TRENUTNO STANJE U TEHNIĈKOM RAZVOJU · PDF fileGeotermalna energija Map of geothermal...

Машински факултет у Нишу - Регионални центар за енергетску ефикасност НишАлександра Медведева 14, 18000 Ниш, Србија Тел: 018/500-652; www.masfak.ni.ac.rs; rcee.masfak.ni.ac.rs

TRENUTNO STANJE U TEHNIĈKOM RAZVOJU

ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH

IZVORA ENERGIJE U JUŢNOJ SRBIJI

Prof. dr Dragoljub Ţivković

[email protected]

http://www.masfak.ni.ac.rs/


Sadrţaj:

1. ENERGETSKA EFIKASNOST

1.1. Industrijska energetika

1.2. Komunalna energetika

1.2.1. Zgradarstvo

1.2.2. Daljinsko grejanje

1.2.3. Javna rasveta

1.2.4. Snabdevanje vodom



Sadrţaj:

2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

2.1. Biomasa

2.2. Energija vodotokova

2.3. Geotermalna energija

2.4. Solarna energija

2.5. Energija vetra



Sadrţaj:

3. MERE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

3.1. Regulativa

3.2. UvoĊenje energetskog menadţmenta

3.3. Smanjenje energetskih gubitaka u omotaĉu zgrade

3.4. Kogeneracija

4. PRIMERI DOBRE PRAKSE

4.1. Biomasa (“Forest Enterprises”–Doljevac, “Alfa Plam”-Vranje)

4.2. Male hidroelektrane (“Vuĉje”-Leskovac)

4.3. Geotermalna energija (“Vranjska banja”, “Sijarinska banja”)



1.1. ENERGETSKA EFIKASNOST –

Industrijska energetika

FINALNA POTROŠNJA

2540 кtеn (2002);

Fosilna goriva - HI, IGM, CM, PI čine 75% potrošnje;

Električna energija - HI, PI, МК, ОМ, IGM čine 75%potrošnje.

GODIŠNJI TROŠKOVI ZAENERGIJU OKO 600 MILIONA EURA

ENERGETSKI INTENZITET

Srpski prosek 0,54 kg en/USD;

Svetski prosek 0,19 kg en/USD.

18

57

60

90

94

115

121

222

375

411

443

534

7.1

18.9

17.1

27.0

28.5

41.2

23.3

65.5

94.7

65.8

83.6

120.5

0 100 200 300 400 500 600

Дрвна

Остало

Текстил

Обојена

Папир

Металски

Неметали

ЕНбЕл

Прехрамбена

Црна

ГМ

Хемијска

Мил. ЕУР

ФЕ (000тен)



1.1. ENERGETSKA EFIKASNOST –

Industrijska energetika

Neoporavljena proizvodnja;

Tehnološka zastarelost;

Neuspešna privatizacija;

Loš menadžment;

Dugovi;

Kreditna nesposobnost;

Potrebni novi proizvodni programi;

Nedostatak projekata energetske efikasnosti.

Problemi u Industrijskim preduzećima



1.2.1. Zgradarstvo

Opšti podaci:

Stanovništvo: 7 500 000

Ukupan broj stanova u Srbiji: 2 980 000

(54% u urbanom delu)

Prosečna površina stana: 60-65 m2

Prosečan broj stepen dana: 2500°C·dan

Udeo u ukupnoj potrošnji

finalne energije: 48%

Stambeni sektor u Srbiji



1.2.1. Zgradarstvo

Potrošnja energije i gorivau stambenom sektoru za grejanje

Stambeni

fond Јedinica Ukupno

Daljinsko

grejanje

Individ.

kotlovi

Elektr.

energija Ugalj

Prirodni

gas Drvo

Stanovi No 2.650.000 391.513 259.857 874.500 400.000 150.000 574.130

Udeo % 100 14,8% 9,8% 33,0% 15,1% 5,7% 21,7%

Потрошња

топлотне

енергије

MWh/ god 22.086.476 4.999.950 2.777.750 3.000.000 4.622.176 1.019.990 5.666.610

Potrošnja

toplotne

energije po

stanu

MWh/ god/

stan 8,33 12,77 10,69 3,43 11,56 6,8 9,87

Efikasnost

procesa % 57,5 68,0 83,3 30,1 65 85,0 60,0

Potrošnja

goriva MWh/ year 38.410.982 7.352.868 3.334.634 9.968.102 7.111.040 1.199.988 9.444.350



1.2.1. Zgradarstvo

Proseĉni indikatori efikasnosti grejanja u školama Srbije

154 kWh/m2



1.2.1. Zgradarstvo

319

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Average Arilje Kladovo Kula Lazarevac Novi Knezevac Pancevo Sremska

Mitrovica

Soko Banja Valjevo Zajecar

kW

h/m

2Proseĉni indikatori efikasnosti grejanja u

administrativnim zgradama Srbije

Ukupno objekata: 31

Germany

110-128

kWh/m2

Austria

Switzerland

90-150 kWh/m2

319



1.2.2. Daljinsko grejanje

U 52 grada

Instalisan kapacitet

6600 MWt (40% u Beogradu)

Prosečna starost:

KOTLOVA 28,1 godina

MREŽE 20,6 година

PODSTANICA 20.5година




1580

896

396

4455

1212

496636

396

806

1004

263350

436

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

Arilje

Beo

grad

Gor

nji M

ilano

vac

Klado

vo

Laza

reva

c

Lozn

ica

Nov

i Kne

zeva

c

Vra

nje

Kru

seva

c

Zajec

ar

small c

ity (A

)

Gra

z (A

)

AGES

kWh / lamp / a

average Serbia (o.Kladovo)

Proseĉna potrošnja elektriĉne energije

u javnoj rasveti

СРБИЈА

800 kWh/svet,g

АУСТРИЈА

400 kWh/svet,g

СРБИЈА

31-179 kWh/pc,g

ЕУ 40 kWh/pc



1.2.4. Snabdevanje vodom

Potrošnja elektriĉne energije po m3 vode i

stanovniku u vodovodima

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

По

тр

ош

ња е

л. ен

ер

гије

по

m3

пр

ои

зв

ед

ен

е в

од

е (

MW

h/m

3)

Ариље Бор Кула ЛазаревацМладеновац Нови Кнежевац Сокобања СомборЗајечар Linear (Просек)

PROIZVODNJA VODE

Prosek 0,78 kWh/m3

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

По

тр

ош

ња е

л. ен

ер

гије

по

m3 и

сп

ор

уч

ен

е

во

де (

MW

h/m

3)

Ариље Бор Кула Лазаревац

Младеновац Сокобања Сомбор Linear (Просек)

ISPORUKA VODE

Prosek 1,1 kWh/m3

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

Го

ди

шњ

а п

отр

ош

ња е

л. ен

ер

гије

у

во

до

во

ди

ма п

о с

тан

ов

ни

ку (M

Wh

)

Бор Кула Лазаревац Зајечар Нови Кнежевац Linear (Просек)

Potrošnja el. energije po

stanovniku

Prosek 0,11 kWh/m3SRBIJA 0,78 kWh/m3

CIRIH 0,66 kWh/m3

BERLIN 0,46 kWh/m3



2. ОBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Biomasa

Energija vodotokova

Geotermalna energija

Solarna energija

Energija vetra



2. ОBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE



2.1. Biomasa – Ostaci ratarske proizvodnje



2.1. Biomasa – Ostaci voćarske proizvodnje



2.1. Šumska biomasa



Srbija je osnovala Agenciju za reciklažu

kod koje je registrovano preko 250 firmi

koje se bave reciklažom;

Deo otpada koji ne može da se reciklira

mogao bi da se koristi za proizvodnju

energije.

2.1. Biomasa – Komunalni otpad



2.2. Energija vodotokova –

Male hidroelektrane

Potencijal 0.15 Мtеn ili oko

25% ukupno neizgraĊenog

hidropotencijala;

Izvor – katastar MHE,

869 definisanih lokacija;

IzgraĊenih oko 60, u funkciji

manje od pola;

Veoma stara i energetski

neefikasna oprema u

postojećim postrojenjima.



2.2. Energija vodotokova –

Male hidroelektrane




Toplota zemljine

unutrašnjosti

Podzemne tople

vode




Map of geothermal

resources of Serbia

RESOURCES: 1. Hydrogeothermal aquifer in Cenosoic rocks;

2. Hydrogeothermal aquifer in Mesosoic rocks;

3. Hydrogeothermal aquifer in Mesosoic rocks

bellow Cenosoic rocks;

4. Hydrogeothermal aquifer in Paleosoic rocks;

5. Petrogeothermal resources in Tertiary granitoide

rocks;

6. Hydro-petrogeothermal resources up to 200 m for

exploitation of geothermal energy with heat

pumps;

7. Areas without significance hydrogeothermal

resources: a) terrains with rocks of Paleosoic

and Proterosoic age, b) karstic terrains;

UTILIZATION OF RESOURCES:

8. Heating;

9. Food production;

10. Industry

11. Balneotherapy;

12. 12. Recreation and sport;

13. Production of bottled water;

14. Occurences not used.




Type of use Install capacity

MWt

Thermal power

TJ/god

Space heating 18.5 575

Balneology and recreation 36.0 1150

Drying 0.7 22

Green houses 11.4 256

Fish farming 6.4 211

Industry 3.9 121

Heat pumps 15.0 80

TOTAL 98.0 2615

Korišćenje hidrogeotermalne energije u Srbiji




Ukupni dotok energije oko 109

TWh/god.

Proseĉni dotok energije 230W/m2

Koristi se za proizvodnju:

toplote i

elektriĉne energije.



2.5. Energija vetra



3.1. Mere za povećanje energetske efikasnosti -

Regulativa

SRBIJA – NOVI REGULATORNI PAKET (1)

Cilj:

1. Do kraja 2012. godine povećati uĉešće elektriĉne energije

proizvedene iz OI za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu

nacionalnu potrošnju električne energije u 2007. godini.

2. Da zastpupljenost biogoriva i drugih obnovljivih goriva

na trţištu iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu

potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog

sadržaja.

3. Povećanje proizvodnje „zelene električne energije“ od

739,1 GWh (godišnje potrebe za energijom 179 hiljada

domaćinstava sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350

кWh); stavljanje u promet više od 130 hiljada tona biogoriva

na tržište.




9,600

9,800

10,000

10,200

10,400

10,600

10,800

2007 2008 2009 2010 2011 2012

GW

h

Биогас

Биомаса

Соларна енергија

Енергија ветра

Хидроелектране до 10 MW

Хидроелектране преко 10 MW

Planirana proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora

u Srbiji, po vrstama


Regulativa




Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog

proizvoĊaĉa elektriĉne energije i kriterijumima za ocenu

ispunjenosti tih uslova:

Instalisana Udeo fosilnog goriva u energetskoj

vrednosti utrošenog goriva (%)

Snaga

(MWе)

(20 – 40)% (40 – 60)% (60 – 80)% (80 –

100)%

< 1 45 % 50 % 55 % 60 %

1-10 55 % 60 % 65 % 70 %

Minimalni ukupni godišnji stepen korisnosti elektrane

za kombinovanu proizvodnju


Regulativa




Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije

korišćenjem OIE (i CHP):

– Sistem podsticajnih otkupnih cena (Feed-in tariff)

– Balansiranje; očitavanje; sadržaj ugovora:

Cene (c€/kWh):

Vetar: 9,5;

Sunčeva energija: 23;

MHE: 5,9 - 9,7;

Biomasa: 11,4 – 13,6;

Geotermalna energija: 7,5;

Posebno: biogas, deponijski gas, gas iz komunalnih otpadnih

voda, otpad, СНР.


Regulativa




Regulativa

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

0 2 4 6 8 10

MW

c€/kWh

Male HE

Male HE na postojećoj

infrastrukturi

Elektrane na biomasu

Elektrane na biogas

El. na deponijski gas i gas

iz komunalnih otp. voda

Elektrane na vetar

Elektrane na sunčevu

energiju

Elektrane na geotermalnu

energiju

Elektrane na otpad

FEED-IN TARIFF NA 12 GODINA




UvoĊenje energetskog menadţmenta

1. Dijagnostika i utvrĊivanje postojećeg stanja:

UtvrĎivanje postojećeg stanja snabdevanja energijom svih javnih objekata (škole, muzeji, domovi kulture, zgrade opštinske uprave), kolektivnih i individualnih stambenih objekata;

Energetsko bilansiranje;

OdreĎivanje efikasnosti sagorevanja u toplanama i kotlovima centralnog grejanja (odreĎivanje sastava i temperature produkata sagorevanja i temperature okolnog vazduha);

OdreĎivanje stanja izolacije na zgradama i cevovodima i stanja površina preko kojih se vrši razmena toplote;

OdreĎivanje gubitaka vode u vodovodnoj mreži, itd.





2. Analiza stanja i donošenje odluke:

Ocena tehno-ekonomske opravdanosti investicionih

poduhvata;

UtvrĎivanje prioriteta i dinamike ostvarivanja odreĎenih

mera;

Usvajanje odreĎenih mera iz grupe kratkoročnih ili

dugoročnih mera.





3. Kratkoroĉne mere

Poboljšanje postojećeg stanja kroz povećanje tehnološkediscipline u upravljanju procesima i održavanju opreme isistema;

Podešavanje gorionika i drugih ureĎaja;

Popravljanje izolacije;

Popravka ili zamena neispravnih cevovoda, delova armature, zaptivača i sl.;

Čišćenje površina na kojima se razmenjuje toplota.





4. Dugoroĉne mere

Poboljšanje postojećeg stanja u projektnom pristupu kroz

rekonstrukcije i modernizaciju postojećih tehnoloških

rešenja;

Zamena goriva;

Automatizacija;

Retrofit dizajn na osnovu rezultata optimizacije;

IzvoĎenje toplifikacije;

IzvoĎenje gasifikacije;

Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u

TE-TO ili kombinovanom gasno-parnom TE postrojenju.





Zadaci energetskog

menadţera su:

Da prati stanje u sektoru

snabdevanja i potrošnje

energije;

Da predlaže mere za

poboljšanje stanja u

energetici opštine ili

preduzeća (kratkoročne i

dugoročne);

Da medijski promoviše

mere racionalnog

korišćenja energije.



3.3. Smanjenje energetskih gubitaka

u omotaĉu zgrade

Dimnjak -12%

Ventilacija - 29%

Prozori - 22%

Unutrašnji izvori + 6%

Podrum - 6%

Grejanje + 82%

Zidovi - 21%

Dobici od sunca + 12%

Krov - 10%

Toplotni gubici u kućama




u omotaĉu zgrade

Veliki tehniĉki potencijal za energetsku efikasnost

Velika specifična potrošnja energije u postojećemgraĎevinskom fondu;

Moguće su velike uštede primenom tipičnih(jednostavnih) mera energetske efikasnosti.

Skroman trţišni potencijal za energetsku efikasnost

Ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugihpotrošača energije;

Nedovoljna motivisanost za ulaganje (niske cene ineodgovarajući pariteti goriva i energije, normativnanaplata potrošnje toplote u DG, i slično);

Još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja;

Neinformisanost većeg dela populacije.




u omotaĉu zgrade

Usaglasiti tehničke standarde za nove objekte i revitalizacijupostojećih objekata sa evropskom praksom;

Usaglasiti zakonsku regulativu sa direktivama EU (oenergetskom učinku zgrada, itd.);

Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost za dodelu kreditapod povoljnijim uslovima;

UvoĎenje drugih podsticajnih mera.




Kogeneracija




Kogeneracija

Kogeneracija obezbeĎuje znatno veću energetsku efikasnost u poreĎenju sa odvojenom proizvodnjom toplotne i električne energije.




Kogeneracija

Najveći stepeni korisnosti različitih

termoenergetskih postrojenja




Kogeneracija

0 10 20 30 40 50

A

BE

DK

FI

FR

D

GR

IR

IT

NL

PT

ES

S

UK

EU Average

Procenat učešća kogeneracije u

proizvodnji električne energije u EU




Kogeneracija




Kogeneracija

0

200

400

600

800

1000

Coal-f

ired

stea

m t

urbin

e

New c

lean

coal

-fire

d stat

ion

Coal g

asifica

tion/

stea

m tu

rbine

Coal C

HP

New g

as com

bined

cyc

le (C

CGT)

Gas

CHP

Biofu

el C

HP

CO2 emissions - kg CO2 /MWth



4. Primeri dobre prakse –

“Forest Enterprises”, d.o.o. (Pukovac, Srbija)

• Preduzeće Forest Enterprises d.o.o. Osnovano je 2008.

god. као green-field projekt – za proizvodnju peleta.

• Fabrika je izgrađena 2009. god. na prostoru industrijske

zone s. Pukovac, opština Doljevac.

• Оtpadno drvo za proizvodnju peleta se skuplja sa

teritorija Nišavskog i Jablaničkog upravnog okruga.

• Kapacitet fabrike je 4 tone peleta na sat, odnosno 30 do

35.000 tona za godinu dana.

• Kompletna proizvodna linija sa svim komponentama je

uvezena iz Italije.

• Fabrika ima 32 zaposlena radnika.




“Forest Enterprises”, d.o.o. (Pukovac, Srbija)




“Alfa Plam”, d.o.o. (Vranje, Srbija)

Osnovna delatnost preduzeća je proizvodnja grejnih tela

na čvrsto, tečno i gasovito gorivo, štednjaka na struju,

kao i kombinaciju čvrsto gorivo – struja i struja – gas.

Proizvodi “Alfa - Plam”– a prevashodno su namenjeni

domaćinstvima.

Po obimu proizvodnje, plasmanu i kvalitetu, vodeći je

proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, a

svrstava se i u red 5 najvećih u Evropi.



Ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160.000

jedinica.

Proizvode plasiraju na domaćem tržištu <(око 35 %) i na

tržištu Evrope (око 65%).

Osim u zemlje Zapadnog Balkana izvoze u Nemačku,

Italiju, Austriju i Poljsku.

Trenutno preduzeće ima 850 zaposlenih.


“Alfa Plam”, d.o.o. (Vranje, Srbija)



4. Primeri dobre prakse – “Alfa Plam”, d.o.o.

Proizvodni pogon




Savremene mašine




Robot u pogonu




Ispitna laboratorija



4. Primeri dobre prakse - MHE “Vuĉje”, Leskovac




Geotermalna energija, Sijarinska banja




Geotermalna energija, Vranjska banja



Hvala na pažnji !


TRENUTNO STANJE U TEHNIĈKOM RAZVOJU · PDF fileGeotermalna energija Map of geothermal...

Documents

Transcript of TRENUTNO STANJE U TEHNIĈKOM RAZVOJU · PDF fileGeotermalna energija Map of geothermal...