TOMAZO KAMPANELA: GRAD SUNCA ILI O IDEJIREPUBLIKE

GRAD SUNCA ILI O IDEJI REPUBLIKEHospitalac:Kazuj mi molim te, ta ti se sve dogodilo na toj plovidbi.enovljanin:Ve sam ti priao kako sam proputovao ceo svet I najzad stigao na Taprobanu, I kako sam bio primoran da se iskrcam I da se onde, bojei se stanovnika, skllonim u umu; kako sam se na kraju izvukao iz nje I naao se na jednoj velikoj ravnici odmah ispod ekvatora.Hospitalac:A ta se tamo desilo?enovljanin:Iznenada sam nabasao na veliku gomilu naoruanih ljudi I ena, od kojih su mnogi poznavali na jezik, I oni me odmah odvedoe u Grad Sunca.Hospitalac:Reci mi, kako je taj grad ureen? Kako se njime upravlja?enovljanin:Na vrlo prostranoj ravnici uzdie se ogromno brdo na kome je sagraen vei deo grada, ali se mnogi njegovi delovi nalaze na irokom prostoru van podnoja tog brda, a ono je toliko veliko da prenik grada iznosi vie od dve milje, tako da obim iznosi sedam milja; ali kako je zemljite neravno, on zauzima vie mesta no da je u ravnici. Grad se deli na sedam ogromnih pojaseva ili krugova koji nose imena sedam planeta, a iz jednog u drugi se dolazi preko etiri kaldrmisana puta I kroz etvora vrata koja su okrenuta na etiri strane sveta. I zaista je tako sagraen da bi onaj ko osvoji prvi krug morao da uloi dvostruk napor da bi osvojio drugi, a jo vei napor da bi osvojio trei, te bi morao sve dalje da udvostruava I snage I napore. I stoga mora sedam puta dag a osvaja onaj koji eli dag a podjarmi. Ali ja mislim da se ni prvi pojas ne moe osvojiti tako je debeo, nasut zemljom, utvren bastionima, kulama, bombardama I rovovima. Uao sam, dakle na Severnu kapiju ( koja je okovana gvoem I nainjena da se moe dizati I sputati I lako I dobro zatvarati, zahvaljujui vetoj izradi ipova koji se okreu u svojim ulubljenjima na hrastovim dovratcima ) I ugledao ravnu povrinu iroku sedamdeset koraka izmeu prvog I drugog bedema. Odatle se mogu videti ogromi dvorci, svi povezani sa bedemima drugoga pojasa tako da bih mogao rei da je sve jedna graevina. S polovine visine dvorca diu se neprekidni lukovi oko itavog kruga, na kojima se nalaze hodnici za etnju, a koje odozdo dre divni debeli stubovi to opasuju arcade kao kod peristila ili manastirskih tremova. Dole se ulazi u te zgrade nalaze samo na unutranjem zidu, u njegovom ugnutim delu; u donje spratove se ulazi neposredno, a u gornje mermernim stepenicama koje vode u sline unutranje hodnike, a iz ovih u gornje odaje koje su lepe I imaju prozore I na utrgnutom I na izoblienom zidu. Stoga izboeni zid, tj. Spoljanji, ima debljinu osam pedi, ugnuti tri a pregradni jednu ili jednu I po.Odatle se izbija na drugu ravan, uu od prve za skoro tri koraka, s koje se vidi prvi zid drugoga kruga, ukraen slinim hodnicima gore I dole, a s unutranje strane ide drugi zid koji opasuje dvorce s drugim balkonima I slinim perstilima koje se odozdo naslanjaju na stubove; a gore, gde su vrata koja vode u gornje odaje, nalaze se izvanredne slike. I tako se odatle ide kroz sline krugove I dostruke zidove u kojima se nalaze dvorci spolja ukraeni galerijama koje dre stubovi sve do zavrnog kruga, neprekidno preko ravni. Ali kad proe kroz vrata, koja su dvostruka, tj. Na spoljanjem I unutranjem zidu, penje se stepenicama, ali su one tako nainjene da se penjanje skoro I ne osea, jer se ide iskosice, a visina stepenika je zbog pada jedva primetna. Na vrhu brda nalazi se ravna prostranija terasa, nasred koje se die hram sagraen izvanrednom vetinom.Hospitalac:Nastavi samo, samo nastavi: govori, tako ti ivota!enovaljanin:Hramu daje lepotu savreno okrugao oblik. On nije opkoljen zidovima, a lei na debelim I srazmernim stubovima. Ogromna kupola, sagraena izvanrednom vetinom, zavrava se u sredini, ili u zenitu, malom viom kupolom s otvorom nad samim oltarom. Taj jedinstveni oltar nalazi se u sreditu hrama I opasan je stubovima. Hram zatvara prostor od tridesetpet koraka. Na kapitele stubova nastavljaju se spolja lukovi, koji se diu na nekih osam koraka I koje dri drugi red stubova koji lee na irokom I vrstom zidu visine tri koraka; izmeu ovoga I prvoga reda stubova idu donje galerije poploane klupe, pa I meu unutranjim stubovima to dre hram uma vrlo mnogo lepih pokretnih stolica. Na olataru se vidi samo jedan veliki globus, na kojem je naslikano celo nebo, I drugi globus, na kome je naslikana zemlja. Zatim se na svodu velike kupole vide naslikane sve nebeske zvezde od prve do este veliine, a pod svakom od njih izneti su u tri mala stiha ime I sile kojima utiu na zemaljske stvari. Tamo su I polovi, I vei I manji krugovi koji su u hramu prestravljeni upravno prema horizontu, ali ne u potpunosti, jer dole nema zida; ali se, izgleda, mogu zavriti prema onim krugovima koji su prestavljeni na globusima oltara. Pod hrama blista dragocenim kamenjem. Sedam zlatnih kandila vise, gorei neugaslim plamenom, I nose imena sedam planeta. Malu kupolu nad hramom okruuju neke male I lepe elije, a iza otvorenog prolaza pod galerijama, ili nad lukovima izmeu unutranjih I spoljanjih stubova, nalaze se mnogo prostranih I lepih elija u kojima ivi oko etrdeset devet svetenika isposnika. Nad manjom kupolom uzdie se neki veoma pokretljiv vetrokaz koji oznaava pravac vetrova kojih, po njihovom raunu, ima trideset I est. Oni znaju I kakvu godinu donose pojedini vetrovi I kakve promene I na kopnu I na moru, ali samo u pogledu svoga podneblja. Base tu pod vetrokazom uva zlatnim slovima ispisana povelja.Hospitalac:Molim te, plemeniti ovee, objasni mi celokupni nain njihove uprave. Jedva ekam to da ujem.enovljanin:Vrhovni vladar meu njima je svetenik koji se njhovim jezikom zove Hoh ( Sunce ), a naim bi se reklo Metafiziar. On je glava svih, I u telesnom I u duhovnom pogledu, I u svim pitanjima I nesuglasicama donosi konanu odluku. Njemu pomau tri savladara: Pon, Sin, I Mor ili, naim jezikom reeno: Mo, Mudrost, I LJubav. U delokrugu Moi je ono to se odnosi na rat I mir: vojna vetina, vrhovna komanda u ratu; ali ipak nije iznad Hoha Sunca. On lino upravlja vojnim inovnicima, vojnicima, vodi brigu o snabdevanju, utvrivanju, opsaivanju, ratnim mainama, radionicama I radnicima koji u njima rade. U delokrug Mudrosti spadaju slobodne vetine, zanati I sve nauke I odgovarajui inovnici I naunici kao I kole za te nauke. Pod svojom vlau ima onoliko inovnika koliko ima I nauka: postoji inovnik koji se zove Astrolog, a I Kozmograf, Aritmetiar, Geometar, Istoriar, Pesnik, Logiar, Retor, Gramatiar, Lekar, Fiziolog, Politiar, Moralist; imaju samo jednu knjigu koja se zove Mudrost I u kojoj su sve nauke izloene ukratko I sa zadivljujuom lakoom. Ova se knjiga ita pred narodom prema obredu pitagorejaca. Ovde su, po nareenju Mudrosti, ukraeni svi unutranji I spoljanji zidovi celoga grada, I donji I gornji, najizvrsnijim slikama I na njima su prikazane sve nauke u izvanrednoj skladnosti. Na spoljanjim zidovima hrama I na zavesama koje se sputaju kad svetenik propoveda, da se ne bi njegov glas gubio meu sluaocima, naslikane su zvezde, a kraj svake od njih su u tri mala stiha zabeleeni podaci o veliini, silama I kretanjima. Na unutranjem zidu prvoga kruga vide se nacrtane sve matematike figure u mnogo veem broju nego to sui h pronali Arhimed I Euklid. Njihove veliine su srazmerne sa zidovima I lepo oznaene, s kratkim objanjenjem, samo u jednom malom stihu ispod svake od njih; tu su I definicije I teoreme, itd. Na spoljanjoj izboini zida nalazi se velika slika itave zemlje, u celini; posle nje dolaze naroite karte pojedinih provincija, gde se u kratkim opisima u prozi saznaje za obiaje I zakone, ivot, poreklo I snagu njihovi stanovnika; iznad alfabeta Grada Sunca vide se I alfabeti kojima se slue te provincije. Na unutranjem zidu drugoga kruga, ili drugog niza zida, vide se naslikane sve vrste kamenja, drago I obino kamenje, I raznobojni materijali I metali, a pridodati su I njihovi pravi komadi s tumaenjem u dva stiha ispod svakog. Na spoljanjoj strain zida prikazana su sva mora, reke, jezera I izvori na itavom svetu; isto tako I vina, ulja I sve tenosti kao I njihovo poreklo, odlike I svojstva; tu su I sudovi koji se uvaju u dubinama zida, puni raznih tenosti od sto do trista godina, kojima se lee razne bolesti. Takoe su protumaeni slikama I odgovarajuim stihovima I grad, sneg, grmljavina I ostale prirodne pojave. Oni (Solarci) vladaju isto tako vetinom da u sobama stvaraju svakojake atmosferske pojave, tj. Vetar, kiu, grmljavinu, dugu itd.Na unutranjoj strani zida treega kruga naslikane su sve vrste drvea I biljaka, a neke od njih rastu u zemljanim sudovima na izboinama iznad lukova spoljanjeg zida, s objanjenjima gde su prvi put pronaene, kakve su njihove sile I svojstva I u emu potseaju na nebeske stvari, na metale I delove ovejeg tela I na ta lie u oblasti mora, kakva im je primena u medicine itd. Na spoljanjoj strani prikazane su sve vrse renih, jezerskih I morskih riba, njihove navike I odlike, nain razmnoavanja, ivota, gajenja, I kakva je od njih korist u svetu I kod nas, a I njihove slinosti s nebeskim I zemaljskim stvarima koje su postale prirodno ili vetaki; I bio sam prosto zapanjen kad sam video ribu episkopa, verigu, ribu-pancir, esker, zvezdu, muki ud, koje potpuno odgovaraju po svome izgledu stvarima to postoje kod nas. Mogu se videti I morski jeevi, puevi, koljke itd. I sve to u morskom svetu vredi da se upozna prikazano je tu u divnim slikama I natpisima. Na unutranjoj strani etvrtoga kruga vide se naslikane sve vrste ptica I njihova svojstva, veliine, osobine, boje, nain ivota itd. A meu njima se nalazi najistinskiji feniks. Na spoljanjoj strani zida ima pred oima sve vrste gmizavaca: zmije, zmajeve, crve; I insekte kao to su muve, komarci, obadi, bube itd. Sa njihovim osobinama, odlikama, otrovnou I upotrebom. A ima ih mnogo vie nego to bismo mogli mi I zamisliti. Na unutranjoj strani zida petoga kruga nalazi se toliki broj savrenih zemaljskih ivotinja da se zaprepasti. Mi ne poznajemo ni hiljaditi njhov deo; a kako ih je vrlo mnogo I ogromne su vliine, naslikane su I na spoljanjoj strani krunoga zida. Ah, koliko samo vrsta konja! Kakos u sve to divne slike I kako je sve to pametno objanjeno. Na unutranjoj strani zida estoga kruga prikazani su svi zanati sa svojim alatima I njihova upotreba kod razliitih naroda, a rasporeeni su prema svom znaaju I snabdeveni objanjenjima. Tu su prikazani I njihovi pronalazai. Na spoljanjoj strani, pak, naslikani su svi pronalazai nauka, naoruanja, I zakonodavci. Tako sam video Mojsija, Ozirisa, Jupitera, Merkura, Likurga, Pompilija, Pitagoru, Zamolksisa, Solona, Harondu, Foroneja I mnoge druge; imaju I sliku Muhameda koga oni mrze kao neverovatno glupog I nitavnog zakonodavca. Ali sam na najpoasnijem mestu spazio lik Isusa Hrista I dvanaest apostola koje oni smatraju najdostojnijima I veliaju ih kao nad ljude. Video sam Cezara, Aleksandra, Pira, Hanibala I druge junake koji su se proslavili u ratu I miru, naroito Rimljane, ije se slike nalaze na donjim galerijama, A kada sam sa zaprepaenjem zapitao otkuda znaju nau istoriju, objasnili su mi da oni vladaju znanjem svih jezika I da se udno I stalno alju po celom svetu naroite ispitivae I poslanike radi upoznavanja obiaja, snaga, naina upravljanja I istorije pojedinih naroda I svega to je kod njih lepo I runo, da bi zatim o tome izvestili svoju dravu, I u tome neopbino uivaju. Tamo sam saznao I to das u Kinezi pre nas pronali bombarde I tamparstvo. Za sve te slike postoje uitelji, a deca se pre navrene desete godine, obino bez po muke I kao igrajui se upoznaju sa svima naukama prikazivanjem njihovog razvoja. Ljubav pre svega vodi brigu o raanju, da se mukarci I ene spajaju tako kako bi se dobijalo to bolje potomstvo. I oni nam se potsmevaju to se tako mnogo brinemo o popravljanju rase kod pasa I kod konja, a zapostavljamo narod ljudski. U delokrug istog vladara spade I vaspitanje dece, medicina, prodavci lekova, setva, etva I prikupljanje plodova, zemljoradnja, stoarstvo, trpeza I kuvanje I uopte sve to se odnosi na hranu, odelo I polne odnose. U njegovoj slubi se nalaze mnogi uitelji I uiteljice koji su odreeni da obavljaju sve te poslove. A Metafiziar vodi brigu o svemu tome pomou pomenuta tri vladara I nita se ne radi bez njegova znanja. Svi poslovi republike raspravljaju se meu ovom etvoricom, a miljenju Metafiziara pridruuju se jednoduno svi ostali.( Tomazo Kampanela, Grad Sunca: 5 14 )