TRIJUMFI REVIZIONIZMA - aaargh.vho.orgaaargh.vho.org/fran/livres7/RFtrijumfirev.pdf · «...

AAARGH REPRINTS

< [email protected] >

TRIJUMFI REVIZIONIZMA

Robert FAURISON

Teheran, 11.12.2007

Predsedniku Mahmud Ahmadined adu;

Zatvorenicima koje nosimo na savesti, Ernestu Zundelu, Germar Rudolfu, Horst Maleru;

Posve eno tako e Arturu Bucu, Fred Lojhteru, Barbari Kulaskoj, Ahmed Ramiju, Gerd

Honsiku, Heinc Kopeu.

Rezime

U toku nirember kog procesa je sud pobedni kih, savezni kih sila, podneo, izme u

ostalih, slede e optu be protiv pobe ene Nema ke:

1. da je naredila i isplanirala fizi ko istrebljenje Jevreja na tlu Evrope ;

2. da je u tu svrhu koncipirala i upotrebila oru ja za masovna ubijanja, a naro ito tkz.

« gasne komore » ;

3. da je u najve oj meri na taj, a uklju uju i i ostale mogu e na ine, direktno uzrokovala

smrt est miliona Jevreja.

Od tada pa do danas ni jedan jedini solidni nau ni dokaz, koji bi mogao da podupre ove

tvrdnje, nije proizveden. Pa ipak, vec ezdeset godina, te optu be su vi e nego prisutne u

svim zapadnim medijima. Prof. Robert Forison je 1980. godine izneo slede i zaklju ak:

« Navodne hitlerove gasne komore i navodni genocid nad Jevrejima zajedno

predstavljaju jednu te istu istorijsku la koja je omogu ila kolosalnu politi ko-

ekonomsku prevaru i plja ku u kojoj su glavni dobitnici Izrael i cionisti ki pokret

uop te, a glavne rtve nema ki narod (ali ne i njihove vo e) i palestinski narod u

celini. »

Danas, 2006. godine, on i dalje, i u potpunosti, stoji iza te svoje tvrdnje.

FAURISSON : Trijumfi revizionizma

— 2 —

Tokom proteklih 60. god. revizionisti su, po ev i sa Francuzima Morisom Barde om i

Polom Rasinijeom, ostvarili, s nau nog i istorijskog stanovi ta, niz impresivnih pobeda nad

svojim opozantima. Ovde emo navesti samo izbor od nekih dvadesetak primera

najupe atljivijih pobeda, izvojevanih od 1951. god. do danas.

Revizionizam nije ideolo ki pokret, on je metodolo ki pristup, analiza, inspirisan

utvr ivanjem istorijske istine. Okolnosti su u inile da je on postao i jedna velika

« intelektualna » avantura dana njeg vremena.

Robert Forison je rodjen 1929.godine. Otac mu je bio Francuz a majka engleskog

( kotskog) porekla. U po etku je predavao klasi nu knji evnost (francusku, latinsku,

gr ku), nakon toga specijalizirao analizu tekstova moderne i savremene francuske

knji evnosti a potom i kritiku tekstova i dokumenata uop te (literatura, istorija, medija).

Predavao je na Sorboni i na Lionskom Univerzitetu. Zbog njegovih « revizionisti kih »

stavova predava ka aktivnost mu je zabranjena. Vi e puta je bio osu ivan. Deset puta je i

fizi ki agresovan. U Francuskoj su mu (kao, uostalom i svim revizionistima) sva medija u

potpunosti nedostupna (citaj zabranjena). Izme u ostalih dela napisao je i

« Revizionisti ke spise » (1974-1998), tampane u etiri toma, drugo izdanje, LV-2027 str.

( Ecrits révisionnistes, 1974-1998, 2e édition, LV-2027 p.)

[ http://aaargh.com.mx/fran/livres/livres.html ]

Napomena

Naziv ovog izlaganja je « Trijumfi revizionizma » a nikako « Istorija revizionizma » ili

« Argumenti revizionizma ». Njegova tema su samo one na e pobede koje su nam direktno

ili indirektno priznate od strane na ih suparnika. Napomene u pogledu autora, dela ili

ostalih argumenata u prilog revizionizmu ovde nece biti sistematski primenjivane. A ako

bih ve morao da napomenem (ili preporu im) jedan mali uzorak iz brojne revizionisti ke

literature onda bih naveo kao moju prvu referencu delo Artura Roberta Butza « Obmana

dvadesetog veka / Afera navodnog istrebljenja evropskih Jevreja » izdato 1976. (The Hoax

of the Twentieth Century / The Case Against the Presumed Extermination of European

Jewry, Arthur Robert Butz). Knjiga je u najmanju ruku magistralna. Za celih trideset

godina njenog postojanja niko nije ni pokusao da je opovrgne ili negira – do te mere je

solidno izgra ena ; savetujem vam da pro itate dopunjeno izdanje iz 2003. godine. Isto

tako bi trebalo obavezno pro itati i Fred Lojhterov rad : « Stru ni izvestaj o navodnim

gasnim komorama u Au vicu, Birkenau i Majdaneku, Poljska » (An Engineering Report on

the Alleged Execution Gas Chambers at Auschwitz, Birkenau and Majdanek, Poland, Fred

Leuchter, Samisdat Publishers, Toronto, 1988. god.); preporu ujem vam izdanje iz 1988.

godine sa zlatnim koricama. Na 42. strani ovog izdanja na i ce te tekst pisma od 14. maja

1988. godine koje govori o definitivnom izostanku otvora u krovu navodnih gasnih komora

krematorijuma II i III u Au vic-Birkenau; Lojhter je, takodje, izdao jo tri izve taja na

temu gasnih komora. Od Germara Rudolfa, koji je po struci hemi ar, naveo bih

« Predavanja o holokostu/ Unakrsno ispitivanje kontroverzija » (Lectures on the Holocaust

/ Controversial Issues Cross Examined, Theses and Dissertations Press, PO Box 257768,

Chicago, IL 60625, USA, 2005) kao i monumentalnu kolekciju od vi e od trideset tomova

koju je izdao pod nazivom « Jedno tromese je za slobodno istorijsko istra ivanje »

(« Vierteljahreshefte fur freie Geschichtsforschung » ). A da ne pominjem njegov asopis

izdat na engleskom jeziku, Revizionist, i puno drugih dela ovog vi e nego znacajnog


— 3 —

mladog nau nika (Germar je etrdesetdvogodi njak i trenutno se nalazi u pritvoru u

Nema koj). Nezaobilazno je i delo kanadskog advokata Barbare Kulazke (Barbara

Kulaszka) « Da li je est miliona zaista umrlo ? » ( Did Six Million Really Die ? / Report

of the Evidence in the Canadian « False News » Trial of Ernst Zundel », 1988, izdato

1992) ; tekst je tako sitno od tampan da bi u nekom uobi ajenom formatu imao sigurno

najmanje hiljadu strana. Ovo delo je svedo anstvo totalnog kolapsa protivni kog tabora: u

toku dva duga procesa vo ena protiv Ernesta Zundela 1985. i 1988. godine u Torontu

(Kanada) do iveli su potpuni krah pred argumentima revizionista. Pravi « Staljingrad » su

iskusili tada « tradicionalni », « zvani ni » istori ari, po ev i od najistaknutijeg od njih,

Raula Hilberga. Veoma vazne studije su napisali i Nemci Vilm Staglis i Udo Valendi,

Italijan Karlo Matonjo, panac Enrique Aynat Eknes, vajcarac Jurgen Graf i jo desetak

drugih ; devedeset i sedam izdanja asopisa « The Journal of Historical Review » (1980-

2002), nastalih najvi e zahvaljujuci Amerikancu Marku Veberu, predstavljaju neiscrpni

izvor informacija kad su u pitanju svi aspekti revizionisti kih istra ivanja. U Francuskoj su

Pjer Gijom, Ser Tion, Onri Rok, Pjer Mare, Vanson Rejnuar, an Platan nasledili Morisa

Barde a i Pola Rasinjea ; Internet sajtove i razne publikacije irom sveta na temu

revizionizma smo prestali i da brojimo. I sve ovo uprkos cenzuri, progonima i zabranama.

« Holokost » nesumnjivo ostaje jedina prava, zvanicna, ako ne i smrtonosna religija

celog Zapada. Ona besramno i dalje nastavlja da obmanjuje milione estitih i po tenih

ljudi nagomilavaju i pred njihovim o ima cipele, nao are, kofere, praveci hrpe kose, i sve

to predstavljaju i kao ostatke « pogu enih » ; falsifikuju i fotografije ili interpretiraju i ih

la no ; deformi u i smisao i sadr aj sasvim bezazlenih dokumenata ; pozivaju i se na

« profesionalne » svedoke ; beskrajnim umno avanjem spomenika, ceremonija, filmova,

utupljivanjem i ispiranjem mozgova ve od malih nogu, u kolama ; organizuju i

« hodo a a » na sveta mesta jevrejskog mu eni tva i spektakularna su enja svetogrdnika

s otvorenim pozivima na lin ovanje.

* * *

Predsednik Ahmadined ad je video ta no : navodni « Holokost » jevrejskog naroda nije

ni ta drugo do « mit », tj verovanje koje je opstalo i i dalje opstaje samo zahvaljuju i

lakoverju ili neznanju. U Francuskoj je sasvim legalno proklamovati va u neveru u Boga,

ali je zato apsolutno zabranjeno izjaviti da ne verujete ili bar sumnjate u « Holokost ». Ova

op ta zabrana svakog mogu eg vida osporavanja zvani no usvojenih « istorijskih istina »

je oficijelno ustanovljena zakonom izglasanim 13. jula 1990. godine i objavljenog u

Zvani nom urnalu francuske Republike (Journal officiel de la Republique française) 14.

jula, na dan komemoracije Republike i Slobode. U njemu je nagla eno da maksimalne

izre ene kazne mogu i i i do jedne godine zatvora i 45000 ; predvi ene su, tako e, i

eventualne nadoknade za obe te enja i nimalo zanemarivi sudski troskovi. Francusko

zakonodavstvo tako e precizira da je zakon ak « moguce primeniti i u slu ajevima kada je

ovo osporavanje prezentovano u prikrivenoj, « sumnjivoj » formi, ili pak putem

insinuacija. » (Krivi ni zakon, Pariz, Daloz, 2006, str. 2059). U Francuskoj, dakle, postoji

samo jadan jedini zvani ni mit, mit « Holokosta » i samo jedan mogu i vid svetogr a : ono

koje vre a « Holokost ».

Li no sam 11. jula 2006. po ko zna koji put izveden pred sud u Parizu pod optu nicom

koja se pozivala upravo na ovaj, « specijalni » zakon. Predsedavaju i suda, Nikola Bonal,


— 4 —

je ina e poha ao specijalan kurs za suzbijanje revizionizma na Internetu : sta organizovan

od strane Centra Simon Vizental koji je ni manje ni vi e nego pod direktnim protektoratom

Reprezentativnog saveta jevrejskih institucija Francuske (CRIF) ! U svojoj pompezno

naslovljenoj objavi « CRIF, aktivan element u formiranju sudskih kadrova Evrope », ova

jevrejska organizacija, ina e halucinantne politi ke mo i, je objavila « urbi et orbi » na

svom Internet sajtu da je Nikola Bonal jedan od njihovih studenata –pripravnika

http://www.crif.org/?page=articles_display/detail&aid=7222&artyd=2&stinfo=297.376.14

67 .

I to nije sve. Javni tu ilac, jevrejka po imenu Anne de Fontette, je u svom zaklju ku

optu nice sebi dozvolila da uprkos injenici da govori u ime svetovne dr ave, pozove

na osvetu « Jehove, za titnika svog izabranog naroda » protiv « la ljivca » Forisona, krivog

jer je preko telefona dao intervju na temu revizionizma iranskoj radio-televizijskoj stanici

Sahar 1.

Zaklju ci done eni na osnovu revizionisti kih istra ivanja

Nemci iz doba Tre eg Rajha su eleli da iskorene Jevreje sa tla Evrope a ne da ih istrebe

(sistematcki poubijaju). Oni su eleli jedno « teritorijalno finalno re enje za jevrejski

narod » a ne « finalno re enje » u smislu nekakvog fizi kog istrebljenja ( eleti finalno

re enje problema nezaposlenosti ne zna i i eleti smrt nezaposlenima). Nemci su

posedovali koncetracione logore a ne « eksterminacione logore » (izraz u potpunosti

izmi ljen od strane saveznika). Koristili su gasne komore za dezinfekciju u kojima su

upotrebljavali insekticid pod nazivom Ciklon B (na bazi cijanovodoni ne kiseline) a ne

gasne komore za ubijanje ljudi ili kamione gasne komore u istu svrhu. Koristili su

krematorijume za spaljivanje le eva a ne za spaljivanje ivih ljudi. Posleratne fotografije

koje navodno predstavljaju « strahote po injene od strane nacista » nam pokazuju ili

bolesne ili umiru e ili mrtve - ali ne i poubijane ljude. Blokade savezni kih trupa, njihovo

konstantno bombardovanje, apokalipti no stanje u kom se nalazila Nema ka pred kraj

estogodisnjeg rata, op ta glad i haraju e epidemije, a pogotovo tifus, opusto ili su celu

zemlju a naroc ito logore na zapadnim teritorijama preplavljene masivnim dolaskom

zatvorenika evakuisanih iz isto nih logora, bez hrane, lekova i insekticida neophodnog u

borbi protiv tifusa.

Ratni haos donosi sa sobom veliku muku i patnju. U modernim ratovima civili zara enih

strana stradavaju ponekad isto kao i vojska. A mozda ak i vi e.

Konflikt koji je suprotstavio Nema ki narod i Jevreje u periodu izme u 1933. – 1945.

godine je bez ikakve sumnje bio vi e neko mucan po ove druge. Me utim, njihovo realno

stradavanje je bilo u daleko manjoj meri nego sto se to oni usu uju sa smeloscu da

priznaju. Nemci su Jevreje bez sumnje tretirali kao hostilnu i opasnu manjinu (a za to su

imali i razloga) i protiv njih u ratnim okolnostima vojni i politi ki vrh Tre eg Rajha je

morao da preduzme niz sve stro ih vojnih i policijskih mera. U pojedinim slu ajevima te

mere su predstavljale pritvor u zatvorerni kim logorima a katkada i deportaciju u

koncentracione logore i odvo enje na prinudni rad. Ponekad su Jevreji bili i streljani – i to

zbog sabota a, pijunske aktivnosti, terorizma a ponajvi e zbog gerilskog rata koji su

vodili na strani saveznika i to prvenstveno na ruskom frontu, ali nikada samo iz razloga to

su bili Jevreji. Hitler nikada nije naredio niti dozvolio da neko bude ubijen iz razloga

njegove rasne ili verske pripadnosti. A kad je re o navodnih est miliona ubijenih Jevreja,

ta cifra je ista izmi ljotina bez i jednog opipljivog dokaza koji bi mogao da je podupre i to

uprkos svom ulozenom trudu instituta Jad Va em iz Jerusalema.


— 5 —

Na navedene optu be Nirember kog suda revizionisti su odgovorili slede e :

1. Poka ite nam barem jedan dokument koji, po va em mi ljenju, dokazuje da je Hitler ili

bilo koji drugi pripadnik nacional-socijalisti kog pokreta naredio ili planirao

sistematsko uni tenje Jevreja

2. Poka ite nam to famozno « oru je za masovno ubijanje » koje bi predstavljalo gasnu

komoru ; makar jednu jedinu, u Au vicu ili bilo gde drugde ; a ako slu ajno niste u

stanju da to uradite, jer su, ako vam je verovati na rec, Nemci navodno uni tili

« zlo ina ko oru je », donesite nam bar jedan tehni ki plan koji predstavlja neku od tih

navodnih « klanica » i objasnite nam kako je uop te neka tako fantasti no ubojita

naprava nezamislivog kapaciteta mogla da funkcioni e a da ne izazove kontaminaciju i

smrt egzekutora i njihovih pomo nika;

3. Demonstrirajte nam kako ste do li do va e cifre od est miliona rtava

Ve vi e od ezdeset godina, tu ioci i istori ari Jevreji i ostali, ni jedan od na a tri

zahteva nisu uspeli da zadovolje. Dakle, za svoje optu be oni nemaju dokaza. Drugim

re ima, oni optu uju bez ikakve osnove, oni klevetaju.

I tu nije kraj. Revizionisti su naveli niz injenica koje dokazuju da navodno fizi ko

istrebljenje Jevreja, gasne komore i est miliona rtava nisu mogli ni da postoje. 1) Na

prvom mestu, milioni evropskih Jevreja su, tokom itavog rata, iveli na o igled sviju;

velika ve ina je radila u nema kim fabrikama u kojima je radna snaga ozbiljno manjkala –

dakle, ti Jevreji su pre iveli. Jo bolje : Nema ka je uporno sve do zadnjih meseci rata

nudila da isporu i saveznicima onoliko Jevreja koliko to oni ele – ali samo pod jednim

uslovom – da isti ne budu poslati u Palestinu ; i to iz obzira prema « plemenitom i

valjanom arapskom narodu » tada ve ozbiljno ugro enom velikim prilivom jevrejskih

kolonizatora. 2) Druga injenica je brizno skrivana od javnosti : svaki eventuelni prestup, u

to vreme po injen u odnosu na Jevreje, je mogao uzrokovati najstro e kazne ; ubici samo

jednog Jevreja ili Jevrejke vojni sud je mogao presuditi smrtnu kaznu streljanjem ; ovo je

va ilo ak i za vojsku. Drugim re ima, Jevreji su, iveci pod nema kom administracijom i

postuju i njene propise, u ivali svu zakonsku za titu i to ak i u odnosu na vojna lica. 3)

Tre e: navodne gasne komore su apsolutno nezamislive u tehni kom smislu : njihovo

navodno funkcionisanje je u potpunom neskladu sa zakonima fizike i hemije. Ni u kom

slu aju, nakon navodnog gu enja cijanovodoni nim gasom stotina ili hiljada ljudi u jednoj

prostoriji, nije moglo odmah da se u e u istu i manipuli e visoko kontaminiranim

le evima. Njihova tela, zatrovana cijanurom kako spolja tako i iznutra, bi bila prosto

nedodiriva. Cijanhlorid je visoko otrovan gas koji se upija i zadr ava po svim mogu im

povr inama : on se talo i i ulazi u cement, ciglu i jako ga je te ko evakuirati; ulazi u ko u,

talo i se u telu, nalazi se u sluzi. Upravo taj isti gas se i danas koristi u SAD za izvr enje

smrtnih kazni u specijalnim komorama od metala i stakla, sa uvek ugra enim izuzetno

kompleksnim mehanizmom i koje zahtevaju veliku predostro nost pri upotrebi. Dovoljno

je videti jednu takvu gasnu komoru u SAD predvi enu za egzekuciju samo jedne osobe pa

da nekome bude sasvim jasno da navodne gasne komore iz Au vica, a predvi ene da

ubijaju svakoga dana hiljade ljudi, nisu mogle da postoje i da funkcioni u.

Zapita ete se sigurno : « ta je onda bilo sa svim tim Jevrejima za koje revizionisti tvrde

da nisu poubijani ? » Odgovor je jednostavan, o igledan i dostupan apsolutno svakome :

jedan deo evropskih Jevreja je mrtav isto kao i desetine miliona « ne-Jevreja », zbog rata,

gladi, epidemija. Milioni ostalih su jednostavno pre iveli. To su navodno « udom-

pre iveli» (« miraculés »), kako ih nazivaju dana nji obmanjiva i i manipulatori. Ti tkz


— 6 —

« udom-pre iveli» Jevreji su se u 1945. godini brojali na milione i rasuti su u pedesetak

zemalja irom sveta, po ev i od Palestine. Postavlja se pitanje : kako je mogu e da uprkos

navodnoj odluci o totalnom fizi kom uni tenju Jevreja toliki broj ipak pre ivi ? Milioni

« udom-pre ivelih», pa to vise nije udo ! To je obi na la , la no udo, prevara, obmana !

Ja sam, 1980. godine, rezimirao u jednoj re enici koja se sastoji od ezdeset re i

francuskog jezika zaklju ke istra iva kog rada revizionista:

« Navodne hitlerove gasne komore i navodni genocid nad Jevrejima zajedno

predstavljaju jednu te istu istorijsku la koja je omogu ila kolosalnu politi ko-

ekonomsku prevaru i plja ku u kojoj su glavni dobitnici Izrael i zionisti ki pokret uop te,

a glavne rtve nema ki narod (ali ne i njihove vo e) i palestinski narod u celini. »

Na dana nji dan, u 2006. godini ja i dalje u potpunosti stojim iza te moje tvrdnje. Moja

izjava nije bila inspirisana bilo kakvom politi kom ili religioznom privr enos u ili

averzijom. Ona je nastala na osnovu dokaza i injenica obelodanjenih jednim delom dvema

knjigama Morisa Barde a iz 1948. i 1950. godine o nirember kom procesu i drugim delom

knjigom Pola Rasinijea iz 1950. godine « Le Mensonge d’Ulysse ». Pocevsi od 1951.

godine, nasi mo ni i prebogati protivnici, tako revnosni u suzbijanju revizionizama, su bili

prinu eni, da iz godine u godinu, ustuknu pred na im tehni kim, nau nim i istorijskim

argumentima. Trijumfi revizionisti kog istra ivanja na temu Drugog svetskog rata su

brojni i zna ajni. Me utim, moramo priznati, i to na nasu veliku alost, da su ostali skoro

potpuno nepoznati iroj javnosti. Mo nici ovog sveta su dali sve od sebe da ih prikriju, to

je i sasvim razumljivo. Njihova dominacija i vlast u dana njem svetu je na direktno

zasnovana na religioznom mitu jevrejskog « Holokosta ». Dovesti u pitanje « Holokost » i

javno razotkriti veliku obmanu, raskrinkati i demaskirati politi are, novinare, istori are,

akademike, raznorazne crkvene i druge « uglednike » i poglavare koji vec ezdeset godina

uporno propovedaju la sve uz proklinjanje « bogohulnika », predstavlja opasnu i

pogibeljnu avanturu. Me utim, kao to cemo videti iz prilo enog, i uprkos svoj postoje oj

represiji, vreme kao da radi u korist revizionista.

Primeri trijumfa revizionizma

Napominjem da u ovde navesti samo dvadeset primera na ih pobeda.

1/ Godine 1951., Jevrejin Leon Poliakov je konstatovao da posedujemo nebrojeno puno

dokumentacije kada je u pitanju svaki aspekt istorije III Rajha, sem jednog : « kampanje

istrebljenja Jevreja ». U svom Brevijaru mr nje pi e da « Nijedan dokument nije sa uvan, a

mo da nikada nije ni postojao » (Bréviaire de la haine, Paris, Calmann-Lévy, 1974 (1951),

p. 171) L. Poliakov je, ina e, pri francuskoj delegaciji prisustvovao nirmber kom sudjenju

(1945 – 1946).

Zapa anje : Ovde smo svedoci jednoj veoma va noj koncesiji u prilog

revizionizmu. Zaista, jedna tako pretpostavljena, fenomenalno

koncipirana kriminalna organizacija, ure ena, organizovana i

sprovedena od strane Nemaca, podrazumevala bi postojanje jasne

naredbe, plana, instrukcija, bud eta... Jedna tako organizovana

akcija, sprovo ena godinama, na teritoriji veli ine jednog

kontinenta i uzrokovaju i smrt miliona ljudi, morala bi da ostavi


— 7 —

masu pismenih tragova i dokaza. A logi no je da zaklju imo da, ako

nam se ka e da takvi dokumenti mo da nikada nisu ni postojali, onda

ni zlo in o kom je re nije mogao biti po injen. U odsustvu bilo

kakvog dokumenta, istori aru ne preostaje ni ta drugo nego da se

li i svakog komentara. Leon Poliakov nam je napravio ovu koncesiju

pre 55 godina. Od tada pa sve do 2006. godine njegovi sledbenici,

a to se mora naglasiti, tako e nisu uspeli da prona u bilo kakav

dokumentovani dokaz. Povremeno su poku avali, tu i tamo , da nas

ubede u neko novo otkri e te vrste, ali, kao sto emo vec videti u

daljem izlaganju, svi su se oni okon avali neslavno po na e

suparnike.

2/ Godine 1960., Martin Brozat, ina e lan Minhenskog Instituta za savremenu istoriju, je

napisao : « Ni u Dahau, ni u Bergen-Belsenu, ni u Buhenvaldu, ni Jevreji ni ostali

zarobljenici nisu bili likvidirani gasom » (Die Zeit, 19. avgust 1960, str. 16).

Zapa anje : Ova iznenadna i neobi na koncesija je od izuzetne

va nosti. Jedina gasna komora koju je tu ilastvo Nirember kog suda

rizikovalo da nam prika e putem filma, je upravo bila ona iz

Dachau-a a brojna su bila i svedo anstva o navodnim gu enjima

gasom u gore navedenim logorima. Martin Brozat, dakle, implicitno

priznaje da su pomenuta svedo anstva bila la na. Me utim, on nam ne

obja njava konkretno u vezi s im su ona bila la na. Isto tako, ne

kaze nam ni na ta se ostala svedo enja odnose; na primer, ona u

vezi s Au vicem, Majdanekom, Treblinkom, Sobiborem ili Belzekom,

nastavljaju da budu verodostojna . Osamdesetih godina, na natpisu

u Dachau, pisalo je na pet svetskih jezika da « gasna komora

kamuflirana u vidu tu kabine » koju turisti pose uju nije

« nikada bila upotrebljivana » u tu svrhu. Revizionisti su tada

postavili pitanje : Kako i na osnovu ega, u tom slu aju, mo emo sa

sigurno u da tvrdimo da je ta prostorija bila « gasna komora » ?

Kao rezultat, odgovorni u Muzeju Dahau su zamenili postoje u

pankartu novom na kojoj je sada pisalo na nema kom i na engleskom

jeziku « Gasne komore. Ovde se nalazio potencijalni centar za

masovna ubijanja » i dodato je « do 150 ljudi je istovremeno moglo

biti pogu eno » Ciklonom B, u ovoj prostoriji. Zapa amo re i

« potencijalni » i « moglo » (na engleskom « potential »i

« could »). Primena ovih izraza ukazuje na obmanu: turiste navodi

da veruju da je pomenuta « gasna komora » stvarno slu ila u tu

svrhu dok istovremeno pru a odgovor na primedbu revizionista: » Mi

nismo napisali da je ta gasna komora zaista slu ila za ubijanja ;

mi smo samo rekli da je ona mogla biti, u ono vreme, upotrebljena

u svrhu ubijanja gore navedenog broja ljudi ». Da zaklju imo:

Martin Brozat je 1960. godine, bez ikakvog obja njenja, izjavio

putem obi nog pisma da niko nije bio ubijen gasom u Dahau ; od

tada, dovedeni u nepriliku, odgovorni u Muzeju Dahau poku avaju,

na razne na ine, da obmanu posetioce navode i ih da veruju da su u

toj prostoriji koja li i na tu -kabinu (sto je sasvim normalno jer

je to i bila), ljudi stvarno bili ubijani smrtonosnim gasom.


— 8 —

3/ Godine 1968, istori arka jevrejskog porekla, Olga Wormser-Migot, je u svojoj

tezi Nacisti ki koncentracioni sistem (Le Système concentrationnaire nazi, 1933-1945,

Paris, Presses universitaires de France, 1968) posvetila itavo jedno izlaganje, kako to ona

naziva, « problemu gasnih komora » (str. 541-544). Ona izra ava svoj skepticizam kad je

u pitanju verodostojnost uvenih svedo anstava o postojanju gasnih komora u Mathauzenu

i Ravensbruku. Kada je re o Au vicu-I, ona je kategori na : logor u kom i dan danas

turisti pose uju navodnu gasnu komoru, ustvari je bio « bez gasne komore » (str. 157).

Zapa anje : U asno te ke optu be protiv pobe ene Nema ke, optu be za

sistematsko ubijanje ljudi gasom, su bile pokrenute samo na osnovu

neproverenih svedo enja pojedinaca. Uzmimo ovde samo za primer

Au vic-I : Pre 38 godina, jedna istori arka jevrejskog porekla je

imala hrabrosti da izjavi da je taj logor bio « bez gasnih

komora » ; pa ipak, turisti i danas, u 2006. godini, masivno

pose uju u Au vicu-I prostoriju koju se usu ujemo da i dalje la no

predstavljamo kao « gasnu komoru ». Prevara je vi e nego

o igledna.

4/ U 1979. godini, trideset i etiri francuska istori ara su potpisala zajedni ku povelju kao

odgovor na argumente tehni ke prirode koje sam li no naveo kako bih pokazao da se

funkcionisanje nacisti kih gasnih komora suo ava sa ozbiljnim materijalnim problemima.

Prema zvani noj verziji, Rudolf Hes (Rudolf Höss), jedan od trojice zapovednika logora u

Au vicu, je priznao (!) i opisao sam proces trovanja gasom u Au vicu i Birkenau. Po

njegovoj izjavi, poprili no nejasnoj i neodre enoj, odmah posto bi i zadnja osoba

izdahnula, uklju ivao se ventilacioni sistem i ekipa jevrejskih zatvorenika bi u la u

ogromnu prostoriju i zapo ela izvla enje i transport le eva do krematorijuma. Rudolf Hes

tako e napominje da su jevreji pristupali ovom poslu krajnje aljkavo, pu e i i jedu i.

Napominjem da je ovako ne to bilo apsolutno nemogu e : ne mo e se u i u prostoriju

prepunu cijanovodoni ne kiseline i uz to pu iti i jesti (gas izuzetno otrovan, prodoran i

eksplozivan), i pri tom dodirivati, manipulisati i iznositi s velikim naporom hiljade le eva

natopljenih cijanvodoni nom kiselinom, dakle nedodirivih. U deklaraciji trideset etvorice

na ao sam slede i odgovor na navedeni problem : « Ne treba se pitati kako je bilo

tehni ki mogu e izvr iti takav zlo in. Tehni ki je bilo mogu e jer je taj zlo in bio

izvr en » (Le Monde, 21. februar 1979, str. 23).

Zapa anje : Ovo nije odgovor vec eskiviranje postavljenog pitanja.

Ako na ovakav na in poku avamo da se izvu emo, to zna i da nismo u

stanju da odgovorimo. Dakle, ako trideset etiri istori ara do te

mere nisu u stanju da objasne kako je jedan zlo in takvog obima

mogao da bude izvr en, to zna i da isti prevazilazi zakone

prirode; drugim re ima, da je imaginaran.

5/ Tokom te iste, 1979. godine, ameri ka vlada je napokon obelodanila avionske snimke

Au vica, koje su do tada dr ali skrivene. Iz bezo nosti ili naivnosti, autori publikacije,

Dino A. Brugioni i Robert G. Poirier, biv i pripadnici Centralne Obave tajne Slu be

(CIA), daju malom foto albumu naziv Ponovna poseta Holokostu (« The Holocaust

Revisited ») i lepe, tu i tamo, nelepnice s potpuno neopravdanim naznakama « gasna(e)

komora(e) » (Central Intelligence Agency, Washington, February 1979, ST-79-10001).


— 9 —

Zapa anje : Ova prevara neodoljivo podse a na onu vi e nego jadnu

demonstraciju biv eg ameri kog ministra Kolina Pouvela (Colin

Powell) kada je poku ao na identi an na in etiketama polepljenim po

avio-snimcima da doka e da je Irak za vreme vladavine Sadama

Huseina posedovao fabrike za proizvodnju « oru ja za masivno

uni tenje ».

U realnosti, ovi obelodanjeni snimci proizvode sasvim suprotan

efekat : one upravo idu u prilog tezi o nepostojanju gasnih

komora. Na njima se jasno razaznaju krematorijumi koji odaju

utisak mira i bez ikakve gomile ljudi u blizini, slepljenih jedni

uz druge, u ekanju da u u u navodne svla ionice i « smrtonosne

odaje ». Okolni prostor (teren) je ist i pregledan. Uzane leje

ba tica krematorijuma su jasno iscrtane i neuga ene stopama

hiljada ljudi koji su tu , navodno, svakodnevno prolazili. Uzmimo

za primer krematorijum br.3 koji se grani i sa fudbalskim

igrali tem (u ta smo se uverili zahvaljuju i originalnim

dokumentima Nacionalnog muzeja u Au vicu) a u blizini je i teren

za odbojku (Hefte von Auschwitz, 15, 1975, bez teksta sa strana 56

i 64). Nedeleko se nalazi i osamnaest bolni kih baraka mu kog

logora. Sve ukupno, obavljene su trideset i dve vazdu ne misije

savezni ke vojske nad tom obla u, koja tako e obuhvata veliki

industrijski kompleks u Monovicu (Monowitz). Znamo da su Saveznici

u vi e navrata bombardovali sektor industrijske zone trude i se da

po tede sto je mogu e vi e ono sto je bilo evidentno da

predstavlja koncentracioni logor, radni logor ili tranzitni logor

(a ne « eksterminacioni logor »), i na koji je palo samo par

zalutalih bombi.

6/ U 1982. godini, dana 21. aprila, osnovano je u Parizu udru enje za studiju

eksterminacije gasom pod nacional-socijalisti kim re imom (ASSAG) i « s ciljem da se :

prona u i prekontroli u svi elementi koji dokazuju upotrebu toksi nih gasova od strane

rukovodstva nacional-socialisti kog re ima u Evropi u svrhu ubijanja osoba razli itih

nacionalnosti, potpomogne publikacija ovih dokaznih elemenata i upotrebe u tu svrhu svi

mogu i kontakti i relacije na nacionalnom i internacionalnom planu ». U lanu br. 2 statuta

pi e : “Du ina trajanja Udru enja je limitirano ispunjenjem zadataka navedenim u

lanu br.1” Navedeno udru enje, osnovano od strane etrnaest osoba, izme u ostalih,

ermen Tijon, or Velers, enevijev Antonioz (rodjena de Gaulle), Bernar uano i Pjer

Vidal-Nake, od trenutka svog nastanka pa do danas, a tome ima ve skoro 25 godina, nije

jos ni ta publikovalo i pri tom nastavlja da postoji i u 2006. godini. Treba napomenuti da

delo pod nazivom Gasne komore, dr avna tajna (« Chambres à gaz, secret d’Etat ») nije

delo ovog udru enja vec prevod na francuski jezik dela koje su izdali na nema kom Eugen

Kogon, Herman Langbejn i Adalbert Rukerl a s manjim doprinosom par lanova ASSAG-

a (Paris, Editions de Minuit, 1984).

Zapa anje : Ve sam naziv navedenog dela govori sam po sebi o

njegovom sadr aju : namesto dokaza, potpomognutih fotografijama

gasnih komora, crte ima, krokijima, stru nim ekspertizama ubistvene

ma inerije, itaoc ovde nailazi samo na teoretisanje na osnovu

onoga to je nazvano « dokazni elementi » (a ne « dokazi »), a to

zato to su, bar nam je tako obja njeno, gasne komore

predstavljale najve u od svih mogu ih tajni, « dr avnu tajnu ». Ako


— 10 —

postoji barem jedno « oru je za masivno uni tavanje » koje

zaslu uje ozbiljnu i detaljnu ekspertizu onda je to ono. U biti

ono predstavlja veliku anomaliju u istoriji nauke i to barem iz

dva razloga : nijedno sli no oru je mu nije prethodovalo a niti mu

usledilo; ono je nastalo iz ni tavila i vratilo se u ni tavilo. U

celoj istoriji nauke nije postojao ni jedan takav fenomen. U

svakom slu aju, sama injenica da asocijacija (ASSAG) postoji i dan

danas nam govori da ona nije ostvarila svoj cilj zbog kojeg je

oformljena, ima tome vec skoro 25 godina. Ona, dakle, jo nije

prona la ni dokaze ni dokazne elemenate o postojanju « nacisti kih

gasnih komora ».

7/ Godine 1982, od 29. juna do 2. jula, odr an je u Parizu, na Sorboni, me unarodni

kolokvijum kojim su predsedavali dvojica istori ara jevrejskog porekla, Fransoa Fure i

Rejmon Aron. Po re ima organizatora ovog skupa, cilj okupljanja je bio da se sve ano i

javno da odgovor Robertu Forisonu i « a ici anarho-komunista » koji ga podr avaju

(aluzija na Pijera Gijoma, an-Gabrijela Kon-Bendita, Ser a Tijona i drugih

« slobodnjaka », ponekad i jevrejskog porekla). Zadnjeg dana, u toku dugo is ekivane

konferencije za tampu, dvojica organizatora su bili prinu eni da javno priznaju da,

« uprkos intenzivnim pretragama » nije prona ena Hitlerova naredba za istrebljenje

jevreja. O gasnim komorama nije bilo ni pomena.

Zapa anje : Ovaj kolokvijum je predstavljao prvi poku aj da se

otvoreno doka e javnosti da revizionisti la u. Kao i svi ostali

sli ni skupovi koji su usledili (naro ito onaj iz 1987. godine,

tako e na Sorboni), i na koje je pristup revizionistima tako e bio

zabranjen, zavr io je se potpunim neuspehom po svoje organizatore.

8/ Godine 1983., 26. aprila, prisustvovali smo zavr nici dugog albenog sudskog procesa,

koji su povele protiv mene jevrejskie organizacije zbog « nano enja tete

bli njem falsifikovanjem istorijskih injenica ». Tog dana, prva instanca civilnog albenog

suda u Parizu, sekcija A (predsednik Gregoar), sve potvr uju i moju pre a nju presudu za

« nano enje tete bli njem » je odala priznanje mom radu. Izre eno je da se u mojim

tekstovima na temu gasnih komora ne mo e prona i ni najmanji trag neozbiljnosti,

nemarnosti, namernih propusta, niti la i i iz ega logi no sleduje da « o

verodostojnosti zaklju aka Gospodina Forisona (na temu gasnih komora) mogu

suditi samo eksperti, istori ari i ira javnost) ».

Zapa anje : Ako ne mo emo prona i u radovima autora koji odbacuje

tezu o postojanju gasnih komora ni neozbiljnosti, ni nemarnosti,

ni namernih propusta, ni la i, ni « falsifikacije », to je onda

dokaz da su njegova dela rezultat rada jednog ozbiljnog

istra iva a, predatog, savesnog, po tenog i autenti nog, i to na

tako visokom nivou da moramo da imamo pravo da javno podr imo

stav, onako kako to on ini, da navedene gasne komore nisu ni ta

drugo do obi an mit.

9/ Godine 1983., 7. maja, jevrejka Simon Vej, ina e jedna od onih koji su « pre iveli

genocid » , je izjavila na temu gasnih komora : « U toku jednog pocesa vo enog protiv

Forisona zbog negiranja gasnih komora, tu ila ka strana je bila u obavezi da podnese


— 11 —

zvani ne dokaze o postojanju gasnih komora. A svi znamo da su nacisti unistili gasne

komore i sistematski poubijali sve svedoke » (France-Soir Magazine, 7 maj 1983,

str.47).

Zapa anje : Ako nema ni oru ja kojim je izvr en zlo in, ni svedoka,

ta nam onda preostaje ? Sta re i za prostorije la no predstavljene

kao gasne komore koje milioni obmanjenih posetilaca obilaze ? ta

misliti o osobama koje se predstavljaju kao svedoci ili kao

« udom-pre iveli gasne komore » ? Simon Vej je prvi autoritet

holokosta (« autorité holocaustique ») koja je otvoreno dala do

znanja da svaki navodni svedok « gu enja gasom » mo e biti samo

la ni svedok. Vec 6. marta 1979., prilikom debate Televizijski

dosijei (« Dossiers de l’écran ») koju je francuska televizija

organizovala povodom ameri kog feljtona « Holokost », ona je

otvoreno izrazila svoju antipatiju prema Morisu Benrubiju,

prezentovanog kao « svedoka gasnih komora ». On je se, izme u

ostalog, dr ao jako diskretno u odnosu na njegovo pre a nje

« svedo enje » objavljeno malo ranije u Ekspresu (L’Express, 3-9

mart 1979, str.107-110).

10/ Godine 1961., Jevrej Raul Hilberg, vode i zvani ni istori ar («historien orthodoxe »),

objavio je prvo, a 1985. godine, i drugo izdanje svog najpoznatijeg dela, revizirano i

korigovano. Razlika izme u ova dva sukcesivna izdanja je upe atljiva i mo e se objasniti

samo uticajem revizionizma i njegovim trijumfima ostvarenim u me uvremenu. U prvoj

ediciji, autor je sa sigurno u tvrdio da je « uni tenje evropskih Jevreja » zapo eto nakon

dve suksecivne Hitlerove naredbe. Pri tom on ne precizira ni datum ni sadr aj ovih naredbi.

Potom se upu ta u detaljno obja njavanje politi kog, administrativnog i birokratskog

procesa destrukcije; na pr. usudio se ak da sa sigurno u tvrdi da je u Au vicu istrebljenje

Jevreja bilo organizovano od strane biroa kojem je bilo istovremeno zadu enje

dezinfekcija ode e i eksterminacija logora a « Destrukcija evropskih Jevreja » (« The

Destruction of the European Jews, 1961, ponovo izdato 1979., Quadrangle Books,

Chicago, str. 177, 570). U svom izdanju iz 1983., potpuno negiraju i pre a nje afirmacije,

R. Hilberg je iznenada do ao do zaklju ka da je proces « uni tenja evropskih Jevreja » ipak

obavljen bez plana, bez ikakve organizacije, potpuno decentralizovano, bez projekta, bez

bud eta, i samo zahvaljuju i « neverovatnom skladom duhova, uzajamnim preno enjem

identi nih misli u srcu jednog koplikovanog, » nema kog, « birokratskog sistema » (an

incredible meeting of minds, a consensus mind reading by a farflung bureaucracy ;

Newsday, New York, 23. februar 1983, str. II/3). Ovu izjavu, R. Hilberg je potvrdio pod

zekletvom na su enju Ernestu Zundelu 16. januara 1985. u Torontu ( zapis originalnog

teksta izjava, str. 848) ; nakon toga, svoju izjavu opet ponavlja ali drugim re ima u

radikalno reviziranom izdanju svog dela (The Destruction of the European Jews, New

York, Holmes & Meier, 1985, str. 53, 55, 62 ; francusko izdanje, La Destruction des juifs

d’Europe, Paris, Fayard, 1988, str. 51, 53, 60). I na kraju, poslednji put izjavljuje istu

re enicu u oktobru 2006 u intervjuu za Le Monde : « Nije bilo unapred utvr ene eme.

Pitanje o done enju odluke ostaje delimi no nere eno : nikada nismo prona li naredbu

potpisanu od strane Hitlera, verovatno jer taj dokument nikada nije ni postojao. Ube en

sam da se sve odvijalo u ti ini jedne tajne strukture: svaka odluka je povla ila novu, ova

opet slede u i tako do kraja pri emu je bilo sasvim nemogu e unapred predvideti narednu

etapu » (Le Monde des livres, 20 octobre 2006, str. 12).


— 12 —

Komentar : Istori ar « Number One » genocida nad Jevrejima se

na ao u tako beznade noj situaciji da je bio prinu en da se

porekne i da gigantsku ma ineriju za masivna ubistva objasni kao

neki vid intervencije Svetog Duha. On pominje neki vid « susreta

identi nih duhova » u okviru jednog birokratskog sistema i opisuje

taj susret kao « neverovatan ». Ako je taj susret neverovatan,

za to bi se onda u njega i verovalo ? Treba li verovati u

neverovatno ? Tako e evocira i nekakva navodna « itanja misli » i

njih kvalifikuje kao « savr eno usagla ena » ; ovo predstavlja

samo jedno : obi no intelektualno teoretisanje na bazi vere u

natprirodno. Kako verovati u jedan takav fenomen, a naro ito u

okviu jednog gigantskog birokratskog sistema i to posebno onog III

Rajha ?Treba napomenuti da su Hilbergovim primerom krenuli i drugi

oficijelni istori ari odustaju i od bavljenja istorijom i

zapadaju i u iste metafizi ke pekulacije i slu eci se posebnim

argonom. Oni su se uglavnom dvoumili izme u verovanja u

« intencionalisti ku » ili « funkcionalisti ku » verziju: prva bi

zna ila da je istrebljenje Jevreja rezultat « intencije », jasne

namere, odluke (jo nedokazano) i na osnovu jasno definisanog

plana (tako e ne dokazano) a prema drugoj verziji, navodna

eksterminacija se dogodila sama od sebe, spontano i improvizovano,

bez jasne namere i bez plana. Ovakave nejasne i maglovite teorije

svedo e upravo o bezna u u kom su se na li zvani ni istori ari,

koji su, nesposobni da prona u dokaze i dokumenta da podupru svoje

tvrdnje, svoj rad sveli na presipanje iz upljeg u prazno. U biti,

prvi, « intencionalisti », nam ka u : « Sigurno da je postojala

namera i jasan plan, samo ga mi jo nismo prona li i mo da ga

jednog dana i prona emo », dok ovi drugi tvrde : « Nema potrebe

tra iti dokaze da je postojala takva namera i nekakav plan jer se

sve moglo odigrati i bez jasne namere, plana i traga ; dokaze te

vrste je nemogu e prona i jer nikada nisu ni postojali. »

11/ Godine 1986., alarmirani injenicom da se nalaze u potpunoj nemogu nosti da na u

protiv-argument revizionistima, francuski Jevreji su odlu ili da preduzmu sve mogu e

mere u smislu zabranjivanja revizionizma. Najistaknutiji u tome su bili or Velers i Pjer

Vidal-Nake zajedno sa velikim rabinom za Francusku, Rene Samuel Siratom -

Svakodnevni izve taj Jevrejske telegrafske agencije, 2. Jun 1986., str.1,3 (Bulletin

quotidien de l’Agence télégraphique juive, 2 juin 1986, p.1,3). Nakon etiri godine oni

uspevaju da izdejstvuju 13. jula 1990. godine, i to uz veliku pomo jevrejina Lorona

Fabijusa tada predsednika Narodne skup tine, izglasavanje specijalnog zakona koji

omogu uje ka njavanje svakoga ko javno ispolji revizionisti ke ideje na temu

« istrebljenja jevreja » i to kaznama do jedne godine zatvora, 300 000 F (45 000 ) i jo

nekim drugim. Ovakava otvorena primena sile je vi e nego o igledan znak nemo i.

Komentar : . Velers i P. Vidal–Nake su bili naro ito uznemireni

sudskim iskazom od 26. aprila 1983. godine. (pogledajte paragraf

8.) Prvi od ove dvojice je zabele io : « Sud priznaje da

je(Forison) dobro dokumentovan. to je neta no. Neverovatno je

kako se sud mogao prevariti », Pravo na ivot, jun – jul 1987.

str. 13 (Le Droit de vivre, juin – juillet 1987, p. 13). Slede i

je napisao da je albeni sud u Parizu « priznao kao ozbiljan


— 13 —

istra iva ki rad Forisona, i to je vrhunac svega, na kraju ga

osudio samo zato to je zlonamerno agitovao sloganom u kojem je

rezimirao svoje teze », Ubice se anja, Pariz, Otkri e, 1987, str.

182 (Les Assassins de la mémoire, Paris, La Découverte, 1987, p.

182).

12/ Godine 1986, u mesecu avgustu, Mi el Debuar, biv i deportovani lan otpora, profesor

istorije, dekan fakulteta knji evnosti u Kenu (Caen), lan Instituta Francuske, odgovoran u

Istorijskom komitetu za Drugi svetski rat (Comité d’histoire de la Deuxième guerre

mondiale) i u komisiji za istorijat deportacije, je izjavio da je na kraju, ipak, doti ni

« dosije kvaran » (« le dossier est pourri »). Precizirao je da dosije o kojem je re , o istoriji

nema kog koncentracionog sistema, « iskvaren », po njegovim re ima, « s previ e

moralisanja, opsesivno i neumereno ponavljanim neta nostima, naro ito kad su u pitanju

cifre, amalgamima i generalizacijama ». Aludiraju i na revizionisti ke studije, dodao je da

postoje « s druge strane, vrlo ozbiljne kritike na ra un ovih preterivanja », Zapadna

Francuska, 2.-3. avgust 1986. str. 6 (Ouest-France, 2-3 aout 1986, p. 6).

Komentar : M. Debuar je bio profesionalni istori ar i to

najkompetentniji u Francuskoj po pitanju istorije deportovanja. Do

1985. godine branio je striktnu tradicionalnu i oficijelnu verziju

po tom pitanju. Po upoznavanju sa tezom revizioniste Onri Roka o

navodnom svedo enju SS Kurt Ger tajna, shvatio je svoju gre ku. Ne

samo da ju je iskreno priznao nego je ak izjavio da, ako je sve

do tada li no garantovao postojanje gasnih komora u Mathauzenu, da

je to onda bilo gre kom, i samo jer je verovao u ono ta se

govorilo. (Njegova preuranjena smrt 1989. godine li ila je

revizionisti ki tabor jedne eminentne li nosti koja je se obavezala

da e izdati jedno delo predvi eno da upozori istori are na

oficijelne, zvani no prihva ene istorijske la i o Drugom svetskom

ratu).

13/ Godine 1988, Profesor Arno Mejer, ina e amerikanac jevrejskog porekla, predava

savremene evropske istorije na Prinstonu, je izjavio na temu « nacisti kih gasnih

komora » : « Izvori materijala za studije gasnih komora su istodobno retki i nepouzdani »

(Sources for the study of the gaz chambers are at once rare and unreliable, The « Final

Solution » in History, New York, Pantheon Books, 1988, p. 362 ; na francuskom, La

« solution finale » dans l’histoire, predgovor Pjer Vidal-Nake, Paris, La Découverte, 1990,

p. 406).

Komentar : I dan danas, u 2006. godini, javno mnjenje nastavlja da

veruje ono to mu se neumorno i bez prestanka sugeri e u medijima,

da je materijal za studije gasnih komora mnogobrojan i

nediskutabilan. Na kolokvijumu na Sorboni 1982. godine, A. Mejer,

kao i njegov prijatelj Pjer Vidal–Nake, nisu mogli da prona u

dovoljno te ke re i za optu bu revizionista; pa ipak, est godina

kasnije, zaklju ci na eg ultra-oficijelnog istori ara su se

zna ajno pribli ili stavovima revizionista.


— 14 —

14/ Godine 1989, vajcarski istori ar Filip Buran je, polaze i od nedokazanog stava da su

gasne komore i genocid Jevreja zaista postojali, poku ao da ta no defini e kada i po ijoj

odluci se pristupilo fizi koj eksterminaciji evropskih Jevreja. U svom zadatku on nije

uspeo ni ta vise da odmakne od njegovih kolega « intencionalista » i « funkcionalista »

(Hitler et les Juifs/ Genèse d’un génocide, Paris, Seuil, 1989). On je bio prinu en da

konstatuje nepostojanje tragova zlo ina i da zabele i ono to je nazvao « upornim i

pedantnim uklanjanjem svih tragova » (str. 9). On se ali na « velike nedostatke u

dokumentaciji » i dodaje : « Nije preostao ni jedan dokument potpisan od strane Hitlera

kojim se nare uje eksterminacija Jevreja ( ... ) Po svoj prilici, naredbe su izdavane usmeno.

( ... ) tragovi po tom pitanju nisu samo retki i rasuti, ve ih je te ko i interpretirati »

(str. 13).

Komentar : Evo jo jednog profesionalnog istori ara koji

priznaje da nije prona ao ni jedan jedini dokument koji bi mogao

podupreti oficijelnu tezu. Pri tom, javno mnjenje je ube eno da su

dokazi Hitlerovog zlo ina brojni i nedvosmisleni, iako istori ar

koji je ispitao svu mogu u dokumentaciju po tom pitanju nije

prona ao ni jedan jedini dokaz ve samo ne to to li i na

« tragove » i u iju interpretaciju nije siguran.

15/ Godine 1992, Jehuda Bauer, profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalemu, je

izjavio na me unarodnoj konferenciji o genocidu nad Jevrejima odr anoj u Londonu

slede e : « Javnost i dalje nastavlja da ponavlja budalastu pri u (the silly story) po kojoj

se u Wannsee-u odlu ilo o eksterminaciji Jevreja » (izve taj Jevrejske telegrafske agencije

objavljen u The Canadian Jewish News, 30/01/1992).

Komentar : Ve na osnovu pa ljivog itanja « pismenog izve taja »

sednice Berlin-Wannsee odr ane 20/01/1942 mo e se zaklju iti da su

Nemci planirali « definitivno teritorijalno re enje (eine

territoriale Endlösung) jevrejskog pitanja », ija bi posledica

bila jedno « obnovljeno jevrejstvo » na geografskom podru ju koji

bi trebalo definisati. Prili no zakasnela izjava J. Bauera je samo

potvrda prethodne injenice i definitivna i potpuna devalorizacija

ovog najbitnijeg argumenta eksterminacionisti ke teze. Dodajmo, s

na e strane, na to da istrebljenje Jevreja nije bilo odlu eno ni u

Wannsee-u ni bilo gde drugde. Izraz « eksterminacioni logori » je

ista izmi ljotina i u potpunosti fabrikovana od strane ameri ke

ratne propagandne ma inerije. Brojni primeri dokazuju da je u toku

samog rata ubistvo jednog jedinog Jevreja ili Jevrejke izlagalo

po inioca tog zlo ina, bez obzira bio on civilno ili vojno lice,

pripadnik SS-a ili ne, riziku izlaska pred preki sud nema ke

vojske i kazni streljanjem (tokom zadnjih ezdeset godina ni jedan

od zvani nih istori ara nije objasnio ovu injenicu ina e

obelodanjenu od strane branilaca nirember kog suda).

16/ Godine 1995, u mesecu Januaru, francuski istori ar Erik Konan, autor zajedni kog

dela sa Onri Ruso-om Vi i, pro lost koja ne prolazi, (« Vichy, un passé qui ne passe pas »,

Paris, Gallimard, 2001 (1994, 1996)), je izjavio da sam ipak s pravom tvrdio, krajem

sedamdesetih godina, da je gasna komora u Au vicu, a pose ivana od strane miliona

turista, u potpunosti neautenti na. Prema izjavi E. Konana, datoj za jedan veliki francuski


— 15 —

dnevni list : « Sve je tamo la no (...). Krajem sedamdesetih godina, Robert Forison je

utoliko bolje i lak e eksploatisao te falsifikate ukoliko su odgovorni muzeja odbijali da to

priznaju ». E. Konan nastavlja : « (Osobe), kao Teo Klajn, ele da se gasne komore zadr e

takve kakve jesu i da se javnosti obrazlo i ovo preru avanje : Istorija je takva kakva je;

bolje je jednostavno samo opisati, pa ak i u slu ajevima kada je to jako komplikovano,

nego se upu tati u bespotrebna maskiranja i la iranja ». Potom E. Konan navodi

okantnu izjavu zamenice direktora Nacionalnog muzeja Au vic, koja ne eli da prihvati

da posetiocima obrazlo i ovo « prerusavanje » : On pi e : « Kristina Oleksi (...) nikako da

se re i : « Za sada, zadr a emo je onakvu kakva jeste (tu prostoriju ozna enu kao gasna

komora) bez ikakvih preciziranja posetiocima. Isuvi e je to komplikovano. A za kasnije

emo videti ». » (Erik Konan, «Auschwitz : la mémoire du mal», L’Express, 19-

25/01/1995, p. 68).

Komentar : Izjava ove Poljakinje odgovorne u muzeju Au vic je

sasvim jasna: lagali smo, la emo, i sve do nove naredbe nastavi emo

da la emo. Godine 2005. upitao sam E. Konana da li su odgovorni

muzeja u Au vicu demantovali ili zvanicano protestvovali zbog

njegovog navoda izjave K. Oleksi 1995. godine. Odgovorio mi je da

nije bilo ni demantovanja ni protesta. Godine 1996. ova kao i

druge obmane vezane tako e za logor Au vic I su bile raskrinkane i

od strane dva jevrejska autora, Roberta Jan van Pelta i Debore

Dvork, u zajedni kom delu : « Au vic, od 1270. do

danas »,(« Auschwitz, 1270 to the Present », Yale University

Press, 443 p. Evo primera od nekolicine izraza koji su ispisani

njihovim perom : « posleratno zamaskiravanje », « dodaci »,

« poni tavanja », « suprimiranja », « rekonstrukcija », « najve im

delom posleratna rekonstrukcija » (str. 363), « rekonstruisano »,

« uzurpirano », « ponovo napravljeno », « etiri otvora u krovu,

koja bi trebalo da su slu ila za ubacivanje Ciklon B-a u gasnu

komoru ispod, su napravljena (posle rata) » (str.364),

« falsifikovano », « neta no », « dezinformacija »,

« neodgovaraju e » (str.367), « falsifikuju i » (str.369). U 2001.,

ova la na « potemkinska » gasna komora je tako e bila raskrinkana

u knji ici dopunjenoj sa dva CD-Rom-a i nazvanoj : Negacionizam.

Knji icu su napisali an-Mark Turan i Valeri Igune a predgovor je

potpisala Simon Vej (Radio-France - INA, Vincennes, Frémeaux et

Associés).

17/ Godine 1996., francuski istori ar ak Benak, levi ar i ve od 1978. godine jasno

opredeljeni anti-revizionista, je na kraju ipak priznao da nema dokaza o postojanju

nacisti kih gasnih komora. On pi e da nam ne preostaje ni ta drugo nego da konstatujemo

« nepostojanje dokumenata, tragova ili drugih materijalnih dokaza » (Le Nouveau

Quotidien de Lausanne, 02/09/1996, p.16, et 03/09/1996, p.14). Pa ipak, on tvrdi da i dalje

veruje u postojanje tih magi nih gasnih komora.

Komentar : Jednom re ju, Z. Benak tvrdi : « Dokaza nema ali ja

verujem », dok revizionista razmi lja na slede i na in : « Nema

dokaza, dakle ja odbijam da verujem i moja du nost je da

protestujem ».


— 16 —

18/ Godine 2000. na kraju svog dela Istorija negacionisti kog pokreta u Francuskoj

(« Histoire du négationnisme en France », Paris, Gallimard), Valeri Igune objavljuje

duga ak tekst na kraju kojeg, an-Klod Presak, jedan od vode ih suparnika revizionista,

potpisuje akt definitivne kapitulacije. Prema re ima profesora Mi ela Debuara, on

izjavljuje da je dosije koji se ti e nacisti kog koncentracionog sistema « truo », i to

definitivno i bez ikakve nade da se spase. On se pita : «Mo e li se bilo ta promeniti po

tom pitanju ? » i odgovara : « Prekasno je ». Tako e dodaje : «Trenutna, ina e trijumfalna

prezentacija nacisti kog koncentracionog sistema je osu ena na propast ». On zavr ava

zaklju kom da sve ono to je izmi ljeno u vezi sa vi e nego realnim stradavanjima e bez

sumnje zavr iti kao « istorijsko sme e » (str. 651-652). Ovaj ti enik francuskog Jevreja

Ser a Klarsfelda i ameri kog rabina Majkla Barenboma, ina e stru nog (nau nog)

direktora Holokost muzeja u Va ingtonu, je 1993-1994 godine bio proslavljan irom sveta

kao genijalni istraziva koji je svojom knjigom Krematorijumi Au vica, ma inerija za

masovna ubijanja (« Les Crématoires d’Auschwitz, la machinerie du meurtre de masse »,

Paris, CNRS éditions, 1993.), definitivno zadao smrtonosni udarac revizionisti koj

« a daji ». Sada ga vidimo kako u knjizi V. Igunea potpisuje svoju definitivnu

kapitulaciju.

Komentar : Svetska javnost je potpuno neupu ena u injenicu od

kapitalnog zna aja : ovek provi enja, kojeg je svetska tampa

predstavila kao genijalnog istraziva a koji je uspeo da prona e

nau ni dokaz o postojanju nacisti kih gasnih komora je zavr io

priznav i svoju gre ku. Par godina kasnije, ni jedno jedino

sredstvo tampe nije izvestilo javnost o njegovoj smrti.

19/ Godine 2002, prethodno napomenuti R.J. van Pelt je izdao The Case for Auschwitz.

Evidence from the Irving Trial, Indiana University Press, XVIII-571 p. Dejvid Irving, ina e

« polu revizionista » i s nepotpunim poznavanjem revizionisti ke argumentacije, je izgubio

proces za klevetu koji je, i to prili no neobazrivo, poveo protiv ameri kog akademika

jevrejskog porekla Debore Lipstad. On je nespretno poku ao da podr i tezu – ina e sasvim

ta nu – prema kojoj gasne komore u Au vicu nisu postojale. Pa ipak, on je uspeo da osvoji

jednu bitku od klju ne va nosti, i kojim bi, a u slu aju da su sudija arls Grej i njegovi

naslednici imali vi e hrabrosti, uspeo da izvojeva i definitivnu pobedu. Klju ni argument

se mogao rezimirati u jednostavnoj formuli sastavljenoj od etiri reci koju sam li no

lansirao u 1994. godini : « No holes, no Holocaust » (« Nema otvora, nema ni

Holokosta »). Do mog zaklju ka sam do ao na slede i na in : 1. Au vic je u centralna

ta ka « Holokosta » ; 2. Veliki krematorijumi Au vic-Birkenau, ili Au vic-II, su u samom

centru ogromnog komleksa Au vic ; 3. U srcu ovih krematorijuma bi navodno trebale da se

nalaze jedna ili vi e gasnih komora ; 4. Danas je, samo u jednom jedinom od ovih

krematorijuma (krematorijum br. 3), iako razru enom, mogu e ispitati prostoriju koja je

trebala da predstavlja gasnu komoru ; to je po pretpostavci mesto isto tako

pretpostavljenog zlo ina ; 5. Danas nam se obja njava da je sam akt ubijanja jevrejskih

zatvorenika zbijenih u toj prostoriji izvr avan tako to je, jedan SS, hodaju i po betonskom

krovu navodne gasne komore, prosipao granule Ciklon B-a kroz 4 otvora (rupe), pravilnog

oblika, u krovu ; 6. Me utim, dovoljno je samo pogledati i uveriti se svojim o ima da takvi

otvori nikada nisu ni postojali ; 7. Dakle, u tom slu aju ni sam zlo in nije bio mogu . R. J.

van Pelt, svedo iv i protiv D. Irvinga, bio je na pravim mukama da prona e protiv-

argument. Na kraju, ni on ni njegovi saradnici nisu u tome uspeli. Sudija Grej je tako e

morao priznati « the apparent absence of evidence of holes » (« o igledno nemanje dokaza


— 17 —

o postojanju otvora », zvani ni izve taj, str. 490) i uop te da zaklju i da

« contemporaneous documents yield little clear evidence of the existence of gas chambers

designed to kill humans » (« postoje a dokumenta daju malo jasnih dokaza o postojanju

gasnih komora napravljenih za masivna ubistva ljudi », str. 489 ; za detaljniji uvid

pogledati strane 458-460, 466-467, 475-478 i 490-506). ak i u samom tekstu njegove

presude, arls Grej priznaje svoje iznena enje : « I have to confess that, in common I

suspect with most other people, I had supposed that the evidence of mass extermination of

Jews in the gas chambers at Auschwitz was compelling. I have, however, set aside this

preconception when assessing the evidence adduced by the parties in these proceedings »

(13.71). (« Moram da priznam, da sam kao i ve ina drugih ljudi pretpostavljao da su

dokazi o masivnom istrebljenju Jevreja u gasnim komorama bili daleko uverljiviji.

Naravno, ovo moje predube enje nije imalo ni malo uticaja na pretres prilozenog

materijala kako od strane tu ioca tako i odbrane»). Neuspeh istori ara-tu ioca je ovde vi e

nego o igledan i D. Irving je normalno trebao da dobije ovaj proces i to samo zahvaljuju i

navedenoj konstataciji sudije koji mu je ina e bio krajnje nenaklonjen: preostala originalna

dokumenta nam dakle daju vrlo malo jasnog dokaznog materijala o postojanju nacisti kih

gasnih komora a samim tim i politike nacisti ke Nema ke u smislu eksterminacije Jevreja.

Na kraju krajeva, zar ovo nije kao to smo se ve prethodno uverili, ve done en zaklju ak

ve ine jevrejskih istori ara po ev i od onog Leona Poliakova iz 1951 godine.

20/ Godine 2004. francuski istori ar Floron Bajar je objavio slede e delo : Finalno re enje

jevrejskog pitanja (La « solution finale de la question juive ». La technique, le temps et les

catégories da la décision, Paris, Fayard, 640p.) Godine 2005, u jednom sa e u ovog dela

mogli smo pro itati : « Znamo da Fuhrer nije ni sastavio, ni potpisao naredbu za uni tenje

Jevreja, da su odluke - a kojih je bilo vi e – done ene u toku tajnih sastanaka sa Himlerom,

mo da Hejdrihom i/ili Geringom. Pretpostavlja se da je, namesto direktne naredbe, Hitler

mnogo verovatnije samo dao svoje odobrenje na predloge projekata svojih sagovornika.

On se najverovatnije nije usmeno ni izja njavao vec jednostavno utanjem davao znak

svog odobravanja i pristanka » (Yves Ternon, Revue d’histoire de la Shoah, juillet –

décembre 2005, p. 537).

Zapazanje : Skoro svaka upotrebljena re svedo i o autorovim

proizvoljnim naga anjima. Svojom nina emu zasnovanoj teoriji o

tome kako se Hitler dao razumeti « svojim utanjem-odobravanjem »,

on ne radi ni ta drugo nego preuzima teoriju Firerovog odobravanja

« klimanjem glavom » ! (« nod »), izne enu od strane profesora

Kristofera Brauninga u toku Zundelovog su enja u Torontu 1988.

godine. Ni jedan od akademika anti-revizionista do sada nije pao

ovako nisko kao ovaj « abat-goj » ; do te mere je oficijelna

teza, raskrinkana trijumfalnim argumentacijama revizionista,

izgubila u potpunosti svoj nau ni karakter.


— 18 —

Bilan revizionistickih pobeda

Rekapitulirajmo ukratko prethodno navedene pobede revizionista.

Suo eni sa revizionisti kom argumentacijom, zvani ni istori ari navodne fizi ke

eksterminacije Jevreja su okon ali priznavaju i, sa istorijske i nau ne ta ke gledi ta, da im

vi e nije preostao nijedan jedini argument koji bi bio u stanju da podupre njihove ozbiljne

optu be. Oni su priznali: 1) da ne postoji ni jedan dokument koji mo e da doka e navodni

zlo in ; 2) da nisu u stanju da demonstriraju niti objasne na bilo kakav na in « zlo ina ko

oru je » ; 3) da ne poseduju ni dokaze ni elemente dokaznog materijala ; 4) da ne mogu

imenovati ni jednog autenti nog svedoka (pogledaj gore, navod reci S. Vej) ; 5) da je

njihov dosije u kvaranom stanju (tako e gore navedeno), nepopravljivo iskvaren i da e

neminovno zavr iti kao istorijsko sme e ; 6) da su prethodno navo eni izvori informacija

ne samo mnogo re i nego to se to smatralo nego da su i sumnjivog karaktera; 7) da su

navodni tragovi malobrojni, rasuti, i da ih je tesko interpretirati ; 8) da su se slu ili

falsifikacijama, preru avanjima, la iranjima ; 9) da se esto kao va an argument zvani ne

teze navodila « glupa pri a » (vidi iznad) o tome kako je odluka o eksterminaciji Jevreja

done ena 20. Januara 1942. u Berlin-Vansiju ; 10) da je najva niji me u njima, istori ar

Raul Hilberg, primoran da sve objasni, i to na krajnje neozbiljan na in, navodnom

inicijativom nema kih inovnika done enom bez ikakvog reda, plana, uputstava, bez

kontrole i, po svoj prilici, samo zahvaljuju i jednim neverovatnim skladom duhova i

uzajamnim preno enjem identi nih misli. Ovi istori ari tako e nisu uspeli da daju

odgovor ni na jedan zahtev postavljen od strane revizionista : 1) « Poka ite mi ili nacrtajte

nacisti ku gasnu komoru » ; 2) « Donesite mi barem jedan jedini dokaz, i to po va em

izboru, na osnovu kojeg se mo e dokazati da se genocid stvarno dogodio » ; 3) « Poka ite

mi jedno svedo anstvo, jedno jedino, i to najverodostojnije po va em mi ljenju » ili na pr.

4) « Nema otvora, nema ni Holokosta ». Zate eni, « dvorski istori ari » (« les historiens de

cour »), su pribegavali zakonskim optu bama u borbi protiv revizionizma, to je ponekad

izazivalo i kontra efekat kada bi ak i sud bio prinu en da oda priznanje iskrenom i

savesnom radu revizionista ili pak izrazavao sopstveno iznena enje pred odsustvom ili

skromno u dokumentovanih dokaza tu ilaca. I tako, prvo u Francuskoj a zatim i u drugim

evropskim zemljama, ti tu ioci su izglasavali specijalne zakone kojim bi u utkali

revizioniste. Ovim su potpisivali i sopstveni poraz : pribegavaju i tim specijalnim

zakonskim merama, represiji i zatvaranjima, oni su samo priznavali svoju nemo da svoje

tvrdnje argumentuju razumno, koriste i se istorijskim i nau nim injenicama.

Na stotine drugih argumenata bi mogle ovde biti navedene koje bi dokazale, i to s

nau no-istorijskog stanovi ta, da nije preostao vi e ni jedan jedini kamen u ogromnom

zdanju la i « Holokost » ili « oa » sekta a. Nasuprot ovom opusto enom pejza u

iskonstruisala se jedna solidna gra evina revizionisti ke literature. U njoj mo emo prona i

nebrojena dokumenta, fotografije, ekspertize, sudske stenografske zapise, nau no-tehni ke

izve taje, svedo anstva, statisti ke analize (studije), a sve to u vezi sa svim mogu im

aspektima istorije Drugog svetskog rata, koji nam pokazuju realnu sliku sudbine evropskih

Jevreja i dokazuju na jedan spektakularan na in da je jevrejska verzija ovog doga aja samo

jedan obi an mit. Po ev i od obi nog mita, pa preko mitologije Jevreji su stigli do

same religije – ili bolje re eno pseudo-religije. Danas oni sve vi e li e na sve tenike koji

propovedaju i besomu no ponavljaju « svete formule », a o igledno bez ikakve vere u njih.

Oni ni sami vi e ne veruju u njihov « kredo ». I tako, tokom zadnje decenije, savetuju

svojim poslu nim ov icama da budu sto je mogu e vi e diskretniji kada je re o gasnim


— 19 —

komorama. U svojim memoarima veliki la ni svedok Eli Vizel je napisao 1994. godine :

« Gasne komore bi trebalo sakriti od nediskretnih pogleda i ma tanja », Sve reke se ulivaju

u more (« Tous les fleuves vont à la mer..., Paris, Le Seuil, 1994, p. 97). Isto tako, Klod

Lantzman (autor filma oa), Danijel Goldhagen (autor Izvr ioca Hitlerovog testamenta, «

Hitler’s Willing Executioners »), Simon Vej (biv a predsednica evropskog parlamenta,

prethodno navedena), Fransoa Leotar (biv i ministar) su od pre nekolicinu godina postali

iznena uju e rezervisani, oprezni i diskretni kad je u pitanju gore navedena tematika. Pre

par meseci, ak Atali (jevrejski biznismen i istori ar) je izjavio : « Neuporedivo ve i broj

izvr enih ubistava nad Jevrejima je bio izvr en « konvencionalnim sredstvima »,

individualnim naoru anjem nema kih vojnika i andarma, i to izme u 1940. i 1942., a ne

« u fabrikama smrti », tek kasnije ustanovljenim », Grupe kriminalaca ? (« Groupes de

criminels ? », L’Express, 1er juin 2006, p. 60). Ovakav indirektan na in postepenog

odustajanja od mita nacisti kih gasnih komora postaje uobi ajen. Sada se na razne na ine

poku ava da zameni la o Au vicu novom la i o Babi Jar-u ili drugim jos fantasti nijim

masakrima u Ukrajini ili na teritoriji balti kih zemalja. Me utim, i dalje nam se ne prila u

nau ni dokazi o tome kao na pr. izve taji ekshumacija i autopsija na na in kako je to

ura eno u slu aju stvarnih zlo ina po injenih od strane Rusa u Katinu, Vinici ili drugde.

Kada je re o broju mrtvih u Au vicu, vi e nam se ni ne pominje cifra od

9 000 000 (napomenuta u No i i Magli, « Nuit et Brouillard »), 8 000 000, 6 000 000 ili od

4 000 000 (zabele ene na Nirenber kom su enju ili spomenicima u Au vic-Birkenu do

1990). Trenutno nas sasvim zadovoljavaju cifre od 1 500 000 (zapisanim na tim istim

stelama po ev i od 1995), ili od 1 100 000 ili 700 000 (kako je zapisao .-K.Presak), ili

cak sa 510 000 (koliko je zaklju io Fritjof Mejer u 2002 : Broj rtava u Au vicu, (« Die

Zahl der Opfer von Auschwitz », Osteuropa, mai 2003, p. 631 – 641) ; a opet i te nove

cifre su isto tako neopravdane i nedokazane kao i one prethodne.

Op ti zaklju ak

Ukazana nam je privilegija da danas, na po etku XXI veka, budemo svedoci

raskrinkavanju jedne od najve ih la i u istoriji ove anstva. Mit « Holokosta » je mo da

sijao svetlom stotinama baklji ali u stvarnosti on polako sagoreva. On je omogu io da

se na teritoriji Palestine oformi jedna ratni ka kolonija nazvana « Jevrejska dr ava »

dotirana jednom « Jevrejskom armijom ». itav zapadni svet opteretila je bremenom svoje

tiranije koji pro ima sve sfere intelektualnog, akademskog i medijskog, javnog, ivota. Do

sr i je zatrovala jednu veliku zemlju kao to je Nema ka. Iznudila je od nje, a tako e i od

drugih zapadnih zemalja, basnoslovne sume novaca u markama, dolarima ili evrima.

Zatrpava nas filmovima, muzejima, knjigama koje ire plamen mr nje u istom onom duhu

koji propoveda Talmud. Poziva na krsta ke ratove protiv « osovine zla » i u tu svrhu po

narud bini fabrikuje besramne la i identi ne onoj Velikoj La i o « Holokostu » jer

navodno nema nikakve razlike izme u « oru ja za masovna ubijanja » Adolfa Hitlera i

onih Sadama Huseina. Optu uje i obavezuje skoro celo ove anstvo na « pokajanje » i

« od tetu » ili zbog navodnih aktivnosti na tetu i protiv « izabranog naroda », sudelovanja

u po injenim zlodelima ili pak zbog navodne ravnodu nosti spram sudbine jevrejskog

naroda u toku Drugog svetskog rata. Iza sebe je ostavila itav niz montiranih sudskih

procesa a sve po evsi od sramnog Nirember kog su enja. Direktno je uzrokovala hiljade

ve anja nema kih vojnika, jednu monstruoznu « istku », proterivanje miliona ljudi sa

zemlje njihovih predaka, plja ke, na desetine hiljada skandaloznih sudskih procedura, a

vo enih ak i danas protiv navodnih ratnih zlo inaca u njihovim zadnjim decenijama

ivota i sve uz pomo la nih svedo enja takozvanih « udom-pre ivelih » Jevreja. Sve te


— 20 —

strahote, neumerenosti u la ima i mr nji, taj « hibris » (oholost u poni avanju) koji kad tad

sudbina uvek ka njava, sve to mora prestati. Ni jedan narod na svetu se nije pokazao toliko

tolerantnim u odnosu na tu jevrejsku oholost kao arapski ; a evo i on je na koncu svog

strpljenja. On e se na kraju i osloboditi svog jevrejskog bremena i time dati do znanja

Zapadu da je do lo vreme da se umesto nasilnog podr avanja oru jem jedne potpuno

ve ta ke tvorevine kao to je Izrael i koja opstaje samo na ra un te sile prona e re enje za

jedan istinski i dugoro ni mir. ak i na tom istom Zapadu, u SAD, pojedincima se otvaraju

o i i polako svima dolazi do svesti ogroman rizik kojem se izla e itava me unarodna

zajednica u svom nastavljanju da se bezuslovno pot injava la noj religiji «Holokosta»,

najubojitijem oru ju, titu i ma u izraelske dr ave.

Prakti ni zaklju ak

Postoji niz prakti nih mera koje mogu biti preduzete u borbi protiv ove la ne religije

ije se svetili te nalazi u Au vicu.

Kao sto je op te poznato, famozna gasna komora se nalazi ta no u centru logora u

Au vicu. Do dana njeg dana, otprilike oko 30 miliona turista su je posetili. Re je o

prevari ; svi istori ari su toga svesni a odgovorni muzeja u Au vicu to znaju najbolje.

Koncentracioni logor u Au vicu se, na zahtev poljske vlade, od 26. Oktobra 1979. godine

nalazi pod okriljem UNESCO-a na av i se na spisku za ti enih spomenika kulturnog

nasle a ove anstva (Cultural Property) ; na ovoj instituciji sada le i sva odgovornost u

smislu za tite autenti nosti ovog memorijala. Li no predla em, da se podnese

zvani an ukaz UNESCO-u o ovoj prevari, koja u na em slu aju predstavlja direktan

napad na obrazovanje, nauku i kulturu. U irem smislu mogli bi da preuzmemo re i

koje je izgovorio 1979. godine an-Gabrijela Kon Bendita : « Izborimo se da se uni te

gasne komore koje pokazujemo turistima u logoru u kome sada sa sigurno u znamo

da nikada nisu postojale » (Libération, 5 mars 1979, p.4).

Postoje tako e i drugi na ini da se povede borba protiv tiranije mita o « Holokostu »,

za po etak obelodanjenjem i obave tenjem javnog mnjenja o « trijumfima revizionizma » a

koji su do sada bri no skrivani. Verujem da e revizionisti prisutni na ovom skupu

doprineti svojim predlozima u smislu ostvarenja ovog cilja kako bi zajedno mogli da o

tome prodiskutujemo.

Praktikuju i svoje la ne tvrdnje u ovako velikoj meri, propovednici « Holokosta » su

polako u inili da ih ceo svet omrzne ; postali su neprijatelji itavom ove anstvu. U toku

proteklih 60 godina postepeno su uspeli da optu e skoro ako ne i ceo svet. Prvenstveno

Nema ku a potom i sve one koji su u savezni tvu s njom verovali da se moraju boriti

protiv Staljina isto tako kao sto su oni u suprotnom taboru bili ube eni da se moraju

suprotstaviti Hitleru. U svom freneti nom optu ivanju, jevrejske organizacije su oti le tako

daleko da su ak osu ivale Saveznike za njihovu navodnu kriminalnu « indiferentnost »

spram sudbine evropskih Jevreja. Optu ile su Ruzvelta, er ila, Degola, Papu Pija XII,

organizaciju Crvenog krsta, tako e mnoge druge li nosti, institucije i zemlje zato to

navodno nisu javno osudile postojanje « gasnih komora ». A kako se one uop te i mogle

verovati sa sigurno u u ne to to je vi e nego o igledno bila samo groteskna ratna

glasina ? Dovoljno je samo pro itati delo Jevreja Valtera Lakera, The Terrible Secret

(«Zastra uju a tajna », London, Veidenfeld & Nikolson, 1980, 262 p.), koje na barem


— 21 —

tridesetak mesta govori upravo o toj skepti nosti savezni kog tabora, ina e savr eno

opravdanoj, u odnosu na brojne glasine koje su poticale iz jevrejskih izvora. Vo ene su ak

i istrage koje su dovele do op teg zaklju ka da su te glasine bile u potpunosti neopravdane.

Saveznici i ostali optu eni su se pokazali upravo o troumnim i pronicljivim a nikako

indiferentnim. Upravo iz razloga te iste o troumnosti, nakon rata, er il, Degol i

Ajzenhauer su bili jako obazrivi da u njihovim govorima i memoarima ne pomenu, ili

to urade najvise samo jednom, tkz « gasne komore ».

Ratu i ratnoj propagandi su neophodne la i na isti onaj na in kako su se kr taski

ratovi i duh krsta a hranili mr njom. Nasuprot tome, mir i prijateljstvo me u narodima

mogu opstati samo u slu aju velike obazrivosti kad su u pitanju ta nost i istinitost u

procesu istorijskih istra ivanja ; istra ivanja koja se po svaku cenu moraju voditi u

uslovima potpune slobode.

Dva dodatka na temu navodne gasne komora u Au vicu-I

1) Izjava Erika Konana iz 1995. godine

Jo jedan ozbiljan problem : ta u initi sa plagijatima nasle enim

od strane komunisti kog re ima ? 50-ih i 60-ih godina, vi e

objekata, koji su nestali ili promenili njihovu namenu, su bili

pogre no rekonstruisani i potom predstavljeni kao autenti ni.

Pojedini odvi e « novi », su zatvoreni i nedostupni javnosti. A da

ne govorimo o gasnim komorama za suzbijanje va i, ponegde

predetavljanim kao eksterminacione gasne komore. Ovakvi propusti

su puno poslu ili negacionistima, i predstavljaju polaznu ta ku

njihovih pekulacija. Najbolji primer je onaj krematorijuma I,

jedinog u Au vicu I. U mrtva nici ovog krematorijuma je bila

instalirana prva gasna komora. Ona je funkcionisala kratko,

po etkom 1942. : izolacija zone oko ove gasne komore koja je bila

neophodna za njeno neometano funkcionisanje je isuvi e remetila

funkcionisanje logora. Iz tog razloga je odlu eno, krajem aprila

1942. godine, da se smrtonosna gu enja gasom izmeste u Birkenau i

gde su vr ena, i to esencijalno nad jevrejskim zarobljenicima, u

masivnim proporcijama. Krematorijum I je nakon toga bio

transformisan u vazdu no skloni te, sa salom za operacije. U 1948.

godini, pri konstrukciji muzeja, krematorijum I je bio vra en u

njegovo prvobitno pretpostavljeno stanje. Sve je u njemu la no i

neta no: Dimenzije gasne komore, pozicija vrata, otvori za

ubacivanje Ciklon B-a, pe i, rekonstruisanih na osnovu se anja

nekolicine pre ivelih, visina dimnjaka. Krajem sedamdesetih

godina, Robert Forison je utoliko bolje eksploatisao ove propuste

ukoliko su odgovorni muzeja odbijali da ih priznaju. Ameri ki

negacionisti su upravo snimili film u toj gasnoj komori (i dalje

predstavljanoj kao originalnoj) : mi ih tu vidimo kako ispituju

posetioce koriste i se svojim « otkri ima ». Jedan od prvih

istori ara koji je ta no utvrdio istorijat te gasne komore, njene

modifikacije pre i posle rata, an-Klod Presak, predla e da se ona

restauri e u njeno pravo prvobitno stanje iz 1942., a bazirajuci


— 22 —

se na nema kim planovima koje je upravo prona ao u sovjetskim

arhivama. Drugi, kao Teo Klajn, su za to da se ona zadr i u

postoje em stanju, ali sa obja njenjem za ovo njeno preru avanje

(le travestissement) : « Istorija je takva kakva je; bolje je samo

jednostavno opisati, pa ak i u slu ajevima kada je to jako

komplikovano, nego se upu tati u la na i nepotrebna nadodavanja. »

Kristina Oleksi, ija direktorska kancelarija, a koja se nalazi u

biv oj SS bolnici, za to ne eli ni da uje : « Za sada je

zadr avamo u stanju u kakvom jeste i ni ta ne obja njavamo

posetiocima. To bi isuvi e zakomplikovalo stvari. Za kasnije emo

videti. » (Eric Conan, « Auschwitz : la mémoire du mal »,

L’Express, 19-25 janvier 1995, pages 54-69 ; p. 68).

U svojoj duga koj studiji, E. Konan je eleo da nam da do znanja

koliko je daleko « pam enje » od istorije. To je uradio bez

dovo enja u pitanje dogme « Holokosta » ; on je oti ao tako daleko

da je ak otvoreno deklarisao svoje verovanje u postojanje oru ja

za masivna ubijanja nazvanog « gasne komora » i naveo kao ta ne

pretpostavke koje nemaju ni najmanje nau no obrazlo enje. Pa ipak

bio je dovoljno hrabar da osudi ozbiljne la i i falsifikacije kao

to je ona famozne « gasne komore » koju predstavljamo posetiocima

Au vica kao autenti nu. Usu uje se tako e da prizna da sam krajem

sedamdesetih godina na tu temu imao potpuno pravo. Kada sam ga

2005. pitao da li je njegova studija izazvala bilo kakve reakcije

ili protestacije, naro ito od strane odgovornih Nacionalnog muzeja

u Au vicu i Kristine Oleksi, on je odgovorio : « Nikakve ».

2) Tekst knji ice CD Rom-a s predgovorom Simon Vej

Motivaciju (Robert Forison) sigurno ima : istinoljublje, to je

njegova opsesija. A njegovo akademsko obrazovanje je po njemu

dovoljna garancija da mu se veruje na re . ita Morisa Barde a.

Otkriva Pola Rasinijea. De ifruje Ramboa, Lotreamona i Apolinera.

Brilijantan i kultivisan, ali ni ta manje provokativan. Tokom

sedamdesetih godina je u punom poslu. Ra a se njegova knji evno-

istorijska metoda. Pose uje arhive Au vica. Polako se kristali e

njegov negacionizam. A on se zasniva na ta noj injenici: gasna

komora u Au vicu I je « rekonstruisana » posle rata, po to je u

toku prethodnog slu ila kao skladi te za lekove SS-a i kao

vazdu no skloni te nakon pu tanja u rad gasnih komora u Au vicu

II-Birkenau ; ono to je on mogao tamo videti (a to i dalje mo e

da se vidi) je pretpostavka kako je gasna komora mogla da izgleda.

To se mora priznati. Me utim, to nije spre ilo Roberta Forisona da

tvrdi da je u pitanju prevara iji su autori Jevreji(Le

Négationnisme, 1948-2000). Razgovori vo eni na radiju « France

Culture » urednik Jean-Marc Turine. Knji icu napisali Valérie

Igounet i Jean-Marc Turine, predgovor Simone Veil, Vincennes,

Frémeaux et associés, 2001, 48 strana ; str.27-28).


— 23 —

Na slede oj strani dva crte a « ar-a » (« Chard »)

1. Novembar 2006. : crte « ar-a » (Fransoaz Pi ar, Pariz) dobija drugu nagradu na

me unarodnom konkursu karikatura na temu « Holokosta », organizovanoj u Iranu.


— 24 —

Profesor Bruno Golni je samo izjavio da se na temu gasnih komora istori arima mora

omogu iti potpuna sloboda izra avanja. Prvo je bio suspendovan kao predava na

Univerzitetu Lion-III na pet godina. Potom je, 7. i 8. Novembra 2006., izveden pred sud u

Lionu, kojim su predsedavali Fernan ir i dva njegova pomo nika. Razni pritisci i ucene su

ga primorali da prizna pred sudom verodostojnost genocida nad Jevrejima i nacisti kih

gasnih komora. Presuda e biti done ena 18. Januara 2007. Treba imati u vidu da je u

Francuskoj zakonom zabranjeno osporavanje postojanja nacisti kih zlo ina protiv Jevreja i

to « ak i kada (misli se na osporavanje) je ono predstavljeno u prikrivenoj, sumnjivoj

formi ili insinuiranjem » (Code pénal, 2006, p.2059). Prema tome, na tu temu, ne samo da

se ne sme protestvovati neko ak ni odavati prividan utisak da se to ini.

AAARGH

http://aaargh.com.mx

http://vho.org/aaargh

http://revurevi.net

TRIJUMFI REVIZIONIZMA - aaargh.vho.orgaaargh.vho.org/fran/livres7/RFtrijumfirev.pdf · «...

Documents

Transcript of TRIJUMFI REVIZIONIZMA - aaargh.vho.orgaaargh.vho.org/fran/livres7/RFtrijumfirev.pdf · «...