Travel Tour Izrael...taciju turističkog centra: mali je, sladak, Karmelit (Carmelit), brdski metro,...

IzraelT e k s T Aleksandar Ignjatović

HaIfa | akra | GalIleja | jafa | Tel avIv

I deo

Zidine starog krstaškog grada Akre, koji nas (uz Jerusalim) ponajviše vodi u neka starija vremena. Ovo je jedan od najstarijih gradova na svetu, i spominje se u egipatskim spisima još 2000. godine pr. n. e.

Foto: Israel Ministry of Tourism

42

Travel Tour

| TRAVEL MaGaZINe 43TRAVEL MaGaZINe |

Ako Murray Head u pesmi “One Night In Bangkok” kaže “I can fell the Devil walking next to me”, ovde smo bili bliži ideji da je Bog koračao... tu negde pored.

Haifa - Govori ruski da te ceo svet razume!Haifa (hebrejski Haifa ili Heifa, arapski: Hajfa) je sama po sebi kontradiktoran grad, jer je istovremeno i elitni i nedovr-šen, i najpitomiji i najčudniji za život u celom Izraelu. Grad je relativno “šizoidan”, jer se nalazi na moru i u brdu, i nastao

je spajanjem nekoliko malih naselja, od kojih su neka bila na planini Karmel (odatle Karmelićanski red, što ćemo videti kasnije), a neka blizu vode. Vremenom se ime Svetog Petra (na aramejskom: Keifa (pravoslavna Biblija kaže “Kifa”), koje ste mogli čuti u filmu “Stradanje Hristovo”, Mela Gibsona, gde Jevreji govore rekon-struisani aramejski i Petra Isus stalno naziva “Keifa”) ustalilo za ceo grad, jer su ga krstaši zvali Caiaphas Civitas, ignorišu-ći sva prethodna imena naselja u okolini.

Naravno, postoje bar još tri teorije o na-stanku imena grada, ali da ne dužimo: svi

Svetoj zemljiIzrael poseduje ono što nijedna od ovih zemalja nema: svetost. On je toliko “gust”, da se može reći da

svako selo, svako brdo, zid i svaki kamen ima neko značenje: neki prorok je ovde uradio nešto, neki stih iz Biblije se odnosi baš na taj zaliv ili plićak u kome se brčkate. Da ne spominjemo istoriju krstaša i te “no-votarije” od pre 500 ili 1.000 godina. Dakle, neobično je biti na mestu o kome ste toliko slušali, toliko čitali i tolike filmove gledali.

UIzrael je zemlja koja se može opisati na mnogo načina. Možemo reći da je to “evropa preseljena na Bliski istok”, što nama zvuči odlično, ali anticionisti ovo potežu kao glavni razlog zašto Izrael ne bi trebalo da bude tu, nego negde drugde. Liči na skandinaviju pod suncem Juga, što zbog cena, što zbog organizacije. Liči na druge zemlje sredozemlja, koje pripadaju kulturi Zapada: na kipar, na Maltu, Grčku, Liban, pa i Tursku i Alavistan, najevropskiji, primorski deo sirije. Ali, to nije sve...

Izrael je zemlja koja je vrlo zanemarena kod naših turista, jer se na-lazi u trusnom regionu Bliskog istoka, i to nepra-vedno zanemarena, jer se i druge zemlje nalaze u “neugodnom okruže-nju”, pa ih naši turisti rado posećuju. Ono što ga čini posebnim jeste što se nalazi na području Svete zemlje, koju deli sa Palestinskom Samou-pravom: ovde se nalaze sva moguća biblijska mesta i svaki korak je pun priča iz Starog i Novog Zaveta. Ovde se nalazi i centralni grad sve tri monoteističke religije: Jerusalim, koji je središte sukoba koji će teško biti rešen u dogledno vreme.

S druge strane, u Izraelu se može kupati na četiri mora (Sredoze-mno more, Crveno more kod Eilata, Mrtvo more i Galijesko jezero, koje se na mnogim jezicima naziva morem). Plaže su sjajne, klima je blaga (osim u pustinji Negev), a zemlja je, zahvaljujući predanom radu jevrej-skih doseljenika iz celog sveta, veoma plodna. Gradovi su moderni, sa savremenim vozovima i tramvajima, “švedskim” standardom za autobuse,

a mere bezbednosti su velike. To je jedina, zaista istinska i već tradicionalna demokra-tija na Bliskom istoku u kojoj se retko dešavaju prevrati. Jedini problem njene “švedskosti” je sličnost sa švedskim cenama. Međutim, tu su hosteli, samousluge. S druge strane, Izrael je veličine Vojvodine, pa iako su karte za putova-nje širom Izraela skupe “po kilometru”, mala kilometarska udaljenost svake destinacije neu-trališe ovaj efekat.

Zemlja se sastoji, gru-bo rečeno, od Jevreja, koji se dele na mnogobrojne grupe, ali najvidlji-vija je na religiozne i sekularne, i Arape, koji se dele na hrišćane i muslimane. Konstantni upliv novih jevrejskih doseljenika iz celog sveta čini da se osim hebrejskog i arapskog, najčešće govore ruski, engleski, a u poslednje vreme i francuski jezik.

U Izraelu železnica i međugradski saobraćaj ne rade od petka u za-lazak sunca do subote u zalazak sunca. Planirajte put tako da tada koristite samo “šarut” ili taksi, koji najčešće voze ne-Je-vreji. Jedini grad u kome delimično radi gradski saobraćaj je Haifa. Viza nije potrebna, a karte od Budimpešte se kreću od 130 eura naviše (WizzAir i Up! koji je low cost ver-zija El-Ala).

Tura je obilazak Izraela od severa ka jugu. Prvi deo obuhvata Haifu, Galileju i Tel Aviv. Drugi deo je put po pustinjama i brdi-ma Judeje i pustinji Negev, sa obilaskom Mrtvog mora, Kumra-na i Masade. Treći i poslednji deo je Sveti grad Jerusalim i pale-stinski Vitlejem, rodno mesto Isusa Hrista.

T o u r I N f o

Jerusalim

Vitlejem Kumran

MasadaBer Ševa

Tel Aviv | Jafa

Haifa

Nazaret

Akra KapernaumGrad Haifa ima neverovatan položaj pored mora i na Brdu Karmel, a Bahajski vrtovi se nežno spuštaju ka moru u savršenoj harmonijiFoto: Israel Ministry of Tourism | Itamar Grinberg

U Haifi je mnogo toga učinjeneno da se Donji grad sa lukom renovira i učini razvijenom četvrti, a svedočanstvo su i nove velelepne zgrade u kontrastu i harmoniji sa starim, otomanskimFoto: Aleksandar Ignjatović

Travel Tour

44 | TRAVEL MaGaZINe 45TRAVEL MaGaZINe |

čajniji spomenik Haife posvećen četvrtoj veri: bahaizmu. Bahaizam je jedna vrsta sinkretističke vere, koju je osnovao Iranac Bahaula. Bahaizam veruje, uprošćeno reče-no, da su sve vere odjek jedne iste istinske vere i ne smeju biti u sukobu, jer višnje sile šalju svako malo nekog mudrog proroka da osveži mudrost čovečanstva: bio to Solomon, Mojsije, Buda, Isus, Muhamed ili Bahaula, na kraju krajeva. U svakom sluča-ju, Bahajski vrtovi (Bahai Gardens), koji su nastali u Haifi, najlepši su primer bahajske arhitekture i relativno su novi: kompletira-ni su 2001. godine.

Centar predstavlja Hram Baba, a niz padine se pružaju bajkoviti vrtovi koji su simbol jedinstva čoveka i Boga, zemalj-skog i rajskog. Sjajan je pogled i odozgo ali i odozdo, iz Nemačke kolonije (Ha-Mošava Ha-Germanit), koju su osnovali Nemci 1868. godine u protestantskom zanosu da treba

vam silne plavuše po ulicama, ili ruski nat-pisi neće biti čudni, i najverovatnije će vam prvi prolaznik dati tačnu adresu. Naravno, ako ruski uopšte govorite.

Dobra stvar je da su eks-Sovjeti, to jest ruski Jevreji, doneli kulturu pabova i izla-zaka, a moja taktika je bila: uđi u pab i vidi ima li zastava Dinama iz Kijeva ili Černo-moreca iz Odese, uoči da li konobarice liče na devojke iz Srbije, i ako liče, reci glasno:

“Dobri večer, dva piva!”. Bezmalo 100 posto pogodaka. Većinu mesta za izlazak drže baš ovi Jevreji, najčešće vrlo sekularni.

Plaža i četvrt pored mora je bogata hrišćanskim crkvama, džamijama i novim neboderima, kojima se revitalizuje lučka oblast. Plaža u Haifi je peščana, dugačka kilometrima, sunce zalazi direktno u oči, a žućkastocrveni pesak vam govori da ste na Levantu. Puno plavokosih ljudi i puno majki s decom govore da su stanovnici sa severa

živeti u Svetoj zemlji kad naiđe Isus. Ova kolonija je imala značajan arhitektonski doprinos gradu i jedna je od najlepših četvr-ti gde su sada kafići i galerije. Ako se pitate gde su osnivači, paaa... Palestinu su 1918. od Osmanlija preuzeli Britanci, a 1937. godine na Dan krunisanja, sve kuće su umesto britanskih okačile nemačke zastave sa ku-kastim krstovima. Čak 34 procenta stanov-nika bili su članovi Nacionalsocijalističke partije. Nije čudo što su 1939. svi internirani, a posle rata su ih odselili u Australiju.

Donji grad Haife je već nešto što nam se svima dopalo: kuće i zgrade od žutog kame-na, stariji ljudi koji u sporom mediteranskom ritmu igraju karte i domine... Svuda natpisi na hebrejskom, arapskom, engleskom i ruskom! I ako ne znate ivrit (hebrejski), i pokušate na engleskom, najverovatnije ćete polovično uspeti, ali ako se setite da je oko 40 posto stanovnika iz bivšeg SSSR-a, onda

su u pravu i baš je po njihovoj reči nastalo ime. Elem, Haifa je oštro podeljena na dva dela, donji grad blizu mora i gornji grad na Karmelu. Za ovo postoji istorijski razlog, kao i oštra sukobljavanja lokalaca i turista oko toga koji deo grada je lepši. Svi stranci misle da je lepši i elitniji deo uz more, koji je nekada bio ili arapski ili nenaseljen, dok Haifljani veruju da je “čista premija” biti na Karmelu. Ništa čudno, pogledajte Beograd i razliku između onoga što će uskoro biti

“Beograd na vodi” i Dedinja ili Senjaka. Isti mentalitet, to je ono što se mora pot-

crtati kod Srba i Izraelaca, ne samo po ovom pitanju. U svakom slučaju, deo na Karmelu

jeste lep, ali je skup i nema bogzna šta da se vidi, dok je deo uz more u fazi rekonstruk-cije po ugledu na Tel Aviv, Eilat ili Bejrut, recimo. Ako polazimo sa Karmela, vredno je obići katoličku crkvu Morska zvezda (Stella Maris), Karmelićanskog reda, koja je ovde sagrađena još u 12. veku. Odavde potiču Kar-melićanski red, Bosonoge Karmelićanke iz Španije, Karmelićanski samostan u Sombo-ru i šta sve ne. Lepa stvar je što se sa planine Karmel uglavnom pruža sjajan pogled na more, a crkva je nekada bila van grada, da bi sada bila u njegovoj unutrašnjosti.

Pa ipak, iako su se ovde sudarale tri naj-veće monoteističke religije, ipak je najzna-

Evrope, ali da u staroj jevrejskoj tradiciji obo-žavaju decu, a i može im se, jer je izraelska država vrlo odgovorna prema porodicama. Sve u svemu, odlično mesto za letovanje!

Akra - duh krstašaIzlet u Akru (pazite na engleski: Acre (Ejkr) nije isto što i prestonica Gane - Accra (Akra)) je prilika da se oseti duh starih vremena, koji u Haifi malo nedostaje. Napoleon je pri-likom osvajanja Haife (hteo je sve da osvoji, valjda), srušio celu staru haifsku tvrđavu. Srećom, u Akri mu to nije uspelo. Zapravo, sad se kaže da je Akra (Akko na hebrejskom, Akka na arapskom) pored Haife, ali u vreme krstaša bi sigurno rekli da je malecka Haifa pored moćnog grada Sveti Jovan od Akre (Saint-Jean d’Acre).

Grad je u svemu zaslužio svoju repu-taciju turističkog centra: mali je, sladak,

Karmelit (Carmelit), brdski metro, ide od luke do vrha brda i ima samo jednu liniju. Mešavina je metroa i žičare.

Bahajski vrtovi se nalaze u Haifi kao počast Bahauli, osnivaču bahajske vere. On je bio prognan iz Persije zbog „neislamskog učenja“ 1853. i pobegao je u

Bagdad, odakle je proteran u Akru, gde je umro 1892. Njenov sin Abdul Baha odlučio je da u Haifi napravi ove vrtove, koji su došli pod zaštitu UNESCO-a 2008.


Kafei i restorani na haifskoj plažiFoto: Aleksandar Ignjatović

Plaža u Haifi je jedna od najlepših na Bliskom istoku, duga i peščanaFoto: Israel Ministry of Tourism

Klasična ulica Haife u Nemačkoj koloniji, koja se spušta niz obronke planine Karmel

Foto: Israel Ministry of Tourism | Itamar Grinberg

Travel Tour


na primer. Vrlo dobro znate da niste ni blizu kuće, srce je spokojno u toj egzotici. Kada padne mrak, muslimanke izlaze u šetnju sa maramama, jakim slojem belog pudera, snažno iscrtanim očima i jarkocrvenim usnama. Mesec nad Akrom, prodavci ribe i zvuk mujezina vam kažu da ste na Orijentu.

Galileja - Isusovim stopamaNaravno, stavio sam u uši slušalice i počela je pesma “Personal Jesus” (Depe-che Mode). Smatrao sam da je to najce-lishodnija pesma kada idemo u posetu Isusovoj kući i Galileji. Najvažnije mesto u Galileji je zasigurno Nazaret (ivrit: Nacaret / Naceret, arapski: Nasirija, engleska transkripcija je uobičajeno Nazareth). Ali, očigledno ovo mesto, u sasvim lepom i

objekte, i na trgu koji se zove po njemu nalazi se jedna moćna i lepa džamija, naj-lepša u gradu. Za nju su korišćeni rimski stubovi doneseni iz Cezareje i Tira u Libanu.

Brojne su hrišćanske crkvice raznih denominacija, zidine gradića su prekrasne, na svakom koraku ćete videti decu koja igraju fudbal ili pitome mačke. Luka je slikovita, a Han Al-Umdan (Khan Al-Um-dan) nam daje dragoceni primer otoman-ske arhitekture. Sve je kao sa razglednica. U sumrak, popularno je sesti u čamac i jurcati pored gradskih zidina. Dobro, ne morate jurcati, postoje brzi i spori brodovi, ali ko će ubediti saputnike da treba uživati u vožnji i fotografisati Stari grad? Pri toj brzini ne smete puno mlatiti aparatom ili telefonom, da ne biste ostali bez njega, ali i to je doživljaj za sebe!

Stara arhitektura grada podseća na Aru-ad u Siriji ili severnu Afriku, čak i Senegal,

ima puno stare arhitekture, život je spor. Ima lepe plaže, stare crkve, džamije, riblje pijace, sukove. Ovo je jedan od najduže na-seljenih gradova sveta, zajedno sa Dama-skom i Alepom, koji su, doduše, u blizini. Iako će vam izgledati da je grad uglavnom muslimanski, sa nešto malo hrišćana i po kojim Jevrejem, zapravo je 75 procenata građana jevrejske nacionalnosti. Ostali su Arapi. Grad je svoje sjajne momente doži-veo pod arapskom i krstaškom vlašću, u vreme Prvog krstaškoga rata 1104. godine ga je osvojio Boldvin od Jerusalima, 1130. je imao 30.000 žitelja, a 1170. je bio najveća luka na Levantu i zarađivao je godišnje više nego cela Kraljevina Engleska!

Hospitalci, odnosno Vitezovi Svetog Jo-vana, imali su ovde svoju bazu, da bi pred muslimanima otišli na Rodos, a kasnije na Maltu i postali poznati pod imenom Malteški vitezovi. Ali, počeli su u Jerusa-

limu i Akri, naravno. Grad je pao 1291. godi-ne i postao manje značajan, a Napoleon je neuspešno pokušao da ga osvoji.

Interesantna i zloglasna ličnost iz Akre je, na žalost, našeg porekla. Ahmet Džezar Paša je bio lokalni osmanski vladar Akre: bio je Srbin, hrišćanin iz Hercegovine, po svemu sudeći, i već kao mlad se iskazao u nepočinstvima, pošto je uspeo nekog da ubije u rodnom kraju. Pobegao je u Ca-rigrad u strahu od osvete i prodao samog sebe na pijaci roblja, gde ga je kupio jedan Egipćanin i islamizirao. I to kako ga je islamizirao! Novopečeni Ahmet je postao Džezar Paša, dobio je nadimak “Kasapin” (Al-Džazar) po ubijanju protivnika i civila hrišćana (njih je naročito mrzeo) i Jevreja. Kažu da je dok je jahao, za sobom vukao pokretna vešala, za slučaj da ga neko popreko pogleda, da ima kako da ga peda-goški kazni. Naravno, gradio je velelepne

arapski i hrišćanski u isto vreme. Najvaž-niji spomenici su vezani za Blagovesti, odnosno za “blagu vest” (lepu vest), koju je Arhanđel Gavrilo doneo Mariji, Isusovoj majci, da će roditi Sina Božjeg. Pošto su pravoslavci i katolici standardno u neslozi oko doktrinarnih pitanja, pravoslavci su sagradili Crkvu Svetog Arhanđela Gavrila, neposredno uz Marijin izvor, odnosno Marijino vrelo, gde je po pravoslavcima Gavrilo Mariji šapnuo vest dok je ova pu-nila koršove vodom sa kladenca. Crkva je mala i šarmantna, ima i sprovedenu vodu sa Marijinog vrela, koju možete natočiti u

pitomom delu Svete zemlje, nije baš uvek bilo smatrano sjajnim. Zapravo, bilo je smatrano “pasivnim krajem”. O tome sve-doče stihovi Biblije. “Filip nađe Natanaila, i reče mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I reče mu Natanailo: iz Nazareta može li biti što dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi.” (Jovan 1:45-46).

Dakle, nije baš laskavo, ali, Nazarećani, Nazareni i ostali koji su dobili ime po ovom slatkom mestu u Galileji proslavili su grad. Grad je jedan od najhrišćanskijih u Izraelu, i donedavno je bio dominantno

Od petka veče do subote veče ne rade gradski autobusi, međugradski autobusi i vozovi, jer je šabat neradni dan. Haifa je mali izuzetak.

Stari grad Akra iz vazduhaFoto: Israel Ministry of Tourism | Itamar Grinberg

Akra, uske uličice hrišćanske četvrti pored Groba Svetog Novomučenika Đorđa Kiparskog, koji je 1752. postao mučenik u AkriFoto: Aleksandar Ignjatović

Crkva Svetog Đorđa i Hrišćanska četvrt AkreFoto: Aleksandar Ignjatović

Bazar u Akri danas je pun kafea i malih radnjiFoto: Aleksandar Ignjatović

Džezar-pašina džamija meša otomanski i persijski stil i to je najveća džamija u Izraelu van Jerusalima



Travel Tour

podrumu. Spolja se nalaze mozaici koji su poklon iz Ukrajine, što sam uspeo da po-dučim i našeg vodiča koji nije znao ćirilicu.

Malo niže niz ulicu, nalazi se mno-go monumentalnija crkva Blagovesti, zapravo katolička bazilika. Mnogo je novija od pravoslavne (1969, u odnosu na pravoslavnu iz 1750, koju je podigao ruski car) i nalazi se na mestu gde je bilo drugo primanje Blagovesti. Šta je ovde tačno, ko je u pravu? Pa, oba obrazloženja su tačna. Pravoslavci se oslanjaju na prvo primanje Blagovesti, iz apokrifno Protojevanđelja

po Jakovu, dakle, pored Vrela, dok katolici smatraju da se elementi apokrifnih jevan-đelja ne računaju i da je samo Jevanđelje po Luki merodavno, jer je na povratku svojoj i Josifovoj kući, Marija čula glas Gavrilov, koji joj reče: “Radujsja, blagodat-na djevo!”. Na aramejskom.

Stoga, bazilika Blagovesti je, pretpo-stavljate, sagrađena na kući Josifa i Marije. Impresivna je, ima murale Bogorodice i Hrista na mnogo jezika, upečatljivi su azijski, gde su oni prikazani kao pred-stavnici žute rase u lokalnim kostimima.

Postoje gornja i donja crkva, s tim što je donja lepša i upečatljivija. Naravno, vodiči će vam pokazati i sobe gde su, u vreme velikih vrućina, obitavali članovi Isusove porodice. Te sobe su, u vreme pre 2000 godina, bile isklesane u pećinama.

Ostatak grada je distinktivno arapski - murali prepoznatljivog dečaka - izbeglice koji simbolizuje bežanje Arapa iz novofor-mirane Države Izrael 1948. godine. Naime, osnivanje Izraela kod Arapa se tumači kao

“Nakba” (Katastrofa). Izraelske vlaste ne brišu murale i grafite, pravdajući to “demokrati-jom i pluralizmom mišljenja”. Politiku na stranu, u Haifi se svi slažu prilično lepo, u Nazaretu žive većinom Arapi, i grad ima bliskoistočne elemente: bazare i uske uličice. Mada, suveniri su upečatljivo preovlađujuće hrišćanski. Mnogo su jeftiniji nego bilo gde u ostatku Izraela, pa preporučujem da ih kupite ovde, a plus je ovo ipak Isusov grad.

Reka Jordan izvire iz Galilejskog jezera u mestu Jardenit (Yardenit), koje je zvanično načinjeno posle 1948. godine mestom gde se obavljaju krštenja, jer je originalno mesto Kasr el-Jahud ostalo u Jordanu, kod grada Jerihona (danas u Palestini). Danas se u Jardenitu nalazi veliki vizitorski centar i sve je bezbedno, ali duša nas ipak vuče u Kasr el-Jahud u Palestini, jer tamo se Isus krstio. Sve u svemu, odličan potez i dobar pokušaj skretanja turista.

Galilejsko jezero je mesto gde se svašta dešavalo u Bibliji. Ovde su ribarili Petar i ostali, ovde je Isus koračao po vodi. Tu se nalazi dom Petrov, grad Kapernaum (Kfar Nahum), a ovde su živeli i apostoli Andrija, Jakov i Jovan, kao i poreznik Marija. Jedne subote ovde je Isus izlečio jednog čoveka koga su zaposeli zlodusi, da bi posle izlečio i Petrovu taštu od groznice. Izlečio je i oduzetoga, a i tu je rimski centurion

zamolio Isusa da mu izleči slugu, a bilo je tu još čudesnih izlečenja. Isus je prvo jako voleo Kapernaum, a kad ga vidite biće vam jasno i zašto: na obali plavog jezera, u zelenilu, obilju, mnogo je pitomiji i lepši od planinskog Nazareta. Isus je u njemu napravio centar svog propovedanja, ali, avaj, nije to Kapernaumljanima bilo dosta, pa je Isus bio razočaran do te mere da ih je prokleo: “I ti, Kapernaume, koji si se do ne-besa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.” (Matej, 11:23).

Beseda na Gori je takođe održana u Galileji, a pošto nema puno brda u tom delu Galileje, najverovatnije je to bilo na mestu gde je sad malecna katolička Crkva Blaženstava. Beseda na Gori je poznata po, recimo, izrazu “Ne sudi da ti se ne bi sudi-lo”, a Isus je na Gori spominjao i okretanje drugog obraza. Vredi spomenuti i Tabhu,

mesto gde je Isus umnožio hleb i ribe da nahrani i napoji 5.000 ljudi (sećate se pe-sme EKV “Budi sam”, u kojoj se kaže “Treba mi soba da primim 5.000 ljudi sa dignutim čašama”? Eto, odatle tih 5.000 ljudi).

Drugom prilikom je Isus multiplikovao ribe i hlebove da bi nahranio njih 4.000. Sve je to bilo u pitomoj Tabhi (hebrejski: Ejn Ševa, arapski Al-Tabigha, engleska transkirpcija: Tabgha), a tu je i crkva koja o tome svedoči. Tu se i 4. put pojavio nakon vaskrsenja, i rekao Petru da će ga ovaj naslediti tom prilikom. Nije to bilo “ako se meni nešto desi, ti ćeš voditi Crkvu”, već pre “Pošto mi se već desilo, ti češ voditi Crkvu”. Odatle i cela nit primata Katoličke crkve, ali to je već druga priča.

Dok su zraci sunca padali na Galilejsko jezero, u kome se jevrejski religiozni turisti kupaju u Tiberijadi (Tiberias), palo mi je na pamet da je svaka staza verovatno staza po kojoj je Isus hodao, a svaki kamen je možda

Ako kažete da je “Isus rođen u Nazaretu”, nećete ispasti baš jako glupi. Naime, neki proučavaoci Biblije smatraju da je Isus zaista i rođen ovde, a ne u Vitlejemu. Ispravite se i recite: “Po nekima, koji su u manjini.”

Pogled na Nazaret i katoličku monumentalnu Blagoveštensku Baliziku (Baziliku Navještenja, kako kaže Katolička crkva)

Foto: Israel Ministry of Tourism | Daphna Tal

Pravoslavna crkva Arhanđela Gavrila u Nazaretu, na Marijinom vrelu

Foto: Aleksandar Ignjatović

Jardenit i reka Jordan: mesto za krštenja... ili obnovu krštenja, što je postalo popularno među hrišćanima u poslednje vremeFoto: Aleksandar Ignjatović

Nazaret, Marijino vrelo. Ovde se po gnostičkom Jevanđelju po Jakovu, koje pravoslavci smatraju ispravnim, Arhanđeo Gavrilo obratio Mariji i doneo joj „blagu vest“


Travel Tour


kamen gde je on sedeo. Zagazio sam u vodu, ali sasvim nebožanski sam upadao sve dublje u nju. Jedini ko je uspeo da uradi isto što i Isus je jedan gušter: Isusov gušter, koji hoda po vodi. Setio sam se Džonija Depa koji kao pirat s Kariba imitira Isusovog guštera kad trči. Po suvom. A sve je počelo odavde, pored plave vode Galilejskog jezera.

Jafa i Tel Aviv“Bio si u Jafi? Jesi li jeo Jafa keks?”. Kao da su se svi dogovorili da me ovo pitaju, kao da je bila neka skrivena kamera. Nisam. I ne znaju baš najbolje šta je Jafa keks. Jaffa Cakes je nastao od jafa narandži koje su se gajile u okolini grada i koje su nemački kolonisti tako brendirali u vreme Britanske Palestine. Jaffa Cakes je nastao u UK pre nego što je došao u Crvenku. Ali, da se vra-timo u Jafu, to jest, kako Jevreji kažu, Jaffo.

Zanimljivo je da je grad bio toliko tipično arapski da su ga Britanci tokom ideje o particiji Palestine na arapski i jevrejski deo predvideli kao deo arapske države, kao izolovanu enklavu. Ništa od toga. Danas je on deo grada koji se zvanično zove Tel Aviv-Jafa i sastoji se od ova dva spojena grada. Dobio je ime po Jafetu, trećem Nojinom sinu, jer ga je on sagradio posle Potopa.

Jafa (hebrejski: Jafo, arapski Jafa, engleska transkripcija: Jaffa) je bila poznata luka i bila je u izraelskim, sirij-skim, persijskim, vavilonskim i raznim drugim rukama tokom starog veka. Ovde su dopremana kedrova drva za Drugi jeru-salimski hram. Kasnije su došli Rimljani, Vizantinci, Arapi, krstaši i Turci, čiji se uticaj i danas vidi u Jafi. Zanimljivo da su grad osvajali Saladin i Ričard Lavlje Srce, isti onaj što se družio sa Robinom Hudom. Iz nekog suludog razloga, Napoleon je

izvršio pokolj ratnih zarobljenika Turaka kad je 1799. godine osvojio Jafu.

Početkom 20. veka Jevreji iz Evrope naseljavaju ovu oblast i biraju peščanu obalu pored Jafe da naprave novi grad, ko-ji su nazvali Tel Aviv (Prolećno brdo). Pošto su Arapi često pravili nerede i pogrome nad Jevrejima (zato su se i u Haifi preselili uz brdo, kao Srbi od Turaka kod nas), Je-vreji odlučuju da se isele u kompaktan Tel Aviv i uskoro on postaje veći grad od Jafe. No, Jafa ostaje najlepši grad za turiste, nezavisno od religijskih afilijacija u celom Izraelu, uz Akru i Jerusalim, dakako. U Jafi, kada se sa mora popnete uz zidine od oker kamena, vijugate savršeno sređenim uličicama, gde su kućice, ateljei, negde izviri neki kafić, negde neki muzej. Sve je kao sa razglednice.

Stara Jafa je mesto iz najklasičnijih turističkih prospekata. Najupečatljivije

su crkve, i to Crkva Svetog Petra, pod palmama, ispod kristalno plavog neba, nad mediteranskim plavetnilom. Toliko je tipično katolička da biste je lako smestili u Kolumbiju ili neku bivšu špansku kolo-niju. Kažu da je ovde boravio i Napoleon (potpuno je neverovatno da je, kada putujete od Litvanije i Moskve do Egipta i Izraela, da ne govorimo o Vaterlou, svuda bio Napoleon). Crkva je iz 19. veka, a sagra-đena je u vreme otvaranja Svete zemlje Evropljanima, kada je Turcima zafalilo para, pa su počeli da izdaju bogatim hri-šćanima dozvole za gradnju kojekakvih društava i crkvi, što fundamentalisti nisu oprostili Osmanlijama. Najviše ih ima u Vitlejemu, Nazaretu i naravno, Jerusalimu, ali ni Jafa nije bila izuzetak.

Crkva je građena na mestu stare krstaške tvrđave. Simpatičan je orijentir i Sahat-kula i Al-Bahr ili kao što joj ime

kaže, Morska džamija. Iako se nama, turi-stima, jako dopala Stara Jafa, Izraelci vole da dođu u Jafu samo danju, jer je divan pogled sa zidina Starog grada na Tel Aviv i skajlajn i plaže ovog velegrada. Noću kažu da ima možda i najviše droge i nasilja u celom Izraelu.

Grad koji nikada ne spava, Tel Aviv, je Majami Bliskog istoka. Vibrantna noćna scena, koncerti svetskih zvezda, univerziteti, nauka, mladi, korporacije. Letovanja, letovanja, letovanja... Suprot-nost Tel Aviva i Jerusalima ne može biti veća: Jerusalim je grad vernih, iako je

moderan i nov, dok je Tel Aviv grad iz neke druge stvarnosti. Bejrut mu može biti jedini pandan u okolini, s tim što je Tel Aviv neuporedivo luđi i liberalniji. Članovi benda Duran Duran su obožavali letovanja u Tel Avivu. Napisali su i jedan predivan instrumental pod tim imenom, 1981. godine, koji je značajno uticao da se mnoge new-wave generacije okrenu letovanjima na mediteranskoj obali Izraela. Peščane plaže na kojima nije bilo ničega naselili su Jevreji iz celog sveta, i načinili od njega high-tech grad koji živi na obali toplog mora.

Neboderi, pesak, plaže i ludilo grada u kome ljudi spavaju i po plažama, čine Tel Aviv neprevaziđenim mestom za zabavu na Orijentu.

Staro i novo: Jafa i Tel Aviv u daljini. Od 1950. zvanično jedan grad, Tel Aviv-JafaFoto: Israel Ministry of Tourism | Dana Friedlander

Franjevačka crkva Svetog Petra potiče iz 1654. godine, iako joj današnji izgled datira iz perioda 1888-1903. Posvećena je čudesnom oživljenju

Tavite koju je Sveti Petar oživeo u Jopi, kako se grad tada zvao Foto: Aleksandar Ignjatović

Jafa, ulica Kikar Kedumim, sa poznatim stepeništem

Foto: Aleksandar Ignjatović

Jafa je poznata zbog svoje biblijske povezanosti sa Jonom, Solomonom i Svetim Petrom. Jedan je od najstarijih gradova svetaFoto: Aleksandar Ignjatović

Tel Aviv: prestonica zabave i plažne zabave Bliskog istoka, komercijalno čvorište Izraela

Foto: Israel Ministry of Tourism | Dana Friedlander


Travel Tour

Ako zanemarimo “živi deo” grada, to jest njegove plaže, disko-teke i poslovne centre, zbog kojih je Tel Aviv toliko značajan za Izrael i Bliski istok, možemo reći da je najznačajniji deo grada upravo Beli grad Tel Aviva (Ha-Ir HaLevana). Ovaj prelepi deo grada, koji je opisivao i Efraim Kišon u svojim duhovitim pripo-vetkama, sadrži oko 4.000 zgrada građenih u art-deko, bauha-us i internacionalnom stilu, sa naglaskom na bauhausu. Otkud bauhaus u pustinji Palestine? Pa, pošto je to bio nemački stil, a 30-ih godina prošlog veka, posle uspona nacista na vlast u toj zemlji, počelo je iseljavanje Jevreja na sve strane sveta, sve je logično. Nemački arhitekti jevrejskog porekla su se doseljavali u Tel Aviv, tada novi i obećavajući grad u Britanskoj Palestini, koja je štitila Jevrejima pravo na Aliju (tada već Druga Alija).

Zanimljivo je da Tel Aviv ima najveći broj zgrada u ovom stilu u svetu, a pažljivo čuvanje i dokumentovanje, kao i brojne izložbe o ovoj četvrti učinile su da se pažnja sveta skrene na Beli Grad. Godine 2003. je reagovao i UNESCO i postavio ga na svoju listu Svetske baštine, sa obrazloženjem da je u pitanju

“sjajan primer planiranja novog grada i nove arhitekture u ranom 20. veku.” Takođe, UNESCO je posebno vrednovao značaj prilagođavanja ovih međunarodnih stilova pustinjskoj, medi-teranskoj, lokalnoj klimi, i lokalnim tradicijama Orijenta.

Izrael je zemlja drevnih i modernih ljudi, klime i kulture koja varira od kraja do kraja. U sledećem broju vodim vas na obalu Mrtvog mora, na kupanje, i u Masadu i Kumran, kao i u pustinju Negev.

info

GEOGRAfSKI POLOžAJBliski istok, izlazi na Mediteran svom dužinom i vrlo malim delom na Crveno more.

POPULACIJA8.200.000 stanovnika.

DOKUMENTAViza nije potrebna za boravak do 90 dana.

KLIMAVarira od mediteranske do pustinjske.

VREMENSKA RAZLIKA GMT+2

JEZIKZvanični jezici su hebrej-ski i arapski. Jezici za sporazumevanje mogu biti engleski i ruski. svaki drugi može pomoći jer je puno doseljenika iz celog sveta.

MEDICINSKE NORMENema posebnih mera predostrožnosti, ali možete poneti klasičnu putnu apoteku.

NOVACNovi šekel, skraćeno šekel. Oznaka je ₪, kao ćirilično Š polomljeno na dva dela i uglavljeno kao lego kockica. 1 euro vredi 4,70 šekela.

JAVNI PREVOZGradski prevoz se sasto-ji od gradskih autobu-sa, a u Jerusalimu i Tel Avivu postoje tramvaji. Metro i voz su prilično integrisani, s obzirom na veličinu zemlje i bezbednosne provere prilikom ulaska u nju. U Haifi postoji specifični metro karmelit, koji je vrsta podzemne brdske železnice. Cene gradskog prevoza u većini gradova su oko 7 šekela, odnosno euro i po. Vozi se desnom stranom. Prevoz je privatan na šabat, kada sve staje, ali postoji i u sezoni i van nje.

BEZBEDNOSTKriminal je izuzetno nizak. Policije i vojske ima svuda. Prirodnih nepogoda skoro da i nema, ali socijalni i politički nemiri uvek mogu izbiti, kao posledica sukoba Arapa i Jevreja, ili između Izraela i susednih zemalja.

ZABRANEOrtodoksni Jevreji i ortodoksni muslimani mogu biti osetljivi na fotografisanje i na svoje žene. Muslimani ne jedu svinjetinu i tokom posta ne jedu od izlaska do zalaska sunca. Jevreji generalno ne jedu mesne i mlečne proizvode zajedno.

ZABAVAU Haifi i Jerusalimu je puno sjajnih mesta za izlazak. Izlasci su prilično skupi. Pića variraju od 5 do 10 eura. Zemlja je po tom pitan-ju veoma “zapadna”, tako da ono što možete naći u evropi, možete i u Izraelu (pabove, kafee, klubove, diskoteke i tako dalje).

Tel Aviv se naziva kolokvijalno Velika narandža, kao pandan Velikoj jabuci, drugom “jevrejskom” gradu - Njujorku.

Travel Tour

Izrael je jedna od najpopularnijih mediteranskih destinacija, sa dugom obalom Sredozemnog mora i mnoštvom hotela


54 | TRAVEL MaGaZINe 55TRAVEL MaGaZINe |na najrazličitije proizvode, usluge i dr.

Kada se pretplatite na Travel Magazine štedite svoj novac i vreme!Dobijate primerak časopisa na kućnu adresu!Kupon za pretplatu je umetnut u časopis!

Kako da se pretplatim?Popunite priloženi kupon i u pošti uplatite iz-nos za pretplatu. Nakon toga kupon i kopiju uplatnice pošaljite poštom na našu adresu: Travel MagazineGospodar Jevremova 47, BeogradTek po prispeću vašeg kupona i kopije uplatnice pretplata će biti važeća!

Stari brojeviStare brojeve možete naručiti samo telefonom. Primerci će vam, uz prethodnu uplatu na naš račun, biti poslati poštom ili ih možete preuzeti lično u našoj redakciji. Cena starih brojeva (navedena na koricama) uvećava se za 20 dinara (poštanski troškovi).

Uplata se vrši na sledeći tekući račun:Za fizička licaPreduzeće DUKE & PETERSON BeogradRačun broj: 310-167625-89

Za pravna licaPreduzeće DUKE & PETERSON BeogradRačun broj: 310-167626-86

UsloviPreko kupona za pretplatu možete naručiti samo buduća izdanja, nikako brojeve koji su već izašli! Pretplata važi za najmanje tri broja!

Cena časopisa u pretplati3 izdanja

6 izdanja

12 izdanja

600 din.

1.110 din.

2.040 din.

Pretplata na 12 izdanjavam donosi brojne

Popuste

Pretplata

Travel Tour Izrael...taciju turističkog centra: mali je, sladak, Karmelit (Carmelit), brdski metro,...

Documents

Transcript of Travel Tour Izrael...taciju turističkog centra: mali je, sladak, Karmelit (Carmelit), brdski metro,...