CIP - Kararoruraunja y ny6rnxaunjrDn6rsorexa Marnue cpncKe, HoBH Ca.q

TOMAS PINCON

OBJAVABROJA49prevod sa engleskog i pogovor

DAVID ALBAHARI

IP SVETOVI / NOVI SAD

IP RAD, BEOGRAD1992.

820(73)-31

IIHFITIOH, Tolac, Objava broja 49 / prwod sa engleskog i pogovor David Albahari. -

Novi Sad : Svetovi, 1992 (Beograd : Kultura). - 176 str. i 2O cm. -(Biblioteka Spektar)

Prevod dela: The crying of lot 49 / Thomas Pynchon - Tomas Pindon:srr. 173-176.ISBN 86-7047-130-2

19163207

i!-l-=-:- -,- .,

IarornikThomas Qnchon

THE CRYING OF LOT 49

J. B. Lippincott, Philadelphia, 1966

@ Thomas Pynchon

zalupila, dinil pticau holu;na izl liote-ke na Kornel a nijevideo jer je padina okrenuta prema zapadu; na suvu,neuteSnu melodiju iz detvrtog stava Bartokovog Kon-'eattaza orkestar; na belo okredenu bistu DZeja Gul-da koju je Pirs drZao iznad kreveta, na polici takouskoj daje uvek strepela da ie se nekako stropoStatina njih. Da li je on tako umro, pitala se, usred snova,zgnjeden jedinom ikonom u kuii? To ju je samo na-

gnalo na smeh, glasan ibespomoian: Tako si morbid-na, Edipa, rede ona sebi, ili sobi, koja je znala.

telj i

Ellda li

se bilo Sta neobidno dogodilo u to vreme. Tokomostatka popodneva , za vreme boravka u samousluzi ucentru Kinereta-medu-borovima, gde je kupovalaitalijanski sir i slu5ala snimljenu laku muziku (danasje pro5la kroz zavesu od perli na ulazu negde okodetvrtog takta Vivaldrjevog Koncerta za drombulje uizvodenju Ansambla za muziku osamnaestogveka izFort Vejna, solista Bojd Biver) , zatim za vreme osun-danog branja majorana i bosiljka iz cvetne ba5te, di-tanja prikaza knjiga u najnovijem broju dasopisaSajentifik Ameiken, slaganja lazanje, mazanja hlebalukom, kidanja listova salate, i na kraju, uz ukljudenurernu, za vreme spremanja predvedernjih koktelauodi dolaska njenog supruga, Vendela (>Mudo<)Masa, s posla, ona je mozgala i mozgala, obriudi una-zad debeli Spil dana koji su delovali (zar ona ne biprva to priznala?) manje-viSe identidno, ili bar sup-tilno usmereni u istom pravcu poput madionidarevogdpila, u kojem se svaka pojedinadna karta spremnopokazivala izveZbanom oku. Tek negde na pola TVvesti Hantlija i Brinklija prisetila se da je jednog jutrapro5le godine, negde oko tri, zantonio telefon,medugradskaveza, nikad ne li-ko on nije sada ostavio dnev jezapodeo teSkim slovenskim sekao drugi sekretar Transilvanijskog konzulata u po-

monta Krenstona, kojim je ranije govorio celim pu-tcm do Mazatlana. ,rPirse, molim te<<, uspela je da se

ubaci, "mislila sam da smo - <<

oAli, Margo.., iskreno, >>upravo sam bio kod ko-mesara Vestona, i onaj starac u kuii smeha jeusmrien iz iste duvaljke kojom je ubijen profesorKvekenbu5r., ili nelto slidno.

oPobogu<<, rede ona. Mudo se okrenuo i zagle-clao u nju.

,rZaiLo m'; ne prekinei vezu<<, predloZio je, sa-svim razurr.'r.-r.

bude ko zna k a posle togpoziva njegova la je_na onoito 1e io5 Zfuelo: e, telo, stva-

lj nteresovanosti? Osetila se

u oniZenom. Nikad jo5 u svomL nedije poslednje volje, nijeL nije znala kako da kaZe toj

advokatskoj firmi u Los Andelesu da ne zna odakleda podne.

,rMudo, drag u nemoii.. M.udo Mas, kuii, proletekroz Zidana vrata jo5 jedan po-razrr, zapoteo je.

,>Imam ne5to da ti kaZem<, zapodela je i ona. Alije pustila Muda da bude prvi.

,motornim uljem kako bi nedasno ispunilo praznineizmcdu klipa i zida cilindra. Jedne noii je napustiozabavu zato Sto je neko upotrebio red >puslica..l, i tozlonamerno, smatrao je. Covek koji je to rekao bio jemadarski izbeglica. poslastidar, koji je pridao o svomposlu, ali takav vam je bio Mudo: tanano osetljiv.

Ali, bar je verovao u automobile. MoZda preko-merno: kako i ne bi kad je sedam dana nedeljnogledao paradu ljudisiroma5nijih od sebe, crnce, Mek-sikance, belce, kojisu donosili najuZasniju staru robu:svoje motorizovane, metalne produZetke, produzet-ke svojih porodica i moZda celih svojih Livota, razgo-liienih pred bilo dijim odima, pred strancem poputnjega, kojije mogao da vidi iskrivljenu Sasiju, zardaludonju stranu, blatobran ofarban nijansom koja se do-voljno razlikuje od ostale boje i utide na sniZavanjecene, a moZda i na Mudovu depresiju, dok iznutrabeznadeZno vonjaju na decu, pi& iz samousluge, nadve, katkad na tri generacije puiada, ili samo napradinu - a kad bi kola bila odiSiena, morali ste dagledate stvarne ostatke tih Zivota, nemajuii nadina dakaZete Sta je doista odbadeno (kad je toga bilo takomalo, pretpostavljao je, da su veiinu stvari morali izstraha da uzmu i saduvaju) a Sta naprosto (moZdatragirino) izgubljeno: isedeni kuponi koji su obeiavaliuStedu od 5 ili 10 cenli, bonovi za kupovinu, ruZidastileci s najavama za posebne popuste u samouslugama,pikavci, krezavi de5ljevi, oglasi za slobodna radna me-sta, poslovne stranice iskidane iz telefonskog imeni-ka, krpe od starog donjeg rublja ili haljina koje su bilepoput starih stilskih kostima, krpe koje su sluZile zabrisanje tragova daha s unutra5nje strane vetrobranakako biste mogli da vidite ono Sto gledate, bez obzira

1 Igru redi - na engleskom re( oewnpuff oznadava vrstukolada, ali idobro oduvana polovna kola. (Przr,.)

Sta je to: film, Zena ili automobil koji priZeljkujete,policajac koji vas zaustavlja samo veZbe radi, a svi tiostaci bili su, poput kakve salate od odajanja, pre-svudeni sivkastim prelivom od pepela, kondezovanihizduvnih gasova, pra5ine, telesnih otpadaka - spopa-clala ga je muka kad bi to pogledao, ali morao je dagleda. Da je to bilo pravo stovari5te dubreta, moZdabi uspeo da izdrLi, da izgradi karijeru: nasilje koje jeizazivalo svaki sudar i stvaralo svaku olupinu, ali do-voljno reLko i dovoljno daleko od njega, bilo je dude-sno, kao Sto je svaka smrt, sve do trenutka na5e smrti,cloista dudesna. AIi beskrajni rituali kupovine i zame-ne, koji su se ponavljali iz nedelje u nedelju, nikadnisu dogurali do nasilja ili krvi, te su stoga bili i suvi5everodostojni za osetljivog Muda. Cak i da ga je dugo-trajno izlaganje nepromenljivoj sivoj bolesti na nekinariin nadinilo imunim, on ipak ne bi mogao da prih-vati nadin na koji je svaki vlasnik, svaka senka, dola-zio da zameni ulubljenu, neispravnu verziju samogasebe za drugu automobilsku projekciju nedijeg Zivo-ta, podjeclnako li5enu buduinosti. Kao da je to naj-prirodnija stvar na svetu. ZaMuEa, to je bilo uZasno.Beskraj an, spiralan incest.

Edipa nije mogla da shvati za5to ga to jo5 uvekuznemirava. U vreme kad se njom oZenio vei je bioproveo dve godine u radio stanici KCUF, i ta parcelana bledom, budnom autoputu ostala je vei daleko izanjega, kao drugi svetski rat ili ratovi u Koreji izastarijih muZeva. MoZda je, neka joj Bog pomogne, ion trebalo da bude u nekom ratu, moZda bi uz Japan-ce u drvedu, uz Svabe u >tigrovima.<, uz sve oneLuta(,e s Lrubama u noii brLe zaboravio tu parcelu s

polovnim kolima koja ga je uznemiravala proteklihpet godina. Pet godina! TeSiS ih kad se probude obli-veni znojem ili se deru na jeziku ruZnih snova, da,grliS ih, oni se smiruju i jednog dana to nestaje: sve je

to znala. Ali, kad ie Mudo zaboraviti? Podozrevala jeda je to mesto disk-dZokeja (koje je dobio uz pomoisvog dobrog drugara, Sefa reklame na KCUF-u, kojijc jednom nedeljno poseiivao firmu polovnih auto-mobila, sponzora njihovog programa) samo bilonadin da se 200 najpopularnijih ploda, pa dak i vestikoje su kao blebet inirale iz radija - ceo taj varljivisan tinejdZerskih apetita - nadu kao amortizer iz-medu njega i te parcele.

U tu parcelu s automobilima verovao je previ5e,u stanicu nije uopite verovao. Ali kad biste ga sadapogledali, u sumradnoj dnevnoj sobi, dok klizi kaokakva ptidurina niz struju koja ga nosi premaoro5enom Sejkeru punom piia i smeii se iz samogsrcdi5ta svog debelog vrtloga, pomislili biste da je svesasvim mirno, zlatno, spokojno.

Dok je Fand<<, redejoj dok je u kancelariju, ihteo da r koji mu se nedopada.< Fand je bio direktor programa, Mudov veli-ki neprijatelj.

"Sada sam previ5e seksualan. Trebalobi da budem mladi otac, veliki brat. Male curice sejavljaju sa svojirn Leljama, a gola poZuda, premaFandovom uhu, odzvanja u svakoj mojoj redi. I sadaLreba da snimam sve telefonske razgovore. Fand ielidno da -

udine uvredlji-vim, Sto a. Cenzura, re-kao sam sam i zbrisao...On"i Fand ponavljali su moZda jednom nedeljno istupncu.

Ona mu pokaza Mecgerovo pismo. Mudo je znaosve o njoj i Pirsu: inu dana prenego Sto je ona Proditao jepismo i povukao a.

,Sta da radim?< rede ona.

10 tI

)>q ne<<, rede Mudo, >pita5 pogre5nog doveka.Ne pitaj mene. Ja ne umem tadno da izradunam dakni nai porez na prihod. Ian5avanje testamenta, otome nemam Sta da ti kaZem, otidi kod Rouzmena..<Njihovog advokata.

nMudo. Vendelu. NaIa veza se zavr{ila. he nego5to je uneo moje ime u testament.<<

>>Da, da. Ni5ta drugo nisam mislio, Edo. Jedno-stavno ne mogu da ti pomognem.<<

To je i uradila sledeieg jutra, oti5la je kod Rouz-mena. Posle pola sata provedenih ispred ogledala,utro5enih na povladenje i ponovno iscrtavanje tam-nih linija duZ kapaka, linija koje su se prekidale ilisilovito talasale, mogla je napokon da odloii detkicu.Veii deo noii provela je budna, pogotovo posle jo5jednog poziva u tri ujutru diji je pozivni zvon predsta-vljao pravi srdani uZas, jer se iznebuha oglasio iz apa-rata koji je jednog dasa bio inertan a vei sledeiegvriStao iz sveg glasa. Probudio je oboje u istom trenui oni su samo tako leLali, ne usudujuii se dak ni dapogledaju jedno drugo tokom nekoliko prvih zvo-njenja. Na kraju, s obzirom da niSta, koliko je znala,nije mogla da izgubi, podigla je slu5alicu. Bio je todoktor Hilarijus, njen psihijatar ili psihoterapeut. Alizvudao je kao Pirs koji imitira oficira Gestapoa.

,rNisam te probudio, jesam 1i,., zapodeo je sasvimsuvoparno. >>Zvulalasi tako prepla5eno. Kako pilule,ne deluju?"

,rNe uzimam ih", rekla je.>Oseiai strah od njih?">rNe znam 5ta je u njima.<

. >>Ne veruje5 da su to obidna sredstva za smire-nJe-<

"Da li treba da imam poverenja u vas?< Nijeimala, a ono Sto je potom rekao objasnilo jojje zaitonue.

>JoS uvek nam je potrebna sto detvrta osoba zamost.<< Most, die Brilcke, bio je njegov nadimak zacksperiment koji jevodio u opStinskoj bolnici i koji jebio posveien ispitivanju efekta LSD-25, meskalina,psilocibina i srodnih droga na velikom uzorku do-maiica iz predgrada. Unutra5nji most. >Kad iemomoii da te ubacimo u nai raspored?.<

,rNe.,, rekla je, >imate pola miliona drugih Zena<ld kojih moZete da izaberete. Sada je tri ujutru.<

"Mi Zelimo tebe.<< U vazduhu iznad kreveta onatada ugleda dobro poznati portret ujka Sama koji senalazi pred svim naiim poStama, sa nezdravo svetlu-cavim odima, jako narumenjenim upalim obrazima, i skaZiprstom koji je pokazivao tadno izmedu njenihodiju. Ja Zelim tebe. Nikad nije pitala dr Hilarijusaza5to, plaieii se svih njegovih odgovora.

"Sada imam halucinaciju, za to mi nisu potrebnedroge.<<

>Ne opisujje<, rede on brzo. >>Pa, da li si htela darazgovaramo joS o nedemu?<<

>Da li sam ja zvala vas?<<

>Mislio sam da jesi<, rede on. >>Imao sam takavoseiaj. Nije to telepatija. Ali veza s pacijentom umeponekad da bude dudna...

"Ali ne ovog puta.<< Spustila je sluSalicu. Potomnije mogla da zaspi. Ali, neka bude prokleta ako uz-me kapsule koje joj je dao. Doslovno prokleta. NijeZelela ni na kakav nadin da se navude, r-ekla mu je.

,rZnali<<, slegao je ramenima, >)na mene se nisinavukla? Idi onda. Izledena si.<<

Nije oti5la. Ne zbog toga Sto je psihijatar posedo-Vao neku mradnu moi nad njom, vei zato Sto joj jehilo lakie da ostane. Ko bi mogao da zna dan njenogizledenja? On ne bi, sam je to priznao. "Pilule sune3to drugo<<, tvrdila je ona. Hilarijus je samo napra-vio grimasu, onu kojujoj je vei ranije pokazao. Bib je

72 73

pun prekrasnih skretanja sa linije pravovernosti. Pre-ma njegovoj teoriji, lice je simetridno poput Ror5aho-ve mrlje,..prida pridu kao slika sa testa tematskeapercepcije, izaziva odgovor kao sugerisana red; Stoda ne? Tvrdio je da je jednom izledio sludaj histe-ridnog slepila pomoiu svog broja 37, tnt.

"Fu-Mandu" (mnoga lica su, kao nemadke simfonije,imala i broj i nadimak), za koji je odi trebalo iskositipomoiu kaZiprsta, nozdrve ra5iriti srednjim prstima,usta razvurii malim prstima i isplaziti jezik. Na Hilari-jusu je zastra5ujuie delovalo. U stvari, dok je Edipinahalucinacija sa ujka Samom bledela, upravo ju je po-stepeno zamenilo to Fu-Manduovo lice koje je ostalouz nju tokom sati preostalih do zore. Ono joj sigurnonije pomoglo da dobro izgleda za susret s Rouzme-nom-

Ali Rouzmen je takode proveo besanu no6, raz-mi5ljajudio televizijskoj serijio Periju Mejsnu, prika-zanoj prethodne vederi, koju je njegova suprugavolela ali prema kojojje Rouzmen bio krajnje ambi-valentan, s obzirom da je u isto vreme Zeleo da budeuspe3an sudski advokat poput Perija Mejsna i, poltoto nije bilo moguie, da ga raskrinka i uni5ti. Edipa jeu5la manje-viSe iznenada i uhvatila poverljivog poro-clidnog advokata kako u Lurbi izamanoj oseianjemkrivice gura sveZanj listova razlidite boje i velidine utioku svog pisaieg stola. Znala je da je to nedovr5entekst pod naslovom Profesija protiv Peija Mejsna,optuZnico koja nije boi toliko hipotetiino, na kojem jeradio otkako je TV serija podela da se prikazuje.

"Nekad nisi pokazivao taj oseiaj krivice, kolikose seiam.<, rede Edipa. Cesto su odlazili na iste grup-ne terapije, zajedno s fotografom iz Palo Alta koji jemislio da je lopta za odbojku. "To

je dobar znak, zarne?<.

"Mogla si da bude5 jedan od Spijuna Perija Mej-sna<, rede Rouzmen. A onda je, razmisliv5i malo,dodao: oHa, ha..<

,'Ha, ha,., rede Edipa. Pogledalisu se. >Treba dabudem izvr5itelj jednog testamenta<<, rede ona.

nO, samo napred<., rede Rouzmen, >>ne dozvolida le zadrLavam.<<

,rMa, ne<<, rede Edipa i sve mu isprida.

"Zaito bi uradio tako neito<, zapitao se Rouz-men po5to je proditao pismo.

"Misli5, zaito je umro?..,rNe.., rede Rouzmen, >zaito je odredio tebe za

izvrSioca testamenta?<<

"Pobegni sa mnom<<, rede Rouzmen kad im jestigla kafa.

>Kuda?<< upitala je. To ga je uiutkalo.Kad su se vratili u njegovu kancelariju, naznadio

je Sta je odekuje: da detaljno proudi knjige i poslova-nje, da prode potvrdu testamenta, prikupi sve dugo-vc, sastavi spisak imovine, da dobije procenu imanja,oclludi Sta da se likvidira a Sta da seLadrLi, da isplhtipotraZivanja, podmiri potez, rasporedi naslede...

"Hej", rede Edipa, >>zat ne mogu da uzmem ne-koga ko bi to uradio za mene?.<

nMene.., rede Rouzmen, nbar zadeo svega toga,sigurno. Al| zar nisi nimalo zainteresovana?"

>>ZaXta?<<

>>Za ono Sto bi mogla da pronade5.<.A kako su se stvari rawijale, ispostavilo se da je

Cekaju najraznovrsnija otkrovenja. Ne u vezi s PirsomInvereritijom ili sa sobom, toga je bilo sasvim malo,

ff,:t.'&i

14 15

sR

vei u vezi s nedim 5to je preostalo ali je nekako, pretoga, izostajalo. Postojao je neki oseiaj ublaZavanja,izdvajanja, zapazil teta, kao kadse gleda film koji neizoStren a

operator odbija to sasvim neZno

on se srudi dole, pravo na dupe. Ali on, neustra5iv,posluZiv5i se moZda jednom od svojih mnogobrojnihkreditnih kartica kao podupiradem, uspeo je da se

nika Remediosa Vare: na srediSnjoj slici triptiha, naz-vanoj "Bordando nalazilo se

nekoliko devojak a, kruPnimodima, zlaianom k obe na vrhuokrugle kule, koje eriju koja je

clobro da suze jednostavno nastave da teku i ispuneoela sodiva inikad se ne osu5e. Tako bi zauvek moglasa sobom da nosi tugu tog trenutka, da vidi svet pre-

niod dcga udaljio, da nije bilo dr)ega je toliko Lelela da pobeg s

obzirom da ima puno vremen ouvida da su kula, njena visina i arhitektura samosludajne, poputzadrlava u stvarijc sna5la izvanakakvo sredstvo, i

vitez spasa nc predstavlja dokaz protiv njene magije,ita joj je clrugo preostalo?

I+.*

{;

1.6

2

I tako je oti5la iz Kinereta, misleii da se ne kreieta nedem novom. Mudo Mas, enigmatidan, s,tajaoSakama nabijenim u dZepove i ariZdukao >>7nlim

ti poljubim stopala<<, novi snimak grupe Sik Dik ilksvageni (engleskog benda koji je tada voleo ali uii nije verovao), dok je ona objaSnjavala da odlazineko vreme u San Narciso, gde 6e pregledati Pir-ko vreme u San Narciso, gde 6e pregledati Pir-

knjige i podatke i savetovati se s Mecgerom,'Siteljom. Mudo je bio tuZan ito ona odlazi,la nije bio odajan, i tako je ona, po5to mu jeda prekine vezu alo se javi dr Hilarijus i daa PreKlne vezu aKo se Javl qr nllaruus I qa

na oregano u ba3ti, na kojem se pojavila nekabbidna plesan, napokon oti5la.I San Narciso se nalazio juZno od Kinereta, blizuDan l\arclso se natazlo Juzno oq

^Jnerela, D[zu

Andelesa. Poput mnogih mesta u Kaliforniji, onbio u tolikoj meri prepoznatljiv grad koliko grupatnih koncepta - stambeni delovi, podrudja s po-

namenom, trZni centri, okruZeni pristupnrma koji su vodili do izlaza na njihov autoput.

to je bilo Pirsovo stalno mesto boravka, kao ipv Stab: podeo je da Spekuli5e s tamo5njom zem-r pre deset godina i tako utvrdio osnovni tok kapi-na kojem je kasnije sve podignuto put neba,

:ar bilo rahitidno ili groteskno; a upravo je to,

19

pretpostavljala je, izdvajalo to mesto, davalo mu au-ru. Ali, ako je uop5te postojala neka razlika izmedunjega i ostatka juZne Kalifornije, nije se videla na prvipogled. Odvezla se u San Narciso u nedelju, u iznajm-ljenoj >impali". Ni5ta se nije dogadalo. Pogledala jeniz padinu, primorana da Skilji zbog sunca, pravo naogromno prostranstvo prepuno kuia koje su zajednoizrasle iz tamnosmedeg tla, poput dobro obradenoguseva, i pomislila na trenutak kad je otvorila tranzi-storski radio da zameni bateriju i prvi put videla jed-no Stampano kolo. Uredni nizovi igrada i uiica,videni iz ovako o5trog ugla, pokazali su joj se sada saistom neodekivanom, zapanjujuiom jasnoiom. Iakoje o radioaparatima znala jo5 manje nego o juZnojKalitbrniji, i jedni i drugi pokazivali su izvana obrazachij eroglifsko g oseiaj a prikriveno g znaEenja, na mereda komuniciraju. Izgleda da nije bilo granice onomeSto je Stampano kolo moglo da joj kaZe (da je samopokuSala to da otkrije), a isto tako u San Narcisu, veiu prvom minutu, otkrovenje je takode zatreperilo nasamom rubu praga njenog razumevanja. Smog jeleZao celom Sirinom horizonta, sunce je bilo gotovobolno na pejzalu svetlobeZ boje; ona i njen automo-bil kao da su bili parkirani usred nekog neobidnog,religijskog trenutka. Kao da su na nekoj drugoj frek-venciji, ili iz sredi5ta kakvog vihora koji se okretao isuvi5e sporo da bi njena pregrejana koZa uop5te ose-tila njegovu centrifugalnu sveZinu, lagano izgovaraneredi. Sumnjala je u to. Pomislila je na Muda, svogsupruga, kako poku5ava da veruje u svoj posao. Da lise on ovako oseiao, ili nekako slidno, dok je krozzvudno izolovano staklo gledao nekog od svojih kole-ga sa slu5alicama nabijenim na u5i i name5tao sledeiuplodu pokretima stilizovanim onako kako bi svetidovek koristio krizmu, kadionicu, putir, a u stvariprikljuden na glas, glasove, muziku, njenu poruku,

/

20

rpotpu uiten uZivanj.u u_ gj-oj,,iloptut dopirala; da li je Mudo,itajao unutra i znao da, dak ikad bi rovao?

dljikavom Zicom na vrhu, koju su tek povremeno pre-kidali straZarski tornjevi: ubrzo je pored nje prohujaoulaz s strane,na diji ima Pi-salo J radnihmesta k Jojo-

Bodljikava Zica ustupila je ponovo mesto pozna-

27

\

22

Jc, Majls, Sesnaestogodi5njak koji je napustio Skolu,nosio Bitls-frizuru i odelo od mohera, bez revera imanZetni i samo s jednim dugmetom, nosio joj jeprtljag i pevao za sebe, a moZda upravo njoj:

Majlsot,a pesma

Predebeo sam za frag,Sve vreme to govori5 mi tiI na taj nadin Zeli5 da me ponizi5,Ali ja sam u toku,Izato zapu5i tu veliku nju5ku,Jer, jea, bejbi,MoZda sam predebeo za frag,Al'zato nisam premr5av da igram svim.

>Divna pesma<<, rede Edipa, >>ali zaito je peva5 s

engleskim akcentom kad tako ne govori5?,.

>To je zbog benda u kojem sviram.r, objasniMajls, "i koji se zove Paranoici. Joi smo sasvim novi.NaS menadLer kaLe da treba tako da pevamo. Zbogtog akcenta gledamo mnogo engleskih filmova...

"Moj muZ je disk-dZokej<, poku5a Edipa da po-mogne, >u jednoj manjoj stanici, doduie, ali ako ima-te neku traku sa snimcima, mogao bi da je pusti.<

Majls zatvori vrata za njima i prepredeno je po-gleda. >>IJ zamenu za Sta?<< Napredovao je premanjoj. >Da liZeli5 ono 5to mislim da ZeliS? Ja sam dedakza podmiiivanje, zna5 li?< Edipa dograbi najbliZeoruZje, antenu u obliku zedjih u5iju s televizora u uglusobe. >>O<<, rede Majls i stade. "I ti me mrzi5.< Odi sumu svetlucale izmedu 5i5ki.

"Ti jesi paranoik.<, rede Edipa.

23

>)Imam glatko mlado telo<<, rede Majls, >i misliosam da ste vi, starije koke, lude za tim.<< Oti5ao je kadjoj je izvukao pola dolara za no5enje prtljaga.

Te vederi pojavio se i advokat Mecger. Ispostavi-lo se da tako dobro izgleda, da je Edipa u prvi mahpomislila da je Oni, neko tamo gore, doista zezaju.Covek je sigurno bio glumac. Zastao je u njenimvratima, duguljasti bazen svetlucao je iza njegovihlbda pod blagom difuznom svetloiiu s noinog neba, irekao: "GospodoNjegove ogromnema, zlodesto su jojbi li ugledala refleve, ali nigde nikoga osim njega i prijateljske bocelrancuskog vina boZole, za koju je tvrdio da ju je on,

- taj veseli prestupnik, pro5vercovao proile godine ut Kali[orniju pored granidne straZe.

,rH"j.., promrmljao je, ,'nakon celodnevnog pre-traZivanja motela u hastojanju da vas pronadem, sadavaljda mogu da udem?<<

Edipa nije bila planirala niita posebno te vederiosim da odgleda seriju >Bonanca<< na TV. Stoga sepresvukla u elastidne uske farmerke i dupavi crnidZemper, i potpuno raspustila kosu. Znala je da do-bro izgleda. ,'lJdite<r, rekla je,

"ali ja imam samo jed-nu daSu..,

'rJa iu.<, objavi joj galantni Mecger, "piti izt'la5e." USao je i seo na pod, onako u odelu. Otvoriot)aiu, nasuo joj, podeo da govori. Ubrzo se ispostaviloda Edipa nije mnogo pogre5ila kad je pomislila da sepred njom pojavio glumac. Pre dvadesetak godinaMecger je bio jedna od tada5njih dedjih filmskih zvez-da, i nastupao je pod imenom Bejbi Igor. "Moja maj-ka<., gorko je izjavio, >'htela je stvarno od mene danapravi komad koier mesa, da iscedi iz mene svu krvdok sasvim ne pobelim. Ponekad se pitam.r, rede gla-

24

dedi kosu na potiljku, >da nije moZda uspela? To mepla5i. Znate vei u Sta takve majke pretvaraju svojumu5ku decu..<

"Vi sigurno ne izgledate kao<<, zapole Edipa, a

onda se predomisli.Mecger blesnu krupnim iskrivljenim zubima u

nienom plavcu. >Izgled ne znadi vi5e niSta,,, rede. >Ja

IIvim u svom izgled[, ali ipak nisam siguran. Proganjame ta moguinost.<

"A koliko je desto<, upita Edipa, kojoj je sada

bilo jasno da su to samo redi, >>takav pristup uspeo davam upali, Bejbi Igore?<

>>Znate 1i.., rede Mecger, >da vas je Invereritisamo jednom pomenuo?..

>>Jeste li bili bliski?<

"Ne. Ja sam mu sastavio testament. Zar neLeliteda doznate Sta je rekao?"

>>Ne.., rede Edipa i ukljudi televizor. Na ekranuse rascveta slika deteta neodredenog pola, nezgrapnostisnutih golih noZica, dije su se dugadke lokne, pole-gle na njegova ramena, meSale s kraiom dlakom jed-nog bernardinca; dok je Edipa posmatrala, dugadkiiezik psa podeo je da prelazi preko detetovih rume-hih o6ruri, zbog dega se d"te Zilostivo mritilo i govo-rilo: >Ma daj, Mari, pusti me, skroz si me ukvasio..,

>To sam ja, to sam ja<, povika Mecger 2agledanu ekran, npobogu, to sam ja.<

"Koji?" upita Edipa.>Taj tilm se zvao<<, Mecger zapucketa prstima,

>>Otpuiten.r<

"O vama i vaSoj mami..,,'O tom detetu i njegovom ocu, koji je izbaleniz

britanske vojske zbog kukavidluka, a u stvari prikrivajednog prijatelja, razumete, i da bi se iskupio, on idete prate staru jedinicu do Galipolja, gde otac neka-ko sagradi patuljastu podmornicu, i oni se svake ne-

25

delje provlade kroz Dardanele u Mramorno more itorpeduju turske trgovadke brodove, otac, sin i ber-nardinac. Pas motri kroz periskop i zalaje dim neitougleda.<

Edipa je nalivala vino. >Salite se.<<

rrCujte, dujte, ovde ja pevam." I stvarno, dete,pas i veseli stari grdki ribar, koji se iznebuha pojaviozajedno s citrom, stajali su ispred laZne dodekaneskeobale na zalasku sunca, a dete je pevalo:

Pesma Bejbi Igora

Protiv Huna i Turaka nikad nismo uzmakli,Moj tata, pas i ja.Kroz opasne godine, kao tri musketara,DrZaiemo se skupa do kraja.Uskoro ie na5 periskop ciljati Konstantinopolj,Kad zagnjurimo u dubine mora;Joi jednom u proboj, za sve momke na plaZi,Idemo moj tata, pas i ja.

Potom je usledio muzidki prelaz, u kojem su pri-kazani ribar i njegov instrument, a onda je pesmupreuzeo mladi Mecger dok je njegov ostareli dvojnik,uprkos Edipinim protestima, pevao drugi glas.

Ili je svepodmitio inZefilm, sve je torc. O, Mecgeru.

"Niste pevali s nama<<, primetio je.,>Nisam znala.<, nasmeSi se Edipa. ZaEu se glasna

reklama za Fangoso Lagune, novo stambeno naseljezapadno odavde.

>Jedno od Invereritijevih ulaganja.., primetiMecger. Mesto je trebalo da bude ispresecano kana-

26

lima s privatnim pristani5tima za motorne damce, sazajednidkim dru5tvenim prostorijama usred ve5ta-dkog jezera, na dijem dnu ie leZati restaurirane galije,uvezene s Bahama, atlantidanski fragmenti stubova ifrizova s Kanarskih ostrva, pravi ljudski kosturi izItalije, dZinovske Skoljke iz Indoneztje - a sve zazabavu podvodnih ronilaca. Na ekranu sinu mapamesta i Edipa o5tro uzdahnu, a Mecger podiZe po-gled u sludaju da je to njemu bilo namenjeno. Ali, onaEe samo prisetila prizora koji je ugledala tog podnevas vrha brda. Ponovo se pojavila neka neposrednost,nekakvo obeianje hijerofanije: Stampano kolo, blagozakrivljene ulice, privatni pristup vodi, Knjigamrtvih...

Na ekranu, pre nego 5to je bila spremna za to,ponovo krenu Otpuiten. Mala podmornica, nazvana>Justina" po umrloj majci, nalazila se na keju i spre-mala se da isplovi. Ispra6aju je prisustvovala grupicaljudi, medu njima i stari ribar i njegova kierka, noga-ta, kovrdZava nimfeta koja ie, ukoliko dode dosreinog kraja, svr5iti s Mecgerom; zatim engleska mi-sionarka, bolnidarka, sasvim lepo gradena, koja iesvr5iti s Mecgerovim ocem; a dak je tu bio i ovdarskipas, Zenka koja nije skidala oka s bernardinca Marija.

>>O, da<., rede Mecger, ,>ovde iemo imati grdnenevolje u moreuzu. Vei je stra5no zbog minskih po-lja, a Svabe su joi pride okadili mreZu, dZinovskumreZu napravljenu od debelih kablova...

Edipa ponovo napuni daiu. Sada su vei leZali,zagledani u ekran, dok su im se bedra ovlai doticala.lztelevizora dopre uZasna eksplozija. "Mine!< drek-nu Mecger, pokri glavu i otkotrlja se od nje. >'Tata<<,jecao je Mecger iz aparata, >ja se bojim.< U patulja-stoj podmornici vladao je pravi haos, pas je juriotamo-amo i izbacivao sline koje su se me5ale s vodomkoja je prskala iz pukotine u pregradi, dok je otac

27

poku5avao da je zadepi svojom koiuljom. >Jednustvar moZemo da uradimo<, objavi otac, >>da se spusti-mo na dno, da pokuSamo da se provulemo ispodmreze.<<

,Sme su u njoj osta-vili prolaz e mogle da iduu napad n aie podmorni-ce sluZile su se tim prolazom.<.

>Otkud to znate?<<oZar nisam bio tamo?<,,Ali.., zapode Edipa, a onda vide da su odjednom

ostali bez vina.

"Aha<<, rede Mecger i iz unutrainjeg dZepa nasakou izvude flaiu tekile.

,Nema limuna?., upita ona s filmskom veselo5iu.>Nema soli?..

"To je za turiste. Da li je Invereriti upotrebljavao

limun kad ste bili tamo?..

"Otkud znate da smo bili tamo?<< Posmatrala jekako joj puni dalu i postajala sve vi5e anti-Mecgerkako se nivo piia podizao.

"Otpisao je to te godine kao poslovne tro5kove.Ja sam mu vodio poreske knjige.<

>Novdana spona<<, razmi5ljala je naglas Edipa,

"vi i Peri Mejsn, od istog ste soja, to je jedina stvarkoju znate, vi nadriadvokati.<

"Alinaia lepota podiva.,, objasni Mecger, rru po-veianoj sposobnosti preobraZaja. Advokat u sudnlci,pred bilo kojom porotom, postaje glumac, tadno?

Preso, nekad5nji advokat koji je napustio svoju firmuda bi postao glumac. Koji u tom pilot-filmu igra me-

28

ne, glumca koji je postao advokat a povremerro pono-vo postaje glumac. Film se nalazi u jednom holivud-ekom studiju, u trezoru s klimatskim uredajima,fvetlost ne moZe da mu naudi i moZe beskrajno da seponavlja."

"U nevolji ste<<, rede Edipa, zagledana u televi-zor, svesna njegove butine, tople kroz njegovo odeloI njene farmerke. Ubrzo:

,rGore su Turci s reflektorima, patrolnim damci-ma i mitraljezimarr, rede on i doli tekile, posmatrajuiikako se mala podmornica puni vodom. >Hoiete da se

kladimo Sta ie se dogoditi?">>Naravno da neiemo.., rede Edipa, "film

je snim-ljen.< On se samo nasmeii. >Jedno od va5ih beskraj-nih ponavljanja.<

>Ipak ne znate<<, rede Mecger. >Niste ga ranijegledali.< U pauzi za propagandne poruke oglasi se

iagluSujuia ieklama za cigarete >bikonstild<, drja jeprfuladnost leZala u upotrebi koitanog ugljena zafil-tere, ugljena najbolje vrste.

>Od dijih kostiju?< zapita Edipa.olnvereritije znao. Posedovao ieSlVo u procesu

pravljenja filtera.">Recite mi.<>Jednog lepog dana. A sada vam je poslednja

lansa da uloZite opkladu. Hoie li se izvuii ili ne?<Oseiala se pijanom. Palo joj je na pamet, bez

ikakvog razloga, da se odvaZni trio moZda ipak neieirvuli. Nije znala koliko je jod ostalo do kraja filma.Pogledala je svoj rudni sat, ali on je stao. >Ovo jeapsurdno.., rekla je, ,sigurno ie se izvuii...

>Otkud znate?<<

>Svi ovakvi filmovi imaju sreine zavr5etke.<>Svi?..>Veiina.<

29

. ':To smanjujeverovatnoiu<<, rede joj on, samoza_dovoljan.

Ona za5kilji u njega kroz da5u. >Kakvi su ondaizgledi?"

>Izgledi bi odali re5enje.",rPa, ond lo zbunjeno,

"kladim se u u redu? Daniste uspeli." ne iz nje.

._ _ "Dg ja nisam uspeo.< Zamislio se. >JoS jednaf'laSa vederas sasvim bi vas uspavala<, odludio je.

"Nemoze.<<

glasLelitstrvivi.,,

ponovo pode film.

>>Bogamu,., rede Mecger, >>sigurno su pome5ali

, >Da lije ovo pre ili posle?< upita ona i pruZi rukuflaSom tekile, a taj pokret dovede njenu ievu dojkupodrudje Mecgerovog nosa. NezadrZivo komidni

ger ukrsti odima.pre nego Sto je odgovorio.>Onda bih sve rekao...>>Ma, recite... Gurnula mu je nos postavljenirnm prsludeta i nalila piie. >Ili je gotovo s opkla-

>>Ne, ne<<, rede Mecger.>Bar mi recite da li je to njegova stara jedinica.<>Samo napred<<, rede Mecger, >postavljajte pi-r. Ali za svaki odgovor moraiete neSto da skine-Iazvaiemo to'Botidelijev strip-tiz'-<<Edipg je imala sjajnu ideju: "Dobro..,_rekla je,prvo 6u na sekund da odem u kupatilo. Zatvoriteokrenite se, ne virite.<< Na ekranu, ladaza prevoz

masakr.>>Znam ovaj deo.,, rede Mecger dvrsto zatvorenih

a >>_$:ka Klajd<, s nekih 2000ljudi, pristala je kod-el-Bahra u nezemaljskoj ti5ini. >Stigli smo, na-:<<, duo se Sapat s laZnim britanskirn akcentom.ednom na plaLizapuca mno5tvo turskih puiaka, i

i_u, glaue udaljene od ekrana. >More je bilo crvenokrvi pedeset jardi od obale. To ne-ie pokazati.<ipa se ulunja u kupatilo, koje je imalo plakar u kojimoglo uii, b.rzo skide odeiu i pode da stavlja n-a

le skoro sve Sto je ponela na put: Sest pari gaiica uranim bojama, pojas, tri para najlon-darapa, trinjaka, dva para rastegljivih pantalona, detiritnJaKa, qva para rasreg{lvln pantatona, cetlnka kombinezona, jednu crnu haljinu uz telo, dveje haljine, Sest sukanja, tri dZempera, dve bluze,

lreni ogrtad, svetloplavi penjoar i staru kuinu halji-llu od orlgrna.'Zatim narukvice, broleve, mindu5e,privezak. Cinilo joj se da se satima obladiia,

" tuA 1d

30 37

li5tanje i pi5tanje i izopadenu buku koja je dopirala sa

TV. Mislila je da tome nema kraja, ali bodica ubrzoodustade usred leta i pade na pod, tek jednu stopu odBtipinog nosa. Edipa osta da leZi i da je posmatra.

tridne gitare, a svima su usta bila otvorena. Pojavilose i nekoliko devojar)kih lica koja su virila ispod njiho-vih pazuha i izmedu kolena. >'To vam je super.., redejedna devojka.

>Jeste li vi iz I-ondona?" htela je da dozna druga.>Je I'to izvodite neki londonski fazon?.. Lak za kosuje visio kao magla, staklo je svetlucalo svuda po podu.

,sigurna sam da ovo nije ni5ta u poredenju s

tim.., rede Edipa, kojoj je napokon uspelo da se okre-,ne, )>i za5to onda ne biste svi vi, znate, iza5li napolje. Ineito otpevali. Ovakve stvari uspe5ne su samo uzdobru muziku. Pevajte nam serenadu.<.

"MoZda biste kasnije", stidljivo ih pozva jedanod Paranoika, >mogli da nam se pridruZite poredbazena..,

,Zavisi od toga koliko ovde bude toplo, momci,.,namignu im vesela Edipa. Klinci izado5e, ali su prvoukljuEili kablove u sve dostupne utidnice u sobi i usveZnju ih provukli kroz prozor.

33

zavriila, jedva je mogla da hoda. Pogre5ila je i pogle-dala se u velikom ogledalu, ugledala loptu za plaZu sastopalima, i toliko se silovito nasmejala, da se pre-vrnula i povukla bodicu laka za kosu. Bodica je tre-snula na pod, neito se slomilo i lak je, uz strahovitpritisak, podeo da se atomizuje dok se boca munjevi-to vrtela po kupatilu. Mecger utrda i zatele Edipukako se valja i poku5ava da ustane usred velike leplji-ve mijazme miri5ljavog laka. >O, tako misvega.., redeglasom Bejbi Igora. Bodica, koja je zloiudno piStala,odskodi od klozetske Solje i proii5a pored Mecgero-vog desnog uha, promaiiv5i ga za dlaku. Mecger sebacina pod i Siuiuri uz Edipu dok je bodica nastavlja-la sa svojim karambolima; iz sobe je dopirao spori,duboki kreSendo pomorskog bombardovanja, mitra-ljeza, haubice i oruZja malog kalibra, kricii iskasaplje-ne molitve umiruiih pe5aka. Ona podiZe pogledmimo njegovih kapaka, sve do upaljene sijalice naplafonu, dok je polje njenog pogleda neprekidnopresecala sumanuta, bleltava bodica koja je letelaiznad njih i diji je pritisak, dinilo se, bio neiscrpan.Plaiila se, ali nije bila nimalo treznija. Bodica jeznalakud ide, osetila je, ili je neito dovoljno brzo, Bog iliradunar, moglo unapred da proraduna sloZenu mreZunjenih putanja, ali ona, Edipa, nije bila dovoljno brzai znalaje da ih bodica moZe svakog dasa da pogodi, ito ko zna kojom brzinom, moZda sto milja na sat.,>Mecgere<,zajeda ona i kroz tkaninu sakoa zarizubeu njegovu podlakticu. Sve je mirisalo na lak za kosu.Bodica se sudari s ogledalom i odskodi od njega, asrebrnasti, mreZasti stakleni cvet osta da visi jo5 jednusekundu, potom se uz nteket srudi u umivaonik;bodica se sjuri do tu5-kabine, tresnu u nju i potpunouni5ti jednu ivicu od mutnog stakla; potom pojuriduZtri zida prekrivena plodicama, pa do plafona, poredsijalice i preko dva tela polegla po podu, a sve to trz

32

Mecger joj je pomogao da se nekako uspravi istane na noge. >>Da li je neko za Botidelijev strip-tiz? << Iz sobe je dopirala TV reklama za tursko kupa-tilo u centru San Narcisa,bezobzira gde se taj centarnalazio, pod nazivom >>Houganov saraj<. >Invereritije i to posedovao.., rede Mecger. >Jesi li znala?<<

>'Sadisto<<, dreknu Edipa, >>reci to jod jednom inabiiu ti televizor na glavu.<<

,>Stvarno si luda.r, nasmeii se on.Nije bila luda, stvarno. Rekla je: ,Sta on,

dodavola, nije posedovao? <<

Mecger podiZe obrvu. "KaLi ti meni."Ako je nameravala to da udini, nije imala prilike,

jer napolju, u drhtavoj bujici gustih gitarskih akorda,Paranoici zapode5e svoju pesmu. Bubnjar je zauzeonesigurno mesto na dasci za skakanje, ostali se nisuvideli. Mecger joj pride otpozadi s idejom da joj obuj-mi dojke rukama, ali nije mogao odmah da ih pro-nade zbog obilja odeie. Stajali su kraj prozora i sluialikako Paranoici pevaju.

Serenada

Dok leZim i gledam mesecNa samotnom moru,Gledam kako samotnu plimuNosi k'o utehu mom bolu,Taj mirni mesec bezlicaNoias celu plaZu puni,A od dana ostaje samo duh,Senke sive, svetli mesedev trag.I ti sama leZi5 noias,Sama k'o Sto sam ja,Samotna devojka u samotnom stanu, ali tako ti je to,Izato stiSaj svoj samotni plad.

da ti dodem, da ugasim mesec i vratim plimu?je toliko tamna, gubim put, nemam nikakvu silu.moram da leZim sam,noi ne dode po mene,ne uzme nebo, pesak, mesec i samotno more,kakve sene.

no more... (Postepeno se gubi.)

>A sada.r, lako zadrhta Edipa.>Prvo pitanje<, podseti je Mecger. LaveLbernar-a je dopirao izTY aparata. Edipa pogleda ivideje dopirao izTY aparata. Edipa pogleda ivide

Igora, preobudenog u malog turskog prosjaka,se muva po sceni koja je valjda trebalo da pred-a Konstantinopolj.

>Joi jedna rana rolna.., rede ona s puno nade.>Ne mogu da dozvolim to pitanje", rede Mecger.rnoici su na pragu, kao Sto mi ostavljamo mlekoismo odobrovoljili kuine davolke, ostavili bocu

,rSta sad.., rede Edipa. Nasula je piie. >Da lijeKonstantinopolj u dobroj pod-i Igor stigao u

tici 'Justina'?<<

nNe.., rede Mecger. Edipa skide jednu mindu5u.>Da lije tamo stigao u, kako si ono rekao, nekoj

velikih podmornica?.<

',Ne.., rede Mecger. Edipa skide jo5 jednu mrn-

>Da li jee Azije?<

tamo dospeo kopnom, moZda preko

rede Mecger. Edipa skide jo5 jednu>>MoZda..,usu.

>JoI jedna mindu5a?< rede Mecger

"Ako odgovorim na to pitanje, hoiei li i ti neitoskine5?<

34 35

oEto<, rede ona, >ipak je jedna od ranih rolni. Tuga otpustaju, ha, ha.r,

"MoZda je to fle5bek<<, rede Mecger, >a moZdamu se deiava dvaput.< Edipa skide narukvicu. I takoje to iilo: smenjivanje filmskih fragmenata na televi-

r landani i Turci nabijali su se na bajonete. Edipa krik-1 llu ipojuri prema njemu, pade preko njega i pode da

ga ljubi ne bi li ga probudila. Njegove svetlucave odiotvori5e se i probodo5e je, i ona kao da oseti oitrinunegde izmedu svojih dojki. Opustila se uz ogromanuzdah koji je oslobodi svake krutosti kao kakve mit-

, oke tednosti; toliko je bila slaba, da nije mogla da mupomogne da je svude; trebalo mu je 20minuta, i za tovreme on ju je prevrtao, name5tao das ovako das

onako, kao da je on, pomislila je, uvelidana devojdica,kratke kose i energidnog lica, s lutkom Barbikom.

,

MoZda je jednom ili dvaput utonula u san. Probudila, 8€ napokon kad je tucanje vei bilo u toku; upala je

upravo u seksualni kre5dendo u progresu, kao rez usceni u kojoj se kamera ved kreie. Napolju je za-podela tuga gitara, i ona je brojala elektronske glaso-ve koji su se pridruZivali svp dok nije do5la do brojaIest i setila se da samo trojica Paranoika sviraju gita-re; 5to znadi da su se i drugi ukljudili u struju.

Sto su doista udinili. Njen i Mecgerov klimaks,kad je do njega do5lo, podudario se s trenutkom ukojem je svako svetlo u sobi, ukljudujuii televizor,iznenada riknulo, crklo, pretvorilo se u mrak. Bilo jeto neobidno iskustvo. Paranoici su izbili osigurad.Kad se svetlo ponovo upalilo, a ona i Mecger leZaliisprepleteni usred odeie i isprolivanog burbona, naTV ekranu pokazaie se otac, pas i Bejbi [gor, za-todeni u sve mradnijoj >Justini<, dok se nivo vodeneumitno podizao. Pas se prvi udavio, praienmno5tvom mehurova. Kamera je zumirala i prikazalakrupan plan Bejbi Igora kako plade s rukom na kon-trolnoj tabli. Tada je negde do5lo do kratkog spoja iBejbi Igor je pogubljen elektridnom strujom, bacaka-jurii se tamo-amo i uz uZasne krike. Zahvaljujuii jed-nom od onih holivudskih iskrivljavanja verovatnoie,otac je po5teden elektro5oka kako bi mogao da odrZi

36 37

oproitajni govor, izvinjavajuii se Bejbi Igoru i psu Stoih je uvukao u sve ovo i Zaleii Sto se nEie sr^esti na

tridesetih gldina s brojnim saksofonistima, pojavi senatpis KRAJ.. Edipa skodi na noge i odjuri do naspramnog zida,

okrenu se i b.esno_pogleda Mecgera. ,iNisu us-peli!..zaurla. >Kopile jedno, ja sam dobila!<

"Dobila si mene<<, nasmesi se Mecger.. ,l9ta ti je Invereriti rekao za mene,., upita onakonadno.

>>Da se neie5 lako dati.<Ona pode da plade.>Dodi<<, rede Mecger. >>Vrati se.<<

Malo posle ona rede: >>Hoiu.<< I tako udini.

lazna tadka; logidno. To ie je, moZda; ponajvi5e pro-ganjati; nadin na koji se sve logidno uklapalo. Kao dase (kao Sto je nagadalavei tokom prvog minuta u SanNarcisu) posvuda oko nje de5avalo otkrovenje.

Veii d se preko zbir-ke maraka smrti, koja jeriesto sluZil ljade obojenihprozordiia u daleke prizore prostora i vremena: sava-ne prepune antilopa i gazela, galije koje plove u.praz-ninu u smeru zapada, Hitlerove glave, zalasci sunca,libanski kedrovi, alegoridna lica koja nisu nikad po-stojala - satima je mogao da pilji u svaku od njih, da jepotpuno ignoriSe. Nikad nije shvatila tu opsednutost.Pomisao da ie sada morati sve to da popi5e i procenisamo joj je zadavala glavobolju. Nije bilo nikakvesumnje da ie joj to moZda nelto reii. Ali ako je veine5to drugo nije podstaklo ili nadinilo preosetljivom- pre svega ono neobidno zavodenje, potom druge,

38 39

gotovo uzgredne stvari - 5ta bi mogle da joj kaZu temutave marke, koje ie zauvek ostati samo bivii rivalikoje je. kao i nju, prevarila smrt, i koje ie razdeliti umanje celine na putu ko zna koliko brojnim novimgospodarima?

neku ove staniceKCU u sportskojsali i acrtanih zako5ar tiklama ko-te je dine neito vi5om od dedaka naspram nje, nekuSaron, Lindu ili Mi5el, staru sedamnaest godina i po-modnu, a njene bar5unaste odi ie neumitno, stati-stidki tarino susresti Mudove i reagovati, i stvari ie seonda divno razviti, kako ve6 mogu kad otkrijete da nemoZete da izbacite obljubljivanje maloletnica iz svojeglave koja se pridrZava zakona. Znalaje taj obrazac

glasa dula ne5to viSe, ne5toUpitala se tada da li zabrinustup. S obzirom da je i ona jegodina i bila spremna svemu da se nasmeje, osetila je

da je obuzima, nazovimo je tako, neZnost kojoj senikad nije prepu5tala u strahu da se sasvim ne zaglibi.

toga ga vi5e ni5ta nije pitala. Poput njihovihnemoguinosti da komuniciraju, i ova je imalan motiv.

MoZda je intuicija koja je govorila da unutra upismu neie biti nikakvih vesti nagnala Edipu da gailetaljnije zagleda s vanjske strane. U prvi mah nijeni$ta videla. Bio je to obidan mudovski koverat, ukra-den iz radio-stanice, obidna marka za avionsku poStu,levo od pedata upozorenje koje je izd'ala vlada: PRI-JAVITE SVA OPSCENA PISMA UPRAVISOSfnne. Ona pode lenjo da prevrie proditanoMudovo pismo ne bi li u njemu prona5la neku ruZnured. >Mecgeru<<, sinu joj,

"Sta je to 'So5tar'?.<

"Onaj koji pendZetira<<, autoritativno odgovoriMecger iz kupatila, '>odnosno,

postolar iliti obuiar."Ona baci prslude na njega i rede: ,rZnadi, mom

Ioitaru treba da prijavim sva opscena pisma koja do-bijem."

>I oni prave Stamparske gre5ker., rede Mecger,>pusti ih. Sve dok paze na to da ne pritisnu pogre5nodugme, razume5?<<

MoZda su te iste vederi naleteli na ,rSkoup.., bar

zbog preobilja tinejdZera-voajera koji su svi do jed-nog imali kopiju Majlsovog kalauza i tako mogli posvom nahodenju da provere svako bizarno seksualno

40 47

da se ispruZi celom duZinom u tom plakaru, a tada biobidno izgubio svako interesovanje za celu stvar.

Ispostavilo se da je ,Skoup.. omiljeno svrati5te, elektronidara iz Jojodina. Zelena neonska reklama jedovitljivo prikazivala cev osciloskopa, iznad koje jetekao nepromenljivi ples LisaZuovih figura. Toga da-na kao da je bio platni dan, i unutra su svi vei bilipijani. Edipa i Mecger, u koje su sve vreme piljili,pronado5e slobodan sto u straZnjem delu restorana.Pred njima se iznenada stvori smeZurani kelner s

tamnim naodarima i Mecger narudi burbon. Edipaosmotri bar i posta newozna. Gosti

"Skoupa<< pose-

dovali su neki te5ko odredljivi zajednidki kvalitet: svisu nosili nao<)are i iutke zurili pravo u vas. S izuzet-kom dvojice-trojice bliZe vratima koji su se nadmetaliu kopanju nosa i bacanju slina na daljinu.

U tom riasu iz nekakvog dZuboksa u najdaljemuglu bara dopre hor krikova i jecaja. Svi zaiutale.Kelner se vrati nazad na vrhovima prstiju, zajedno s

piiem.,,Sta se dogada?< pro5apta Edipa. '

,To je stvar od Stokha.rrena<<, obavesti je dovekprosede brade, >jer rulja u podetku voli da slu5a zvukradio-Kelna. Kasnije prelazimo na zaista nove stvari.Ovo je jedini bar u celom podrudju u kojem se slu5asamo elektronska muzika, razumete? Naidite subo-tom, tada oko ponodi zapodinje 'sinusoidni dZem-seSn', Ziva svirka na koju dolaze momci iz celedrZave, iz San Hozea, Santa Barbare, San Dijega - "

,rLiv a svi rka ? << rede Mecger. >Elektronska muzi-ka uZivo?..

"Ovde je snimaju na trake, drugar. Pozadi ima-

mo celu sobu punu audio-oscilatora, pojadala, ritam-ma5ina, kontakt-mikrofona, sve Sto Zeli5, dovede.To ti je za sludaj da ne poneseS svoj alat a Zeli5,

razume5, da malo zasvirai s ostalim macanima, takoda ovde uvek moZe ne5to da se nade.<<

>Ne ljuti se<<, rede Mecger uz osvajadki osmejakBejbi Igora.

Na stolicu naspram njihovih skliznu slaba5ni mla-dii u odelu koje se ne pegla, predstavi se kao MajkFalopijan i pode da propoveda organizaciju poznatukao DruStvo Pitera Pingvida.

,>Jeste li vi deo onih desno orijentisanih ludaka?"raspita se Mecger diplomatski.

Falopijan trepnu. "Oni optuZujunas da smo pa-ranolcl.<<

>Oni?<< raspita se Mecger i takode trepnu.>>Nas?<< upita Edipa.Dru5tvo Pitera Pingvida nazvano je po koman-

dantu konfederacijskog ratnog broda >>Nezadovo-ljni", koji je porietkom 1863. godine zaplovio sa

smelim planom da povede udarne trupe oko RtaHorn, napadne San Francisko i tako otvori drugifront u ratu za juZnjadku neazvisnost. Oluje i skorbutuni5tile su ili obeshrabrile sve brodove u toj armadi, s

izuzetkom male ali hrabre lade >Nezadovoljni<, kojase nekih godinu dana kasnije pojavila u blizini obaleKalifornije. Medutim, komodor Pingvid nije znao daje ruskicar Nikola II uputio svoju dalekoistodnu flo-tu, sastavljenu od detiri korvete i dva klipera, podzapovedni5tvom nekog kontra-admirala Popova, uzaliv San Franciska kao deo smicalice za spredavanjeBritanije i Francuske da (izmedu ostalog) interveni5una strani Konfederacije. Pingvid nije mogao da oda-bere gori trenutak za napad na San Francisko. Tezime su kruZile glasine da juZnjadke krstarice >Alaba-ma.. i

'>Samter<< upravo nameravaju da napadnu grad,

tako da je ruski admiral na vlastitu odgovornost nare-dio svojoj pacifidkoj eskadri da budu spremni za akci-ju ukoliko doista dode do takvog pokulaja. Krstarice

42 43

evoje industrijske radnike driala u nekoj vrsti nad-nidarskog ropstva, Piter Pingvid nije nedeljama izla-zio iz svoje kabine, u kojoj je samo sedeo i razmi5ljao.

rrAli, to mi zvudi.., primeti Mecger, "kao da je onbio protiv industrijskog kapitalizma. Zar ga to nedislcvalifikuje kao bilo kakvu antikomunistidku figu-ru?..

>Razmi5ljate kao neki birdovac", rede Falopijan.>Dobri ljudi i rdavi ljudi. Tako niliad ne dospevate doosnovnih, sveproZimajuiih istina. Svakako, on je bioprotiv industrijskog kapitalizma. I mi smo. Nije liupravo on odveo do marksizma? U su5tini, oboje sudeo iste groze i strave.<<

>Ind ustrijskog bilo iega r., poku5a Mecger.

"Tadno tako.r, klimnu Falopijan.,rSta se desilo s Piterom Pingvidom?< Zelela je

Edipa da sazna.

"Na kraju je vratio svoj oficirski din. Prekr5io jesvoj odgoj i kodeks dasti. Linkoln i car primorali su gana to. Kad sam rekao da je on prva Zrtva na to sammislio . On i veiina njegove posade nastanili su se ublizini Los Andelesa, a tokom ostatka Zivota jedino jebrinuo o tome kako da stekne Sto veii imetak.<

"BaI dirljivo<,, rede Edipa. "Sta ie radio?..

"Spekulisao s kalifornijskim nekretninama<<,rede Falopijan. Edipa, koja je upravo bila na polaputa da proguta malo piia, ispljunu ga u obliku sve-tlucave kupe duge desetak stopa i skoro se sru5i odsmeha.

,rSta.., rede Falopijan. ,>Pa, te godine, za vremesu5e, mogliste da kupite placeve u srcu Los Andelesaza 63 centa po komadu.<<

Pored ulaza podiZe se graja, tela polete5e premapunadkom bledom mladiiu koji se pojavio s koZnompo5tanskom torbom okadenom o rame.

44 45

\lecger- je iarad-io naodare i Skiljio kroz njih umomka na baru. ,rNosi bedZ Jojodina. Sta misli5 otome?<<

>>Poitanska sluZba unutar firme.., rede Edipa.>>IJ ovo doba noii?<<

kasna smena?<< AIi Mecger se sa-mo am se<<, sleZe Edipa ramenima, naput et.

Na klozetskom zidu, medu skarednostimanaZvrljanim ruZom za usne, primetila je sledeiu poru-ku, uredno ispisanu inZenjerskim slovima:

Zainteresovani za prefinjenu zabavu? Vi, muiprijatetjice. Sto visi, to vdselije. Stupite u

"e",, j

Kirbijem, samopreko OTPAD-a, pott. fah 7391,Los Andeles.

OTPAD?crtan bledomranije videla: ozant:

. Moglo je da bude ne5to seksualno, ali je onazbog nedega sumnjala u to. U taini je prona5ll olov-ku, prepisala adresu i precrtala simbol u beleZnicu,pomislivli:.BoZe, hijeroglifi. Kad je izalla, Falopijanse vei vratio i sedeo sa dudnim izrazomlica.

>Ne bi trebalo ovo da vidite<., rekao im je. DrZaoje koverat. Umesto marke, mogla je $a vidi Et'ipa,halazila su se rukom ispisana slova POST. PLAC.

,rNaravno,., rede Mecger. >>PrenoSenje po5te

nije hteo, "on je najnewozniji od svih koje smo imali

ove godine."

"Koliko je sve to veliko?<. upita Mecger.

>Obuhvata samo na5 ogranak u San Narcisu.Slidne pilmislim, uniji. Nekioko cigli,nicom, ali ja ne znam...<<

>To mu dode kao neka izdaja.<, rede Mecgerblagonaklono.

>U pitanju je princip", sloZi se Falopijan i glas

mu zazvudi odbrhmbeno. ,>Da bismo odrZali bar nekurazumnu velidinu, svaki dlan mora da poialje bar jed-no pismo nedeljno pomoiu jojodinskog sistema. Akoto ne udine, kaZnjavamo ih.< Otvorio je pismo i poka-

je, kako si? Iavljam ti se seduje noja knjiga? Mislimda

je to sve za sada. Vidimo se u rSkoupu<.>>Gotovo uvek je tako<<, priznade Falopijan gor-

ko.

"Na koju knjigu je mislio?< upita Edipa.

46 47

Ispostavilo se da je Falopijan pisao istoriju pri-vatnih po5tanskih sluZbi u SAD, poku5avajuii da po-veZe gradanski rat sa pokretom za reformu poSte kojije zapodeo oko 1845. godine. Smatrao je da nije red oprostoj podudarnosti Sto je federalna vlada upravo1861, od svih mogudih godina, odludila da preduzmeenergidno guSenje onih nezavisnih po5tanskih putevakoji su preZiveli razne zakone iz 7845, L847,1851. i1855. godine, zakone koji su smiSljeni da bi svakuprivatnu konkurenciju naterali u finansijsku propast.On je u svemu tome video parabolu o moii, njenompodsticanju, razvoju i sistematskoj zloupotrebi,premda te norji nije oti5ao toliko daleko u razgovorus njom. U stvari, sve Sto je Edipa upamtila o njemu uprvi mah bilisu njegov krhki telesni sklop i privladnijermenski nos, kao i izvesna slidnost izmedu njegovihodiju izelenog neona.

I tako je, za Edipu,rzapodelo sporo, zlokobnorascvetavhnje Tristera. Bolje redeno, njeno prisustvo-vanje nekoj jedinstvenoj predstavi, produZenoj kaoda je to poslednje prikazivanje, poseban dodatak zaone koji su ostali toliko kasno te noii. Kao da suogrtadi za bekstvo, mreZasti grudnjaci, podvezice s

clragulj im a i bedrene tkanine istorijske figu racije, koj iie kasnije spasti, bili naslagani s podjednakom gusti-nom kao i Edipina ulidna odeia u onoj igri s Mecge-rom ispred televizora sa filmom Bejbi Igora; kao daie probijanje prema zori tokom beskrajno dugihmrarinih dasova biti doista neophodno pre.nego Sto seTristero otkrije u svojoj strahotnoj nagosti. Hoie linjegov osmeh tada biti suzdrZan, i hoie li se on tadamirno povuii iza scene, zaLeleti laku noi uz naklon iostavitije na miru? Ili ie se, kad se ples zavr5i, vratitina binu, zagledan sjajnim odima u Edipu, bez osme-ha, zloslutan i nemilostiv, i prignuti se samo njoj

medu redovima praznih sedi5ta i podeti da joj govoriredi koje nikad nije Lelela da duje?

Podetak te predstave bio je dovoljno jasan. Odi-grao se u vreme kad su ona i Mecger dekali dodelupunomoija predstavnicima u Arizoni, Teksasu, Nju-jorku i Floridi, gde je Invereriti posedovao nekretni-ne, kao i u Delavaru, gde je biopraieni kabrioletom s ParanoiciSerdZom i Lenardom injihovimprovedu dan u Fangoso Lagunama, jednom od Inve-reritijevih poslednjih velikih projekata. Putovanje jeproteklo bez posebnih dogadaja, ne radunajuii dva-tri sudara koja su Paranoici zamalo doZiveli zbogtoga Sto SerdZ, koji je vozio, nije dobro video kroz5i5ke. Nagovorili su ga da prepusti volan jednoj oddevojaka. Negde ivaCe sobe koje susvojim petocifrenbeZ boje, nekakosmoga koju neito vi5e kopnena dremljivost San Nar-cisa nije posedovala, prebivalo je more, nezamisliviPacifik, kome nikalcvi surferi, du5eci zaplaLu, shemeza odstranjivanje otpada, juri5i turista, pocrneli ho-moseksualci, ribolovadki izleti nisu bili vaZni, rupakoja je posle otkidanja.meseca os.tala kao spomeniknjegovom izgnanstvu; nije moglo da se duje, dak ni dase omiriSe, ali bilo je tu, nelto poput plime podelo jeda dotide vrhove nerava u odima i bubnim opnama, s

namerom, moZda, da podstakne delove moZdanestruje koje dak ni najprefinjenije mikroelektrode nemogu da osete. JoS mnogo pre odlaska iz Kinereta,Edipa je verovala u neki princip mora kao iskupljenjaza JuZnu Kaliforniju (osim, naravno, za njen deo tefederalne drLave kojem to, izgleda, nije bilo potreb-no), u neku neizredenu ideju da istinski Pacifik, bezobzira Sta udinili njegovim ivicama, uvek ostaje nepo-

48 49

vreden i netaknut ili pak prihvata ruZnoiu na nekojtije i pravo tuahlu sebi togkre proboju

bilo

za vlasnike darnaca diji placevi nisu direktno izlazilirt.diVOclU-.r . .'ii -l :;; -i,-,j',, ;,l, ri' ';.' ,

oblidje pokriveno polietilenskom ceradom i rede:>Bejbi Igore, pomozi mi."

>Prepoznajem taj glas.<, rede Mecger.r>Brzo.., rede plava cerada, >primite me na

voZnju, narode..<

'>PoZurite, poZurite<<, dovikivali su Paranoici.

"Meni Di Preso.<, rede Mecger, nimalo odu-Sevljen.

>Tvoj prijatelj glumac-advokat<<, priseti se Edi-pa.

>Hej, ne govorite toliko glasno<., rede Di Preso,prikradajuii se na najbolji moguii nadin za jedan po-lietilenski fi5ek. "Oni motre. Pomoiu dvogleda.<Mecger pomoZe Edipi da se ukrca na tek-Sto-ni-je-kidnapovan-brod, sedamnaest stopa dugadakdamac, trimaran poznat kao >Godzila II<, i pruZi DiPresu ruku, ali uhvati samo praznu plastiku, a kad jepovude, skliznu ceo prekrivad i pred njima se ukazaDi Preso u lakom gnjuradkom odelu i naodarima zasunce vezanim oko glave.

"Mogu sve da objasnim<<, rede on.

'rH"j.., zaurla nekoliko glasova istovremeno s.udaljenog dela plaZe. Tada se u punom trku pojavijedan zdepasti dovek s kratka;pod5i5anom kosom,do,bro potamneo od sunca i takode s-:n6edarima zasunce, kome je ruka bila presavijena poput krila a5pk;ruvudengusake'uybini.s-rga, ; .,,,:: ,, uDali nas snimaju?<l upita;,. ; ;lOvo je, stvarn9<<, rzacvok .dg-

mio.K.Paranoici odbaciSe uje, IIsunazad, okrenuie je i uz usaglaSeni urlik pojuriSe kao

50 51

"Kola sam parkirao na drugoj strani jezera<, redeDi Preso, >ali znam da je on ostavio tamo nekoga damotri na njih."

>Ko to?< upita Mecger.

"Antoni Eungjeraie<<, odgovori zlokobni DiPreso, >rzvani Toni Jaguar.<

,rKo?<

"Eh, prokletstvo<<, Di Preso sleZe ramenima ipljunu u vodu. Paranoici su pevali na melodiju "Ade-ste Fideles<:

Hej, solidni gradanine, uprav.o smo ti drpili da-amac,Hej, solidni gradanine, upravo smo ti drpili damac...

Stipali, i pokuiavali da gurnude. Edipa im se sklonila s putaAko je on doista igrao ulogu

Mecgera u televizijskom pilotfilmu kako je Mecgertvrdio, onda je takva podela'uloga bila tipidna zaHolivud: njih dvojica nisu bili nimalo slidni, niti su se

slidno ponalali.rrPa.., rede Di Preso, "ko

je Toni Jaguar? Velikiglavonja u Koza nostri, eto ko je.<

>Ti si glumac.,, rede Mecger. "Otkuda ti s nji-ma?.<

rrPonovo sam advokat<<, rede Di Preso. "Onajpilot-tilm, Meco, niko neie kupiti, osim ako ti neudini5 neSto stvarno spektakularno. Ako podstakneiinteresovanje publike, moZda nekom senzacional-nom odbranom.<<

>Na primer?o

"Ako dobije5 parnicu koju pokreiem protiv zao-stav5tine Pirsa invereritija.< Mecger se zablenu u nje-ga. Di Preso se nasmeja i udari Mecgera u rame.>Dobro si duo, druZe stari.<

>Ko tu Sta traZi? Bolje bi ti bilo da porazgovaraSi s drugim izvriiteljem.., On predstavi Edipu, i DiPreso ljubazno podiZe naodare. Vazduh iznenada po-sta sveZ, nesta sunca. Njih troje zabrinuto podigoSepoglede i ugledaie kako se iznad njih podiZe bledoze-leni druitveni dom, diji su ih visoki zaiiljeni prozori,cvetni ukrasi od kovanog gvoZda, debela tiSina i vaz-duh gotovo i5dekivali. Din, Paranoik za kormilom,lepo se pribliZi brodom do malog drvenog pristani5ta,svi izadoie, a Di Preso se nervozno uputi prema jed-nom spolja5njem stepeni5tu. "Hoiu da proverim svo-ja kola", rede on. Edipa i Mecger, koji su nosiliizletni<iki pribor, krenu5e za njim uz stepenice, duZterase, izvan senke same gradevine, pa uz metalnelestvice do krova. Kao da su hodali po koZi bubnja:duli su svoje odjeke u Supljoj zgradi, kao i ushiienekrike Paranoika. Di Preso, u svetlucavom roniladkomodelu, uzvera se uz rub kupole. Edipa rasprostreiebe i nali piie u da5e nadinjene od bele, zgnletene,plastidne pene. oJoS su tamo<<, rede Di Preso dok sespu5tao. >Trebalo bi da odjurim do njih."

>Ko tije klijent?< upita Mecger i pruZi mu kok-tel od tekile.

>rDasa koji me juri"; rerie Di Preso i uhvati daluzubima tako da mu ona pokri nos.

>Sklanjate se od klijenata?<< upita Edipa. "BeZiteod kola za hitnu pomoi?"

>Pokuiava da pozajmi novac<<, rede Di Preso,>od trenutka kad sam mu rekao da ne mogu da dobi-jem predujam za bilo kakav sporazum u ovom spo-ru.<<

,>Znati da ste spremni da izgubite", ret)e ona.,rNisam u5ao punim srcem u to<<, priznade Di

Preso, '>a

ako ne mogu na vreme da otplaiujem Ja-guara' kojeg sam kupio za vreme svog privremenogludila, kako onda mogu da pozajmljujem pare?"

52 53

. "Preko 30 godina<, frknu Mecger, >>to on nazivapnvtemenlm.<<

>Nisam toliko lud da ne bih znao kad je neko unevolji", rede Di Preso, ,ra Toni J. uvalio se do gu5e,prijatelji moji. Uglavnom kockanje, a isto tako seprida da je iSao kod lokalnih Sefova da objasni zaitone pokazuje dovoljno discipline. Ne treba mi takavbol."

Edipa sevnu odima. >Vi ste sebidni drkadZija.<,>Koza nostra motri sve vreme<<, smirivao ju je

Mecger, >motri. Nije dobro da te vide kako pomaZe5onima kojima organizacija ne Zeli da se pomaZe."

- ,Imam rodake na Siciliji", rede Di Preso uz ko-midno iskrivljen naglasak. Paranoici i njihove de-vojdice pojavi5e se naspram vedrog neba iza kula,zabata, otvora za ventilaciju, i nasrnuie na korpu sasendvidima od plavih patlidZana. Mecger sede na vrds piiem kako ne bi mogli da ga se dokopaju. Vetar sepojadao.

>Pridaj mi o parnici<<, rede Mecger dok je rukamapoku5avao da zadrZi kosu.

"Poznaje5 Invereritijeve knjige", rede Di Preso.

"Onda znal i za filtere za cigarete'bikonsfild'.< Mec-ger samo napuii usne.

"Ugljen od kostiju<, seti se Edipa.>Tadno. E pa, Toni Jaguar, moj klijent, nabavio

je neke kosti<<, rede Di Preso. "Tako bar on tvrdi.Invereriti mu nije nikad platio. U tome je cela stvar.<<

"Ne lidi mi na Invereritija", rede Mecger. >On jestrahovito pazio na takve isplate. Osim ako to nijebilo nekakvo podmiiivanje. Ja sam mu radio samo naporeskim olak5icama, pa to ne bih ni video, dak i da jebilo-Za koju gradevinsku firmu je radio tvoj klijent?<

>Kakvu gradevinsku firmu?.. za5kilji Di Preso.Mecger se osvrnu. Paranoici i njihove devojke

verovatno su bili izvan dometa glasa. >Ljudske kosti,

je I' tako?< Di Preso potvrdno klimnu glavom. >Uredu, tako ih je nabavljao. Ugovore su dobijale raznetirme za izgradnju puteva, one u kojima je Invereritiposedovao deonice. Sve je radeno na najdistiji mo-guii nadin, Menfrede. Ako je u svemu tome postojaonekakav mito, sumnjam da je to igde zabeleZeno.<<

"Otkuda to<, zapita Edipa, >>da se oni koji gradeputeve nadu u poloZaju da prodaju kosti, moliiu le-po?"

"Trebalo je ukloniti stara groblja<, objasni Mec-

ger. "Kao ono koje se nailo na trasi istodnog delaautostrade za San Narciso, i poito nije imalo nikakvaprava da se tu nalazi, mi smo ga jednostavno proko-pali, bez problema.<

>Nije red ni o kakvom mitu, ni o kakvom autopu-tu.<, odmahnu Di Preso glavom. >>Ove kosti do5le suiz Italije. Direktna prodaja. Neke od njih<, pokazaprema jezeru, >rnalaze se tamo, ukraiavaju dno zamanijake koji rone. To sam danas radio, razgledaosam predmete u sporu. Sve dok Toni nije podeo dame proganja. Ostatak kostiju upotrebljen je u faziistraZivanja i razvoja programa za filtere, negdepodetkom pedesetih godina, pre pojave raka. ToniJaguar kaZe da ih je pokupio sa dna jezen Pijeta."

oPobogu.<, rede Mecger dim je registrovao ime.>Ameridki vojnici.<

"Tako neito<<, rede Meni Di Preso. Jezero Pijetase nalazi blizu obale Tirenskog mora, negde izmeduNapulja i Rima, i bilo je mesto sada zanemarene (ali1943. godine i te kako tragidne) iscrpljujuie bitke ujednom manjem borbenom ZariStu koje je nastalo zavreme napredovanja na Rim. Nedeljama se Sadicaameridkih trupa, odsedena i bez komunikacija, tiskalana uskoj obali bistrog i spokojnog jezeru dok su ih sa

stena koje su se vertikalno uzdizale iznad plaZe Nem-ci danonoino gadali usredsredenom vatrom. Voda

54 55

jezera bila je i suvi5e hladna za plivanje: umrli bisteod smrzavanja pre nego Sto biste doplivali do bezbed-ne obale. Nije bilo drveia za splavove. Avioni nisutuda prolazili,izuzev poneke >Stuke< koja je mitralji-rala u bri5uiem letu. Neverovatno je da je tako maloljudi uspelo toliko dugo da se odrZi. Ukopali su seonoliko koliko je kamenita plaLa dozvolila; slali sumale grupe u napad na litice koje se uglavnom nisuvraiale, ali jednom prilikom su uspele da otmupu5komitraljez. Patrole su traZile izlaz, ali malobrojnikoji su se vratili nisu ni5ta pronaili. Cinili su sve Sto sumogli da se probiju; ne uspevajuii u tome, nastojali suda Zive Sto duZe mogu. Ipak su umrli, svi do jednog,tiho, bez traga ili redi. Jednog dana Nemci su se spu-stili s litica, i njihovivojnici pobacali su sva tela s plaZeu jezero, zajedno s oruZjem i ostalim materijalom kojivi5e nije bio od koristi nijednoj strani. Tela su ubrzopotonula, i ostala tamo sve do podetka pedesetihgodina, kad je Toni Jaguar, koji je bio kaplar u itali-janskoj jedinici prikljudenoj nemadkim snagama najezeru Pijeta i znao Sta se nalazi na dnu, zajedno s

nekim svojim kolegama odludio da vidi Sta moZe da sespase. Jedino Sto su uspeli da izvuku bile su kosti. Iznekog nejasnog toka rezonovanja, koji je moZdaukljudivao zapaLenu dinjenicu da su ameridki turisti,kojisu u to vreme postajali brojniji, spremni da platedobre dolare za gotovo bilo Sta; pride o ameridkomkultu mrtvih; moZda neku tanu5nu nadu da bi senatorMakarti i drugi koji su delili njegova ubedenja, koji suu to vreme stekli izvesnu nadmoi nad bogatim krete-nima s druge strane mora, na neki nadin usmerilipaZnju na pale u Drugom svetskom ratu, pogotovo naone diji le5evi nisu rlikad pronadeni;iz takvog lavirin-ta pretpostavljenih motiva Toni Jaguar je zakljudioda sigurno moZe da uvali svoju Zetvu kostiju nekomAmerikancu preko svojih veza u 'rporodici.., pozna-

5657

. >Mecgere<<, sinu joj, ,rpa, on uzima damac! Od-secenl smo od kopna.<<

Kuaiz San amalom a

U krvavoj kiSi da hrani na5a PoljaUsred mahnitog urlika Salitrine pesme

I sPokojnog Poja sulfurovog'

5958

Fadu. Stvarni razlog zbog kojeg se Nikolo tu vrtijeste, naravno, Zelja da se dokopa vojvode.

podmititi kardinala. Do tada je vei podeo da pipasvoju sestru i da joj glode vrat; dijalog moduliia ugroznidave figure neumerene Lelje i scena seokondava kad se par sruii na divan.

nakugo

60 67

davnos outovania u Indiju' Naravno, to je neko ko je

lt;ffi'" t.j;htki koitim i ko, na da[i znak' skade

;;iliJ"Gu"u *"en1uka, u isto vreme kad pet-iest

zi neki Eenaro, Pot-objavljuje da (e

se ne Pronade Pravt

u malo Predvor-dame. PotraZilanoii videla u

nadenje, bilisuali osetila se

k i onih marginalnih Po-ima su nuZnici dobro Poz-

nati.eetvrti Ein Kurirot'e tragedije otkriva z-log vojvo-

d, A-nd;i;-;;t "jt n"*o''i" mahnitosti' Doznao je

za udar u,Fadu,'23 mo$udr

sa sriih'. strana,utogu jo5 nijeTurn iTaksisa

Pero, Pergament i masti-i ne i,-dobrim mqmcima,

62 63

on prozbori nekoliko zbrkanih i tajnovitih zapaLanjao mastilu kojim se koristi, nagoveitavajuii da je todoista izuzetna tednost. Ne5to kao:

Ovu smolastu smesu u Francuskoj >>encre<< zovu;Po tome bi stra5na Skvamulja podrZavat'mogla Gole,Jcr >anchor< je podigla iz neizrecivih dubina.

I:

Labud je dao samo jedno pero Suplje,Nesrerina ovca samo koZu svoju;Al, ono Sto, preobraZeno, k'o svilaTu tede, nit' kidano je nit'drano,Vei prikupljeno od posve drukdijih zveri.

Sto ga je sve jako veselilo. Kad je poruka Eenaruzavriena i zapedaiena, Nikolo je sakriva u prsluk ikreie u Fado, jo5 uvek ne znaju1i, kao ni Erkole, dase tamo odigrao drZavni udar i da mu predstoji posta-vljanje za pravog vojvodu od Fada. Scena se menja ividimo Eenara koji, na delu male vojske, polazi uosvajanje Skvamulje. Mnogo se prida o tome kako biAndelo, ukoliko Zeli mir, trebalo da po5alje glasnika s

tom ve5du pre nego Sto stignu do granice, inade rje mui protiv volje dati po guzici. Ponovo u Skvamulji, gdeVitorio, vojvodin kurir, izve5tava kako je Nikolo za-govarao izdaju. Neko drugi dotrdava s ve5iu da jepronacleno iskasapljeno telo Domenika, Nikolovognajboljeg prijatelja, ali u njegovoj cipelije otkrivenaporuka, nekako zapisana krvlju, koja otkriva praviNikolov identitet. Andelo pada u apoplektidan bes, inareduje da se Nikolo uhvati i uni5ti. Ali da to neuriine njegovi ljudi.

U stvari, negde na tom mestu zbivanja u dramipostaju doista riudna, i izmedu redi pbdinje da se

rasvetljava:

NeToIgr istina,

Zv akletiNa tadnu osvetu krvnu, nikad ne spavaju,

Kako se na najmanjiSaptaj imena Sto ga

Slatki Nikolo ukrade nidas ne izgubiZaiwrilenje okrutne i bezdu5ne sudbe

Neizrecive.-.

64 65

U meduvremenu, u Andelovoj palati, IukavogErkola je.na kraju napustila sreia. Spbpadaju ga ViItorio i pola tuceta drugih ljudi i optuZriiu zi u6istvoDomenika. Pojavljuju se svedoci,- odrZhva se laZnosudenje, i Erkole umire na osveZavajuie jednostavannadin: svi ga bodu noZevima.

drhti i ne moZe da govori, i samo promuca moZdanajkraii stih koji je ikad napisan u blankversu:>T-t-t-t-t...<< Kao da se oslobada neke ukodenosti u

vudenim preko lica, zastaju i zagledaju se 9 njega.

Lica ispod darapa nejasna iu i iskrivljena- Oni dekaju.

potonjoj prepisci s Fadom, ukljudujuii i dokument o

kojem je red.

Ali sada su se kosti tih Bezgre5nikaPomelale s krvlju samog Nikola,I nevinost se s nevino5iu srela,Vcndanje dije dete jedino je riudo:GnusnalaZ Zivota zapisana sad kao istina.Ta istina je, svedoci smo svi,

StraZa izFada, plemeniti fadovski mrtvaci-

66 67

U prisustvu duda svi padaju na kolena, blagosiljuime BoZje, oplakuju Nikola, zaklinju se da ie opu-sto5iti Skvamulju. Ali Denaro zavr5ava odajnidkomnotom, koja je za originalnu publiku verovatno pred-stavljala pravi 5ok, jer konadno navodi ime kojeAndelo nije naveo a Nikolo je poku5ao:

Onaj kog na kraju znasmo k'o Turn i TaksisNema drugog gospodara sem bodeZa trn,I tajac sad puni jednom svijen rog.Ne moZe saduvati ni povesmo zvezda svetoOnoga kome je sudeno da se sretne s Tristerom.

Tristero. Red osta da visi u vazduhu kad se din zavr5ioa sva svetla nadas ostala uga5ena; osta da visi u mrakui zbunjuje Edipu Mas, ali ne i da deluje na nju onommorii koju rie kasnije imati.

Peti din, antiklimaks u celosti, sastoji se od krvo-proliia kojim Denaro kaZnjava dvor u Skvamulji.Iskori5ien je svaki oblik nasilne smrti dostupan dove-ku renesanse, ukljudujuii jamu punu cedi, zemljanemine, dresiranog sokola sa zatrovanim kandZama. Bi-lo je to, kako je kasnije primetio Mecger, kao crtai optici trkadici u blanlcversu. Na kraju, na pozornicigusto prekrivenoj le5evima, jedini preZiveli lik je bez-bojni administrator, Denaro.

Prema programu! Kurirovu tragediju reZirao jeizvesni Rendolf Drible_t. On je takode igrao ulogupobednika Denara. oCuj, Mecgere<<, rede Edipa,

"podi sa mnom iza scene.<.>Znai nekoga od njih?< rede Mecger, Zeljan da

ode Sto pre.,rZelim ne5to da doznam. Hoiu da porazgova-

ram s Dribletom.<<

'>Aha, o kostima.<< Zamislio se.

68

>Ne znam. Zabrinulo me je' Dve stvari' toliko

bliske.<

69

>jProtiv koga?" zapita Mecger stavljajuii tamnenaocan.

,rZelimda vidim da li postoji neka veza. ZnatiLe-ljna sam."

>Da, ti si znatiZeljna<<, rede Mecger. >Ja iu dekatiu kolima, u redu?.,

Edipa je gledala kako iSdezava, potom krenu upotragu za glumadkom garderobom; dvaput je obi5taprstenasti hodnik pre nego Sto se odludila za jednavrata u zasendenom podrudju izmedu dve sijalice natavanici. USla je u meki, elegantni haos, meteZ ema-nacija poteklih iz izloLenih antena na nervnimzavr5ecima prisutnih osoba.

Devojka koja je uklanjala laZnu krv s lica uputiEdipu prema podrudju jarko osvetljenih ogledala.Ona produZi, odbijajuii se od oznojanih bicepsa itrenutnih zavesa od duge, zanjihane kose, dok senapokon nije zaustavila pred Dribletom, jo5 uvekobudenim u sivi Denarov kostim.

>rlzvrsna predstava<<, rede'Edipa.

"Pipnite<, rede Driblet i ispruZi ruku. Ona pipnu.Egnarov kostim bio je nadinjen od sivog flanela.

',6ovek se u ovom davbkki ozrioji, ali ni5taldrugo nebi ga tako predstavljalo, je I'da?..

Edipa klimnu glavom. Nije mogla da skine po-gled s njegovih odiju. Bile su jarko crne, okruZeneneverovatnom mreZom linija, poput laboratorijskoglavirinta za izu(.avanje inteligencije u suzama. Kao dasu znale Sta ona Zeli, iako to ona nije znala.

"Do5li ste da popridamo o drami<<, rede on. >Mo-ram da vas obeshrabrim. Napisana je da bi se ljudizabavili. Kao filmovi strave i uZasa. Nije prava litera-tura, niSta ne znadi. Vorfinger nije bio Sekspir.<

"A ko je bio?,< rede ona.

"A ko je bio Sekspir? Davno je to bilo.<

oDa znala Sta tadno

traZi. Dr tuS-kabine'>Bo >Pre nego 5to

naide ru RukoPisi su u

naisornioi ladici."'"Ali, to su sve bite fotok:%i:*,i,l.i?n Tffiji;

gde je original? Odakle su

Ne pi-

tajte me ko je izdavad. PfoYojuiiir.uitni"i pored aut naslo-

i"i tnt ou4ircu drarne ost' nalazi

lobanja.<,Mogu da je Pozajmim?"oNek"o ju je ^uze6- Na zabavi posle premij.ere'

Svaki put itf,rbim bar pet-Sest komada.'< Proturio je

slavu naooli-". O.tutak-tela bio je obavijen parom' pa

i" eini. h" hu grava pruta kaoini??;iii,jt? i53f

ga Zapf i dalje ima. Znate

pojavi u stomaku, kratkome zezate?< Neko vreme

i uzvraiale Pogled.,rZaito se<<, rede Driblet, "svi

toliko interesuju za

tekstove?<<>Ko to?< Prebrzo- MoZda je samo uopSteno go-

vorio.Driblet je mahao

uvladite me u svoje naudste da ste, svi vi.., uz Pshvati, uz ledene mrtvadkdajeotalwimvih ubi

70 7L

pogleda neka neprijatna figura. Ona odludi da se ra-spita za taj pogled.

. .. ,Pu lijq bio zapisan kao uputstvo za scenu? Sviti ljudi svi odigledno upuieni u ne5to. Ili je to jednaod va5ih dorada?<.

. lMoja jer,, rede joj Driblet, >>to, i ono stvarnoizvodenje trojice ubiLa na scenu u detvrtom dinu.Vorfinger ih, znate, uopite nije pokazao.<

>A zaito ste vi? Jeste li duli za njih negde drug-de?"

ostatak bile bi stvari o kojima Vorfinger nije lagao.MoZda Skvamulja i Fado, ukoliko su uopite postojali.MoZda poitanski sistem Turn i Taksisa. Skupljadi ma-raka kaZu da je stvarno postojao. Mgzdq i drugi. Pro.-tivnidki. Ali, io bi bili tiagovi, fosili- Mrtvi minerali,bez vrednosti ili potencijala.

Mogli biste da se zaljubite u mene, moZete daporazgovarate s mojim psihoanalitidqrem, da sakrije-[e kasetofon u mojoj spavadoj sobi, da doznate odemu pridam kad se nalazim tamo gde se nalazim kadzaspim. Horiete to da udinite? MoZete da sastavitereSenja, da razvijete tezu ili nekoliko teza o tomeza5to su lica u drimi reagovala na moguinost pojave

ala, zaSto su doile ubi-biste na taj nadin dauop5te ne dotaknete

di i pridu. Ja sam im daoZivot. To vam je

>Driblete?<Lice mu se o da

uradimo... Nije s di5ti-ma svojih paudina.

"Javii:u se.<, rede Edipa. Poila je, i iza5la napoljepre nego Sto je pomislila: Do5la sam da pitam za

icosti, f umesto toga razgovarali smo o Tristeru. Za-stala je na gotovo pustom parkirali5tu, posmatralakako joj se piiblizavaju farovi Mecgerovog automobi-la, i pitala s-e koliko sludajno se sve tako odigralo.

Mecger je u kolima slu5ao radio. Ona ude, ivozi-la se dvehilje s njim da iudinoinog prij6ma don CUF izKinereta, iha je disk u stvarinjen muZ, Mudo.

72

Iako je ponovo srela Majka Falopijana i uspelada sledi tekst Ku.rirove tragedije do izvesne granice, tinastavci nisu je niSta viSe uznemirili od ostalih otkro-venja koja su odjednom nagrnula u velikom broju,kao da ih je bilo sve vi5e 5to ih je vi5e skupljala, takoda se na kraju sve Sto je videla, pomirisala, usnila ipamtila na neki nadin uplelo u tkanje Tristera.

Pre svega, paZljivije je ponovo proditala celuoporuku. Ako je to doista bio Pirsov pokuiaj da izasebe ostavi ne5to organizovano posle svog nestajanja,onda se deo njene duZnosti, je I'tako, sastojao u tomeda podari Zivot onome Sto je ostalo, da pokula dabude ono 5to je bio Driblet, mradna maSina u sredi5tuplanetarijuma, da unese ceo imetak u anezdonosnipulsirajuii Smisao, u uzvinutu kupolu oko nje? Kadjoj samo toliko toga ne bi stajalo na putu: njenoduboko nepoznavanje zakona, investicija, nekretni-na, pa i tog samog mrtvog doveka. Jemstvo koje jeostavinski sud odredio predstavljalo je moZda njihovudolarsku procenu onoga 5to joj je stajalo na putu.Ispod simbola koji je precrtala sa zida nuZnika u>Skoupu" napisala je Da Ii da projektujem svet? Aako ga ne projektuje, onda bar da po5alje neku streluput kupole koja ie prohujati medu sazveZdima i po-

75

kazativanZmaja, Kita, JuZni krst. Sve moZe da budeod,pomoii.

njih, crnci su nosili velike posude prepune krompir-pirea, spanaia, radiia, tikvica, govedeg ribiia, sve dodugih, svetlucavih stolova, pripremajudli se za ishranu

Himna

Visoko iznad auto-puta za Los Andeles.I cviljenja saobraiaja,Stoji dobro poznata Galaktronika,Ogranak Jojodina.Zaklinjemo im se beskrajnom lojalnoiiu,Sve do samog kraja,Dok ruZidasti paviljoni hrabro sijajuA visoke palme ponosno se njiSu.

Predvodio ih je sam p5edsednik kompanije, go-

spodin Klejton ("Krvavi") Ciklic; a potom uz melodi-ju

"Aure Li":

Wieglasna Pesma

Bendiks vodi bojeve glave,Avko ih tako lePe Pravi.Daglas, Nort Ameriken,Gruman dobijziiu svoje Parde-Martin lansira s Platforme,Irkhid Pak s Podmornice;A nama ne daju ugovor daistraZujemo brze jednokrilce.

Konver diZe sateliteU orbite oble;Boing gradi rakete,Mi ostajemo na zemlji.Jojodine, Jojodine,Ugovori joi od tebe beZe-

Ministarstvo odbrane te prevarilo,I to, sigurno, iz diste zlobe.

76 77

je palo na pamet bilo je da stavi tamne naodare zbogsve te svetlosti i da sadeka da je neko spase. Ali, nikoje nije primeiivao. Krenula je izmedu svetloplavihstolova i povremeno skretala. Glave su se podizalepri zvuku njenih potpetica, inZinjeri su piljili dok nebi proila, ali niko joj se nije obratio. Tako je proteklonekih pet ili deset minuta, i panika je uporno rasla unjenoj glavi: izgleda da se odatle nije moglo izaii.Tada, sasvim sludajno (dr Hilarijus, kad bi ga pitala,optuZio bije da koristi podsvesne tragove koji je vodedo odredene osobe) ili kako god bilo, ona naide nanekog Stenlija Koteksa, koji je nosio bifokalnenaodare sa Zirianim ramom, sandale, darape od sinte-tike, i koji je na prvi pogled bio premlad da bi turadio. Ispostavilo se da i ne radi, da samo debelomolovkom Zvrlja ovaj znak: u(l .

,rZdravorr, rede Edipa, privudena tom podudar-no5iu. Pade joj na pamet da doda: oPoslao me Kirbi",jer je to ime bilo zapisano na zidu klozeta. Mislila jeda ie to zvudati zaverenidki, ali je ispalo glupavo.

,rZdravo.., rede Stenli Koteks i spretno ubaci ve-liki koverat po kojem je Zvrljao u otvorenu ladicu,koju potom zatvori. Onda ugleda njen bedZ: >Izgubiliste se, a?<<

Znalaje da joj tupava pitanja tipa "Sta znadi tajsimbol?" uop5te neie pomoii. Rekla je: >Ja sam, ustvari, turista. Akcionar..<

oAkcionar?< Dobro ju je odmerio, posegao no-gom za pokretnom stolicom kod susednog stola i pri-vukao je do nje. >Sedite. MoZete li stvarno da utidetena politiku ili da dajete sugestije koje oni neie odmahbaciti u dubre?<

,'Da,r, slaga Edipa da bi videla kuda ie je toodvesti.

>Vidite<, rede Koteks, >>da li moZete da ih nave-dete da odustanuod klauzule o patentima- U tome je,

i da je svakiJojodinom,na bilo koji

svojoj dobrodo5lici, naglasio timski rad.- ,iTimski rad<r, zareLa Koteks, ttmoZe i tako da se

kaZe, da. Ali, u stvari, to je samoodgovornost. To je simptom kuk

,>Pobogu.., rede Edipa, >zarrite?"

7978

dobijate podrudje visoke temperature. Razliku utemperaturi izmedu tog vrelog podrudja u kutiji i bilokojeg hladnijeg podrudja moZete da iskoristite za po-kretanje toplotnog motora. Buduii da Demon moZesamo da sedi i razvrstava, onda u taj sistem neieteuneti nikakav stvaran rad. Tako biste kr5ili drugi za-kon termodinamike, odnosno, dobijali biste neito nizaita, ito bi prouzrokovalo stalno kretanje.

,>Razvrstavanje nije rad?< rede Edipa. >Recite toonima u po5ti, pa iete se naii u po5tanskoj vreii naputu za Ferbenks u Aljasci, i to bez nalepnice LOM-LIIVO.(

"To je mentalni rad<<, rede Koteks, >ali nije rad u

termodinamidkom smislu... Nastavio je da prida kakoNefastisova maiina sadrZi jednog odistinskog Mak-svelovog Demona. Trebalo je samo da se zagledate ufotografiju Klerka Maksvela i da se koncentri5ete nacilindar, desniili levi, u kojem Demon treba da povisitemperaturu. Vazduh ie se raiiriti i pogurati klip.Izgleda da se najbolje dejstvo postizalo s poznatomfotografijom Dru5tva za propagiranje hri5ianskogznanja, koja je prikazivala Maksvela iz desnog profi-la.

Edipa, sakrivena iza tamnih naodara, paZljivo po-gleda oko sebe, nastojeii da ne pokrene glavu. Nikonije obraiao paZnju na njih: rashladni uredaji su bru-jali, IBM pisaie maiine poskakivale, pokretne stoliceSkripale, debeli prirudnici uz tresak zatvarani, Su5taviplanovi savijani i ponovo razvijani, dok su visoko iz-nad njih veselo bledtale dugadke fluorescentne cevi;sve je bilo normalno u Jojodinu. Izuzev na tom me-stu, gde je Edipa Mas, iako je mogla da odabereizmedu hiljadu drugih ljudi, morala sama da se nade uprisustvu ludila.

>>Naravno, to ne moZe svako<<, govorio joj je Ko-teks, zagrejan za svoju tcmu. ,rSamo ljudi s darom.

''Senzitivci', kako ih DZon zove.<<

zatrepta,pon da se ot-icadi bar senzi-tivac, Sta mislite?<

,,Stvarno hoiete da poku5ate? MoZete da mupi5ete. On zna samo ne[oliko senzitivaca. Dao bivam da pokulate.<

Edipa izvadi malu beleZnicu i otvori je na mestugde je piecrtala simbol i zapisala rcEi Da li da proiek-tujein svet? >Fah 573<., rede Koteks-

"U Berkliju.<,rNe.., glas mu se nekako izmeni, te ona pogleda,

moZda pjo5 rede:jeve(,znTelegraIsu. <<

Ona re5i da rizikuje: ,Onda adresa OTPAD-avi5e nije dobra... Ali izlovorila je to kao obir)nu red,

kao 'rotpad.,. Njegovo l-ice se zgrdi u masku neverice.oTo ie O.f.p.A.D., gospodo<<, rede joj, oakronim, a

nc 'oipad', i najboljeie da se time vi5e ne bavimo-">Videla sam je u jednom klozetu.<<, priznade ona.

Ali slatkoreriivosl viS-e nije imala uticaja na StenlijaKoteksa.

>Zaboravite je<, posavetova je on, otvori knjigu inastavi da je ignoriSe.

Sa svoje st nameravalada je zabcliavi. tcks Zvrljaoono o riemu je o ,tsimboluOTPAD-a<,

-do5ao je, mogla je da se kladi, od DZonaNefastisa. lli od nekoga poput njega. Od svih mo-

80 81

guiih ljudi, njene sumnje najvi5e je uveiao Majk Fa-lopijan iz DruStva Pitera Pingvida.

>Taj Koteks je s podzemlja",rekao jojje nekoliko dzemlja neu-ravneteZenih, moZda, ZeS da ih kri-viS Sto su pomalo ogordeni? Pogledaj ita im se

dogada. U Skoli im ispiru mozak, kao i svima nama, inavode ih da veruju u mit o ameridkom izumitelju -Morze i njegov telegraf, Bel i njegov telefon, Edisoni njegova sijalica, Tom Svift i njegovo ovo ili ono.

vei una-irudniku.msamuzajedno,

da nastoje da ostanu u vezi. Uvek mogu da prepozna-ju nekoga od svojih kad naidu na njega. MoZda se todogacla jednom u pet godina, ali oni ipak, istog trena,to znaju.<

Mecger, koji je takode do5ao u >Skoup.. tevederi, Zeleo je da se raspravlja. "Ti si toliki desnidar,da si postao levidar,., prolestovao je. >Kako moZe5 da

8382

folio izdanja. Predgovor je, Sto je bilo dudno, bionepotpisan. Proverila je stranicu s podacima o autor-skim i izdavadkim pravima, i utwdila da je originalnoizdanje, u tvrdom povezu, bio udZbenik Drame For-da, Vebstera, Tumera i Voffingera, koji je objavilaizdavadka kuia kktern iz Berklija, u Kaliforniji, jo51957. godine. Nasula je sebi pola da5e >DZeka Deni-jelsa< (Paranoici su im prethodne vederi ostavili novufla5u)'i pozvala gradsku biblioteku u I-os Andelesu.Proverili su, ali nisu imali izdanje u tvrdom povezu.Mogu da ga potraZe preko bibliotedke razmene, uko-liko to Zeli. >Cekajte<<, rede ona po5to joj je upravosinula ideja, >izdavad je u Berkliju. MoZda iu po-ku5ati direktno kod njih.< Pomislivii takode da bimogla da poseti i DZona Nefastisa.

Istorijsko obeleZje ugledala je samo zahvaljujuiitome Sto se jednog dana namerno watila na Invereri-tijevo jezero zbog, moglo bi se tako nazvati, rastuieopsesije >>da unese ne5to od sebe<< - makar to bilosamo njeno prisustvo - u razbacane poslovne inte-rese koji su nadZiveli samog Invereritija. Ona bi ihuredila, ona bi stvorila saneLda; narednog dana od-vezla se u Vesperhejvenov dom, dom za penzionerekoji je Invereriti podigao u vreme kad je Jojodindospeo u San Narciso. U sobi za rekreaciju zatekla jesundevu svetlost koja se ulivala kroz sve prozore,jednog starca koji je klimao,ispred bledunjavog crta-nog Sou-programa I-eona Slezingera na televiziji, ijednu crnu mu5icu koja je lutala ruZidastim, peruta-stim potokom u urednom delu stardeve kose. U sobuutrda debela bolnidarka sa sprejom protiv buba i po-vika mu5ici da poleti kako bi mogla da je ubije. >Do.sadujei gospodinu Totu<<, zaurla ona na tostvorenjce. Gospodin Tot se probudi uz trzaj, Stooslobodi muvu, koja odajniEki zaLdi prema watima.Bolnidarka pojuri za njom, prskajuii je otrovom.

>Dobar dan<<, rede EdiPa.

amtim..<

rede gosPodin Tot, "bi9l"Ze, plj-wadka mu je curila izbijanju Indijanaca. SigurnooPadao...

>I.ta ste sanjalio njemu?,. ff:if..-ove, je I'

Gici Prasiiu i anarhisti?"Jeste, u stvari, ali rede da nije.,Anarhista je obuden u crno. U mraku mu se

vide samo odi. Sve se dogada tokom tridesetih' Gica

Prasii ie mali dedak. KaZuneriaka. Cicera. Je I' se seiaGica radio u fabrici oruZja?taj je bio dobar.<

"Obudeni svi

"Sve je bilo

pokuSa on da se

nosili crno perje

koStaniZato suTako je

84 85

taj starac, neka bude Indi-janci. Nijedan pravi I Akobi ga tada ubili, duia raku.Pagani.<

>Ako nisu bili Indijanci<., upita Edipa, ,>Sta subili?"

>Neko Spansko ime.., rede gospodin Tot, mriteiise, >rmeksidko ime. O, ne mogu da se setim. Da li suga napisali na prstenu?< On posegnu za korpicom zaStrikeraj podno stolice i izvadi- plavu vuhu, igle,dovriene mustre, i napokon potamneli zlatni prstJn speg.atoT. ,.,M9j dgda ga je odsekao s prsra jeitnog odonih koje je ubio. MoZete li da zamislite toliko brrltal-nog doveka u 91. godini?< Edipa se zablenu. Oblik naprstenu ponovo je bio simbol OTPAD-a.

Ona pogleda oko sebe, prestravi se od sundevesvetlosti koja se- ulivala kroz sve prozore, kao da jezatodena u sredi5tu kakvog sloZenog kristala, i red"e:>Moj boZe.

>I ja ga oseiam tokom izvesnih dana, danaodredene temperature<<, rede gospodin Tot, >>i baro-metarskog pritiska. Jeste li to zha[? Oseiam ga blizusebe.<<

>Svog dedu?<

'>Ne, mog boga.<A ona onda pode da traLi Falopijana, koji je

ryor.q.o mrl9g9 dl zna o Poni ekspresu i Velsu i Farguukoliko pi5e knjigu o njima. Znao je, ali ne i o njih"o-vim mradnim protivnicima.

'>Imao sam neke nagove3taje.., rekao jojje, "sva-kako. Pisao sam u Sakramento2bog onog iJtorijskog

obeleZja,. a.oni to vei mesecima muvaju po svojojbirokratskoj modvari. Jednog dana doneie mi cetiknjigu dokumenata. U njoj ie pisati 'Starosedeoci seseiaju pride o', o demu god hoie5. Starosedeoci.Stvarno dobra dokumentacija, pravo kalifornijsko

sranje. Autor ie u to vreme sigurno biti pokojnik.Nenia nadina da se to sledi, osim ako ne Zelite dapratite neku sludajnu vezu, kao tu koju ste dobili od'

istine.

pu', Maik."- ,rZener." rede on. >Ko doista zna $ta se s njima

zbiva?<

zbirku maraka.

j"." kod mene?<<m autoputom, bila je na neki

nadi epravilnostio biti povezane s

86 87

redju Tristero. Mecger je pre nedelju dana izvadioalbume s markama iz sefa i odneo ih Koenu u Edipi-noj

"impali<<, a ona nije ni pomislila da zaviri u njih.AIi sada joj je sinulo, kao da joj je kiSa to Sanula, da biKoen mogao znati ono Sto Falopijan nije znao o pri-vatnim po5tanskim sluZbama.

Kad je otvorio vrata svog stana-ureda, ona gaugleda uramljenog u dugom nizu ragastova, nizu vra-ta od soba koje su se smanjivale negde u smeru SantaMonike, sasvim natopljene ki5nom svetlo5iu. DZingisKoen je patio od male letnje prehlade, Slic mu je biopoluotvoren, a nosio je majicu s obeleZjima BarijaGoldvol,era. Edipa u istom trenu oseti materinski na-gon. U sobi koja je bila moZda treia u nizu on jeposadi u stolicu za ljuljanje i iznese pravo domaievino od masladka u malim distim daiama.

,rNabrao sam masladke pre dve godine, na jed-nom groblju. Groblja vi5e nema. Prekopali su ga zbogistodnog dela autoputa u San Narcisu."

Ona je, na ovom stupnju, vei mogla da prepoz-naje takve signale, kao Sto to, kako kaZu, moZe epi-leptidar - miris, boju, distu prodornu milost koja munajavljuje napad. Posle toga, on se seia samo togsignala, te svetovne najave, a ne onoga Sto se otkrivatokom samog napada. Edipa se pitala da li ie iona, nakraju svega ovoga (ukoliko to treba da se zavrii),takode ostati samo sa nakupljenim uspomenama natragove, najave, nagove5taje, ali ne i sa samom sre-di5njom istinom, koja je svaki put sigurno i suvi5esvetla da bi je njeno pamienje zadrLalo, koja uveksigurno sagoreva i nepovratno uni5tava svoju poruku,ostavljajuii preosvetljenu prazninu kad se vratiobidni svet. U trenu dok je gutala vino od masladkasinu joj da nikad neie doznati koliko je vei bilo tak-vih napada ili kako da ga zadrli ukoliko se ponovi.MoZda dak i u upravo protekloj sekundi - ali nije bilo

nadina da se to dozna. Ona baci pogled niz hodnik

il;t" K;ovih soba i uvide, po pwi put, koliko se

lupu.,Okrenuli ste pogreSnu stranu<<, rede Edipa

oo5to ie on neZno oU'risio marku benzinom i poloZioje na crni posluZavnik.

snog ruba."rOni su bili.., priseti se ona Vorfingerove drame'

>nekakvi privatni kuriri, je I'tako?"

88 89

"Negde od 1300. godine, pa sve dok ih Bizmarknije kupio 1867, gospojice Mas, oni su bili jedinaevropska po5tanska sluZba. Ovo je jedna od njihovihmalobrojnih lepljivih maraka. Ali, pogledajte uglo-ve.<. Na svakom uglu marke, vide Edipa, nalaz.ila setruba s jednim zavijutkom. Gotovo kao simbol OT-PAD-a. oPo5tanska truba<<, rede Koen, >simbol TurniTaksisa. Nalazila se u njihovom grbu.<.

I tajac sad pu.ni jednom svijen rog, seti se Edipa.Sigurno. oOnda je taj vodeni Zig koji ste pronadli<.,rerie ona, >>gotovo ista stvar, uz dodatak one spravicekoja kao daizlazi iz trube.,,

>ZvuEi sme5no.., rede Koen, "ali moja pretpo-stavka jeste da je zadepljena, nema.<<

Ona klimnu glavom. Crni kostimi, muk, tajnovi-tost. Bez obzira ko su oni bili, cilj im je bio da uiutka-ju po5tansku trubu Turn i Taksisa.

"Ovo izdanje, kao i druga, obidno je bezvodenogLiga.r, rede Koen, ,>a s obzirom na druge detalje -Sratiranje, broj perforacija, nadin na koji je papirostario - to je odigledno falsifikat. Nije gre5ka."

,rZnadi da ne vredi niSta.<

Koen se osmehnu, izduva nos. >rlznenadili bistese kad biste doznali za koliko moZe da se prodapo5teni [alsifikat. Neki kolekcionari specijalizuju seza njih. Pitanje je - ko je napravio ove ovde? UZasnisu... On prevrnu marku i pokaza joj vrhom pincete.CrteL je prikazivao jahada Poniekspresa kako u galo-pu izjahuje iz neke postaje na zapadu. Iz grmlja nadesnoj strani, moZda u smeru kojim se uputio jahad,izvirivalo je jedno, briZljivo izgravirano, crno pero.,rZaito bi neko unosio namernu gre3ku?< upita on,ignori5uii - ukoliko ga je uop5te video - izraz nanjenom licu. >Dosad sam prona5ao ukupno osam tak-vih. Svaka ima slidnu gre5ku, mukotrpno unesenu u

crteZ, kao kakva poruga. Postoji dak ijedna transpo-zicija - piSe, zamislite, Ameridkapot{a.<

>Otkad je ona?.. izlanu se Edipa, glasnije nego$to je potrebno.

>Ne5to nije u redu, gospojice Mas?<Ona mu pnro isprida o pismu od Muda s pedatom

koji joj je porudivao da prijavi sw opscenu po5tusvom oo5taru.

,rbudno.., sloZi se Koen. ,>Transpozicija<, pogle-da u beleZnicu, >'postoji samo na jednom Linkolnu oddetiri centa. Redovno izdanje iz1954. godine. Ostalifalsifikati datiraju iz 1893.<

>To je sedamdeset godina.., rede ona. >>Morao bida bude dosta star.<<

e Koen. "A Staaksis? Omedioo je svoje prvegodine.<

Sedeli su u ti5ini i oslu5kivali kako kiSa grickaprozore i_svetlarnike, iznenada suodeni s dudesnommogucnoscu.

>Da li se to vei nekad desilo?< morala je da pita.>>IJ osam stotina godina dugoj tradiciji poitan-

skih obmana nije, koliko je Edipa mutada isprida sve o prstenu s odina To-ta, o simbolu koji je Stenli i o crteZuzadepljene trube u Zenskom klozetu u oSkoupu.<.

>>Bezobzira5ta je to", jedva da je morao da doda,>roni su odigledno i dalje aktivni."

>Da li da kaZemo vlastima? Sta da radimo?<>Siguran sam da oni znaju vi5e od nas.< Zaz-

wdao je nervozno ili kao da se iznenada povladi. >Ne,ne bih. To nije nai posao, zar ne?u

Ona ga tada upita za inicijale O.T.P.AD., alinekako prekasno. Izgubila ga je. Rekao je da ne zna)

90 91

ali toliko odvojen od njenih misli mogao je i da laZe.Nasuo joj je jo5 vina od masladka.

,rSada je vedrije", rede on ddsta formalno. ,Prenekoliko meseci dosta se naobladilo. Znate, u pro-lede, kad masladci ponovo cvetaju, vino prolazi kroz

Kao da mrtvi doista traju, dak i u fla5i vina.Iako je njen sledeii potez trebalo 0a budg R!-

novni susiet s Rendolfom Dribletom, odludila je da

Mecger, slidno Mudu kad je napu5tala Kineret,nije delovao odajno zbog rjenog odlaska- Dok je vo-zila na sever, premiSljala je da li da svrati k-u6i na putuza Berkli ili u povratku. Onda je proma5ila izlaz za

Kineret i to j-e re5ilo stvar. Njena kola prela su

istodnom stranom zaliva, potom se uspela u berklijev-ska brda, i negde pred ponoi stigla u prostrani hotelna vi5e nivoa, u stilu nemadkog baroka, zastrt tamno-zelenim tepisima, sa zavojitim hodnicima i ukrasnimsveiniacima. U predvorju ie stajala tabla s natpisomaETiTVTO DOBRODOSI.TCU KALIFO-RNIJ-SKOM OGRANKU AMERIdKE SKUPSTINEGLUVO-NEMIH. Svaka sijalica bila je upaljena,alarmantno svetla; opipljiva ti5ina vladala je zgradom.Iza pulta, gde je spavao, iskrsnu portir i pode da joj se

obriia prs-timh. Edipa pomisli da mu pokaZe ukodenisrednji prst i da vidi-Sta bi se desilo. Ali, vozila ie.bezodmoi4 i odjednom ju je sustigao sav umor. Portir.je,kroz polpunb neme-h6dnike -koji su se blago uvijali

93

kao ulice San Narcisa, odvede u sobu s reprodukci-jom Remediosa Vara. Gotovo istog dasa j6 zaspala,ali se neprekidno budila od noine more o-nedemu u

Ne ntoi,e saiuvati ni povesmo n ezdo sveto, glasioje kuplet, Onoga ko je jednont omeo Andelovu.fioho-lLt..

,r\e<, psudeno da seolovkom u dAli, dZcpnoprint knjige koju je drLala u ruci. Zbunjena, ona videda i to izdanje ima fusnotu:

Samo prema kvarto izdanju (1637). Uranijem folio-izdanju nalazi se prored namestu zavr5nog stiha. D'Amiko je izneo su-gestiju da je Vorfinger nadinio neko klevet-niriko poredenje u vezi s nekom osobom s

dvora, i da kasnija 'restauracija' predstavljadelo Stampara, Iniga Barfstejbla. U sumnji-voj 'vajtdepelskoj' verzli (oko 1670) stoji'This tryst or odious awry, O Niccolo', Stounosi krajnje nezgtapan aleksandrinac, a iceo stih je sintaksidki te5ko shvatiti, ukolikone prihvatimo neortodoksan premda uver-ljiv argument DZ. K. Sejla da taj stih predsta-vlja igru redi na 'This trystero di6s iroe...'Medutim, to treba istaii, stih i u tom sluriajuostaje nepravilan, ponajvi5e zbog nejasnogznadenja redi trystero, osim ako to nije pseu-do italijanizirana varijanta redi tiste (=6s-dan, pokvaren). AIi, 'vajtdepelsko' izdanje,pored toga Sto je samo fragment, obiluje tak-vim nepravilnim i verovatno laZnim stihovi-ma, kao Sto je vei redeno, te mu ne trebaprevi5e verovati.

A gde onda, pitala se Edipa, spada dZepno izdan-je sa s'ojim stihom o >>Tristeru< koje sam kupila kodZapfa? Da li je postojalo joi jedno izdanje, poredkvarto i folio izdanja, >vajtdepelskog" fragmenta?Urednikov predgovor, ispod kojeg je sada bio potpi-san izvesni Emori Borc, profesor engleskog na Kali-fornijskom univerzitetu, nije ga pominjao. Provela jejo5 gotovo ceo sat u proveri svih fusnota, ali nije ni5tapronaSla.

>Doctavola<<, povika, pokrenu kola i uputi se uBerkli, u potragu za profesorom Borcom.

Trebalo je da se seti godine na knjizi - 1957.Drugi svet. Devojka u kancelariji Odseka za engleskijezik obavestila je Edipu da profesor Borc vi5e nije s

njima. Sada predaje na KoledZu San Narcisa u SanNarcisu, Kalifornija.

94 95

Naravno, pomisli Edipa suvo, gde bi drugde?Prepisala je adresu i oti5la poku5avajuii da se prisetiko je objavio dZepno izdanje. Nije mogla.

Bilo je leto, radni dan, kasno popodne, vremeEdipa

l",;11

plave kose, roZnatih ramova, Spica na tod.o"i*l3fl"llkla pod suncem, torbi za knjige, klimavih stolova,dugadkih peticija koje su landarale do zemlje, posteraza nere5ive skradenice FSM, MAS, VDC, mehurovapene u fontani, studenata u Zustrom dijalogu. Kretalase kroz sve to sa svojom debelom knjigom, privuriena,nesigurna, stranac koji Zeli da se oseia relevantnimali zna koliko je potrage medu alternativnim svemiri-ma za Lo potrebno. Jer ona je kroz svoje obrazovanjeproila u vreme nervoze, blagosti i povladenja ne sa-mo njenih kolega, vei i veieg dela vidljive struktureoko njih i ispred njih, s obzirom da je to bio nacional-ni ret'leks na izvesne patologije na izvesnim mestimakoje je samo smrt mogla da izledi, a ovaj Berkli nijeuop5te lidio na dremljivi Siva5 iz njene proSlostinegona one dalekoistodne ili latinoameridke univerziteteo kojima ditate u novinama, te autonomne kulturnemedije na kojima se i najomiljeniji folklor moZe dove-sti pod sumnju, kataklizmatidnu od oglaienog nesla-ganja, samoubiladku od odabranih privrZenosti - onavrsta koja obara vlade. Ali ona je dula engleski jezikdok je prelazila preko Bankroft Veja medu plavomdecom i mucavim ,rhondama<< i

"suzukijima<<; ame-

ridki engleski. Gde su sekretari DZejms i Foster isenator DZozef, tidragi budalasti duhovi-duvari kojisu bdelinad Edipinom tako umerenom mladoliu? Udrugom svetu. Na sasvim drugoj pruz| u sasvim dru-gom nizu odluka, uz zatvorene skretnice, a bezlidni

96 97

molekule na tople i hladne, za sistem se kaZe da gubientropiju. Ali taj gubitak neutralizovao se neklkoinformacijama koje je Demon dobijao o tome gde senalaze koji molekuli.

"Komunikacija je kljud", povika Nefasris. >De-mon predaje svoje podatke senzitivcu, a senzitivac

azepo-na

ora

"U pomoi.<, rede Edipa, >viSe ni$ta ne razu-mem.<

verbalno gracioznom, vei i objektivno istinitom.<,rAl i kao kakav jeretik, >ako

Demon toga Sto re d:ve jednadineslidno iz afore?..

Nefastis se nasme5i; neprobojan, miran, vernik.

"On je postojao za Klerka Maksvela jo5 mnogo pre

same metafore.<<

nikad <loznati. Ruke Klerka Maksvela bile su od-

98 99

sve vi5e rastao, da se ni5ta nede dogoditi. Zadto dabrinem, brinula je ona; Nefastis je ludak, pusti ga,iskreni ludak. Pravi senzitivac je onaj koji moZe daudestvuje u dovekovim halucinaciiama, to je sve.

Kako bi bilo divno kad bi se u njima udestvovalo.Pokuiavala je jo5 petnaest minuta, ponavljajuii: akosi tu, bez obzira Sta si, pokaZi mi se, potreban si mi,pokaZise. Ali, ni5ta se nije desilo. .

,rZao mije.<, doviknu ona, iznenadena ito moZeda zaplade od frustracije, Sto joj se glas lomi. "Nisamuspela." Nefastis joj pride i obgrli je oko ramena.

"U redu je", rede on. >Molim vas, ne pladite.Dodite na kaud. Vesti treba da podnu svakog dasa.MoZemo tamo to da obavimo.<<

,rTo?.. rede Edipa. ,rDa obavimo? Sta to?"

"Da imamo seksualni odnos<<, odgovori Nefastis.>MoZda ie vederas biti ne5to o Kini. Volim to daradim dok govore o Vijetnamu, ali Kina je najbolja.Pomisli na sve te Kineze. Na rojeve Kineza. Na toobilje Zivota. To celu stvar dini znatno vi5e seksi, je I'tako?..

oFuj<<, vrisnu Edipa i pobeZe, dok je Nefastispucketao prstima i jurio za njom kroz mradne sobe naonaj samo-ti-daj-devojdice nadin koji je besumnjenaudio gledajuiiTV.

"Pozdravi starog Stenlijao, doviknu on, a onazatutnja niz stepenice, prebaci maramu preko regi-starske tablice na kolima i stu5ti se uz Skripu kodnicaniz Telegraf. Vozila je manje-viSe automatski svedok je jedan brzi momak u >>mustangu<, koji moZdanije mogao da kontroli5e novi oseiaj mu5kosti kojimu je automobil davao, nije skoro ubio, i ona tadashvati da se nalazi na autoputu i da se neumitno kredeprema mostu preko zaliva- I da je upravo vreme naj-veieg Spica. Prizor je zaprepastio Edipu, koja je sma-trala da su takve saobraiajne guZve moguie samo u

Los Andelesu i slidnim mestima- Nekoliko minuta

bazen e konture stambenihulica Pesku u jap.Snskom

vrtu - eZerno razmi5lja kaoova ludnica na autoputu.

Tristero.

100 101

Muda Masa odavno je bacila, nijebilo nadina roveri marku, te alioZeli da bude pita samog Muda).

.._ Ilije.Tristero doista postojao, ili je Edipa, koja je

toliko bila opsednuta mrtvadevon zaostav5tiriorir,

u prvu vecernJu guzvu.

.. Ali za manje od jednpg sata nazrela je znak pri-gu5ene po5tanske trube. Setala je ulicom punom mo-maka u odelima Rosa Etkinsa kad se sudarila sgrupom vodenih turista koji sd razuzdano izailli izautobusa, spremni da osvoje nekoliko znadajnihnoinih mesta u San Francisku. >Dajte da vam osta-

de kako jedno andeosko liceedu prirodnim ramenima ipru-nestade Arnold Snarb, u potra-

Neko dunu u fiskulturnu pi5taljku i Edipa se,zajedno s drugim gradanima obeleZenim bedZevima,nade u grupi koju su vodili prema baru "Grdkinadino. O, ne, pomisli Edipa, ne u pederski restoran,nikako, i nadas poku5a da se oslobodi ljudskog talasa,

ali se onda priseti da je odludila da se noias prepusti

lim.lJ redu, rede ona sebi- Izgubila si. Smeo pokuSaj,

vrcclan ieclan sat. Trebalo je lada da ode i da se vratiu Berkli, u hotel. Alinije mogla-

,Sta bi se desilo.., obrati se ona vlasniku znadke,

>kad bih vam rekla da sam agent Turn i Taksisa?.<

ime Arnold Snarb?">Ako mi kaZete gde sle dobili tu znadku na

va5em reveru<<, rede EdiPa.

nZao mi je...

102 103

Ona pokuJa da ga izazove: >Ako je to neki ho-moseksualni znak ili ne5to slidno, ne smeta mi.<<

Odi nisu ni5ta pokazivale: >Nisam ja u tom fazo-nur., rede on. ,rNi u va5em.<< Okrenu joj leda i narudipiie. Edipa skide svoj bedZ, stavi ga u pepeljaru irede, mirno, poku5avajuii da ne nagovesti histeriju:

oCujte, morate mi pomoii. Jer stvarno mislim daiu poludeti.<

>Obratili ste se na pogreinu adresu, Arnolde.Razgovaraj te sa svojim sveitenikom...

>SluZim se zvanidnom ameridkom poStom jer minikad nisu pokazali ni5ta drugo<, preklinjala je. >Ali,ja nisam va5 neprijatelj. Ne Zelim to da budem."

>A moj prijatelj?" On se okrenu na svojoj bar-skoj stolici da bi je pogledao. "Hoie5 li to da budeS,Arnolde?<

,rNe znam.., pomisliona da je najbolje da kaZe.On je prazno pogleda. "A,Ira zna5?"Ona mu sve isprida. Zaito da ne? Nije niSta

preiutala. Na kraju pride, turiste su izveli uzniLdukepiStaljke a on je platio dve runde pi(a uz Edipine tri.

,>Cuo sam za 'Kirbija'.., rede on, >to je samo 5ifra,nije niko stvaran. Ali nisam za ostalo, za tog sinofilapreko zaliva, ni za tu odvratnu dramu. Nisam nikadpomislio da cela stvar ima neku istoriju.<<

>A ja mislim samo na to<<, rede ona pomalo Zalo-stivo.

>I", podeia se on po kratkoj kosi, ,rnema5 kometo da isprida5. Samo nekome u baru kome dak ne zna5ni ime?"

Nije se usudivala da ga pogleda. >Izgleda da ne-mam.<<

"Nemai muZa, nemaS psihijatra?<>>Imam obojicu.., rede Edipa, >ali oni ne znaju.<<>Ne moZe5 da im kaZe5?"

Ona se na tren napokon suodi s prazninom nje-govih odiju i sleZe ramenima.

>Redi iu ti onda ono 5to ja znam,., odludi on.>rZnadka koju nosim oznadava da sam dlan AI. To jeskraienica od Anonimni Inamorati.Inamorato je ita-lijanska redza doveka koji je zaljubljen. To je najgoraadikcija."

>Kad neko treba da se zaljubi,., rede Edipa, >vionda sedite s njim ilitako ne5to?..

"Tadno. Cela ideja je u tome da dostigne5 stanjeu kojem ti to vi5e nije potrebno. Ja sam imao sreie.Oslobodio sam se napasti jo5 dok sam bio mlad. Ali,verovala ili ne, ima Sezdesetogodi5njaka, dak i starijihZena, koji se bude usred noii i vri5te.<

,>Znati da odrZavate sastanke, neito kaoUdruZenje anonimnih alkoholidara?<

oMa ne, nikako. Dobija5 jedan telefonski brojkoji moZe5 da pozove5 i na kojem se javlja automat-ska sekretarica. Niko neznaniriije ime, samo broj kojimoZeS da pozoveS ukoliko ti je toliko lo5e da nemoZe5 sam to da savladaS. Mi smo usamljenici, Arnol-de. Sastanci bi uni5tili smisao cele stvari.<<

"A 5ta je s osobom koja tada dolazi da sedi s

tobom? Sta ako se neko zaljubi u njih?<,>Oni odlaze.., rede on. >Nikad ih ne vida5 dva-

put. Salje ih ona automatska sekretarica, a u centralipaze da ne dode do ponavljanja...-

Kako se u to uplela p r5tanska truba? To je poti-calo joS iz vremena njihovog osnivanja. PodetkomSezdesetih, jedan od Sefova u Jojodinu koji je Ziveo ublizini Los Andelesa a u sistemu korporacije zauzi-mao mesto iznad supervizora ali ispod potpredsedni-ka, izbaden je s posla. S obzirom da je od sedmegodine strogo upuiivan u eshatologiju koja je pokazi-vala samo u smeru predsednidkog poloZaja i smrti,obuden da ne radi ni5ta osim da potpisuje svoje ime

104 105

na specijalnim memorandumima, on nije mogao dashvati i prihvati krivicu za mahnitanje specijalizova-nih programa koji su omanuli iz specijalizovanih ra-zloga koje su morali da mu objasne, te su Sefoveprirodne prve pomisli bile upuiene na samoubistvo.Ali prethodna obuka ipak je pobedila: on nije mogaoda donese odluku a da prvo ne duje ideje upravnogodbora. Objavio je oglas u Los An.deles Tajmsu, ukojem je pitao da lije neko ko se naiao u istom dabruotkrio dobre razloge da ne izvrii samoubistvo. Luka-vo je pretpostavio da nijedan samoubica nerie odgo-voriti, Sto ie mu automatski ostaviti samo vredneinpute. Pretpostavka je bila pogre5na. Posle nedeljudana znaLilelj nog posma tranj a po5tanskog sa ndudetakroz mali japanski dvogled koji mu je Zena poklonilana odlasku (ostavila ga je dan nakon 5to je dobiootpusni list) i primanja samo uobidajenih reklamakoje su stizale s redovnom podnevnom poltom, izpijanog, crno-belog sna o skakanju s najvi5e poslovnezgrade u saobraiajnu guZvu u predvedernjem Spicutrglo ga je uporno lupanje na vratima. Bila je nedelja,kasno popodne. Otvorio je vrata i ugledao ostareluskitnicu s vunenom kapicom na glaviikukom umestojedne ruke, koji mu je dao sveZanj pisama i potom seuclaljio bcz rerii. Veiina pisama bila je od samoubicakoje nisu uspele, bilo zbog trapavosti bilo zbog kuka-vidluka u poslednjem dasu. Niko od njih, medutim,nije mogao da ponudi nijedan uverljiv razlog Sto jeostao Ziv. Sef je idalje bio uzrujan: proveo je narednusedmicu s komadiiima papira na kojima je, pod na-slovima >>za..< i >>pr.<<, sastavljao spiskove razloga za iprotiv izvr5avanja samoubistva. Bilo mu je nemoguieda, u odsustvu nekog okidada, dode do bilo kakvejasne oclluke. Napokon, jednog dana zapazio je priduna naslovnoj strani Tajmsa, zajedno s fotosomAso5iejted Presa, o budistidkom kaluderu u Vijetna-

mu koji se zapalio u znak protesta protiv vladinepolitike. oSuper!.. uzviknu Sef. Oti5ao je u garaZu,isisao sav benzin iz rezewoara svoga >bjuika<, obu-kao zeleno odelo s prslukom, nabio sva pisma neu-spe5nih samoubica u dZep, otiSao u kuhinju, seo napod, dobro se polio benzinom. Upravo je nameravaoda nadiniopro5tajni Skljocaj svojim vernim upaljademmarke ,rzipo.r, kojije bio s njim u Zivicama Normandi-je, Ardenima, Nemadkoj i posleratnoj Americi, kadzadu kljud u ulaznim vratima i glasove. Bili su tonjegova Lenai neki dovek, kojegje ubrzo prepoznaokao onog strudnjaka za analizu produktivnosti u Jojo-dinu kojije sredio da ga zameni IBM 7094. Privudenironijom stvari, sedeo je u kuhinji i prislu5kivao, osta-vivii kravatu umodenu u benzin kao neku vrstu fitilja.Koliko je mogao da duje, strurinjak za analizu pro-cluktivnosti Zcleo je sno5aj s njegovom,Zenom na ma-rokanskom iilimu u dnevnoj sobi. Zena nije bilanevoljna. Sef je duo pohotanimeh, rajst-er5luie, tre-sak cipela, te5ko disanje, stenjanje. Izvadioje kravatuiz benzina ipodeo da se kikoie. Spustio je poklopacupaljada. "Cujem neki smeh<, ubrzo reie njegovaZena. "Oseiam benzin<., rede strudnjak za analizuproduktivnosti. DrZeii se za ruke, njih dvoje, goli,uputi5e se u kuhinju. ,rUpravo sam nameravao da se

srcdim poput onog budistidkog kaludera.., objasniSet'. oTreba mu gotovo tri sedmice.., dudio sestrudnjak za analizu produktivnosti, >da se odludi.Znaili za koliko bi to uradio IBM 7094? Za dvanaestmikrosekundi. Nije dudo Sto si zamenjen... Sef zabaciglavu i poic da se smeje, Sto je potrajalo dobrih desetminuta, a negde oko sredine njegova Zena i njenprijatelj zabrinuie -se, povuko5e, obukoSe i krenuSeda traLe policiju. Sef se svukao, istu5irao i obesioodelo na kanap da se su5i. Tada je zapazio neobidnustvar. Marke na nekim pismima u dZepu odela gotovo

I106 101

su pobelele. Shvatio je da je verovatno benzin rastvo-rio Stamparsku boju. Nemarno je skinuo jednu markui iznenada ugledao crtei, zanemele po5tanske trube,dok mu se koZa ruke jasno razabirala kroz vodeni Zig.,rZnak<l5apnu on, >>eto Sta je to.< Da je bio religio-zan, pao bi na kolena. Ovako je samo svedano izjavio:

"Moja velika greika je bila ljubav. Od danas se ku-nem da iu se drZati dalje od ljubavi: hetero, homo,biseksualne, pas ili madka, automobil, od svake mo-guie vrstc koja postoji. Osnovaiu druitvo usamljeni-ka, posveienih tom cilju, a ovaj znak, otkriven istimbenzinom koji me je gotovo uni5tio, biie njegov am-blem.< I tako je udinio.

Eclipa, koja je tada verj bila dosta pijana, rede:

"Gde je on sada?<.

"Anoniman j"r., rede anonimni inamorato.>rZaiLo mu ne pi5ete posredstvom tog va5eg sistcma,posrcdstvom OTPAD-a? Napi5ite'Osnivad dru5tvaAI'."

"Ali ne znam kako se sistem koristi<, rede ona.

"Pomislite samo<<, nastavi on, takode pijan. "Ce-lo poclzemlje samoubica koje nisu uspele. I svi su uvezi po.srcdstvom tog tajnog sistema za razno5enjepo5te. Sta li govore jedni drugima?< Odmahnuo jeglavom, sme5eii se, srozao se sa stolice i uputio napi5anje, i5iezao u velikoj guZvi. Nije se vratio.

Eclipa je ostala da sedi, oseiajuii se usamljenomkao i uvek, jedina Zena, kako je sada videla, u prosto-riji punoj pijanih homoseksualaca. Eto, pomisli ona,to je prida mog Zivota, Mudo neie da razgovara sa

mnom, Hilarijus ncie da sluSa, Klerk Maksvelme nijedak ni pogledao, a ova grupa, bog bi ga znao. Spopaloju je odajanje, kako se vei dogada kad niko u okolininema nikakav seksualnizna(,aj za vas. Procenila je dase tamo5nji spektar oseianja kreieod stvarno nasilne'mrZnje (klinae kojise tek ispilio iz tinejdierskihgodi-

108

na, lidio na Indijanca, imao zalizanu kosu, dugu doramena i zadenutu iza uiiju, i Siljate kaubojske dizme)do suhoparne spekulacije (esesovski tip s naodarimau roZnatom ramu koji joj je piljio u noge, nastoje<li daproceni da li je transvestit u Zenskoj odeii), a ni5ta odsvega toga nije moglo da joj pomogne. Ustala je malokasnije i napustila >Grdki nariin<., i ponovo u5la ugrad, zanLeni grad.

I provela ostatak noii u pronalaZenju crteZa Tri-stcrove po5tanske trube. U Kineskoj detvrti, umradnom izlogu jednog travara, pomislila je da ga vidimedu drugim ideogramima. Ali ulidna svetlost bila jeslaba. Kasnije, na plodniku, ugledala je dva crteLakrcclom, na rastojanju od dvadeset stopa. Izmedu njihnalazila se sloZena mreLa kvadrata, neki sa slovima,ncki s brojevima. Dedja igra? Mesta na mapi, datumiiz nekc tajne istorije? Precrtala ih je u svoju beleZni-cu. Kad je podigla pogled, neki muikarac, moZdamuSkarac, u crnom odelu, stajao je u obliZnjem ulazui posmatrao je. Udinilo joj se da vidi obrnutu kragnu,ali nije htela da rizikuje; vratila se putem kojim jedo5la, clok joj je bilo gromko udaralo. Na susednomuglu zaustavio se autobus, i ona potrria da ga stigne.

Posle toga, ostala je u autobusima, iz kojih jeizlazila samo povremend, tek da proleta i ostane bud-na. Fragmenti snova koje je imala bili su u vezi s

poltanskom tlubom. Kasnije, verovatno, imaie ne-volja s raznrrstavanjem noiina stvarno i usanjano.

Tokom nekog neodredenog dela sonorne parti-ture noii takode joj je palo na pamet da ie biti bez-bedna, da de je ne5to, moZda samo njeno pijanstvokoje se linearno gasilo, ipak za5tititi. Grad je bio njen,onako kako, sadinjen od uobidajenih redi i slika (ko-smopolitski, kultura, tramvaji), nije nikad bio: noiasje imala slobodan pristup do njegovih dalekih krvnihradvanja, bilo da su oni kapilari kojisu toliko mali da

I

109

se u njih moZe tek zaviriti, bilo da su krvni sudovislepljeni u bestidne gradske mladeZe na koZi, koje suvideli svi osim turista. Ni5ta od onoga Sto je pripadalonoii nije moglo da je dotakne; ni5ta i nije. Ponavljan-je simbola bilo je sasvim dovoljno, bez traume koja biga razredila ili sasvim potisnula iz se6anja. Namenje-no joj je da sve to upamti. Suodila se s tom mo-guinoiiu kao Sto bi se suodila s maju5nom ulicom s

visokog balkona, voZnjom na strmoglavom toboganu,vremenom za hranjenje zveri u zoolo5kom vrtu - s

bilo kojom Zeljom za smriu koja se moZe ispuniti uzminimalnu kretnju. Dotakla je rub njenog pohotnogpolja, znajuii da bi potdinjavarije njoj bilo lep5e odsvakog sna, da ni privladenje tele, balistidki zakoni,divlja pljarika ne obeiavaju veii uZitak. Isprobala je,uzdrhtala: Namenjeno mi je da sve to upamtim. Svakiputokaz koji se pojavljuje treba da ima svoju jasnost,svoje fine Sanse za postojanost. Ali onda se upitala,cla ti draguljasti "putokazi.. ne predstavljaju moZdasamo neku vrstu kompenazacije? Nadoknadu Sto jeizgubila direktnu, epilepsidnu Red, krik koji bi mogaoda poni5ti noi?

U parku pored mosta Golden Gejt nai5la je nakrug dece u pidZamama koja su joj rekla da sanjajusvoje okupljanje. Ali da se taj san uop5te ne razlikujeod budnog stanja, jer se ujutru, kad ustanu, oseiajuumorna kao da su veii deo noii bila budna. Kad sunjihove majke mislile da se ona igraju u dvori5tu, onasu u stvari spavala, sklupdana u komiijskim plakari-ma, u kuiicama na drveiu, u potajno izdubljenimgnezdima u Zivicama, nadoknadujuii sve te sate. Noi,za njih, nije predstavljala nikakav uZas; u sredi5tunjihovog kruga gorela je zami5ljena vatra, i nije imbilo potrebno ni5ta drugo osim njihovog neprobojnogoseiaja zajedni5tva. Znali su za po5tansku trubu, aline i za crteZ kredom koji je Edipa videla na plodniku.

Upotrebljava se samo jedna slika, a u pitanju je igrapreskakanja. kanapa, objasnila je jedna devojdica: sta-je5 naizmenidno u petlju, u levak trube, u priguSivad,dok tvoja drugarica peva:

Tristou, Tristou, jen, dva, tri,Preko mora terani taksi...

"Turn i Taksis, valjda?<Nikad nisu dula da se tako peva. Nastavila su da

greju ruke oko nevidljive vatre. Edipa, da bi se osve-tila, prestade da veruje u njih.

U nekom jeftinom meksidkom restoranu blizu24- ulice, koji je bio otvoren preko cele noii, pronaSlaje deo svoje proilosti u obliku izvesnog Hesusa Ara-bala, koji je sedeo u io5ku ispod televizora i lenjomelao diniju neprozirne supe pileiim batakom.>Hej<, pozdravi on Edipu, >ti be5e ona dama uMaza-tlanu.<< Klimnuo joj je da sedne.

>Ti sve pamti5, Hesuse.,, rede Edipa, >dak i turi-ste. Kako tvoja CIA?< Sto ne oznadava agenciju nakoju mislite, vei tajnu meksidku grupaciju poznatukao Conjuracion de los Insurgentes Anarquistas, zakoju se zna jo5 od vremena braie Flores Magon i kojaje kasnije bila u kratkotrajnom savezu sa Zapatom.

>Kao Sto vidi5. U izgnanstvu<<, mahnuo je rukomput restorana. Posedovao ga je zajedno s jednim Ju-katekancem koji je i dalje verovao u Revoluciju. Nyi-ftova Revoluciju. >A ti. Jesi li idalje s onim gringomkoji je tro5io previ5e para na tebe? Onim oligarhom,onim dudom?<

>Umro je.<

.>Ah, jadnidak.< Hesusa Arabala su upoznali naplaZi, gde je najavio odrZavanje mitinga protiv vlade.Niko nije doSao. Tako je on podeo da razgovara s

1,7L110

Edipu da lije on stvaran ilije Spijun, ili ga samo zeza-Edipa nije razumela.

>,Znai 5ta je dudo. Ne ono Sto je Bakunjin rekao.Vci upad ?*gg drugog sveta u.ovaj. Najveii..deovremena mi Zivimo u miroljubivoj koegzistenciji, alikad se stvarno dodirnemo, dolazi do kataklizme. Po-put crkve koju mrzimo, anarhisti takode veruju udrugi svet. Gde revolucije izbijaju spontano i bezvoda, a talent duie za konsenzus omogudava masama

U doodredenogPro-ce Bez duda. Ali tvojpr a me koliko i Devi-ca

izbegao da ode u izgnanstvo.

Mrtav dovek je, poput Maksvelovog Demona,bio spona u jednoj koincidenciji. Ni ona ni Hesus nebi bez njega bili ba5 ovde, ba5 sada. Bilo je to sasvimdovoljno, Sifrirano upozorenje. Kakve su noias bileSanse? A onda joj je pogled pao na prastari smotaniprimerak anarhosindikalnih novina Regenarocion.Datum je poticao i27904-godine, a pored pedata nijese nalazila marka vei samo crteZ poltanske trube.

"Dobijam ih,., rede Arabal. >rZar ve( toliko dugoputuju'/ Da li je moje ime uneto umesto nekog dlanakoji je umro? Zar je za to doista potrebno Sezdesetgodina? Da nije reprint? Zaludna pitanja, jo tutobidan pesadinac. ViSi nivoi imaju svoje razloge.o Tumisao ponela je sa sobom kad je izaSla u noi.

Na gradskoj plali, nakon Sto su zatvorili tezge s

picama i ringi5pile, neuznemireno je hodala kroz le-lujavi, sneni oblak delinkvenata u letnjim jaknama s

po5tanskom trubom pri5ivenom koncem koji je izgle-dao kao iisto srebro pod mesedinom. Svi su ne5topuiili, Smrkali ili se ubadali, i moZda je uopSte nisuvideli.

Dok se vozila autobusom prepunim iscrpljenihcrnaca koji su i5li na ponoine smene Sirom grada,ugleclala je na naslonu jednog sedi5ta poStansku tru-bu, koja je zasvetlucala samo za nju u zadimljenojunutra5njosti, s natpisom SMRT. Ali za razliku odOTPAD-a, neko se potrudio da napi5e olovkom: Sa-mo Maloumni Razljuduju Tnrbu.

Ncgde u blizini Filmora, u jednoj praonici rublja,pronalla je simbol na oglasnoj tabli, medu papiriiimakoji nude jetiino peglanje i duvanje dece. Ako znateito ot,o znaii, pisalo je, onda znate gde (ete viie dozna-ri. Oko nje se miris hlora podizao put neba, poputtamjana. Maiine za pranje ve5a brektale su.Zestoko ipljuskale. Osim Edipe, u praonici nije bilo nikoga i[luoresccntne sijalice kao Ja su uz krik ispu5tale svoje

i

TT2 L13

belilo, kojem je bilo posveieno sve Sto njihova sve-tlost dotide. Mesto se nalazilo u crnadkom kvartu. Dali je Truba bila toliko posveiena? Da li bi razljutiloTrubu kad bi se raspitala? KogEda pita?

U autobusima je provela celu nod, slulajuii tran-zistore sa pesmama iz donjih delova lista dvesta naj-popularnijih, pesmama koje neie postati popularne,iije de melodije i stihovi i5rieznuti kao da se nikadnisu pevale. Mlada Meksikanka, koja se trudila daduje jednu od tih pesama kroz piStave smetnje zbograda autobuskog motora, pevu5ila je kao da ie jeuvek zapamtiti, i pritom noktom crtala poitanske tru-be i srca po izmaglicisvoga daha na prozoru.

Na aerodromu, Edipa je, osciajuii se nevidlji-vom, prisluikivala igru pokera u kojoj je postojanigubitnik pedantno i savesno unosio svaki gubitak ubeleZnicu koja je iznutra bila ukralena naZvrljanimpo5tanskim trubama. >Momci, prosedno uspevam dapovratim 99,375 procenata<<, iula jc kako govori.Ostali, neznanci, pbgledaie ga, neki bezizrazno, nekirazgncvljcno. "To

je prosek u 23 godine<, nastavio jeda govori i pokuSao da se osmehne. "Uvek taj malipro-cenat na pogrelnoj strani poravnanja. Dvadeset itri gocline. Nikad to neiu dostiii. Za(to ne odusta-nem?,. Niko nije odgovorio.

U jeclnom od nuZnika nalazio se oglas za KSOA,Sto ic bilo skradenica za Kult Smrti u Okrugu Alame-da,'zajeclno s po5tanskim fahom i trubom. Jednommesedno oni su birali neku osobu medu nevinima,dednima, clruStveno integrisanima i dobro prila-goclenima, seksualno je iskori5davali i potom prinosilina Zrtvu. Edipa nije prepisala njihov broj.

Na let za Majami dekao je jedan nekoordiniranimomak koji je planirao da se noiu uvladi u akvariju-me i zapodne piegovore s delfinima, kojiie nasleditidoveka. Strasno se ljubio s majkom dok se opra5tao,

"Pi5i preko OTPAD-a-"

Dva-tri puta bilo bi zaista dovoljno. Ili prcviSe.

Yozilase autobusima i hodala u sve svetlije jutro,prcpultajuii se fatalizmu posve neobidnom za nju.Gde 1e ona Edipa koja se tako hrabro dovezla ovamoiz Sah Narcisa? Ona optimistidna madka koja je na-stupila kao privatni detektiv u prastarim radio-dra-maha, uver-ena da je za re5enje bilo kakve velike

t

774 115

misterije dovoljno biti dvrst, snalaZljiv i inan pravilauskogrudih pajkana.

Ali privatni detektiv mora pre ili posle da dobijebatine. To noino obilje po5tanskih truba, tog zloiud-nog, namernog umnoZavanja, bio je njihov nadin ba-tinanja. One su znale sva mesta na kojima sepritiskom prekidao krvotok, kao i ganglije njenogoptimizma, i malo-pomalo, smenjujuii precizne priti-ske, dinile su je nepokretnom.

Prethodne noii jo5 je mogla da se pita koje pod-zemlje, uzizuzeLakpara za koji je to znala, komunici-ra pomoiu sistema OTPAD. U zoru je vei moglasasvim legitimno da pita koja podzemlja to nisu dinila.Ako su rluda, kao 5to je Hesus Arabal utvrdio premnogo godina na plaZi u Mazatlanu, upadi u ovaj svetiz nekog drugog, poljirbac kosmidkog bilijara, onda tomora biti i svaka poltanska truba koju je videla to-kom noii. Jer tu je bilo bogzna koliko gradana koji sunamerno odabrali da ne komuniciraju pomoiu zva-nidne ameridke po5tanske sluZbe. Nije to bio nikakavdin izdaje, moZda dak ni prkosa, vei proradunato po-vladenje izLivota Republike, iz njene maiinerije. Bezobzira na ono Sto im je odreknuto iz mrZnje, iz ne-marnosti prema moii njihovih glasova, iz r)istog nez-nanja, ovo povladenje bilo je samo njihovo,neoglaSeno, tajno. S obzirom da nisu mogli da sepovuku u vakuum (jesu li?), morao je da postoji pose-ban, nemi, nesluien svet.

Ne5to pre jutarnje saobraiajne guZve izaila je izminibusa diji je prastari vozad svaki dan zavriaVao ugubicima, negde na Hauardovoj ulici, i krenula pre-ma Embarkaderu. Znalaje da uZasno izgleda - prsti-ju pocrnelih od Sminke i maskare dok je trljala odi,usta usahlih od starog piia i kafe. Kroz jedna otvo-rena vrata, na stepeni5tu koje je vodilo u sumrakstambene zgrade koja je vonjala na sredstva za dezin-

je Edipi pismo koje je izgledalo kao da ga jc godina-ha noiio sa soboir. "Ubacite

go u.,, pokazao je teto-vaZu i zagledao joj se u odi, >znate vei Sta. Ja ne moguda odern donde. Predaleko je za mene- Proveo sam

uZasnu noi..<,rZnam<r,rede ona. "Ali

ja sam nova u gradu. Ne

716 TT7

moine pfepune beiike, porodno, suzno potro5enogsna sa svrdavanjem, poput banke podataka u kompju-teru izgubljenog? Ona odjednom oseti kako je obuzi-ma potreba da ga dodirne, kao da bez toga ne moZeda poveruje u njega ili ga ne bi upamtila. Iscrpljena,gotovo ne znajuii Sta dini, ona prede poslednja tristepenika i sede, uze doveka u narudje, stvarno gazagrli, gledajuii zamazanim odima niz stepeniite, putjutra. Osetila je nc5to vlaZno na dojci i videla da onponovo plade. Jedva je clisao, ali suze su tekle kao daih pumpa iz sebe. oNe mogu da pomognem.., Sapnulaje ona i njihala ga, >ne mogu.< Previ5e je bilo milja doFresna.

"Je Ii to on?.. zapita neki glas iza nje, s gornjegclela stepeniSta. "Mornar'?"

"lma ne5to istctovirano na ruci...

"Da li moZcte da ga doveclete gore? To je on.<Ona se okrenu i uglcda jo5 starijeg doveka, niZeg, s

visokim filcanim SeSirom na glaviiosmehom na usna-ma. ,Pomogao bih vam, alimalo me mudi artritis."

"Da li mora da ide tamo?" rede ona. ,Skrozgorc?..

"A gde bi drugde, gospodo?"Nije znala. Pustila ga je nadas, nerado kao da je

njcno rocleno clete, i on podiZe poglcd prema njoj.

"Hajde", rede ona. On pruZi istetoviranu ruku a onaje uze, i tako su se popeli uz ostatak stcpenica, doprvog odmori5ta, potom do joi dva: drZeii se za ruke,vcorna sporo zbog dovcka s artritisom.

>Nestao je sinoi", rekao joj je. "Kazao mi da ide

da traZi svoju staru. On to radi s vremena na vreme.<<USli su u pravi lavirint soba i hodnika, osvetljenihsijalicama od deset vati i razdeljenih plodama lesoni-ta. Starac ih je ukodeno pratio. Najzad rede:

'rOvde..<U sobici se nalazilo joi jedno odelo, par verskih

spisa, prostirka na podu, stolica. Slika nekog sveca

pustio ruku, dok se ona toliko zanela u svoju faqla{;ju da to uopite nije primetila, kao da je znao najboljitrenutak za to.

cloista nalazi na vrhu Kapitola, ali znala je da to ne

moZe cla bude ni5ta slidno.,rMolim vas<<, rede mornar, >idite sada. Nema

potrcbc cla ostajete ovde... Ona zaviri u ta5nu, pro-nacle novdanicc od deset i jednog dolara, dade muclcse tku. "Potroliriu

je na piie<, rede on.

,Scti sc svojih prijatclja<, rede artritisni starac,

zagleclan u novianicu.,,Proklctinjo<<, rcde mornar. "Za5to niste sadeka-

liclok on ne ode'?..

Eclipa je gledala kako poku5ava.da pronade boljipoloZaji"ta midracu. Toj napunjenoj memoriji. Regi-star A...

"Dzrj mi cigaretu, Ramirese,., rede mornar-,,Znam cla ima5 jednu.<

Hoie li se to danas desiti? >'Ramirese<, viknuona. Artritidar okrenu svoj zardalivrat. >>On ie umre-ti<, rede ona.

"A ko neie?.. rcde Ramires.

118

fl

trg

Ona se seti kako je DZon Nefastis govorio ogvojoj Maiini i masivnim t niitavanjima informacija. Itl{ tgj madrac.zaplamsa oko mornara u njegovojvikin5koj sahrani, sve sakupljene, Silrirane godin"e be'-skorisnosti, rane smrti, rastizanosti, pouzd-anog pro-padanja.nl,lq,skup svih mu5karaca koji su na niemuspavali, kakvi god bili njihovi Zivoti, sve ie to laistaprestatida postoji, zauvek, sagori. piljilaJe rila nepovra-ta i da se-tolikoto ,elokupna mera halucinacijakoje pripadaju samo mornaru, i da u svetu tome vijel*e_biti tr.aga..7,nalaje, jer ga je drZala, da on pari odDT. Iza tih-inicijala nalazila ie merafora, deiirijumlrcmens, drhtavo vadenje raonika iz brazde uma.Svetac dija voda moZe da se zapali u lampama, vidov-nja.k dijije propust u priseianju dah BoZji, pravi para-noik za koga je sve organizovano u-radosnim ilizastraiujuiim st.erama oko njegovog sredi5njeg pulsa,snevad drje igre redi prodiru kroz-drevne imrOSiveprolaze i tunele istine, svi oni deluju u istoj posebnojrclevantnosti prema redi, ili prema onome ob dcga tared treba da nas za5titi. Cin metatbre, dakle, testenasrtaj na istinu i nalaL, u zavisnosti od toga gde senalazite: unutra, bezbedni, ili napolju, izgubljeni.Edipa nije znala gde se nalazi. Uzdrhtala, ona skliznupostrance, zagreba preko brazdi godina, zadu ponovoiskreni. visokiglas ivoje druge ilitreie'ljubaui iz ko-ledLa, Reja Glozinga, kako prida o svojbj bruco5kojmatematici; >dt.<, neka Bog pomogne ovom istetovi-ranom starcu, takode oznadava vremenski diferenci-jal, beskrajno mali trenutak u kojcm se trebalo suoditis promenom onakvom kakva jeste, kad ona vi5e nijemogla da se maskira u nesto nelkodljivo poput pr6-sedne_ stope, kad brzina prebiva u prdetiilJ iakb jeprojektil zaustavljen usred leta, kad smrt prebiva-u

ieliji iako je ieliju samo namah posetila. Zna\a je daje mornar video svetove koje nijedan drugi dovek nijevideo makar samo zbog toga Sto postoji uzvi5ena ma-gija u niskim igrama redi, zbog toga Sto DT svakakoomoguiava pristup do dt spektara s one strane poz-natog sunca, do muzike nadinjene samo od antar-ktiike usamljenosti i straha. Ali ni5ta od onoga Sto jeznala ne bi saduvalo njih ili pak njega. Oprostila se odnjega, siSla niz stepenice, a onda produZila u smerukojije oznadio. Ceo jedan sat tumarala je medu neo-sundanim, betonskim potpornim stubovima autopu-ta, pronalazila pijance, skitnice, pe5ake, pedere,kurve, poremeiene osobe, ali ne i tajno po5tanskosandurle. Ali na kraju, u dubokoj senci, nai5la je nakantu s trapezoidnim, pomidnkojc se obidno bacaju otpaci:gotovo ictiri stope visoka. Naotvarao rukom su bili ispisanMorala je dobro da zagleda da bi videla tadke izmeduslova.

Edipa se smesti u senku jednog stuba. MoZda jezadremala. Probudila se kad je neki klinac ubacio

em, i oni razme-z onoga kojegjetem niz prljavu,ko Prve ulice do

120 r27

medugradske autobuske stanice, gde je kupio kartuzaOuklend.AiEdipa.

Prevezli su se preko mosta i uili u veliki, prazanblesak ouklendskog popodneva. PejsaZ je izgubiosvaku raznolikost. Raznosad izadeiz autobusa u delugrada koji Edipa nije poznavala. Satima ga je pratiladuZ ulica dija imena nije znala, preko puteva-arterijakoji su je, uprkos popodnevnom dremeZu, zamaloubili, kroz sirotinjske dctvrti, uz dugadke padinezakricne kuiama sa dve-tri spavaie sobe, dok su svinj i hovi prozori.prazno od raZavali samo sunce.- Njego-va vreia s pismima postepeno se praznila. Na kraju jeu5ao u autobus za Berkli. Edipa je iSla za njim. Napola Tclegral'Avenije raznosad izade i povede je nizulicu clo stambene zgracle u pscudo-meksirikom stilu.Nijeclnom sc nije osvrnuo. Tu je Ziveo DZon Nelastis.Vratila se tamo odakle je krenula, i nije mogla dapovcruje da su proila dvadcset detiri sata. Da li jetrcbalo cla ih bude viSe ili manje ?

Kad jc do5la u hotel, predvorje je bilo prcpunogluvonemih delegata s kapama zazabavu na glavama;kape su bile napravljene od krep-papira kao imitacijakrzncnih koje su kineski komunisti nosili u vremekorcjskog sukoba. Svi su bili pijani, i nekolicina jepokuiala da je Sdepa u nastojanju d_a jc povedu nazzrLravu u velikoj balskoj dvorani. Zelela je da seotrgnc ocl tog nemog, razmahanog roja, ali bila je isur,iie slaba. Noge su jc bolele, u ustima je oscialaodvratan ukus. Oni je povuko5e u balsku dvoranu,gcle je zgoclni mla<ti-ti u sakou ocl tvicla zgrabi okostruka i zavrte se s njom u ritmu valcera, kroz Suitav,Skripav muk, ispod vclikog neupaljenog sveinjaka.Svaki par je igrao ono ito je r)uo u glavi: tango, ples udva koraka, bosa novu, slop. Ali koliko joi to moZe dapotraje, pomisli Edipa, pre nego Sto sudari postanuozbiljna smetnja? Moralo je da dode do sudara. Jedi-

stvaran ispunjavaju tolikom grozom.

r22

ft

r23

trle je insekt koji joj glasno prozuja pored uva, aodmah potom zadu se zvuk pucnja. To nije bio nika-kav insekt, pomisli Edipa, j.tgd1 zaduv5i jo5

_jedanpucanj, ona poveza stvari. U bledeioj svetlosti bila jejasna meta;jedini moguii put vodio je prema klinici.Onajurnu do staklenih vrata, otkri da su zakljudana apreclvorje u mraku. Edipa uze kamen koji je leZaopored leje s cveiem i zavitla ga na vrata. Kamenoclskoii. TraZila je drugi kamen kad se unutra pojavineko belo oblidje, koje dolepria do vrata iotkljuda ih.Bila je to Helga Blam, Hilarijusova pomoinica.. "PoZurite<<,

zacvokota ona iEdipa kliznu unutra.Zena je bila na rubu histerije.

,Sta se dogada?" rede Edipa.

"Poludeo je. Poku5ala sam da zovem policiju, ali

on je uzeo stolicu i razlupao teletbnsku centralu.<<

"Doktor Hilarijus?" rede Edipa.

"Misli da ga neko proganja.< Potoci suza krivu-davo su se slevali niz bolnirjarkine jagodidne kosti.

"Zakljudao se u kancelariju s puikom... Gever 43, izrata, seti se Edipa, koju je duvao kao suvenir.

"Pucao je na mene. MoZda ie to neko da prija-

vi?"

"Vci je pucao na pola tuceta ljudi<, odgovorisestra Blam i povede Edipu niz hodnik do svoje kan-celarije. "Bolje bi bilo da neko od njih to prijavi."Edipa zapazi da prozor vodi ka bezbednoj liniji po-vladenja.

>Trebalo je da pobegnete<<, rede ona.Blamova, koja je nalivala vrelu vodu iz slavine u

Solje i meiala instant-kafu, zbunjeno je pogleda.>MoZda mu neko zatreba.<<

>Ko ga to navodno proganja?">Trojica s ma5inkama, tako je rekao. Teroristi,

fanatici, to je sve Sto znam... Uputila je Edipi neprija-teljski pogled. "Previ5e sumanutih Zenskih, eto Sta ga

je sredilo. Kineret je pun takvih. Nije mogao s njimada izade na kraj...

,Bila sam odsutna neko vreme<<' rede Edipa'>Mamu ti

umu

disanje ili ne5to slidno.

"Gosnoda Mas...,Ncka Spcr i njcgovo ministarstvo kretcna

vcdno trunu u paklu. Da-li znate da je bar pola ovihmetaka neispravno'?..

,Smem-li da udem? MoZemo Ii da razgovara-mo'J..

osiguran sam da svi to Zelite<<, rede Hilarijus.,,Nisam naoruZana. MoZete da me pretresete'<<

,rPa cla mi vi karate udarcima saseckate kidmu,ne, hvala."

oZa5to se estiji?oodujtco, r Pau.zg, "je;

sam li vim cle frojdovac?Jcsam li ikad ozbiljno odstupio od pravila?<

,Povremeno ste pravili grimase", rede Edipa,

724 L25

I

vrednosti. To je bilo najmanje Sto sam mogao daudinim, nicht wahr? Neka vrsta pokajanja.

A j mora bitipoveruJ u savr5enpridu st ie nesveskoje so svetlost.

no tvrcloglave, sve glasnije.h< ))

nzakkoLensuu

>Hoiete li da mi udinite uslugu?< rede Edipa."Ne pucajte na pandure, oni su na va5oj strani...

"Ti Izraelci imaju prislbrmi", rcde Hilarijus. >>Ne

bcclnost toj 'policiji'. Nivikucl ic mc odvesti ako se p

. . iula je kako korada gore-dole po svojoj kance-lariji. Nezemaljski zvuci sirena obruSavali su se nanjih saizraz linistc vsam gaSrednjoj Fvropi jo5 uvek Zivi, u obliku ko zna kakvogpovria, mladiri koji ga je video. On bi sada mogao dabude va5ih godina. BeznadeZno lud. Zvao se Cvi.

larijus je <Jograbi za ruku, uvude u sobu' ponovozakljuda vrata.

,,I Sta, sada sam talac<<, rede EdiPa.

,O,., rede Hilarijus, >>to siti.<<

"A 5ta ste mislili, s kim - "

"suoriite se sa svojom

dr PredloZi ona' "Prihvati-te brolno Jacl I lmaJu vecu

vatrenu moi...oAh, brojno jadi. I tamo su bili brojno jadi'< Po-

smatrao ju jelaZno-smernim pogledom'

>Gde to?<>>Tamo gde sam nadinio ono lice' Gde sam

staZirao..<

I

126 r27

Tada je pribliZno shvatila o demu govori, ali da biskratila ona ponovo rede: >>Gde to?<<

>U Buhenvaldu<<, odgovori Hilarijus. Pajkanipode5e da udaraju po watima kancelarije.

>'On ima pu5ku<, viknu Edipa, ,ra ja sam unutra.<<>>Ko ste vi, gospodo?.. Ona mu rede. >'Kako vam

se pi5e ime?.. PribeleZio je i njenu adresu, godine,broj telefona, najbliZe rodake, muZevljevo zanimanje,sve 5to je bilo zanimljivo za vesti. Hilarijus je sve tovreme prcturao po fioci u potrazi za municijom. >>Da

li moZete da ga odvratite od pucnjave?.. raspitivao sepajkan. >Ovi s televizije voleli bi da uslikaju ne5tokroz prozor. Je I'biste mogli malo da ga zamajavate?<<

"Budite oprezni.., posavetova ih Edipa, "paiemo videti.<,'BaS lepo glumiter., klimnu Hilarijus.>rVi, znadi, mislite.., rede Edipa, >>da oni po-

kuiavaju da vas odvedu u Izrael i da vam sude kaoAjhmanu?.. Psihqanalitidar je nastavio da klima gla-vom. >Ali zaSto? Sta ste radili u Buhenvaldu?<

>Radio sam<<, rede Hilarijus, >>na eksperimental-no izazvanom ludilu. Jevrejin oboleo od katatonijeisto je ito i mrtav Jevrejin. Liberalni SS krugovi sma-trali su da je to humanije-.. I tako su delovali na svojesubjekte pomodu metronoma, zmija, brehtovskih vi-njeta u pono6, hirurlkog uklanjanja izvesnih Llezda,halucinantnih projekcija, novih droga, pretnji izrica-nih preko skrivenih zvudnika, hipnoze, satova koji suse okretali unazad, i pomoiu lica. >Na Zalost<<, pri-seiao se, >saveznici, oslobodioci, stigli su pre nego5to smo uspeli da sakupimo dovoljno podataka. Neradunajuii neke spektakularne uspehe, poput Cvija,nismo ba5 ne5to mnogo postigli u statistidkom smi-slu.< Nasme5io se kad je ugledao izraz na njenomlicu. >Da, mrzi5 me. Ali zar nisam poku5ao da seiskupim? Da sam bio pravi nacista, odabrao bih Jun-

anclcla smrti.<<

cla clposlali'?" Poglcdao ju je' Prvo

r^zr ino, a onda joj isPlazio jezik'ona, >)u nadi da moZete da me

ca5'1"Pajkan pritisnu kvaku- "Hej, zakljudano jeo'

rcde.

*

128 t29

>Razvalite vrata<<, dreknu Edipa, ,a ovaj HitlerHilarijus ie platiti radun.<<

Napolju, dok se nekoliko nervoznih policajacapribliZavalo Hilarijusu nosedi ludadku kolulju i pen-dreke koji im neie zatrebati, i dok se troje supar-niikih ambulantnih kola uz urlik kretalo unazadpreko travnjaka, kao da se nadmedu za najbolji po-loZaj, Sto je nateralo Helgu Blam da ruZno psuje vo-zaie izmcdu jeczrja, Edipa medu rcllektorima iznatiZeljnom ruljom uglecla automobil sa oznakomKCUF u kojem je sccleo njen muZ Mudo i brbljao umikrolbn. Ona procle pored bleStavih bliceva i protu-ri glavu kroz prozor. >>Zdravo<<, rede ona.

Mudo pritisnu dugme za iskalljavanje, ali se sa-mo nasmeii. To je bilo dudno. Kako su mogli da riujuosmeh? Muio joj podmetnu mikrolbn i promrmlja:

"Ukljur)cna si, samo budi ono Sto jcsi." Potom doda-cle pravim spikerskim glasom: "Kako se oseiate zbogovog uZasnog dogadaja?"

,UZasno.r, rerie Edipa.

'rDivno.., rerie Mudo. TraZio je da ukratko izIoLisluSaocima 5ta se dogodilo unutra. ,'Hvala vam, go-spoclo Eclna Mo5", zakljudio je, "Sto ste nam kaoncposreclni svedok opisali ovu dramatidnu opsadu uHilarijusovoj psihijatrijskoj klinici. Ovo je va5 pokret-ni izvc5tad za radio-stanicu KCUF, a sada vas ponovoprcpuitam 'Zeki' Vorenu u studiju.< Iskljudio sc.Neito nijc bilo kako treba.

"Edna MoS?" rede Edipa.

"Ispa5ie kako trebar., rede Mudo. ,'Uradunaosam distorziju na ovim uredajima, i onu dodatnu, kadprebace na traku.<<

"Kud ga vode?"

"U opStinsku bolnicu, pretpostavljam<, redeMudo, >na posmatranje. Pitam se 5ta mogu da prime-te.<<

,>Iztaelce.., rede Edipa, "koji ulaze kroz prozore'

*o i-ft ne Uude bilo, on je'lud'" PriSli su im.pajkani i

""n1ie"fis niima. Rekl

- u Kineretu u

il"i.]" J^ o6cle do sud vratila u-svoj

;;;;lillG;aautomobil a Povratku u

il.i1;."i; noei vooio edan do Sest

uiutru.h o cr n i k u, i s p red o'

: il il",l: i"li' iJ,ill'i:,l l;na. Cezara Fanda- "BaS

mipozdravi je on; odigledno

t"it'i.:,rlskrcno rcdeno.', povcrijoj sc Fani' >otkad ste

oti5li, Vendel nije bio Vendel'"" -' ,,n ko je onhao, redc Edipa, osciajuii kako besni

ier ic Fand"bio u pravu, Snoliig lcpo' on-bio.- Ringo's"u,i;r"'F^ne "tt,itnt. labi eck'cr?" Gonila ga je

;;;;. fr"a"oriu. ,Ili Rajdes Braders? I za5to mi toqovorite?"'- -,,Sui

ti<, reic Fand, pokulavajuiida sakrije glavu'

"gospclclo Mas...-

"Otr, zovitc me Edna.

"lza njegovihBraia N. On gubi icla kaZcm'l Svakoga sve viie nesto oP5te. Kad.Jo t"-irnenadi ispuni ljudima, razumete? On je

skup ljudi.<>Sve je to v

puiili one cigarc

"Viclcdete i

mo da ostanemo zajedno-Posle je sedela sa

sluiala kako Mudovplodc. Mudo je si5ao niz s

130 131.

teksta, Sireii oko sebe spokoj kakav jo5 nije videla.Nekad su mu ramena bila pogrbljena a odni klapcitreptali velikom brzinom, ali je sve to nestalo.,rSaiekaj", nasme5ise on i krenu niz hodnik. Razgle-dala ga je otpozadi, nastojeii da uodi duge ili aure-.

Ostalo im je joS vremena pre podetka njegovogprograma. Odvezli su sc u centar grada, u piceriju ibar, i posmatralise kroz iZljebljeno zlatno staklo kri-gle od piva.

"Kako napreduje5 s Mecgcrom?.. redc on.>Gotovo je", rede ona.,Gotovo, napokon.., rcrje Muio. >Shvatio sam to

kacl sigovorila u mikrotbn.">Dobro si shvatib<<, rede Edipa. Nije mogla da

oclrcdi izrazna njegovom licu.,rCuclno.., reic Mudo, "sve

je - rickaj." Nije riulani5ta ncobidno. oNa tom snimku ima sedamnacst vio-lina", rcie Mudo, >a jedna od njih - do davola, nemogu cla kaZcm gde se taj nalazijer je to mono-sni-mak... Tacla joj sinu cla orr govori o muzici koja jeprovcjavala prostorijom. Tekla je onako podsvesno,ncoclrcclljivo joS od riasa kad su uSli u restoran, sasta-vljcna ocl gudada, mekih klarineta i prigu5enih du-vaca.

'U iemu je stvar<<, rede ona znatiZeljno.

"Njcgova E Zica". reie Mudo, ,rje za nekolikociklusa poviicna. On sigurno rlije studijski muzidar.Ed, Sta misli5, cla li bi s tom jednom Zicom moglo da seu racli ncSt<l kao s jcdnim komadom kosti dinosaurusa.Samo s tim njcgovim notama na tom snimku? Zami-sli5 kakvo mu je uvo, pa onda muskulaturu iaka iruku, i na kraju zamislii celog doveka. BoZe, zar to nebibilo clivno?..

>A Sta rie ti to?"

"On je bio stvaran. To nije nikakav sintetidkiproizvocl. Kad bi hteli, mogli bi potpuno da se li5e

Zivih muzidara. Mogu da sastave sve prave tonove napravoj frekvenciji i cla na kraju zvudi kao violina. KaoSto ia...", oklevao je nadas a onda joj pokaza sjajanosmeh, "pomisliiei da sam lud, Fd, ali ja mogu. da

udinim isio to obrnutim redom. Mogu da sasluSambilo Sta i cla to onda sasvim rastavim. Spektralna ana-liza, tu u mojoj glavi. Mogu da razdvojim akorcle, bojuzvuka i redi na osnovne i sekundarne trekvencije, i da

slu5am sve njih, svakidisti ton, i to istovremeno.<,Kako to moZei?.<

"To tije kao da za svaku od njih imam posebankanal.., uzliucleno rede Murlo, oa ako mi zatreba vi5e

kanala, jcclnostavno se pro5irim. Dodam ono 5to mijepotrcbno. Nc znam kako to tunkcioni5e, aliu posled-nje vrcme mogu to da uradim i kad ljudi govore. KaZi'bogat, dokolaclni ukus'...

"Bogat, dokoladni, ukus<., rede Edipa.oDa.., rcde Mudo, i za1uta.,Pa ilc?.. upita Eclipa posle par minuta gotovo

razclraZlj ivim glasom.,Ztrpazio sam to pre neku noi clok je'Zeka'

ditao rcklame. Bez obzira ko govori, spektri snageuvck su isti, uz sasvim mali procenat odstupanja.Znadi, ti i'Zeka'sada imate neito zajedniiko. I vi5e

ocl toga. Svi oni koji izgovaraju is.te rcdijedna su istaosobi ukoliko su spektri isti, jedino Sto se dogadajuclrugadije u vremenu, kapira5? Ali, vreme je p-roizvo-ljno. Nultu tadku moZc5 da odaberei gde god hoieS, i

tirko moZci cla pomcra5 vremensku liniju svake osobesve clok sc svC ne podudare. Tada bi dobila jcdanogroman hor, moZda od, moj boZe, nekoliko stotinam'iliona Ijudi, i taj hor bi govorio 'bogat, riokoladniukus', a svi glasovi bili bi isti glas.o

oMudoo, rede ona, nestrpljiva ali i privudena jed-nom plahovitom sumnjom. >>Da li Fand misli na tokacl khZe cla nastupai kao soba puna ljudi?"

132 r33

>rTadno.<, rede Mudo, >to sam ja. Svako je takav.<<Zagledao se u nju, zami5ljajuii moZda konsenzus kaoSto drugizami5ljaju otgazam,lica glatkog, milog, smi-

Ierlog: Nije mogla { $. prepozna. Panika pode. dainire iz mradnog podrudja u njenoj glavi. >Sada, kadstavim sluialice.<, nastavi on, >>stvarno razumem 5ta setu nalazi. Kad oni klinci zapevaju 'Ona te voli', ondate ona, ovaj, stvarno voli, zna5, ona je koliko godhoiei ljudi, Sirom sveta, unazad u vremenu, raznihboja, velidina, godina, oblika, na raznim udaljenosti-ma od smrti, ali ona voli. A ono 'tebe', ono 'ti', to jesvako. Pa i ona. Edipa, ljudski glas je, znaS, pravopravcijato dudo.o Odi mu se napuni5e suzama u koji-ma se odraZavala boja piva.

,rDragi.., rede ona, bespomoina, ne znajudi Sta bimogla da uradi, uplalena za njega.

On spusti prozirnu plastidnu l'laSicu na sto iz-medu njih. Ona se zabulji u pilule, a onda shvati. >JeI'to LSD?" rede ona. Mudo uzvratiosmehom. >Gdesi ih nabavio?" Iakojevei znala.

>Kod Hilarijusa. Pro5irio je svoj program i namuZeve...

>Reci mi<, poku5a Edipa da zvudi poslovno, >,ot-kad si, koliko si vei na ovome?<<

On doista nije mogao da se seti.

"Ali, moZda postojiSansa da se jo5 nisi navukao.<<

'>Ed.., on je zbunjeno pogleda, ,ovde nema ni-kakve navlake. Ne postajei nikakav narkoman. Uzi-mai zato sto je dobro. Zato sto dujes i vidis raznestvari, miriSei i probal kao nikad ranije. Zato Sto jesvet tako izobilan. Nema mu kraja, duSo. Tisi antenakoja Salje svoj obrazac tokom noii do miliona ljudi, anjihovi Zivoti su i tvoji." Sada je imao onaj strpljiv,majdinski izraz. Edipi je do5lo da ga razvali posredusta. >>Te pesme, nije stvar u tome da one ne5to govo-

re, one jesz ne5to, neito izraZeno distim anukom-Ne5to n6vo.I moji snovi su se promenili...

>'O, fino, ba5 fino.< Besno je, nekoliko pula' 2.9--

bacila kosu. >Nema5 vi5e noind more? Lepo. Zna(i,tvoja poslednja mala prijateljica, ko god ona bila, ipakje.usfela. U lim godinama, znaS, potrebno im je Sto

vlse sna.<<

Seiala se. On se viSe neie prestravljati, sve dok

Ona odmahnu glavom.

"Vratia5 se u San Narcibo?<,rDa, noias..<

"A pajkani?"

"Bi8u begunac.,, Kasnije nije mogla da se seti da

li su rekli joinelto. Pred stanicom su se poljubili u

2 Nudu (Spanski) - niSta. (Pzv.)

135

ll

t34

6

Kacl se vratila u >Ehine dvorove.,, zatekla je Ma-jlsa, Dina, SerdZa i Lenarda kako sede oko daske zaskakanje na kraju bazena, zajedno sa svim svojiminstrumentima, tako rasporedeni i nepokretni kao daih neki lbtograf, sakriven od Edipe, slika za omotnjihovpg albuma.

>Sta sc desilo?< rede Edipa.,Vai momak.., odgovori Majls, >>Mecger, stvarno

ga je uvalio SerdZu, naiem kontratenoru. Dedko jentt',:t;t;.Xj"o',::*oroodo..,

rede serdZ. oeak sam inapisao pcsmu o tome, koju sam ja lidno aranZirao, ikoja ide ovako.<<

Setdiot,o. pesma

Kakve Sanse ima usamljeni surl-erDa stekne ljubav male surferke,Kad se okolo muvaju svi ti Hamberti Hamberti,Koji su tako veliki, tako bolesni?Za mene; ona je bila prava Zena,A za njega, samo jo5 jedna nimt'eta;Zaito su se spandali, zalto me je napustila,I toliko me uznemirila?

137

E pa, kad je vei oti5la,Morao sam da nadem nekoga,A starija generacijaPokazala mije Sta da radim -Sinoi sam imao sudar s jednom osmogodi5njom,Koja je svinger ba5 kao ija,I svake nas noii moZete naii na igrali5tuIza osnovne Skole u mraku (o, jea),Gdc nam jc dobro da bolje ne moZe biti.

"Poku5avate neSto da mi kaZete.., rede Edipa.Saclp5tili su joj potom sve u prozi. Mecger i

SerclZova devojka zbrisalisu u Nevadu, s namerom dase vendaju. ScrdZ je, nakon detaljnijeg ispitivanja,priznao da je deo o osmogodi5njoj za sada jo5 uvekimaginaran, ali da se marljivo muva oko igrali5ta inada se cia ie uskoro imati neke vesti za sve njih. Natelevizoru u svojoj sobi prona5la je Mecgerovu poru-ku u kojoj joj saop5tava da ne brine oko nasledstva,da je svoju ulogu izvr5itelja predao nekome u firmiVorp, Vistful, Kubidek i Mekmingas, i da ie oni biti uvezi s njom, i da je sve sredeno sa sudom za zao-stavitine i nasleda. Ni redi koja bi podsetila na to dasu Edipa i Mecger bili ne5to viSe od suizvrSitelja te-stamenta.

Sto mora da znadi, pomisli Edipa, da nismo bilini$ta viSe. Trebalo bi da se oseti klasidnije. pre-radenom, ali morala je da misli na druge stvari. Cim seraspakovala, telefonirala je Rendolfu Dribletu, redi-telju. Po5to je zazvonio desetak puta, javila se nekastarija gospoda. ,rZao mije, ali nemamo ni5ta daizja-vlmo.<<

>AIi, ko je to?" rede Edipa.Uzdah. >Njegova majka. Daiemo izjavu za Stam-

pu sutra u podne. Proditaie je nad advokat.., Prekinu-la je vezu. Sta je sad, do davola, pitala se Edipa: Sta se

rov.

138 139

komada za obuku svojih momaka. Mogao sam da muprodam i dvesta poveza za ruke sa svastikama, alinisam imao dovoljno, do davola."

>Svastike u vladinim vi5kovima?" rede Edipa.

"Ma, jok.< On joj posveieno namignu. ,>Imamjednu tabridicu izvan San Dijega", rede joj, >i imamjedno tuce crnduga koji prave te poveze. Zatudilibiste se kako se ta stvardica prodaje. Platio sam ogla-se udva-tri nedeljnika za curice, a onda sam moraoda unajmim jo5 dvojicu crnja samo za sredivanjepo5te.<

"Kako sc zovete?<< rerie Eclipa.>Vintrop Tremejn.., odgovori nadahnuti predu-

zimari," ili, krarie, Vincr. Znate 5ta, sada sklapamougovor s jcdnom vclikom firmom za gotovu odeiu uLos Anclelesu, hodemo da vidimo kako bi i5le SS-uni-tbrme na jesen. Spajamo to s reklamama povodompovratka u Skolu, idemo najvi5e na velidinu 37, znate,dcdji brojevi. A sledeie sezone moZda iemo da izba-cimo moclitikovanu verziju za dame. Kako bivam seto dopalo?<<

"Javiiu vam<<, rede Edipa. "Imarju vas na umu.<<Iza5la je, pitajuii se da lije trebalo ne5to da mu kaZeili da ga odalami nekim od suvi5nih teSkih, tupih pred-meta koji su joj bili nadohvat ruke. Nije bilo svedoka.Zaito nijc?

Kukavica si, rede sebi dok je zakopdavala sigur-nosni pojas. Ovo je Amerika, ti Zivi5 u njoj, dopu5ta5cla se to clogada. Da se ranija. Divlje je vozila auto-putom u potrazi za "tblksvagenima... Kad je stigla doBorcove adrcse, u priobalskom naselju u stilu Fango-so Lagune, samo se tresla i oseiala malu mudninu ustomaku.

Dodekala ju je debela devojdica po dijem licu jebila razmazana neka plava smesa. ,rZdtavo<<, redeEdipa, >tisi sigurno Meksin.<

>Meksin je u krevetu. Bacila je jednu od tatinihpivskih flaSa na Carlsa, a ona je proletela kroz prozori momu ju je dobro izdevetala. Da je moja ierka, jabih je udavila.<'"Nikad nisam to tako zami5ljala.., rerie GrejsBorc, koja se iznenada Pojavi izsobe. >Udite.< VlaZnim Pe5kiriievojdicino [ice. >Kako ste uspelidaje dece?<'

>rNemam ih", rerie Edipa, poiaviiza njom u ku-hinju.

Crejs je iznenadeno pogleda- >Postoji izvestanizmudeni iZgled", rede ona, "koji nauriite da prepoz-najete. MisJila sam da ga izazivaju samo deca. AmoZda i ne.<

oglasi, >ncito o istorijskom Vorfingeru. Ne o verbal-nom.<<

> Istorij ski Sekspi r.., zatei.a j edan od- p,os td iplo-maca kroz veliku bradu iotdepijo5 jednu flaiu- >Isto-rijski Marks. Istorijski Isus.<.' oU pravu je.,, sleZe Borc ramenima, ttoni su

mrtvi. Sta je ostalo?"oRedi..,oUzmite neke rcr)i.r, rede Borc. "O njima

mo sveto'<<'

citi sretne s

Tri ma sce-

na.<<

Borc zatrepta. >A kako ste vi,,, rede on, ttu5li u

Vatikansku biblioteku? "

740 t47

Edipa mu pokaza dZepno izdanje s tim stihovi-ma. Borc zaikilji na stranicu i potraZi novu fla5u piva.,rPobogu.<, objavi on, >plagirafi su nas, mene i Voifin-gera, cenzurisali su nas u obrnutom smislu i vratili

,Sta se nalaziu Vatikanu?.. upita Edipa.

. >Pornograf-ska verzija Kurirot'e tragedije. Nisamimao prilikg 9o j" vidim sve do 1961,lna8e bih jojposvetio paZnju u mom starom izdanju.<

"Ono Sto sam videla u pozoriStu Tenk nije bilopornografsko?<

>Ali, vigovorite u pro5lom vremenu<<, rede Edi-pa.dok joj je srce udaralo, priseialo se stare gospodekoja je odgovorila na njen telefonski poziv.

>>Zar niste duli?" Svi su je pogledali. Smrt, bezsenke, kliznu medu praznim Uocimi na travi.

"Rendi je preksinoi uiao u Pacifik<<, napokon joj

rede devojka. Odi su joj bile sasvim crvene. "Obudenu Eenarov kostim. Mrtav je, a ovc je pomen.<<

"PokuSala sam j utros da ga nazovem<, bilo je sveSto je Edipa mogla da kaZe.

"To je bilo odmah polto su demontirali dekor za

Ku.rilovtt trogediju.<, rede Borc.

dak i pre mesec dana Edipino slecleie pitanjebilo bi: ,>ZaiLo?,. Ali sada je nastavila da iuti, da deka,kao da de doZiveti prosvetljenje.

Li5avaju me, rede ona bezglasno - oseiajuii sekao zavesa koja lepr5a na veoma visokom prozoru ipovremeno se nagne nad ambis - li5avaju me, jednogpo jeclnog, svih mojih mu5karaca. Moj psihijatar, ko-jeg proganjaju Izraelci, poludeo je; moj suprug, na-vuden na LSD, kao dete pipa i traZi put, i odlazi svedublje i dublje u sobe i beskrajne sobe zamr5eneSeierne kuie svoga birja, i sve dalje, beznadeZno da-lje. od onoga Sto se prihvatalo - i to zauvek, nadalasam se - kao ljubav; moj jedini vanbradni momakzbrisao je s izopadenom klinkom od petnaest godina;moj najbolji vodid do Tristera iarr5io je samoubistvo.Gde sam ja?

x,rZao mije<, rede Borc, posmatrajuiije.Edipa nije promenila temu. >Da li je koristio

samo to<, pokazujuii na dZepno izdanje, oza svojtekst?<

oNe... Uz mr5tenje. >Koristio se mojim izdanjem,u tvrdom povezu.<<

"Ali one vederi kad ste gledali komad..... Previ5esundevih odblesaka na fla5ama, nemim svuda okonjih. >Kako je zavr5io detvrti stih? Koje je stihove onizgovorio, mislim, Driblet, Eenaro, dok svi stoje okojezera, odmah posle duda?"

rl

742 1,43

>>'Onog kog na kraju znasmo k'o Turn i Taksis'.,,recitovao je Borc, "'nema drugog gospodara sem bo-deZa trn, i tajac sad puni jednom svijen rog'.<<

>Tadno<<, sloZi5e se postdiplomci, rrjea.,.

>I to je sve? A 5ta je s ostatkom? S drugim kuple-tom?<

>U tekstu koji ja lidno prihvatam<<, rcde Borc,

"poslednji stih tog kupleta je izbrisan. Knjiga u Vati-kanu samo je opscena parodija. Zavrietak 'Onog koje jeclnom omeo Andelovu pohotu' ubacio je Stamparkvarto izdanja iz 1687.'Vajtdepelska' verzija je pok-varena. Renclijc ur)inio ono 5to je najbolje - sasvim jeizostavio sumnj ivi deo.<

>Ali na predstavi na kojoj sam ja bila", rer)e Edi-pa, "Driblet

je upotrebio stihove iz Vatikana, izrekaoje red Tristero.<<

Borcovo lice osta neizmenjeno. >'To je samo odnjega zavisilo. Bio je i reditelj i glumac, zar ne?,,

"Ali, zar je to mogao da bude samo<<, pravila jekrugove rukama, >>samo neki kapric? Da tako upo-trcbi par stihova a da nikome ni5ta ne kaLe? <,

oRendi<<, priseti se treii postdiplomac, zdepastimomak s naodarima u roZnatom ramu, >kad bi njeganeito iznutra mudilo, onda je to, na ovaj ilionaj nadin,obidno moralo da izade napolje, na pozornicu. On jepregledao mnogo verzija kako bi razvio oseiaj za duhdrame, ne samo za re(i, i tako je nai5ao na to va5edZcpno izdanje, i na tu varijantu.<<

>>Znati<<, zakljudi Edipa, '>da

mu se ne5to moralodesiti u njegovom lidnom Zivotu, ne5to se te vederidrastirino izmenilo za njega, i zbog toga je ubhcio testihove.<

>MoZda.<, rede Borc, oa moZda ne. Mislite lida jedovekov um poput stola za bilijar?<

>Nadam se da nije.o

ta.

l{"g Iijoo. v'-ma, na

zid.Ilustracije su bile d

bom Zurbom da se vidiobeleZava amatera. Pra

'vamitski projekt...

744 1.45

braienici dovedu u poboZno i smisaono bratstvoskervamita. Ali, na neki nadin, oni malobrojni spaseniskervamiti neprekidno su piljili u nakindureni meha-nizam osudenih na propast s ianesnim bolesnim i fa-scinantnim uZasom, i ispostavilo se da je to fatalno.Rasko5ni prospekti anihilacije postepeno su ih pri-vladili, sve dok na kraju vi5e niko nije ostao u sekti,dak ni Robert Skervam, koji je, poput kapetana bro-da, poslednjioti5ao.

>Kakve veze ima Riiard Vorlinger s njima?<upita Eclipa. "Za5to bi oni pravili porno-verziju nje-gove drame?.,

>Kao moralni primer. Oni nisu voleli pozoriStc.Dramu jc trebalo potpuno udaljiti od njih, oteratije upakao. A kojije bolji nalin za njeno vedno proklet-stvo od izmene stvarnih redi? Seiate se da su puritan-ci, poput knjiZevnih kritidara, bili potpuno posveieniRedi."

>Ali, stih o Tristeru nije vulgaran.<On se podeia po glavi.l>Medutim, sigurno se

uklapa. 'Povesmo mezda sveto' je BoZja volja. Ali dakni ono ne moZe da saduva, ili da upozori, onoga kojitreba da se sastane s Tristerom. Hoiu da kaZem, daste samo govorili o ometanju Andelove pohote, dodavola, iz toga biste mogli da se izvudete na bezbrojnadina. Na primer, da odete iz zemlje. Andelo jesamo riovck. Alionaj grubi Drugi, onaj koji je dinio daneskervamitski svemir radi kao sat, to je bilo ne5todrugo. Odigledno su smatrali da bi Tristero mogaosasvim dobro da simbolizuje tog Drugog..<

Nije vi5e mogla da odlaZe. I ponovo uz onaj laki,vrtoglavi oseiaj leprianjq iznad ambisa, ona upitaono ito je doSla da pita. >Sta je bio Tristero?"

"Jedna od sasvim novih oblasti<, rede Borc, ,rko-je su se otvorile posle mog izdanja iz 1957. godine.Otada smo nai5li na neke zanimljive stare izvorne

746

materijale. Novo, dopunjeno izdanje treba da izade,kako hi kaZu, negde tokom sledeie godine- Umeduvremenur,, zavirio je u staklenu vitrinu punudrevnih knjiga. ,rEvo.., izvadio je jednu s tamno-smedim koiicama od telede koZe, koja se na pojedi-

neobiinog i Iantosliittog natodo.,rsreiom za mene<<, rede Borc, oVorlinger je,

poput Miltona, imao svesku s citatima u.ko1u j9Q"-ieZio zanimljiva mesta i pasuse iz svoje lektire- Takosmo doznali za Blobova Ptt.teiesh'iia.

Knjiga je bila puna redi koje s

slova.s koja su izgledala kao/, imeslovom. ipsilona umesto slova i.iitam.., rcde Edipa.

"Poku5ajte.., rede Borc. ,rMoram da ispratim oneklince. Mislim da se nalazi negde oko sedmog pogla-vlja." I ncstadc, ostaviv5iIspostavilo se da ona traZilidnom autorovom susretu

o da prede deo samot-Stanskoj kodiji sistemapomislila da je italijan-Bez ikakvog upozore-

147

sluge, koji su sejoi ete gungule, glasno idak s vremena na v e

od nalih najboljih crkvenih himni". Njihovo spasenjeiznenadilo j-e Edipu, s obzirom na odiglednu Tristero-vu strast za bezbedno5iu.

"MoZda je Tristero pokuSavao da zapodne posao

u Engleskoj?., sugerisao je Borc nekoliko dana kasni-

Je.Edipa nije znala. >Ali, za5to je poStedeo jednog

takvog nepodno5ljivog magarca kakav je DioklecijanBlob?"

>Zato Sto tc da vidite s

uclaljenosti ocl rc. ,,dak.i Pohladhoii, dak i bih ja PoZeleodaseo kinadin, jeuZivao e-sku, kr a-

nama.Blob se na sve strane raspitivao o organizaciji

Tristero, ali svugde je nailazio na zatvorena usta.Ipak je uspeo da sakupi nekoliko fragmenta. Isto je,.uclanidra kirji su sledili, uspela i Edipa. Iz opskurnih

filatelistiikih dasopisa koje joj je nabavljao DZingis

Koen, iz vi5esmislene fusnote u Motlijevom.Usponuholandske repu.blike, zatim iz osamdeset godina sta-

rog pamtleti o korenima modernog anarhizma, iz

kn]ige propovedi ustina koja se

tako?e^nalazila u ani, zajedno-s

Blobovim origina . a je usPela da

sastavi slederjiprikaz nastanka organizacije:ncije Nizozcmske,emiri Viljem Oran-za nezavisnost od

kog svetog rimskog cara.

Krajem cleccmbra, Oranski, t oji jg u stvari bio gospo-

clar\izozcmske, trijumtalno ulazi u Brisel, na 99zi.vKomiteta osamnaeitorice. To je bila hunta kalvini-stirikih lanatika koja je smatrala da Skupitina drZav-

nih staleZa, koju su kontrolisale privilegovane klase,

vi5e ne predstivlja kvalifikovane radnike, da je pot-puno izgubila dodir s narodom. Komitet je uspos.tavio

neku vritu Briselskc komune- Kontrolisalisu policiju,cliktirali sve odluke Skupltine drZavnih staleZa, i zba-

cili mnogc nosioce visokih poloZaja u Briselu' Medunjima jc"bio Leonard I, baronod Taksisa, komornikoct caievih privatnih odaja i baron od Bejsingena,

nasleclni V;liki maistor - po5te za Nizozemsku, i

izvr5ilac monopola Turn i Taksisa. Zamenio.ga je

neki Jan Hinkirt, lord od Ohajna, lojalni sledbenikOranskog. Ovde na scenu stupa osnivadka figura: Er-nanclo H"oakin de Tristero i Ralavera, moZda ludak,

moZcla iskrcni buntovnik, a prema nekima' samoda je rodak Jana

lf,i"il.1,t!;',1:i:ao, ukljudujuii njegovo ne-

davno postavljenje za Velikog majstora.

148 1,49

Od 1578. godine pa sve do.marta 1585, kad jeAlesandro Farneze ponovo osvojio Brisel u ime cara,Tristero je vodio pravi gerilski rat protiv svogarodaka - ukoliko je Hinkart doista bio njegov rodak.S obzirom da je bio Spanac, imao je malo podrlke.Njegov Zivot je najveii deo vremena bio u opasnosti.Ipak je rietiri puta poku5ao da ubije upravnika po5teViljema Oranskog, alibez uspeha.

Farneze je otpustio Jana Hinkarta i ponovo po-stavio Leonarda I, Velikog majstora Turn i Taksisa.Medutim, to je bio period velike nestabilnostiza mo-nopol Turn i Taksis. SumnjirJav prema jakim prote-stantskim sklonostima u de5kom ogranku porodice,car Rudolf II privremeno je povukao svoj patronat.PoStanska sluZba potonula je duboko u dugove.

MoZda je neka Hinkartova vizija o moinoj struk-turi Sirom celog kontinenta, koja je trenutno bilaoslabljena i uzdrmana, inspirisala Tristera da usposta-vi svoj sistem. On je, kako izgleda, bio krajnje nesta-bilna osoba, spreman da se u bilo'kom dasu pojavi nanekom javnom mestu i zapodne govor. Njegova stal-na tema - razba5tinjenost. Poitanski monopol pripa-dao je Ohajnu na osnovu osvajanja, a Ohajn jepripaclao Tristeru na osnovu krvi. Nazvao se El De-sheredado, Razba5tinje ni, a za svoje sledbenike smi-slio je crno ruho, crno kao simbol jedine stvari kojaim je doista pripadala u njihovom izgnanstvu: noii.Ubrzo je svojoj ikonografiji dodao zadepljenupo5tansku trubu i mrtvog jazavca, kome su sve rjetirinoge Strdale u vazduh (neki vele da ime Taksis potideod italijanske rerii tasso, Sto znadi jazavac, a odnosi sena Se5ire od jazavidjeg krzna koje su nosili prvi ber-gamski kuriri). Zapoleoje potajnu kampanju, sasta-vljenu od ometanja, Sirenja straha i pljadke, duZpoitanskih puteva Turn iTaksisa.

vela po bi-Emorijemstrahovala

zirom na ono Sto se dogo-la. Narednog dana Posle

ditanjaBlobovi o sBor-com,"Grejsip , ahrani

Rendolta'Dri^b krhanigovor mlacleg brata, Pos a aveti-

ilrtu - no1 smogu, ltje.suze, i vratila se s

nji*u sela na grob i pila-muskat iz dolineNupo et,.dokje bio Ziv, riuvao u nekolikoburet nije bilo, smog je prekrio mezde,sve ic bilo crno kao Tristerov jahad. Edipa je scdcla

na z'emlji i, dok joj se guzica hladila, pitala se da li je,

kao ito je Dri-bl-et nagovestio one. vederi dok se

tuiirao, neka njena v{rziia sebe iSdezla zajedno. s

niim. MoZda ie-nien um nastaviti da savija psihidke

niisiC" kojivi5e ni postoje, moZda ie jc varati i isme-vati neko fantomsko biie kao Sto pacijenta posleoneraciie vara fantomski dana

zimeniiiono ito je izgub llil_neku

ruii se propadanjumoZda priprema zakroz zcmlju, dok

5, molila se EdiPa, donesinoi. Ili bar, ukoliko mora5

cdniih oct minuta - biie dovo-

lino. Ali, tako iu bar do/nat^i da li je tvoj ulazak umore povczan s Tristerom. Da li su se oslobodili tebe

150 151

ona mogla da se zaPoglcdala je devojgovoj smrti. Da liDriblet one vederiljje on uop5te znao? Niko to ne bi mogao da otkrije.Stotine problema, ispremestanih, izukiStanih - scks,novac, bolest, <ldajanje zbog istorije svoga vrcmena inlcsta, ko zna. Za promenu teksta nije postojao niSta.iasniji ntotiv nego za njegovo samoubistvo. Kao da suudinjeni iz istog iela. MoZda - ona oseti tanuSan

Driblete, pozvala je. Signal se odbijao niz svijenemiljc moZdanih vijuga. Driblete!

Dcsilo se kao i s Maksvelovim demonorn. Ilionanije mogla da komunicira, ilion nije postojao.

Osim porckla, bibliotckc joj nisu saop5tile ni5taclrugo o Tristcru. Sto se njih tide, on nije preZivcoborbu za holandsku nezavisnost. I tako, da bi doznalaostatak, nrorala jc svcmu da se pribliZi sa strane Turni Tal:sisa. Tu su sc krile druge opasnosti. Emori Borcje smatrao da sc svc prctvara u neku vrstu lukaveigre. On se, na primer, dr:zao teorije o odrazu u ogle-dalu, prenta kojoj se svaki period ncstabilnosti zaTurn i Taksisa odraZavao u Tfisterovoj drZavi u senci.

152 153

kraj tridesetogodi5njeg rata, Vestfalski mir, raspadcarstva, skori pad u partikularizam.

"On izgleda kao Kirk Daglas.<, uzvikuje Borc,rrnosi mad, a ime mu zvudi silovito i smelo, ne5to kaoKonrad. Sastaju se u straZnjoj prostoriji neke krdme,svi ti grubijani u seljadkim ko5uljama koji mlatarajukriglama, svi pijani, svi se deru, a onda, iznenada,Konrad skade na sto. Rulja za1uti. 'Spas Evrope',govori Konrad, 'zavisi od komunikacija, je I' tako?Suodenismo s anarhijom ljubomornih nemadkih ple-miria, sa stotinama tih plemiia koji smi5ljaju raznesheme i kontrasheme, medusobno se bore i rasipajusnagu Carstva u svojim zaludnim kavgama. Ali onajko bi kontrolisao tokove komunikacije medu svimtim plemiiima, taj bi kontrolisao sve njih. Ta bimreZajednog dana mogla da ujedini ceo na5 kontinent. Izato predlaZem da se spojimo s na5im starim neprija-tcljem Turn i Taksisom - ' Povici neodobravanja,nedemo, nikad, izbacite izdajnika, sve dok jedna kel-nerica, prava starleta, kojoj se Konrad dopada, neraspali njegovog najgrlatijeg protivnika kriglom poglavi. 'Zajedno', govori Konrad, 'na5a dva sistemabila bi nepobediva. Mogli bismo da prihvatamo samousluge na carevinskoj osnovi. Bez nas, niko ne bimogao da pokrene svoje trupe, da prodaje svojeproiirvode. Ako neki plemi6 poku5a da uspostavisvojsistem kurira, odmah ga guiimo. Mi, koji smo tolikodugo bili razba5tinjeni, mogli bismo da budemo na-slednici Evrope!' Dugotrajno klicanje.r.

oAli, oni nrsa spreriili raspad Carstva.., naglasiEdipa.

'>I tako.., popustljivo ie Borc, >militanti i konzer-

vativci bore se dok ne malaksaju, Konrad i njegovagrupica vizionara, s obzirom da su fini ljudi, po-kuSavaju da posreduju u sukobu, a dok se svi oni

izmire, svi ie biti izigrani, Carstvo je propalo, Turn iTaksis ne prihvata nikakve dogovore...

A s okondanjem S.vgtpg .rimskog carstva,.izgu-bljen je, medu osthlim sjajnim iluzijama, i izvor legiti-miteta Turn i Taksisa. Sve vi5e se uveiavaju

vazduh.Ali tokom narcdnih sto pedeset godina paranoja

lagano popuita, jer otkrivaju svetovnog Tristera.Moi, sveznanje, neumoljiva zla volja, atributi onogaSto su smatrali istorijskim principom, Zeitgeist-om,

Francuskoj i Nizozemskoj.

"Ali, ko iznosi tu sugestiju.<, rede Edipa. "Jeste lito negde proditali?"

>rMora da je to neko pomenuo.<, rede Borc.

"MoZda i nije."

Ona nije insistirala. Sve manje je oseiala Zelju dasledi neke tragove. Na primer, nije pitala DZingisaKoena da li je komitet njegovih eksperata ikad sasta-vio izvestaj o markama koje im je poslao. Znala ie da

1,54 155

ni ona.

"Izgledai s da si u vojnompohodu. Na ob nama.<< \.Ei-jatcljski pogled dostuPnih Fa-lopijanovih delova.

"To je revolucionarna tajna<<. nasmeja s_e o{1, po-

diZe ruke i odbaci nekoliko sledbenika. >Gubite se

sada, sve redom. Hoiu da razgovaram s ovom... Kad

su oclmakle van dometa elasa, on joj uputi pogled pun

naklonosti, dosade i moZd t malo erotike. >Kako tvo-ja potraga?"

, stanie stvari. eutao je dokje. tug.olg menj19 u ne5to Sto

nU toloj je smetalo' U Zeljidaga rede: t'Cudi me da vi ne

upoJcsmo li mi poclzemlje?" uzlvrati on, dovoljno

blag. "Jesmo li otPadnici?"

oNisam mislila da - ..

oMoZcla ih jo5 nismo prona5li<, reqg Falopijan',A moZcla nam se oni joi nisu ponudili- A moZda

koristi << Potom,kacl je ire.u Pro-storiju jc ita na-

merav kutnjake'ednjih dana. >Date neko zeza? DaInvereriti smislio

Medutim,kaoiusludajumorati da umre, EdiPa je

no razmotri tu mogudnostsvim sludajnom svetlo5iu.5no.t'

Falopijan ju je posmatrag gotovo saZaljivo' l'T5"-balo bio,'tiho ie; ,,st rarno bi trebalo da razmisliS o

tome. Zapi5i ono Sto ne moZei da porekne5' Svoju

ini.tio"niiiu. A onda zapi5i ono Sto iamo razmatra5,

. Sto niga<tat. Pogledaj Sta r cS dobiti. Bar to'<'

oNastavi.., rede ona ledeno, >>bar to' I 5ta onda,

posle toga?<On se nasme5i, poku5avajuii moZda da spase.ono

Sto se sada besumn6 razbijalo, dok se mreZa nevidlji-

156 r57

vih pukotina lenjo Sirila kroz vazduh izmedu njih.>Ne ljutise, molim te.<<

>>Prctpostavljam da bi trebalo da proverim svojeizvore<., produZi Edipa prijatnim glasom. 'rJe I' ta-ko?..

Nije ni5ta rekao.Ona ustade, pitajuii se da li jojje kosa uredna, da

li deluje odbadeno ili histeridno, da li su napraviliscenu. >rZnala sam da ie5 biti drugadiji, Majk<, rerleona, >jer su se svi promenili prcma meni. Ali, joi nijeclo5lo do toga da me neko mrzi.<,

>Tebe da mrzi?<, On odmahnu glavom i nasmejase.

',Ako su ti potrebne trake za ruke ili jo5 oruZja,poku5aj kocl Vintropa Tremejna, blizu autoputa. Tre-mejnova prodavnica svastika. Pomeni moje ime.<

>Vci smo u vezi, hvala." Ona ga ostavi u njego-voj moclilikovanoj kubanskoj odedi, ostavi ga zagle-clanog u pod, u i5riekivanju da mu se vrate Zenske.

A Sta je, doista, s njenim izvorima? Izbegavala jeto pitanje, da. Jednoga dana javio se DZingis Koen,uzbuden, i poarao je da vidi ne5to Sto je upravo pri-mio prcko po5te, zvanidne poite. Ispostavilo se da jeto stara ameririka marka, na kojoj su se nalazili za-pulena po5tanska truba, prevrnuti jazavac i moto:ONEMELOG TRISTERA POVRATAK AN-GAZoVANO DOEEKUJEMO.

"To je, dakle, pravo znadenje<., rerie Edipa.>Odakle vsrl ovo?<<

"Od prijatelja.., rede Koen dok je listao pohaba-ni Skotov katalog, "iz San Franciska.< Po obidaju,ona nije pitala za ime ili adresu. >Cudno. Rekao mijeda ne moZe da pronade marku u katalogu, a evo jeovde. U dodatku. Pogledajte.< Na prvoj stranici bioje prilepljen list papira. Marka, oznadena kao 163L1,bila je reprodukovana ispod naslova ,>Tristerova brza

poita, San Francisko, Kalifornija.<, a trebalo je da se

umetne izmedu lokalnih izdanja br. 139 (Po5ta naTreioj aveniji, Njujork) i 140 (Podta Unije, takode izNjujorka). Edipa, nekako intuitivno nadahnuta, od-mhh okrenu poslednju stranicu i pronade nalepnicuZapfove antikvarnice.

,rNaravno<., bunio se Koen. >>Odvezao sam se

tamo jednog dana na sastanak s gospodinom Mecge-rom, u vreme dok ste vi bili na severu. To je, vidite,specijalizovani Skotov katalog, samo za ameridkemarke, kojija obidno ne pratim, s obzirom da menezanima evropsko i kolonijalno podrudje. Ali, po5to jeto probudilo moju radoznalost, ja sam - ..

>>Naravno<<, rede Edipa. Svako je mogao da zale-

ne samo tamo, nego ipozoriSte Tenk.U redu, govorila je Edipa sebi dok se, Suplje

utrobe, Sunjala po sobi i odekivala da se desi ne5tozaista uZasno, u redu. To se ne moZe izbeli, zar ne?Svaki prilaz Tristeru takode je vodio do Invereritije-vog imanja. Cak i Emori Borc, sa svojim primerkomBlobovih Puteiesh'ija (kupljenim, nije uopite sum-nj takode kodZ rcisu kojemje

Mecgerom,Koenom, Dribletom, Koteksom, istetoviraniri mor-narom iz San Franciska, i kuririma O.T.P.A.D.-a ko-je je videla trja?Knpljeni? lli ine-koj grandioz zbu-nio, ili tero nompoboljSanju?

158 759

Promeni ime u Majls, Din, SerdZ i/ili Lenard,seko, posavetova ona svoj odraz u ogledalu pod polu-svetlo5iu toga popodneva. Bilo-kako bilo, oni ie tonazvati paranojom. Oni. Ili si doista naletela, bezpomoii LSD-a ili nekog drugog indolnog alkaloida,na tajno bogatstvo i skrivenu gustinu sna; na mreZupomoiu koje iks Amerikanaca doista komunicira,clok svoje laZi, deklamovanje rutine, jalove izdaje du-hovnog siroma5tva duvaju za zrvanidnu vladinupo$tansku sluZbu; a moZda dak na stvarnu alternativuhezizlaznosti, odsustvu iznenaclenja u Zivotu, Sto ra-stura glavu svakog Amerikanca kojeg poznaje5, pa itvoju, duio. Ili samo halucinira5. Ili je protiv tebeskovana zavcra, toliko opscZna i razradena, kojaukljuduje takve stvari kao Sto su falsilikovanje mara-ka i starih knjiga, stalno nadgledanje tvoga kretanja,crtanje poStanskih truba po celom San Francisku,podmiiivanje bibliotekara, iznajmljivanje profesio-nalnih glumaca i sam Pirs Invereriti zna Sta joS, a svese to [inansira iz ostav5tine na nadin kojije ili tolikotajan ili toliko komplikovan za tvoj nepravnidki um,iako si ti suizvr5itelj, toliko lavirintan da, osim togaito je $ala, mora posedovatijoS neki smisao. Ili samoumiSljaS ncku takvu zaveru, a u tom sludaju, ti sicloista luda, Edipa, skrenula sis uma.

To su, kako je sada videla, bile moguinosti. Njihdctiri, simetridne. Nijedna joj se nije dopadala, alinadala se da je mentalno obolela; da je to sve, ni5taviSe. Te noii sedela je satima, toliko tupa da nijemogla ni cla pije, i podudavala sebe da diSe u vakuu-mu. Jer to je, o boZe, bila praznina. Niko nije mogaocla joj pomogne. Niko na svetu. Svi su bili na nerJemu,ludi, moZda neprijatelji, mrtvi.

Podele su da je mude stare plombe. Noiije pro-vodila zagledana u tavanicu, osvetljenu ruZidastimodsjajem neba iznad San Narcisa. Drugih noii spava-

la je po osamnaest drogiranih sati i budila se iznure-na, jedva sposobna da stoji. Na sastancima s proniclji-vim, pridljivim starcem koji je bio naimenovan zanovog savetnika njena paZnja trajala je desto samonekoliko sekundi, i ona se vi5e nervozno smejala ne-go Sto je govorila. Povremeno su je spopadali naletimudnine, u trajanju od pet do deset minuta, koji su jebacali u duboku patnju, a potom nestajali kao dauop5te nisu postojali. Bilo je i glavobolja, noinih mo-ra, menstrualnih bolova. Jednog dana odvezla se uLos Ancleles, nasumice odabrala lekarku iz telefon-skog imenika, oti5la kod nje, rekla joj da misli da jetruclna. Dogovorilisu se za testove. Edipa sc predsta-vila kao G rejs Borc i nije do5la na zakazani pregled.

DZingis Koen, koji je nekad bio toliko stidljiv,sada se svakog dana pojavljivao s nekim novinama -primerak iz nekog zastarelog Cumstajnovog katalo-ga; nejasno priseianje nekog prijatelja iz Kraljevskoglilatelistirikog dru5tva koji je zapazio zarlepljenupo5tansku trubu u katalogu aukcije odrLane 1923.gocline u Drezdenu; potom tekst, otkucan na pisaiojma5ini, koji mu je poslao drugi prijatelj iz Njujorka.To je, navodno, bio prevod dlanka iz rjuvene Biblio-thecpte cles timbrephiles Zan-Batista Moena, izdanjeiz 1865. godine. U njemu se, kao u kakvoj Borcovojkostimiranoj drami, opisivao veliki rascep u Tristero-vim reclovima za vreme Francuske revolucije. Premanedavno otkrivenim i deiifrovanim dnevnicima grofaRaula Antoana de Vuzijea, markiza od Tur i Tasisa,jeclan element u Tristeru nije nikad prihvatio propastSvetog rimskog carstva, i u Revoluciji je video samoprivremeno ludilo. Oseiajuii se obaveznim, kao ko-lege-aristokrati, da pomognu Turn i Taksisu u savla-davanju nevolja, pustili su pipke ne bi lidoznali da lije kuia uop5te zairteresovanaza finansijsku pomoi.Taj potez potpuno je rascepio Tristera. Na skupu koji

160161

je odrZan u Milanu rasprava se besno vodila celesedmice, stvorena su doZivotna neprijateljstva, pode-lile se porodice, prosula krv. Na kraju, rczolucija zapruZanje finansijske pomoii Turn i Taksisu nijeproIla. Mnogi konzervativci, koji su to primili kaohiljadugodi5nju presudu protiV sebe, okondali su svo-ju vezu s Tristerom. I toko je, samozadovoljno sezakljudivalo u dlanku, oryonbocija stupila u. polusen-ktt istorijske eklipse. Od bilke kod Austetlica dote{koia iz 1848. godine, Tristero je lu.tao, noien stru-jont, liien gotovo celokupnog plemenitog polronsh'okoje go je izddavalo, st,eclen na raznoienje anorhi-sliike korespondencije, i sonto periferno angai,ovon -tt Nemoikoj oko zlosreinog Frankfitrtskog pailamen-to, tt Budintpeiti na barikadma, ntoido i ntedu iasov-niiorimo s lu.re, koje su piprentali zn dolozak M.Bakunjina. Medutinr, najve|i broj prebegoo je u Ame-riktt tokont 1849-50, gde sada besumnje nude stojettslttge onimo koji iele do u.gase planten Revol.u.cije.

Manje uzbudena nego Sto bi bila samo nedeljudana ranije, Edipa je pokazala'rilanak Emoriju Borcu.>Sve Tristerove izbeglice koje pripadaju reakciji iz1849. goctine<<, smatrao je on, >dolaze u Amerikupuni nada. Ali, Sta tu nalaze?<< Nije stvarno pitao; toje bio deo njegove igre. "Nevolje.< Negde oko 1845.godine ameridka vlada izvr5ila je veliku po5tanskureformu, snizila cene, i tako izbacila vetiinu nezavi-snih poStanskih sluZbi iz konkurencije. Vei tokomsedamdesetih i osamdesetih godina svaki nezavisnikurir koji bi pokulao da se nadmeie s vladomdoZivljavao je istu sudbinu, bio bi samleven. Vremekad pripadnici Tristera emigriraju u Ameriku,1849-50. godine, nije bilo doba kad su mogli da po-miSljaju cla nastave tamo gde su u Evropi stali.

>Stoga su se jednostavno zadrLalirl rekao jeBorc, >'u kontekstu konspiracije. Drugi doseljenici

r62 163

trudi da se sakrije - koristi se

K. Morisa Sriftaiveoma ugled-

Moris i< stuPio u vezu s

im da r klijent Zeli una-broj 49. Na to

zna ko Zeli da ihplati Po5tarinu i osigura-'dvadbset detiri sata. Ali,

obzirom da je to konzervarodno, izvinili i odbili ga.<^"--,;Si"

vi mislite?< iede Edipa, iako jc vei i sama

mnogo znala." " - - 3n u n a i t aj a ns tv"'

"'"i,: :;tYi:-:'l"i: ff ;:kaz o Tristerovom Posto-ku. Zanima me koliku ie

ine dvorovet', gd€ je Pilazailo i smradilo se 5to je

najvi5e moglo. Onda ie iza5la i vozila neko vreme

autoDutem, uco..nih io,ouu, da vidi 3ta ie se dcsiti'

Ali. i;;iilu ilotriti. Odmah posle ponoii zatekla se

u telcfonskoj govornici, u-nekom pustom' nepozna-

i.t, n""tt"drjEnom delu San Narcisa' Pozvala je bar

"Grriki nadin,. u San Fran

,Ovde Arnold Snarbtt, rede ona gu5eii se'

,Bio sam u klozetu za dedake<<, rede on' >Mu5ki

je krcat-"

165

teiim osmehom na licu kipa Slobode. Na marci po-

koju joj je Koen pokazao prilikom njene prve posete,Linkoln od detiri centa s transpozicijom oAmeridkapot5a<<, zlokobna avionska marka od osam centi kojuje videla na pismu tetoviranog mornara u San Franci-sku.

>Zanimljivo.,, rede ona, 'rukoliko je dlanak au-tentidan.<

"To bi moglo lako da se proveri... Borc joj jepiljio pravo u odi. "Za5to

to ne udinite?"

,Kakav licitant?<

osobe koje su rrupisane...>Kako onda znate da ga ne znate? <<

164

. Ona mu.brzo isprida, ne potroiiv5i vi5e od jednogminuta, sve Sto je doznala o Tristeru, Sta ss desiloHilarijusu, Mudu, Mecgeru, Dribletu, Falopijanu. >Tisi.., rede ona, >jedini koga jo5 imam. Ne znam kako sezoveS, ne Zelim da znam.l i moram da doznam da ligg onito dogovorilis tobom. Da me sludajno sretneii isprida5 mi pridu o po5tanskoj trubi. Jeri za tebe tomoZe da bude samo Sala, ali zamenqod pre nekolikosati, vi5e nije. Napila sam se, sela u kola i vozilaautoputem. MgZda iu sledeii put biti odludnija. Uime Boga, ljudskog Livota, ili onbga Sto po5tuje5, mo-Iim te. Pomozi mi.<

. "Arnolde.<, rede on. Usledio je dugi periodispunjen kafanskom bukom.

.. >lGotovg je,., rede ona, )>sita sam svega. Od ovogdasa bri5cm ih. Slobodan si. Razreien. MoZei da mikaZe5.<

>rPrekasno je<<, rede on.,rZa mene?.<>,Za mene.<< Pre nego Sto je mogla da ga upita Sta

to znadi, on prekinu vezu. Nije imala vi5e nbvdiia.Dok ona uspe da usitni novdanicu, on ie otiii. Stajalaje izmedu javne telefonske govornice i iznajmljcinihkola, u noii, potpuno izolovana, i poku5ala dl uimerilice prema moru. Ali, izgubila je brijentaciju. Okre-nula se nq jednoj slojevitoj peti, ali nije mogla dapronade niplanine. Kao da izmedu nje iostatka zem-lje nisu postojale nikakve prepreke- San Narciso, utom iasu izgubljen (sam gubitak dist, trenutan, sfe-ridan, kao zvuk nerdajuieg orkestarskog zvona, zao-

, izmedu nezda), prepustijojnosti, ponovo postade ime,g kontinuiteta. Pirs Invereriti

Spustila se niz deo pruge koja je tekla uporedo sautoputom. Njeni ogranci skretali su povremeno na

766

fabke.jetmeonome Sto su snovi Postalinoi svetlosti, rub olujemeclu viSim. sveobuhvatnmima gruPne Ptrove izobilja.Narciso nije imih nacrta. PrelaZcniu smisla u onomeostavio, ne Pomislivii n

Amerika.gova naslednica; moZdaIament, moZda nckom

nrizovc lik toc mrtvaca koji bi se obladio' pozirao'

i;;;il; i &eo';"o, niie gubila novo saZaljenje

;'"";;';;;t;k.kt iz koieg" jJnastojao d" qlgl,1*izlaz,premaenigmi koju su stvorila njegova nastoJan-

Ja.

dai da stane<<, rekao joj jtaina, samo ne daj da stan

suoden sa svojim duhom,ioak stati. MoZda je naJznemirio nekad5nju lju

t67

gotov,gordinnue mstem i

se te pruge ulivaje u daone obrubljuju i prod m_Samo da je gledala. S zaspavanje, ostavljenih iliputnici i5dezli, rskih ravnica, gdeje oprano rublj m se leno izvlatioiz spojenih dun ravni stanari bili uvezi s drugima li su pomagali da

168 169

bezimenim ljudima, moZda kao neka prva rata? O,BoZe! U jednoj mikrosekundi obru5io bi se na nju,opozvao sva njena pisma, nanali bi je raznim imeni-ma, proglasili u celoj Zemlji PomorandZi da je redi-stribucionista i crveni radikal, ubacili onog stardiia izfirme Vorp, Vistful, Kubidek i Mekmingas kao admi-nistratora de bonis non, eto Sta ti sleduje, duSo, za5i[re, sazveZda, naslednike iz senki. Ko zna? MoZdabijednog dana osetila podsticaj da se pridruZi Triste-ru, ukoliko postoji, njegovom sutonu, izdvojenosti,rJekanju. Cekanju, pre svega; dekanju da drugi skupmoguinosti zameni one koje su uslovile zemlju daprimi bilo koji San Narciso u svoje najneZnije tkivobez trzaja ili krika, ili bar, ako ne postoji ni5ta drugo,dekanju da se simetrija izbora raspadne, da se pore-meti. Slu5ala je o iskljudivanju prosednih i srednjih;oni su bili najgora govna, trebalo ih je izbegavati posvaku cenu; ali kako se to dogodilo ovde, gde su Sanseza raznolikost nekad bile toliko velike? Jer sada sedovek oseiao kao da hoda medu matricama velikogdigitalnog kompjutera, s isprepletenim nulama i jedi-nicama koje su posvuda visile kao kakve pokretnefigure, desno i levo, iznad i ispred, guste, moZda be-skrajne. Iza hijeroglifskih ulica mora da se nalazi ilitranscendentno znadenje ili samo zemlja. U pesmamakoje su pevali Majls, Din, SerdZ i Lenard nalazio seneki deo boZanske lepote istine (kako je Mudo sadaverovao) ili samo spektar snage. Oslobadanje Tre-mejna, prodavca kukastih krstova, od holokausta ta-kode je bilo nepravda, ili odsustvo vetra; kostiameridkih vojnika nalazile su se na dnu Invereritije-vog jezera ili zbog razloga koji je ne5to znadio svetu,ili zbog ronilaca i pu5ada cigareta. Jedinice i nule.Tako su se parovi rasporedivali. U Vesperhejveno-vom domu, na primer, ili smeitaj, ostvaren u nekojvrsti dostojanstva, zajedno s Andelom Smrti, ili samo

710

tajanstvenog klijenta,,Odludio ie da lidno prisustvuje aukciji", bilo je

sve Sto je Srifthteo da joj kaZe. >MoZda iete ga tamosresti.<< MoZda.

ste doSlicla se nadmedete?..oNisam.r, rede Edipa' >>samo se padam u tuda

posla.<.olmamo srede. Danas ie objavljivati Loren Pase-

rin, nqjboljivoditelj aukcija na Zapadu..'

"Sta ie raditi?">KaZe se da voditelj aukcije 'objavljuje' proda-

ju", rede Koen.

t7r

>Otkopdan vam je 5lic", Sapnu Edipa. Nije bilasigurna Sta treba da uradi kad se kupac otkrije. Imalaje samo neku nejasnu ideju o tome da treba da stvoriZestoku scenu, koja bi privukla policajce i pomoglajoj da otkrije ko je doista taj dovek. Stajala je namqstu obasjanom suncem, medu sjajnim desticamapra5ine koje su se uzdizale i padale, poku5avala da sebar malo ugreje i razmi5ljala da lijoj je sve to potreb-no.

>Vreme je<, rerie DZingis Koen i ponudi joj ruku.Muikarci u sobi za aukcije nosili su crni moher i imalibleda, okrutna lica. Posmatrali su kako ulazi, po-kuiavajuii da prikriju svoje pomisli. Loren Paserin,kojije stajao na podijumu, nadnosio se nad njih kaoluLkar, sjajnih odiju, uveZbanog i nemilosrdnog osme-ha. Piljio je u nju, nasmejan, kao da govori: Izne-naden sam da si doista do5la. Edipa je sela sama,izdvojena u straZnjem delu sobe, i zagledala se u po-tiljke, poku5avajur5i da pogodi ko je njena meta, njenneprijatelj, moZda njen dokaz. Jedan pomoinik zat-vori teike kapke na prozorima i sundeva svetlost ne-stade. Cula je kako se brava zatvara uz prasak; odjekpotraja nadas. Paserin ra5iri ruke u gestu koji kao daje pripadao sve5tenstvu neke daleke kulture, moZdaanclelu koji se spu5ta. Voditelj aukcije prodisti grlo.Edipa se zavali u svom sedi5tu, odekujuii objavu bro-ja 49.

772

U vremenu masovnih medija i gotovo potpunog gubitkaprivatnosti, Tomas Pnom piscu nije po5ldaleko od znatileljeostvario ideju o >smrti autora,.,stavki svekolikog postmoderniz>mrtav<<, prepuJtajudi da se pisanje i sam tekst saZmu tamo gdeim je pravo mesto: u ditaocu.-

takav postupak autora mole, naravDo' da se hvali_i 9P9ra-va, ali nikalio ne inoZe da mu se odrekne kao pravo slobodnogizbora. Pindon je, u stvari, samo postupio onako kako bi postup-ilimnogi likovi iz njegovih dela - bn nastoji da ne bude deo bilokakvog sistema, daitade iz njihovih omedenih podrudja i dospe uozonui., rubnu oblast u kojoj se najpotpunije mogu ostvariti slo-bode diha i tela. Sve dotle, riaravno, dok ne utwdi, kao i njegovilikovi, da je svaki beg od sistema i zavera samo prividan,- danaspram ,ia. i ,Mi* - oje neki >drugi<, neki >Oni< kojitvore i smiSljaju novi s se sastoji od ufi,adanja u-klopkesistema i us-prlSnog ili oslobaclanja od nj!h, dok para-noja postaj6 osnovni model na5eg ponaSanja. Taj jednostavniobiazhc stoji u osnovi svih zamrSenih PinConovih romana.

KnjiZevni istoridari i drugi znatiZeljni istraZivadi usP_eli su da

"iskopaju" tek nekoliko osnovnih podataka o Tomasu Pindonu.Roden je 8. maja 1937. godine u Glen Kouvu, na Long Ajlendu, udrZavi Njujork. U sedamnaestoj godini e

Skole, u,isuje se na Kornel, jedan od huniveaiteta, gde u prvi mah studira fizik e

i narednih netotito godina provodi u mornaric, *" **?:l;:

?:3l;mu je 1963. objavljen Prvi roman,

jezgrovito naslordjen Z, Pindon nestaje i od tada ga niko, bar iz

TOMAS PINEON

173

knjiZevnog sveta (ili sistema), nije video ili fotografisao. (Jedinapoznata fotograhja potide iz njegwih ranih univerzitetskih dana;prema nekim kazivanjima, autor te fotografije, Pindonov kolegasa studUa, poreklom je iz Sarajeva.)

Pindon, dakle, ne postoji. Ali, Metju Vilson je u eseju >Po-fiaga za Pindonom< pokazao da Tomas Pindon potide iz veomastare i ugledne porodice koja se pominje u raznim engleskimdokumentima joS od XI veka, i u kojoj je, pogotovo po dolasku uAmeriku 1630, bito mnogo religijskih, ekonomskih i dru5wenihgubitnika. Mnogi od njih su, kako pokazuje Vilson, posluZili kaomodeli za likove u Pindonovim romanima, Sto obja5njava njegovunaklonost prema gubitnicima i odbadenima, u stvari, prema svimaonima koji se nadu izvan sistema.

Biti iaran sistema, u ,>zoni<., znadi biti u srediStu paranoje, ilibolje redeno: u granidnom podrudju izmedu povezanosti i nepove-zanosti svih stvari. Paranoja, u tom sludaju, predstavlja prirodanizbor, jer u suprotnonr stanju, kako kaZe Pindon, u kojem nistanije povczano ni sa dim, niko ne moZe dugo da izdrLi-Mi moramoda zamiSljamo raznez,avere jer doista Zivimo kao deo nedije zave-re, deo sistema u kojem uvek postoje neki >drugi", "Oni< kojiodreduju i na5u ulogu. Ta svest o zaveri proZima sva Pindonovadela, kao Sto Zelja za otkrivanjem njihovog pravog smisla podstidenjegovc junake na sukob sa sisten:om, na ulazak u Dzonu<. Nakraju svakog sistema, medutim, nalazi se poaetak novog sistema:otkrovenje je trenutno i svet se ponovo zatvara.

Paranoja, entropija i teorija informacija predstavljaju triglavne tadke Pindonove poetike. Ove tri na izgled neknjiZevneodrednice mogu dudno da zanrute u okruZju Pindonove proze,koja pokazuje uticaje i podsticaje svih mogudih knjiZevnih pravacai najraznovrsnijih autora, alijezik nauke - kojim se on desto sluZi- moZe preciznije da odrazi paradoks sveta gde rad na ostvarivan-ju reda stvara joS veii nered. Uostalom, i lri osnovna elementaPindonovog pripovedanja govore, svojim jezikom, o gubitku: sve-sli, stvarnosti, energije, smisla.

Cudna me5avina naudnog i laidkog, ali i svetog i svetovnog,knjiZevnog i vizuelnog, potkultu rnog i alternativnog, od likuje deti-ri dosada objavljena Pindonova romana i knjigu ranih kratkihprida. Tome treba pridodati i mozaidnu, ponekad haotidnu struk-turu njegovih dela, koja tek na kraju, samo uz veliku pomodditaoca (koji tako nadoknaduje odsustvo >umrlog< autora), otkri-va svoj sistem i smisao. Ali nikada, osetide ditalac delom svesti, upotpunosti.

Prvi roman V. (1963) pokazao je jo5 jednu odliku Pindono-vih knjiga: one se ne mogu prepridati. Sa delimidnim izuzetkom

174 775

revolucUa pretvara u biznis, uz neumitnu promenu ideala i wevedu mod televizijskog ekrana. IndMdualna west se pretvara usapunsku operu.- U Kaliforniji se odigrava i radnja romana Objava broja 49(1966), delaza koji se svi kritidari slaZu da zauzima mesto medunajznaCajnijim kratkim romanima u sawemenoj ameridkojknjiZevnosti. Istina je da kratkoda romana, kao i usredsredenost

wo delo Citljivijim od ostalihostavua ditaoca u istim dilema-9 je vuzetnlo zgusnut tekst koji

uspeSno parodira formu kriminalistiCkog romana, istorijske hroni-ke, renesansne drame i piholoSkog trilera. Kao Sto ne doznajemo

se raspada zajedno s gubiliStem, i iza oborenih kulisa naziremonasmejano lice autora-tvorca. Na krajt Obiave broia 49 takodese, ka<i iu Dtgi gratitacije,nalazimo u gledali5tu: aukcija nalikujepozori5noj predstavi, a aukcionar izgleda kao sve5tenik, ali i kaoiutkar. NiSta se ne de5ava. Tekst se naprosto zawSava, i mi nismosigurni gde su kulise, ne znamo ko j Pindon nenudi odgovor, ditalac ipak oseda nja. NeCeumeti da kaZe Sta je to, ali znade da nije znao.

David ALBAIIARI

176

SADRZAJ

TOMAS PINEONOBJAVABROJA49

Glavni urednikIovan Zivlak

RecenzentiIoicaACinDavidAlbahari

Likovna obradaBora PoprZan

Izdavadko preduzedeSvetwi, Norri SadA Teodorovida 11

Izdavadko preduze6eRad, BeogradMoSe Pijade 7

TiraL2000

StampaGIP >Kultura<<, Beograd1992-