TUNIS

Koncept razvoja zasluiuje danas moida viSe nego ikada, da se jasno odredi i razjasni. U stvad, sve se vEe brka, panekad d namerno, razvoj i woiucionizam. Jer, kada se zernljama koje su nedavno dekolonizovane iY etekle ne- zavisno& predlaie model razvoj a, odreduj e im se izvasban b o j etapa il stadijuma kroz koje keba da produ pre nego Bto po&gnu p w i

razvo j.

Te &ape su nekada idealistieke - kao Sto su one koje proistieu iz filozofije Ogista Konta ili Hegela, a nekada materijalisbi6ke - b is- torijskolg matcezijalizma. Iako su te dve meto- dohogije i teorije nazvoja pa'evazidene, rwidi- rane ili h g a E i j e tumaEene i pnovo fomu- liszne, ,,mlaldim" zemljama joS uvak se predlaie niz stadijuma hoz koje treba d a produ pre nego Sto posrtignu ilii moida dosegnu mi raz- w j (ovde bi se magla navesti Rwbvljwa teo- rija ,,uzletanja"). Tako da joS i danas mnoge nacije usvajaju ovaj Rostovljev plan kao kom- stitutivni element nacionalne povelje spasonos-

nog razvoja.

I fas.bo se h j a politifki mkovodioci tih nacija kako usvajajlu Rolstovljev plan kao svoj, dduSe, obogaeen sastojaima iz vlastite ~iznice kolek- tivnag nesvervnog, u napom (ne baS BiSenom manlpulisanj a svoj om harizmakkom mlou) da metafmiho pnilloaiu pojedrine faze do kojih su stigli, i koje p~irpirem'aju srtahno ob&avaao uzle-

talnje za naredne dve-ki godine.

Ali, uz puk abeeainja imobilja mi dkjd m a j , ni Earobni Cilim neCe uzleteti. Ne bih ieleo da patpuno utonern u pesiwizam tvrdeCi da uzletanja nebe biti sve dolk naaije u razvoju ne poEnu dbuga'&ije i nezavisno da nazmiSljaju

o svojlim razvojnim prablematikama.

Nije mi p m a t a nijedna od zemalja, koje po- gresno nazivaju zeunljama treCag sveba iako one eine trdinu sveta, da se istinski ramila koris-

teCi tu sheanu, u stvafi shemu zavimosbi.

Kancapt, razvoja, kao neophcdan misaod in- strument, rnora da tse definiSe ili stvori na os- novi nove koncepetualizacije. A da hi se to

- - -. -. -- .

TUNIS

postiglo patrebna je dvosbruka kopernikanska revoluoija. Jer, danalnja n a u h a produkcija i proizvodnja potroSaEkih dobara i tehnololkog znanja nalaze se u glavama i u rukama, pre svega, postindustmijskih, visoko razvijenih ili

jednostavno razvijenih zamalj a.

Cinjenica je da su upravo ta danaSnja pmtin- dustrijska drui-tva poEetkam XX, pa Pak i hra- jem XIX stolefa, povela svet stopama neoibuz- danog prometejskog rasta. Nema potrebe vra- kati se na to i dokazivati. 0 tome je napisana

abimna literatura. I

Zeleo bih da se z a d r h malo na znaeajnom problomu tdekolonizacije hoja je dwela do izra- zite neravnoteie: najpre na raaini narstavljanja razvoja razvijenih nacija, a zatiun na razini druBtava koja sru stekla politiEku neza6snolst. Oraj znaEajan zaokret u istoriji nacija istakao je potrebu novih preiupitivanja. Re5 je o pre- ispitivanju koje treba da obavi kolo~nizovani: u kojoj meri je nauEiio da novim pogiedom gleda na svog dojui3eraSnjeg kolomizatora 1 da ga dru- gaPije shvata, i kolonizator: koliko je prornen'io

naein gldanja na svog bivSeg podanika.

Pored toga, neophodno je i preispitivanje samog pojma civibizaoije i kulture. Plobres izazvan de- koloinizacijm orlrazio se i na promenu dotada pcstoje6ih drultvmih, a sarnirn tim i kultur- nih odnwa u svetu. Do potpune revolucije ne- dostajao je samo jedan koirack, i East pripada mladima koji su ga prvi napravili SevdeseCih godina kada su, ne asporavajuki u celosti po- stignute uspehe, doveli u pitanje moralne os- nave Zapadne civilkacije koja je nastojala da

oivilimje ,,diwljiW svet.

All, i to je bio dim bm vatre.

Iz stanja kolonijalne zavisnoshi m l j e u raz- voju su dolle danas u stanje tehnoloSke zavis- tiosti. PokazaBo se da nije dovoljno postic3 po- litibku nezawsnost, nacionalni sruvesenitet u zemlji 6 j a su prirodna bogastva, nacionalno bike i identikt bili opljaEkani i uniSteni. Sdi- mo se samo p i n e r a Aliira. Trebalo je znati i Sta uraditi sa tom nezavisnoSCu, suverenitetom, da bi se neopomivo pmtalo gaspodax-, a ne sa- ufesnik vlasthte sudbine. BivSi kolonizator iz- vukao je konist iz svih materijalnih i moralnih bogatstava ovih nacija, a os6avio im je samo mrvice znanja koja je i stekao zahvaljujuCi snazi njihovih ruku i duha. Setite se sanno od-

Livanja mozgova a svetu.

Ne bih hteo da tvrdim da je koloniilacija bila samo egoistithi pduhvat proSirenja suviSe tes- nog evrapskag briiSta, koje je lakomi i proidr- ljiv,i kapitakam, po svaku cenu, hteo da pro- Siri. Lsto talro, nisam doSao omde da Mh medao

TUNIS

isbri ju i da kaiem da je kolonizacija bila pre svega i natdasve civibatcnrska misija. Istini za volju, mox-amo reCi da je kolonizacija donela i izvesne blagodeti, od kojih su m d n i pomena: uhnanje procesa pr~iz~crdnje i pllogirenje no-

vog sistema ob~amvanja.

Iz toga je usledila nova dmStvena i h l t m a dinamiika. Aki, kada se svedu raCuni, kolmi- zaloni ,su viSe imali kmisti od priirodnih bogat- stava k o l ~ o v a n i h zemalja no S%o su oviuna ponmgli da iskoniste znanja k o ~ h a s u raspola- gali. J d n m reEju, mnogo viSe su dabs nego

Sto su dali.

I kao Sto je pisao Zak Berg u , ,RazvlaShju sveta", kolonizacija je iaopafila p ~ k o d u kul- ture 1 dekultivisala samu prirodu kolonizovanih zemalja. Tako da danas, poSto se bivSi kaloni- z a h r vratio kubi, ostavivgi koloniste u rasp+ lu fenm, neuramcrteienarn, rasturmom, bipola- rizovanom druStvu, %reba vrabiti p r a m pri~odu

kulturi i ponovo oplemenihi prirodu.

Svakako slte ud i l i da nisam rekao nGOa na- rofito novo. Ciltava ova problematika v a n nije strana, i ja sam sauno razvijao rasprostranje- ne ideie hao Sto su: evulucisnizam. kolanizaciia. dekol&izacija, polnovna kolonizacija - sve ;a- me d o h 0 pomate i veC pamalo otrcane poj- move. To saln morao da ufinim jer su kul- tumi problemi zemalja u razvoju, i posebno moje z e d j e , du'bako ukomnjeni u ovoj problematici. Ne mogu ~se shvabiti ako se ne poveiu sa svo-

jm dubokizn m c i o n a .

Na poEetku izlaganja postavio sam sugtinsko pitanje: koji razvoj i koja kultura? Verujem da saun odgovorio na prvi deo ovoga pitanja, ako se slo5imo da nazvoj nije 6in mimetima. On nije nuhfo i neizbeino rezultat evolucio- nisOiEkog procesa, a jog je manje rezultat pro-

izvoljne akcije.

Razvoj jednog druStva je, pre svega, razvoj nje- govih bitnih, osobenih komponenata. Razvoj je evolutivni Ein, svojstven svakom druStvu. Ne postoje jedan ili dva modela razvoja, ima viSe modela razvoja svojstvenih svakoj naciji, jer ne postoji samo jedna i nepromenljiva kul- tura, zapadnjaEka ili druga; kultura ima koliko i zajednica i druitvenih grupa. 1 u okviru jed- ne jedine nacije razvoj ne moie imati samo jedan izraz. Otuda znafaj koji se mora prida- vati sveukupnom razvoju kao realnoj sintezi

viSe regionalnih razvoja.

Jer, ne moie se bez posledica uskratiti razvoj jednoj regiji na raEun druge. Takva neravno- te2a dovodi u pitanje sveukupan razvoj. Defi- nicija razvoja koju vam predlaiem samo je opisna, razvoj treba razlikovati od kulturnog

- TUNIS

identiteta, pojma veoma u modi, kojim se kao paravanom zamagljuju pravi problemi. Identi- tet je samo drvo od kojeg se ne vidi Suma. OCuvanje kulturnog identiteta moguCno je sa- mo ukoliko se sve nacije, bilo sa Severa ili sa Juga, svesrdno zaloie da definiSu i ostvare istinski dijalog kultura. U stvari, pravo zema- lja u razvoju na industrijalizaciju i na tehno- loSka znanja ne treba da se podmuklo spre- fava upornim pozivanjem na neizbeino vraCa- nje izvorima i na laian problem ukorenjavanja u vlastitu kulturu. 0 kojoj kulturi je ree? 0 pra- iskonskoj? Mnoge generacije ovih zemalja u raz- voju obrazovane su i vaspitavanje u kolonijal- nim Skolama i kolonijalni uEitelji su im ubriz- gali seme prezira prema vlastitoj kulturi kao arhaiEnoj, folklornoj, primitivnoj, iracionalnoj. Sve su to izrazi kojih se oni koji su pohadali kolonijalne Skole joS i danas dobro seCaju. Bilo je to pre wedanje kulture nego kartezijanska, racionalna kritika koju je kolonijalni gospodar Zeleo da im usadi. Poznato je da je rezultat toga prezir i dovodenje u pitanje vlastite kul- ture, kao Sto Sam ukazao na poeetku svog

izlaganja.

Jer; racionalno i racionalnost samo su relativ- ni i etnocentristieki pojmovi. A danas se ni- kako ne postavlja pitan je negiranja zapadnjae- ke kulture, zbog toga dto je etnocentristieka, kao Sto je i nemoguCe sahraniti vlastitu kulturu

zato Sto je zaostala i arhaiena.

Bilo je poieljno da susret zapadne i domorodar- ke kulture dovede do novog kulturnog tipa koji bi bio sinteza osobenih izraza domorodarke kul- ture i spoljnih plodotvornih doprinosa zapadne kulture. Ova sinteza je mogla da se ostvari bez izazivanja potresa ili prinudne akulturacije u Japanu na primer. Medutim, ta sinteza nije irnala isti ueinak u ostalim zemljama u razvoju.

Kako uspegno ostvariti tu sintezu? Kako ostati Evrsto vezan za rodno tle i stvaralaEki stre- initi ka novim kulturnim vidicima? Skoro da je nemoguCe poverovati u uspeh takve sinteze danas kada su Eitave generacije, posebno iz razdoblja posle sticanja nezavisnosti, ma kako to izgledalo paradoksalno, vaspitavane da pre- ziru vlastitu kulturu toliko da su je potisnule u kolektivno nesvesno, i da razmetljivo usvajaju zapadnu kulturu, bez sklonosti i sposobnosti da upiju sve njene suitinske oblike i neophodna znanja, Sto bi im omoguCilo da se uklope u medunarodne tokove nauenog, kulturnog i umet-

niekog stvaraladtva.

Autentic'an kulturni razvoj ne znaei jalovo vra- Canje iivotvornim izvorima vlastite kulture sa- mo zbog toga Sto je dala EoveEanstvu bilo po- eetke nauke, ili prve deklaracije prava foveka,

nafela razvoja, neka otkrifa, itd. Kulturni raz- voj je razvoj obrazovanja i naufnog istrali- vanja, razvoj stvaralagtva, kako naufnog i kul- turnol, tako i umetnifkog; jednom refju to je

pre svega tehnoloSki razvoj.

Zemlje u razvoju moraju da prestanu da budu veliki potrogafi, festo i iznad svojih mogufnosti, i da postanu proizvodafi bar osnovnih proiz- voda sopstvene potrognje. A zato je potrebno da ufestvuju u tehnoloSkoj inovaciji. Potrebno je da raspolaiu sredstvima koja f e im omogu- fiti da ovladaju tehnologijom, jer se problem ne sastoji u obifnom transferu, o razmeni teh- nologije za energiju. Potrebno je ovladati i ener- gijom i tehnologijom. A za tako neBto neophod-

ni su drugafiji odnosi u svetu.

Kako je mogufe ostvariti novi svetski poredak? Potrebno je da zemlje u razvoju uzmu u ruke vlastitu sudbinu, da razvijaju kulturne poten- cijale druStva razlikujufi ekonomski rast od sveukupnog razvoja. Jer, jedna zemlja moie ekonomski da napreduje, a da se stvarno ne razvija. Pa, koje su onda to prepreke koje

sprefavaju kulturni razvoj ?

PokuSao bih na osnovu iskustva Tunisa da od- govorim na ovo pitanje. Posle sticanja neza- visnosti politika kulturnog razvoja u Tunisu proSla je najmanje kroz dve faze. Prva je faza dekolonizacija obrazovanja i kulture. Sprove- dene su dve reforme. Prva se sastojala u de- mokratizaciji obrazovan ja, povedan jem broja Skola osnovnog i srednjeg obrazovanja, tako da je mreia ovih Skola prodrla i u najzabafenija mesta u zemlji i omogudila da se nepismenost medu decom Skolskog uzrasta smanji. Najmanje Sezdeset procenata dece Skolskog uzrasta poha- dalo je Skolu. Istovremeno sa sprovodenjem re- forme obrazovanja izvrSena je i ,,tunisifikacijaV obrazovnih programa, posebno u disciplinama kao Sto su istorija, geografija knjiievnost. Isto- vremeno, zapofet je Sirok program opismenja- vanja odraslih, a u zemlji je pofela izgradnja mreie kulturnih ustanova: narodnih domova, biblioteka, pokretnih bioskopa, pokretnih biblio- teka. itd., da bi kultura postala dostupna na- rodnim masama. PreSlo se sa elitistifke na na-

rodnu kulturu.

To je 1961. godine dovelo do stvaranja Minis- taistva kulture sa zadatlcom da, pre svega, una- predi i ponovo afirmiSe izvornu kulturu nacije, tj. arapsko-muslimansku kulturu, da se brine o ofuvanju i vrednovanju kulturne i umetnifke bagtine pristupajudi iskopavanju starina, kon- zervaciji i restauraciji istorijskih gradova i spo- menika. koje su kolonizatori ostavili u ruse- vinama, kao i sprovodenju kulturne politike

koja vodi raEuna o iivotnim potrebama Tunisa u oblasti kulturnog razvoja.

U razdoblju izmedu 1961. i 1969, za vreme prve faze, ovo ministarstvo je pristupilo stvaranju Nacionalnog komiteta za kulturu, koji je obra- zovao mreiu regionalnih o'dbora za kulturu u svim regionalnim centrima u Tunisu. Ovi re- gionalni odbori za kulturu su, dalje, obrazovali lokalne odbore za kulturu Eime je ostvarena

horizontalna i vertikalna povezanost.

Konferencije generalnih sekretara ovih regio- nalnih odbora za kulturu omogudavale su Na- cionalnom komitetu za kulturu donoSenje pro- grams kulturnih aktivnosti na svim nivoima. Iyporedo sa ovakvom institucionalnom mreiom i instrumentima za vodenje kulturne akcije u zernlji trebalo je organizovati i umetnieko i kulturno stvaralaStvo u raznim oblastima kul- ture - knjiievnosti, pozoriStu, filmu, likovnoj i graIiEkoj umetnosti, muzici, igri, narodnoj umetnosti, baletu, itd. Ovo se moglo ostvariti samo posredstvom odgovarajude politike obra- zovanja kadrova - animatora, filmskih stvara- laca, glumaca, tehnieara, konzervatora, restau- ratora. Ali, ova politika obrazovanja je za- htevala dugororni rad, strogo planiranje potreba u oblasti obrazovanja. Ipak, rezultati su usle- dili dosta brzo, mladi kadrovi slati su na obra- zovanja u inostranstvo, u Francusku i, u manjem stepenu, u ostale evropske zemlje. Istovremeno je predvideno i stvaranje odgovarajudih struk- tura koje Ce primiti budude kadrove. I tako su stvorene stalne pozoriSne trupe, organizacije za proizvodnju i distribuciju filmova, na pri- mer, a pokuSalo se i sa jednim originalnim eksperimentom u Tunisu - sa Skolskim pozo-

riStem.

U gimnazijama su obrazovana Skolska pozo- r:Sta, u okviru sporednih aktivnosti. I malo po malo, ovaj oblik aktivnosti postaje znafajna kulturna manifestacija koja se organizuje svake godine, najpre na nivou regiona i regionalnih takmieenja, potom velikih glavnih gradova, a zntim na nacionalnom nivou. Cilj cele akcije bio je, pre svega, obrazovanje uEenika, jer nji- hovim obrazovanjem u oblasti pozoriSne umet- nosti, sigurno je da se stvara bududa pozoriSna

publika.

Iskustvo sa Skolskim pozoriStem koie Sam vam ukratko prikazao, probudilo je posle desetogo- diSnje aktivnosti veliko interesovanje za pozo- riite medu omladinom. Pojedini uEenici su, po- s!e mature, umesto lekarskog izabrali poziv

pozoriSnog umetnika, odlazili su u inostranstvo da se Skoluju i danas se nalaze na Eelu pozo- ri5nih trupa koje se ubrajaju u najznaeajnije u zemlji. A porelo se od Skolskog pozorigta 1962.

godine.

- T T T N T S

Ogmman napor uloien u obezbedivanje opre- me i struEnih kadrova za kulturnu akcijlu bio je osnovni posao u loku prve faze. Krajem te faze u0Een.i su naki problemi. Najpre na nivou o~brazovanja. Pastali smo svesnii da smo obrazovanje demokratizovali obezbedujuki dos- slupnost s v h dmStvenim slojwima, aLi i da je kvan'citet osrtvaren na Stetu kvaliteta. Sko- lovano je nekolSko hiljada mladih, a nije irn obezbebeno temeljno obrazovanje. Ovo je na- roEito bilo , k a i e n o na nivou visokog obrazo- vanja. Prve generacije maturanata iSle su na univerzitet, a da ua njega nisu bile dovoljno

pripremlj ene. I

S druge &rane, diriava nije mogla da zamtavi priliv studmata; breballo je obezbediti prosto- rije, labora~o~i je i nacofito nastami kadar. Da bi se ovaj prcnblem lakSe reSio upuCen je poziv inostranim univerzitetslkim nastavnicima, i go- Eelkozn Sezdmdih godina univerzitetski nastav- ni kadar 8aEhjavali su preteino stranci. S dru- ge strane, blrz po~as t broja studenata iznnebu 1965-1969. stvolio je mnoge nove zahteve. I sami studenti osekli su nedovoljnmt srednjo-

Skolskog obrazovanja.

Na planu kulturne akcije, kadrovi obrazovani u inastraminn Bkolama ieleli su da im se stave na raspolaganje s~redstva potrebna za kulturnu akciju. ZeleIi su u nekv mlku da i u svojoj zemlji nadu k t a sredstva koja su im stajala na raspolaganju u inostranstvu. Odsustvo di- jaloga i m e b a kadmva i administracije vskoro je potpuno izolovalo ove obrazovane k a h v e . Povrh svega, zaznisli i akcije koje siu hteli da Sire nisu dgovarale k u l t m ~ o j poliitioi driave.

I

Sve se OW deSavalo, naravno, na Stetu stvara- laltva. Tako se, na ~kraju ove prve faze, zastalo radi razmigljanja, procenj~ivanja steEenog is- kustva. Bile s a nedloine reforme kojiuna bi se otklmili nedotstacri i greSke prve faze. Posebno je trebalo phi5 preobraiaju kulture Tunka, !er jr u&eno da je sve Sto je do tada rinjeno bllo, u stvari, sazvijanje kulture koja je ,postojala

za meme kolonij ahog r d o b l j a . J

Posle sticaoja nemvisnoshi odjednom je postal0 jasno da je IU zemlji izvtrSena v&a akultura- cija nego Bto je p t o j a l a za vreme holonijal- nog razdoblja. Stoga slu 1970. godine W e l e da se sprovcde ove prve ~efonme, pmle kojih je usledila dmga faza, hoja je jog uvek u toku.

1 Pre svega je trebalo prilagodiiti &tern obra- zovanja nacionalnim potrebama za kadrovima. U taku prve faze apedeljdvanje za poaiv je skoro sasvim stvar l ibog izbora. S t d e n t i su siobodno birali discipline koje i.e studirati, a salda je driava morala preuzeti usmeravanje

prenna pastojeFi ipobrebauna. Driavi je bio po- treban odreden rbroj lekara, stoga i Sikoluje toliko lekara, ni manje ni vliSe. Ova mijentacija bila je zemovana na nauPnilm kri~terijwima, pri Eemu se v d l o r a h n a i o sposahastima studenata i o potrebama zemlje za adredenom

vrstam kadrova.

Za&, nastavljano je i ub~zano ,,bunisifikova- nje" ob~auovanja i kadrova, posebno nastaivnog kajdra, kojii je trebalo da zameni s t raw nas-

tavnike.

TreCe, pristupilo se tarabizaciji obrazovanja, Sto je predstavljalo pcrctuhva~t velikog obirna i du- gag daha, jer se ne moie preko no& izvrSiti celokupna arabizacija i cela nastava kvoditi na arapskm jeziku. Stoga je trebalo ebapno prlstupiti owm procesu: d osnovnog obrazo-

vanja, i to godinu po godinu.

Salda je upravo u taku arabizacija Eetmte i pete godine osnovnog obrazcrvanja. Ueenlici koji su zavrSili ovaj ciklus EetvorogodiSnjeg obrazova- nja iunali su nastavu samo na arapskm jeziku. U petom razredu osnownog obrazovanja ufi se j d a n strani jeziik, francushi ili engleski. Na- stava Isrtorije, geognafije, knjiievnosti bila je u veCem istepenu asabizovana nego nastava u p ~ i r d n i m naukwna, jer nije bilo dovolljno od-

govarajukih nastavniika.

Cetvrta etapa bila je ,,tunisifikacijan nastavnifkog k'adra. Nku se svi s r b c i mogli preko noCi odstraniti, hebalo je sailiiniti pla~n zamenjliva- nja nastavni5kog kadrra, i tako se svake g d h e broj stranih nastavnika smanjivao. Godine 1982. bike aamo n&to tehniekog osoblja i neSto asi- stenata-stranaioa. Svi nastavnici srrednjeg i vi- s&ag obrazovanja bike Tuniiansi, Skolovani u

zemlji ilri u lnostranstvu.

Peta ta&a lbila je i najznaeajnija: afirmacija nauEnog istxaiivanja. Trebalo je nauho-i&a- iira6ki rad arganizovati na temeljitoj asnovi. U tu m h u je stvmeno samastaho telo - Mi- nistarstvo za visoko obrazovanje i naufno- -istraiiva6ki rad, sa zadetkom da kmSi reor- ganizaciju visakog olbazov~anja i da nauenam isbraiivanju abezbedi status i odgovarajuki ka- dar u oblalsti bundlarmentahih i priznenjenih

~bt~aitivanj a.

Pogledajmo salda Sta je uPinjeno na planu kul- t u ~ n e akaije. Driava je pastala svesna da ne moie sve da radi m a , da finalnsi~a infrasbmk- turn, hlburnu d metnibku gmizvocbju, obm- zuje kadrove, proizvdi filmove, gmor2ne ko- made, muziSke kmcerte, da plaka mmirare, gozoxGne ~kadmve, glumce.. . Bilo je teSiko Ei- tav ovaj poduhvat isprovodiOi na svi,m h n t o -

TUNIS

vima; zbag taga je ldriava preuzela sledete oba- veze: cubezbedivanje prostora i apreme za difu- ziju kulture, mapredenje metnieke proizvcd- nje podsticanjem stvaralaStva putem t a b i r e -

nja, nagra~da i abramvanja tkadxova.

Ovo su postale &tix-i 5undamentalne mnove na kojima poEiva akcija W a v e u ablasti hlrtur- ne akcije, ad poretka ove druge faze. Driava je posebno liberalizovala ratd u ablasli k u l k e . To mari da drzava viSe me stvara pozo~isne tmpe, muzirlre ansamble, vef dozvoljava mi- ma koji iele da se bave ltim delatnwtima da ih osnivaju u okviru ludlruienja, koja driava priz- naje, sa s ta tutm, ibd. da rade (i atva~aju, da planiraju i rade koncapcije svojiih projekata da ih realmju, lda budu gmpodari svojih pre- duzeCa, uz pamof driave u obliku subvencija,

zajmova.

Dalcle, doSlo je do l3beralizacije k u l t m e pro- izvodnje. Ali su i lorajem ove druge faze jog uwk postojahi izvesni problemi, problemi i pre- preke na koje nailazi kulturni razvoj u Tunisu. Izloiih vam tmi sus.ti11mke tarke u vezi sa ovim

problemima.

Najpre, polittiha otvaranj a prema inoskanstvu, koja je ~provedena d pobebka, imala je za ne- posrednu poisledicu padizanje kultuunoig nivoa u zernlji, ali je srtvwila i jaz h e d u generacije pre sticanja i posle sticanja nezavisnosti. Zbog toga Sto se Skdovala na f~anuusloom jeziku, i u okviru f r a n W e kdlure, vekina danaSnje omladine prihvata zapaldne paglede i shvata- nja. Kadrovii koji su veCimom gkdovani u ino- stramtvu iLi su iunali sbance za nastavmike, kada se wake u zeanlju rsuaEavaju se sa stvar- n o s h ad koje su lbili advojeni t&m dugog

perioda, Sto stvara neravnategu u dliuStvu.

Prva prepreka I l r u ~ ~ o m razvoju bio je upra- vo taj jaz M e d u dva tipa obi-azovanja, iunedu

dva tipa druStva u &vim istag W t v a , Dmgo, tuniislko d&vo, potisnuto i r a s h a n d tokom kolonijalnog razdoblja, joS uvak nije naSlo svoju mutamja remotek. JoS uv& u okviiru istog W t v a postoje prablemi dvojnos- ti, dmStvene podvajenosti, ehanomskog dualiz-

ma, kdlmmnog dualizma.

Trefe, sdtinsko pihanje, tj. pitanje stvaranja i odredivamja vlastitilh potreba joS nije reSeno. Tehnoldki razvoj jog uvek zaostaje, mada je znatan narpredak ostvaren u bolku tri paslednje

gadine.

Pitanje: Tunis je Elm Arapske llige li h a svoju regionalnu organizaciju za nauku, obrazovanje i kulibum. Karkvo je miSljenje naSeg gosta o s m j u te imkarapke h l t u r n e saradnje dmas?

A. Balarbi: Zahv,alj'ujem vam na pitamju, rnada ono spada u medunaroclno pravo i medunarad- nu saradnju, ali ~Eigledno je da je saradnja jedan od Ein,ilaca kulmrncvg razvoja, jm se ni jedna z d j a ne moie r m i j a t i samo svojim sredstvima, potl-ebna joj je sa~adnja drugih zemdja. I M i ~ l ~ h , sada, na saradnju arapskih driava koja je ~bila gredmet UNESCO-vog sku- pa u Bagdad. h a p s k i svet im'a s , rdu, i to mnogo v& nego astala podruEja da ima istu kulturu, koja irna jedinstvene istorijs'ke i kul- turne osnove, a to j e arapsko-musl~iunanska kultura. Dzkle, razmena imed)u arapskih dr- iava se vrSi u ohviru te kulture, to su mani- featacije islte kdtu're. Mdurhim, iaiko su kul- tura, pa i njeni tkoreni, tj. islamska kultura, a~rapska kultura, isti, ~polstoje d mabenosti svake arapske dtriave lkoje iskamju v e m a ralzliEito iskustvo sva~ke cd 'nj'ih. Pm.toj,i, dakle, u na- Eelu medukmplementamost rannih arapskih driava koja treba da ,se ostvemje. Ne bih ie- leo da tmSim reEi ii da za m e apCuiujem ko- lonizaciju tvrdeCi da je m a za sve odg~vo~ma, ali se njene posledice i ovde oeituju. Koloni- zacija je podelila a.rarpuki svet, godelila ga na razliEEite regime, anglofonske, fraakofon~~ke, ia- ko je osnwa njihove shmkturalne .kompoaente

jediwtvena 'kultulra.

F'ostoje razlike od jedne arapske driave do druge, postoje razliEita opredeljenja, posebno u oblasti politike i ekonomije. Ekonornska opre- deljenja Aliira nisu ista kao opredeljenja Tu- niea, kulturna opredeljenja Iraka n i s ~ kao op- reo'eljenja Jordana. Dakle, ta raznolikost pred- slavlja danas prepreku za istinsku saradnju izmedg arapskih driava, rnada postoji iskrena ielja za saradnjom. Postoji kulturna razmena, postoje programi kulturne saradnje izmedu razliEitih arapskih driava. Ali, politika je po- delila arapske driave, a kultura mora da sledi politiku. To dovodi do toga da se javljaju raz- doblja prekida u kulturnoj saradnji izmedu pojedinih arapskih driava koji mogu da traju ponekada i tri, Eetiri, pet, Sest godina. Na pri- mer, problem Zapadne Sahare je zaustavio kulturnu saradnju izmedu Maroka i Aliira, izmedu ~YIaroka i Libije. I druga pitanja i pro- blemi su dovodili do prekida saradnje izmedu pojedinih arapskih driava, a to je najozbiljnija opasnost na koju nailazi saradnja tako potrebna arapskim driavama, jer one treba da se me- dusobno pomaiu i raspolaiu sredstvima da to i ostvare. Sve to uslovljava da saradnja ima svoje uzlete i padove, Sto je prepreka za kon- tinuitet saradnje. Svaka zemlja se razvija na svoj narin i kada se nadu posle Eetiri, pet go- dina prekida, valja ponovo definisati potrebe

saradnje.

Mislim, dakle, da je to ono najvainije Sto treba istaCi u prikazivanju i objaSnjavanju stanja

- TUNIS

kulturne saradnje izmedu pojedinih arapskih driava.

Pitanje: BuduCi da islam predstavlja osnovu kulture VaSe zemlje, u kojoj meri je koriSCen kao osnova daljeg kulturnog razvoja i oslobadanja

od stranih uticaja?

Odgovor: Zahvaljujem Vam na tom pitanju - koje je po mom miSljenju umesno i ja Sam ga pomalo zanemario jer Sam i oEekivao da Ce biti postavljeno. Razumljivo, tuniska kultura, kao 6to Sam i rekao, je arapsko muslimanska kultura, dakle islamska. Ali, Tunis je zemlja koja je islamizovana i arabizovana u VII sto- lecu, poEetkom VII stoleCa. Stvarna islamiza- cija zemlje je izvrSena izmedu VIII i X stoleda. 0 arabizaciji Tunisa se moie govoriti tek od X stoleda. Ali pre arapskog osvajanja, tj. pre nego Sto su Arapi osvojili Tunis, porobljavali su ga Vizantinci, Rimljani, FeniEani, Vandali, a u njemu su poglavito iiveli Magrebi, jer tada nije postojao Tunis. Tek sa kolonizacijom na-

staje Tunis.

Tada je to bila Ifrikija koja se prostirala na teritoriji danaSnjeg Tunisa i istofnog Aliira. Ifrikiju su naseljavali Numidani koji su bili Berberi i imali vlastitu kulturu, svoju azbuku, da, imali su Eak i azbuku. Berberi su pretrpeli nojpre uticaj rimske kulture, a zatim hriSCan- stva. Sve do XV stoleCa postojala su iariGta hrigdanstva u Magrebu. Mislim da je to bilo

samo do XV stoleCa.

Ali, otpor Berbera hriSCanstvu i odbrana vla- stitog identiteta od Vizantinaca i Rimljana bili su iilaviji nego pod islamom. Berberi su bili plemena, iiveli su poglavito u planinama i autonomija im je bila neophodna; oni su za- htevali svoju nezavisnost, a to ni Rimljani ni Vizantinci nisu mogli tolerisati. Arapski osva- jaEi su doSli da Sire islam i to je zavrieno tek

posle iestokih borbi izmedu Rerbera i Arapa.

Fosle islamizacije, kada su bili sigurni da su Berberi primili islam, vedina Arapa se povukla, a Berberima su ostavili da upravljaju svojim drugtvom. tj. prihvatili su autonomiju koju su Berberi zahtevali. Tako da su i Spaniju osvo- ji!e islamizovane berberske vojskovode. Tarek Ben Zijad koji je modio arapske vojske u osva- janje Spanije bio je berberskog porekla, isla- mizovani Berber. Dakle, oni su primili islam, pa su u tome iSli i dalje. i u Magrebu su uveli verski obifaj - malihitski, islamski obiEaj koji

postoji samo u Magrebu.

Postoje Eetiri verska obifaja: hanibalitski, ma- lihitski, Gafiitski i hanifitski. Jedini obiEaj koji je rasprostranjen u fitav'om Magrebu, i u po-

jedinim arapskim zemljama, dok su ostali neznatno rakireni, je malihitski obifaj.

To je dakle sinteza izvorne berberske kulture i osvajarke islamske kulture. Socijalna struk- t~ i r a Magreba je ostala skoro netaknuta za vre- me svih arapskih dinastija koje su vladale Rlagrebom i koje viSe nisu bile arapske, jer je bilo i berberskih dinastija. Almoravidi, Almo- hadi su berberske dinastije. Oni su safuvali sopstvenu strukturu. Arapi nisu pokuiali da

menjaju prvobitnu socijalnu strukturu.

DaiiaSnja kultura, i kultura koja je postojala do kolonizacije, je znafi sinteza razliritih ele- menata, jer su posle Arapa doSli Spanci u IV stole&. Kada su Spanci ponovo osvojili svoju zemlju, izvrSili su invaziju Tunisa, pa su zauze- li i grad Tunis. I Spanci su ostali jedno vreme u Ifrikiji (danaSnji Tunis plus deo Aliira).

A zatim su doSli Osmanlije u XVII stolefu i ostali sve do kolonizacije, pa i do sticanja nezavisnosti. Poslednji tuniski vladar koji je bio na prestolu do oslobodenja pripadao je di- nastiji Huseinida. Huseinidi su Turci. Pmtojali su bejovi u Tunisu, bilo ih je i u Aliiru. A poslednji bej, koga je predsednik Burgiba svr- gnuo sa prestola 1957. u trenutku proglaSenja republike, bio je bej iz dinastije Huseinida, riji su preci pripremili teren za kolonizaciju.

Dakle, da se vratimo na pitanje: islamska kul- tura se ukorenila u Tunisu kao sinteza berber- ske, ifrikijske ili magrebske lrulture i islamske kulture. I tako se dogodilo, a to je karakteri- stifno i za eitav Magreb uopSte, a posebno za istofni deo Magreba, da je reakcija na islam stvorila kulturu novog tipa. Postoje, na primer, koranske Skole koje nema ju niSta zajednirko sa ostalim koranskim Skolama u Pitavom svetu. A upravo su se te Skole od samog poretka suprotstavljale kolonizaciji. Njih su stvorili Berberi u planinama i pojedinim ravnicama Ifrikije. U gradovima tsu se nastanili poglavito Arapi, kao Sto je grad Kajruan, kao grad Fez u Maroku, jer su ta dva grada bili sredi- Sta urenosti u razdoblju izmedu X i XV sto- lefa, u doba dekadencije. Posle poraza kod Kordove u Spaniji porela je dekadencija pod

Haf sidima.

Sve ovo vam govorim da bih vam objasnio kakvu je kulturu Tunis nasledio, Sta je sve Tunis nasledio iz razdoblja pre kolonizacije, jer f e posle dofi do promena. Sve do koloniza- cije ta kultura je bila specififna sinteza, razli- fita od islamske kulture kakvu sreCemo u Sau-

dijskoj Arabiji ili negde drugde.