U CARSTVU ČULA

ahta je plovila tirkizno - plavim vodama Sredozemnog mora. Kada se pribliţila Majorki, smanjila je brzinu i usidrila se u marinu Alkudije.

Zadovoljno se smešeći, Antonio Bartoli predao je kormilo kapetanu.

Obučen u šorts i majicu, izašao je bos na palubu. Nakratko mu je pogled skrenuo na turističku vrevu u luci a zatim se zadivljeno zagledao u klasičnu, staru jedrilicu koja je bila usidrena pored njegove.

Nešto na njoj privuklo je Antoniovu paţnju. Osmotrio je obe ţene koje su se sunčale na palubi.

Plavuša je sedela uspravno, zainteresovano posmatrajući pristajanje njegove jahte. Druga, koja je leţala na stomaku na leţaljci, privukla je njegov pogled.

- To ne moţe da bude ona - ubeđivao je sebe ali je morao da se uveri. Lagano je podigao durbin u visini očiju usmerivši pogled prema toj ţeni. Antoniju je zastao dah. Lepo oblikovane noge i zadnjica. Vitki struk, glatka ramena, duga, zlatno-smeđa kosa visoko podignuta na potiljku... Zadubljena u knjigu, nije primetila da je neko paţljivo posmatra. To je ona: njegova bivša ţena Sandra Binam. Preplavilo ga je sećanje. Trenutak kada ju je prvi put ugledao... I tada mu je bila okrenuta leđima. Spuštene farmerice u kombinaciji sa kratkim topom otkrivale su dva simetrična mala udubljenja iznad zadnjice, koja su tako magično delovala na njega. Kada se okrenula, od njene lepote zastao mu je dah. To je bila ljubav na prvi pogled, bar je tako mislio. Sada, prisećajući se svega, znao je da se radilo o neobuzdanoj poţudi.

J

by voki

2

1. poglavlje

U svom kratkom braku naučio je lekciju o ţenama. Ubrzo ga je Sandra napustila, naravno, sa pozamašnim iznosom na čeku koji je zahtevala od njegovog oca. Kad je Antonio došao kući, njegova ţena je već bila daleko. Ostavila mu je kratko oproštajno pismo iz kojeg ništa nije saznao. Bio je zbunjen, nije mogao da poveruje da mu se to dešava. Ipak, poverovao je kada je ona, nekoliko dana po povratku u Veliku Britaniju, unovčila ček na iznos od četvrt miliona funti. Njegovi advokati brzo su obavili sve potrebno u vezi sa razvodom i Antonio Sandru više nije video - do danas.

- Hoćeš li konačno da pogledaš "Leonesu"? To ja zovem jahtom! Vau! Kakav muškarac! Pogledaj! Zar to nije najuzbudljiviji momak koga si videla? Pogledaj ta ramena!

Sandra je nevoljno podigla glavu sa uzbudljivog krimića. - Molim te, Pam, nije valjda opet neki grčki bog? Ovo je sigurno

stoti ove nedelje - nasmešila se. - A ti si udata. - Veruj mi, ovaj je nešto posebno. Grešno je privlačan. Naţalost,

gleda samo tebe - uzdahnula je tuţno Pam. - Kladim se da je odličan u krevetu.

- Stidi se! - Sandra je odmahnula glavom i ponovo se zadubila u knjigu.

- Propuštaš ţivot, devojko. Od šestorice neţenja na našoj jahti i slepac bi primetio da je jedan, Patrik Vajl, zagrejan za tebe. A da li ga ohrabruješ? Ne. Ako ne kuvaš, najveći deo slobodnog vremena provodiš čitajući knjigu. Gde ti je avanturistički duh? Da sam na tvom mestu, odmah bih otišla na palubu one jahte da saznam ko je taj savršeni muškarac. Kad malo bolje razmislim, baš ću to uraditi. Pozvaću ga na našu oproštajnu ţurku večeras. Deni sigurno neće imati ništa protiv kada mu kaţem da to radim za tebe.

- Ne! - viknu Sandra. - Da se nisi usudila! - ali njena prijateljica već je ustala i krenula.

Pam ni od čega nije prezala a njen muţ Deni bio je isti. Pošto je oboma bila prijateljica i poreska savetnica, Sandra ipak nije mogla

by voki

3

da se naljuti na Pam. Ĉak je svoje planove za odmor odbacila zbog prijateljice jer, kada joj je Pam ispričala da je kuvar u po-slednjem trenutku otkazao, Sandra je odmah rezervisala kartu za Marselj i dograbila varjaču. Tokom studija stanovala je zajedno sa Pam i znala je da je onabeznadeţan slučaj kuhinje što se tiče, dok je ona, Sandra - prvoklasna kuvarica. Osim toga, znala je bolje od ikoga u kakvoj su finansijskoj situaciji njeni prijatelji.

Venčali su se pre tri godine i oboje su dali otkaz u firmama uloţivši sav novac u ovu jahtu. Ţeleli su da spoje prijatno sa korisnim i da, kao strasni svetski putnici, zarade novac. Planirali su da iznajmljuju jahtu za krstarenja, uz kurs iz jedrenja. Na papiru je to izgledalo sasvim dobro. Ali, Pam je zatrudnela i morali su da se skrase u Engleskoj na neko vreme. Deni je verovao da moţe zadrţati jahtu i, istovremeno, iznajmiti stan u Londonu dok beba ne bude dovoljno porasla da moţe da jedri sa njima. Ali Sandra, koja je poznavala knjigovodstvo, znala je koliko je skupo odrţavanje jahte.

Iako je Deni davao časove jedrenja a Pam radila sve i svašta, bila su im potrebna još najmanje tri člana posade kojima su morali da isplaćuju plate. Pri tom su tu bili i visoki troškovi osiguranja za jahtu i goste.

S obzirom na rast cena goriva u protekle dve godine, pao je profit od krstarenja a porezi na leţarinu u sredozemnim lukama bili su enormni.

Zato se Sandra pridruţila prijateljima u ţelji da im pomogne. Nezainteresovano je posmatrala impozantnu jahtu. Ugledala je

i mali helikopter na gornjoj palubi! Koliko novca neko mora da ima da bi priuštio sebi ovakav brod? Verovatno milio ne. Pogledom je okrznula visokog čoveka okrenutog leđima, crne kose, širokih ramena, uskih bokova i dugih snaţnih nogu, koji je nameravao da uđe u brodsku kabinu. Sandra se iz neobjašnjivog razloga najeţila. Slegnula je ramenima, opruţila se ponovo na stomak i otvorila napeti krimić.

*

by voki

4

Kasnije istoga dana, Antonio Bartoli naslonio se na ogradu jahte posmatrajući Sandru koja je upravo izašla na palubu. Prolepšala se u proteklih deset godina. Zlatno-smeđa talasasta kosa padala joj je po ramenima a njen potamneli ten svetlucao je kao svila. Ispod lepo oblikovinih obrva svetlele su izraţajne plave oči uokvirene gustim, tamnim trepavicama. Bela haljina od sjajnog satena pripijala se uz njene čvrste grudi, naglašavajući neţni struk, i završavala se iznad kolena. Antonio je osetio buđenje ţelje...

Izašavši na palubu, Sandra je posmatrala goste. Kao i obično, Pam je uspela da privuče ljude iz Engleske kojih je bilo tridesetak. U svakoj luci u koju bi uplovili Pam bi organizovala zabavu, a Sandri je pričinjavalo zadovoljstvo da sprema jela. Ipak, bila je srećna što se krstarenju bliţio kraj jer je bila pomalo umorna od svega. Sutra rano ujutro krenuće na Ibicu odakle će ona uveče otputovati kući avionom.

Ipak, nije mogla da se poţali. Imala je dovoljno vremena i za čitanje i za druţenje sa gostima. Prijala joj je promena.

Pam je verovatno u pravu. Rad bez odmaranja nikome ne prija. I Verovatno je krajnje vreme da nađe partnera.

- Sandra, predivno izgledate. Hoćete li da plešete sa mnom? - Patrik - osmehnula se visokom, plavokosom mladiću koji je

bio bankarski genije i već u dvadeset četvrtoj godini zaradio svoj prvi milion.

- Ima li vremena za to? - pokušala je najpre da izbegne ples, ali je onda dodala: - Uostalom, zašto da ne? Pa, ovo je naše poslednje veče.

Pre nego što je shvatila šta se dešava, Patrik ju je privukao sebi i, smešeći se, drsko je poljubio. Sandra je bila toliko zbunjena da nije ni pokušala da se odbrani.

Njegove plave oči nestašno su svetlucale. - Ĉvrsto sam odlučio da vas pred kraj krstarenja poljubim da

biste shvatili šta vam nedostaje - rekao je samosvesno. Nasmejala se. Patrikov poljubac ju je iznenadio, ali joj je i prijao.

Godinama nije osetila ovakvo uzbuđenje. Patrik je bio u pravu: poljubac ju je podsetio na ono što joj nedostaje. I dalje ju je čvrsto

by voki

5

drţao uza se pa je, osetivši koliko je uzbuđen, pokušala da se oslobodi njegovog zagrljaja.

- To je bilo bolje nego što sam zamišljao. - Nemojte da se zanosite - odgovorila je suvo - ne traţim

mladog ljubavnika! - Ah... pogodili ste me u srce - uzviknuo je Patrik uhvativši se

rukama za prsa. Sandra se nasmejala. - Vi ste nepopravljivi glumac - odgovorila mu je. - Prozreli ste me, ljubavi! - Toliko ste otkačeni da se čudim da bilo koja devojka pada na

to. Oboje su se od srca nasmejali. - Dođite - Patrik je prijateljski obgrli rukom oko ramena. -

Doneću vam piće. I, ne brinite, neću pokušati da vas napijem. Ali izgledate fenomenalno, i veoma poţeljno - nasmešio se značajno.

Antonio je sa neodobravanjem posmatrao plavokosog mladića koji je grlio njegovu bivšu ţenu. Ali ga je zaista iznenadilo kada je Pam Smit došla na palubu "Leonese" da bi ga pozvala na svoju ţurku.

Gosti na jahti Smitovih bili su sluţbenici uspešne "Smit i Hendţ" fondacije čiji je vlasnik Majk Hamden, Antoniov poslovni prijatelj. Plavokosi mora da je Patrik Vajl, "čudo od deteta" firme. Ali, izgleda da Sandra Binam ne radi za Hamdena. Antonio ju je posmatrao dok je plesala sa mladićem. Video je i kada su se poljubili. Njegove tamne oči sevale su od besa i jedva se uzdrţao da ne istrgne Sandru iz ruku mladog udvarača.

Uplašilo ga je to što je pomislio. Godinama nije mislio na bivšu ţenu i nije mogao da se poţali na dosadan ljubavni ţivot. Sandra je bila pohlepno, hladno čudovište. Zamišljeno je posmatrao kako se ona smeši visokom plavušanu pa je duboko uzdahnuo kada ju je ovaj zagrlio i poveo do bara. Sandra, njegova bivša ţena, koja je nosila njegovo dete, nije ga primetila.

Bilo je to sasvim novo iskustvo za Antonija. Navikao je da ga prate pogledi ţena. Ali Sandra ga nije primećivala. Ili...

U proteklih deset godina naučio je Antonio sve trikove kojima su ţene pokušavale da privuku njegovu paţnju. Moţda se ona

by voki

6

poigrava sa njim? Ipak, ovoga puta to joj neće proći. Antonio se probio do bara i stao tik iza Sandre.

- Sandra - poloţio je ruku na njeno rame. - Jesi li to ti? - Ja vas poznajem! - viknu njen mladi pratilac pre nego je

Sandra reagovala. - Vi ste Antonio Bartoli, veliko ime u međunarodnom transportnom biznisu i finansijski genije. Patrik pruţi desnu ruku. - Ja sam Patrik Vajl, drago mi je što sam vas upoznao. Antonio prihvati ispruţenu ruku iako bi ga najradije udario.

' - Zadovoljstvo mije - odgovori Antonio pre nego što se okrenu zanemeloj ţeni koja je izgledala kao da je ugledala djiha. - Ali radije bih porazgovarao sa Sandrom. Mi smo stari prijatelji, zar ne, Sandra?

2. poglavlje

Sandra se okrenula tako naglo da je njegova ruka odmah skliznula sa njenog ramena. Pokušala je da stiša svoja uzburkana osećanja za koja je verovala da su odavno nestala, a ipak su se javila čim je čula njegov glas.

Posmatrala ga je u neverici. Zaista je stajao pred njom Antonio, njen bivši muţ, u svilenoj košulji kratkih rukava kombinovanoj sa svetlim lanenim pantalonama. Sandra je zabranila sebi da razmišlja o njegovom zgodnom telu pa se zagledala u njegovo lice. Još uvek je bio veoma privlačan iako je izgubio mladalačke crte lica. Visoke jagodice ocrtavale su se jasnije, stvarale su se i prve izdajničke bore, ali senzualna usta bila su stisnuta u crtu. Obuzeta divljim osećanjima, nije mogla ni reč da prevali preko usana.

- Sandra - ponovo joj se obratio. -Zar si me zaboravila? Iskrice ironije u njegovim očima otkrile su joj da je on svesno

izaziva i pocrvenela je od besa. Antonio Bartoli svojevremeno joj je ţivot pretvorio u pakao. Zaklela se da se to nikada više neće dogoditi. Sada joj je dvadeset osam godina i nije više naivna

by voki

7

osamnaestogodišnjakinja. Pre tri godine ukazala joj se prilika da kupi partnerstvo u firmi za kontrolu privrede i poresko savetovanje u Griniču "Tenison i sin". "Sin'' Stiv Tenison bio je u godinama kada je poţeleo takvog partnera uz koga će moći tek malo da radi, da bi imao vremena za golf. I odlično su poslovali. Sandra je izgradila uspešnu karijeru i nije joj bio potreban ovaj bezdušni, arogantni probisvet koji ju je gledao s visine.

- Naravno da te nisam zaboravila, Antonio - odgovorila je čvrstim glasom iako je osećala da sve u njoj podrhtava. - Otkud si se ti ovako iznenada pojavio? I, s obzirom na to da se nismo videli deset godina, smatram daje izraz "stari prijatelji" pomalo preteran.

- Pozvala me je lepa plavuša, moja jahta je usidrena tu, pored ove.

Kakva uţasna slučajnost! Ona ploveća palata pripada njemu, a Antonio je prihvatio Pamin poziv. Uostalom, kad je on odbio ponudu lepe ţene? I tada na ţurki, kada su se prvi put sreli, pratio je stariju studentkinju koja je stanovala u istoj kući kao i Sandra. Uprkos tome, flertovao je sa Sandrom i zabavu je napustio sa njom, a ona je već posle nekoliko sati bila zaljubljena.

*

Druga devojka upozorila ju je narednog dana da je Antonio Bartoli poznati ţenkaroš, sposoban isključivo za kratke avanture. Iz ove perspektive Sandra je poţelela da je tada njena upozorenja shvatila ozbiljno i da ih nije smatrala izrazom ljubomore.

Bolan izraz pojavio se na njenom licu pre nego što je primetila da Antonio očekuje odgovor.

- Razumem - odgovorila je sa zakašnjenjem jer su sećanja navirala.

Antonio je je bio njen prvi i jedini ljubavnik. Kada je zatrudnela a on je zaprosio, činilo joj se da su se svi njeni snovi ostvarili. Kasnije, kada se doselila u Italiju, u njegovu porodičnu vilu iznad napuljskog zaliva, shvatila je da je on poprilično bogat. Međutim, ubrzo je sve pošlo naopako.

by voki

8

Na kraju su je dokrajčili neprijateljski stav njegove porodice, Antoniovo odbijanje da njene brige shvati ozbiljno, kao i njegovo nepoverenje. Sandri nije preostalo ništa drugo nego da ode pre nego što izgubi razum. Dok je posmatrala njegovu fantastičnu jahtu, setila se jednog članka u elitnom časopisu povodom njegovog tridesetog rođendana. Shvatila je tada da ona zapravo nikada nije pripadala njegovim krugovima. U članku je bio kratak opis njegovog ţivota - od privatne škole, preko fakulteta pa do preuzimanja porodične firme. Zahvaljujući smislu za biznis, uspeo je da dovede firmu na nivo uspešnog međunarodnog koncerna sa sopstvenom flotom brodova kontejnera i tankera za naftu. Iz skromne špedicije u Napulju izrasla je "Barbi grupa", jedno od najprofitabilnijih preduzeća Italije, koje broji više od dvesta hiljada zaposlenih širom sveta.

"Barbi grupa pokreće svet" glasio je naslov teksta u kojem se kaţe da se Antonio Barbi ubraja u najpoţeljnije mladoţenje sveta i da oko njega ima previše lepih ţena da bi neka bila imenovana. Ali o njegovom braku sa Sandrom nije bilo ni reči. Očigledno ju je izbrisao iz svoje biografije, kao što ju je onda pustio da ode.

Sandra je pogledala u to lice koje je izazivalo ubrzane otkucaje njenog srca. Antonio Barbi bio je neverovatno samopouzdan čovek i tek mali broj ljudi usudio bi se da dovede u pitanje njegovu nadmoć. Antonio je primetio bes u njenim plavim očima ali nije mu promaklo da je zadrhtala od njegovog dodira. Nevoljno je podigao pogled na njene bujne grudi osećajući da ga proţima prijatno uzbuđenje. Moţda Sandra domalo pre nije bila svesna njegovog prisustva, ali sada, bez ikakve sumnje, jeste. Telo ju je izdalo, kao onda kada su se upoznali. Obratio se Patriku Vajlu:

- Neće vam smetati ako ovaj ples otplešem sa Sandrom? Ponešto moramo da nadoknadimo - pogledao je Sandru izazivački.

Srećom, u tom trenutku pojavila se Pam uhvativši Antonija za ruku.

- Baš lepo što ste došli, Antonio! Ţelim da vam predstavim Sandru Binam, našu kuvaricu. I, molim vas, pobrinite se za to da je zabavite. Hoćete li?

by voki

9

- Predvideo sam vašu ţelju - odgovori galantno Antonio - i zamolio sam Sandru za ples pa čekam njen odgovor.

- Ona će, naravno, plesati sa vama - odgovori Pam i bezbriţno dodade zadirkujući prijateljicu: - Hajde, Sandra, često sam te upozoravala na opasnost da ćeš postati tipična kuvarica koja uţi-va u hrani i goji se.

- Baš ti hvala, Pam! - Sandra joj dobaci besan pogled. Doduše, dogovorili su se da tokom krstarenja nikome neće

otkriti da je Sandra zapravo poreska savetnica, ali... Pam će joj kasnije platiti za ovo. Sandra se trenutno zadovoljila opaskom:

- Umem da govorim u svoje ime. Međutim, Antonio ju je već obujmio

oko struka vodeći je do malog podiuma. Prijatna osećanja koja je u njoj izazvao Patrikov zagrljaj pojačala su se hiljadu puta onog trenutka kad se Antonio okrenuo prema njoj obujmivši je snaţnim rukama. Nevoljno se ukočila pokušavajući da potisne poznata osećanja. Ali, na njenu nesreću, muzika se baš u tom trenutku promenila i začula se lagana, romantična melodija. Ili Pam namerno stavila drugi CD, pomislila je ljutito. Da bi drţala rastojanje, poloţila je obe ruke na njegove grudi. Kada ga je pogledala u oči, on joj se značajno osmehivao.

- Dakle, kuvarica si? To me iznenađuje. Ipak, s obzirom na tvoje labilno stanje u kojem bi bila kada si me ostavila, verovatno nisi mogla da nastaviš studije. Osim toga, sigurno si četvrt miliona, koje ti je dao moj otac, brzo proćerdala. Verovatno si ţivela na visokoj nozi dok je trajalo - dodao je ironično.

Sandra se u poslednjem trenutku uzdrţala da mu saspe istinu u lice. Antoniova primedba izbrisala je u njoj i poslednji tračak sumnje da je on moţda znao za odluku svog oca da je otera iz Italije.

- Da, tačno - slagala je odlučno. Ni u kom slučaju neće mu otkriti koliko je patila zbog gubitka deteta i njegove ravnodušnosti prema njoj ali, Bogu hvala, brak je trajao kratko. I umnogome joj je olakšalo to što ju je njena prijateljica Lidija tada sprečila da pocepa ček. Tim novcem uspela je da završi studije i da kupi mali stan u Londonu. Od ostatka i uz malo nasledstvo od majke, kasnije je kupila partnerstvo u firmi u Griniču, čiji naziv

by voki

10

od tada glasi "Tenison i Binam". Potom je prodala stan u centru Londona po dobroj ceni i podigla je hipoteku da bi kupila dvosobni stan u Griniču s pogledom na Temzu, u neposrednoj blizini firme. Zato Antoniov pogled s visine nije ostavio na nju utisak pa je kratko odgovorila:

- Rado kuvam. - Koliko se sećam, kada smo se upoznali i venčali, bila si

umešna ne samo u kuvanju - sjaj u njegovim očima potvrdio je da je dvosmislen. - Ipak, tvoja revnost se brzo ugasila. Ĉim smo se doselili u Italiju.

- Smešno, čini mi se da su tvoji roditelji imali kuvaricu - odgovori Sandra, a gorčina je izbijala iz nje. Izgleda da je Antonio zaboravio da je njoj po doseljenju u porodičnu vilu zabranjeno da priđe kuhinji i da joj je to odmah stavljeno do znanja. - Budući da su se tvoja majka i rođaka Katja o svemu brinule, osećala sam da sam nepotrebna.

Zahvaljujući Katjinoj sveprisutnosti, Sandra se osećala beskorisnom u svakom smislu. Podnosili su je samo nekoliko nedelja, koliko je trajala njena trudnoća. Kao i uvek kada bi pomislila na dete koje je izgubila, savladao ju je bol.

- Nemoj da shvatiš moju primedbu tako ozbiljno - rekao je Antonio osećajući njen bes i prisećajući se Sandrine odbojnosti prema njegovoj rođaki. U ovom trenutku zanimalo ga je samo to da je odvede u krevet.

- Opusti se, Sandra, i dozvoli da, kao stari prijatelji, uţivamo u plesu.

- Zar smo mi ikada bili prijatelji? - Da, draga, čak smo kratko vreme bili muţ i ţena. Sve u svemu, proveli su zajedno šest meseci, pri čemu je

polovina od toga bila apsolutna katastrofa. Sa osamnaest udata, a sa devetnaest već razvedena, pomislila je Sandra. Sećanje na tu godinu bilo je još uvek bolno.

- Tako si ćutljiva - rekao je Antonio - čini mi se da si bila pričljivija.

- Zaista sam iznenađena što te ponovo vidim - odgovori Sandra čvrstim glasom. - Mislila sam da si odavno oţenjen i da si postao otac porodice.

by voki

11

- Otkud znaš da nisam? - upitao je. - Nemam pojma i ne intreresuje me. Ţelela sam da budem

ljubazna - odgovorila je grubo. To što su bili u braku tada ga nije sprečilo da na nekoliko

nedelja otputuje u Ameriku a nju prepusti na milost i nemilost svojoj porodici. Zašto bi drugoj ţeni uspelo da ga promeni? Jednom bezosećajni gad, uvek bezosećajni gad.

- Nisam oţenjen. Jednom mi je bilo dovoljno - odgovori on i privuče je bliţe sebi. U Sandri se rasplamsa bes. Ubeđivala je sebe daje bolje osećati bes nego poniţenje.

- I meni - dodade ona. - Lepo je što se bar u nečemu slaţemo - nasmejao se Antonio.

- Moţda bi trebalo da otkrijemo šta, posle svega, još imamo zajedničko? - zagledao joj se duboko u oči. - U svakom slučaju, nisam zaboravio koliko smo se dobro zabavljali u krevetu, draga moja.

U trenutku je zanemela od čuda jer joj se obratio u ovako poverljivom tonu. U sledećem momentu njenim telom prođoše ţmarci, iako to nije ţelela, kada ju je on neţno pomilovao po leđima. Njeno telo nerazumno je reagovalo na ovog čoveka iako je s punim pravom mogla da ga mrzi. Kako je to moguće, pitala se Sandra dok je opčinjeno gledala u njegove oči.

- Bili smo tako dobri zajedno - šaputao je Antonio. Sada joj je bio toliko blizu da je osećala toplinu njegovog daha na svojim obrazima. - I mogli bi opet da budemo.

- Sanjaš - odgovori ona prezrivo ali su joj obrazi goreli. - Ne - posmatrao ju je smešeći se - snovi su fantazija, a dobar

seks je realanost. I, budi iskrena, Sandra, seks nam je bio fantastičan, a privlačnost oboje i dalje osećamo.

Nema sumnje, on ju je ţeleo. Sandra se za tren osećala polaskanom, a onda se prisetila kako je bio bezosećajan i ravnodušan onda kada joj je bio potreban. Odmahnula je glavom.

- Nimalo se nisi promenio. Od početka si od mene ţeleo samo seks.

- To još uvek ţelim - jedva primetan osmeh zaigrao je na njegovim neodoljivo senzualnim usnama dok ju je privlačio sebi. Bljesak u njegovim očima otkrio joj je njegove namere trenutak

by voki

12

pre nego što se pribliţio njenim usnama. Iako je njen razum silovito protestovao, spremno je prihvatila njegov poljubac. Sandra se osećala bespomoćnom pod naletom snaţnih emocija. Poljubac, prvo neţan a onda strastan, probudio je u njoj vatru koja je pretila da će je progutati. Poţudno se priljubila uz njega osetivši koliko je uzbuđen. To je bio tako poznat i divan osećaj. Tesno pripijeni, kretali su se u ritmu muzike. Antonio je sigurnim korakom vodio Sandru, pri tom ne odvajajući usne od njenih. A ona ni na šta drugo nije mogla da misli osim na to koliko su često ovako plesali. Izgleda da su sva njena potisnuta osećanja ponovo silovito oţivela. Obgrlila je Antonijeva ramena rukama, strasno mu odgovorivši na poljubac. Kada se on konačno malo odmaknuo, uzdahnula je protestujući. Ţelela je još.

- Ovde ima previše gledalaca - šaputao je dok je vrhom jezika prelazio preko njenog uha. - Samo mi se prepusti.

Drhteći, dozvolila je da joj on gurne koleno među noge i da je tako, korak po korak, lagano gura unazad. I pre nego što je to predvidela, pustio ju je. Iznenada bez oslonca, zanjihala se ose-tivši zid iza leđa. Antonio ju je vodio prema senovitoj strani jahte koja je bila okrenuta prema moru i sakrivena od pogleda.

- Nije savršeno, ali je mnogo bolje - prošaputao je pre nego što je prekrio njen vrat neţnim poljupcima. Uzdišući, Sandra se izgubila. Osetila je da je Antonio obuhvatio njene bujne grudi pritiskajući ih, a zatim je palcem dodirnuo bradavice koje su se ocrtavale ispod tanke haljine.

Savladana silinom osećanja, nije primetila da je on uveţbanim pokretom odvezao mašnu na struku njene haljine. Videla je pohotni sjaj u njegovim tamnim očima. Bez razmišljanja poţelela je da ga ponovo privuče sebi, ali on se uzdrţao.

- Ne, prvo ţelim da te gledam - otvorio je preklop bele haljine posmatrajući njeno divno izvajano telo.

- Lepša si nego što te pamtim... Kao začarana, Sandra nije mogla nijednu jedinu reč da prevali preko usana.

*

by voki

13

Sve u njoj vrištalo je od ţelje da mu se prepusti. Ĉinilo joj se da je prošlo beskonačno dugo vremena otkad ju je poslednji put dodirivao, otkad je udisala miris jednog... ovog muškarca.

Antonio je milovao njene grudi. - Boţe, ovo mi je tako bilo potrebno! - tiho stenjući, nagnuo se i

počeo da ih ljubi. Kada se Sandra ţudno privila uz njega, gurnuo je ruku između njenih bedara.

- Tako si vruća... tako seksi! - šaputao je. Potom se ispravio, a njegov pogled pun ţudnje ponovo je kliznuo na njene grudi. Lagani vetrić rashladio joj je koţu.

- Toliko te ţelim, Sandra, ali pre toga moram da saznam da li si danas bila sa Vajlom?

Sandri je bio potreban minut da shvati smisao njegovih reči. Bez razmišljanja ga je ošamarila. Antonio se zateturao prema ogradi jahte, potpuno zatečen. Sandra je drhtavim rukama dovodila svoju haljinu u red vezavši pojas. Ali, pre nego što je uspela da pobegne, Antonio ju je ponovo zgrabio i pritisnuo uza zid. Ruka ju je bolela od udarca, srce joj je udaralo kao divlje, a od pogleda u Antoniove besne oči izgubila je hrabrost.

- Šta ovo treba da znači? - grubo je podigao njenu bradu da bi je prisilio da ga pogleda. - Sve vreme ţelela si ovo kao i ja! Šta te je spopalo da sada promeniš mišljenje? Jesi li izgubila razum? Bilo koji muškarac uzvratio bi ti udarac! Ti si luda!

To je bila reč preko koje nije mogla da pređe. Luda! Savladana ogorčenjem i besom, pogledala je Antonija hladno i prezrivo.

- Usuđuješ se da pitaš da li bi bio moj prvi ljubavnik danas? - besno je zavrtela glavom otrgbuvši se od njega. - Pitaš li me ozbiljno da li sam izašla iz kreveta jednog muškarca da bih uskočila u tvoj? Strašno!

Antonio Barbi, iskusni ljubavnik, uspešni poslovni čovek i multimilioner, osećao je kako mu krv udara u obraze. Prvi put u trideset četiri godine pocrveneo je kada je shvatio šta je Sandra rekla. Da li joj je zaista postavio to sramno i uvredljivo pitanje? Da, jeste, i za tren se zaista duboko postideo. Pogledom je zamišljeno kliznuo preko Sandre. Svilena, zlatno-smeđa kosa uramljivala je njeno neţno, lepo lice a u beloj haljini koja je sada bila smerno zatvorena izgledala je gotovo devičanski. Ipak, on joj

by voki

14

je bio prvi. I baš je u tome bio problem. Plavooka mala veštica umela je da ga u seksualnom smislu potpuno izbaci iz ravnoteţe. I pre i posle nje imao je strasne ljubavnice, ali je samo pogled na nju bio dovoljan da ga obuzme ţudnja. Neke stvari se nikad ne menjaju, zato je bio tako šokiran kada ju je danas neočekivano ugledao. I kada je video kako flertuje sa tim mladim čovekom, reagovao je posednički jer ga je to vratilo u prošlost... Zašto mu je to prokleto pitanje palo na pamet?

- Ako sam bio netaktičan, izvinjavam se - odgovorio je osorno. - Uostalom, pitanje nije bilo bez osnova, kad se setim da si tog mladića ljubila pre desetak minuta.

- Ako je to izvinjenje, onda zaboravi, Antonio - ne udostojivši ga pogleda, Sandra se okrenula i uputila se prema salonu.

3. Poglavlje

Posle nekoliko koraka ponovo je osetila ruku oko svog struka.

Okrenula se, spremna za napad. - O, to ste vi... - laknulo joj je kada je ugledala Patrika. Uhvatila

gaje za ruku jer su joj kolena još uvek drhtala. - Traţio sam vas. - Molim vas, donesite mi piće - zamolila ga je zadihano. - Potrebno mi je. Bacio je pogled preko njenog ramena a zatim je pogledao nju. - Mislim da znam zašto. Naš "stari prijatelj" ne izgleda veselo -

Patrik ju je odveo do bara. - Sve u redu? - upitao je zabrinuto dok je naručivao dve čaše šampanjca.

- Da, sada sam dobro - Sandra je otpila veliki gutljaj. - Hvala. - Nema na čemu. Ja sam vaš plemeniti vitez. Mada, potajno

sumnjam da to zapravo nikada neću biti. Ne ţelim da vam se namećem... ali izgledate kao ţena koju je neko upravo strasno ljubio. Naţalost, to nisam bio ja - rekao je suvo. - Da biste zacelili moje povređeno srce, morate da mi ispričate odakle znate Barbija.

by voki

15

I zašto mi je taj čovek upravo dobacio pogled kao da me izaziva na dvoboj?

Sandra je smatrala da Patriku duguje objašnjenje. - Upoznali smo se pre mnogo godina, bila sam tinejdţerka i tek

sam upisala studije. Bili smo nekoliko meseci zajedno - ostale detalje smatrala je da treba da zadrţi za sebe.

- Dozvolite mi da pogađam... Napustili ste ga? - Patrik se nasmejao kada je klimnula glavom.

- To, naravno, objašnjava njegov mračni pogled. Antonio Barbi nije navikao da ga ţene odbijaju. Obično mu leţe pred nogama, bio je u vezi sa mnogim lepoticama. Njegova poslovna baza je Italija gde on, kako se priča, odrţava povremenu vezu sa jednim top-modelom. Kancelariju u Londonu otvorio je nedavno, a ona u Njujorku sluţi njegovim interesima u Severnoj Americi. I njegova tamnošnja pravnica Marsa Dţenings stoji mu na raspolaganju, ne samo za ugovore. O njegovim kancelarijama u Juţnoj Americi i Africi nisam obavešten, ali pouzdano znam daje pre nekoliko nedelja posetio svoje predstavništvo u Hong Kongu gde se druţio sa slatkom malom Kineskinjom Mai Kim. Slučajno sam u to vreme tamo bio poslovno i video sam ih zajedno. Dakle, skidam kapu, Sandra... Previše ste jedinstveni da biste dospeli u njegov harem.

Sandra je počela da trepće da bi zadrţala suze. Dakle, ima još pristojnih muškaraca. Impulsivno je podigla ruku prijateljski pomilovavši Patrikov obraz.

- Mislim daje to bilo nešto najljupkije što mi je jedan muškarac ikada rekao.

- Eh, sitnica... Šta kaţete na to da izaberemo nešto od vaših boţanstvenih jela - predloţio je Patrik vragolasto, potom je zagrlio Sandru i poveo ju je u glavni salon gde je posluţena hrana.

U prvom trenutku Antonio je poţeleo da prati Sandru ali se uzdrţao. Prokletstvo! Da li on još uvek razmišlja o tome da prati svoju bivšu ţenu? Maločas je oholo dodala da uţiva u tome da troši njegov novac. Ponašala se besramno. A onda je video kako joj je Patrik Vajl prišao i zagrlio je.

by voki

16

Ne, Antonio nije mogao da dozvoli tom momku da okuša sreću sa Sandrom. U ovom trenutku najradije bi ga zadavio. Spontano se uhvatio za ogradu, i sam iznenađen ţestinom svoje strasti. Uz ogromnu volju i snagu uspeo je da zadrţi bistru glavu.

Sandra se nije promenila. Još uvek je ţudela za novcem i moći. Uzbudila ga je prekrasnim telom i strasnim uzdisanjem, a onda je verovatno hladno odmerila svoje šanse pa se predomislila. Mladi Patrik Vajl bio je, bez sumnje, laka ţrtva.

Neka prostodušni glupan sam otkrije kakva je Sandra. Slegnuvši ramenima, Antonio se okrenuo i umešao se među goste. U trenu su ga okruţile tri čarobne ţene, pa je bio na muci koju da izabere. Sandra je pripadala prošlosti. Antonio je usredredio paţnju na šarmantne dame oko sebe. Tu i tamo nenamerno je bacao pogled u Sandrinom pravcu, a ona se, očigledno, odlično zabavljala u Patrikovom društvu.

Kada je konačno napustio ţurku, čvrsto je odlučio: u interesu muške solidarnosti, smatrao je svojom duţnošću da mladog Vajla spase iz kandţi Sandre Binam. A kako? Pa, smisliće nešto. U stvari, već mu je sinula ideja kako da situaciju okrene u svoju korist i to zahvaljujući zanimljivom razgovoru koji su vodili Pam i Deni kada se oboma zahvaljivao na pozivu. Tako će jednim udarcem ubiti više muva. Spasiće inteligentnog mladića da ne napravi grešku, uzgred će pomoći njegovoj karijeri i istovremeno će ga poslati na put. Uz malo sreće Sandra ce ponovo biti u njegovom krevetu, moći će da uţiva sa njom dok mu konačno ne dosadi, a onda će je bez ţaljenja otpustiti.

Umorna ali zadovoljna, Sandra je poslednji put ispitivačkim pogledom prešla preko brodske kuhinje.

- A, tu si! - pridruţila joj se Pam. - Ako si ţelela da pomogneš, zakasnila si. Završila sam -

odgovori Sandra suvo. - Kladim se da jesi! - reče Pam pomirljivo se smešeći. - Nikada nećeš pogoditi šta se desilo! Kada sam Antoniju

Barbiju ispričala da sutra u podne krećemo, insistirao je na tome da nam uzvrati gostoprimstvo. Sve nas je pozvao sutra prepodne na doručak na svoju jahtu. Super, zar ne?

by voki

17

- Ako to znači da neću kuvati i da neću morati da učestvujem... da!

Ipak, kad je zatvorila vrata svoje kabine, nije se osećala super. Posle brzog tuširanja pala je mrtva umorna u krevet. Kakvo veče! Sklopila je oči pokušavajući da izbriše sećanje na ovu groznu ţurku, ali uzalud. Ponovni susret sa Antoniom uzburkao je sve u njoj.

Sandrino detinjstvo bilo je lepo uz majku Evu i dedu koji ju je oboţavao. Otac joj nikada nije nedostajao. Ispričala joj je jednom prilikom majka, koja je radila na BBC-ju, da je jedini čovek koga je volela mesec dana pre njihove svadbe poginuo na motoru. Ipak, vremenom je poţelela dete. U trideset petoj ohrabrili su je prijatelji Lana i Tim da ode u Ameriku i da se podvrgne veštačkoj oplodnji. Lana i Tim bili su godinama u braku, nisu imali decu i odlučili su da je prate u Ameriku pa da i oni okušaju sreću. Sa Evom je sve bilo u redu, ona je dobila Sandru, ali Lana, naţalost, nije ostala trudna. Dok je bila dete, Sandri nije palo na pamet da razmišlja o detaljima svog začeća. U prvim godinama ţivota provodila je vikende i raspuste u Sautemptonu, gde je njen deda imao bungalov na moru. Zaštićena i voljena, odrasla je u predivno dete, puno poverenja.

Kada je njen deda umro, a bilo joj je osam godina, to je duboko pogodilo i nju i njenu majku. Ipak, to nije moglo da se meri sa još većim gubitkom. Naime, tri godine kasnije poginula je Sandrina majka. Iznenada su neobične okolnosti u vezi sa njenim rođenjem postale značajne jer su Sandrini kumovi Lana i Tim igrom sudbine poginuli u istoj saobraćajnoj nesreći kao i Eva. Odjednom su nestali svi ljudi koji su Sandri bili bliski.

Osećala se usamljenom i napuštenom, bez prijatelja i rodbine. Advokat koji se brinuo o Evinoj ostavštini prodao je njen stan, a sav novac od prodaje, posle isplate troškova, uloţio je u fond koji je Sandri isplaćen u njenoj dvadeset prvoj godini. Sandra je, dakle, morala sama da brine o sebi. U početku je bila smeštena u dom za nezbrinutu decu. Sa uţasom se prisećala tog vremena. Bilo je to veoma traumatično iskustvo. Deca su je, naravno, pitala o njenim roditeljima. Naivno im je govorila istinu, pa su je prozvali "rezultatom oplodnje". Od tada je slušala izjave u smislu:

by voki

18

"Tvoj otac bi mogao da bude serijski ubica", "Moţe se desiti da se udaš za brata a da to ne znaš"... Nesigurna, Sandra se povukla u sebe, a procvetala je tek kada je Lidija Brun počela da brine o njoj. Do početka studija Sandra je ţivela u raznim hraniteljskim porodicama, a Lidija je sve vreme bila prisutna u njenom ţivotu. Po zanimanju advokat za međunarodno pravo, Lidija je u dvadeset devetoj godini postala mlađi partner u poznatoj firmi.

Ţelela je, naravno, porodicu i decu, i angaţovala se u projektu "Velika sestra". Naime, drţava je pokušala da deci iz domova pruţi mogućnost da vikend ili dva u mesecu provedu sa svojim mentorom. Lidija je bila Sandrin spas. Pod uticajem pametne i samostalne mlade ţene, Sandra je sve više sticala samo-poštovanje i samouverenost, a u školi je postizala sve bolje rezultate.

Lidija joj nije samo pruţala utehu, bila joj je i mentorka i prijateljica pa se Sandra po završetku škole razvila u inteligentnu, samosvesnu mladu ţenu, spremnu da upiše fakultet. Studentski ţivot prijao je Sandri i, kada je pred kraj prve godine studija upoznala Antonija Barbija, ţivot joj se činio savršenim. Naţalost, u to vreme Lidija je poslom bila u Australiji i nije mogla da savetima pomogne svojoj štićenici. U suprotnom, sve bi bilo drugačije... Nemirno se okrenula u brodskom krevetu na drugu stranu. Sećala se trenutka kada je Antonija prvi put ugledala kao da je bilo juče...

Tada, pre deset godina, ugledala je tamne oči koje su joj se smešile. Pocrvenela je. Bio je stariji od drugih studenata sa kojima je obično izlazila, i neverovatno privlačan. Kada joj se obratio zamolivši je za ples, zavrtelo joj se u glavi. Sandra se u trenu zaljubila u Antonija. Bez razmišljanja prepustila mu se da je u ritmu muzike vodi preko podijuma... Pratila bi ga i na kraj sveta. Kada ju je kasnije dopratio kući i na rastanku poljubio, prvi put je otkrila šta znači strast. Prihvatila je Antoniovu ponudu da je sledeće večeri izvede na večeru. Samo sedam dana kasnije završila je u njegovom stanu i krevetu. Nikada joj nije palo na pamet da ga odbije. Antonio je bio ljubav njenog ţivota.

by voki

19

Besno se okrenula na drugu stranu. Nije htela da se priseća kako ju je neţno uveo u umetnost vođenja ljubavi niti svoje divlje strasti koju je osetila pod Antoniovim rukama.

- Ne! - zarila je lice u jastuk u pokušaju da zatomi dugo potiskivala osećanja.

Kada je otkrila daje trudna, Antonio je insistirao na tome da se venčaju, što je ona shvatila kao dokaz njegove ljubavi iako joj nikada nije rekao da je voli. U to vreme lebdela je u oblacima.

Sandra mu je ispričala sve o sebi očekujući da se i on njoj poveri. Ipak, saznala je smo to da njegovi roditelji ţive zajedno sa njegovim mlađim bratom Alfredom u Napulju i da je njegov otac vodio porodičnu špediciju. Antonio joj je ispričao da je on pre studija u Londonu neko vreme radio za svog oca i nije bio oduševljen idejom da se tamo zaposli. Radije bi započeo sopstveni posao. Međutim, činilo se da su Barbijevi veoma bliski i Antonio je voleo svoju porodicu. Sandra je oduvek sanjala o tome da pripada nekoj porodici pa ništa loše nije slutila kada je Antonio iznenada pozvan da se vrati u Napulj. Njegov otac je bio bolestan i ţeleo je da njegov stariji sin bude uz njega.

Ĉim su se doselili u porodičnu vilu u Napulju, raspršili su se Sandrini snovi kao balončići od sapuna. Antoniova majka, veoma atraktivna ţena, nije znala nijednu reč engleskog a Sandra je tek natucala italijanski, pa su se slabo sporazumevale. Ipak, svekrva je Sandri bila vrlo simpatična ali je zato Antoniov otac bio veoma neljubazan prema svojoj snahi. Ĉinjenica da se stariji šiji bez njegovog znanja i odobrenja oţenio, činila ga je nezadovoljnim. Ĉak je tvrdio da je to bio uzrok njegovog laganog infarkta.

Trpeo je Sandru samo zato što je bife trudna i što je trebalo da na svet donesfe naslednika porodice Barbi. Kada mu Je Antonio objasnio zašto Sandra nema svoju porodicu, sarkastični komentari Antoniovog oca otvorili su njene stare rane iz vremena kada je boravila u domu za nezbrinutu decu. I, konačno, prisustvo Antoniove tetke po ocu Ane, koja je bila udovica, i njene kćerke Katarine uništilo Sandrino slepo poverenje i ljubav prema Antoniju. Presrećna, trudna mlada ţena došla je u Napulj, a vratila se posle deset nedelja u Englesku slomljenog srca.

by voki

20

Njen kratak boravak u Napulju pretvorio se u pakao, ali naučila je lekciju: nikada više neće se stideti svog porekla! Ako su Barbijevi bili klasičan primer normalne porodice, Sandra se smatrala srećnom što se njena majka odlučila na veštačku oplodnju. Jer, što se intriga, laţi i zastrašivanja tiče, Barbijevi bi mogli da stanu rame uz rame sa slavnom porodicom Medici. Na sreću, nikada više nije morala da vidi Antonija Barbija. Sutra u ovo vreme biće kod kuće. Umirila ju je ta misao pa je zatvorila oči i zaspala.

Posle nemirne noći, Sandra se probudila s prvim sunčevim zracima koji su prodirali kroz okrugle prozore kabine. U košmarnom snu progonio ju je tamnoputi čovek koji je, kada ju je uhvatio, sa njom strasno vodio ljubav.

Ušla je u tuš-kabinu, najpre pustivši mlaz hladne vode da razbistri um. Dok se tuširala i prala kosu, razmišljala je o ponovnom susretu sa Antoniom. Pitala se zašto mu je dozvolila da je poljubi.

Izgleda da joj je pamet privrememo bila pomućena. Jer, nemoguće je da ga posle svih tih godina još uvek voli. Ne, ona oseća samo prezir prema tom arogantnom, nevernom podlacu.

Pet minuta kasnije pošla je u brodsku kuhinju odevena u beli šorts i plavu majicu. Ubrzo su joj se pridruţili i ostali članovi posade. Sandrino znanje školskog francuskog bilo je dovoljno da sazna da niko od njih neće ići na doručak kod Antonija.

Zato je Sandra spremila doručak za posadu i nije dozvolila Pam i Deniju da je ubede da sa njima i ostalim gostima pođe na doručak kod Antonija. Srećna što su konačno otišli, Sandra je brodsku kuhinju u rekordnom roku dovela u red. Potom je otišla u svoju kabinu da spakuje stvari. Odlučila je da ode u kupovinu u grad. To bi bila odlična terapija za opuštanje.

Rezultat te spontane kupovine bio je par cipela i razglednica za Lidiju koja se u međuvremenu udala u Australiji i rodila dvoje dece. Susret sa Antoniom podsetio ju je na Lidijin savet da ne ţuri da se uda.

Sela je u kafić, napisala razglednicu i ubacila je u poštansko sanduče na putu do luke.

by voki

21

Oko velikog zaliva prostirala se široka peskovita plaţa. Sandra je izula cipele zagazivši u plićak. Opušteno je pogledom prelazila preko hotela i kafića koji su postajali sve ţivlji posmatrajući.

Nešto pre jedanaest sati uputila se nazad. Polazak je bio planiran za podne; Za trenutak je zastala sa sandalama u ruci bacivši pogled na more. Poslednji put uţivala je u neţnom zapljuskivanju talasa po bosim nogama. Zatim se okrenula.

- Dobro jutro, Sandra. Zaprepašćeno je uzdahnula. Pred njom je stajao zanosno

privlačni Antonio. - Dozvoli mi da ti to ponesem - pre nego što je mogla da

odreaguje uzeo je njenu torbu. - Nije potrebno... - pokušala je da ga spreči ali je bilo prekasno. - Glupost, to je najmanje što mogu da uradim za bivšu ţenu -

namignuo je a potom je, ne skrivajući zadivljenost, pogledom prešao preko njene vitke figure zadrţavši se kratko na bujnim grudima koje su se ocrtavale ispod priljubljene majice. Ponovo ju je pogledao u oči.

- A ţeleo bih mnogo više da uradim. Sa tom kosom vezanom u rep i u kratkim pantalonama izgledaš isto kao onda kada smo se upoznali. I još si lepša.

- Sačuvaj komplimente za neku drugu! - ogovorila je Sandra hladno, ali je pocrvenela.

- Zaista zadivljujuće... još uvek umeš da pocrveniš. - Ne crvenim, ja sam besna! - protestovala je. - Posle sinoćne

večeri nadala sam se da te nikada više neću videti. Šta radiš ovde? Zar ne treba da budeš sa svojim gostima?

- Doručak je prošao - objasnio je Antonio - i dok gosti uţivaju u obilasku moje jahte, ja sam se bacio u potragu za tobom. Deni se plaši da ćeš zalutati i da ćeš propustiti polazak - nonšalantno je prebacio ruku preko njenog ramena. - Simatičan je čovek taj Deni i vrlo predusretljiv.

Sandra ga je podozrivo pogledala, pri čemu je uzalud pokušavala da odgurne njegovu ruku. Šta je Deni mogao da mu ispriča?

- Nemoj da budeš zabrinuta. Dođi, imamo dovoljno vremena da popijemo kafu pre nego što pođeš.

by voki

22

Antoniovo prisustvo činilo ju je nervoznom. - Neću kafu i ne treba mi pratnja - nije htela sa njim da

razgovara niti da otvara stare rane. - Moţda moţeš da se odrekneš moje pratnje ali posle sinoćne

večeri sigurno se ne moţeš ponašati kao da me ne ţeliš. To što stoje nasred plaţe da je privuče i poljubi pred turistima.

Obuzeta snaţnim osećanjima, Sandra je zaboravila da se brani i predala se njegovom poljupcu.

- Kako bi bilo kada bismo počeli sve ispočetka? - promrmljao je. Za trenutak je Sandra poverovala da on zaista misli na vezu i

htela je da se usprotivi. Ali Antonio ju je pustio, odmaknuo se jedan korak od nje i uz naklon rekao:

- Dobro juto, Sandra, bilo je zadovoljstvo videti te opet. Opet je izgledao kao mladić koji se tada njome oţenio. - Mogu li da te nagovorim da, u ime dobrih, starih vremena,

popijemo kafu pre nego što otputuješ? - njegove tamne oči su svetlucale. - Molim te - to su bile magične reči i Sandra je popustila.

4. poglavlje - Izgledaš zamišljeno - primetio je Antonio kada im je konobar

servirao kafu. - Da li ti je ţao što putuješ? Sandra je oprezno srknula vruću kafu posmatrajući Antonija

preko ruba šolje. - Ne - odgovorila je hladno. - Srećna sam što se vraćam kući i na

posao. - O, tvoj posao! Deni mi je jutros odao tvoju tajnu. Zaista smo se

ispričali pa sam i ja njemu otkrio našu tajnu. - Ti si... šta? - upitala je uţasnuto. - Pst, Sandra, izgledaš malčice prestravljeno. Deni kaţe da ste ti

i Pam šest godina najbolje prijatejice. Bila si deveruša na njenom venčanju i zapravo nisi kuvarica nego poreska savetnica. Deni te

by voki

23

je pohvalio da si im pritekla u pomoć. Naravno, pretpostavio sam da si tako bliskim prijateljima ispričala da si bila udata. Ali Deni nije bio ni upola tako iznenađen kao Pam. I, šta si joj još prećutala?

- O, ne! - Sandra je mogla da zamisli šta će čuti od Pam. - Pada mi na pamet da si to prećutala jer te je stid - nastavio je

Antonio sarkastično. - Kada bi tvoji najbolji prijatelji saznali koliko si alava na novac, ne bi ti poveravali svoje račune.

Van sebe od besa, Sandra je podigla ruku da ga udari ali ju je on preduhitrio nemilosrdno stisnuvši njen zglob. . - Sinoć sam ti to dozvolio ali više neće biti prilike - rekao je hladno. - Predlaţem da se smiriš i da me saslušaš.

- Pusti mi zglob. To me boli. - Ti ne znaš šta znači bol - obrecnuo se i ona je rasejano

zaključila da je prepoznala izraz ogorčenosti u njegovim tamnim očima.

- Pretpostavimo da si zbog gubitka deteta bila slomljena. Uprkos tome, nisi mogla ništa bolje da uradiš nego da sve napustiš. Zavadila si celu moju porodicu! Mislili smo da si zbog nesreće koju si doţivela zbunjena i hteli smo da ti obezbedimo najbolju medicinsku pomoć. Ali, čim si stala na noge, zbrisala si u London sa četvrt miliona funti. Dakle, poštedi me suza - potom je pustio njenu ruku.

- Kako se usuđuješ?! Đubre jedno! -uzviknula je. - Muka mi je od tebe!

- Mislim da si se veoma razbolela kada si zatrudnela - odgovorio je nemilosrdno. Bilo joj je jasno na šta je ciljao. Od početka trudnoće osećala se odlično ali kada su se Antonio i ona preselili u Napulj, borila se sa mučninom i ujutro i uveče. U najmračnijim časovima posle gubitka deteta razmišljala je o tome da li je, njoj omraţena, Antoniova rođaka Katja bila kriva za to. Iznenada su iz Sandre izbila dugo potiskivana osećanja.

- Bilo mi je osamnaest godina a ti si bio moj muţ! I bila sam dovoljno glupa da mislim da mogu da ti verujem i da se mogu osloniti na tvoju lojalnost i podršku. Doveo si me u onaj hladni mauzolej i ostavio me samu. Tvoja porodica je napravila pakao od mog ţivota. Tvoja draga rođaka Katja objasnila mi je da je

by voki

24

zapravo ona ljubav tvog ţivota. Ona i njena majka ponovile su mi bezbroj puta da si se oţenio mnome samo zato što sam zatrudnela. Tvoj otac je bio još gori. Postupao je sa mnom kao sa poslednjim smećem, posebno kada je saznao da nemam "porodično stablo".

Antonio ju je prezrivo posmatrao. - Nemoj da zaboraviš, Sandra, da sam i ja bio tamo. Moja

porodica ponašala se prema tebi ljubazno i s poštovanjem. Poštedi me tih priča jer znam kakva si laţlj ivica.

- Ti mene ne poznaješ. Zapravo, nikada nisi bio sa mnom. Ili si bio poslovno u Rimu, ili u Parizu, ili negde drugde, ili si šesnaest sati dnevno provodio u napuljskoj firmi. U svakom slučaju, viđala sam te samo u krevetu. I kada sam pokušala sa tobom da razgovaram, nisi bio raspoloţen za to - prebacila mu je. - Da ne pričamo o tome da je nepogrešiva Katja ulazila i izlazila iz naše sobe kad je htela. Ta ţena bila je opsednuta bolesnom ljubavlju prema tebi a ti si je ohrabrivao! A mog pobačaja što se tiče... pojavio si se osam sati kasnije objasnivši mi da si morao da prekineš vaţan sastanak u Ţenevi, pomilovao mi obraz i rekao da ne razmišljam više o tome. Jer, mlada sam i sigurno ću imati mnogo dece. Nisi slušao šta sam ti pričala o nezgodi koja je prouzrokovala pobačaj. Svejedno mi je šta ti i tvoja porodica mislite o tome. Znam šta se tada dogodilo, kao i tvoj mali brat Alfredo.

- Dosta! - obrecnuo se Antonio. -Katja je mrtva, poginula je u saobraćajnoj nesreći. A Alfreda što se tiče, ne dozvoljavam da ga uvlačiš u ovo jer je on tada bio gotovo dete.

- To me ne iznenađuje - odgovorila je Sandra gorko. - Koliko mu je sada godina? Dvadeset pet? Dovoljno je star da kaţe ono što misli. Uostalom, sigurno se neće mučiti pošto tačno zna da arogantni, umišljeni pokvarenjak kakav si ti nikada neće prihvatiti da se prevario.

Boţe, ovo ju je uzrujalo. Do danas Sandra nije sumnjala u to da ju je Katja gurnula niza stepenice koje su vodile prema plaţi. Znala je to i posle pobačaja rekla je Antoniju zahtevajući da se pozove policija. Međutim, i on i njegovi roditelji odbili su da to urade. Pošto time nije htela da se zadovolji, dovukli su uz njen

by voki

25

bolesnički krevet baštovana da on opovrgne njenu tvrdnju. Baštovan se zakleo daje čitav dan proveo sa Katjom dogovarajući se sa njom oko preuređenja bašte ispred kuće. Tek pošto je Katja otišla u kuću, on je pronašao San dru na plaţi u nesvesti. Posle nezgode Sandra je bila još sat vremena u nesvesti, doţivela je pobačaj, potres mozga i slomila je levu ruku. Svi, uključujući lekara, sloţili su se u tome da je bila izgubljena i depresivna jer je izgubila bebu.

Rezignirano je srknula gutljaj kafe. Kakvog smisla ima da ponovo rovare po prošlosti? Katja je u međuvremenu umrla, jedino je Antoniov mlađi brat Alfredo podrţavao Sandrinu verziju priče. Ali niko nije slušao petnaestogodišnjaka. Sandra je ispila kafu i ustala.

- Ĉekaj - Antonio je spustio ruku na njeno rame. U Sandrinim plavim očima pročitao je odbijanje, bes i još

nešto... rezignaciju koju do tada nije primećivao. - Još nisam završio s tobom - iznenadilo ga je to što mu je drsko

ponovo iznela svoju smešnu priču uvukavši u to i njegovog brata. Ipak, prvi put otkad ga je napustila, pojavila se u njemu sumnja. U jednom je Sandra bila u pravu. Kada je, posle očevog infarkta, Antonio preuzeo firmu, veoma brzo je shvatio da će morati prekovremeno da radi da bi poslovanje doveo u red. Tada nije mislio na to kako se oseća njegova mlada ţena koju je ostavljao sa svojom porodicom.

- Završili smo pre deset godina - odgovori Sandra. - Naš brak, da - priznao je - ali, ţelim nešto drugo da ti

predloţim - ţudeo je za njom takvom strašću da ga je bolelo. Naravno da su druge ţene mogle da ga zadovolje, ali nedostajala mu je Sandrina čulnost. Pri pomisli na to kako je strasno sinoć odgovorila na njegov poljubac, obuzela ga je vatra. Ĉak je i sada osećao erotski naboj ispod te njene, naizgled nepristupačne, fasade. Antoniju nikada nije bio problem da osvoji ţenu koju je ţeleo. Ni Sandra nije bila izuzetak. Lepo, moţda bi morao da se malo više potrudi u pogledu njihove zajedničke prošlosti, ali nije sumnjao u rezultat.

- Oboje smo stariji i izgubili smo iluzije o ljubavi, braku i večnoj sreći - objasnio je. Hladno ga je pogledala.

by voki

26

- U pravu si. Antonio je njene snove o srećnom domu i normalnoj porodici

brutalno uništio. Lišio ju je sposobnosti da veru-je muškarcima. Tako nije samo izgubila jednog dragog čoveka, nego je morala da pogleda istini u oči: volela je neţnog i strasnog muškarca koji u stvarnosti nije postojao. Postojao je samo u njenoj mašti. Nesigurna, Sandra se nikada više nije usudila da se upusti u novu vezu. Nijedan muškarac neće više kontrolisati njen ţivot. Tada se zaklela da će uzeti sudbinu u svoje ruke i drţala se te zakletve.

- Dobro, draga moja, to znači da ništa ne stoji na putu našoj vezi - rekao je Antonio nehajno. Naravno da to ništa nije značilo. Ipak, njeno srce je kucalo kao ludo, ali bila je odlučna da izdrţi prodorni pogled njegovih fascinantnih očiju.

Veza između dvoje odraslih ljudi bez ikakve obaveze na određeno vreme. Do trenutka kada će ovaj nenadani talas strasti između nas nestati - Antonio je privuče sebi.

- Onda si prebrzo otišla, draga moja. Još te ţelim. Sandra ga je pogledala. Da li on ozbiljno misli? Nije krio da je

ţeli i morala je da prizna da je pala u iskušenje. - Da si izdrţala malo duţe sa mnom, dobila bi mnogo više

novca - nastavio je Antonio ugasivši tom izjavom strast u njoj. Ipak, posle toliko godina uzdrţavanja moţda je bilo vreme da zadovolji svoje telesne potrebe i da prihvati ponudu. Da iskoristi Antonija onako kako je on nju ţeleo da iskoristi. Antonio je muškarac sa kojim bez straha moţe otići u krevet jer mu ne veruje.

Od njega ne ţeli ništa osim seksa. Potvrdio je da ni on od nje ne očekuje ništa drugo, pomislila je prezrivo. Zar zaista razmišlja o tome da se ponovo upusti u vezu sa njim? Ponos ju je sprečavao da mu bude usputna avantura. Mada, ne bi škodilo da pokuša... Tako bi ova bitanga znala da ona više nije naivna tinejdţerka nego iskusna i uspešna poslovna ţena. Iako "seksualno iskusna" baš i nije bila.

- Misliš, dakle, na "korisno prijateljstvo" - odgovorila je hladno poloţivši ruku na njegove grudi da bi drţala odstojanje. Antonio se prvo zabezeknuo a zatim je šeretski osmeh na njegovom licu podsetio Sandru na čoveka u koga se nekada davno zaljubila.

by voki

27

- Sandra, nikada ne bih pomislio da se tako dobro snalaziš u ovim stvarima. Ali, baš me to izaziva - ponovo ju je poljubio.

- Šta ti pada na pamet - odgurnula ga je. - Nisam traţila da ovo uradiš.

-I vreme i mesto apsolutno mi odgovaraju. Spakuj se i dođi na moju jahtu - nije je slušao.

- Ne dolazi u obzir - usprotivila se Sandra odlučno. - Imam posla, moram da pripremim hranu za goste a čim stignemo na Ibicu, uhvatiću let za Englesku. Tamo me čeka posao koji mi pričinjava veliko zadovoljstvo.

Iskoristivši njegovu zbunjenost, otela mu je svoje kese iz ruke i brzo se udaljila.

- Dobro, moţe biti da sam prenaglio - priznao je Antonio kada ju je stigao. - Dakle, u redu, kada bi tebi odgovaralo da započnemo naše

"korisno prijateljstvo"? - on se, naravno, šalio sa njom. Sandra se od besa drţala ukočeno.

- Nikada nisam rekla da sam zainte-resovana... za to - oštro je odgovorila.

- Moţda ne direktno, ali i ti vrlo dobro znaš da to ţeliš. A moj kalendar je prepun i zato treba da se dogovorimo. Šta kaţeš na to da otkaţeš let pa da se nađemo večeras na Ibici? Sutra moţeš da se vratiš mojim mlaţnjakom u Englesku.

Privatni mlaţnjak... Ništa jasnije nije moglo da joj pokaţe da pripadaju različitim svetovima. Ipak, ţelela je da još malo igra ulogu svetske ţene pa je sladunjavo rekla:

- Uţasno mi je ţao, ali trenutno ne uzimam tablete za kontracepciju, a ne verujem u kondom - nasmejala se ironično. - Oboje znamo u kakvu se to katastrofu moţe pretvoriti.

- Da, naravno - obujmio ju je oko struka dok su se pribliţavali jahtama.

- Znači, ovaj vikend otpada? A u ponedeljak moram ponovo u Italiju. Doduše, Alfredo vodi našu tamnošnju centralu, ah nedavno se oţenio i odlazi na medeni mesec.

- Alfredo se oţenio? - iznenadila se Sandra. - Da, pre tri dana. Glupan nije hteo da me sluša a premlad je za

brak.

by voki

28

- Da li se oţenio Marijom? - Da, otkud znaš za nju? - Alfredo me je upoznao sa njom. Jedino su se njih dvoje u Italiji

ponašali prema meni ljubazno. Verovatno zato što su mi bili po godinama bliţi od ostalih. Kada ih vidiš, molim te, pozdravi ih. Divan su par.

- Vaţi. Nego, da se vratimo na nas... - opet je zagrlio Sandru. - To što si rekla za tablete, slaţem se - rekao je poslovnim tonom. - Pobrini se za to pa ćemo se videti za mesec dana.

- Kako, molim? - zastala je ali je Antonio poljupcem ugušio njen protest. Kada ju je pustio, kolena su joj zaklecala. Pogledao ju je podsmešljivo.

- Vidim, prijaju ti moje ruke kao nekada. Naţalost, više nemamo vremena... Osim toga, imamo publiku - nasmejao se, - Nemoj da zaboraviš da uradiš sve što je potrebno i vidimo se ponovo za četiri nedelje u Londonu - gotovo se zagrcnula od njegove uobraţenosti.

- Ne mislim... - Hajde, Sandra! - Deni im je prišao. - Krećemo. Dvojica muškaraca se rastadoše rukujući se kao stari prijatelji, a

onda je Deni gurnuo Sandru ispred sebe na dok. Bacila je još jedan pogled na Antonija koji je podigao četiri prsta pre nego što se popeo na svoju jahtu.

*

- Sandra, prestani da čistiš, brodska kuhinja je besprekorna. Sedi i pričaj

- Pam je pokazala rukom na mesto na klupi pored sebe. - To mi duguješ kao najboljoj prijateljici. Još ne mogu da poverujem da si mi prećutala da si bila udata za takvog momka, pri tom bogatog, i da si ga ponovo pustila da ode. Jesi li bila pri sebi?

Sandra je rezignirano sela pored Pam.

by voki

29

- Ne sasvim - odgovorila je pomalo ironično. - Istinu govoreći, nema mnogo šta da se kaţe. Upoznala sam Antonija na prvoj godini studija. Spavali smo, zatrudnela sam, venčali smo se i, kada sam izgubila dete, razveli se. Sve je, od početka do kraja, bilo velika greška. Zadovoljna?

- Dušo moja - Pam je mazila svoj okrugli stomak. - Ne mogu da zamislim da izgubim bebu. Mora da je bilo uţasno. Ali, zašto mi nikada o tome nisi pričala?

- Ĉemu? Sve se desilo za pola godine: poznanstvo, venčanje i razvod. Kada sam te tri godine kasnije upoznala, ţelela sam sve da zaboravim. Loša sreća je to što sam posle gotovo deset godina juče ponovo naletela na Antonija. I - odlučno je ustala - uz malo sreće, nikada ga više neću videti.

- Ţao mi je što je tako jer se on i Deniju i meni dopada. Da budem iskrena, Antonio je predloţio da iznajmi naš brod i to po velikodušnoj ceni.

- Ovu jahtu? - Sandra je rasejano pogledala Pam. - Zašto, pa on ima jahtu i to luksuznu!

- Očigledno smatra da je ovo prava jahta za dobrotvorni projekat koji on sponzoriše u Italiji. Kurs jedrenja za mlade kojima sudbina nije bila naklonjena.

- Šališ se! Antonio Barbi nema pojma šta je to dobročinstvo! On je sebičan čovek.

Ipak po izrazu Paminog lica Sandra je shvatila daje njena prijateljica ozbiljna.

- Onda to mora da je neki trik da bi utajio porez - nije mogla da zamisli Antonija da traci svoje dragoceno vreme na decu. Svojevremeno nije odavao utisak nesrećnog čoveka zbog gubitka deteta, pre se činilo da mu je laknulo.

- Šta god da je, ovakva ponuda nije mogla doći u bolje vreme - rekla je Pam. - Taj novac spasao je Denija i mene.

- Oh, Pam, izvini! - Sandra je zagrlila prijateljicu. - Naravno da se radujem zbog vas. To znači da ćeš posle porođaja moći da se odmoriš i da sa bebom ostaneš u Engleskoj.

by voki

30

5. poglavlje

Sandra se nadala da će je prvi dan na poslu osloboditi unutrašnjeg nemira koji ju je mučio od krstarenja po Sredozemlju. Stiv ju je dočekao raširenih ruku.

Radila je čitav dan bez pauze. Kada je njen mobilni telefon zazvonio, brzo ga je dograbila.

U narednih deset minuta uţivala je u razgovoru sa Patrikom Vajlom i na kraju je pristala da večera sa njim u petak. Odjednom joj se vratila ţivotna radost. Bilo je blago letnje veče i šetnja uz obalu Temze sigurno će joj prijati. Uzela je torbu, ubacila u nju mobilni i pošla prema izlazu. U tom trenutku mobilni je ponovo zazvonio.

- Patrik, šta je sada? - Nije Patrik nego Antonio... tvoj bivši muţ. Već sam

zaboravljen? - čula je dobro poznati glas. - Svojski se trudim. Otkud ti broj mog mobilnog? - Pam je bila vrlo predusretljiva. Pošto sam joj ispričao da smo

nas dvoje dogovorili sastanak, smatrala je da nećeš imati ništa protiv. Da li si išla lekaru?

- O čemu ti, pobogu, pričaš? Ne, ne trudi se, ne ţelim ništa o tome da znam! I ne zovi me više! - viknula je Sandra.

- U redu, ah nemoj da zaboraviš da je ostalo još samo dvadeset šest dana.

Zagrcnula se od njegovog bezobraznika. - Ostavi me na miru! Prekinula je vezu. Njeno dobro raspoloţenje nestalo je u trenu.

Zalupila je vratima za sobom. Ipak, nije joj bilo lako da isključi misli i iznenadno lupanje srca. Verovala je da se Antonio sa njom zapravo šali. Ali, zašto, posle svih ovih godina? I zašto to nju sve toliko pogađa? Ipak, ne ţeli nikada više da ga vidi! Sandra je izašla na obalu Temze, sela je na slobodnu klupu i zamišljeno je posmatrala reku.

Antonio Barbi je prošlost i tako treba da ostane! Sandra je odlučno ustala. Odlučila je. Pobrinuće se za svoju budućnost i pokušaće da ostvari vezu sa Patrikom.

by voki

31

Međutim, posle susreta sa Patrikom u petak uveče Sandra nije bila sigurna u to daje resila svoj problem. Narednog jutra probudilo ju je zvono telefona.

Jedva je podigla glavu. Nema sumnje da je prethodne večeri popila previše šampanjca. Patrik ju je izveo u jedan od najboljih restorana u Londonu, gde su, uz kavijar, smeh i šampanjac, proslavili Patrikov novi posao. On će danas otputovati u Hong Kong da bi preuzeo rukovodeće mesto u ogranku njihove firme.

Sandra se pridigla zgrabivši sa stočića mobilni koji je uporno zvonio.

- Da? - pogledala je budilnik. Bilo je tek sedam sati ujutro. - Zvuči kao da si ostavila uzbudljivu noć iza sebe? Jesam li u

pravu, Sandra? - Antonio! - i protiv njene volje srce joj je izdajnički brzo kucalo.

- Kako provodim noći, tebe se ne tiče - odgovorila je hladno. - Da li si sada sama? - nestalo je prizvuka veselosti iz njegovog

glasa. Moţe time da razbija glavu! I ona je tokom njihovog kratkog

braka dovoljno razmišljala o njemu i drugim ţenama, pogotovo o Katji.

- Zašto zoveš u ovako nezgodno vreme? - ignorisala je njegovo pitanje.

- Da bih te podsetio na to da su ostale samo još tri nedelje, draga moja.

- Antonio... - namerno je zvučala popustljivo - morala bih da budem sasvim luda da se ponovo sretnem sa tobom. To se neće desiti... ni za tri nedelje, ni za tri miliona godina. Nemoj više da me zoveš - potom je prekinula vezu, ali tri sekunde kasnije telefon se ponovo oglasio. Ignorisala je zvonjavu.

*

Zamišljen, Antonio je iz trpezarije izašao na verandu a onda u vrt. Pošto je otac invalid a Alfredo na medenom mesecu, sve poslove protekle nedelje vodio je sam iz porodične vile u

by voki

32

Napulju. Nije mogao da seti kada je poslednji put proveo nedelju dana u kući. Pri tom je zaključio da je Sandra bar u nečemu bila u pravu: stara vila podsećala je na mauzolej. Pogledom je lutao preko bazena po stepenicama dole do štranda. Stepenice na kojima je on izgubio ţenu i nerođeno dete... Godinama je ovu priču potiskivao, međutim, ponovni susret sa Sandrom sve je izbacio na površinu. Ne samo erotska sećanja. Njeno predivno nago telo u njegovim rukama, svilena koţa, čarobne rupice iznad zadnjice, čvrste, bujne grudi koje je uţivao da miluje. Odlučio je: opet će biti njegova. Osmeh mu je zatitrao oko usana. Jer, odavno se na radi samo o pohoti. Došlo je vreme vraćanja duga...

Antonija ţena nikada nije odbila i zato mu je Sandrino odbijanje bilo novo, uzbudljivo iskustvo. Voleo je izazove kako u u poslu, tako i u privatnom ţivotu, a Sandra je predstavljala izazov koji je rado prihvatio. Antonio je znao da je dobar ljubavnik. Znao je i to da samo jednom treba da bude sa njom i ona će mu potpuno pripasti. To mu je otkrio poljubac od pre deset dana. Nasmešio se. Moraće da promeni taktiku. Dostaje mlakih pokušaja nagovaranja, nema više provocirajućih poziva. Kada se sledeći put sretnu, desiće se to bez upozorenja i Sandra neće moći da pobegne...

*

Dobro raspoloţena, Sandra je krenula pešice u kancelariju. Sunce je sijalo i bio je divan avgustovski dan. Od Sandrinog susreta sa Antoniom prošlo je četiri nedelje. Otkad je promenila broj mobilnog, ništa nije čula o njemu a pošto je proteklog vikenda prošao termin njihovog sastanka, osećala se opuštenom.

- Dobro jutro - pozdravila je saradnike osmehujući se. - Izgleda da je ovde neko dobro raspoloţen - primetila je njena

sekretarica Dţini. - A ja sam se pobrinula za to da vam dan bude još lepši. Šta mislite o ručku sa potencijalnim klijentom?

Sandra je zastala kada je čula naziv hotela. - Znači, Stiv je ugovorio da ručam sa potencijalnim klijentom u

hotelu sa pet zvezdica - upitala je Sandra zapanjeno.

by voki

33

- Vi ste pozvani - objasnila je Dţini. - Stiv je tokom vikenda sreo izvesnog gospodina Boba Dţefersona koji razmišlja o tome da promeni poreskog savetnika pa mu je Stiv spomenuo vas. Siguran je u to da ćete ga nagovoriti da svoje poslove prebaci kod nas.

- O kakvoj, zapravo, vrsti posla pričamo? - upitala je Sandra podozrivo.

- Već sam se raspitala o gospodinu Dţefersenu - nasmejala se Dţini. - On je vlasnik flote brodova za izlete na Temzi i čini mi se da je sasvim valjan klijent.

- Verovatno. Uostalom, i ja ću danas brodom do centra umesto vozom. Izaći ću na kej pa ću prošetati do hotela.

Kada je Sandra nešto kasnije izašla na obalu, kosa joj se od vetra zamrsila, a bila je mokra jer ju je zapljusnuo gliser koji je projurio pored njih. Na kopnu je pokušala da spase šta se spasti dalo. Rezignirano je nanela ruţ na usne nadajući se da će joj se odeća prisušiti do hotela. Zaklonjen debelim stablom hrasta, Antonio je posmatrao Sandru dok je ulazila u hotel.

Prelepa je, pomislio je, i pri tom je razoruţavajuće prirodna. Proteklih godina popravila je svoje drţanje i stil. Sandra nije bila izveštačena lepotica i privlačila je prave muškarce. Ovako raspoloţen nije mogao da ruča sa njom...

Kada je Bob Dţeferson nešto kasnije došao u hotel, Antonio ga je predusretljivo pozdravio. Potom mu je rekao da mora da sačeka veoma vaţan poziv i da oni bez njega počnu pa ako im se u međuvremenu ne pridruţi, Bob treba da odvede njihovu gošću u apartman. Antonio je upozorio Boba da ni u kom slučaju ne spominje njegovo ime da ne bi pokvario iznenađenje.

U pet do dvanaest poveo je šef restorana Sandru do stola koji je bio postavljen za troje i ponudio joj je aperitiv dok čeka buduće poslovne saradnike. Sedeći sama za stolom, osećala se kao da j e na pozornici. Laknulo j oj j e kad j e nekoliko minuta kasnije omanji, bucmast ali privlačan, čovek sa sedim zaliscima i brčićima prišao stolu. U prvom trenutku Sandri se učinio poznatim, ali potisnula je tu misao kada joj se predstavio. Gospodin Dţeferson je veoma šarmantan, zaključila je Sandra uz ukusno predjelo od morskih plodova i čašu prvoklasnog vina.

by voki

34

Bob se izvinio zbog odsustva svog finansijskog partnera koji u apartmanu očekuje vaţan konferencijski poziv pa je zamolio Sandru da počnu da razgovaraju o poslu. Sandra je ukratko ispričala svoju poslovnu biografiju, potom je Bob kratko izloţio sopstvene poslovne poduhvate i planove za proširenje.

- Vaši planovi su odlični - rekla je. - Garantujem vam da vas firma "Tenison i Binam" neće razočarati ukoliko se odlučite da nam poverite poslove.

- Uveren sam da je tako - pogledao je na sat. - Ipak bih ţeleo da upoznate mog partnera pre nego što potpišemo ugovor. Izgleda da je razgovor trajao duţe nego što je planirao. Ako nemate ništa protiv, otići ćemo u njegov apartman.

Opuštena posle dobrog ručka i sa dobrim izgledima da će dobiti uspešnog klijenta, Sandra je prihvatila predlog. Liftom su se popeli na vrh. Bob Dţeferson je pokucao na vrata apartmana i dţentlemenski se pomerio u stranu da propusti Sandru. Smešeći se, ušla je u prostoriju, okrenula se prostodušno prema osobi koja je otvorila vrata i... ostala je kao gromom pogođena. Antonio! Srce je počelo divlje da udara u njenim grudima a krv joj je jurnula u lice.

Obučen u svetlosivo odelo sašiveno po meri, sa svilenom košuljom i kravatom, predstavljao je uspešnog poslovnog čoveka.

- Opet smo se sreli - rekao je smešeći se podrugljivo. Ne odgovorivši mu, Sandra se okrenula prema Bobu

Dţefersonu. - Da li je ovo vaš partner? - Jeste. Nisam spominjao Antoniovo ime jer je on ţeleo da vas

iznenadi, ali vi mi izgledate ljuti a ne iznenađeni. - Ljutnja nije dobar izraz za to što u ovom trenutku osećam -

uzvratila je. - Imate U vi uopšte nekakvu firmu? - Naravno - nelagodno se nakašljao. - Zar me se ne sećate? Bio

sam jedan od svedoka na vašem venčanju. Udruţio sam se sa Antoniom kada je moj otac umro a ja preuzeo posao. Ništa vas ni-sam slagao. Zaista ţelim da mi vi radite poslovne račune. Uostalom, pomislio sam da bi ovo mogao da bude ponovni romantični susret.

by voki

35

Zato joj je bio poznat Ali, u to vreme bio je vaţan samo Antonio i jedva da je druge ljude primećivala. Sandra se besno okrenula Antoniju.

- Da li se ti šališ sa mnom? Zavrteo je glavom. - Ovo nije šala, Sandra. Naprotiv, veoma sam ozbiljan i

podrţavam Bobove namere da poslovne račune preda u ruke firme "Tenison i Binam". Kao profesionalcu, ne bi trebalo da ti to predstavlja problem, zar ne?

Sandra je bila veoma ponosna na sve što je postigla da bi dovela u pitanje svoj profesionalizam pred prebogatom bitangom kakav je Antonio. S druge strane, znala je dobro da ju je prevario.

- U pravu je, Sandra - umešao se Bob. - Dopadate mi se i znam da ćemo dobro sarađivati.

Znači, Antonio je zapravo tihi partner. Ali, kakve su njegove namere? Sandra ga je ispitivački posmatrala. Njegovo privlačno lice nije odavalo ono što je mislio ali, sudeći po osmehu u uglovima usana, dobro se zabavljao.

- Moram da idem - prekinuo je Bob napetu tišinu. - Slušajte, Sandra, na miru sve raspravite sa Antoniom a onda me nazovite da se dogovorimo — sledećeg trenutka nestao je iza vrata.

6. poglavlje

- Dakle, Antonio, šta ovo treba da znači? I, ne pokušavaj da se braniš tune da nisi nagovorio Boba Dţefersona na ovo! Ako je zaista traţio novog poreskog savetnika, sigurna sam da naša mala firma nije stajala na vrhu njegove liste! - ustremila se Sandra na Antonija.

Nešto u njegovom osmehu podsetilo je Sandru na vuka koji se sprema da skoči na plen. Spustio je ruku na njenu nadlakticu i kada je palcem počeo da joj miluje lakat, najeţila se. Osetila je da je pocrvenela pod Antoniovim poţudnim pogledom.

by voki

36

- O, mislim da vrlo dobro znaš o čemu se ovde radi - polako je rekao. - Nisi više naivna tinejdţerka.

Iz njegovog prodornog pogleda shvatila je šta on od nje hoće. Srce je počelo da joj lupa i uzmaknula je za korak.

- Nemam pojma - odgovorila je. -To... nema nikakvog smisla. Zašto bi bogat tip kakav si ti ulagao u poslove Boba Dţefersona?

- Bob i ja se znamo još sa fakulteta - spremno odgovori Antonio ne puštajući je. - Bavi se poslom sa dugom tradicijom i to me je oduvek fasciniralo. Zato sam odlučio da mu pomognem.

- Baš lepo - rekla je hladno. - Ali zašto sve ovo činiš da bi mene ovde dovukao? Zar nisi mogao jednostavno da me nazoveš?

- Zaboravljaš da si mi dva puta prekinula telefonsku vezu a onda si nabavila novi broj mobilnog. Naravno da sam te mogao nazvati u firmu. Ali, iskreno, zašto bih reskirao da mi ponovo spustiš slušalicu? Dobro te znam, previše si impulsivna.

- To nije istina! - branila se. Podsmešljivo ju je posmatrao. - Malopre si ručala sa potpuno nepoznatim čovekom. Nalaziš se

u apartmanu čoveka čije ime nisi znala kada si došla. Ja bih to nazvao impulsivnim, ako ne i budalastim.

Konačno ju je pustio naslonivši ruku na zid pored njene glave. Sandra ga je podozrivo gledala.

- Ali, neću se ţaliti, malo impulsivnosti ne moţe da naškodi. Naravno da sam spreman da ti priznam stručnost. Pomisao na to me uzbuđuje - vragolasto joj je namignuo.

Osetila je zanosni miris njegovog losiona. Iako je Antonio nije dotakao, njeno srce je tuklo. Naravno da ju je

samo zadirkivao... kao i ranije. Onda ju je zadirkivao zbog njene nevinosti koja ga je očarala, a sada zbog navodnog seksualnog iskustva. To je Sandru uzbuđivalo dok joj nije postalo jasno zašto je zapravo pozvana.

- Mene ne - kruto je rekla podigavši ruke da ga odgurne od sebe. Sada joj je bio preblizu.

- Jesi li sigurna, Sandra? - Antonio je i drugu ruku naslonio na zid, a Sandra je bila u klopci. - Ili si ljuta zato što se nisam pojavio u subotu na dogovorenom sastanku? U tom slučaju ţelim da se izvinim. Iskrslo je nešto...

by voki

37

- Nije bilo zakazanog sastanka, to je bila šala - ţučno je odgovorila - i ti to vrlo dobro znaš. Ali ta šala nije više smešna i, molim te, zaboravi to.

On joj se još više pribliţio pa su njegovi kukovi gotovo dodirivali njene.

- To znači da nisi nabavila kontraceptivne tablete. Kako je opet dozvolila da je Antonio satera u ugao? - Zapravo sam ih nabavila - odgovorila je ona izazivački - zbog

Patrika. Antonio ju je ošinuo pogledom. Njegovo ćutanje se oduţilo dok

je između njih varničilo od napetosti. Sandra je stisnula usne, rešena da ne pokaţe slabost.

- Šteta što je Vajl sada na drugom kraju sveta - konačno je izgovorio Antonio. - Ali, da se vratimo poslu. Mnogo sam zauzet, a ti si samo zbog toga došla - otišao je do radnog stola i uzeo telefonsku slušalicu. - Ţeliš li kafu ili nešto jače?

Zbunjena njegovim naglim povlačenjem, Sandra je pokušala da se sabere. Antonio se nemarno naslonio na radni sto raspoloţeno je posmatrajućL

- Kafu, molim - odgovorila je a onda je sela na kauč. Budući daje Antonio odlučan da ovu farsu sprovede do kraja,

ona će isto tako ustrajati u tome. Uskoro su posluţeni kafom. Antonio je seo na kauč naspram nje obasuvši je pitanjima o njenim kvalifikacijama, poslovnom iskustvu i firmi. Sandra je mirno odgovarala.

- Dobro - rekao je konačno - slaţem se sa Bobom. Vaša firma će dobiti ovaj posao.

Sandra je uzela njenu i ustala. - U tom slučaju, zahvaljujem se i idem. - A zašto se tako uzdrţano ponašaš? - upitao je Antonio izazivački. - Očekivao sam više entuzijazma

s obzirom na to da je zaključen, za vašu firmu, ekskluzivan posao.

- Moţda nisam osoba koja pokazuje oduševljenje. Ali, naravno da sam veoma zadovoljna sklopljenim poslom - zamalo se zagrcnula od laţi koju je izgovorila. - Sada zaista moram da idem.

by voki

38

Antonio je posmatrao njeno lepo lice. Naravno, znao je da ga ona laţe, lagala je i pre. Ali sada je na to bio spreman. Nije ga interesovao njen moral, nego njeno telo. Radost iščekivanja veoma je uzbudljiv deo u igri zavođenja.

- Ako zaista ţeliš da odeš, onda mi dozvoli da te ispratim do taksija - spustio je ruku na njen struk osetivši da se ukočila. - Šteta što nismo imali vremena da se ispričamo.

- Moţda drugi put - odgovorila je Snadra toplije. Antonio je potisnuo osmeh. Primetio je olakšanje u njenim plavim očima jer je pomislila da mu je ovoga puta umakla.

- Naravno - odgovorio joj je prijateljski. - Ĉuo sam se prošle nedelje sa Pam i Denijem. Izgleda da se niste viđali u poslednje vreme a oni imaju mnogo novosti. Krajem meseca će se najverovatnije doseliti u London. Kako izgleda, pronašli su preko interneta odgovarajući stan, a Pam se raspituje o najboljim porodilištima. Za dve nedelje iznajmiću njihovu jahtu na godinu dana. Nedostaje samo potpis na ugovoru. Oboje se raduju što će čitavu godinu provesti ovde. Naravno, pod uslovom da ništa više ne krene naopako...

Delić sekude bio je dovoljan da njegove reči postignu ţeljeno dejstvo. Sandra je stajala kao ukopana. Obuzeta crnom slutnjom, posmatrala je Antonija. Hladanoća u njegovim tamnim očima i nepomično lice podsetili su Sandru na onaj grozni trenutak u prošlosti kada ju je njegov otac gledao na isti način. Iznenada joj je sinulo.

Kako je mogla da bude šlepa? Prvo ekskluzivni ugovor kao mamac za njenog partnera Stiva Tenisona a sada suptilni nagoveštaj da bi Antoniov posao sa njenim najboljim prijateljima mogao da propadne a Pam i Deniju novac je bio neophodan.

- Šta bi to moglo da krene naopako? - oprezno je upitala. - U poslovnom svetu svašta moţe da se dogodi, Sandra. Uslovi

se menjaju, dobije se bolja ponuda. Ti to najbolje znaš... - Sandri je prešla ledena jeza preko leđa.

Grozničavo je razmišljala. - Ti, bitango! Očekuješ li zaista da spavam sa tobom da bih

spasila prijatelje?

by voki

39

- Nisam to rekao. Zgroţen sam tvojim lošim mišljenjem o meni, Sandra. Zapravo mi je svejedno šta o meni misliš - nastavio je Antonio blago dodirujući njenu dugu kosu. Srce joj je snaţno tuklo u grudima jer je primetila poţudu u njegovim tamnim očima i čula prizvuk uzbuđenja u njegovom dubokom glasu.

- Sve dok ne završiš u mom krevetu - dodao je lagano se nadvijajući nad njom. Antonio ju je privukao i neţno poljubio. Za trenutak je Sandra prikupila svu snagu da mu se usprotivi.

Očajnički je pokušavala da se bori protiv Antoniove privlačne moći. Unutrašnji glas govorio joj je da treba da ode, ali Antonio ju je poljubio. I protiv svoje volje uzvratila mu je privijajući se uz njegovo snaţno telo. Sandra je zarila nokte u njegova ramena i zaboravila na sve oko sebe. Uzdahnula je kada je stisnuo njene grudi. Njegov topli dah i neţno šaputanje budili su još veću ţelju u njoj. Osetila je da joj kolena klecaju. Od uzbuđenja nije primetila da joj je otkopčao haljinu i zavukao ruku u grudnjak. Zajecala je i prepustila se strasti bez ikakvih stega. Na poljupce mu je uzvraćala svom silinom oslobađajući dugo potiskivanu ţelju. Ţeljno mu je nudila usne, još jače se privijajući uz njegovo snaţno telo. - Polako - šaputao je Antonio a onda ju je podigao u naručje. - Imamo previše odeće na sebi.

Savladana i opčinjena, Sandra se više nije branila. Kada ju je u spavaćoj sobi spustio na noge, posmatrala je kako se on brzo i vesto svlači. Gotovo je zaboravila koliko je zgodan. Pogledom je prelazila preko njegovih širokih ramena, mišićavih grudi i ravnog stomaka.

- Pre nisi bila tako spora, Sandra. Počeo je da je svlači. Naga, Sandra

je uţivala dok ju je Antonio zadivljeno posmatrao. Njegov pogled je bio kao milovanje i još više je pojačao njenu ţelju.

- Predivna si - šaputao je milujući njene grudi, a Sandra je zaječala od zadovoljstva. - Da, to ti se oduvek dopadalo... Hoćeš li, Sandra? - pitao je zavodnički. "Hteti" nije bio dobar izraz za to što je osećala. Očajnički je ţudela za tim!

- Da... o, da!

by voki

40

Antonio je duboko udahnuo. Rekla je "da". Najradije bi je zgrabio i odmah uzeo, ali kontrolisao je svoju poţudu. Podigao ju je paţljivo i spustio na krevet.

Predugo je čekao ovaj trenutak da bi ga uništio ţurbom. Hteo je da uţiva. Spustio se pored Sandre, naslonio se na jednu ruku a drugu, je spustio na njen stomak. Osetio je da je Sandra zadrhtala od uzbuđenja i znao je da je samo to vaţno u tom trenutku.

- Antonio - Sandra je pruţila ruku da bi ga privukla bliţe sebi. Znao je šta ona ţeli i prepustio joj se. Posle neţnog poljupca sagnuo se i počeo ţudno da ljubi njene grudi. Sandra je osećala kao da je ponovo oţivela.

Ovo je prevazišlo sva njena očekivanja i sećanja. Kada je spustio ruku na njeno međunoţje, uzdišući mu se otvorila. U ţelji da mu pruţi zadovoljstvo, Sanrda je milovala njegov čvrsti stomak, a zatim je krenula niţe...

- Ĉekaj - rekao je Antonio. Sandra ga je pogledala u lice. Poţuda je izbijala iz njegovih

tamnih očiju. Drhtavim rukama uzeo je kondom sa noćnog stočića. Sandra je bez razmišljanja ispruţila ruke prema njemu.

- Dođi - pozvala ga je. Za trenutak ju je posmatrao zadrţavajući dah. Baš je o ovome

sanjao. Sandrino prekrasno telo, ispruţeno pored njega na krevetu, spremno ga čeka. Sagnuo se i pomilovao njene butine. Bila je spremna. Ipak je nastavio da je miluje vrhovima prstiju po ravnom stomaku i bujnim grudima.

Iako je sopstvenu poţudu jedva mogao da kontroliše, sagnuo se još jednom i počeo da ljubi njene grudi. A sledećeg trenutka je snaţno prodro u nju. Osetio je da su istovremeno zadrhtali pa je zastao, afi ona ga je podstaknula da nastavi

- Ne, molim te… nemoj da staneš! - Ni slučajno - promrmljao je nastavivši u brzom ritmu., Sandra je, s obzirom na to da se dugo uzdrţavala, uskoro

doţivela vrhunac a njihova tela proţela je ekstaza. I kada je strast splasnula a Sandra potpuno iscrpljena poţekia da utone u san, Antonio joj to nije dopustio. U narastajućem ritmu te začeđujuće strasti Sandra je osećala da se njeno uzbuđenje penje do tačke kada je pomislila da to više neće moći da izdrţi.. Doţivela je

by voki

41

orgazam koji nije mogla da dočara ni u najluđim snovima. Ćula je kako Antonio istovremeno ispušta grleni krik, osetila je da se ispravlja nad njom i obujmila ga je nogama kao da ga nikada neće pustiti. Sandra je obgrlila Antoniova ramena, sklopila je oči i uzdahnula iscrpljeno ali zadovoljno. Sledećeg trenutka Antonio se oslobodio njenog zagrljaja i uspravio. Sandra je leţala zatvorenih očiju, usana rumenih od njegovih poljubaca i kose razbarušene po jastuku. Smešeći se, pomerio je uvojak njene kose sa čela pa je ustao iz kreveta.

7. poglavlje

U kupatilu je Antonio protrljao bradu gledajući se zamišljeno u ogledalu. Sandri na koţa bila je veoma neţna. Moţda treba da se oboje pre nego što ponovo počnu da vode ljubav. Priznao je sebi da je seks sa Sandrom bio neverovatno dobar, zapravo fantastičan, ah ipak samo seks. I nameravao je da ga upraţnjava sa njom dok mu ime dosadi.

Ali, prvo mora da obavi nekoliko hitnih poziva. Obukao je bademantil i vratio se u spavaću sobu. Pobednički osmeh pojavio se na njegovom licu dok je posmatrao Sandru. Ili je zaista spavala ili se, što je bilo verovatnije, pretvarala da spava jer se ustručavala da ga pogleda. U salonu apartmana telefonom je naručio kafu, otvorio laptop i počeo da radi. Ipak, nije mogao da se koncentriše. Zašto? Zbog Sandre. Bio je toliko usredsređen na to da nju do-vuče u krevet, da ni na šta drugo nije mislio.

Ipak, završila je fakultet i radila je u međunarodnoj firmi kao partner, znači, sposobna je. Sve to je postigla uz mnogo rada i truda. S druge strane, priznala mu je daje spiskala novac koji je dobila od njegovog oca. Moţda to nije sasvim istina, inače ne bi mogla da izgradi tako uspešnu poslovnu karijeru.

by voki

42

Lepo, uzela je četvrt miliona funti. Za Antonija je to sitnica. Druge ţene sa kojima je poslednjih godina odlazio u krevet koštale su ga mnogo više. Ah, on je prezirao način i Sandrine metode ucenjivanja njegove porodice skandalom koji bi izbio daje ona ispričala novinarima svoje optuţbe protiv Katje. To je bilo neoprostivo. Ipak, kada se uzme u obzir da nije izgubila samo dete nego i jednu godinu studija, traţena suma jedva da je pokrivala primerenu odštetu.

Antonio je pokušao da potisne ova neprijatna sećanja. Odlučio je da naruči šampanjac. Tada je Sandra bila veoma mlada i nije imala porodicu koja bi je podrţala. U suštini, nije joj se moglo zameriti to što je uzela nešto novca. Sada je ponovo leţala u njegovom krevetu. Zaista je mogao da se potrudi i zaboravi prošlost pa da sa Sandrom počne sve ispočetka. Sandra je lagano otvorila oči kada je Antonio izašao u salon. Boţe, šta je to uradila? Uţasnuta, povukla je čaršav do brade. Kako je tako brzo mogla da popusti? Stidela se kao nikada u ţivotu. Posle deset godina uzdrţavanja eksplodirala je u Antoniovim rukama. Ipak, njena predugo potiskivana seksualnost nije mogla da bude jedini razlog da tako reguje na Antonija. Ĉim se nađu jedno pored drugog, sevaju varnice između njih.

Jedan jedini njegov pogled dovoljan je da njeno srce počne ubrzano da kuca. On je još uvek bio fantastičan ljubavnik ali nijednog trenutka nije izgubio kontrolu. Kada je dobio ono što je hteo, ustao je bez reči iz kreveta i otišao. Besna, pokušala je da spreči suze koje su joj navirale. Morala se sabrati i u Antonijevom prisustvu izgraditi neprobojni zid da bi se zaštitila. Odlučno je ustala i obukla gaćice, a dok je pokušavala da na leđima zakopča grudnjak čula je glas iza sebe:

- Treba li ti pomoć? Uplašeno se okrenula. - Ne od tebe! - odgovorila je. On joj je, ne obazirući se na njen odbojni ton, prišao noseći bocu

šampanjca i dve čaše u rukama. U bademantilu koji mu je dopirao do pola butina delovao je veoma muţevno. Sandra j e uzela gutljaj ali se ipak drţala hladno.

- To nije baš topao pozdrav kakav sam očekivao posle strasnog vođenja ljubavi - rekao je. - Ali, imam dobro sredstvo da te

by voki

43

oraspoloţim - spustio je bocu i čaše na noćni stočić pre nego što se okrenuo prema Sandri ponovo joj skinuvši grudnjak. Potom je legao na pod. - Ovako je mnogo bolje - objasnio je dok je njegov zadivljeni pogled počivao na njenim grudima. - To malopre bilo je predjelo. Sada mi se otvorio apetit za glavno jelo.

Zadovoljno je primetio da je pocrvenela. - Izgledaš baš zaprepašćeno, Sandra. A pri tome oboje znamo

koliko voliš seks. Nisam se promenio, a nisi ni ti sudeći prema stanju tvojih prekrasnih grudi - nasmejao se kada je spontano prekrila rukama grudi. Na koji način je mogla da ospori to da je Antonio uzbuđuje? Od početka je bilo tako. Ali, ona više nije bila naivna i lakomislena tinejdţerka.

- Sada sam svakako zahtevnija - odgovorila je čvrsto. - Muškarac koji mora da prisili ţenu da spava sa njim, ne odgovara mojoj predstavi dobrog ljubavnika.

- Daj, Sandra - branio se Antonio smejući se. - Ni sama u to ne veruješ. To koristiš samo kao izgovor. Nećeš da priznaš da i ti mene ţeliš koliko i ja tebe.

Njegova bezočnost razbesnela je Sandru. Arogantno se smejao ne sumnjajući da će ona odmah opet pasti u njegove ruke, ah se ovoga puta prevario.

- Smanji oduševljenje - rekla je suvo. - Ako je tačno to što kaţeš, i ako nema učene u ovoj igri, mogu se pouzdati u to da ćeš se drţati dogovora sa Pam i Denijem - uzela je čaršav sa kreveta i obmotala se njime da bi prikrila golotinju. I ona je mogla da izigrava iskusnu ljubavnicu!

Gledala ga je izazivački. Antoniova velikodušnost je splasnula kada mu je postalo jasno

da ga je ova ţena, hladna kao led, prezrivo gledala. Nije bila ni nalik onoj od malopre, koju je ostavio u krevetu potpuno iscrpljenu i zadovoljenu. Bio je spreman da joj oprosti ponašanje u prošlosti i da je tretira ravnopravno sa bilo kojom drugom ljubavnicom, ali se predomislio.

- Onda imamo problem. Ti si inteligentna ţena, Sandra, i sigurno znaš da se prilikom sklapanja nekog posla uvek krije nešto u pozadini - odgovorio je. - Ţelim te kao ljubavnicu... i potvrdila si mi malopre da nemaš ništa protiv da igraš tu ulogu.

by voki

44

- Ucenio si me - protestovala je. Ali zašto je to dozvolila? Sada se postidela. A otišla bi, samo da je imala šansu. I nikada ne bi iskusla ovu neverovatnu poţudu, šaputao je izdajnički glas u njoj.

- Učena je teška reč, Sandra - Antoniove tamne oči sevale su prezrivo. Dobro je znao da, dok su se ljubili, nije mislila na Pam i Denija. - Radije bih to nazvao ovako: "Da sebe sa svih strana osiguram". Zato ti predlaţem vezu na određeno vreme, recimo, na godinu dana. Ili manje, ako nam dosadi. I zato ću, shodno tome, ispoštovati dogovor na godinu dana sa Pam i Denijem. Kako ti to zvuči?

Znao je prokleto dobro kako je to zvučalo. Sandra je s mukom potisnula bes i ogorčenost. Kakav joj je izbor preostao ako je htela materijalno da osigura svoje prijatelje i njihovo nerođeno dete? Očajnički je traţila izlaz. Odrasli su ljudi, i Pam i Deni, i odgovorni su za sebe. Ali, beba joj nije ostavljala drugu mogućnost. Iako su joj poslovi dobro išli, nije imala ni pribliţno dovoljno novca koliko je njenim prijateljima trebalo. Odjednom se prisetila nečeg drugog.

- Ĉekaj malo... Otkud znaš daje Patrik Vajl otišao u Hongkong? - upitala je.

- Njegov šef Majk Hamilton je moj stari poslovni partner - ravnodušno je odgovorio Antonio. - Moguće je da sam mu spomenuo da sam sreo Vajla i da sam bio zadivljen njegovim talentom za finansije. A moguće je i da sam na kraju razgovora primetio da bi njegova stručnost i iskustvo bili od velikog značaja na Dalekom istoku.

- Dakle, ti si ga tamo oterao - uzviknula je Sandra. - To zvuči veoma surovo, kao da je mafijaški kum sredio svog

protivnika - nasmejao se Antonio. - A zapravo sam mladiću učinio uslugu omogućivši mu da napreduje u karijeri.

- Tvoji motivi bili su, naravno, iskreni - izazivala ga je ona. - Zapravo si hteo da ukloniš mog ljubavnika! - ovu laţ nije lako izgovorila. - Ali, zašto me to od tebe ne iznenađuje? Ne ustručavaš se da me ucenjuješ da bi me odveo u krevet, pa zašto bi te bilo šta sprečilo da ukloniš svog rivala?

by voki

45

- Sandra, molim te... nemoj da stavljaš sebe na pijedestal. Ni ti nisi imala skrupula kada si od mog oca traţila novac. Prebacuješ mi učenu? Jesi li luda?

Sandra je bila van sebe od besa. - Tvoj otac me je naterao da uzmem ček a onda je zahtevao da

odmah otputujem. Pretio mi je ako budem odbila... - A čime je to mogao da ti zapreti? - ironično je upitao Antonio. Gubio je strpljenje jer je ona uporno ponavljala da su se on i

njegova porodica loše poneli prema njoj. A zar joj nisu pruţili sav luksuz?

- Dakle... Ĉime ti je pretio? Hlebom i vodom? - Ne poigravaj se sa mnom - reče ona. - Otvoreno mi je rekao da

bez bebe nema razloga za moj ostanak, da si se mnome oţenio samo zato što sam bila trudna i da hoćeš da se razvedeš.

Sandra je oklevala trenutak razmišljajući da li da otkrije odlučujući argument njegovog oca, ali je nastavila.

- Aludirao je na moje labilno duševno stanje i paranoidnu opsednutost Katjom, kao i na činjenicu, s obzirom da svog oca ne poznajem, da je to moţda genetski. Insistirao je da uzmem novac i da nestanem - završila je.

Antonio je zamišljeno posmatrao njeno prkosno lice. Ĉinilo se da je uverena u ono što priča. I, da bude iskren, u dvadeset četvrtoj zaista nije pomišljao na brak i oţenio se njome samo zato što je bila trudna.

Prvi put posle svih ovih godina pojavila se u njemu sumnja u očevu verziju. Ali, onda se setio pisma koje mu je ostavila.

- Nemoj da zaboraviš da sam čitao tvoje pismo pa me poštedi svojih priča. One me ne interesuju. Vaţno mi je samo ovde i sada.

Sandra je zavrtela glavom. - Zar zaista ne vidiš ništa loše u svom ponašanju prema meni? - Nisam ti naudio... ni tada ni sada. Zašto ne moţe da ostavi

prošlost na miru? - Uţivala si svakog trenutka u mojim rukama. A Vajla što se

tiče... učinio sam mu uslugu i istovremeno sam se rešio rivala - uzeo je bocu šampanjca. - Predlaţem da prihvatimo da imamo različito mišljenje o prošlosti i da popijemo za našu novu vezu.

by voki

46

Zašto je bio tako prokleto uobraţen? Prošlost mu ništa nije značila. Za njega je bila jedna od mnogih koje su mu neko vreme grejale krevet. Bilo je besmisleno svađati se sa njim. Posmatrala je kako vesto otvara šampanjac. Ni u kom slučaju nije smela da potceni Antonija Barbija. Ako ne bude pazila, uništiće je. Dodao joj je punu čašu a Sandra se trgnula kada je ovlaš dotakla njegov prst. Brzo je prinela čašu ustima otpivši veliki gutljaj.

- Za nas - rekao je Antonio smešeći se. -I za obnovu za oboje zadovoljavajuće veze. Slaţeš li se?

Sada više nije mogla da izbegne odgovor. Da ili ne? Da bi dobila na vremenu, popila je još malo šampanjca i prošla pored njega u nameri da odloţi Ĉašu na noćni stočić. Okrenula se pre-ma njemu čvrsto drţeći čaršav koji je bio obmotan oko nje.

- Moţda - ravnodušnim sleganjem ramenima pokušala je da prikrije koliko su joj pomešana osećanja. Jer, ako hoće da bude sasvim iskrena, nije bila ljuta zbog Antoniove učene, nego zato što je u njoj budio divlju strast. Naravno da je to bilo glupo i opasno ali, s druge strane, bilo je neizbeţno ako je htela da zaštiti svoje prijatelje. Ipak, neće mu se lako predati ovoga puta, nego će postaviti sopstvena pravila.

- Pre nego što pristanem hoću da dobijem od Pam, najkasnije za četrnaest dana, obaveštenje da je dobila novac. Drugo, mora da bude jasno da se ovaj dogovor ni u kom slučaju neće sukobljavati sa mojom karijerom i mojim privatnim ţivotom - Sandra je ponosno primetila da zvuči hladno i poslovno.

- Sretaću se s tobom samo kada si u Engleskoj i kada to meni odgovara, a to znači za vikend. Predugo sam i preteško gradila karijeru da bi je zbog ovakve veze stavila na kocku.

- Ni ja to ne bih bolje rekao - nasmešio se dodavši joj još jednu čašu šampanjca. - Dakle, za nas i za englesku vikend vezu.

Sandra je pogledala njegove tamne oči koje su sijale pobedničkim sjajem pa je klimnula glavom.

- Da - usiljeno se osmehnula nazdravivši mu. Naiskap je popila šampanjac. Antonio je dobio ono što je hteo, kao i uvek. Iznenadilo ju je to što je prihvatio njene uslove, pogotovo što je znala da ima jednu ljubavnicu u Americi, jednu u Hongkongu i ko zna gde još. Ovo je bio jasan dogovor, on je od nje ţeleo samo

by voki

47

seks. Antonio je odahnuo iako ni za trenutak nije posumnjao u to da će Sandra pristati na dogovor. Uzeo joj je čašu iz ruke.

- A sada, da zapečatimo dogovor poljupcem - rekao je neţno. Prepustila se spremno njegovim usnama ţudno mu uzvrativši. Kada je počeo neţno da ljubi njeno lice spuštajući se niz vrat, počela je blago da protestuje. Antonio je obema rukama obuhvatio njenu zadnjicu snaţno je privukavši sebi, pa je osetila koliko je uzbuđen i privila se uz njega.

- Ja... treba da idem - predloţila je poluglasno, ali je obavila ruke oko njegovog vrata ne osetivši da joj je čaršav skliznuo sa tela.

- A ja se nadam ovom drugom. Smešeći se, skinuo je bademantil i gurnuo Sandru nazad na krevet. Kako da mu se odupre? Bio je tako neodoljiv, tako muţevan... Zadivljeno je prelazila pogledom preko njegovog zgodnog tela, a onda je ispruţila ruke prema njemu.

- Strpljenja, Sandra - sagnuo se, uzeo je njene ruke ljubeći joj dlanaove, a onda ih podigao iznad njene glave. Sandra ga je kao opčinjena gledala.

- Obećao sam sebi da ću ovo uraditi onog trenutka kada te ponovo vidim - šaputao je, pa ju je okrenuo na stomak.

- Šta obećao? - Sara je htela da se ispravi ali je Antonio pritisnuo lice uz njen obraz.

- Učini mi uslugu - šaputao je dahom milujući njenu koţu. Sandra je podrhtavala od ţelje, nesposobna da se brani. Dok je jezikom prelazio preko njenih leđa, gurnuo je ruku ispod nje, milovao joj je grudi, a zatim je dotaknuo njeno međunoţje.

Nije mogla ni da ga vidi ni da ga dotakne, bila je bespomoćna u ovoj ljubavnoj igri. Stenjući, pritiskala je njegovu ruku i drhtala, a on je jezikom klizio sve niţe niz njena leđa prstima je istovremeno sve strasnije milujući. Dok se predavala ovoj neverovatno uzbudljivoj erotskoj igri, čula je Antonija kako šapuće:

- O ovome sam sanjao... Izvijala se uzbuđeno pod njegovim dodirima a onda ovo slatko

mučenje nije više mogla da izdrţi. Okrenula se na leđa i, spremna, privukla je Antonija na sebe. Ţudno ga je posmatrala. On je kleknuo iznad nje a neobuzdana ţelja izbijala je iz njegovih

by voki

48

tamnih očiju. Obema rukama uhvatio je njene vitke kukove dok je snaţno prodirao u nju. Zastao je samo za trenutak a Sandri se učinilo da se čitav svet zaustavio. Potom je ponovo počeo da se pomera u sve jačem i strasnijem ritmu. Sandra ga je obujmila nogama prateći ga u istom ritmu sve dok nisu neposredno jedno za drugim dosegnuli vrhunac, izgubljeni u sopetvenom svetu poţude i strasti.

8. poglavlje

Dugo vremena posle toga osetila je Sandra Antoniovu ruku u svojoj kosi pa je otvorila oči.

- Ovo je bilo čudesno, smešio joj se. - Antonio... - legla je na njega glave prislonjene na njegovo

rame. Osluškivala je otkucaje njegovog srca. Onda gaje pogledala smešeći se, pomazila je neţno njegov obraz vrhovima prstiju prateći obrise njegovih usana.

- Nadzemaljski - prošaputala je. Njeno disanje se još uvek nije umirilo. - Ali, šta si to sebi obećao?

On se nasmejao. - Ne moţeš da pogodiš, dušo? Kada sam te ugledao na

Denijevoj jahti kako leţiš na stomaku - rukom je milovao dno njenih leđa. - Obećao sam sebi da ću još jednom ljubiti te tvoje rupice.

Zvonjava mobilnog prekinula je ovu prisnost. - Zao mi je... - Antonio je skočio. - Ovo je vaţan poziv. Sledećeg trenutka razgovarao je na italijanskom. Kao da se

odjednom probudila iz čarobnog sna, Sandra je ţustro skočila iz kreveta i potraţila svoj grudnjak i gaćice.

- Sandra? - ukočila se. - Da? - usiljeno se smešeći, okrenula se prema njemu. Antonio je

pokazao na mobilni u svojoj ruci.

by voki

49

- Treba mi još malo vremena. Nazovi, molim te, hotelski servis i naruči mi sendvič i kafu.

Ne sačekavši odgovor, nestao je u kupatilu. Sandra se obukla a potom je naručila sendvič i kafu. Antonio je izašao iz kupatila još uvek telefonirajući. Sandra je brzo iskoristila priliku šmugnuvši pored njega u kupatilo. Zatvorila je vrata zamišljeno posmatrajući ţenu u ogledalu, koju je jedva mogla da prepozna. Šta je to uradila? Njena duga kosa bila je divlje razbarušena, usne još rumene od Antoniovih poljubaca, a na vratu i grudima nekoliko crvenih fleka svedočilo je o vreloj ljubavnoj igri. Odgovor je očigledan, pomislila je pokušavajući da se dovede u red. Uredne frizure i obučena, posle izvesnog vremena napustila je kupatilo. Antonio je nakratko prekinuo telefonski razgovor.

- Obučena si? - Da, ne ţelim da konobaru bude neprijatno kada donese

porudţbinu - odgovorila je odsečno. Uskoro su posluţeni naručenim sendvičima. Sandra je nasula sebi kafu i sela je na sofu. Kada je Antonio konačno završio razgovor i došao do nje, ona je uspostavila unutrašnju ravnoteţu.

- Ţao mi je — neţno ju je poljubio u slepoočnicu pa je seo pored nje - ali bilo je zaista vaţno — uzeo je sendvič. - Naţalost, moram u Hongkong i to večeras.

- Nema problema — Sandra je uzela svoju torbu i ustala. - Slučajno večeras i ja imam poslovni sastanak. Sada stvarno

moram da krenem. - Zar nije kasno za poslovni sastanak? - upitao je Antonio

primetno iznerviran. - Sigurna sam da i ti često zakazuješ poslovne večere. - Da, naravno, ali iznenađuje me da si zakazala poslovni ručak i

večeru istog dana. Zar vi, ţene ne pazite uvek na liniju? Sandra se nasmejala. .....Zapravo, ovo mi je poslovna večera. Moj klijent je vlasnik

noćnog bara. Njegov radni dan počinje tek naveče u osam a sastaću se sa njim u njegovom klubu.

Antonio je zamišljeno vratio napola pojedeni sendvič na tanjir. Odjednom je izgubio apetit. Da li mu je to ljubomora ubila volju za jelom?

by voki

50

- Noćni klub? — ponovio je odsečno. - Da, znaš, mesto gde se pleše i zabavlja. Ukoliko je varorali

trač-novinama, tebe su često tamo viđali O, da, daću ti novi broj nuoMnog — izvadila je vizit-kartu iz torbe pruţivši mu je.

-Nazovi me kada se vratiš. Oklevajući, Antonio je uzeo kartu. Sandra ga je prostodušnu gledala. To kako je ona rekla, zvučalo je razumno. Ionako nešto kasnije mora da otputuje, ali nadao se...

- Ĉekaj, brzo ću se obući, pozvaću taksi i ispratiću te do kuće. - To zaista nije potrebno - Sandra se propela na prste da ga

poljubi. Ipak, kada je pokušao da je privuče, uzmaknula je. Odmah ju je zgrabio, privukao sebi i strasno poljubio. Tek kada se čeţnjivo se privila uz njega, prestao je.

- Za svaki slučaj, Sandra, da ne bi sumnjala - rekao je neţno pomerivši jednu kovrdţu sa njenog čela. - Ovo je bilo da ne zaboraviš da sledećih dvanaest meseci pripadaš meni. Nemoj to da zaboraviš - zatim ju je pustio.

- Kao da bih mogla - rekla je tako tiho da se on pitao da li umišlja. Na vratima se još jednom okrenula.

- Ţelim ti srećan put, Antonio - njen setni osmeh još dugo ga je proganjao.

Ĉim je Sandra ušla u svoj stan, nazvala je Pam. Kada je deset minuta kasnije završila razgovor, znala je da Pam i Deni računaju na Antoniov novac. Jahtu su već pripremali da isplovi prema Napulju. Sandra nije imala srca da svojoj prijateljici ispriča o tome kakav je Antonio ucenjivački gad. Sastanak u noćnom klubu je, naravno, izmislila. Istuširala se i legla u krevet, međutim, nije uspevala da izbaci iz glave vruće ljubavne scene. Besna na sebe, zagnjurila je lice u jastuk boreći se protiv suza koje su navirale. Zbog njega se dovoljno isplakala i nije to više ţelela.

Kada ju je Bob Dţeferson narednog jutra nazvao u kancelariju da dogovori sa njom termin, gotovo da mu je otkazala, ali onda je ubedila sebe da treba da izvuče profit iz toga pošto mora da se bavi Antonom čitavu godinu.

Po Antoniovom povratku iz Hongkonga susrela se Sandra sa njim u petak uveče i apartman je napustila tek u ponedeljak ujutro. Antonio je pokušao da je nagovori da ostane do

by voki

51

ponedeljka uveče ali je ona to odlučno odbila i pozvala se na njihov dogovor koji se odnosi isključivo na vikende. Samo je tako mogla da stekne bar privid kontrole u ovoj vezi. Jer, odavno nije mogla da kontroliše sopstvena osećanja. Ona i Antonio uţivali su zajedno do iznemoglosti a pri tom se posle svakog vikenda pojačavala njena ţelja za njim. Sandra je jedva mogla da prepozna sebe. Jedva primetno se osmehnula. Da li je postala seksualni zavisnik? Nadala se da je tako jer bi dublja osećanja bila pogubana za nju. Prošlog vikenda Antonio ju je pitao da li bi se sa njim srela u Italiji, što je glatko odbila. Dakle, došao je u London, pa su sa Pam i Denijem otišli na ručak da proslave zaključivanje posla koji je njene prijatelje činio veoma srećnim. Samo je Sandra znala da je Antonio ovim zapravo njoj stavljao do znanja da je on ispunio svoj deo dogovora i da isto to očekuje od nje.

Naravno da je subotu popodne i gotovo čitavu nedelju provela u njegovom krevetu dok nije odleteo u Njujork.

Sledećeg vikenda istuširala se, potom je obukla neţnoplavu spavaćicu od satena, koju joj je poklonio Antonio, i sela je u salon da ga sačeka. Bila je čista i spremna da ga zadovolji, prošlo joj je kroz glavu. Da li je zaista postala toliko cinična?

Kada je Antonio stigao na recepciju, bio je umoran i ljut jer je kasnio nekoliko sati.

- Da li je moja gošća stigla? - raspitao se na recepciji. - Gospođica Binam? Jeste, gospodine.

- Vrlo dobro, ostaćemo samo jednu noć, a ne tri kako smo planirali - obavestio je mladog hotelskog sluţbenika i krenuo prema liftu. Umorno je provukao ruku kroz kosu naslonivši se na zid. Veza sa Sandrom istumbala je njegov poslovni ţivot. Već treći vikend zare-dom provodio je u Londonu, što nije odgovaralo njegovim poslovima. Od sutra će iznajmiti stan u Majferu, što bi trebalo sve da olakša, ali ne previše. Prošle nedelje pokušao je da nagovori Sandru da dođe u Italiju, ali je ona to odbila. U krevetu je ispunjavala sve njegove ţelje... pa i više od toga ali, u odnosu na njihov dogovor, bila je neverovatno tvrdoglava i morao je stalno da putuje čas ovamo, čas tamo.

Napulj, London, Njujork... Protekla tri dana proveo je u Napulju jer je njegov otac morao da se podvrgne operaciji srca.

by voki

52

Posle razgovora sa bratom Alfredom, samo je o tome mislio. Nije više znao kome i u šta treba da veruje. Ĉim je ušao u apartman, Sandra je skočila i nasmešila mu se iako je njeno strpljenje bilo na granici podnošljivosti.

- Znači, uspeo si? - zvučala je opušteno iako se pitala da li ga je u Njujorku zadrţala njegova tamnošnja ljubavnica. Ipak, prikrila je ljubomoru.

- Ţao mi je, nisam mogao pre da dođem - Antonio je privuče sebi i poljubi je tako prisno i poţudno, da je Sandra sve zaboravila. - Morao sam da poţurim iz Njujorka u Napulj jer je moj otac podvrgnut komplikovanoj operaciji srca. Srećom, sve je dobro prošlo.

Dakle, nije celu nedelju proveo sa Maršom. Sandra se iznervirala jer joj je laknulo kada je ovo čula. Ali, iznenadilo ju je to što joj je Antonio ispričao za svog oca jer se njihova veza ograničavala isključivo na seks. On nije spominjao svoju porodicu, a ona nije pitala. Njegov otac nije zasluţio njeno saţaljenje, ali kada je videla tamnu senku u Anto-niovim očima, bilo joj je ţao.

- Opet mu je dobro - nastavio je on -i prenosim ti Alfredove pozdrave.

- Lepo od njega - odgovori Snadra ljubazno. - Da, Alfredo je simpatičan... - nakašljao se Antonio. - U nekim

stvarima simpatičniji od mene, čini se. Molim te, učini mi uslugu i pripremi mi viski sa sodom pa ga donesi u sobu. Moram da se istuširam.

Dok se skidao u kupatilu, Antonio je razmišljao o tome kako Sandra nimalo nije saosećala sa njegovim ocem, a nije pokazala ni trunčicu saţaljenja kada joj je ispričao za Katju. Ali, treba li to da ga čudi posle svega što je saznao od Alfreda? Odvrnuo je tuš, a vrući mlaz vode zapljuštao je po njegovom licu. Zaţalio je što je svom bratu otkrio da se ponovo viđa sa Sandrom jer je prvi put u ţivotu njegovo nepoljuljano poverenje u sopstvenu moć prosuđivanja zadobilo ţestok udarac. Prema Alfredovoj priči, Sandra se tada sprijateljila sa njim i sa Marijom. Omogućila je oboma da se sastaju bez znanja porodice odvozeći ih na izlete autom koji je dobila od Antonija na raspolaganje. A Katja je

by voki

53

zapretila Alfredu da će otkriti njegovu vezu sa krčmarevom kćerkom koja nije poticala, kako je Katja smatrala, iz krugova primerenih jednom Barbiju.

Posle svega Alfredo se smejao tome i podsetio je Antonija na Katjinu vezu sa oţenjenim baštovanom, koja je počela odmah po Sandrinom gubitku deteta. Antonio nije smatrao da mu je sve to zabavno. Ti tračevi tada mu nisu došli do ušiju jer je bio isuviše zauzet poslom. Alfredo mu je bez oklevanja objasnio daje, što se tiče Katje, jednostavno bio slep. Ali on to nije svom starijem bratu

prebacivao. Zapravo, Antoniju je bilo tek šest godina kada je

Katja došla u njihovu porodicu i od početka ga je bezuslovno oboţavala. Najverovatnije je to bio razlog što je Antonio smatrao da se naklonost ţena prema njemu -podrazumeva. Očekivao je divljenje a da ništa ne daje zauzvrat. Zato mu nije bilo prijatno da sazna ruţnu istinu od mlađeg brata. Potom je saznao da je Katja četiri godine bila jedina maza u porodici i ţestoko je reagovala kad se Alfredo rodio. Mališan je rano naučio da joj se sklanja s puta. Samo u An-toniovoj blizini ponašala se ljubazno prema Alfredu. Alfredo nije mogao da se načudi tome da Antonio nikad nije primetio koliko ga je Katja ţelela za sebe.

- Mi smo bili kao brat i sestra, zar ne? - protestovao je Antonio. Zabolelo gaje kada se setio Alfredovog odgovora.

- Ne zavaravaj se! Video sam kako ste se na dočeku Nove godine ljubili pre nego što si ti otišao na studije u London. Poljubac, bar nje što se tiče, nije bio sestrinski. Bukvalno te je proţdi-rala. I kako je bila ljuta kada si sa svojom trudnom, tek venčanom, ţenom došao kući?! U tvom odsustvu prema Sandri se ophodila grozno i stvarala joj je pakao od ţivota. Katja je bila lukavo čudovište. Kada je izgubila dete, Marija i ja posetili smo tajno Sandru u bolnici. Pokušao sam da je utešim i tada sam joj rekao da bi najbolje bilo da izbega-va konflikt sa Katjom i tatom. Uţasno se plašila oboje i nije me čudilo što je otišla. O ovoj temi ne ţelim ništa više da kaţem - završio je Alfredo svoju verziju događaja.

by voki

54

Antonio je poštovao mlađeg brata iako je ovaj bio sasvim drugačiji od njega. Odmalena je Alfredo voleo kamione porodične špedicije i nikada nije pokazao sklonost drugom poslu. U petnaestoj se zaljubio i još uvek je veran toj devojci, a sada je srećno oţenjen. Vodio je u Napulju špediciju, potpuno zadovoljan svojim ţivotom. Alfredo je u svakom pogledu stajao obema noga-ma na zemlji, zato Antonio nije mogao da ne prihvati njegovo izlaganje kao istinito.

To mu je prouzrokovalo neprospavanu noć. Za njega je Katja uvek bila kao sestra. Ali Alfredove reči podsetile su ga na onu davno zaboravljenu novogodišnju noć kada gaje Katja zaista najpre strasno poljubila, a onda mu predloţila da postanu par. On je to tada smejući se odbio jer je Katja bila pripita. Sada više nije bio siguran u to. Doduše, nijednog trenutka nije poverovao u to da je Katja Sandru gurnula niza stepenice, ali mogao je da zamisli da je ona Sandru stalno proganjala. Nikakvo čudo što je Sandra posle nesreće bila zbunjena i paranoična.

To mu nije dalo mira. Sledećeg jutra pre operacije upitao je oca staje Sandra pre odlaska rekla i uradila. S obzirom na to da nije znao da li će preţiveti, otac mu je priznao da Sandra od njega nije traţila novac. Zapravo je on to izmislio da bi Antoniju olakšao njen odlazak. Sandra je tada samo rekla da je venčanje bilo velika greška i zamolila je nešto novca da bi mogla da se vrati u Englesku, svom starom ţivotu. Zato je Antonio morao da pogleda činjenicama u oči i da prizna da se on, Sandre što se tiče, prevario. Zamišljeno je zavrnuo slavinu dohvativši peškir.

9. poglavlje

- Vaš viski, gospodine - Sandra je ušla u kupatilo pruţivši Antoniju čašu, dok je pogledom zadivljeno klizila po njegovom muţevnom telu. I ona je zanosno izgledala u spavaćici od svetloplavog satena. Antonio je se nije mogao nagledati. Popio je

by voki

55

viski naiskap i posednički ju je obuhvatio oko struka. Posle dugog poljupca zagledao se u njene izraţajne oči.

- Sviđa mi se spavaćica - prošaputao je zavukavši prst ispod bretele.

- Ti si mi je poklonio - odgovorila je. - Moram da čestitam sebi na dobrom ukusu - rekao je. - Boţe,

tako si mi potrebna! - nestrpljivo je smaknuo bretele sa njenih ramena. Ĉim je usnama dotakao vrh njene dojke, u Sandri se rasplamsala strast. Antonio ju je podigao i pritisnuo uza zid dok je ona nogama obujmila njegov struk. Vrisnula je od zadovoljstva kada ju je Antonio naglo uzeo. Strasno su se stapali u ritmu, vrlo brzo dosegnuvši vrhunac. Teško dišući, Antonio je zagnjurio lice u njenu kosu.

- Jesam li te povredio? Sandra je uzdahnula od uţivanja. Prvi put je Antonio zaista

izgubio kontrolu. - Moţda si me iznenadio, ali nisi me povredio - odgovorila je

tiho. Podigao ju je i na rukama poneo u spavaću sobu. Spustio ju je

na krevet, spustio se pored nje neţno joj milujući razbarušenu kosu.

- Sanjao sam o tvojoj kosi. Sanjao sam o tome da leţiš pored mene... - neţno je milovao njena ramena, grudi, stomak i bedra obasipajući kratkim poljupcima njeno lice, obraze, oči, usne dok ponovo nije osetila ţelju za njim. Sandra je tada doţivela najneţnije i najerotičnije iskustvo u ţivotu. Milovao ju je polako diveći se njenom telu, i u oboma je rasla ţelja. Kada su se konačno opet stopili, bili su spremni jedno za drugo kao nikad dotad i doţiveli su toliko intezivan orgazam daje Sandra pomislila da to neće moći da podnese. Za trenutak se činilo kao da je sve stalo. Antonio je klonuo na nju. Sandra je zatvorila oči. Verovala je da je videla nesigurnost i ranjivost u njegovim očima. Gotovo daje bila u iskušenju da mu otkrije da ga voli ali se u poslednjem sekundu setila daje to njen bivši muţ koji ju je učenom prisilio da mu bude ljubavnica. Iznenadno priznanje da ga duboko u srcu još voli, i da će ga verovatno uvek voleti, zabrinulo ju je. Moţda je ona, kao i njena majka, sposobna da doţivi samo jednu veliku ljubav.

by voki

56

- Teţak si - rekla je. - A ti si boţanstvena... Moramo da porazgovaramo... - pogledao

ju je u oči. - Kad sam bio u Napulju, razgovarao sam sa Alfredom. Prenosim ti njegove i Marijine pozdrave.

- Baš lepo od njih - oprezno je odgovorila Sandra. Bila je veoma napeta jer nije znala kuda vodi ovaj razgovor. - On mi je u nekim stvarima otvorio oči. Što se tiče Katje, bio

sam zaista slep. Ispričao mije da se grozno prema tebi ponašala i da ga nije iznenadilo kada si se vratila u Englesku.

Sandra je izdrţala njegov ispitivački pogled ništa ne rekavši. - Ako je to sve istina, ne čudi me što si tada bila izgubljena.

Dugujem ti izvinjenje jer ništa nisam primećivao i nisam se brinuo o tebi kao pravi muţ.

Posmatrala ga je u neverici. Da li ovo zaista misli? Ipak, nije spomenuo njenu tvrdnju da ju je Katja gurnula niza stepenice. U to nikada neće poverovati.

- Osim toga, pričao sam sa ocem pre operacije i on mi je priznao da ga nisi ucenjivala. Izgleda da je on to izmislio zato da bih|a lakše preboleo gubitak. I za to se izvinio.

- Zaista? Sad mi je mnogo lakše! - Sarkazam ti ne pristaje, Sandra. I, moraš da priznaš da

prilikom našeg ponovnog susreta ni ti nisi bila iskrena. Tvrdila ši da ti je moj otac pretio i da te je prisilio da odeš. Nije bilo tako, naprotiv, pokušao je da te nagovori da ostaneš i obećao je da će za tebe sve uraditi dok; sam ja u inostranstvu. Ali ti si insistirala da odeš i molila si ga za novac da bi mogla da započneš ţivot u Londonu. Zašto mi nisi rekla da ţeliš da odeš? Moţda si bila previše mlada za brak.

Ona ga je: odgurnula uspravivši se. - Da razjasnimo: ti, dakle, više ne veruješ u to da sam ja od tvog

oca zahtevala novac? Zaista zadivljujuće kako je stari gospodin okrenuo istinu u svoju korist. Obećao je da će sve za mene učiniti. Baš je bilo tako, ali je pri tom njegova ruka počivala na telefonskoj slušalici jer je nameravao da nazove lekara koji bi me uputio na psihijatriju.

- Veruješ da sam te tada napustila jer sam bila premlada za brak i da bih izvukla novac za novi početak, zar ne?

by voki

57

- Da, uzela si novac i otišla. - Sećaš li se poslednjeg dana koji smo proveli zajedno? - ovo

jednom mora da raščisti. - Posle ručka smo otišli u spavaću sobu i prvi put posle šest nedelja vodili smo ljubav. Katja je upala unutra s providnim izvinjenjem. Morala je u grad u kupovinu pa je htela da se pozdravi sa tobom jer si ti uveče putovao u Njujork. A meni to nisi rekao. Posvađali smo se. Kasnije, prilikom tvog odlaska, molila sam te da me povedeš. Okrenuo si se svom ocu i zamolio si ga da se brine o meni. Onda si mi rekao: "Moţda će nam prijati da se malo razdvojimo" i, da bi me umirio, rekao si da ćeš me nazvati kad stigneš tamo.

- Tek si bila izašla iz bolnice i još si bila blago histerična. Trebalo je da se neko brine o tebi, a ja sam morao hitno u Njujork - pokušao je Antonio da se brani.

- Zaista si neverovatan! Pre tri nedelje tvrdio si da sam ucenjivala tvoju porodicu da bih iznudila novac. Sada kaţeš da znaš da je tvoja verzija događaja nešto iskrivljena, ali da sam bila histerična i da si zato zamolio svog oca da se pobrine za mene.

- Boţe, nije trebalo da započinjem ovo - Antonio je obema rukama prošao kroz kosu.

- Ali, drago mi je što jesi - odgovorila je Sandra ţestoko. - Doći će vreme kada ćeš pogledati istini u oči. Ostavio si svom ocu da odradi prljavi posao za tebe. Zamolio si ga da me otera i on je to uradio. Nisam mogla dovoljno brzo da odem...

- Zaista si verovala da ţelim da te oteram? - Antonio je zvučao zaprepašćeno.

-Da. Zatvorio je oči. Iako je Sandra videla da je prebledeo, nije

saosećala sa njim. Trebalo joj je piće. Izašla je iz spavaće sobe ne pogledavši ga.

Za deset minuta od raja do pakla, mislila je Sandra dok je ispijala viski. Osetila je Antoniov dodir. Neţno ju je okrenuo sebi.

- Molim te, Sandra, nemoj da plačeš. Ne mogu to da podnesem. Odgurnula ga je od sebe. - Ne plačem. Obećala sam sebi da zbog tebe nikada više neću

plakati. Zagrcnula sam se od viskija, budalo! Na njeno izneneđenje, on je počeo glasno da se smeje.

by voki

58

- Draga, tvoj temperament je očaravajući. Energično se oslobodila njegovog zagrljaja i odmarširala u

kupatilo zaključavši vrata za sobom. Bilo joj je jasno da Je pobegla. Ali, otkad joj je postalo jasno da ga još uvek voli, nije imala snage da se svađa. Poprskala je lice hladnom vodom, podigla je kosu i obukla bademantil. Plašila se da ne otkrije svoja osećanja, jer Antonio nije zasluţio da bude voljen. Vratila se u sobu. A onda se iznenada setila...

- Nisi koristio kondom malopre... - To više nije vaţno - slegnuo je ramenima. - Ti uzimaš tablete -

ispruţio je ruku. - Dođi u krevet. - Ali, spavaš i sa Maršom i sa onom drugom… - Kako se usuđuješ?! Zar zaista misliš da bih spavao sa više

ţena istovremeno i time ugrozio i tvoje i moje zdravlje? I uprkos tome ideš sa mnom u krevet... Šta to govori o tebi?

Tipično za Antonija. Nimalo se nije promenio! - Ja sam to što si ti od mene napravio, to što očekuješ vikendom

u Engleskoj. Poslovni dogovor, ništa više. Dakle, poštedi me zgraţavanja. Gospode Boţe, zar zaista misliš da uţivam u tome da svakog vikenda dolazim u ovaj hotel i da podnosim podozrive poglede sluţbenika na recepciji? Uostalom, prosvetli me, molim te, i kaţi mi da nisi bio u krevetu sa svim tim ţenama?

On se nasmejao. Neţno je pomazio Sandrin obraz i privukao ju je sebi.

- Ne mogu da poreknem da sam imao druge ţene, Sandra. Ali nikada nisam bio u više veza istovremeno. Otkad se ponovo viđamo, nema druge u mom ţivotu. Samo tebe ţelim.

Sandra je ţelela da pbveruje u to. Kada se sagnuo daje poljubi, osetila je čeţnju za njim. Zastenjala od zadovoljstva kad je zavukao ruku ispod njenog bademantila. Probudila se ţelja i u Antoniju. I dok ju je grlio i ljubio, shvatio je protiv svoje volje da ovu ţenu ţeli samo za sebe.

by voki

59

10. poglavlje

Antonio je pogledao na sat pre nego što je izvukao ruku ispod Sandrine glave da bi ustao. Naţalost, bilo je skoro devet, a u pola jedanaest zakazao je sastanak. Sandra je još uvek spavala kada je izašao iz kupatila.

Naručio je kafu i kroasane i uključio je laptop. Hteo je da na brzinu proveri pristigle mejlove i da odgovori na najvaţnije. Zveckanje posuđa i aromatični miris sveţe kafe probudio je Sandru. Pospana, posmatrala ga je kako stavlja kroasan na tanjir da bi njoj doneo doručak u krevet.

- Ustao si rano? - Ne, već je pola deset. Antonio joj je pruţi kafu. - Evo, jedi i popij kafu a onda se obuci i pakuj se. Hoću da do

deset odavde izađem... i da se nikada više ne vratim - rekao je. Sandra je bez reči uzela kafu izbegavši Antoniov pogled. Njeno

srce počelo je divlje da tuče. Očito je Antonio raskinuo njihov dogovor. Posle noćašnje svađe i non-stop seksa izgleda da mu je bilo dovoljno. Kakva ironija! Baš u trenutku kada je shvatila da ga još uvek voli, on je odlučio da prekine. Da li je naslutio njena osećanja?

- Ĉemu ţurba? - upitala je nevoljno. - U pola jedanaest zakazao sam u Majferu. Dakle, poţuri! -

nasmešio se i, sa kroasanom u ruci, uputio se u salon. - Moram da obavim još nekoliko poziva. A ti svakako poţuri. Sandra je osetila olakšanje. Poţurila je da dovrši doručak i

dvadeset minuta kasnije bila je obučena i spremna. Kad je Antonio podigao pogled sa laptopa, gledao ju je opčinjeno. Nosila je neţnoţutu haljinu koja je isticala njenu figuru.

- Sviđa mi se haljina - Antonio je ustao, uhvatio ju je za ruke i neţno poljubio u čelo.

*

by voki

60

Dok je Antonio razgovarao sa agentom za nekretnine, Sandra je razgledala raskošnu dnevnu sobu luksuznog penthausa u kojem su bili. Tri ogromna koţna kauča beţ boje ispunjavala su ovu veliku prostoriju sa visokim plafonom. Iza ogromnih staklenih vrata prostirala se terasa nameštena kao japanski vrt, sa predivnim pogledom na London. Tri spavaće sobe, tri kupatila, trpezarija, dnevni boravak, radna soba i supermoderno opremljena kuhinja. Hodnik je bio velik koliko i njen stan.

- Dopada li ti se? - upitao je Antonio kada je agent otišao. - Mislim da tebi odgovara - odgovorila je iskreno. - I da, meni se

dopada. - Dobro, to me raduje, jer će ovo biti naše vikend-gnezdo. Nema

više hotela. - Nisi valjda kupio ovaj luksuzni stan samo za to? - uzviknula je

zapanjeno. - Ne baš - nasmejao se. - Kao što znaš, nedavno sam u Londonu

otvorio kancelariju pa sam već duţe vreme razmišljao o tome da ovde kupim stan. Recimo da je ponovni susret sa tobom sve to pospešio - okrenuo ju je prema sebi. - Šta kaţeš, da isprobamo kakve su spavaće sobe?

Sandra se nećkala. Hotel je bar bio bez te lične note koje se ona plašila.

- U ovom stanu nema ničeg za jelo. Predivan je dan. Zašto ne bismo malo razgledali okolinu i pronašli neku prodavnicu? - predloţila je.

- Obično mi treba samo telefon za to - rekao je Antonio suvo - ali ako insistiraš na kupovini, u redu. Ali da znaš, čim se vratimo, isprobaćemo sva tri kreveta.

- Nepopravljiv si! - nasmejala se Sandra. Drţeći se za ruke, tumarali su ulicama kao pre deset godina. U Fortnumu se Antonio oduševljeno bacio na kupovinu. Sandra

ga je posmatrala kako bira najskuplje specijalitete i vina. Kada je konačno zamolio da mu sve kupljeno pošalju kući, nije se začudila. Obišli su još nekoliko butika, Antonio joj je kupio ponešto što joj se dopalo, i završili su u italijanskom restoranu.

Siti i dobro raspoloţeni, konačno se se vratili u stan. Ubrzo ih je portir oba-vestio da je pošiljka iz Fortnuma dopremljena. Kese sa

by voki

61

delikatesama stajale su u kuhinji i sledećeg jutra neraspakovane jer su Sandra i Antonio cele noći isprobavali sve tri spavaće sobe.

Kada je došla u ponedeljak u firmu, Sandru je na stolu dočekao ogromni buket crvenih ruţa... U petak, na sastanku sa Bobom Dţefersonom, pojavio se i Antonio ne trudeći se da prikrije njihovu vezu, naprotiv, zagrlio ju je i poljubio kada su se sreli.

- Vaša kafa, Sandra - posluţila ju je Dţini. - Zašto vam je lice tako kiselo?

- Zato što je kraj oktobra, napolju pada kiša i duva... ili zato jer sam se ugojila - odgovorila je Sandra neuobičajeno grubo.

- Ali, petak je - Dţini nije odustala. - Ĉitav vikend provešćete sa prelepim Antoniom, zar ne?

- Da - nasmejala se Sandra. - O, da, danas ću da izađem oko tri. Zakazala je kod lekara rutinski pregled posle tri meseca

korišćenja tableta. Otkad je Antonio kupio penthaus i dao joj ključeve, njihov

odnos pretvorio se u nešto više od seksualne veze. Sandra je napustila lekarsku ordinaciju u neverici. Kao u transu, otišla je kući, sela je na kauč i sklopila oči. Zvuči

neverovatno i neshvatljivo, ali je istina. Ona je trudna, u drugom je mesecu. To nije moguće. A ipak...

Neshvatljivo je da joj se to opet dešava. Antonio... Skočila je. Pa, on je očekuje u šest u stanu. Kada je Sandra otključala vrata penthausa, Antonio joj je pošao u susret obučen u crni smoking.

- Gde si bila? Sat vremena pokušavam da te nađem. U slučaju da si zaboravila, imamo karte za operu koja počinje za pola sata.

- Ţao mi je... obavljala sam vaţan razgovor sa klijentom i zato sam isključila mobilni.

- Kao i uvek... - on je zagrli i poljubi strasno. - Hajde, poţuri. Nekoliko minuta pred početak predstave zauzeli su svoja

mesta. Sandra je bila toliko obuzeta sobom da je jedva primećivala Antonija pored sebe. Razmišljala je samo o bebi.

Posle prestave glava ju je zabolela a onda se setila da čitavog dana ništa nije okusila. Od sada mora da misli samo na dobrobit svog deteta i niko i ništa ne srne da je spreči u tome. Antonio ju je poveo do kola. Kada su seli, okrenuo se njoj i upitao:

- Hoćeš li mi reći šta se dešava, Sandra?

by voki

62

Uplašeno ga je pogledala. - Ništa. - Cele večeri nisi reč prozborila. Rezervisao sam sto. Ţeliš li da

ideš? - upitao je. - Da, naravno – bila je zaista gladna. - O, lepo, bar malo oduševljenja - uključio je motor. Konobar ih je odveo do njihovog stola. Sandra mu se zahvalila

kada joj je ljubazno pomogao da sedne upitavši gde je toalet. Popravila je šminku i napuderisala nos. Zatim se vratila za sto.

Bila je svesna toga da ju je Antonio posmatrao dok mu je polako prilazila.

- Prelepo izgledaš... kao i uvek - izletelo mu je. Uzela je komadić hleba iz korpe na stolu. - Baš sam gladna. Danas sam pojela samo sendvič. - U tom slučaju, odmah ćemo naručiti - dao je znak konobaru

da priđe. Posle večere opet je odbila vino koje joj je Antonio ponudio i

cele večeri s mukom se koncentrisala na razgovor. Njene misli bile su zaokupljene trudnoćom.

- Idemo odavde - besno je rekao Antonio. Bez reči je ustala i krenula za njim. Dvadeset minuta kasnije bili

su u stanu. Antonio je posmatrao Sandrino bledo lice. - Hoćeš li mi sada reći zašto me kaţnjavaš ćutanjem? - Izvini, ne osećam se dobro. - Bleda si. - Da budem iskrena, grozno me boli glava. - Prastari izgovor? - upitao je cinično - ili te zaista boli? Oprosti

mi, uţasno se ponašam. Frustrirani muškarci su neprijatni. Nisam stvoren za monaha, a apstinirao sam gotovo nedelju dana -sagnuo se neţno je poljubivši. - Dođi, sedi na kauč, skuvaću ti čaj.

by voki

63

11. poglavlje

Sandra je izula cipele, naslonila je glavu na jastuk i zatvorila oči. Kakav pakleni dan, ali i jedan od najboljih u njenom ţivotu. Odjednom je bila srećna. Trudna je, postade majka. Refleksno je poloţila ruku na stomak duboko udahnuvši. Ocu njenog deteta mora da kaţe... - Ĉaj - otvorila je oči. Pred njom je stajao Antonio noseći solju mirisnog čaja i dva analgetika. - Evo, ovo će ti pomoći.

- Hvala, ali tablete nisu potrebne -oprezno je srknula gutljaj vrućeg čaja.

- Jesi li sigurna? Još uvek si bleda. Otišao je do bara da naspe sebi viski a onda se vratio i seo do nje.

- Osećaš li se bolje? - Malčice. - U tom slučaju... - okrenu se prema njoj značajno se smešeći. - Ne mogu - brzo odgovori Sandra iako joj je srce zakucalo brţe. - Ako ne večeras onda... - poljubio ju je neţno - u svakom

slučaju, sutra ujutro. Jer, kakvog smisla ima vikend-veza ako se polovina vremena provede bez seksa?

Tim rečima potvrdio je ono što je ona otpočetka znala: da sa njom ţeli samo seks. Sada joj je bilo lakše da mu kaţe da je trudna.

- Na to ne bih računala jer će mi sutra ujutro najverovatnije biti muka - pogledala ga je izazivački. Njegove stisnute usne otkrivale su da je besan. - Trudna sam - dodala je.

- Šta si? - za delić sekunde osetio je radost, ali je pobesneo ugledavši prkosni sjaj u Sandrinim očima.

- Razumeo si me. Ja sam trudna. Poţeleo je da je zadavi golim rukama. Već ga je jednom ovako

prevarila. Skočio je izvrnuvši naiskap čašu viskija. Do đavola, nijedan čovek ne prolazi kroz ovo dva puta. S mukom je savladao bes. Polako se okrenuo i naslonio se na bar hladno posmatrajući Sandru.

- Dakle, kaţeš da si trudna. Otkad? - Lekar misli, otprilike, dva meseca.

by voki

64

- Kada si saznala? - upitao je jedva se savladavajući. Pomisao na bebu davala je Sandri hrabrost da se suprotstavi Antoniovom besu. Neće se više ponašati kao stidljiva, bespomoćna tinejdţerka.

- Danas popodne. Bila sam na rutinskoj kontroli i saznala da tablete nisu delovale. Ali, to ne bi bilo strašno da si ti koristio kondom onda u hotelu, u kupatilu.

- Laţljivice! - besno ju je odgurnuo od sebe. Otišao je do vrata terase širom ih otvorivši. Stresla se od hladnog vazduha. Antonio je stajao napolju češkajući bradu. To je ubrzalo njenu odluku da ode. Pokupila je svoje stvari i krenula prema vratima.

- Šta radiš? - doviknuo je Antonio za njom. - Rekla sam ti da sam trudna sa tobom. Ne zanima me da li mi

veruješ. Samo sam mislila da treba da to znaš. - Nemoj da misliš da sam budala. Ako je dete moje, oţeniću se

tobom. Ali, ovoga puta insistiram na DNK testu. Zavrtela je glavom. - Neverovatan si, Antonio. Ni po koju cenu ne bih se udala za

tebe drugi put. Jasno? - Ako misliš da ću narednih dvadeset godina davati novac tebi i

detetu, varaš se. Venčanje ih ništa! - Odlično, ništa mi sasvim odgovara. Ionako ne bih od tebe

uzela nijedan peni. Mogu da se brinem o sebi i detetu. Nazavaću taksi i idem kući.

Plašila se da će briznuti u plač ako ostane duţe. Antonio je reagovao onako kako je očekivala, bio je besan zbog trudnoće, uţasnut mogućnošću da će postati otac i, naravno, veoma ljut zbog toga što misli da će ga to koštati mnogo novca.

- A, ne, nećeš mi još jednom pobeći! - čvrsto ju je zgrabio. Neverovatno, imala je petlju da baci ovu vest kao bombu i nije mu dala vremena da dođe sebi.

- Još uvek vaţi naš dogovor na godinu dana. Prema mom proračunu, duguješ mi još devet meseci. Ne ideš ti nikud.

Istrgnula se iz njegovog čeličnog stiska. - Rekla sam ti da sam trudna i time je moja obaveza izvršena.

Tvog divnog dogovora što se tiče... zaboravi ga! Slučajno znam da Pam i Deni već imaju novac. I ako ih i tuţiš, sumnjam da ćeš ga dobiti nazad. Sada idem kući.

by voki

65

- Ne budi detinjasta - uzvratio je Antonio. - U ovo vreme ne moţeš naći taksi u Londonu.

Nije ga iznenadilo to što je Sandra prekršila njihov dogovor. Ali, neće proći tako lako. Što se tiče ugovora sa Pam i Denijem, vara se, u njemu je klauzula koja mu, uz određene uslove, dopušta da traţi povraćaj novca. Ali nema potreba da sa njom sada o tome raspravlja. Dovoljno mu je to što zna da je ona, uprkos lepoti i senzualnosti, i dalje ista, prevarantska pohlepna zver kao što je bila.

- Previše sam popio da bih sada vozio, zato ćeš morati da ostaneš ovde - odgovorio je odsečno.

- Ne! Sandrino čitavo drţanje otkrivalo je da bi ona najradije

prihvatila njegov predlog. Bila je umorna, iscrpljena i trudna ali plašila se da je on neće ostaviti na miru.

- Bez brige, ne palim se na umorne, trudne ţene. Spavaću u gostinskoj sobi - rekao je. - A sutra moţeš da ideš kuda hoćeš.

Gotovo je... Sandra je otišla u veliku spavaću sobu i osluškivala je nekoliko trenutaka zadrţavajući dah. Anotnio zaista nije krenuo za njom. Smirena, spustila se u krevet.

Razmišljala je o ţestokoj svađi sa Antoniom. Još uvek nije bila sigurna u to šta zapravo očekuje od njega.

Setila se svoje prve tudnoće. Antonio je tada gotovo nije dotaknuo. Zašto bi sada bila iznenađena time što je neraspoloţen? Pokušala je da ubedi sebe da joj je drago zbog toga i prošli su sati pre nego što je zaspala.

Kada je sledećeg jutra otvorila oči, očekivala je da će ugledati Antonija. A onda se setila jučerašnjih događaja i... smučilo joj se. Brzo je otrčala u toalet. Kada je konačno stala pod tuš, otvorila su se vrata kupatila. Kroz staklo tuš-kabine videla je Antonija koji je odmah otvorio vrata kabine i zavrnuo vodu.

- Ĉuo sam da si povraćala, mislim da si dovoljno bila pod tušem.

Prošla je pored njega i umotala se peškirom. - Hvala što se brineš ali nije potrebno. - Moram da otputujem u Italiju. Obuci se da te odvezem kući. - Nema potrebe, pozvaću taksi.

by voki

66

- Skuvao sam ti čaj - nastavo je ignorišući njene reči. - Poţuri, nemam vremena za gubljenje. Uostalom, hoću da budem siguran da si otišla - dodao je.

Sandra se drhtavim rukama obukla i spakovala je svoje stvari. Još jednom bacila je pogled po sobi. Ovde se više neće vratiti jer je sve konačno gotovo.

U kuhinji ju je čekao Antonio. Brzo je ispila dva-tri gutljaja mlakog čaja.

- Dovoljno je, moţemo da krenemo. Bez reči j e uzeo nj enu torbu i krenuo prema izlazu.

12. poglavlje

Sledećih nedelja Sandri je bilo teško da izbaci Antonija iz glave. U ponedeljak je prvo promenila broj mobilnog telefona, za slučaj da on pokuša da je nazove. U firmi je na Dţinina pitanja odgovorila da je veza sa Antoniom okončana i da ubuduće ne ţeli da razgovara sa njim ako pokuša da je potraţi telefonom.

Pet nedelja je prošlo. Sandra je tokom neprospavanih noći ţudela za Antoniovim neţnostima, a danju nije mogla da se koncentriše na posao. A onda je došao dan kada je zaključila da satima nije mislila na njega. Srce joj je govorilo da će Antonio ostati velika ljubav njenog ţivota, ali ju je razum umirivao: postepeno će naučiti da ţivi sa tim i ponovo će naučiti da se smeje i voli.

Neţno je spustila ruku na svoj stomak, udobno se smestila na kauč i uključila televizor. Prebacivala je kanale kada se oglasilo zvono na vratima. Verovatno je Dţini, pomislila je. Kad je otvorila vrata, zastala je kao gromom pogođena: Antonio!

- Odlazi! - rekla je uzbuđeno. Onda je pokušala da zatvori vrata. Ali, on je gurnuo nogu između vrata i dovratka.

by voki

67

- Ne tako brzo, Sandra - neţno ju je odgurnuo i prošao pored nje u dnevni boravak. Kada se okrenuo, primetila je buket crvenih ruţa u njegovim rukama. Još uvek je stajala na ulazu drţeći se za kvaku jer su joj kolena klecala.

- Opet si promenila broj telefona - primetio je. - A tvoja sekretarica je odbila da me prebaci na tvoj lokal. Kakvu igru igraš?

- Ja? Ti si umarširao u moj stan, mašeš tim buketom kao sa bejzbol palicom i imaš obraza da me to pitaš?

Zakoračila je prema Antoniju primetivši tek tada da izgleda umoran i napet. Takvoga ga još nije videla. Osetila je saţaljenje, ali je brzo sebe opomenula. Vaţno je samo jedno: izbaciti ga što pre iz stana.

- Nosiš moje dete - protestovao je. -Zar si zaista mislila da ću dozvoliti da me izbaciš iz svog ţivota?

- Kakva promena! - rekla je ljutito. -Ako se dobro sećam, insistitao si na DNK testu i neposredno posle toga rekao si mi da je gotovo. Mogu sa tim da ţivim. Tvoj je problem ako se sad predomišljaš.

- Nisam došao da se svađam - odgovorio je pomirljivo - nego da se izvinim što sam sumnjao da je dete moje. Bio sam ljut. Ĉim sam se smirio, znao sam, naravno, da je beba moja - pruţio joj je ruţe. - Romantični gest koji mi je savetovao moj mali brat. Sa njegovom ţenom ovo uvek funkcioniše. Ali, sada mislim da ovo nije bila najbolja ideja. Ĉini mi se da je prekasno a ja ionako nisam romantičan tip.

- U pravu si - potvrdila je Sandra. - Molim te - podigao je ruke pomirljivo - hajde da se ne

svađamo. Saslušaj me. Ţelim da ti kaţem zašto sam došao i onda ću te ostaviti ako to i dalje budeš ţelela.

- U redu - sela je na kauč. - Kako da počnem? - Moţda ispočetka? - još uvek nije znala šta da očekuje. - Tako je - osmehnuo se. - Kada smo se upoznali, za mene si bila najlepša devojka na

svetu. Uostalom, to si još uvek. Verovatno bismo se, pre ili kasnije, venčali ali trudnoća je ubrzala našu odluku. Oboje znamo

by voki

68

u kakvu se to katastrofu pretvorilo. Ali, verovala ti u to ili ne, gubitak deteta i mene je veoma pogodio. Kada sam te video u bolničkom krevetu, bledu i slomljenu, proganjao me je osećaj krivice. Bila si tako mlada a upravo si izgubila naše dete...

- To je prošlost i nije više vaţno - prošaputala je Sandra. - Ne, molim te, saslušaj me do kraja - prišao je prozoru

zagledavši se u reku. Zatim je prišao Sandri i seo je pored nje na kauč. Spontano se pomerila jer ju je njegova blizina činila nervoznom.

- Znam da se tada nisam dovoljno brinuo o tebi - nastavio je. - U svoju odbranu mogu da kaţem samo to da je naša firma tada bila pred bankrotom. Bezbroj puta sam upozorio oca, ali nije hteo da me sluša. Zato sam otišao na studije u London. Ali, kada sam se sa tobom vratio u Napulj, bilo je još gore. Morao sam da uloţim sav svoj trud i vreme da postavim firmu na noge. Znam da to nije neko opravdanje. Moja prelepa trudna ţena trebalo je da mi bude najvaţnija u ţivotu, a ja sam te uzimao zdravo za gotovo.

- Zaista, Antonio, ne treba tu temu više potezati. Ne treba da se osećaš krivim - dodala je. Koštalo ju je mnogo muke da arogantnog Antonija potisne iz svog ţivota. Kako da reaguje na to što on sada pokazuje osećanja? Htela je da ustane ali on ju je zadrţao.

- Ipak je potrebno - u njegovom pogledu bilo je toliko bola. - Sada znam istinu. Katja te je gurnula niza stepenice jer je bila ljubomorna.

Sandra nije mogla reč da izusti. Posle svih ovih godina dobila je zadovoljenje.

- Nadam se da će zbog toga goreti u paklu - rekao je Antonio duboko uzdahnuvši. - Ne očekujem da mi oprostiš, Sandra. Ali, moţda bismo vremenom mogli da ostavimo sve to iza sebe. Naravno da nema izvinjenja za to što ti nisam verovao, ali nisam mogao da poverujem u toliku zlobu. I, s obzirom na tvoje stanje, verovao sam lekaru da je tvoja priča posledica potresa mozga.

- Otkud odjednom ovo prosvetljenje? - dirnuo je u rane koje su još uvek bolele i uţasno se plašila da će se opet razočarati.

- Otac mi je ispričao. - Znao je sve to? - gledala ga je u neverici.

by voki

69

- Tada nije. Posle saobraćajne nesreće Katja mu je na samrti priznala da te je gurnula i daje baštovan lagao za nju. Izgleda da je bila sa njim u vezi i da mu je plaćala da ćuti. Ipak, pre smrti ţelela je da rastereti savest.

Baš lepo od nje, pomislila je Sandra ne osećajući saţaljenje. - Ali, zašto tvoj otac nije ranije rekao istinu? - Katja je bila jedino dete njegove polusestre i bila mu je kao

kćerka. Nasuprot tome, ti si bila strankinja bez porodičnih korena. Moj otac je veoma staromodan. Bili smo već razvedeni i zato je smatrao nepotrebnim da prlja sećanje na Katju. Konačno, pripadala je porodici. Bila si u pravu za sve. Osim Alfreda i, moţda, moje majke, niko od moje porodice te nije prihvatio i ponašali su se grozno prema tebi. Uvek ću se stideti i duboko ću ţaliti zbog toga.

Sandra je ustreptalo uzdahnula. - I... zašto ti je on to sada ispričao? - Zato što sam se danas sa njim ţestoko posvađao. Ucenio sam

ga. Morao je da mi kaţe istinu ako je hteo da vidi mene ili svoje buduće unuče.

- Mogu da zamislim kako ti je bilo... Sandra još uvek nije mogla da mu oprosti iako joj je mučenički

izraz u njegovim tamnim očima kidao srce. - Naravno, zahvalan sam Alfredu za to što više ne tapkam u

mraku - nastavio je Antonio. - Posle našeg rastanka bacio sam se na posao i neprekidno sam putovao po svetu. Kada sam u četvrtak nakratko navratio u Napulj, moj mali brat me je pozvao na razgovor i dobro me je iskritikovao. Rekao je da sam se prvi put ponašao kao potpuni idiot jer sam te pustio da odeš, i da se sada ponašam još gluplje. Ispričao mi je da su te on i Marija posetili u bolnici i da te je on savetovao da ispričaš svima to što si njima. Od početka ti je verovao. Antonio je protrljao umorne oči.

- Bolje te je poznavao nego ja. I sada me je posavetovao da što pre od tebe zatraţim oproštaj ako ne ţelim da se ponovi ista priča. Kada je otac Alfredovu priču danas potvrdio, konačno sam shvatio da sam bio arogantan i slep. Odlučio sam da poslušam savet mog brata.

by voki

70

- Jesi li zato došao? - upitala je Sandra uzbuđeno. - Zato što je tvoj brat rekao da dođeš?

- Ne, ovde sam jer bez tebe ne mogu da ţivim - nasmejao se. - Arogantan, kakav sam, mislio sam da treba da te ostavim mesec-dva i da ćeš odmah zahvalno prihvatiti ponudu da se udaš za mene.

- To je zaista arogantno - potvrdila je. - Danas sam obavestio oca o svojim namerama. U njegovu

odbranu mogu da kaţem da je on tada zaista verovao u to da si bila u veoma lošem psihičkom stanju. Smatrao je tada da je sasvim u redu da poštedi svog sina braka sa labilnom ţenom - pre nego što je nastavio, privukao je Sandru sebi. - Kunem ti se, Sandra, i ja sam tada verovao da si zbog gubitka deteta i posleđica pada postala labilna. Pogrešno sajm procenio situaciju iako sam verova6 da je sve pod kontrolom. A kada sam} se vratio iz Amerike, otac me je laţima uverio u to da si samo novac ţelela. I ppverovao sam mu.

Njegovo iskreno kajanje dirnulo je Sandru. Mogla je da zamisli kako se osećao izdanim i prevarenim. Rado bi mu oprostila, ali iskustvo iz prošlosti učinilo je da bude oprezna.

- Sve je to zanimljivo ali je odavno zaboravljeno - ustala je. - Moram da stavim ruţe u vazu.

Sandra je htela da uzme ruţe ali ju je Antonio uhvatio za ruku i vratio na kauč.

- Pobogu, Sandra, zar je to sve šta ćeš mi reći? Razgolitio sam dušu pred tobom i pokušavam da ti kaţem da te volim... a ti misliš na proklete ruţe.

- Ti... molim?! - gledala ga je bez reči. - Dobro si me razumela. Volim te - potvrdio je strasno. – Misliš

da mi je lako da priznam da sam se deset godina ponašao kao potpuni idiot? Voleo sam te od prvog trenutka. Kada smo prvi put vodili ljubav, to je za mene bio raj na zemlji. Osećao sam se kao kralj.

Sandra se nasmešila u neverici. - Nikada mi ništa nisi rekao. - Bio sam mlad i glup... Iskreno, bio sam kukavica da bih

priznao šta osećam.

by voki

71

Sandra se još uvek nije usuđivala da poveruje u ovo iznenadno priznanje. Moţda je to neki trik da bi dobio bebu? Antonio ju je privukao sebi.

- Mogu samo da te zamolim da mi oprostiš i da mi pruţiš drugu šansu.

Dozvoli mi da ti dokaţem koliko te volim. Posmatrala ga je pokušavajući da prodre u njegovu dušu. U

njegovim tamnim očima videla je bezgraničnu ljubav i to ju je duboko dirnulo.

- Voliš me? - Da, volim te. Samo tebe - neţno je dodirnuo njeno lice. -

Sandra, stidim se zbog svega što sam učinio. Ali, kunem se, ako mi pruţiš priliku, iskupiću se za sve. Hoćeš li moći da mi oprostiš?

Odjednom je nestala svika sumnja. Antonio je bio ljubav njenog ţivota i bila je spremna na novi početak sa njim.

- Opraštam ti. I volim te. Poljubi me. Ispunio joj je ţelju zapečativši poljupcem ponovo pronađenu

sreću.

KRAJ