne razume koliko me kota da radim ono to svi drugi uzimaju zdravo za gotovo? Naravno da ne elim da jedem; to samo produava agoniju. Ako bih se obukla i sila u prizemlje i prola kroz sva ivotna kretanja, samo bih morala da se ponovo popnem u sobu, svuem se i vratim u krevet, iako ne mogu da spavam, a zatim opet da ustanem i radim sve to isto sledeeg dana, znajui da e sve biti u dlaku isto, da u se oseati potpuno isto. Kad bi samo neki asteroid pogodio svet dok ja spavam. Nema bola, nema neprijatnosti, nema preostale porodice da sakuplja delie. elim da se ovo okona, elim da umrem... Zna da to ne misli. Nisam shvatila da sam govorila naglas. Ne elim vie ovako da se oseam, mrmljam, kanjavajui ga. elim da se ovo zavri. elim da jednostavno ne budem. Ni za mene ovo nije ba urka. Ali preguraemo to, uvek preguramo. Moda treba da se vratimo kod doktora Stouna i nabavimo neki drugi recept. Da poveamo dozu. Uasne pilule! Pilule koje me spreavaju da se previe oraspoloim ili oneraspoloim, pilule da mogu da zaspim, pilule protiv paranoje, pilule protiv opadanja kose zbog svih stabilizatora raspoloenja koje moram da pijem. Protresite me - znam da Vilijam to eli - i ja u zveckati. Ne elim jo lekova. Bet, draga, sigurno uvia da ne moe vie ovako. Pogledaj se: nisi se pomerila vie od dvanaest sati. Nisi ak uspela ni da se obue ili da izvadi veeru iz rerne, a kamoli da se pobrine za Kejt. Draga, ne moe ak ni o sebi da se stara! Namerno nisam nita rekla, znajui da e ga to razbesneti. Teko uzdie. Vidi. Ako treba da ti promenimo lek, draga, to emo i da uradimo. Uzeu nekoliko slobodnih dana na poslu, bog zna kako, ali otii emo negde na neko krae vreme, uraditi sve to moramo da uradimo... 27. ~ 27 ~ Zar ne shvata?, viem, isprovocirana iz svog utanja. Ne radi se o tome to su deaci otili. Ne radi se ni o emu. Ja sam u pitanju. Takva sam. To se nee promeniti. Ne moe da me razveseli ili razgali putovanjem na more. Zato ne razume? Zato? Zar misli da ne bih dala sve da ne budem ovakva? Pre bih umrla nego da se jo jedno jutro probudim oseajui se ovako, a jedini razlog to sam jo tu je taj to sam prevelika kukavica da uradim bilo ta povodom toga! Smrt bi moda bila bolja za tebe, ali ta je s onima koje ostavlja za sobom? ta s Benom, i Kejt, i Semom? ta je sa mnom? Tebi bi bilo bolje bez mene. Saberi se, Bet! puca i izlee iz sobe kao vetar. Zabezeknuta sam. Vilijam se nikad ne ljuti na mene. On je blag i tolerantan i razume me. Njegovo saaljenje je skoro podjednako teko podnoljivo kao i njegova nezainteresovanost. Takvo je neoekivano zadovoljstvo biti tretirana normalno, doiveti da na mene neko vikne, da moje suze presuuju iznenadno, kao to su i poele. Tanjir s rasutim mrvama i neka stara boica valijuma padaju na pod s gomile zguvane posteljine dok ustajem i kreem u kupatilo. Moda bih se oseala bolje kad bih se okupala. Kad bih barem bila ista. Skidam spavaicu i ravnoduno piljim u svoj odraz dok voda tee u kadu. Kilogrami su poslednjih nedelja spali s mene, ali ne na laskav nain; izgledam kao bezoblina, iroka vrea mesa. Moja lepa plava kosa oiana je u istom pristojnom stilu koji je moja majka za mene izabrala kada sam imala est godina. Nikad ne bi prestala da mi zvoca da sam se usudila to promenim. ini da izgledam kao neka ena iz druge epohe - iz Klarinog doba, doba midera i kecelja i pamunih uloaka koji se provlae kroz posebne petlje na pojasu. Moje grudi su oputene, moji obrazi vise, moj stomak je sputen. Ja visim. Izgledam kao ono to jesam: isceeno, istroeno, nikome ne valjam. Ne bih krivila Vilijama da ima ljubavnicu. Prolo je mnogo godina od kada smo vodili ljubav. Mora da bude svetac da ne poeli seks ni sa kim. Voda je tek mlaka dok ulazim u kadu, pa jo neko vreme ostavljam slavinu za toplu vodu otvorenu. Volim oseaj potopljenosti pod vodom, kada je spoljni svet priguen i dalek. Nekada sam bila dobar pliva, kad sam bila dete. Moj nastavnik fizikog eleo je da se takmiim u kolskom ronilakom timu, ali Klara je rekla da nikad ne bih uspela da se nosim s pritiskom. Moje sestre imale su obiaj da broje koliko dugo mogu da izdrim pod vodom. Mogla sam dvaput due nego bilo ko od... Iznenada, Vilijam izranja iznad mene, s licem izoblienim kroz vodu u kadi. U oku gutam vodu koja mi ispunjava plua, a on me grabi za ramena, viui moje ime. Moja rebra, kukovi, laktovi i kolena udaraju o staru gvozdenu kadu dok me nespretno vue napolje i sputa na pod. Isuse Hriste, Bet, ta to radi! Hajde, Bet, ostani sa mnom! Nemoj da umre, molim te, nemoj da umre... Borim se za vazduh na paperjastoj prostirci boje breskve kao riba na suvom. Udaram dlanovima njegove ruke, da ih skine s mene, dok on pokuava da mi proveri puis. Vilijame, brekem kad konano uspevam da progovorim, ta se, za ime sveta, dogaa? Pa stvarno! Morate da se nasmejete, zar ne? Ja tu nita nisam mogla, svaki put kad bih pokuala da objasnim, emocionalno bih se slomila. Ne smatram da je histerini smeh zapravo pomogao mom cilju, ali do trenutka kad sam prestala da se kikoem, nisam mogla da se smaram da kroz to opet prolazim. Ionako ne mislim da mi je poverovao. Na kraju krajeva, zaista imam ono to bi Ben nazvao preuranjenom reakcijom. Mora da me spase, govorim tri dana kasnije mojoj najboljoj prijateljici Enji. Ko ta radi, svi samo paze da se ne ubijem. Majka je sad u prizemlju, motri na ilete. Enja frke u slualicu. Svako bi poeleo da se obesi posle sat vremena u njihovom drutvu. To je apsurdno. Kejt mi je sino dala plastian pribor za jelo i rekla mi da je sve drugo u maini za pranje sudova. Iskreno, depresivna sam, ali nemam pomraenje uma. Mada, dodajem, verujem 28. ~ 28 ~ da je najgore prolo, za sada. Sva ta drama me je oraspoloila, ivnula sam. Mesecima nisam osetila ovoliki optimizam. Bet, draga, ne elim nita da ti kvarim, ali ne osea se valjda previe optimistino, ta misli? Samo ti zna kako ponekad postane... Nisam manina, kaem ljutito. Samo sam puna prolenih radosti, to je sve. Oh, molim te, Enja, tebe e propustiti kroz kordon, plae te se. Hou da se vratim u atelje, da vidim da li je jo itav. Pomislila sam da bih ak kasnije mogla malo i da radim. uda nikad ne prestaju. U redu, uvrnula si mi ruku. Dolazim tamo im zavrim s lemljenjem buzdovana. Ali ne odgovaram za posledice ako Klara pokua da me pretrese. Nestrpljivo hodam tamo-amo po spavaoj sobi, nastojei da se ne sapletem o hrpe odee koje sam frenetino sortirala u gomile: stvari koje treba zadrati, stvari koje treba baciti, stvari koje treba donirati na prolenoj proslavi Kejtine kole. Soba mirie na svezu farbu, iako nisam sigurna za sivozelenu koja je sada na zidovima. Previe lii na dno ribnjaka. Ali opet, nije mi se dopadala ni bledouta - moete videti na nekim mestima da nisam pustila da proe dovoljno vremena da se boja osui, pa se pomeala sa zelenom, tako da sad asocira na dijareju. Ne bih rekla da e Vilijam biti zadovoljan kad stigne kui. Sviali su mu se zidni tapeti koje smo imali. Moda je trebalo da ostanem pri smeesivoj, s kojom sam i poela... im ujem kripu Enjinog prastarog narandastog spaeka na ljunku, letim niza stepenice. Klara, blistava u elegantnim pantalonama od sive vune i s biserima, uva strau u kuhinji. Plavo i zeleno, mila, prekoreva me. Bacam pogled nadole. Pono nije stvarno plava, zar ne? A ove pantalone su tako udobne. Upuuje mi pogled koji je usavrila tokom godina, pun pomeanog razoaranja i rezignacije: ovo je njena sudbina, erka kojom je optereena, ali ona e stoiki poneti njen krst i izvui najbolje iz toga. Beim nazad na sprat i presvlaim se u platnene tregerke, za koje znam da ih mrzi. Enja e ve parkirati kola dok se ja spustim dole; Klara se nee usuditi da bilo ta kae ako je ona tu. ini mi se da se moja erka manje zamara lepim manirima nego moja majka. Boe, mama, izgleda kao pera prozora! uzvikuje Kejt kad sam se pojavila. Njih dve pilje saaljivo u mene. Ponovo me okira koliko su sline. Sve delimo isti polarnobledi ten i plavu kosu - u Klarinom sluaju, postoji ovih dana jedva primetna pepeljasta nijansa, a u Kejtinom previe kane, primeujem uz mrtenje - ali ja nisam zaista kao one. Nedostaje mi samopouzdanje, nadmona samouverenost, koja se kroz moju majku i moju erku provlai kao kamena linija. Dobre stvari padaju im u krilo zato to veruju da tako treba. Ja ne oekujem nita i nikad nisam razoarana. Enja marevskim korakom ulazi u trpezariju. Vraaj se ovamo, Bet, apsolutno nema potrebe da se presvlai. Moja majka je direktno pogoena Enjinim neuglaenim izraavanjem. Papirna ruka podrhtava joj ka grlu, da se poigra s biserima (trea generacija; neuobiajen poklon njenoj baki od kraljice Viktorije, ako se Klari moe verovati). Dri se nisko dok ne proemo ogradu, apue Enja dok me tera napred kroz stranja vrata, kada ugleda bodljikavu icu, tri. Enja je srodna dua. Ona se sea spengelsa3, deje emisije Dekanori i asopisa Deki. Ona zna kako je to kad poete na sprat da neto