Tolkinov rečnik

TOLKINOV RE�NIK

A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z

2

Angmar

Veš�evo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godini Tre�cg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarski Br�ani Etenskih mo�vara. Njegov vladar se zvao Veštac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bio Gospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mra�nog Gospodara. Veštac-kralj je vladao skoro 700 godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je kona�no razoren godine 1974, a 1975. udružena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku Vešca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustošila celo kraljevstvo Angmar.

Ankalagon

Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najve�i od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon Crni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mra�nog Neprijatelja u Prvom Dobu Sunca. Samo njegovo ime zna�ilo je "nasr�u�e �eljusti" i kad je po prvi put pušten u svet u Velikoj Bici njegovo ogromno obli� je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je kao da �e Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u kriti�nom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom �arobnom lete�em brodu stupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva težina bila je toliko velika da su, kada je pao, kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim.

Apanonar

Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u isto�noj Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bi�a. Bila je to rasa Ljudi koji su tako�e nazvani Apanonar, što zna�i "posle-ro�eni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je došao na Ardu. Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu ve� mnogo Doba pre no što su stigli Ljudi.

Aragorn I

Dunedainski poglavica Arnora. Pošto je Veštac-kralj Angmara uništio Severno Kraljevstvo Dunedaina godine 1974. Tre�eg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odonda poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je šesnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleženo o tim mra�nim danima, izuzev da su ga, pošto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili vukovi u Erijadoru.

Aragorn II

Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je šesnaesti i poslednji poglavar Dunedaina. Ro�en je godine 2931. Tre�eg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom �erkom Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slobodnih Naroda. Išao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil, Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagosloven životnim vekom trostruko dužim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa �arobnjaka i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. došao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena. Pošto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao vo�a Družine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim Ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na Pelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oženio se Aruenom. Tokom slede�eg veka njegove vladavine, Aragorn je proširio svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko k�eri i jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine �etvrtog Doba njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspešno.

Aratari

Me�u Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvišeni". Njihova mo� nadaleko premašuje mo� svih ostalih u Neumiru�im Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda,

3

Kraljica Zvezda, koji oboje žive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "ku�i visokog vazduha". Drugo dvoje, zvanih Aule Kova� i Mandos �ita� Sudbine, žive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja je Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar Šume, žive na otvorenom. Slede�i je Ulmo, Gospodar Voda, koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, �iji je dom velika ku�a na zapadu sa koje ona gleda na Vrata No�i.

Arda

Visokovilenja�ko ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On je uklju�ivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumiru�ih Zemalja.

Argonati

Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali tako�e zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonati su bili par

Ariena

Maja, �uvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devi�anski duh vatre, koja je nekad služila Vanu Ve�no mladu u vrtovima Valinora. Me�utim, posle uništenja Drve�a Svetlosti, Ariena je uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kova�, nosila ga preko nebesa. Kao �uvarka i zaštitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara me�u Smrtnim Ljudima.

Armenelos

Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najviše planine ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljeva Numenora i mnogi od najlepših numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i, iskoristivši svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivaju�i propast Numenora.

Arnor

Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvo kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvišeni kralj Dunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga. Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost je postao njegov najvažniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain, Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. na severoistoku Arnora uzdiglo se zlo vešti�je kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina godina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao veštac-kralj, ratovao je protiv Dunedaina Arnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su uništena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili da se bore slede�ih šest vekova. Kona�no, godine 1974, Artedian su opustošile legije Orka i varvarske horde Vešca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u raštrkanim ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja Rata Prstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvišeni Kralj svih Dunedaina, Arnor je povratio i ponovo uspostavio svoju nekadašnju mo� i slavu.

Aruena

Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila �erka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane. Ro�ena godine 241. Tre�eg Doba Sunca, smatrana je najve�om lepoticom svog doba. Vilenjaci su je znali kao Ve�ernju Zvezdu, a Ljudi �esto zvali Undomjela, ili "ve�ernja deva". Skoro tri hiIjade godina ona je živela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom Dunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaru�ili, ali Elrond je zabranio ovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali ispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je to predstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu kona�nosti svih smrtnika. Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova k�er jedinica, i najve�a lepotica svog vremena. Verivši se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za Kralja Elesara. Rodila je Aragornu nekoliko k�eri i jednog sina, i oni su vladali sre�no i uspešno sve do Aragornove smrti, godine 120. �etvrtog Doba. Slede�e godine Aruena se vratila u Lotlorijen gde je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada ven�ali.

4

Asea Aranion

Iz zemlje Numenorejaca, biljka �arobnih isceliteljskih mo�i stigla je u Srednju Zemlju. Na visokovilenja�kom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnih mo�i koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobi�ajenije vilinska nauka je koristila sindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist.

Atanatari

Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, pošli sa istoka Srednje Zemlje, otišli na zapad i sever i došli u kraljevstvo Belerijand gde su živeli Noldorski i Sindarski Vilenjaci. Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "o�evi Ljudi", mada je �eš�e to ime preuzimalo sindarski oblik koji je glasio Edaini.

Ovi Ljudi su nau�ili velike veštine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili došli iz Amana, Zemlje Svetlosti, a njih su podu�avale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plašili i poštovali ih kao bogove.

Tako su Atanatari zaisla bili o�evi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka, gde su nau�ili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je ništavno u pore�enju sa onim što su nau�ili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su bili odre�eni da postanu u�itelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja �e uslediti. Mnogo toga što se ubrajalo u veliko i uzvišeno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima.

Atani

Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmo�niji su bili Atani od Tri Ku�e Vilin-prijatelja koji su živeii u Belerijandu. �ak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bili su veliki. Mnogo od toga je ispri�ano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdeset Trolova i izdržao mu�enja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako je Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svom brodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili mešanjem s vilinskom krvi, jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velikaš Atanija ven�ao s Vilinprincezom: Beren se ven�ao s Lutije-nom, Tuor se ven�ao s Idrilom i Earendil se ven�ao s Elvingom. Tako su Atani bili najplemenitiji i najja�i od Ljudi, koji su stvarali mo�na kraljevstva, i podu�avali mnogo �emu što su nau�ili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su došli kasnije.

Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Ku�e samo na kratko dali Noldori.

Njegovo pravo zna�enje je "Drugo-ro�eni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su se pojavili na istoku Srednje Zemlje. Jer kao što su Vilenjaci, koji su došli na svet u vreme Ponovnog paljenja Zvezda, nazvani Prvoro�eni, tako su Ljudi, koji su došli u vreme Uzdizanja Sunca, nazvani Drugoro�eni - Atani.

S vremenom, me�utim, ime Atani je potpuno iš�ezlo, jer kvenijski jezik noldorskih Vilenjaka nije bio u širokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Ku�e postali su Edaini na uobi�ajenijem sindarskom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je ispri�an ve�i deo pri�a o ovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda.

Atelas

Me�u mnogim pri�ama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e" zabeležen je deo sivovilenja�kog stiha koji se odnosi na lekovitu biljku Atelas. Zna�enje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalo nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostala narodni lek za lakše telesne boljke.

U strašnim danima tog rata Aragorn, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenora odakle je poticaia ta �arobna šumska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se u pri�ama da je Aragorn,koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio

5

je u kazane kipu�e vode i oslobodio njenu istinsku mo�. Miomiris vo�njaka, hladno�a planinskog snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mra�ne sobe gde su ležale žrtve zatrovanih rana i crne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oživevši i podmladivši se, a duga�ak trans koji ih je držao pod svojim uticajem se prekinuo pre no što je stigao da ih dovede do nesre�ne smrti. Tako su Atelas Ljudi nazvali KraIjolist, "list kraljeva", a to što ga je upotrebio jedan istinski kralj Numenora bio je znak da �e uskoro do�i kraj najve�em zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svima koji su naseljavali Srednju Zemlju.

Aule

Valar zvani "Kova�", ali tako�e zvan Tvorac Planina, jer Aule je u�inio više od svih Valara u Oblikovanju Arde. On je na�inio Svetiljke Valara i iskovao barke koje drže Sunce i Mesec. Aule je majstor svih zanata i izumitelj svih metala i dragog kamenja. Me�u Patuljcima je poznat kao Ma-hal, što zna�i "Tvorac", jer je on bio taj koji je za�eo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje i kamena, koji je nau�io noldorske Vilenjake pravljenju dragulja i klesanju kamena. Ku�e Auleove se nalaze u centralnom Vali-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna.

Avalone

Pristanište i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Zalivu Eldamar. Tu su tokom Tre�eg Doba Zvezda Teleri prvo nau�ili da grade brodove i iz tog pristaništa su isplovili najzad do obala Eldamara u Neumiru�im Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sunca iz svetiljkama obasjanih kejova Avalonea Morski Vilenjaci su naj�eš�e plovili do zemlje Numenor sa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogatili živote smrtnika tog blagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvišeg vrha Numenora oštro oko moglo da vidi blistave svetlosti tog grada i golemi beli toranj u njegovom središtu.

Avari

U Vreme Bu�enja svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje pokraj Orokarnija, Planina Istoka, na obali Helkara, Unutrašnjeg Mora. Ali s vremenom su stigli pozivi Valara i svi Vilenjaci su morali da na�ine izbor izme�u zvezdane svetlosti i obe�anja zemlje ve�ne svetlosti. Oni koji su izabrali ve�no svetlo i krenuli na Veliko Putovanje nazvani su Eldari, dok su oni koji su ostali nazvani Avari, "nevoljni".

Avari su postali manje mo�an narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mra�nim Silama i zlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postajali kao seni i duhovi koje smrtne o�i nisu mogle da opaze. Živeli su uvek blizu šumovitih predela, nisu gradili gradove i nisu imali kraljeve. Kasnije, u godinama Sunca, Avari su nazvani Šumski Vilenjaci i neki od njih su odlutali na zapad uklju�ivši se u velike doga�aje svoje eldarske sabra�e pod kojima su napredovali i ja�ali neko vreme pre no što su ponovo iš�ileli.

Avatar

Južni deo kontinenta Aman u Neumiru�im Zemljama koji je ležao izme�u Pelori Planina i Mora. Avatar zna�i "senke", jer to je zaisla bio mra�an, hladan pustinjski predeo. U toj zemlji senki živela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor i ona izašla i uništila Drve�e Vaiara.

Azagal

Patulja�ki kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Doba Sunca kraljevstvo Kralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda bilo je �uveno po kovanju najfinijih se�iva od �elika i najboljeg patulja�kog oklopa-pancira koji je svet ikada video. To oružje je stavljeno na probu za vreme strašne Bitke Nebrojenih Suza kada su jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdrže oganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i snaga Kralja Azagala naterala je Zmajeve da se povuku. Jer iako ga je to koštalo života, Azagal je ma�em probo duboko trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i prisilio ga da se povu�e sa bojnog polja.

Azanulbizar

Nekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se Azanulbizar. Od razaranja Patulja�kog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, zajedno sa kraljevstvom (kasnije nazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep i svet, bio je izvor Srebropute Reke i u njemu

6

je bilo Jezece Ogledalo, jezero vizije i proro�anstva. Pred kraj Tre�eg Doba Sunca to je bilo mra�no i prete�e mesto kojem su vladale zle sile, a godine 2799. poprište kona�nog krvavog sukoba u Ratu Patuljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Družine Prstena postala je to pusto-poljina, tampon izme�u Morije i Zlatne Šume Lotlorijen. Družina Prstena putovala je kroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog uto�išta u Šumi Lotlorijen.

Azog

Or�ki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patulja�kog kraljevstva Morije. Bio je posebno veliki i omražen Ork, mogu�e jedan od Uruk-haja, rase vojni�kih Orka. On je bio odgovoran za ubistvo i saka�enje patulja�kog kralja Trora 2790. godine Tre�eg Doba. Azogovo ubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i 2799. do kona�nog boja Bitke od Azanulbizara u kome su Orci satrti. Da bi se osvetio za saka�enje Trora, Dain Gvozdenstopa je Azogu odrubio glavu, koja je nabijena na kolac.

7

Balar

U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, plove�eg ostrva koje je bilo brod Ulmoa, Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumiru�e Zemlje. Me�utim, u Zalivu Balar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao. Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile �uvene po tome što su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlaš�u Kirdana i Falatrima, i za vreme Ratova Belerijanda postalo je uto�ište, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom. Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkom Belerijanda, potonuo u more.

Balin

Patuljak Torina i Družine. Balin je ro�en u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770. Šmaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi Rat Patuljaka i Orka, posle �ega se skrasio neko vreme u PatuIja�koj koloniji u Plavim Planinama. 2841. Balin je otpo�eo zlosre�nu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je za ishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Ta�no vek kasnije, on se uputio sa Torinom i Družinom u uspešnu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom Šmauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio Erebor u pokušaju da ponovo uspostavi Patulja�ko kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borio protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali kona�no su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni.

Balkoti

U vreme Kiriona, dvanaestog vladaju�eg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod živeo je u Rovanionu na isto�nim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Isto�njaka. Balkoti su izazivali veliki strah u južnoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a njihova dela je usmeravao Mra�ni Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj šumi. Divljaštvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki.

Godine 2510. Tre�eg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u Veliku Reku i najzad prešla u kraljevstvo Gondor.Plja�kali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene stanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u mo�noj vojsci predvo�enoj Kirionom. Ali, crna armija Orka došla je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem �asu Ljudima Gondora je stigla pomo�, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu i Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je mo� Balkota bila zauvek razbijena. Varvarska vojska je satrta i nijedna pri�a ne govori o divljim Balkotima posle tog doga�aja. Oni su bili iš�ezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje.

Balrozi

8

Najstrašniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mra�nog Gospodara bili su oni koji su se preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u Srednjoj Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni mo�i".

Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali ve�u mo�. Ogromni i nezgrapni, Balrozi su bili �ovekoliki demoni sa lepršavim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen. Izgledali su kao da se kre�u u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali mo� da se uvijaju i vijugaju kao zmije. Glavno oružje Balroga bio je mnogostruki vatreni bi� i, mada su nosili i malj, sekiru i plameni ma�, njihovi neprijatelji su se najviše plašili vatrenog bi�a. To oružje bilo je tako strašno da je ogromna zlo�a Ungolijant, Veliki Pauk, koju �ak ni Valari nisu mogli da unište, oterana iz Melkorovog kraljevstva užarenim udarcima bi�a demona Balroga.

Najozloglašeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda. U Ratovima Belerijanda tri Uzvišena Vilin-gospodara su pala pod bi�em i crnom sekirom Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao je Gotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, Uzvišenog Kralja Noldora. Najzad, ponovo u službi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu Trolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no što su u jurišu oplja�kali kraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja, Gotmogu je došao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio.

U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili me�u njegovim najistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okon�ao Melkorovo kraljevanje, to je uveliko dokraj�ilo i Balroge kao demonsku rasu.

Pri�alo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali posle mnogo hiIjada godina ništa se više nije �ulo o tim zlim stvorovima i ve�ina Ijudi je verovala da su demoni zauvek nestali sa zemlje. Me�utim, tokom Tre�eg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su duboko kopali, slu�ajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom pušteni, Balrozi su ubili dva patulja�ka kralja i, okupivši Orke i Trolove kao pomo�, oterali zauvek Patuljke iz Morije. Kao što se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e", vlast Balroga je ostala neosporena tokom dva stole�a, sve dok ga �arobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu od Kazad-duma.

Banakili

Tek kad je proteklo prvih hiljadu godina Tre�eg Doba Sunca u Dolirii Anduina, isto�no od Planina Magle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Polušani", rasa zvana Hobiti. Manji od Patuljaka i povu�eni, klone�i se drugih rasa, oni su živeli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovim po�ecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo zna�ajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" pri�a kako su njihovi podvizi odlu�ili ratove najmo�nijih koji su nastanjivali Srednju Zemlju u Tre�em Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko �uveni u pesmama i pri�ama koje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okon�ao zlu vladavinu Saurona, Mra�nog Gospodara Mordora.

Barad-dur

9

Najve�a tvr�ava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Tre�eg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemlji Mordor, zvana Mra�na Kula me�u Ljudima i Lugburz me�u Orcima. Sagradio ju je, posle prvog milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomo�u Jedinog Prstena. Tokom više od dve hiljade godina Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su ga udružene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodišnjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron zba�en. Slede�ih dvadeset devet vekova Tre�eg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruševina, ali pošto je na�injen �udesnim mo�ima, njegovi temelji nisu mogli da budu uništeni dok je Jedini Prsten opstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Tre�eg Doba, mogao je da ga obnovi i vrati Mra�nom Tornju njegovu nekadašnju mo�. Sad se �inilo da je on nepobediv. Me�utim, Sauron nije ra�unao da �e Prsten biti prona�en. Godine 3019. Jedini Prsten je uništen u vatrama Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i srušili se. S uništenjem Jedinog Prstena, Sauronove mo�i su kona�no dokraj�ene i toranj Barad-dur se srušio u gomilu šuta.

Bard Lukonosac

�ovek od Dola i Ubica Zmajeva. Ro�en i odgajan me�u Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bio izgnanik od Dola koga je uništio Šmaug, Zlatni Zmaj. Bio je to snažan �ovek strogog lica koji je bio vukao naslednu liniju od �uvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Tre�eg Doba, dok su gradski oci bežali da spasu živote, Bard je upotrebio svoju streIja�ku veštinu da pogodi mo�nog Šmauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici Pet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i Dol. On je postao prvi u duga�koj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, Kralj Bain.

Bardinzi

Me�u snažnim Severnjacima koji su živeii izme�u Mrke Šume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji su se, u poslednjem veku Tre�eg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi od Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj Šmaug došao u Samotnu Planinu, Dol je oplja�kan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pružali su im uto�ište skoro dva veka. U to vreme me�u tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvao Bard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snažan �ovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine ponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bard postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradio bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u �ast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovo ime.

Bela kula

Godine 1900. Tre�eg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvr�avu Minas Tirit i na njenoj citadeli, najvišem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopa iznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavršio godine 2698. Namesnik Ehtelion I. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevide�i kamen") je �uvan u jednoj odaji pod kupolom Kule. Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su �esto koristili naziv Bela kula misle�i na ceo grad-tvr�avu Minas Tirit i njegove stanovnike.

Belaini

Na Ardi, od njenog po�etka, bila je jedna rasa �uvara, poznati kao Valari na visokovilenja�kom jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, što zna�i "sile".

Belegair

Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumiru�ih Zemalja zvalo se Belegair, što na vilenja�kom zna�i "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea od Talasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pružao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi" koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u središtu.

Belegost

10

Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagra�eno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog Doba Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenja�ka re� za "mo�nu tvr�avu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka, zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su ušli u Belerijand i bili su me�u najboljim kova�ima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovali pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmašnim �eli�nim oružjem sa Sindarima i, po nalogu Kralja Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepše od svih kraljevstava, Hiljadu Pe�ina Menegrota. U Ratu Dragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli da izdrže plamen Zmajeve vatre zato što su bili rasa kova�a navikla na vrelinu i na svojim kacigama su nosili �eli�ne maske otporne na plamen koje su im štitile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijen u ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnog polja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okon�an Rat Besnih, njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Ona nekolicina koja je uspela da preživi pobegla je na istok i našla uto�ište u ku�ama Kazad-duma.

Belerijand

Do svog potonu�a na po�etku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planina na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vreme Veelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najduže zadržali dok su �ekali Ulmoa, Gospodara Okeana, da ih odvede u Neumiru�e Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otišli. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata i Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Tako�e su sa istoka došli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u re�nim oblastima Osirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Još kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorski Vilenjaci koji su se vratili iz Neumiru�ih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad, Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Isto�ni Belerijand. Pored vilenja�kog naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skita�kih plemena Ljudi i, najzad, osvaja�ke sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih �udovišta iz Moregotovog zlog kaljevstva Angband. Te strašne invazije Morgota su kona�no dovele do propasti svih vilenja�kih kraljevstava za vreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari došli da unište Melkora, ali, dok su to �inili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more.

Beorn

Severnjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina izme�u Maglenih Planina i Mrke Šume tokom poslednjih vekova Tre�eg Doba. On i njegovi Ijudi iz šume su �uvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi �ovek kojije nosio grubu vunenu tuniku i bio naoružan sekirom drvose�e. Bio je divlji nordijski ratnik koji se besomu�no borio i imao je dar "promene kože", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine 2941. Beorn je pružio zaklon i zaštitu Torinu i Družini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U toj bici Beorn je uzeo medve�e obli�je i pobio desetine Orka.

Beorninzi

11

U Tre�em Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su �uvali Gaz Karok i Visoke Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradi Muškarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvose�ku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakih miši�a, ali �asni. Nazvani su po žestokom ratniku, Beornu, koji je bio mo�an �ovek i promenljive kože. Nekom �arolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog �oveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn nau�io veštinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion" pripoveda kako su neki od te rase bili menja�i kože. Najve�i od njih beše Beren koji je, kao i Beorn, dugo živeo sam u šumi i nije jeo meso. Kao što je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kod Berena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima pri�a se kako je Beren nau�io od Eldara veštinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, a onda kao veliki Vuk. Tako su možda nešto od te �aroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je možda Beorn nau�io tu veštinu jer je tako dugo živeo s medvedima, Šta god da joj je bio izvor, kaže se da se ova umešnost menjanja kože prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu za Prsten, Beorninzi, predvo�eni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su žestoko sa Šumarima i Vilenjacima Mrke Šume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strašne snage i neobuzdanog besa Beorninga u boju, legenda o medvedokožim ratnicima dugo je živela u se�anjima Ljudi.

Beren

Edainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Ro�en u �etvrtom veku Prvog Doba, Beren je bio jedini preživeli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikada prešla Planine Užasa i prošla kroz gnusno kraljevstvo Džinovskih Paukova. Ušavši u Dorijat, on se susreo sa Princezom Lutijenom, �erkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju. Tingol ec zabranio da se ven�aju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastrašen, Beren se upustio u Potragu za Silmarilom. Pošto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka, spasli su ga Lutijena i Huan vu�jak. Potom su Lutijena i Beren ušli u Angband, gde je Lutijena bacila �ini i za�arala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su bežali, Vuk od Angbanda je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril koju je ona držala. Beren i Lutijena su pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivši dragulj, Beren je poživeo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena, Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoj i Berenu drugi smrtni život na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno požive u Osirijandu do po�etka petog veka. Samo se još jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetio smrt Tingola i povratio Silmaril.

Bifur

Patuljak Torina i Družine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Tre�eg Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. On je preživeo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru.

Bilbo Bagins

12

Hobit od Okruga. Ro�en godine 2890. Tre�eg Doba, Bilbo je bio Hobit neženja koji je živeo u Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili �arobnjak i trinaest Patuljaka da krene u �uvenu potragu Torina i Družine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Patulja�kog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata koje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih šest godina. U svojoj pustolovini Bilbo je došao do jednog misterioznog prstena koji je imao mo� da u�ini nevidIjivim onoga ko ga nosi. Me�utim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru Prstenova. Godine 3001. Bilbo je održao ogromnu ro�endansku zabavu, a onda nestao pred o�ima okupljenog mnoštva, ostavIjaju�i bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je onda nastavio da živi kalu�erskim životom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, pri�e i vilinska predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni nau�ni rad, Prevodi sa vilenja�kog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad s Frodom do Neumiru�ih Zemalja.

Bofur

Patuljak Torina i Družine. Bofur je bio jedan od družine koja se, godine 2941. Tre�eg Doba, dala u Potragu za Samotnom Planinom Potraga je kao kona�an ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz družine su se zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja života.

Bolg

Or�ki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Or�kog Kralja koga je ubio Dain Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bio izuzetno krupan i mo�an Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-hai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je ubio Beorn, poglavica Beorninga.

Bombur

Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Tre�eg Doba Sunca Bombur je pošao u potragu za Samotnom Planinom, što je za ishod imalo ubijanje Šmauga Zmaja i ponovno uspostavIjanje Patulja�kog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bio Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, �ak i u najboljim godinama, bio veoma debeo Patuljak, me�utim, kasnije u životuje postao tako ogromno gojazan da �ak nije mogao ni da hoda, i bilo je potebno šest drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na Ereboru do kraja života.

Boromir

Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladaju�eg Namesnika Gondora. Ro�en godine 2978. Tre�eg Doba, Boromir je bio visok i nao�it naslednik Namesnika. 3018. hrabro je upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proro�anskog sna koji je sanjao zajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao �lan Družine Prstena. Pošto je doživeo i izdržao mnoge opasnosti na putu Družine sve do Brda Oka, blizu Rauros slapova, tu ga je nadvladala žudnja da otme Jedini Prsten, i pokušao je da ubije Froda Baginsa, Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa Semom Gemdžijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je juna�ki branio Hobite Merijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je prire�ena ceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.

Br�ani

13

U Etenmursu (mo�varama Eten) u Erijadoru živela je zla rasa Br�ana koji su služili Vešcu-kralju od Angmara u Tre�em Dobu Sunca. Ti varvarski Br�ant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s or�kim legijama. U �etrnaestom i petnaestom veku, pri�a se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan Dunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle šest vekova neprekidnog rata, ovaj savez je kona�no srušio Artedain, poslednju od di�nih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva. Ali to je tako�e bilo vreme i propasti samih Br�ana. Tek što su Br�ani i njihov Veštac-kralj zauzeli Fornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvo�ena Earnurom od Južnog Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta mo� Br�ana je skršena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Br�ani su postali progonjen narod, raštrkan i zaboravljen.

Bregovi Vetrova

U Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trol�estara, nalaze se Bregovi Vetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah iznad puta, nekad je obrazovao granicu izme�u arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada su ih Dunedaini utvrdili teškim bedemima i branili za vreme rata sa Vešcem-kraljem od Angmara, do petnaestog veka oni su opustošeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili uglavnom nenaseljeni.

Brendivinska reka

U Tre�em Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezera Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga i Stare šume do mora na najjužnijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na svom toku: Sarn Gaz, južno od Okruga i Most od Kamenih lukova, isto�no od Okruga, tik na severu od Stare Šume i na Velikom Isto�nom Putu. Na vilenja�kom, ova reka se zvala Baranduin, što zna�i "Zlatno-sme�a reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog imena Brandanin, što zna�i "Grani�na voda", pošto je ona ozna�avala isto�nu granicu Okruga. S vremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, što zna�i "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik, Brendivino.

Bretil

U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane šume drve�a breze. Na sindarinskom jeziku Sivih Vilenjaka drve�e tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikog divljenja medu ovim Vilenjacima.

Brzozrak

Ent od Šume Fangorn, Brzozrak je bio zaštitnik drve�a oskoruše i, na Entima svojstven na�in, li�io je na to drve�e. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugoš�avao Hobite Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Njegovo vilenja�ko ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, on je bio veoma "žustar" Ent. Tako�e je bio jedan od najmla�ih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i visoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.

Bri

Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaša) je bio glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Ar�et (Svodi�) i Stedl (Stalak). Nalazio se na raskrš�u Velikog Isto�nog Puta i Severnog Puta, što je bilo isto�no od Okruga i u središtu onog što je nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za Prsten veli�ina i zna�aj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Me�utim, uzimaju�i u obzir obim razaranja Arnora u rukama Vešca-kralja od Angmara, iznena�uju�e je što je Bri uopšte i opstao. Taj opstanak, bez sumnje, može se pripisati delimi�no zaštiti Šumara Severa, a delimi�no njegovom prirodnom strategijskom položaju na raskrš�u dva glavna trgova�ka putna pravca. Za mnoge koji su putovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po kr�mi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionici tog regiona, i mestu gde �e se najverovatnije na�uti najnovije vesti i ogovaranja iz obližnjih i udaljenih mesta.

14

Crni Numenorejci U "Akalabetu" je ispri�ana pri�a o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmo�nije kraljevstvo

Ljudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba razoreno je pod Belegairom, Zapadnim Morem, i raspalo se zauvek u druge delove. Ve�ina Numenorejaca je izginula, ali su neki otišli iz Srednje Zemlje pre Sloma i tako preživeli. Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Numenorejci. Ti Ijudi su sagradili veliku luku u mestu po imenu Umbar koje je ležalo na obalama na jugu Srednje Zemlje. Crni Numenorejci su predstavljali veliku silu na moru i mnogo stole�a su vršili najezde i plja�kali obalske predele Srednje Zemlje. Oni su bili Sauronovi saveznici, jer je on dolazio me�u njih i iskvario ih, iskoristivši njihovu preteranu gordost i daju�i im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je podario Prstenove Mo�i i ta trojica su se ubrajala me�u utvare koje su se zvale Nazguli. Dvojici drugih, Herumoru i Fuinuru, podario je druge mo�i koji su postali gospodari me�u Haradrimima.Crni Numenorejci su �esto odlazili na sever, u zemlje Gondor i Arnor da iskušaju svoju snagu u sukobu s tim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rase, Elendilima ili Vilin-prijateljima. Jer, kao Sauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenja�kim delanjima i iznad svega su mrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su se pokazali kao neizmerno snažni i tokom više od hiljadu godina trpela su se njihova plja�kanja. Ali, naposletku, u desetom veku Tre�eg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil I koji je uništio silu Crnih Numenorejaca Umbara na moru i zauzeo njihove luke. Umbar je postao tvr�ava Gondora i, mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci ponovo uzdigli, najzad ih je slomio Hjarmendakil od Gondora godine 1050. i nisu više nikad zavladali u Umbaru. Odonda su se skita�ki pripadnici ove snažne rase pomešali sa Haradrimima i Korsairima, a drugi su živeli u Morgulu i Mordoru. Kao što se pri�a u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e", jedan od njih je postao besednik Mra�nog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova. Ali kraj Tre�eg Doba bio je tako�e i kraj Crnih Numenorejaca, jer su darovi mo�i koje im je Sauron dao iš�ezli s njegovim padom, i letopisi �etvrtog Doba više ne govore o ovim Ijudima.

Crni Jaha�i

U vekovima koji su usledili pošto su vilin-kova�i i Sauron, Majar, iskovali Prstenove Mo�i, devet Crnih Jaha�a na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Malo njihje znalo kakva vrsta stvorova su Crni Jaha�i, ali mudri su saznali da su oni nekad bili Ljudi koji su se, uz pomo� sile Prstenova, pretvorili u besmrtne utvare. Ti Crni Jaha�i su bili najmo�niji od slugu Gospodara Prstenova Saurona; na Crnom Jeziku Orka, njihovo ime bilo je Nazguli.

Crnoputi Ljudi

U Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su došli u Belerijand posle Edaina nazvani su Isto�njaci. Me�utim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili niži, širi i tamnije kose i o�iju od Edaina. Oni su uglavnom bili manje �asni Ijudi, i izdavali su Vilenjake njihovim neprijateljima. Me�utim, u Tre�em Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, sme�oputim Haradrimima, koji su mnogo puta ratovali s Ljudima Gondora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u zagasito crveno i zlatno. Pešice, na konjima i na mo�nim Mumakilima išli su u bitku s krivim sabljama, lukom i kopljem.

Crvi

Najmo�nija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su izašli iz Jama Angbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoružao krljuštima od gvož�a, mo�nim zubima i kandžama, i velikim mo�ima vatre i ma�ije. Ljudi i Vilenjaci su te drevne Morgotove Crve zvali Zmajevi i oni su bili me�u najstrašnijim bi�ima u svim istorijama Srednje Zemlje.

Crvjezik

Severnjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je unakaženi glavni savetnik Kralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana kojije stalno podrivao volju starog kralja i oduzimao mu snagu �arobnjakovim zlim �inima. Pošto je Gandalf izle�io Teodena, Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i njega i Sarumana naposletku zarobili i porazili Enti. Posle toga, otputovao je sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat, ovo sažaljenja vredno stvorenje su odmah ubili Hobiti.

Crvoloci

15

U pri�ama hobitskog predanja živela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zemlje, jedna rasa koja se nazivala Crvoloci. lako nijedna pri�a Tre�eg Doba Sunca ne govori o ovim bi�ima, Crvoloci su bili sli�ni Zmajevima i zmijama. Za Hobite, oni su možda bili samo se�anje na ona stvorenja koja su vrebala po Zemlji za vreme Ratova Belerijanda u Prvom Dobu.

�arobnjaci

Oni koje su obi�ni Ljudi zvali �arobnjaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju, odabrani duhovi od Majara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim imenom se beleži ve�i deo njihovih podviga.

Ovi �arobnjaci su došli sa zapada da otklone neravnotežu koju je Mra�ni Gospodar Sauron stvorio u Srednjoj Zemlji. Oni su došli u tajnosti i u Ijudskom liku, jer bilo je su�eno da ne mogu da istupe u punoj snazi svojih besmrtnih majarskih duša nego da budu ograni�eni na mo�i koje uspeju da steknu u Smrtnim Zemljama. Pojavljivali su se kao starci odeveni u duga�ke odore i putovali su upu�eni u znanja o zemljama i predelima. Bili su nadaleko �uveni kao vešti. opsenari. Kažu da ih je bilo pelorica koji su lutali predelima Srednje Zemlje, ali istorije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici: Sarumanu Belom, Gandalfu Sivom i Radagastu Sme�em.

16

Dagorlad

Za vreme Drugog i Tre�eg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapije kroz Planine Mordora i južno od opakog mo�varnog predela Mrtvih Baruština, nalazila se široka ravnica bez drve�a koja se zvala Dagorlad, što na vilenja�kom zna�i "bojno polje". Godine 3434. Drugog Doba to je bilo poprište jedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u kojoj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi srušila Sauronovu vojsku pre no štoje nastavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mra�nu Kulu Mordora. Tokom Tre�eg Doba Dagorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora i osvaja�kih Isto�njaka. Naro�ito vredne pomena bile su bitke sa Isto�njacima zvanim Kolovosci 1899. i 1944. Za vreme Rata za Prsten Sauron je odlu�io da ne vodi bitku na tom mestu, i dopustio je Zapovednicima Zapada da se približe kapijama Mordora pre no što je pustio svoju ogromnu vojsku u uzaludnoj nadi da �e ih oterati natrag na Dagorlad i tu ih pobiti.

Dainl

Patulja�ki kralj Sivih Planina, Dain I. je ro�en godine 2440. Tre�eg Doba Sunca, a postaoje kralj Sivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi su osvojili zlatom bogato Patulja�ko kraljevstvo i Daina I - zajedno sa njegovim sinom Frorom - ubioje Hladni Zmaj dok su poslednji put juna�ki stajali na kapijama sopstvenih dvora.

Dain II

Patulja�ki kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, ro�en je 2767. Tre�eg Doba Sunca u Gvozdenim Brdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivši Azoga, or�kog kralja Morije, za vreme Bitke od Azanulbizara 2799. Šest godina kasnije postao je Gospodar Gvozdenih Brda. 2941. Dain II je predvodio svoju vojsku u Bici Pet Vojski i bio jedan od zapovednika pobednika. Pošto je Torin Hrastoštit umro od rana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njegovog zakonitog naslednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad je ubijen za vreme Bitke od Dola.

Denetor I

Dunedainski gospodar Gondora, Denetor I je postao Deseti Vladaju�i Namesnik Gondora 2435. Tre�eg Doba. Tokom vladavine Denetora I Sauron je nakotio onu opaku rasu super-Orka, poznatih kao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen i opustošili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir, odlu�no je poveo vojsku protiv Sauronovih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Nažalost, u borbi je taj grad skoro potpuno uništen i njegov kameni most srušen. Denetor I je umro godine 2477.

Denetor II

Dunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona II, vladao je Gondorom od 2984. do Rata za Prsten 3019. On je bio dvadeset šesti i poslednji Vladaju�i Namesnik Gondora. 2976. oženio se lepom �erkom Princa od Dol Amrota, Finduilasom. Finduilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira, ali je umrla posle samo dvanaest godina braka. Mada nekada plemenit i mudar �ovek, posle Finduilasine smrti Denetor je postajao sve više vladar koji se okruživao samo�om i tajanstvenoš�u. Znaju�i da �e kona�ni sukob sa Sauronom do�i za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenje nekolicini drugih, a isklju�io je i Aragorna i Gandalfa kao savetnike. Hrabro i prili�no nerazumno, �esto je gledao u Palantir (ili "Vide�i kamen") u Beloj Kuli. Mada je, nesumnjivo, došao do saznanja koje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupaju�i rat, kamen je izazvao da ostari i, kona�no, imao na njega loš uticaj. Kad je njegov najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prstenom, a Faramir ležao u dubokoj nesvesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorova gvozdena volja je najzad slomljena. U luda�kom bezna�u pokušao je da oduzme život i sebi i Faramiru. Gandalf je uspeo da se umeša i spre�i Faramira da bude živ spaljen, ali nije mogao da spre�i od bola poludelog Denetora da sebe žrtvuje.

Dior

Vilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lutijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Melijane, Dior je u svojim venama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Ro�en i odrastao u Osirijandu u Belerijandu oko 470. Prvog Doba, oženio se lepom sindarskom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece, Elreda, Elurina i Elvingu. Godine 505. Diorje postao kralj Dorijata pošto su patuljci Nogroda ubili Tingola i opustošili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je nasledio Nauglamir, ogrlicu koja je sadržavala jedan od Silmarila. Ta ogrlica je bila uzrok izdaje Patuljaka. Ubrzo potom noldorski

17

sinovi Feanora, koji su smatrali da im Silmaril pripada po pravu nasle�a, napali su Menegrot. U bici koja je usledila poginuli su i Dior i Nimlota.

Divlji Ljudi

Mnogo pre dolaska kraljeva Gondora, jedna primitivna rasa šumskih lovaca obitavala je u Druadanskoj šumi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni su bili plemenski narod naoružan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su šumu i njene osobine bolje od bilo koje rase Ljudi u Ardi.

Dol

Jedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke Šume u Rovanionu biio je drevni grad-kraljevstvo od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Severnjaci, stanovnici Dola su bili u srodstvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je Dol osnovan. veruje se da je bio drevnog porekla. Kao grad, me�utim, prestao je da postoji posle 2770. godine Tre�eg Doba kada ga je strašni zmaj, Šmaug Zlatni, spalio do temelja i do�epao se svih njegovih blaga. Osveta za ovo delo stigla je Šmauga 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu Bard Lukonosac.

U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njegovoj novoj lozi kraljeva. S obnavljanjem njegovih bogatstava i bogatstava Patulja�kog Kraljevstva pod Planinom Erebor, Dol je opet napredovao. Opasnost se ponovo pojavila za vreme Rata za Prsten, kad su Isto�njaci varvari napali Dol i naterali njegove stanovnike da potraže uto�ište kod drugih saveznika, PatuIjaka od Samotne Planine.

I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, savezni�ke snage Patuljaka i Ljudi razbile su opsadu Erebora i poterale Isto�njake iz Dola i svih njegovih krajeva na jug i istok. Nakon rata, Dol je izgleda bilo napredno i nezavisno kraljevstvo u savezništvu s ponovo ujedinjenim Kraljevstvom Dunedaina.

Dol Amrof

Kula, pristanište i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bio je glavni grad u feudu Belfalas. Njime su vladali prin�evi Dol Amrota �iji su barjaci bili plavi, sa znakom belog broda i srebrnog labuda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilinski kralj Amrot, zlosre�an Ijubavnikvilinske princeze Nimrodele. Do Amrotove smrti 1981. Tre�eg Doba Vilenjaci Lotlorijena su isplovljavali iz Dol Amrota ka Neumiru�im Zemljama u svojim �arobnim belim brodovima.

Dol Guldur

Za vreme Tre�eg Doba Sunca, kad je prostrana Zelen šuma Velika polako postala tako mra�no i ukleto mesto da je promenila ime u Mrka šuma, jedna opaka tvr�ava je sagra�ena u njenom jugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volšebništva", i tokom hiljadu godina jedna zla sila po imenu Nekromant živela je tu s legijama Orka i mnogim zlim i ne�istim dusima. Godine 2063. �arobnjak Gandalf je ušao u Dol Guldur, ali je otkrio da je njen tajanstveni demon-zapovednik nestao. Me�utim, do dvadeset petog veka on se vratio s umnogome uve�anim mo�ima. Tek godine 2850, kad je Gandalf ponovo otišao u Dol Guldur, saznao je da je Sauron Gospodar Prstenova Nekromant. Sauron je vladao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je našao uto�ište u svojoj silnoj Mra�noj Kuli u Mordoru. Me�utim 2951. trojica od Sauronovih najstrašnijih slugu, Nazguli Utvare Prstena, preuzeli su zapovedništvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu za pohode užasa koji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U ratu za Prsten zle vojske Dol Guldura napale su i Lotlorijen i Kraljevstvo Šumske Zemlje,ali su ih na kraju uništili Vilenjaci tih kraljevstava. Zidine Dol Guldura su srušene, a njegove jame i tamnice otvorene i o�iš�ene od sveg zla.

Dori

Patuljak Torina i Družine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Tre�eg Doba. Ekspedicija je kona�no dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo na vernost Kralju Dainu Gvozdenstopi i nastanio se u Ereboru.

Dorijat

18

U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i njegova Kraljica, Melijana Maja, osnovali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim šumovitim predelima Belerijanda. Tokom �etiri doba zvezda sivo vilenja�ke zemlje Dorijata i kraljevski dvor u Hiljadu Pe�ina Menegrota postajali su sve napredniji i bili najlepši i najmo�niji u Srednjoj Zemlji. Me�utim, za vreme Prvog Doba Sunca, zemlje Belerijanda su se pokazale kao glavno poprište borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota Mra�nog Neprijatelja u razaraju�em ratu za Dragulje. Žele�i da poštedi Sive Vilenjake tog sukoba, Kraljica Melijana Maja je oko šumskog kraljevstva Dorijat izatkala mo�nu �aroliju za zaštitu koja je spre�avala sva zla stvorenja da u�u u njega i Dorijat je postao poznat kao Skriveno KraIjevstvo. Na taj na�in, tokom ve�eg dela Prvog Doba Sunca, Sivi Vilenjaci Dorijata bili su bezbedni od pustošenja koja su kona�no uništila sva kraljevstva Belerijanda. Me�utim. i Sindari su upleteni u sukob kad je jedan od dragulja Silmarila došao u posed Kralja Tingola. Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda su izdali svoje saveznike i ubili Tingola. Posle Tingolove smrti, Melijana je napustila Srednju Zemlju i njena zaštitna �arolija je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu su se neko vreme okupili pod vlaš�u Tingolovog unuka, Kralja Diora, ali je i on, pošto je posedovao Silmaril, što je bilo prokleto, nastradao od ruku noldorskih Vilenjaka. Posle Diorove smrti i drugog pustošenja i plja�kanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su napustili razoreno kraIjevstvo Dorijat. Kada se Rat Besnih završio u Prvom Dobu Sunca, Dorijat je, sa svim ostalim zemljama Belerijanda, potonuo u moro.

Dorvinioni

Na zapadnoj obali Unutrašnjeg Mora Run živeli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorvinioni su bili najisto�niji, i bili su nadaleko �uveni po tome što su pravili najfinija i naj�udnija vina. Trgovinom s mnogima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su postali bogati i napredni, jer su se �ak i istan�ana �ula Vilenjaka napajala njihovim vinima.

Draugluin

Vukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vukodlaka koja je izašla iz Angbanda da seje strah i trepet me�u Vilenjacima. Za vreme Ratova Belerijanda Draugluin i ve�i deo njegovog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod zapovedništvom Saurona, Draugluinje �esto predvodio svoje Vukodlake protiv vilenja�kih snaga. Za vreme Potrage za Silmarilom, pošto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza Lutijena s Huanom, Vu�jakom Valara, odvažila se da izazove Draugluina. Draugluin je poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-in-Gaurota. Najzad ga je Huan savladao i on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. Posle Draugluinove smrti i Berenovog osloba�anja, i Beren i Lutijena su koristili Draugluinovu vukodla�ku kožu da se preruše i u�u u Angband.

Drozdovi

"Crvena Knjiga Zapadne Me�e" pri�a kako je u Tre�em Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica, kao što su Vrane i Gavranovi, sa svojim jezikom koje su Vilenjaci, Patuljci ili Ljudi možda poznavali. Ali drevna vrsta Drozdova koja je živela u Ereboru bila je u savezništvu s Ljudima i Patuljcima tog mesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Ljudi Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te ptice kao glasnike.. Drozdovi bi tako�e pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumeli brzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobi�ajen svakodnevni govor Patuljaka i Ljudi.

Ove ptice su bile posebno dugove�ne. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Drozd od Erebora došao kod Patuljaka Torina Hrastoštita i odneo poruku u Jezerski Grad nasledniku Dola po imenu Bard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahvalni Drozdovima, jer je zahvaljuju�i poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu ta�ku Zmaja od Erebora i, znaju�i to, ubio zver.

Druadanska šuma

Za vreme Rata za Prsten, postojala je drevna šuma, udaljena trideset milja severozapadno od Bele Kule Gondora koju je nastanjivalo �udno pleme primitivnih Ijudi zvanih Vosi. Taj šumovit predeo se nazivao Druadanska šuma. Do Tre�eg Doba Druadan je dobio zna�enje "divlji �ovek", ali je to bio iskvaren izgovor od Druedain, vilenja�kog imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili u savezništvu s Edainima. Posle Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora protiv

19

legija Saurona, Elesar, Kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva, predao je upravu nad Druadanskom šumom Vosima, izdavši nare�enje da niko drugi ne sme da u�e u nju ukoliko oni to ne žele.

Druedaini

Druedain ili Druat bilo je sivovilenja�ko ime za primitivne Divlje Ijude šuma, Vose. Haladini su ih zvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci Ogor-hai.

Drugoro�eni

Pre no što je Svet sa�injen, u onoj dimenziji pre otpo�injanja Vremena, bilo je predskazano da �e Iluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji �e Biti. Prvoro�eni Iluvatarovi bili su besmrtna rasa Vilenjaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugoro�eni, smrtna rasa Ljudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju. Na kvenijskom jeziku Drugoro�eni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Edain"; i to su bila imena pod kojima su bili poznati prvi Ljudi koji su ušli u zemlje Belerijanda.

Drve�e Valara

Od semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izraslo je u Dobima Svetiljki drve�e Velikih Šuma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drve�e koje mi sad poznajemo, ali u onim danima više i ve�eg obima. Bilo je drve�a hrasta, jove, jele, oskoruše, bukve (koje se zvalo Neldoret), breze (zvane Bretil), i zelenike (zvane Region). Ali bilo je i drugog koje je sad nestalo iz Sveta; crvenozlatna Kulumalda od Itilijena i zlatni Malorn, najviše drve�e Srednje Zemlje, koje je raslo u Lotlorijenu.

Ipak, najlepša i najviše dostojna divljenja od sveg drve�a koje je ikad raslo bila su dva Drveta Valara koja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kada je Melkor uništio Svetiljke Valara, koje su osvetljavale Svet, Valari su napustili Srednju Zemlju i otišli u Neumiru�e Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo, koje su nazvali Valinor, a Javana, Dariteljka Plodova, sela je na zeleni brežuljak Ezelohar kraj zapadne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari sedeli na svojim prestolima u Prstenu Sudbine i Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je, pri�aju, izniklo jedno Drvo od srebra, a potom Drvo od zlata, blistaju�i sjajnom svetloš�u, oni su izrasli visoki kao planine Auleove. Telperion je bio stariji od ovog Drve�a i imao je listove tamnozelene i sjajno srebrne. Na njegovim granama bilo je mnoštvo cvetova sa kojih je kapala srebrna rosa. U pohvali, Telperion je tako�e nazivan i Ninkveiote i Silpion. Laurelin, mla�e od drve�a Valara, bilo je "zlatna pesma". Njegovo liš�e bilo je oivi�eno zlatom, ali bledozelene boje, njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatni plamenovi, a s njegovih grana padala je kiša zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin se naziva i Kuiurien i Malinalda, "zlatno drvo".

Tako su ova dva Drveta stajala u Neumiru�im Zemljama i osvetljavala te zemlje srebrom i zlatom. Od ritma Svetlosti Drve�a Valara poteklo je Ra�unanjc Vremena, jer Vreme ranije nije mereno, i tako su otpo�eli dani i godine Drve�a, koje su trajale mnogo dugih doba - daleko duže nego godine Zvezda i Meseca. Svetlost blizana�kog Drve�a u Neumiru�im Zemljama bila je ve�na, a oni koji su živeli u njoj bili su oplemenjeni i ispunjeni ogromnom mudroš�u.

U svojoj Svetlosti Valari su živeli u blaženstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula u tamu i Melkor je oja�avao mo� svog kraljevstva Utumna i oružarnice Angbanda. Ali posle nekog vremena Varda, koja je na�inila bunare iza Drve�a u koje je padala rosa s Drve�a, uzela je srebrnu Svetlost Telperiona i popela se na nebeski svod i upalila blede zvezde. U�inila ih je još blistavijim, i zle sluge Melkorove na Srednjoj Zemlji su ustuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod koplja, ili kao ledeni bodež koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda ro�eni su Vilenjaci. Radosno su se probudili uz tu Svetlost.

lako je Svetlost Drve�a Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragi�an i koban. Jer, ispri�ano je da je Melkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su došli nevidljivo u Nesvetlosti Pauka, Drve�e Valara je zbrisano volšebnim plamenom, i srž njihovih života je isisana. Njihova Svetlost je ugašena i od njih su ostala samo stabla koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare

20

Svetlosti je isisao i progutao Pauk Ungolijant i strašan mrak se spustio na Valinor: tako je u celom svetu Svetlost Drve�a nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmarili koje su bili sa�inili Vilenjaci Eldamara, i u kojima je ostalo sa�uvano malo svetlosti Drve�a. Ali Melkor je oteo i te dragulje, mada ih nije uništio, a oko tih Silmarila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja celog slede�eg Doba.

U žalosti, Valari su ponovo prišli drve�u, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad mrtvim drve�em Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Niena je lila suze beznadežnog trpljenja, i iz tih ugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan srebrni cvet. Oni su nazvani Anar Plamenozlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pripoveda kako je Aule Kova� na�inio velike svetiljke oko ovih blistavih svetala koja nikad ne bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesa i postavila ih na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi žive Svetlosti Drve�a Valara doneti celom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi Sunce, koje je tako�e nazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i strelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, koji se zove i Rana.

Nije se samo u njihovom Svetlu Drve�e zadržalo na Svetu, jer Javana je na�inila drvo Galatilion kao sliku i priliku Telperiona, mada ono nije isijavalo svetlost. Ona je to drvo podarila Vilenjacima Tiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara. Mnogo drve�a izniklog iz njegovog semena je raslo i još uvek raste u Eldamaru. Jedno od njih bioje Keleborn, koji je cvetao na Tol Ereseji i dao seme od koga je iznikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Numenora. Ova mladicaj e postala drvo po imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Numenora, koje je raslo u kraljevskom dvoru sve dok ga Kralj Arfarazon nije uništio. Tim �inom je osu�eno Ostrvo Numenor. Ali, sa Nimlota su ve� uzeli mladicu prin�evi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu u Srednju Zemlju. Njegov sin je prvi zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do �etvrtog Doba Sunca cvetalo je Belo Drve�e Gondora. Mada je tri puta po jedno Belo Drvo stradalo u ratnim neda�ama, uvek je nalažena mladica i loza nikad nije izumrla. To Belo Drve�e bilo je živa veza s najdrevnijom prošloš�u Neumiru�ih Zemalja, i bilo je znak uzvišenosti, mudrosti i dobrote Valara koja je prešla na smrtne Ljude.

Drvobradi

Ent od Sume Fangorn. Drvobradi, što na vilenja�kom glasi "Fangorn", bio je �uvar šume Fangorn. Bio je Ent, �etrnaest stopa visok divovski "pastir drve�a" koji je li�io na nešto izme�u zimzelenog drveta i �oveka. Imao je grubo i snažno stablo, gustu bradu kao slamu i granolike ruke sa glatkim sedmoprstim šakama. U vreme Rata za Prsten bio je najstariji od svoje rase koji je još uvek živeo u Srednjoj Zemlji. Mada se, uopšteno govore�i, nije zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradov razgovor s Hobitima, Merjadokom Berndibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugo suzbijanu srdžbu i mržnju prema Orcima Izengarda. Drvobradi je ubedio Ente da marširaju na Izengard. Marš Enta je za ishod imao potpuno uništenje njegovih zidina i zarobljavanje Sarumana �arobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je tako�e poslao one duhove drve�a preke naravi, zvane Huorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga.

Dubokoumni Vilenjaci

U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u planinama da ga na�u. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne zemljine dragulje i prve na�inili Vilin-dragulje koji su bili još sjajniji.

Dubokoumni Vilenjaci su bili dobro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakvendija vratili u Srednju Zemlju posle dolaska Ljudi i �inili velike podvige, koji su izašli i na dobro i na zlo: ti Vilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmarile - a tako�e na�inili i Prstenove Mo�i. Najve�i ratovi za koje su Ljudi znali vodili su se oko ovih tvorevina.

Dulin

Najomiljeniji pti�ji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zovu Dulin, "no�ni peva�", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavuje oduševljava svetlost zvezda i

21

oni donose najdivnije pesme i radost u mra�an Svet. Dumbledori

U šaljivoj hobitskoj pesmi "Život viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj rasi krilatih insekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali ništa se više ne govori o njihovom poreklu i istoriji.

Dunedaini

Povesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kre�u s po�etkom Drugog Doba Sunca, jer su Dunedaini bili ostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su poštovali Valari i dali im zemlju koja je ležala u Zapadnom Moru izme�u Srednje Zemlje i Neumiru�ih Zemalja. To mesto je dobilo ime Numenore, Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istorija Duendaina tog doba je ispri�ana u "Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Numenora bili poznati pod tim imenom. Ti Ijudi su bili mo�ni i njihov pad bio je strašan kad je njihova zemlja potopljena morem i trbuh Sveta istrgnut. U tom uništavanju svi Numenorejci su nastradali, izuzev onih koji su poznati kao Crni Numenorejci, koji su u ranijim vremenima otišli u južnu luku Umbar, i onih koje su znali kao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i Gondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima govori o Dunedainima, naj�eš�e se misli na Elendile, �ije ime zna�i "verni".

Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet brodova naišlo na velikom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Visokog koji je, sa svojim sinovima, doveo preživele verne Dunedaine u Srednju Zemlju. Elendil je potom obrazovao Arnor, Severno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradio Anuminas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona, dok su Anarion i Isildur otišli na jug i obrazovali Gondor, Južno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradili Ozgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kardolan i Artedain, dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, Lebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas, Tolgalas, Belfalas i Kalenardon.

Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stole�a tog Doba dok su oja�avali svoja nova kraljevstva, ali jedna druga sila je tako�e snažila. Iz Mordora su došli Sauron i Nazguli, i Orci i Ljudi mnogih rasa kao njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zaklju�en pakt koji je u kasnijim vremenima nazvan Poslednji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil je zapovedao Dunedainima. Sauronove sluge su pale pod njihovom snagom i sam Sauron bio je primoran da najzad stupi u boj. I mada su Elendil, Anarion i Gil-galad poginuli, isto tako je i mo� Utvara Prstena i Saurona okon�ana. Isildur je isekao Prsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretvorili u senke.

Bio je to rat koji je okon�ao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona više nije bilo, predvi�alo se vreme mira, ali je su�eno da se i Tre�e Doba tako�e završi krvavim ratom, jer Izildur nije uništio Sauronov Prsten i u Prstenu je ostala strašna mo�. U drugoj godini Tre�eg Doba Izildur je uhva�en u zasedu na Gladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen crnim or�kim strelama, a Prsten je izgubljen u Reci Anduin. Tako je, kako kazuju "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", mada je mir vladao neko vreme, bilo su�eno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sa svih strana: Balkoti i Kolovosci iz Runa, Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga, Varjazi iz Kanda, Orci i Dunlendinzi s Maglenih Planina, Br�ani i Trolovi s Etenskih pustopoljina i Utvare Prstena ponovo probu�ene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako je prošlo Tre�e Doba, s Dunedainima što su ratovali s onima koje je pokretala jedina sila koja je najzad ponovo dobila obli�je i nastanila se u mo�noj kuli Baraddur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova.

S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali još mo�niji i njihove zemlje su se proširile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski grebeni, istrošeni plimama: Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. poslednji grad Arnora je pao. Mada je jedan naslednik prestola ostao skriven u zemlji, ovo Dunedainsko kraIjevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba, na severu, oni koji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dunedainsko kraljevstvo Gondor, mada �esto opsedano i u opasnosti, najve�im delom ostalo neokrnjeno i snažno,

22

ali je kraljevska loza prekinuta i kraljevstvom su vladali Namesnici.

Tokom Tre�eg Doba Sauronova mo� se pove�avala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat, rešen da otera Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i u�ini Srednju Zemlju zauvek svojim carstvom. Bio je to Rat za Prsten koji je okon�ao Tre�e Doba, a njegova istorija je ispri�ana u delu zvanom "Crvena Knjiga Zapadne Me�e".

U tom Ratu me�u Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Aratorna, jedini istinski naslednik Izildura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi vitezovi su bili Šumari sa Severa, jaha�i naoružani ma�em i kopljem u putnim ogrta�ima s kapulja�ama zelenim kao šuma i visokim kožnim �izmama. Sam Aragorn je putovao po zemlji u tom ruhu, šiban vetrovima i ogrubeo, ali snažan, hrabar i oštrog oka.

U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avanturama tokom svog dugog života nosio je druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je Estel, a Torongil kao zapovednik Gondora koji je otišao na jug i uništio flote Umbara. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga, Pelargira, Pelenorskih Polja i pred samom Crnom Kapijom Mordora.

Pokazao se kao istinski vo�a Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao naslednik Izildura, krunisan je kao Kralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizana�kih kraljevstava Gondora i Arnora.

Po svom stupanju na presto, Aragorn se potpuno preobrazio od odrpanog Šumara u Kralja, žestokog i gospodstvenog a ipak prijatnog, mudrog i vilinskoga pogleda. Ustoli�en je i krunisan pod tri zastave, zelenom, plavom i crnom: zastavama Rohana, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu Krunu Dunedaina, visoki ratni�ki šlem od mitrila s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenom obru�u usa�eno je sedam dijamantskih kamenova, a jedan Vilindragulj na kruni blistao je sjajnom, jasnom svetloš�u. Aragorna su poredili s najuzvišenijim Numenorejcima od starinc, i �ak sa Vilin-gospodarima. I zaista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mudro vladali Zapadnim Zemljama dugo i u �etvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima Srednje Zemlje.

Dunharou

Jedno od najstarijih i najtajanstvenijih utvr�enja, uto�išta na Srednjoj Zemlji Dunharou je bio deo Rohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno od glavnih uto�išta za one u dolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da je Dunharou skoro nemogu�e uspešno napasti pošto se do njega prilazilo stazom punom serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme planinske grebene. Svaka staza se oštro vra�ala unatrag na nižu, i kod svakog ra�vanja sa strane od puta nalazili su se ogromni okrugli kamenovi u obliku trbušastog �oveka koji �u�i. Bilo je to monumentalno delo graditeljstva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do stenovitog zida na vrhu kroz koji je bio prese�en otvor i jedan uspon koji je vodio do Utvr�enja Dunharoua. To je bila visoka, široka i dobro navodnjena planinska livada na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori više hiljada Ijudi. Na toj visoravni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stoje�ih kamenova koji su se pružali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbergu, ili "Planini Duhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probušen tunel koji se zvao Dimholt (Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se pojavljivali duhovi mrtvih koji su spre�avali žive Ijude da pre�u ovim napuštenim prolazom do dalje strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokom Drugog Doba Ljudi od Bele Planine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju pre dolaska Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazalsku odanost Gondoru, ove Ijude je ve� bio zaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svoje nove saveznike. Zbog kršenja ove zakletve dušama ovih Ijudi nikad nije dopušteno da po�ivaju u miru i tokom svih godina Tre�eg Doba vojska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od Dunharoua pojavljivala se u onom delu Dvimorberga iznad Dunharoua koji se zvao Staze Mrtvih. Tek kad se pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudima je dozvoljeno da se iskupe i dušama Dunharoua koje su se pojavljivale kao sablasti je napokon dopušteno da se smire.

23

Dunlendinzi

U Drugom Dobu Sunca, pre no što su Dunedaini došli u Srednju Zemlju i obrazovali kraljevstva Gondor i Arnor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama živeo je visok, tamnokos narod. Tokom mnogih stole�a, pri�a se, oni su razvijali civilizaciju odvojenu od drugih Ijudi i sagradili mnoge velike tvr�ave od kamena. Nijedna istorija ne kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni su iš�ezli i u njihovim zemljama su se zadržali samo oni njihovi potomci koje su nazivali Dunlendinzima.

Mnogo pre no što su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, mo� Dunlendingaje oslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su postali saveznici Ljudi od Gondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru u zemlji Bri. Ali ve�ina Dunlendinga se povukla u brda i visoravni Dunlanda (Mrkozemlje) i postala plemenski pastirski narod. Mada su zadržali svoj jezik i ostali žestoki ratnici, postali su varvarski narod.

U dvadeset šestom veku Tre�eg Doba Ljudi Gondora su dodelili Rohirima pokrajinu po imenu Kalenardon, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima. Tako su ta dva naroda po�ela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu Vulf, poveo je veliki osvaja�ki pohod svog naroda na Rohirime i pobedio. Ali ih je to skupo koštalo, jer su se slede�e godine Rohirimi digli i poterali Dunlendinge natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulf je poginuo.

Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i prepustili plodne doline Rohirima. Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zli pakt s pobunjenim �arobnjakom Sarumanom, koji je doveo mnoštvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai) u Izengard. I zabeleženo je da su nekim opakim vradžbinama Dunlendinzi ukršteni s Uruk-haima, i opak porod po imenu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedinjenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s kosim o�ima i opakim or�kim crtama lica, udruženi s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su �inili ogromnu vojsku zastrašuju�e snage.

Kad je izgledalo da mo� Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izengardu pod zastavama Sarumanove Bele Ruke da se bori protiv Rohirima. "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" pripoveda kako su grozni divIji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim štitovima marširali u Bici kod Rogburga kod Helmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima.

Ali, Bitka kod Rogburga je predstavljala veliki slom za Dunlendinge, oni su uništeni i divlji Uruk-haji i Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli su samo da mole za mir, obe�avši da nikad više ne�e da se pobune protiv svojih rohirimskih osvaja�a.

Durin I

Patulja�ki kralj Kazad-duma, Durin I bio je prvi i najstariji sin Sedam O�eva Patuljaka koje je zamislio i stvorio Aule Kova� u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina I bio je Kazad-dum, najve�e kraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Maglenih Planina. Posle razaranja Belerijanda na kraju Prvog Doba Sunca letopisi Vilenjaka i Ljudi nam prvenstveno govore o Patuljcima Durinove loze. Durin je doživeo takvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se tako�e odnosilo i na verovanje da �e se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da �e svaki put nositi ime Durin.

Durin II

Patulja�ki kralj Kazad-duma u petom veku Drugog Doba. U to vreme Patuljci njegovog kraljevstva su skroz usekli pe�ine i tunele kraIjevstva kroz Maglene Planine, s istoka na zapad, i sagradili Zapadnu Kapiju, omogu�ivši trgovinu dragocenim materijalima s Vilin-kova�ima Eregiona.

Durin III

Patulja�ki kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najviše poznat po svom prijateijstvu s Vilin-kova�ima Eregiona tokom šesnaestog veka Drugog Doba. Njemu je Kelebrimbor dao prvi od Sedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Saurona i Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore

24

svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje postao poznat kao Morija, "tamno kraljevstvo". Durin VI

Patulja�ki kralj Morije (Kazad-duma). Ro�en godine 1713. Tre�eg Doba, Durin VI bio je vladar Morije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, traže�i žilu rude mitrila duboko ispod korena planine Crvenrog. Na nesre�u, provalili su u zape�a�enu odaju i oslobodili užasnog zlog duha zvanog Balrog. I Durina VI i njegovog sina Naina I ubio je taj demon tokom slede�e godine, a Patuljci su zauvek proterani iz Durinovog kraIjevstva.

Durin VII

Patulja�ki kralj Poslednjeg Kraljevstva. Za njega se verovalo da je sedma i poslednja reinkarnacija KraIja Durina, i njegov dolazakje nagovestio da je to bilo poslednje kraljevstvo Patuljaka Durinove loze.

Dvalin

Patuljak Torina i Družine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otišao je u Potragu za Samotnom Planinom koja je ponovo uspostavila Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom Erebor, gde je on ostao do kraja života. Bila je to druga takva potraga za Dvalina, jer je on ve� bio saputnik Kralja Traina II, Kralja Patuljaka u izgnanstvu, jedan vek pre toga, na nesre�nom putovanju u Erebor koje je dovelo do zarobljavanja kralja i, na kraju, do njegove smrti.

Dvimerlaik

Srednja Zemlja bila je podru�je koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi. Mnogo ih je položeno da po�ivaju u njenom tlu umoreno ma�em, vatrom ili boleš�u. A zatim, bilo je i onih koji su, posle smrti, zbog neke vradžbine ili prekršene zakletve, ostali s neuspokojenim duhom u smrtnom Svetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" govori o Stvorenjima Humki, Mrtvim Ljudima Dunharoua, Sablastima iz Mrtvih Baruština i strašnim Utvarama Prstena, koji su se na Crnom Jeziku nazivali Nazguli.

U zemljama Rohana u vreme Jaha�a Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlaik. Praznoverje rohirimskih konjanika bilo je takvo da su �ak i Vilenjake Lotlorijena i Ente Fangorna nazivali Dvimerlaik, i za njih su tako�e mislili da su sli�ni zli dusi.

Džinovi

Mnoga bi�a džinovske veli�ine, po svojoj prirodi i dobra i zla, živela su u Srednjoj Zemlji. U Prvom Dobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drve�a, koji su bili visoki �etrnaest stopa, i imali ogromnu snagu i veliku mudrost. Kasnije su se pojavili Džinovi ispunjeni zlom, oni po imenu Trolovi i Olog-hai služili su Mra�noj Sili i divlje predele Pustopoljine u�inili opasnim za putnike. Tako�e, u pri�ama Hobita, govorkalo se o velikim Džinovima koji su, u savezu s Orcima, �uvali Visoke Prevoje u Rovanionu.

25

Ea Pošto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Ništavila i re�ju i snagom Neuništivog Plamena sagradio

Bezvremene Holove za svoju an�eosku vojsku, On je na�inio Eu, "Svet koji jeste", koji su Vilenjaci i Ljudi kasnije nazvali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeski svod i sav prostor i vreme u okviru stvorenog sveta.

Earendil

Poluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora, i vilenja�ke gospe, Idrile od Gondolina. Earendil je ro�en godine 504. Prvog Doba u Gondolinu, ali je odrastao u vilenja�koj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oženio se Elvingom, vilenja�kom �erkom Kralja Diora i naslednicom Silmarila. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earendila, �ije ime zna�i "zaljubljenik u more", Kirdan je sagradio �udesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na moru, Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da beži. Ne vide�i na�ina da umakne, ona se bacila sa Silmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvorivši je u galeba i omogu�ivši joj da odleti do Earendila. Ovaj par je iskoristio mo� i svetlost Silmarila da otplovi do Neumiru�ih Zemalja i zatraži pomo� od Valara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majara je izašla iz Neumiru�ih Zemalja i povela Rat Besnih. On je okon�an Velikom Bitkom u kojoj se borio i Earendil Moreplovac. Sa Silmarilom pri�vrš�enim na �elo i svojim �arobnim brodom kome je podarena mo� da leti, Earendil je ubio Ankalagona Crnog, najve�eg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Posle kraja Prvog Doba Earendil je poveo preživele Edaine u novo ostrvsko kraljevstvo Numenor. Earendilu je bilo su�eno da odonda zauvek plovi Vingilotom preko nebeskog svoda. Nazvan je Ve�ernja Zvezda i "plamen zapada", a Silmaril na njegovom �elu je zauvek sijao s no�nog neba.

Edaini

Od Ljudi Prvog Doba Edaini su smatrani najve�im. Oni su bili prvi Ljudi koji su došli sa istoka u Belerijand, gde su Uzvišeni Vilenjaci stvorili mnoga kraljevstva. Ve�ina njih su bili snažni i hrabri Ljudi, i pri�e iz tog vremena kazuju o njihovim velikim podvizima.

Ovi Ljudi su prvo ušli u Belerijand sa tri vojske, predvo�ene poglavicama Beorom, Haldadom i Marahom, i te vojske su postale Tri Ku�e Edaina. Pošto su se Vilenjaci zvali Prvoro�ena Deca Iluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, što zna�i "Drugoro�eni", i ispunili su ih ogromnim znanjem. Mnogo toga što se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u za�etku je poteklo od noldorskih u�itelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govor Belerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske re�i su malo koriš�ene. Zato su Atani naj�eš�e zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska re� za Drugoro�ene.

Od Tri Ku�e, Ku�a Beora (koja je kasnije nazvana Ku�a Hurina) bila je prva koja se susrela s noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najviše sli�ni Noldorima, koji su ih veoma voleli. Kosa im je bila tamna, a o�i sjajnosive. Bili su oštrog uma, brzo su u�ili i imali su veliku snagu. Oni iz Druge Ku�e su nazvani Haladini ili Ku�a Halete, bili su stanovnici šuma, brojno i stasom najmanji od Tri Ku�e. Tre�a Ku�a je bila Ku�a Hadora, �iji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji od Edaina.

Mnogo junaka se rodilo me�tu Edainima. Hador Lorindol, što zna�i "Zlatoglavi", ubrajan je u jednake s Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je mo�ni ratnik koji je u borbi ubio sedamdeset Džinova. Kao što se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je Turin Turambar, koji je nosio na glavi baštinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patulja�ke izrade, i u ruci Crni ma� zvani Gurtang. Tim oružjima i svojom snagom Turin je, prikravši se, ubio Glaurunga, Oca Zmajeva.

Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najve�i su bili podvizi Berena Erhamiona, oženjenog Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepšom k�erkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji

26

je bodežem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune.

U istorijama Vilenjaka bilo je još samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oženio Idrilom, k�erkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini �ovek koji je primIjen u Neumiru�e Zemlje i kome je dopušteno da tamo živi. Sin Tuora i Idrile, Earendil Moreplovac, oženio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio lete�im brodom "Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svom brodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog.

Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer su Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaženog tela i uma i obdareni dugim životom, oni su odvedeni u zemlju Numenor, koja je ležala u Zapadnom Moru izme�u Srednje Zemlje i Neumiru�ih ZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i živeli su tu tokom Drugog Doba Sunca, i smatrani najmudrije i najve�e Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.

Edhil

U dijalektima vilinskih naroda pojavljivala su se razna imena pod kojima su se me�usobno znali. Me�u njima je i re� Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake.

Edoras

Tokom poslednjih pet vekova Tre�eg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bio je Edoras. Izgradila su ga u dvadeset šestom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u podnožju Bele Planine. Njegovo ime je prevod rohirimske re�i za "dvorove", pošto je to bio kraljevski grad, i u njemu se nalazila velika dvorana za svetkovine Meduseld, dvor kralja. S uzvišice Edorasa, sagra�enog kao brdo-utvr�enje s ogradom od kolja, nasipom i jarkom, kraljevima se pogled pružao na velike poljane s konjima koje su sa�injavale kraljevstvo Rohan.

Eglat

U pri�i o Velikom Putovanju Vilenjaka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako je Tre�i Rod, Teleri, izgubio svog kralja, Elvea Singola. U Šumi Nan Elmot u zemljama Belerijanda on je za�aran. I mada su Teleri mnogo godina tražili kralja, nisu mogli da ga na�u, i najzad su uzeli za kralja Elveovog brata i ponovo otišli na zapad, prema Neumiru�im ZemIjama. Ali mnogi nisu hteli da napuste Nan Elmot i ostali su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo još mnogo godina. To su bili Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo ime na vilenja�kom zna�i "napušteni". Na kraju je njihova vernost nagra�ena, jer se njihov kralj zaista vratio. On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrta�, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zra�ila silna svetlost, a sa sobom je doveo i izvor svoje za�aranosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkom kralja i blagoslovom nove kraljice, važna sudbinaje �ekala Eglate. Odonda su se uvek nazivali Sindari, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmo�niji narod u Srednjoj Zemlji.

Ekaja

Od svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupila s potonu�em Numenora, za kontinente Arde se verovalo da su opasani Ekajom, Okružuju�im morem. Ekaja je bio ogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdaljih granica Arde, od Vrata No�i do zapada Neumiru�ih Zemalja, kroz ledene predele severno od velikih kontinenata, prolaze�i pored najdaljeg isto�nog kontinenta i Kapija Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeležene predele juga, sve dok se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Promene Sveta i uklanjanja Neumiru�ih Zemalja sa Arde, Ekaja je preoblikovan i njegove vode su se izmešale s drugim morima.

Elanor

U Tre�em Dobu Sunca u zemlji Lotlorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cvet se zvao Elanor, što zna�i "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlatan. Letopisi Srednje Zemlje povezuju Elanor s "Pri�om o Aragornu i Arueni". I Elanor Zlatna Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli su najguš�e na Kerin Amrotu, brežuljku na kome su se zaru�ili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, i Aruena Undomijela, �erka Elronda Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnih Ljudi i, posle Rata za Prsten, Aragorn i Aruena su se ven�ali. Mada je njihov život bio sre�an, ubrzo pošto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravši brdo Kerin Amrot za mesto svog kona�nog

27

po�inka. Eldalie

Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u Srednjoj Zemlji, Vilenjacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da nastave da žive na istoku i znaju samo za svetlost zvezda, ili da preduzmu Veliko Putovanje i do�u u Zemlje Ve�nog Svetla na Krajnjem Zapadu. Vilenjaci koji su se u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti odlu�ili na Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje nazvani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Teleri, i o njima je mnogo ispri�ano u pesmama i pri�ama.

Eldamar

Zemlje Eldara, ili Uzvišenih Vilenjaka, u Neumiru�im Zemljama zvale su se Eldamar, ili "vilindom". Ovde su najve�i od Vilenjaka me�u tri roda vanjarskog, noldorskog i telerskog naroda živeli s mo�nim valarskim silama. Eldamar je bio deo Neumiru�ih Zemalja isto�no od Valinora i zapadno od Velikog Mora. Osnovan je u Drugom Dobu Drve�a Valara kada su prvi Eldari stigli u Neumiru�e Zemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe strane Pelori Planina koje su se nazirale u daljini i uklju�ivale su prostrane plodne predele zapadno od planina ve�no obasjane Drve�em Svetlosti, Kalakiriju, ili Prolaz Svetlosti - obalske zemlje zapadno od planina obasjane samo svetloš�u zvezda na Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnoštvo gradova i naselja, ali Tirion, sagra�en na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Vanjara i Noldora, a i najve�i. Tako�e je tu bilo i noldorsko utvr�enje Formenos, u zemlji svetlosti, i telerski gradovi Morskih Vilenjaka, Alkvalonde na obali, i Avalone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Eldamara bili su po bogatstvu i lepoti bez premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njegovi usevi žita i vo�a su bili obilni, a njegov narod sre�an, snalažljiv i mudar. Tvrdilo se da su �ak i obale Eldamara posute dijamantima, opalima i bledim kristalima. Posle propasti Numenora i Promene Sveta na kraju Drugog Doba Sunca Eldamar, zajedno s ostatkom Neumiru�ih ZemaIja odnet je iz krugova sveta, neshvatIjivog smrtnicima.

Eldari

Prema pri�ama koje su stigle do ušiju Ljudi i po onome što je napisano u knjigama koje Ljudi mogu da pro�-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenja�ke rase. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad je Orome Lovac Valara otkrio Vilenjake u isto�nim prdelima Srednje Zemlje, gledao ih je u �udu i nazvao Eldari, "narod Zvezda". U to vreme su se svi Vilenjaci zvali Eldari, ali kasnije su ovo ime uzeli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da do�u na Zapad i preduzmu Veliko Putovanje u Neumiru�e Zemlje. Oni koji su ostali nazvani su Avari, "nevoljni", a oni su ostali iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji, ili zato što nisu verovali u obe�anu Zemlju Ve�nog Svetla.

Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere. Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumiru�ih Zemalja; dobili su ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Me�u njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi. Ali ve�i broj je dovršio Putovanje i stigao u Neumiru�e Zemlje u danima Drve�a Valara. Tu su nastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila �uvana za njih, sagradili lepe gradove i postali veliki narod.

�ak i u godinama borbi i mraka koje su naišle s njihovim beznadežnim ratom protiv Morgota Neprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mra�noj istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u Neumiru�im Zemljama. Mnogo od toga je ispri�ano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji su se odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor.

Elendil

Dunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija. Posle Sloma Numenora godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, otplovili su sa svojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedainska kraljevstva Srednje Zemlje. Elendil, zvani Visoki, odabrao je da živi u severnom kraljevstvu Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora, dok su njegovi sinovi živeli u južnom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba

28

Sauron je napao dunedainska kraljevstva. Slede�e godine obrazovana je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udružio je snage s Elendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova vojska je potu�ena, ali Gospodar Prstenova je pobegao u Mordor. U sedmogodišnjoj opsadi koja je usledila Anarion je ubijen. lako su Elendil i Gil-galad najzad uspeli da sruše Saurona u dvoboju ispred Mra�ne Kule, oni su tako�e nastradali u borbi. Na Izilduru je ostalo da uzme o�ev slomljeni ma�, Narsil, i da ise�e Jedini Prsten iz Sauronove šake.

Elendili

"Akalabet" pri�a kako je, kad su Numenorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde u Neumiru�e Zemlje, cela njihova zemlja srušena i uništena. Me�utim, pre Sloma, devet brodova je otplovilo iz te proklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "vernih", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbog na�ina života i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegova dva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru.

Eladan i Elrohir

Vilenja�ki prin�evi Rivendela, Eladan i Elrohir su bili istovetni blizanci, sinovi Gospodara Elronda od Rivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Ro�eni godine 139. Tre�eg Doba, bra�a blizanci su bili ta�no jedan vek slariji od svoje lepe sestre Aruene. Tokom najve�eg dela svog života oni su ostali u skrivenim vilenja�kim kraljevstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napali Orci. Mada su je dvojica bra�e ubrzo spasla, Kelebrijana je zadobila zatrovanu ranu koju niko nije mogao da izle�i, i kona�no je morala da otplovi u Neumiru�e Zemlje. Do kraja tog Doba bra�a su bila saveznici sa Šumarima Dunedaina i osvetni�ki gonili Orke gde god bi mogli da ih na�u. Za vreme Rata za Prsten blizanci su jahali s Šumarima Severa da bi se pridružili Aragornu u Rohanu. Borili su se uz Aragorna tokom svih glavnih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom Kapijom Mordora. Izgleda da su se bra�a zadržala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenja�kih velikaša, ali nije preostala nijedna pripovest da ispri�a da li su odabrali da ostanu me�u smrtnicima ili da krenu na ono kona�no putovanje na vilenja�kim brodovima u Neumiru�e Zemlje.

Elrond i Elros

Poluvilenjaci, prin�evi Belerijanda. Ro�eni u Avernienu na obali Belerijanda 542. Prvog Doba Sunca, Elrond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. Posle Rata Besnih, kao sinovima smrtnog junaka i vilenja�ke princeze, Valari su dopustili bra�i da izaberu svoje sudbine. Elros je izabrao da bude smrtan, mada mu je dodeljen životni vek dug pet stole�a.

Na po�etku Drugog Doba Elros je poveo preživele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elros je uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu i citadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenja�ki princ i na po�etku Drugog Doba živeo je u Lindonu. 1695. Uzvišeni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona za vreme Rata Saurona i Vilenjaka. Me�utim, kad je Eregion pregažen 1697, Elrond je poveo preživele do podnožja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenja�kom zvao "Imladris". U Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre no što je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najve�i od Tri Prstena Vilenjaka.

Stote godine Tre�eg Doba Elrond se oženio Kelebrijanom, �erkom Galadrijele, i ovaj par je imao troje dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Tre�eg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su ga zvali, koliko je god mogao pružao je pomo� Dunedainima, a naslednici Arnora su �esto podizani pod njegovom zaštitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980. Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio da se ven�aju dok Aragorn ne postane Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vo�stvo, u Rivendelu je 3018. osnovana Družina Prstena, i otpo�ela je Potraga za Prstenom. Pošto je Jedini Prsten uništen i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oženivši se Aruenom, Tre�e Doba je okon�ano, a Elrond je otplovio preko mora u Neumiru�e Zemlje.

Elve Singolo

29

Vilenja�ki kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predvodili svoj narod na Velikom Putovanju u Neumiru�e Zemlje, Me�utim, u Belerijandu je odustao od Putovanja i osnovao carstvo Sivih Vilenjaka. Prozvan je Kralj Tingol i njegova pri�a se kazuje pod tim imenom.

Elvinga

Vilenja�ka princeza Dorijata, Elvinga Bela bila je lepa �erka Kralja Diora i Kraljice Nimlote od Dorijata. Jedina je u svojoj porodici preživela pustošenje i plja�kanje Menegrota pošto su ga Noldori osvojili 509. godine Prvog Doba Sunca. Sa svojim nasle�em, Silmarilom, našla je uto�ište u pristaništu Arvernien. Tu se srela i ven�ala s Earendilom Moreplovcem i rodila sinove blizance, Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldori saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvši na�ina da umakne, Elvinga se bacila sa Silmarilom u more. U tom se �asu umešao Ulmo, valarski Gospodar Okeana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je preko mora da prona�e Earendila.

Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumiru�ih Zemalja da bi Earendil mogao da zamoli Valare da uzmu u�eš�a u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari su postavili, sa Silmarilom pri�vrš�enim na �elo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom preko neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi na�inila dom u jednoj kuli na severnoj obali Eldamara i svake no�i kad bi se Earendilov brod približio zapadnom horizontu, Elvinga je - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridruži mužu.

Engvar

U vreme kad je rasa Ljudi prvi put došla na Svet, Vilenjaci su bili veoma za�u�eni. U poredenju sa Vilenjacima, Ljudi su bili jedna nežna rasa, nesposobna da se odupre okrutnim prirodnim stihijama, bolesti ili starosti. Zato su Avari, Vilenjaci Istoka, podu�avali veštinama mnoge od ovih Ljudi da bi oni mogli da žive bez odricanja i straha. Me�utim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe, pošto su bili smrtna bi�a: Vilenjaci su teško mogli da spoznaju vrednost nekog �oveka pre no što umre od starosti. Najstrašnije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tela koje su se prenosile kroz rasu Ljudi kao požari u polju pšenice. Kad bi te pošasti naišle na Ljude oni bi umirali, dok, naprotiv, nijednom Vilenjaku nikad nije bilo poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim su Vilenjaci nazivali Ljude dato iz velikog sažaIjenja: Engvar, što na vilenja�kom jeziku zna�i "bolešljivi".

Enti

Za vreme Rata za Prsten �udni šumski divovi po imenu Enti ušli su u boj protiv Orka i Ljudi Izengarda. Polu-Ijudi, polu-drve�e, bili su visoki �etrnaest stopa, a najstariji je živeo u Srednjoj Zemlji devet Doba Zvezda i Sunca.

Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman i prastar, jer je pripadao najvišoj i najja�oj rasi ro�enoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromno Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste šake �vornovate. Drvobradova neobi�na, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo. Njegove sme�e o�i su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetloš�u. Njegova divlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od gran�ica i mahovine. Bio je sazdan od vlakana drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao živim korenjem, naginju�i se i istežu�i kao neka dugonoga barska ptica.

Vilinske istorije pri�aju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su se Vilenjaci probudili, i Enti tako�e probudili u Velikoj Šumi Arde. Oni su izašli iz misli Javane, Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drve�a. Kao pastiri i Enti �uvari su se i pokazali, jer kad bi se Enti razljutili, njihov bes bio bi strašan i oni su mogli da smrve kamen i �elik golim rukama. S pravom su ih se plašili, ali su oni tako�e bili nežni i mudri. Voleli su drve�e i sve Olvare i �uvali su ih od zla.

U vreme svog bu�enja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka nau�ili toj veštini, i veoma su

30

je voleli. Radovali su se da nau�e mnoge jezike, �ak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdraži od svih bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i zvu�an s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenim obalama. U sporom prolaženju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukama i uokvirili ih u govor, bez optere�enja i prirodno poput godišnjih doba.

Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljeni�ki narod koji je živeo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim ku�ama u velikim šumama. �esto su to bile planinske pe�ine obilno snabdevene izvorskom vodom i okružene lepim drve�em. U takvim mestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od �vrste hrane ve� iz bistre te�nosti smeštene u velikim kamenim �upovima. To su bili Ent-napici i ta �arobna te�nost je sijala zlalnom i zelenom svetloš�u. A u Ent-ku�ama su se odmarali, �esto se osvežavaju�i tako što bi stali pod kristaino svežu vodu nekog vodopada koji bi ih tokom no�i prelivao u kaskadama.

Tako su Enti živeli svojim mudrim, skoro besmrtnim životima, i mnoge zemaljske rase su ja�ale i opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veli�inu. Tek kad su došli opaki Orci, naoružani �eli�nim oružjem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekire i sekli šume. I pri�a se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustošili sivovilenja�ku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii.

Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i muškog i ženskog pola, ali su se u Godinama Sunca Ent-supruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - vo�kama, grmlju, cve�u, travama i žitu, dok su muški Enti voleli šumsko drve�e. Tako su Ent-supruge otišle u otvorene Sme�e Zemlje, gde su bile predmet obožavanja rase Ljudi koji su od njih nau�ili veštinu negovanja biljaka i zemljinih useva.

Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bašte Entsupruga su uništene i s baštama su otišle i Entsupruge. Me�u njima bila je i žena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan pri�a ne kazuje o njihovoj sudbini. Možda su Ent-supruge otišle na jug ili istok, ali šta god da je bilo, to nisu znali Enti od Šuma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina.

Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisu bili brojni, i neki su pobijeni oštricama ili vatrom, i nijedan novi Enti� nije se pojavio posle odlaska Ent-supruga. Isto tako, prostrane šume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do Tre�eg Doba su pose�ene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara Šuma, koja se grani�ila s Okrugom, i velika Entšuma Drvobradog.

Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao me�u tri najstarija Enta koja su došla na svet pod zvezdama u Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, što zna�i "Listopram", i Fladrif, što zna�i "Skožokor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila �ak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski na�in povukao u prirodu svog bi�a i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga razlikuje od drve�a. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove šumarke, pobili mnoge od njegovih Enti�a i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi živeo sam na visokim planinskim obroncima.

lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mla�ih Enta. Širom Entšume vladalo je nezadovoljstvo zato što su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su se nastanile u susednom Izengardu. Zato su oni ušli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Marš Enta. Red po red, Enta marširao je na utvr�enje Izengard. S njima su išli Huorni, Duhovi drve�a kojima su Enti komandovali i �ija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su srušeni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i mo� Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u

31

Bici od Rogburga poput šume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.

Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da žive mirno u Entšumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da im je u �etvrtom dobu došao kraj.

Entšuma

Velika i prastara šuma na južnom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila je poznata kao Entšuma jer su je naseljavala ona drevna i mo�na bi�a koja su se zvala Enti, Pastiri Drve�a i �uvari šuma. U vreme Rata za Prsten ova šuma je naj�eš�e zvana Fangorn Šuma, po Fangornu (Drvobradom), najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji i gospodaru te šume.

Eomer

Severnjak, princ Rohana. Ro�en 2991. Tre�eg Doba, Eomer je bio sestri� Kralja Teodena od Rohana i, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je visok, snažan i zlatokos. Pre Rata za Prsten, Eomer je bio zapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticaja kraljevog savetnika, Grime Crvojezika, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se bore�i se u bitkama Horngburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen na Pelenorskim Poljima, imenovao je Eomera za svog naslednika. On je postao osamnaesti kralj Rohana i vladao do godine šezdeset i tre�e �etvrtog Doba. 3020. oženio se Princezom Lotlorijelom od Dol Amrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i naslednika, Vilinvina Lepog.

Eonve

Majar, glasnik Manveov, Eonve je najmo�niji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja Valara. Eonveova snaga u borbi se može meriti �ak i sa snagom Valara. Njegova truba je najavila dolazak Vaiara, Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angband i okon�ao zauvek Morgotovu vladavinu. Posle Velike Bitke Eonve je bio taj koji je procenjivao Vilenjake i podario Edainima njihovu veliku mudrost i znanje.

Eorl

Severnjak, kralj Rohana, Eorl je nasledio svog oca, Leoda, kao Gospodar Eoteda, dok je još bio mladi�. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivši Falarofa, pret-ka legendarnih Meara, belih "prin�eva konja" Rohana. Godine 2510. Eorlova konjica je spasla Ljude Gondora sigurnog poraza u Bici od Kelebranta. U znak zahvalnosti, Domoupravitelj (Namesnik) Gondora je podario svojim saveznicima pokrajinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, što zna�i "zemlja konja". Eorl je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kad je, kao šezdesetogodišnjak, poginuo bore�i se protiv Isto�njaka u Voldu (Pustari).

Eorlingas (Eorlinzi)

U svetlim, lepim brežuljkastim travnatim predelima, koji su u Tre�em Dobu Sunca ležali severno od Belih Planina, živela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "gospodari konja". Oni su sebe �esto zvali "Eorlingas" (EorUnzi) u �ast Eorla Mladog, prvog u njihovoj lozi kraljeva.

Eoteodi

Me�u Severnjacima koji su živeli isto�no od Planina Magle uzdigla se jedna snažna i lepa rasa koja je ušla u istorije Zapadnih Zemalja u dvadesetom veku Tre�eg Doba Sunca. Njih je poveo u Dolinu Anduina, izme�u Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi Ijudi su nazvani Eoteodi i bili su veliki konjanici i vojnici. Sin Frumgara se zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od Sivih Planina. Od Frumgarove loze bili su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, koji je prvi ukrotio Konja Felarofa, pastuva, pretka Meara, Prin�eva Konja. Eorl je predvodio konjicu Eoteoda u Bici od Bojnog Polja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od štitova vojske Gondora. Za to spasavanje Kirion, Vladaju�i Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima južnu pokrajinu Kalenardon (kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otišli na jug i potom bili poznati kao Rohirimi, "gospodari konja". Eorl je postao prvi u lozi Kraljeva Marke koji su bili vladari te bogate i travnate zemlje više od pet vekova.

Eovina

Severnjakinja, Vitez-Deva, braniteljka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je bila lepa zlatokosa sestri�ina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera. Za vreme Rata za Prsten Eovina se

32

zaljubila u Aragorna. U o�ajanju zbog njegove navodne smrti, i ose�aju�i se osuje�ena i razo�arana zato što nije bila u mogu�nosti da se bori za svoj narod, Eovina se prerušila u ratnika po imenu Krpošlem (Dernhelm) i jahala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je zadobila najve�u slavu koju jedan ratnik može ste�i, stoje�i nad smrtno ranjenim Kraljem Teodenom i bore�i se s Vešcem-kraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zašti�ena proro�anstvom koje je glasilo da on ne�e mo�i da bude ubijen rukom �oveka. Eovina je obelodanila da je vitez-deva, i svojim ma�em je ubila Krilatu Zver na kojoj je on jahao. Zatim uz pomo� Hobita, Merjadoka Brendibaka - posekla je i samog Vešca-kralja. U toj borbi, me�utim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona je pala u san nalik na smrt. Kona�no ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koriste�i �arobnu travku po imenu Atelas.

Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle �ini Vešca-kralja i svoje zalu�enosti Aragornom. Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena.

Erebor

U Tre�em Dobu Sunca, Erebor, "Samotna Planina", mogla se na�i u Rovanionu, južno od Sivih Planina i izme�u Mrke šume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patulja�ki Kralj Train Ii ona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom više od sedam vekova patulja�ko kraljevstvo Erebor se uzdizalo u bogatstvu i mo�i, ali godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha po imenu Šmaug Zlatni razorio je kraljevstvo i iz njega isterao Patuljke. Skoro dve stotine godina Šmaug je živeo u Ereboru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit Bilbo Bagins i Patuljci Torina i Družine su uznemirili Zmaja, a kad je Šmaug izašao u osvetni�kom besu, ubio ga je Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj Dain II je povratio bogatstvo i slavu Kraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor. Me�utim, kad je Jedini Prsten uništen, sile mraka su se istopile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi od Dola su odbili vojsku Orka i Isto�njaka koja ih je opsedala. U �etvrtom Dobu Erebor je sa�uvao svoje bogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom savezništvu s Ponovo Ujedinjenim Kraljevstvom Arnora i Gondora pod Kraljem Elesarom.

Eregion

Zapadno od Maglenih Planina, u šumovitom kraju ispod patulja�kog kraljevstva Kazad-dum, tokom Drugog Doba Sunca nalazilo se kraljevstvo Eregion. Me�u Ljudima zvano Holin, Eregion na vilenja�kom zna�i "zemlja zelenike". Prvi put su ga naselili 750. godine Drugog Doba Gvait-in-Mirdaini, Vilin-kova�i koji su sa Sauronom iskovali Prstenove Mo�i. Njihov najvažniji grad bio je Ost-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo potpuno uništeni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rata Saurona i Vilenjaka. Do kraja Tre�eg Doba i prolaska Družine Prstena malo je bilo onih koji su znali bilo šta o istoriji ovog pustog šumskog kraljevstva.

Erjador

Prostrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador. Za vreme Prvog Doba Sunca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim uticajem Morgota, Mra�nog Neprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladala Sauronova mo�, i mnogi od tamnokosih Ljudi Erjadora, koji su bili preci Dunlendinga, sklapali su saveze s Mra�nim Gospodarem. Tek sa dolaskom Dunedaina i osnivanjem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio. Tokom prve polovine Tre�eg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Do vremena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s vešti�ijim kraljevstvom Angmar zbrisali su stanovništvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Ostala je samo ša�ica naselja: zemlja Hobita od Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela.

Eruhini

"Ainulindale" pri�a da je u vreme Ure�enja Sveta Eru, koji se zove Iluvatar, doneo na svet rase Vilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenja�kom jeziku zvale Eruhini, što bi na vestronskom bilo "deca Iluvatarova".

Erusen

Rase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im život Neuništivim Plamenom. Vilenjaci su zato zvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova".

33

Este

Valiera zvana "Isceliteljka". U vrtovima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usred Jezera Lorelin, dom žene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, �ije ime zna�i "odmor". Este je jedna od sedam kraljica Valara i nju zovu "nežna". Haljine su joj sive, a isceliteljski san je njen dar svetu.

Ezgarot

Tokom Tre�eg Doba postojao je jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkešume i južno od Erebora, Samotne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad je podignut na stubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom drvenim mostom. Pošto je Ezgarot bio odmah na jugu od patulja�kog kraljevstva Erebor i nizvodno od Šumskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi su postali bogati trgovci. Njime je vladao Gospodar koji je biran me�u njegovim narodom. Godine 2770. njihova trgovina s Patuljcima Erebora je prestala kad je Šmaug Zlatni Zmaj prisvojio planinu. Ipak, Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uništen. Godine 2941. Šmaug Zlatni je naišao u žestokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, Ezgarot je izgoreo. Ipak, nije izgubIjen, jer je s ogromnim bogatstvom Zmajeve riznice grad ponovo podignut i njegov napredak obnovljen.

34

Falas

Me�u kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand, zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladao Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj Zemlji kojije ovladao veštinom brodogradnje. Glavna pristaništa Falasa (što je vilenja�ko ime za "obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prsten razoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer je Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je sva zemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preživeo otplovivši opet u Zaliv Lune i osnovavši jedno novo pristanište u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.

Falatrimi

Falatrimi, Vilenjaci Falasa, živeli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama Zvezdane Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad je Ulmo Gospodar Okeana došao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da po�u na kona�no putovanje u Neumiru�e Zemlje i tako su se odvojili od svoje bra�e. Falatrimi su živeli dugo kraj mora i bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradili brodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili �arobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek put u Neumiru�e Zemlje, �ak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumiru�e Zemlje zauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeni�ko putovanje.

Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumiru�e Zemlje Falatrimi su živeli sami na obalama Belerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog perioda mira pod zvezdanom svetloš�u, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao mo�an u Šumi Dorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je bila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu bra�u, Sive Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali k srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su došle s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se borili za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu.

U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale pred Morgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova mo� nije mogla da iza�e na more, jer se on mnogo plašio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostali bezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri uništenju Angbanda. Ponovo su brodovi Falatrima zaplovili i otišli na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin-kraljevstava Belerijanda koje je preživelo opšti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradio poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilin-brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.

Falmari

Od svih Vilenjaka Tre�i Rod, Teleri, živeli su najduže na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada. Ti Ijudi su bili najupu�eniji u osobenosti i �udi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci. Njihova upu�enost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea od Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno pove�avala. U danima kad su Falmari otputovali u Zaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je došao me�u njih i, uz njegove savete postali su prvi narod koji je nau�io veštine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su došli u tim brodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i živeli u palatama od bisera. U svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani lu�ni prolaz od kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar.

Sve rase su kasnije nau�ile veštinu gra�enja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni nau�ili samo malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu veštinu govora niti imali tako tanani glas i uvo da bi upoznali �udi mora tako dobro kao Falmari.

35

Falohide

Od naroda Polušana zvanog Hobiti, pri�alo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti.

Falohide su bili narod šumovitih predela i bili su najupu�eniji u umetnosti pesme i poezije. Po hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, ali su bili pustolovniji i skloni da vrše odvažna dela. Zbog toga su Falohide �esto postajali vo�e svog naroda i znalo se da traže društvo i savete Vilenjaka. Falohidska bra�a, Marko i Blanko, osnovali su Okrug godine 1601. Tre�eg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale �uvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida.

Fangorn

Ent od Šume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo ime na vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova životna pri�a.

Fangorn Šuma

Fangorn Šuma, jedna od najstarijih šuma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se na jugoisto�nom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostrane šume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika podru�ja izgubljenih zemalja Belerijanda. Me�u Rohirimima je nazivana Entšuma, zato što je bila poslednje uto�ište onih divov-skih šumskih �uvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastrašuju�e stara šuma ispunjena �udnim i �esto zlo�udnim duhovima. Šuma je nazvana po svom glavnom �uvaru, Fangornu, najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime zna�i "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznat Družini Prstena.

Razlju�en zbog okrutnog obesnog uništavanja šuma koje su vršili Orci i druge sluge zlog �arobnjaka Sarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drve�a iz Fangorn Šume, i svojom strahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvr�ave Izengard.

Faramir

Dunedainski gospodar Gondora. Ro�en godine 2983. Tre�eg Doba, Faramir je bio drugi sin Denetora II, poslednjeg Vladaju�eg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Šumara Itilijena, Faramir je predvodio povla�enje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Pošto je njegov brat Boromir bio ubijen, Faramira je oborio Veštac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo spre�io da spali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna nalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Vešca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu, vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se ven�ao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ od Itilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge �etvrtog Doba.

Fastitokalon

U fantasti�nom predanju Hobita nalazi se pri�a o ogromnoj kornja�i-ribi za koju su Ljudi mislili da je ostrvo u moru. Kad su Ljudi na�inili prebivalište na le�ima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve do �asa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivši logorište.

Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova pri�a, kao i ona o Olifauntu, zasnovana na �injenicama, ne može se otkriti iz istorija koje su došle do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje bilo mnogo, nikakva velika morska �udovišta se ne pominju u pri�ama drugih rasa.

Verovatno je ova pri�a zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer u Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do ve�e mo�i no što im je bilo dopušteno u okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kao Fastitokalon, potonulo u široki okean gde je ve�ina Numenorejaca nastradala u tom strašnom Padu.

Feanor

Vilenja�ki princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvišenog Kralja Finvea i KraIjice Mirijele. Na ro�enju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, što zna�i "Vatreni duh". U Eldamaru se oženio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi stvorio Vilin-dragulje, one �arobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je tako�e na�inio

36

Palantire, "vide�e kamenove". Ali Feanorovo najve�e delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja ispunjena živim svetlom Drve�a Valara. Ti najlepši dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanora i njegov rod. Jer, pošto je Melkor uništio Drve�e Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile i pobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u Morgot, što zna�i "Mra�ni Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori ušli u Belerijand, sukobili su se s Morgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim, Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske gone�i Orke. Pošto se odvojio od svoje kraIjevske garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvišeni Zapovednik Angbanda.

Felarof

Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset šestom veku Tre�eg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda je poginuo dok je pokušavao da ukroti divljeg konja zvanog "�ovekova propast". Leodovom sinu Eoriu ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, što zna�i "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona �arobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohana beše beli lik Felarofa kako tr�i po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, ali su razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorla pobedni�ki u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Isto�njacima. Sahranjeni su zajedno s po�astima ispod jedne humke u Pustari.

Fili

Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Tre�eg Doba Fili se priklju�io Potrazi za Samotnom Planinom koja je kao ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja i povra�aj patulja�kog kraIjevstva pod Planinom u Ereboru. Fili je ro�en godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastoštita, Dise. Fili i njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na samrti u Bici Pet Vojski.

Finarfin

Vilenja�ki kralj Eldamara, Finarfinje bio tre�i sin Uzvišenog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin i njegov brat Fingolfin su ro�eni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihov stariji polubrat. Finarfin se oženio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao petoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Poštoje Morgot oteo Silmarile i ubio mu oca, Finarfin se pridružio svojoj bra�i, zaklevši se da �e se osvetiti. Me�utim, kad je Feanor izvršio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove da otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao Uzvišeni Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore u Srednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio mudro i valjano da vlada svojim narodom.

Finduilas

Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila žena Denetora II, Vladaju�eg Namesnika Gondora. Ro�ena 2950. Tre�eg Doba, �erka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa, požrtvovana majka Boromira i Faramira. Me�utim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sve više udaljava od svog muža koga su pritiskale teške misli. Izgleda da je Finduilasi tako�e nedostajao njen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od Dol Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenja�koj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. Prva Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenja�kog velikaša iz Nargotronda, a onda Turina, edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli Orci. Baš u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu or�ku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmi�ari su je ubili.

Fingolfin

Vilenja�ki kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvišenog Kralja Eldamara. Njegova bra�a su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u po�etku nerado, Fingolfin se pridružio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Me�utim, kad je Feanor oteo vilenja�ke brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu preko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin

37

stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. Posle Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvišeni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji. Smestivši se u Hitlumu, Fingolfin je držao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razaraju�e Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvši pustošenje svud oko sebe, Fingolfin je bio ispunjen takvom srdžbom i o�ajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu. U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim ma�em Ringilom zada Morgotu sedam teških rana pre nego što ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno u Okružuju�im Planinama.

Fingon

Vilenja�ki kralj Belerijanda. Ro�en u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je me�u Noldorima koji su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro u Ratu Dragulja. Uz pomo� Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova visoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga. Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvišeni Kralj Noldora. Njegova vladavina, me�utim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmi�koj Bici Nebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad.

Finrod Felagund

Vilenja�ki kralj Nargotronda. Ro�en tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sin noldorskog princa Finarfina i muž vanjarske princeze Amarie. Mada u po�etku nerado, Finrod je bio me�u onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvo podigao jednu vilenja�ku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mrežu �udesnih tajnih pe�ina na reci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodar pe�ina".

Vladar najve�eg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji se sprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U strašnoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda je spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren došao u Nargotrond da potraži pomo� u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se ose�ao obaveznim da mu pomogne. Pokušavaju�i da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenja�ku kulu koju je sam Finrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volšebnika u pesmama mo�i. Na nesre�u, poražen je i zarobljen. Držan je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok je pokušavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.

Finve

Vilenja�ki kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvišeni Kralj noldorskih Vilenjaka. Njega su izabrali Valari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Zemlje u Neumiru�e Zemlje. U Eldamaruje Finve vladao kao Uzvišeni Kralj iz grada Tiriona. Finve se dvaput ženio. Njegova prva kraljica bila je Mirijela koja je rodila Feanora, tvorca Silmarila. Njegova druga kraljica bila je Indis, s kojomje izrodio Fingolfina i Finarfina. Posle Mra�enja Valinora Finvea je, dok je branio Silmarile, ubio Melkor.

Firimar

U Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa pojavila u zemlji Hildorijen, daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, što zna�i "smrtni Ijudi". Po mišljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nežna rasa s malo mudrosti, jer su Ljudi u najboljem slu�aju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji šaputavi odjek znanja pre nego što ih smrt odnese.

Forgoil

Medu Severnjacima koji su se nastanili isto�no od Planina Magle u Tre�em Dobu Sunca bili su Rohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najžeš�om konjicom Zapadnih Zemalja. Njih su se mnogo plašili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezirom zvali Forgoil, što na tom jeziku zna�i "slamoglavci".

Formenos Pošto je noldorski princ Feanor stvorio one velike dragulje, Silmarile, sagradio je tvr�avu i riznicu na

38

severu Valinora u Neumiru�im Zemljama. To utvr�enje bilo je podignuto na utvr�enom brdu i nazvano je Formenos, što na visokovilenja�kom jeziku zna�i "severna citadela". Formenos je bio dom Feanorovog klana tokom godina njegovog izgnanstva iz Tiriona. Posle uništenja Drve�a Valara, Morgot je došao do kapija Formenosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvišenog Kralja Noldora, zatim provalio u riznicu i ukrao Silmarile.

Fornost

Od �etvrtog i petog veka Tre�eg Doba prvi grad i prestonica dunedainskog kraljevstva Arnor bio je Fornost, "severna tvr�ava" mo�an i napredan grad, sve dok ratovi s Vešcem-kraljem od Angmara nisu po�eli da uzimaju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Vešca-kralja osvojila i razorila najve�i deo Fornosta i njegovog kraljevskog dvora. I mada je Fornost povra�en slede�e godine u Bici od Fornosta, srušeni grad je napušten i njegovo stanovništvo se raštrkalo. Na jeziku Ijudi zvao se Norberi, mada je posle razaranja bio tako�e poznat i kao Mrtva�ev Jarak.

U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruševina severno od Brija na Velikom Putu sever-jug koji je, u godinama procvata, bio glavni put izme�u prestonice Arnora i Minas Tirita, prestonice Gondora.

Forohel

Hladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se Forohel. Njen narod bili su Losoti, ili Snežni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da poti�u od Forodvaita severnih pustopoljina, ali su oni postali skita�ki narod, gradili su domove od snega i lovili divlje zveri severa. Osim pomorskih karata i mapa Srednje Zemlje koje beleže Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili o njenom narodu.

Forodvait

"Letopisi kraljeva i vladara" pri�aju kako se, posle Pada Angbanda, tvr�ave Melkora, Ijuta zima spustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza toga jedan narod, po imenu Forodvait, živeo je u toj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da su izdržavali ledene hladno�e Severa, i od njih su poticali Losoti, koje su u Tre�em Dobu Sunca Ljudi Zapada zvali Snežni Ijudi Forohela.

Frodo Bagins

Hobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je ro�en 2968. godine Tre�eg Doba kao sin Droga Baginsa (Torbi�a) i Primule Brendibak. Pošto je kao dete ostao siro�e, usvojio ga je njegov ro�ak, Bilbo Bagins iz Torbinog kraja. Frodo je bio izuzetno pustolovan za jednog Hobita, i izvanredno u�en, budu�i da je bio pisac re�i pesama i nešto kao poznavalac vilenja�kog predanja i jezika. 3001, kad je Bilbo misteriozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo se pojavio Gandalf �arobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde se obrazovala Družina Prstena. Frodo je jedva preživeo mnoge pustolovine i opasnosti na tom putovanju, ali je uspeo da odnese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda. Tako je Frodo okon�ao Rat za Prsten. Posle rata se vratio u Torbin Kraj, ali su zatrovane rane i psihi�ka trauma koju je doživeo za vreme Potrage za Prstenom po�ele da deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vožnju �uvara Prstena, i ukrcao se na jedan vilenja�ki brod i otplovio u Neumiru�e Zemlje.

39

Galadrimi

Šuma koja je u Drugom Dobu Sunca prvo nazvana Laurelindorenan, "zemlja doline zlata koje peva", a kasnije Lotlorijen, "zemlja cvetova koji sanjaju", i �ak od strane nekih Lorijen, "zemlja snova", nalazila se isto�no od Maglenih Planina kraj Srebrotoka koji se ulivao u Veliku Reku Anduin. Bila je to Zlatna Šuma gde je raslo najviše drve�e na Sred-njoj Zemlji. Ono se zvalo Malorn drve�e i bilo je najlepše od drve�a u Smrtnim Zemljama. Njihova kora bila je srebrna i siva, njihovi cvetovi zlatni, a njihovo liš�e zeleno i zlatno.

U šumi se nalazilo skriveno viienja�ko kraljevstvo Galadrima, "naroda drve�a", koji su podizali svoje ku�e na platformama zvanim telain, ili fletovima, visoko u granama Malorna koji su im pružali zaklon.

Galadrimi nisu gradili mo�ne kule od kamena. U stvari, Galadrimi su za ve�inu Ijudi živeli nevidljivo u svom šumskom kraljevstvu, gde su nosili Sivovilenja�ke ogrta�e koji su bili kao kameleonova koža. Koriste�i konopce i poznaju�i šumu, nisu ose�ali potrebu za mostovima i putevima. Duboko u Zlatnoj Šumi imali su ipak jedan veliki grad, koji je nazvan Karas Galadon, "grad drve�a". Tu je rastao najve�i Malorn na Srednjoj Zemlji, a kralj i kraljica su živeli u velikoj dvorani na tom najvišem od drve�a, na vrhu jednog visokog zelenog brda. Ono je bilo opasano zidovima, imalo je kapije i bilo okruženo drugim velikim drve�em kao kulama. U samom srcu šume nalazilo se jedno �arobno brdo zvano Kerin Amrot, gdeje nekad stajala ku�a jednog Vilin-kralja. I sa tog mesta dopirala je snaga i svetlost koje su bile kao one u Neumiru�im Zemljama u Dobima Drve�a.

Galadrimi su bili uglavnom Šumski Vilenjaci, ali njihovi gospodari su bili sindarski i noldorski velikaši. Njihov kralj bio je Keleborn, ro�ak Tingola ("sivog ogrta�a"), i on je bio najve�i gospodar Sindara na Srednjoj Zemlji. Njihova kraljica bila je sestra Finroda i �erka Finarfina, Uzvišenog Kralja Noldora, koji je ostao u Eldamaru pošto je Drve�e Valara uništeno. Do Tre�eg Doba Sunca ona je bila najviša od plemstva me�u svim Vilenjacima u Smrtnim Zemljama. I mada je njeno kvenijsko ime bilo Altarial, u Srednjoj Zemiji se zvala Galadrijela, "gospa od svetlosti".

Mo� Galadrima pod takvim vladarima bila je veoma velika, jer su njihovi kralj i kraljica živeli u prvom kraljevstvu Sindara u danima Tingola i Melijane Maje i spoznali je odga�ala pustošenja naneta zubom Vremena, i ona je bila svesna Sauronovih poteza i �inila da njen narod bude nevidljiv Sauronovom oku. Ona je raspolagala Ogledalom Galadrijelinim, srebrnom zdelom koju je mogla da puni izvorskom vodom, i uz mo� prstena mogla je da uobli�i odraz budu�ih doga�aja na njegovoj tamnoj, mirnoj površini.

Kraljevstvo Galadrima osnovano je u vreme mira kad je Saurona zarobio Numenorejski kralj pre Promene Sveta, u tre�em milenijumu Drugog Doba Sunca. Njime je vladao prvo sindarski kralj Adamir, a potom njegov sin Amrot, pre no što su Keleborn i Galadrijela došli na vlast. Od prvog pada Mordora to je ostala zemlja po strani i, tokom celog Tre�eg Doba, Zlatnu Šumu Lotlorijen je štitila i održavala mo� vilenja�kog Prstena Nenje. S uništenjem Jedinog Prstena, njegova mo� je slabila, a kraljica je otišla u Neumiru�e Zemlje; velika svetlost kraljevstva Lotlorijen je takode oslabila, i Vreme ga je ponovo otkrilo. Galadrimi su ponovo postali skita�ki narod i izgubili su se sa svojom šumskom bra�om s istoka.

Galadrijela

Vilenja�ka kraljica Lotlorijena, Galadrijela je bila noldorska princeza kojaje ro�ena u Eldamaru u Dobima Zvezdane svetlosti. Galadrijela i njena bra�a su se priklju�ili Noldorima koji su išli u poteru za Morgotom i Silmarilima u Srednju Zemlju. Visoka i lepa, sa zlatnom kosom nasle�enom od majke telerskog porekla, Earvene, u Eldamaru se zvala Altarijela. To je prevedeno kao Galadrijela, što na sindarinskom zna�i "gospa od svetlosti". Tokom Prvog Doba Sunca u Belerijandu Galadrijela je živela sa svojim bratom Finrodom u Nargotrondu pre nego što je ušla u sindarinsko kraljevstvo Dorijat gde se sprijateljila s Kraljicom Melijanom i udala za sivovilenja�kog princa Keleborna. Od

40

po�etka Drugog Doba ovaj par i njihova �erka jedinica Kelebrijana živeli su u Lindonu; zatim su se u osmom veku preselili u Eregion, kraIjevstvo Vilin-kova�a. Kasnije su Keleborn i Galadrijela prešli Maglene Planine i došli da vladaju svojim kraIjevstvom u Zlatnoj Šumi Lotlorijen. Raspolažu�i jednim od Tri Vilenja�ka Prstena Mo�i, Galadrijela je iskoristila svoje mo�i da iztka prsten za�aranosti i zaštite oko Lotlorijena. U vreme Rata za Prsten Galadrijela je pružila uto�ište i podarila �arobne darove Družini prstena. Za vreme samog Rata Galadrijela je odbila tri pokušaja osvajanja i koristila svoje mo�i da sruši zidove Dol Guldura i o�isti Mrku šumu. Zatim, po okon�anju Tre�eg Doba, otplovila je na zapad u Neumiru�e Zemlje.

Galenas

U zemlji Numenor rasla je širokolista travka Galenas, koja je cenjena zbog miomirisa svojih cvetova. Pre nego što je tu zemlju progutalo Zapadno More, moreplovci Numenora su je doneli u Srednju Zemlju, gde je rasla u izobilju oko naselja potomaka Numenorejaca.

Me�utim. tek kad je tako neugledan narod, kao što su Hobiti, otkrio Galenas u sopstvenoj zemlji, obelodanila su se posebna svojstva te biljke. Hobiti su uzimali široke listove Galenasa, sušili ih i mrvili. Onda su ih palili u lulama s dugim kamišima. Bila je to biljka nikotiana, kasnije poznata u Srednjoj Zemlji kao Lulina trava, ili Trava-za-lulu, po navici Hobita. Obi�no su je pušili Hobiti, Ljudi i Patuljci i nalazili u njoj mnogo utehe i okrepljenja.

Gandalf

Istari, �arobnjak Srednje Zemlje. U Neumiru�im Zemljama Gandalf je bio majarski duh, Olorin, koji je živeo u baštama Lorijena, Gospodara Snova, i �eto pose�ivao Nienu Sažaljivu. Oko godine 1000. Tre�eg Doba Sunca on je izabran za jednog od Istarija ili �arobnjaka koji su poslati u Srednju Zemlju. Nazvan Gandalf Sivi, na vestronskom, bio je Mitrandir, ili "sivi hodo�asnik", za Vilenjake, Tarkun za Patuljke i Inkanus za Haradrime. Njegov spoljni lik bio je lik bradatog starog �oveka odevenog u sivi ogrta� s visokim šiljatim šeširom i duga�kim štapom. Po svom dolasku u Sive Luke, od Kirdanaje dobio Narju, "prsten vatre". Preko dve hiljade godina Gandalf je delao protiv uzdizanja zlih sila u Srednjoj Zemlji. 2941. Gandalf je podstakao Potragu za Samotnom Planinom koja je za ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja. Tokom ove potrage Gandalf je dobavio ma� Glamdring, a Bilbo Bagins je dobavio Jedini Prsten. Baš je Gandalf prepoznao mo� Jedinog Prstena i saznao kako se on može uništiti. 3018. Gandalf je došao kod Froda Baginsa od Okruga i zapo�eo Potragu Prstena. U Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena i vodio ih kroz mnoge opasnosti. Onda, na mostu Kazad-duma, Gandalfje pao u borbi na život i smrt sa Balrogom od Morije. Me�utim, �arobnjakov duh je uskrsnuo kao Gandalf Beli, blistavo bi�e kome nijedno oružje nije moglo da naudi. Zavreme Rata za Prsten Gandalf Beli na svom konju Senku se mogao na�i svuda, kako podsti�e Kralja Teodena u Rohanu, kako pobe�uje Sarumana u Izengardu, i kako potiskuje Vešca-kralja na kapijama Minas Tirita. Borio se sa zapovednicima Vojske Zapada pred Crnom Kapijom Mordora, dok je Nosilac Prstena uništavao Jedini Prsten. Posle rata Gandalf je nadgledao ponovno ujedinjenje Gondora i Arnora, zatim je 3012. pošao na Poslednju Plovidbu �uvara Prstenova u Neumiru�e Zemlje.

Gaurot

U Prvom Dobu Sunca, u vreme Ratova Belerijanda, mnogi zli dusi u vu�jem obli�ju su prišli Sauronu Majaru. Vilenjaci su ih zvali Gaurot, ili "vukodla�ka vojska". Od tih stvorova Sauron je obrazovao mo�nu vojsku koja je odlazila u borbu s Vilenjacima i pobila mnoge od najja�ih me�u njima. Sauron je osvojio i držao neko vreme jednu vilenja�ku kulu na Reci Sirion uz pomo� mo�i Vukodlaka; otuda i ime tog mesta: Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka".

Gavranbrdo

U Ereboru, Samotnoj Planini, koja je stajala odmah na istoku od Mrke šume, nalazilo se patulja�ko KraIjevstvo pod Planinom. Patuljci Erebora su podigli jedno utvr�eno brdo na južnom kraku planine. Ono se zvalo Gavranbrdo zato što su brdo i njegov vrh stražara bili dom mnogim Gavranima koji su uvek bili prijatelji i saveznici Patuljaka. Tu je Gavran zvani Roak doneo vesti Torinu Hrastoštitu da je Šmaug Zlatni ubijen. Za vreme Bitke Pet Vojski, baš na Gavranbrdu su se Vilenjaci (s Gandalfom �arobnjakom i Bilbom Baginsom) zaustavili i pružili otpor.

Gavrani

41

Mnoge pasmine ptica živele su na Srednjoj Zemlji. Me�u onima koje se pominju u pri�ama su Orlovi, koji su bili najuzvišeniji od ptica, i Gavrani, koji su bili snažni i dugove�ni. Deo pripovesti o ubijanju Šmauga, Zmaja od Erebora, pri�a o Gavranima Erebora, koji su u Tre�em Dobu Sunca služili Patuljke Durinove Loze. Ti Gavrani su bili mudri savetnici i brzi glasnici Patuljaka, a dobro su poznavali mnoge jezike. U to vreme gospodar Gavrana bio je Roak, sin Karka. On je bio prastar, životni vek mu se protezao na više od sto pedeset godina. Gavranima je vladao svojom voljom i mudroš�u. A na zajedni�kom jeziku Vestronu Roak je govorio sa svojim prijateIjima Patuljcima i donosio im vesti i pružao pomo�.

Gelion

Jedna od dve velike reke Belerijanda, Gelion je bila dvaput duža od svog takmaca - Siriona - mada ne toliko široka ni duboka. Ona je odvodila vodu iz zemalja isto�nog Belerijanda, posebno Targeliona i šumovitih predela Osirijanda. Me�u njenim mnogobrojnim pritokama bile su reke Adurant, Duilven, Briltor, Legolin, Talos, Askar i Veliki i Mali Gelion. Njen izvor i izvor skoro svih njenih pritoka nalazio se u vencu Plavih Planina na istoku.

Gan-buri-Gan

Poglavica Vosa Druadana. Za vreme Rata za Prsten, Gan-buri-Gan bio je vo�a belopute, patuljaste rase zvane Vosi koja je naseljavala Šumu Drua-dan i pomogla Rohirima i Dunedainima da razbiju opsadu Gondora. Gan je poveo Rohirime tajnim šumskim utrtim stazama tako da su mogli da koriste iznena�enje kao preimu�stvo nad neprijateljem u Bici od Pelenorskih Polja. Tako�e, u bici koja je usledila, Ganovi Ijudi su pobili mnoge Orke koji su pokušali da pobegnu u šume. Posle rata Ganu i njegovim Ijudima je dodeljeno zakonsko pravo na njihovu šumsk.

Gimli

Patuljak od Erebora. Ro�en 2879. Tre�eg Doba u Plavim Planinama, Gimli je otišao da živi u Ereboru 2941. posle smrti Šmauga Zmaja. Gimlijev otac bio je Gloin, Patuljak Torina i Družine. 3018. Gimli je otišao s ocem u Rivendel gde je izabran za Družinu Prstena. Gimli je bio jedan od neko-licine Patuljaka koji su se sprijateljili s Vilenjacima. Zaista, posle ulaska u Lotlorijen, postao je privržen uspomeni na Galadrijelu, Vilenja�ku kraljicu, i nosio je uvek sa sobom uvojak njene kose. Njegov najprisniji prijatelj bio je Legolas, sindarski Vilenjak. Gimli se hrabro borio u Bitkama kod Rogburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Posle rata Gimli je postao Gospodar Svetlucavih Pe�ina, koje su se nalazile ispod Helmovog Ponora. Ostao je Gospodar Pe�ina sve do posle smrti Aragorna 120. �etvrtog Doba kada je, u društvu svog prijatelja Legolasa, otplovio na jednom vilenja�kom brodu u Neumiru�e Zemlje.

Gladenska Polja

Od svojih gornjih pritoka u Maglenim Planinama, odmah na severu od Morije i Lotlorijena, Reka Gladen te�e na istok dok ne stigne do Velike Reke Anduin. Tu, u dolovima Anduina, ova pritoka plavi mo�varni predeo poznat kao Gladenska Polja. U drugoj godini Tre�eg Doba ovde se odigrao sudbonosan doga�aj u istoriji Srednje Zemlje, jer je ovo bilo poprište Bitke od Gladenskih Polja u kojoj je dunedainski kralj Izildur ubijen i Jedini Prsten izgubljen u reci. Jedini Prsten je ostao tu skriven sve do godine 2463, kad su ga pronašla dva sturska Hobita, po imenu Deagol i Smeagol. Smeagol je ubio Deagola da bi se domogao prstena i naposletku se izopa�io u zlo bi�e poznato kao Golum.

Glamhot

Kad je opaka rasa Orka prvi put ušla u sivovilenja�ke zemlje Belerijanda u Dobima Zvezdane svetlosti, Sindari nisu znali kakva su oni vrsta stvorova. Mada niko nije sumnjao to da su oni opaka i zla rasa, u to vreme oni nisu imali ime. Zato su ih Sivi Vilenjaci zvali Glamhot, "bu�na rulja", jer su njihovi krici u borbi i buka koju je stvarala njihova gvozdena obu�a i ratna oprema zvu�ali glasno i opako.

Glaurung

Zmaj od Angbanda, Glaurung Zlatni bio je prvi i najve�i od Urulokija, Zmajeva koji bljuju vatru. Zvali su ga Otac Zmajeva, a izronio je iz jama Angbanda godine 260. Prvog Doba Sunca, ali je potisnut natrag. U Angbandu je rastao još dva veka pre no što je pušten u strašnoj Bici Iznenadnog Plamena koja je razbila Opsadu Angbanda. Posle toga je usledila Bitka Nebrojenih Suza u kojoj je

42

Glaurunga u borbi pratila �eta manjih Vatrenih Zmajeva. Protiv njih su mogli da se bore samo Patuljci Belegosta. I mada ga je to koštalo života, patulja�ki Kralj Azagal je ranio Glaurunga i prisilio ga da se povu�e s bojnog polja. 496. Glaurung je satro vojske Nargotronda kod Tumhalada i zauzeo veliku dvoranu. On je sakupio svoju riznicu blaga i ležao na njoj. Dok je �uvao tu hrpu blaga, upotrebio je svoje hipnoti�ke Zmajeve �ini da uništi ili zlokobno uti�e na živote Turina, Nienore i Finduilasc. Me�utim, godine 501. upravo je junak Turin Turambar, prikravši se, uspeo da satera svoj ma� duboko u Glaurungov trbuh i da ubije zver.

Gloin

Patuljak Torina i Družine, Gloin, sin Groina, ro�enje godine 2783. Tre�eg Doba. Borio se u Bici od Azanulbizara i bio saputnik Kralja Traina II, i njegovog sina, Torina Hrastoštita. S Torinom i Družinom krenuo je u Potragu za Ereborom koja je za ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patulja�kog Kraljevstva pod Planinom, u kome je on postao bogat i uticajan velikaš. Godine 3018. otputovao je sa svojim sinom u Rivendel. Njegov sin, Gimli, izabran je za jednog od Družine Prstena, i Gloin se vratio u Erebor. Za vreme Rata za Prsten u�estvovao je u odbrani Erebora. Umro je 15. godine �etvrtog Doba.

Glorfindel

Vilenja�ki gospodar Rivendela. Za vreme Rata za Prsten Glorfindelje u Rivendelu izgleda bio niži po staležu samo od Elronda Poluvilenjaka. 3018. Tre�eg Doba on se sreo s Frodom Nosiocem Prstena na njegovom putu u Rivendel i, jašu�i na svom belom konju Asfalotu, usudio se da se odupre Utvarama Prstena i bori sa njima kod Gaza Bruinen. Poreklo mu je nepoznato, ali se zna da je Glorfindel predvodio vilenja�ke ratnike u Bici od Fornosta koja je, godine 1975. Tre�eg Doba, za ishod imala razaranje kraljevstva Vešca-kralja od Angmara. Zajedno s drugim Vilenjacima Rivendela on se bez sumnje uputio u Neumiru�e Zemlje negde tokom �etvrtog Doba. Verovatno je nazvan po legendarnom Glorfindelu od Gondolina. Bio je to jedan zapovednik u snagama Kralja Tingola koji se borio u Bici Nebrojenih Suza. Najve�u slavu je stekao posle pada Gondolina 511. Prvog Doba. Pošto su ga Morgotove trupe uhvatile u zasedu, Glorfindel se borio s mo�nim Balrogom i obojica su se s jedne litice survala u smrt.

Goblini

Ona stvorenja koja Ljudi sad nazivaju Goblini obitavaju u tmini, a oko�eni su iz zlih namera. U ranijim danima zvali su se Orci. Crne krvi, crvenih o�iju i po prirodi puni mržnje, Goblini su nekada bili rasa koja je težila da ostvari velike planove o strašnoj tiraniji, mada su sad svedeni na bi�a koja �ine manja nedela.

Golum

Zloduh, ranije Hobit, Golum je nekada bio Hobit od Sturske loze po imenu Smeagol, koji je ro�en nedaleko od Gladenskih Polja u Dolovima Anduina. 2463. Tre�eg Doba Smeagolov ro�ak Deagol je pronašao Jedini Prsten dok je pecao i Smeagol ga je zbog toga na licu mesta ubio. Mo� Prstena je produžila Smeagolov život, ali ga je tako izobli�ila da se nije mogao prepoznati.

Odonda je prozvan Golum zbog ružnih grlenih zvukova koje je ispuštao kad bi pokušavao da govori. On je postao demonsko bi�e koje se klonilo svetla i živelo od gnusnih ubistava, jedu�i ne�isto meso. Prijatno mu je bilo u mra�nim barama u dubokim pe�inama. Na koži nije više imao ni jedne dlake, i ona je bila crna, hladna, vlažna i lepljiva, a telo mu je bilo mršavo i sablasno. Glava mu je bila nalik na lobanju a o�i buljave kao kod riba. Izrasli su mu duga�ki zubi kao otrovni o�njaci Orka, a njegova hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Skoro pet vekova Golum je živeo skriven u pe�inama ispod Maglenih Planina.

Onda je 2941. Hobit Bilbo Bagins u�inio sudbonosnu posetu njegovoj pe�ini i oteo Jedini Prsten od Goluma. 3019. Golum je najzad ulovio Froda Baginsa, novog Nosioca Prstena, ali koliko god da je pokušavao, nije mogao da ga nadvlada. Neko vreme je izgledalo skoro da je Frodo u stanju da obuzda Goluma, ali Golum je živeo od izdaje. Tako se desilo da je u kona�nom odlu�uju�em trenutku, kadje mo� Prstena nadvladala �ak i dobrog Froda na Planini Usuda, Golum napao Nosioca Prstena na rubu Pukotina Usuda. Sakupivši svu snagu, Golum je uspeo da zadobije Prsten odgrizavši Frodov prst, ali u

43

tom pobedni�kom �asu on se sa svojim dragocenim dobitkom strmoglavio unatraške u plamenu utrobu Zemlje.

Golodrimi

U Prvom Dobu Sunca Noldori su izašli iz Neumiru�ih Zemalja i ušli u Belerijand. Tu su ih do�ekali Sivi Vilenjaci koji su, na sindarinskom jeziku, Noldore zvali Golodrimi.

Gondolin

Kad su se noldorski Vilenjaci Eldamara vratili u Srednju Zemlju i ušli u Belerijand godine 52. Prvog Doba Sunca, Princ Turgon je pronašao utvr�enje i tajnu dolinu u kojoj �e sagraditi vilenja�ki grad bezbedan od zlih snaga Morgota. Taj grad bio je Gondolin, "Skrivcno Kraljevstvo", u dolini Tumladen u Ekariotu, Okružuju�im Planinama, na severu od šuma Dorijata, kraljevstva Sivih Vilenjaka. U okviru prirodne prepreke od Okružuju�ih Planina Gondolin je bio �uvan i budnoš�u Velikih Orlova koji su ubijali ili terali sve uhode i sluge Morgota. Tako zašti�eni, Noldori su preko pedeset godina tajno gradili beli kameni grad Gondolin, što zna�i "skriveni kamen", na brdu Amon Gvaret. Ime Gondolina na visokovilenja�kom jeziku bilo je Ondolinde, što zna�i "kamena pesma", i pošto je oblikovan po uzoru na Tirion, prvi grad Eldamara, bio je najlepši grad Noldora na Srednjoj Zemlji. Pet vekova je Gondolin cvetao dok su, jedno po jedno, ostala Vilin kraljevstva Belerijanda razarana. Onda, godine 511. Gondoiin je izdan i njegovi tajni prolazi otkriveni Morgotu. Mra�ni Neprijatelj je poslao ogromne snage Orka, Trolova, Zmajeva i Balroga u Skriveno KraIjevstvo. Strašne su bile bitke unutar bedema Gondolina, ali je on kona�no pregažen i njegovo stanovništvo pobijeno. Kule Gondolina, poslednjeg od Visokorodno vilenja�kih kraljevstava Belerijanda, su srušene, a porušene zidine i temelji sprženi vatrom Zmajeva.

Gondor

Osnovao ga je godine 3320. Drugog Doba Elendil Numenorejac, bio je Južno Kraljevstvo Dunedaina Srednje Zemlje. Elendil je vladao kao Uzvišeni Kralj iz Severnog Kraljevstva Arnor, dok su njegova dva sina, Izildur i Anarion vladali u Gondoru. Medutim, posle Elendilove smrti 3341, Izildur i njegovi naslednici su postali kraljevi Arnora, dok su Anarionovi naslednici vladali kao kraljevi Gondora sve do godine 2050. Tre�eg Doba kad se loza ugasila. Preko devet vekova posle ovog vremena Gondorom su upravljali Vladaju�i Namesnici. Gondorovi glavni gradovi su bili Minas Anor, Minas Itil, Ozgilijat, i pristaništa Pelargir i Dol Amrot. Do prvog milenijuma Tre�eg Doba gondorsko kraljevstvo je uklju�ivalo feude Anorijen, Itilijen, Lebenin, Anfalas, Belfalas, Kalenardon, Enedvait, Južni Gondor, i najve�i deo Rovaniona na istok do Mora Run. Od svog nastanka Gondor (i Arnor) su bili takmaci Sauronu Gospodaru Prstenova iz Mordora i njegovih mnogobrojnih saveznika. Zbog ovoga Gondor su mnogo puta napadale vojske Isto�njaka iz Runa i vojske Južnjaka iz Harada. Tokom prva dva milenijuma mo� Gondora je najve�e udarce pretrpela od gra�anskog rata 1432. i Velike Zaraze 1636. Njih su pratile krvave invazije Kolovozaca 1851. i 1954. Gondor je bio tako oslabljen da su godine 2002. Sauronove sluge., Nazguli Utvare Prstena zauzeli grad Minas Itil u srcu Gondora. Preko hiIjadu godina njega su držale mra�ne sile i dobio je novo ime, Minas Morgul. U vreme Rata za Prsten, mada je bio iscrpljen vekovnim sukobima, Gondor je za Slobodne Narode Srednje zemlje predstavljao poslednju nadu u otpor potpunoj prevlasti Saurona. Na kraju rata, Mordor je razoren i kraljevanje nad ponovno ujedmjenim Kraljevstvomje vra�eno Aragornu, pravom nasledniku Izildura. Kao kralj Elesar, vladao je tokom mnogo godina koje su duboko zalazile u �etvrto doba i obnovio je nekadašnju slavu Gondora.

Gondorani

Od Dunedaina koji su obrazovali kraljevstva na tlu Srednje Zemlje naj�uveniji su bili Gondorani iz Južnog Kraljevstva. Izildur i Anarion su podigli bele kule Gondora godine 3320. Drugog Doba Sunca, pošto su pobegli od razaranja Numenora sa svojim ocem Elendilom, koji je onda izgradio Severno Kraljevstvo Arnor.

Pri�a o Gondoru je duga�ka i slavna. "Letopisi Kraljeva i Vladara" govore kako su, na vrhuncu svoje mo�i, gondorski kraljevi vladali svim krajevima Srednje Zemlje zapadno od Mora Run, izme�u reka Kelebrant i Harnen. �ak i kad je kraljevstvo Gondor bilo u opa-danju, njegovi vladari su držali sve feude i teritorije Anorijena, Itili-jena, Lebenina, Losarnaha, Lame-dona, Anfalasa, Tolfalasa, Belfa-

44

lasa i Kalenardona.

U Gondoru je bilo pet gradova, prvih po važnosti, od kojih su dva bila velika pristaništa: drevni Pelargir, na delti Velike Reke Anduina, i Dol Amrat, citadela koja je upravljala obalskim feudima na Zalivu Belfalas. Tri velika grada su bila u središtu Gondora. Oni su se nalazili na velikoj ravnici izmedu Belih Planina na zapadu i Planina Mordora na Istoku. Isto�ni grad bio je Minas Itil, "Mese�eva kula", grad na zapadu bio je Minas Anor, "Sun�eva kula", a najve�i grad od svih bio je Ozgilijat, "Citadela Zvezda". Ozgilijat je bio prestonica Gondora i sagra�en je na obe obale Velike Reke Anduin; dva dela grada su bila spojena širokim belim kamenim mostom.

Kraljevstvo Gondor je �esto napadano u Tre�em Dobu i pretrpelo je mnogo nevolja. Godine 1432. po�eo je dugotrajni gra�anski rat, 1636. udarila je Velika Kuga, a izme�u 1851. i 1954. Kolovosci su izvršili upad u njega. 2002. Minas Itil je pao pod Nazgulima i Orcima. Odonda je to stalno bilo mesto zla i preimenovano je u Minas Morgul. 2475. veliki Orci, Uruk-hai, izašli su iz Mordora i u ogromnim legijama nadvladali oslabljeni Ozgilijat, zapalivši njegov veliki deo i razrušivši njegov veliki kameni most preko Anduina.

Na taj na�in je kraljevstvo Gondor bilo umnogome umanjeno u godinama pre Rata za Prsten. Od tri velika grada koji su bili njegovo središte, samo je Minas Anor ostao nerazrušen. Kula Sunca je stajala nasuprot tmine koja se skupljala u Mordoru, Morgulu, Runu i Haradu tokom mnogih vekova. Izgledalo je da poslednji gard Gondora jedina sila koja se odupire širokoj zaveri zla, jer je Dunedainsko Kraljevstvo Severa palo, a izgledalo je da se Vilenjake malo ti�u doga�anja u Srednjoj Zemlji. Ipak, u ovo sumorno vreme, kad je preostalo malo nade i mo� Saurona nije imala granica, Gondorani su zadobili najve�u slavu.Jer u kraljevstvu Gondor bilo je vitezova nalik na velike ratnike od starine, i u Minas Anoru su oni i dalje nosili visoke ukrašene kacige od srebra i mitrila s širokim belim krilima morskih ptica. Njihove odore i oklop bili su crni, njihova oprema i oružje srebrni, a na njihovim crnim kratkim ogrta�ima bio je grb Gondora: belo drvo u cvatu ispod sedam zvezda i pod srebrnom krunom. U danima Rata za Prsten, mada su ti vitezovi bili malobrojniji nego što se priželjkivalo, njihova hrabrost bila je velika, i u �asu nevolje ti saveznici su se pojavljivali s neo�ekivanih mesta.

Prema "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e", u vreme Rata za Prsten, Gondorom je vladao Namesnik Denetor II, jer se loza kraljeva davno prekinula. Mada snažan i sposoban �ovek, Denetor je nepromišljeno pokušao da se bori protiv Saurona volšebni�kim oružjem. Zato je poslao svog starijeg sina Boromira u potragu za Jedinim Prstenom i, mada Boromir beše jedan od Devetorice koji su krenuli u Potragu za Prstenom, on nije uspeo u svom zadatku i poginuo je. Denetor je posle toga ostao potpuno bez nade, tim više što su mu drugog sina, Faramira, naizgled smrtno ranili Nauguli. Pod uticajem Sauronovih obmana i o�ajavaju�i zbog kraljevstva Gondor, Denetor je oduzeo sebi život. Ali Faramir se oporavio, i kad je dunedainski poglavar Severa po imenu Aragorn došao u Gondor, Faramir ga je priznao kao zakonitog kralja svih Dunedaina. Tako se, u vreme najve�e opasnosti, kralj vratio, i s njim su došli takvi saveznici da su, u Bici kod Pelenorskih Polja, sile Morgula, Harada i Runa slomljene i, pred Crnom Kapijom Mordora, Sauron prisiljen da žrtvuje svoju prevlast, �ime je njegova mo� zauvek okon�ana.

Gonhirimi

Patuljci su bili �udesni zidari kamenom i rudari u kamenolomima. Dugo su radili duboko u planinama da bi otkrili zalihe metala, i dragocenih i metala niže vrednosti, i dragulje velike lepote. Njihova prostrana kraIjevstva Belegost, Nogrod i Kazad-dum, sagra�ena u Srednjoj Zemlji u dobima Zvezdane svetlosti, bila su slavna, ali me�u Vilenjacima naj�uvenije delo Patuljaka bilo je skriveno Kraljevstvo Sivih Vilenjaka, koje je nazvano Menegrot, Hiljadu Pe�ina. Patulja�ke zanatlije su isklesale tu mesto poput neke šumske pe�ine blistave lepote, s mnogim fontanama i potocima i svetiljkama od kristala. Zbog ovog dela Sivi Vilenjaci su ih prozvali Gonhirima, "gospodari kamena".

45

Gorbag

Uruk-hai od Minas Morgula. Za vreme Rata za Prsten, Gorbag je bio zapovednik jedne �ete morgulskih Orka koji su bili upleteni u tu�u s jednom drugom �etom Orka oko toga kome �e pripasti mitril ogrta� Froda Baginsa. Orci od Kule predvo�eni Uruk-haiem, Šagartom su pobedili i Gorbagje ubijen.

Gorgorot

Planine i litice severnog Belerijanda iznad dolova reke Sirion i sivovilenja�kog kraljevstva Dorijat nazvane su Gorgorot ili "Planine užasa". Te provalije - protežu�i se na istok i zapad - spuštale su se s visoke zaravni Dortonion, "zemlje borova", koja je ležala na severu. Gorgorot je zaslužio svoje ime time što je ono �udovišno zlo bi�e po imenu Ungolijant sa svojim strašnim leglom Džinovskih Paukova svoj dom na�inilo u dolini u podnožju ovih planina. Istorije Belerijanda nam pri�aju kako je edainski junak Beren bio jedina osoba koja je pokušala da pre�e Gorgorot i preživela. Dugopošto je Belerijand potonuo u more, kad je Sauron Gospodar Prstenova osnovao svoje zlo kraljevstvo Mordor, on je nazvao taj deo svog poseda, oko Barad-dura, Mra�ne Kule, na koju je padao vulkanski pepeo Planine Usuda, Visoravan Gorgorot. Bila je to velika i pusta visoravan razrovana mnogim or�kim jamama gde ništa, sem naj�rnjih i najopakijih trnova i kupinjaka, nije raslo pod sivim nebom. Preko te strašne zemlje uputio se Frodo Bagins, Nosilac Prstena, na svom zamornom putu da bi stigao do Planine Usuda, gde je jedino mogao da raš�ini Jedini Prsten.

Gorgun

Pri�e Vilenjaka pripovedaju kako je opaka rasa zlih demona Orka došla u šume Srednje Zemlje. Ta stvorenja su bila poznata kao Gorgun drevnim primitivnim Ijudima zvanim Vosi, koji su naseljavali Šumu Druadan, u senci Belih Planina.

Gotmog

Balrog od Angbanda, najmo�niji od Morgotovih zapovednika, Gotmog, Gospodar Balroga, bio je po poreklu majarski duh vatre. Zajedno s drugim Balrozima pobunio se s Morgotom protiv Valara i zaratio protiv njih i Vilenjaka. Na zapovest svog gospodara ubio je Uzvišenog kralja Feanora pred kapijama Angbanda. Tokom Ratova Belerijanda Gotmog je �inio veliko zlo svete�i se svojim plamenim bi�evima i svojom crnom sekirom. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza ubio je Fingona i zarobio Hurina. Godine 511. Prvog Doba uspešno je predvodio sile mraka protiv Gondolina. Vode�i vojsku Balroga, legije Orka i Zmajeva, i okružen svojom gardom Trolova, Gotmog je nadvladao branioce poslednjeg noldorskog kraljevstva. Za vreme pustošenja samog grada Gotmog je ubio noldorskog Vilenjaka Ehteliona, uzvišenog zapovednika Gondolina, ali je i nastradao od njegove ruke.

Goveda Arauova

Od životinja šuma i polja bilo je mnogo onih koje je Orome, Konjanik Valara, doveo u Srednju Zemlju. Jednu pasminu tih životinja su Ljudi Gondora zvali goveda Arauova (pošto je Arau bilo sindarinsko ime za Oromea). Ova goveda su bili legendarni divlji beli bikovi koji su živeli pokraj Unutrašnjeg Mora Run. Njihovi duga�ki rogovi su bili na velikoj ceni. U Gondoru je jedan takav volovski rog prvi od Vladaju�ih Namesnika, Vorondil Lovac, pretvo-rio u srebrom obloženi lova�ki rog; nazvan Rog Namesnika, on se kao nasle�e prenosio s kolena na koleno, a uništen je u Ratu za Prsten.

Govornici

Vilenjaci su za�eti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas i pcvala. Tako�e su bili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kaže se da je njihov govor bio tako sjajan, jasan i prefinjen kao svetlost zvezda na vodi koja te�e. Jer njihov jezik nije bio samo prvi, ve� i najlepši jezik koji je ikada zamišljen. Vilenjaci su zato sebe zvali "govornici", što je na tom prvom vilenja�kom jeziku glasilo "Kvendi". Sva živa bi�a koja su mogla da se nau�e ovom ume�u nau�ila su veštinu govora od ovih prvih Vilenjaka.

Grišnak

Ork od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grišnak je bio zapovednik rulje koja je napala Družinu Prstena i ubila Boromira. Grišnak je sa svojom bandom zatim zarobio Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-ni�kog

46

duha koliko i zao, Grišnak je želeo da sam poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite od izengardskih Orka koji su ih �uvali. Za Hobite je to bila sre�a u nesre�i. Te ve�eri or�ki logor su zbrisali Jaha�i Rohana koji su zatim ubili Grišnaka i omogu�ili Hobitima da pobegnu.

Gvaihir Gospodar Vetra

Orao Maglenih Planina. Na kraju Tre�eg Doba Sunca Gvaihir je bio najve�i i najmo�niji Orao svog vremena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj �arobnjaka i Vilenjaka, naro�ito pošto ga je Gandalf izle�io od jedne zatrovane rane. Za vreme Potrage za Ereborom 2941. Gvaihir i njegovi orlovi su spasli Torina i Družinu od napada Orka. Za vrcmc Bitke Pet Vojski pred Ereborom Gvaihir i njegovi orlovi su odigrali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sre�e. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir je osiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle borbe sa silnim Balrogom od Morije.

Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov brat Landroval predvodili su sve Orlove severa protiv Utvara Prstena dok je uništavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihir i njegov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdžija.

Gvait-i-Mirdain

Godine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i otišli u Erijador. Njihov gospodar je bio Kelebrimbor, najve�i Vilin-kova� u Smrtnim Zemljama; Bio je unuk Feanora, kojije na�inio Velike DraguIje, Silmarile. Na sindarinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kova�a".

Kad je u Maglenim Planinama otkriven �arobni metal, mitril, ina�e poznat kao pravo srebro, Kelebrimbora i njegove Ijude je obuzela žudnja da ga poseduju. Zato su otputovali u Eregion, koga su Ljudi zvali Holin, i živeli su u podnožju Maglenih Planina u gradu Ostin-Edil, kraj Zapadne kapije Kazad-duma, najmo�nijeg grada Patuljaka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili me�usobni sporazum kojim su obe rase odlu�ile da ostave po strani sve prethodne sva�e, i stvarno su uspeli da hiljadu godina održe taj mir. Mnogo godina trgovina izme�u Patuljaka Kazad-duma i Vilenjaka Eregiona donosila je blagostanje obema rasama.

Me�utim, godine 1200. jedan po imenu Aratar došao je me�u njih. Niko ga nije poznavao, ali je njegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pružao Gvait-i-Mirdianima svu pomo� koju je mogao, i poklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su po�eli potpuno da mu veruju i planirali su da na�ine mnogo �udesnih stvari uz njegovu pomo�. Tako su Gvait-i-Mirdain Vilin-kova�i Eregiona koji su iskovali Prstenove Mo�i. Mudar i uspešan narod sve do razornog Rata Saurona i Vilenjaka u kome je Eregion opustošen, a njegovo stanovnistvo rasuto.

Gvait-i-Mirdain na�inili Prstenove Mo�i. Tokom celog jednog stole�a Kelebrimbor i njegovi Ijudi su radili na ovom velikom delu. Me�utim, Anatar je u stvari bio prerušeni Sauron Mra�ni Gospodar, i u to vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u tajnosti na�inio Jedini Prsten, koji je vladao nad svima ostalima. S tim Jedinim Prstenom, Mra�ni Gospodar se nadao da �e zavladati Svetom.

Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali kao Mra�nog Gospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je Rat Saurona i Vilenjaka, Eregion je razoren i Kelebrimbor, s ve�im delom svog naroda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onoj nekolicini Gvait-i-Mirdaina koja je preostala pomo� je pružio Elrond Poluvilenjak. Na zapovest Gil-galada, Elrond je došao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preživele do sigurnog mesta - duboke, uske doline u Rudauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel. Odonda je to uto�ište Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo izme�u Maglenih Planina i Plavih Planina.

Gvozdena Brda

47

Pošto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Planina, deo ovog naroda predvo�en Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozdenim Brdima 2590. Tre�eg Doba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljaka i Orka, i kod kapija Morije u kona�noj Bici od Azanulbizara 2799. njihov dolazak u poslednjem �asu se, u stvari, pokazao kao odlu�uju�i udarac koji je skršio or�ke legije. Zatim je isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka sa Gvozdenih Brda predvo�ena Dainom došla u pomo� Torinu Hrastoštitu, i uspešno su odbranili Kraljevstvo pod Planinom Erebor posle smrti Šmauga Zlatnog. U toj Bici Pet Vojski Torin je ubijen. Dain, njegov ro�ak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnici njegovog naroda došli su da se ponovo nasele u Kraljevstvo pod Planinom.

Gvozdene Planine

Za vreme Doba Svetiljki Melkor je otišao na sever Srednje Zemlje i uzdigao mo�ni venac visokih planina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vilenja�kom zvane "Ered Engrin". Gvozdene Planine su bile prva odbrambena linija Melkorovog utvr�enog kraljevstva Utumno koje je sagra�eno u isto�nim krajevima. Ono je branilo i njegovu oružarnicu Angband koja je podignuta tokom Doba Tmine, a nalazila se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovih najve�ih slugu: Balrozi, Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinom Gvozdenih Planina onakvim kako su prvo zamišljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor je uzdigao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Me�utim, sve je to bilo uzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangorodrim, Angband i Gvozdene Planine razrušeni u Ratu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su uništeni i kona�no potonuli u more.

48

Hildor

Rohirimi su se �esto pozivali na duh tog strašnog kralja u ratu, i u njegovu �ast zvali su njegovo planinsko utvr�enje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi.

Hildor

Kad je Arijena Suncem prvi put zasijala na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na istoku Srednje Zemlje. Oni su bili kasno došli na Svet zato što su se mnoge druge rase pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjaci nazvali Hildor, jer je zna�enje te re�i "pratioci".

Hladni zmajevi

Od zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mnogo pasmina. Neki su bljuvali vatru, drugi su imali mo�na krila, ali naj�ešci su bili Hladni zmajevi, koji nisu imali leta�ke ni vatrene mo�i, ali su imali veliku snagu zuba i kandži i mo�an oklop od gvozdenih krljušti. Hladni zmajevi su bili strah i trepet za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, i �inili su neizreciva razaranja u predelima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajeva i ve�ina Morgotovih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih. U Tre�em Dobu Sunca letopisi zapadnih zemalja pri�aju kako se mnogo Hladnih zmajeva ponovo pojavilo u pustopoljinama Severa i otišlo u Sive planine. Patuljci su ve� došli u te planine jer su one bile bogate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sledili su ih Hladni zmajevi, traže�i riznice Patuljaka, i spremali su se za rat; i mada su se Patuljci borili hrabro, bili su broj�ano nadja�ani, i Hladni zmajevi su se nemilosrdno prikradali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eoteoda - �ovek po imenu Fram, sin Frugara - došao je i ubio Skatu Crva, najve�eg Zmaja te zemlje, i Sive Planine su bile o�iš�ene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zmajevi su ponovo došli u planine godine 2570. Jedan po jedan, Patulja�ki gospodari su stradali od njih, poslednji je bio Patulj-kralj po imenu Dain I od Durinove loze, i njega i njegovog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj u samim njihovim dvorima. Tako su poslednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljaju�i sve svoje zlato Zmaju kao plen.

Hobiti

Kada je sjajni plamen Arijene Sunca došao na Svet pojavila se rasa Ljudi; tvrdi se da se u tom istom Dobu pojavio na istoku narod Polušana koji su se zvali Hobiti. To su bili Ijudi koji su se ukopavali u zemlju i živeli u rupama, za koje se govorilo da su srodnici Ijudi, ali su bili manji od PatuIjaka, a životni vek bio im je oko stotinu leta. Ništa se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Tre�eg Doba, kada su, po predanju, živeli sa Severnjacima u severnim Dolovima Anduina izmedu Maglenih Planina i Zelenšu-me. U tom veku jedna zla sila je ušla u Zelenšumu i ona je ubrzo promenila ime u Mrka Šuma. Možda je ovaj dogadaj prisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovima koji su usledili Hobiti su se preselili na zapad preko Maglenih Planina u Erijador, gde su otkrili i Vilenjake i Ljude u jednoj otvorenoj plodnoj zemlji. Svi Hobiti, i muški i ženski, imali su izvesne zajedni�ke karakteristike. Svi su merili od dve do �etiri stope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhranjene i vesele spoljašnjosti, i imali su kovrdžavu smedu kosu i neobi�nim bosim, predimenzioniranim stopalima. Nerazmetljivi, konzervativni Ijudi, procenjivali su sebi jednake prema njihovoj prilagodenosti mirnom hobitskom seoskom životu. Neumereno ponašanje ili pustolovne težnje su obeshrabrivani i smatrani indiskretnim. Razuzdanosti Hobita su bile ograni�ene na obla�enje u sjajne boje i jedenje šest obilnih obroka dnevno. Njihova jedina ekscentri�nost bila je veština pušenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da predstavlja njihov doprinos svetskoj kulturi.

Kaže se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Falohide i Sturi. Harfuti, najbrojniji od hobitskih rodova, bili su istovremeno i najmanji. Oni su imali kožu i kosu smedu kao orah. Voleli su brdovite predele i �esto uživali u društvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda koji su prešli preko Maglenih Planina i ušli u Erijador. Skoro vek kasnije, godine 1150. Tre�eg Doba Sunca, Falohide su pošli za svojim srodnicima Harfutima i prešli planine. Ušli su u Erijador prevojima severno od Rivendela. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili viši, vitkiji i smatrali su ih pustolovnijima od njihove bra�e. Koža i kosa su im bili svetliji, i više su voleli

49

šumovite predele i druženje s Vilenjacima. Više su voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobita ispoljavali su najja�e težnje da upravljaju i budu vo�e. Sturi su bili poslednji od Hobita koji su prešli Erijador. Najmuževniji od svoje rase, bili su krupniji od drugih rodova i, na zaprepašcenje svojih ro�aka, neki su zaista mogli da puste brade. Oni su prebivali najjužnije od Hobita u Dolovima Anduina i izabrali su da žive na ravnicama na obalama reke, i, opet na nimalo hobitski na�in, ovladali su veštinom upravIjanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jedini Hobiti koji su koristili obu�u, po kiši, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili su �izme. Pri�a se da Sturi nisu otpo�eli svoju seobu na zapad sve do godine 1300, kad su mnogi od njih prešli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja su ostala u takvim predelima, kao što su Gladenska Polja, još vekovima iza toga. Hobiti od Erijadora su se ve�inom naselili u zemlje Meniš (Muževne Zemlje) kraj grada Bri. Godine 1601. ve�ina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlje, s one strane Brendivino Reke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije priznata kao postojbina Hobita. Hobiti ra�unaju vreme od tog datuma. Po prirodi, Hobiti imaju miroljubiv karakter i na svoju veliku sre�u otkrili su zemlju koja je bila isto toliko mirna koliko i plodna. Tako, izuzev Velike kuge iz 1636. kojaje pokosila sve narode Erijadora, sve do 2747. je se u Okrugu odigrao nijedan oružani okršaj. Tad se dogodio manji or�ki plja�kaški upad koji su Hobiti prili�no pompezno nazvali Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bila Duga Zima 2758. i dve gladne godine koje su usledile. Ipak, u poredenju s drugim narodima Srednje Zemlje, oni su dugo živeli u miru. Druge rase, kad bi ih videle, smatrale su ih malo vrednim, a zauzvrat Hobiti nisu imali slavoljubivih težnji prema velikom bogatstvu ili mo�i drugih. Njihova ograni�enja su se pokazala kao snaga jer, dok su ve�e i mo�nije rase padale oko njih, Hobiti su nastavljali da žive u Okrugu spokojno gaje�i svoje useve. Širom zemalja Okruga prostirali su se njihovi mali gradovi i naselja: Hobiton, Gozbograd, Majklov Kop, Zobambar, Žaboselo i još desetak drugih i na svoj na�in Hobiti su živeli u blagostanju. 0 �uvenim Hobitima malo se može re�i pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena cela ova rasa bila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti imali svoj sopstveni ose�aj o tome šta je slavno. U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su bra�a Falohide, Marko i Blanko, koji su poveli Hobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju su im ustupili Dunedaini od Arnora, �ijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno vazalstvo. Godine 1979. poslednji kralj Arnora je nestao sa Severa i ustanovljenoje zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka od Mo�vare, od koga su poticali svi Taini. Div medu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji j� bio �etiri stope i pet in�i visok, i koji je, na konju, odvažno predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja. Toljagom, tvrdi se, ubio je njihovog poglavicu Golfimbula. Zbog svoje krupno�e i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, zna�ajan po svojim delima u okviru malenih zemalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izengrim II, dvadeset drugi Tain od Okruga, graditelj Velikih Smiala Majklovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka. Ipak, tipi�no za Hobite, možda najpoštovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skromni farmer po imenu Tobold Trubac od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi put zasadio biljku Galenas, takode zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog podviga on je veli�an, a oduševljeni Hobiti pušaci nazvali su jednu lozu izuzetnog kvaliteta "Stari Tobi", u znak se�anja na njega. U trinaestom veku Tre�eg Doba, me�utim, slava u pravom smislu re�i pripala je narodu Hobita. Jer, igrom slu�aja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se uplela u sudbinu svih Hobita.

Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bio je Bilbo Bagins (Torbic) od Hobitona, koga su �arobnjak Gandalf i patuljacki Kralj Torin Hrastoštit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom. To je pustolovina koja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Me�e". To su memoari koje je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo natrag", u kojima se ubijaju Divovi, Orci, Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je u�inio mnoge podvige koje pripadnici ja�ih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvrše, i otkrivene su neo�ekivana snaga i hrabrost u hobitskom karakteru. Deo te pustolovine pri�a kako je Bilbo Bagins nabavio �arobni prsten i, mada je to tada izgledalo od

50

male važnosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nastanjivali Srednju Zemlju. Jer je Bilbo Bagins, imu�an gospodin od položaja, Hobit od Okruga, ne znaju�i postao vlasnik Jedinog Prstena. S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je prešao u ruke Bilboovog naslednika, Froda Baginsa. Bilbo je zatim otišao u vilenja�ko utocište Rivendel, gde se prepustio svojim težnjama da se bavi književnošcu. Jer pored svojih memoara "Tamo i ponovo natrag", on je sastavio i dobar broj originalnih pesama i zna�ajno nau�no delo, trotomne "Prevode s vilenja�kog".

Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Gospodar Prstenova, spremao da zarati s celim Svetom. Godine 3018. �arobnjak Gandalf je došao kod Froda i uputio ga na put u Rivendel u Potragu za Prstenom. Kad bi ova misija bila uspešna, Jedini Prsten bio bi uništen i Svet spasen od Sauronove vlasti. Tako je u Rivendelu obrazovana Družina Prstena u kojoj su osmorica drugih izabrani kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od te družine su tako�e bili Hobiti kojima je su�eno da postanu slavni skoro isto toliko koliko i sam Nosilac Prstena. Semvajz (Semudri) Gemdži, Frodov poslužitelj, bio je jedan od njih. Jednostavna, odana duša, Semvajz je više no jednom spasao i svog gospodara i samu Potragu, i neko vreme bio i sam Nosilac Prstena. Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, naslednik Gospodara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Družine. Tokom Potrage, i Pipin i Veseli (kako su ih naj�ešce zvali) su proglašeni za Vitezove Gondora. Veseli je tako�e imenovan za dvorjanina Kralja Teodona od Rohana i, na zaprepaš�enje svih, sa vitez-devom Eovinom ubio je Vešca-kralja od Morgula kod Pelenorskih Polja. Pipin, kao Gardista Gondora, borio se sa Zapovednicima Zapada i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom ubio je jednog mo�nog Trola. Veseli i Pipin su bili najviši od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom putovanju pili entnapitke, hranu divovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunarodnike, i po muževnom ra�unanju bili su �etiri i po stope visoki. Uz to, Veseli je bio hobitski u�enjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga", "Ra�unanje godina" i spis "Stare re�i i imena u Okrugu".Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bio je tako�e glavni istori�ar rata, jer je napisao ve�i deo "Crvene Knjige Zapadne Me�e". On je tu istoriju nazvao "Pad Gospodara Prstenova i povratak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i sr�ani Hobit poglašen za najplemenitijeg i najuzvišenijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on, uništio Jedini Prsten, i to neo�ekivano i nehotice.

Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od cele njegove rase, pri�a o Smeagolu Golumu je naj�udnija. Jer, kao što se pripoveda u hronikama o Jedinom Prstenu, on je nekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset petom veku Tre�eg Doba živeo pokraj Gladenskih Poija. Tu su Smeagol i njegov ro�ak Deagol po prvi put pronašli Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagola i uzeo Prsten za sebe. Mo� Prstena produžila mu je život, ali ga je ona tako izopacila da se nije mogao prepoznati. Njegovo obli�je je poslalo sablasno, živeo je od mra�nih dela ubistava, od ne�istog mesa, i mra�can uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. Živeo je pokraj mra�nih lokvi i u dubokim pe�inama. Koža mu je postala gola i bez dlaka, crna, hladna i vlažna, a telo mršavo i ispijeno. Glava mu je bila nalik na lobanju, a o�i su poslale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko pod morem, bile su buljave, a ipak blede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili duga�ki kao or�ki otrovni o�njaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Ruke su mu postale duga�ke, a šake krupnije, i njihov stisak se odlikovao opakom gramzivom snagom. "Crvena Knjiga Zapadne me�e" beleži da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom obli�ju, zbog ružnog grlenog zvuka kojim se oglašavao) prebivao skoro pet vekova skriven u pe�inama ispod Maglenih Planina sve do godine 2941. Onda je, vo�en bez sumnje sudbinom koja je premašivala njegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins došao u Golumovu pe�inu i uzeo Jedini Prsten. Od Bilba, prešao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc Prsten bio van njegovih šaka koje su tražile pipaju�i, Golum nikada nije prestao da traga za njim. Najzad je nabasao na samog Nosioca Prstena. Neko vreme je izgledalo da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Goluma, ali Golumova duša se potpuno predala zlu, i on je i dalje živeo od izdaje. Tako se desilo da je u �asu odluke, kad je Mo� Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navalio na njega i borio se s

51

njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadobio Prsten, ali se strmoglavio naglavacke sa svojim dragocenim plenom u plamenu utrobu Zemlje i Jedini Prsten je uništen. Svet je tako spašen od užasa ve�ne tame i, mada sad malo-brojni, tokom mnogo stole�a �etvrtog Doba Hobiti su živeli u poštovanju i miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu.

Hobgoblini

Zla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlje zvana Orci, i bilo ih je mnogo vrsta. Najmo�niji od njih bili su Uruk-hai: stvorenja visine �oveka, velike snage i izdržljivosti, po zlo�i isti kao i manje rase, ali snažniji, i nisu se plašili svetla. Oni su �esto bili okrutne vode neznatnijeg goblinskog naroda, i �inili su elitne borbene jedinice u ve�oj vojsci. Nekad se zovu Veliki Goblini, ili Hobgoblini, mada su mogli da �ine ve�a zla u drevnim vremenima nego sada.

Hobiton

Naj�uvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Daleko zapadna stvar. Bilo je to skromno hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vodenicom i ambarom na potoku koji se zvao Voda. Selo je postalo �uveno zato što je na tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i hobitska rupa Torbin Kraj. Bio je to dom najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa, koji je odigrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten.

Holbitlan

"Crvena Knjiga Zapadne Me�e" mnogo govori mnogo o istoriji naroda Polušana zvanih Hobiti. U jednom delu je objašnjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, što zna�i "stanovnici rupa" na jeziku Rohirima.

Huan

Vu�jak Valara. Kao lova�ki pas Oromea Lovca, Huan je darovan noldorskom princu Kelegormu. Huan je otišao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema vilinskoj princezi Lutijeni postao je sudbinski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je Vukodlake Tol Siriona, uklju�ujuci i njihovog praoca, mo�nog Drauglina, i �ak uspeo da porazi Saurona u vu�jem obli�ju. Kona�no se sukobio s Karharotom, najve�im i najmo�nijim Vukom svih vremena koga je othranio li�no Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlada, ali je i on bio smrtno ranjen Karharotovim otrovnim o�njacima.

Huorni

Me�u najstarijim od Olvara živelo je u Ardi drve�e Velike Šume koje je poticalo iz semena koje je Javana na�inila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo, ali u Srednjoj Zemlji na po�etku Doba Zvezdane svetlosti došli su me�u ovo drve�e veliki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drve�a. Ti zaštitnici su se pojavili zato što su mnoge druge rase u to vreme došle na svet i Javana se plašila da ce šume biti uništene. Tako su tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali šumama, i s vremenom, pri�a se, neki Enti su postali više sli�ni drve�u nego što su bili ranije, a neko od drevnog drve�a je postalo više nalik na Ente i pokretIjive grane. Kao Enti, ono je nau�ilo veštinu govora. Bilo drve�e, bilo Enti po svom postanku, do Tre�eg Doba Sunca je postojala jedna posebna rasa koja je nazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno drvece u dubokim šumama, �vornovati i nepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesneli, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama, obarajuci se na neprijatelje sa smrtonosnom i nemilosrdnom snagom. Pri�a o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika šuma, marširali na Izengard, i kako su pod vodstvom Enta od Fangorna istrebili celu or�ku legiju u Bici od Rogburga. Ali, ovi divlji šumski dusi su težili da unište sve koji su predstavljali pretnju šumama. Bili su opasni za sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu štitiii Enti, i besa Huorna s razlogom su se bojali. Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmišljanja, a neki su bili crnog srca i truli. Jednom je takav ose�ajni drvoduh naseljavao Staru Šumu kraj obala Vitlovindla. Bio je to �ovek Vrba koga su neki zvali Starac Vrba. Stara Šuma bila je samo ostatak najdrevnije šume Srednje Zemlje, a Starac Vrba je hteo da spre�i svako dalje zadiranje u svoje carstvo. On je držao celu Staru Šumu za�aranu mo�ima svoje pesme i dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao.

Hurin

52

Edainski gospodar Dortoniona. Ro�en sredinom �etvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio sin Galdora, gospodara Edaina. Oženio se Morvenom, gospom iz Prve Ku�e i postao otac troje dece: Turina, Lalait i Nienore. Bio je nizak, ali snažno graden. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsadu vilenja�ke kule Barad Eitela. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza 473. ubijen je Hurinov brat Huor, zajedno sa svim Edainima iz zaštitnice, izuzev Hurina, koji je ubio sedamdesct Divova pre no što je zarobljen i odveden u Angband. Pošto je izdržao užasna mu�enja i opsene, zato�en je na jednoj litici Tangorodrima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turina, Hurin je nehotice pomogao Morgotu da otkrije mesto gde se nalazi Gondolin. Živeci životom prokletnika, našao je svoju ženu tek na dan njene smrti. Potom je otišao u Nargotrond gde je ubio Sitnog PatuIjka Mima zato što je izdao njegovog sina, povratio je ogrlicu, Nauglamir, i odneo je Tingolu u Menegrot. Tu mu je 503. godine Melijana Maja pro�istila um od Morgotovih opsena koje su ga mu�ile, pre nego što je odlutao i umro.

53

Ilmare

Maja, pomo�nica Vardina, Ilmare je najve�a od majarskih devi�anskih duhova, i Vilenjaci je najviše vole. Kao pomo�nica Varde, Kraljice Nebesa, ona je duh zaštitnik zvezda.

Ilmarin

Na vrhu Tanikvetila, najviše planine u Neumiru�im Zemljama, stoji Ilmarin, "ku�a visokog vazduha". dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, Gospe od Zvezda. Ovde one sluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i odatle odlaze po nare�enju. U prostranim zasvodenim holovima Ilmarina, u božanskom sjaju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih mogu da gledaju dole na sve zemlje Arde.

Imrahil

Dunedainski princ Dol Amrota. Pomešane dunedainske i vilenja�ke krvi, tokom Rata za Prsten, Princ Imrahil bio je junak Bitke od Pelenorskih Polja, i privremeno je preuzeo vlast nad Belom Kulom Gondora posle smrti Denetora II. Kao jedan od Zapovednika Zapada, borio se pred Crnom Kapijom Mordora. Njegova k�i, princeza Lotirijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana.

Ingve

Vilenja�ki kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvišeni Kralj Vanjarskih Vilenjaka, prvog roda koji je preduzeo Veliko Putovanje u Neumiru�e ZemIje. Oni su bili prvi koji su se naselili u Eldamaru, mada su im se kasnije pridružili Noldori i Teleri. Od svih Vilenjaka, Manve je najviše voleo Vanjare i zato je Ingve naposletku poveo svoj narod u Valinor, gde su se naselili u podnožju svete planine Tanikvetil.

Irk

Pred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja Tingola i Kraljice Melijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu znali. Šumoviti predeli i planine na njihovim granicama po�eli su da vrve od zlih bi�a za koja oni nisu imali imena. Ta bi�a su bili strašni demonski narod kojima je bilo su�eno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Na sindarskom jeziku oni su nazvani Irk, što je bilo oponašanje njihove re�i kojom su same sebe zvali: Uruk. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao Orci na zajednickom jeziku Vestronu.

Nandori i Laikvendi su bežali pred ovim mra�nim stvorovima koji su bili naoružani oružjem od �elika.Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjajnim patulja�kim oklopima i visokim kacigama, krenuo je u rat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno njihovim crnim telima. Irci su pobegli iz Belerijanda i nikad više nisu prešli preko Plavih Planina, do vremena kada se iz Neumiru�ih Zemalja na zapadu nije vratio Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar.

Istari

Pošto je proteklo hiljadu godina u tre�em Dobu Sunca, jedan Vilin brod se pojavio sa Zapadnog Mora i uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih Ljudi sa dugim sedim bradama i velikim ogrta�ima. Ti ogrta�i su bili raznih boja i svaki �ovek je nosio visoki šiIjati šešir, visoke crne putne �izme i držao dugacak štap. To su bili Istari, koje su Ljudi zvali �arobnjaci, njihovi šeširi i štapovi su bili oznake njihovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju iz Neumirucih Zemalja, jer je prime�eno da u Smrtnim Zemljama ja�a jedno veliko zlo. Mada su Istari došli tajno i u skromnom obli�ju, u po�etku, pre svog dolaska u Srednju Zcmlju, bili su to mo�ni duhovi. Oni su bili Majari, duhovi stariji i od samog Sveta, i od one prve rase kojaje izašla iz uma Iluvatarovog u Bezvremenim Holovima. Ali u umanjenom Svetu Srednje Zemlje u Tre�em Dobu njima je zabranjeno da istupaju kao Majari. Bili su ograni�eni na Ijudski lik i mo�i koje su se mogle na�i u smrtnom Svetu.

Iako se kaže da su u Srednju Zemlju došla petorica Istarija, dvojica ne igraju nikakvu ulogu u istorijama Zapadnih Zemalja koje su stigle do Ljudi, jer je za druge re�eno da su otišli daleko na istok Srednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin, "Plavi �arobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar i Paiando u Neumiru�im Zemljama i da ih je izabrao Orome Jaha�, ništa više se ne zna o njihovim

54

životima i delima. Najslavniji i najviše hvaljen od Istarija je Gandalf Sivi, koga su Vilenjaci zvali Mitrandir, Patuljci Tarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumiru�im Zemljama zvao se Olorin i smatrao se za najmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je obitavao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija i Snova, a tako�eje �esto odlazio u ku�u Niene Naricaljke. Pošto ga je podu�avao Valar Lorijen u Vrtovima, Olorinova mudrost je tokom mnogih Doba postala još ve�a. Tako�e, pošto je primao savete od Niene u njenoj ku�i, koja gleda na Zidove No�i, njegovoj mudrosti su pridodate saose�anje i podnošenje i kad sve izgleda beznadežno. Od svih Istarija Gandalf se smatra najve�im, jer su njegovom mudroš�u slobodni narodi Srednje Zemlje dovedeni do pobede nad Mra�nim Gospodarom Sauronom, koji je želeo da ih porobi. U ovome je Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je podario Kirdan, gospodar Sivih Luka, jer je Narja imao mo� da u�ini Ljude hrabrim i odlu�nim. Na Gandalfov podstrek ubijen je Šmaug Zmaj i dobijene su bitke Pet Vojski, bitke od Rogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradao je Balrog od Morije. Ali najve�e od svih njegovih dela bilo je pronalaženje Jedinog Prstena i to što je doveo Nosioca Prstena do mesta gde �e on biti uništen. Tako je Prsten razoren, a Sauron i sve njegove sluge i celo njegovo kraljevstvo su dovedeni do kona�ne propasti. Gandalfov zadatak na Srednjoj Zemlji je ovim �inom završen i tako je Tre�e Doba okon�ano Gandalfovim odlaskom u Neumiru�e Zemlje.

Još jedan od Istarija je Radagast Smedi, koji je živeo u Rozgobelu sa biljem i zverinjem, jer je njegovo vilenja�ko ime Aivendil, i bio je duh odan Javani, Kraljici Zemlje. Pri�a se da je on govorio mnoge jezike ptica. �ak su i Beorninzi i Šumski Ljudi iz Mrke Šume govorili s poštovanjem o mudrosti Radagasta Sme�eg, jer u poznavanju šuma njemu nije bilo ravnog.

Poslednji koji se pominje od Istarija je Saruman Beli, koga su Vilenjaci zvali Kurunir, "Vešti �ovek". Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najve�eg od tog Reda. Mnogo vekova Saruman je tumarao predelima Srednje Zemlje i žarko žudeo da uništi Saurona Mra�nog gospodara, ali se posle nekog vremena uzoholio i poželeo da sam ima mo�. Godine 2759. Saruman je došao u Izengard, i Beren, Vladajuci Namesnik Gondora, dodelio mu je klju�eve Ortanka, jer se mislilo da �e Istari pomo�i Ljudima Gondora i Rohirima u ratu protiv Orka, Isto�njaka i Dunlendinga. Me�utim, Saruman je tu stvorio jedno silno mesto zle mo�i i prizvao k sebi or�ke legije i Uruk-haie, Poluorke i Dunlendinge. U Izengardu je okacio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznakom sablasne bele ruke. U svojoj oholosti je postajao sve više nepromišljen, dok ga nije zaveo Sauron, koji je raspolagao volšebnim mo�ima, mnogo ve�im od njegovih. Tako je najve�i od Istarija koji su došli da unište Mra�nog Gospodara postao jedan od njegovih zastupnika. Ali Sarumanova mo� je skršena besom Enta, junaštvom Rohirima i Huornih i mudrošcu Gandalfa. Izengard su razorili Enti, njegovu vojsku su satrli Rohirimi i Huorni, a štap mu je slomio i �arobnja�ke mo�i oduzeo Gandalf. Saruman je pao tako nisko da je u porazu tražio malu osvetu u si�ušnom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti, najmanji od njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadmetanju za vlast Sarumana nadmašili Hobiti i ubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se smežuralo u obli�je bez krvi i mesa. Ono se ubrzo pretvorilo u kožu, lobanju i kosti umotane u pohabani ogrtac, i iz njega se izdigao stub sive magle. Za trenutak, kažu, to sivo obli�je Sarumana Majarskog duha stajalo je nad njegovim zemaljskim ostacima, ali je naišao vetar i ono je iš�ezlo.

Isto�ni Vilenjaci

U vreme Paljenja Zvezda svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje. Ali s vremenom, Gospodar Šuma, Lovac Orome od rase Valara došao je kod Vilenjaka i doneo im poziv da napuste tu zemlju. Mnogi su se odazvali Oromeovom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali razli�ito, Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Isto�ni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni", koji su se uplašili Velikog Putovanja u Neumiru�e Zemlje.

Isto�njaci

55

U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u isto�nim krajevima Srednje Zemlje. Neki su otišli na Zapad, a oni koji su ostali na istoku živeli su pod mra�nom senkom Melkora Neprijatelja i okrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Isto�njaci, a njihova zemlja se zvala Run. Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otišli sa istoka, u vilenja�ke zemlje Belerijanda. Ti Isto�njaci nisu bili visoki Ijudi, vec stameni, snažnih udova i crnpuraste kože s tamnim o�ima i kosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouzdani i u ratu su izdavali svoje saveznike Vilenjake Morgotu. Malo imena ovih Ijudi se sa�uvalo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ulfast, Ulvort i Uidor su postali �uveni po tome što su po�inili najve�u izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih Suza Ulfang i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenja�ke saveznike usred bitke i pobili ih sle�a, tim �inom ratna sre�a se okrenula i Vilenjaci su skršeni. Me�utim, nisu svi Isto�njaci bili neverni, i u tom Dobu jedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i Bortand su se borili juna�ki do smrti na strani Vilenjaka. Ipak, uvek posle toga Isto�njaci su su se držali tog savezništva s Morgotom ili njegovim mo�nim slugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv plemenitih potomaka Edaina. Tokom Doba Sunca Isto�njaci su postali savez mnogih kraljevstava i rasa. U Tre�em Dobu mnogi Isto�njaci su izlazili iz Runa. Me�u njima su bili divlji Balkoti i ratnici u bojnim kolima koji su se zvali Kolovosci. Zatim, tako�e, dalje na jugu, u Haradu, Isto�njaci Varvarski Ljudi koji su došli sa Istoka Srednjc Zemlje da zarate protiv vilenja�kih, edainskih i dunedainskih kraljevstava Zapada. Ta divlja plemena bila su sluge i vojnici Mra�nog Gospodara.

Po Sauronovoj zapovesti, Isto�njaci su poslali ratnike u Rat za Prsten. Na Pelenorskim Poljima bezbrojne �ete oklopljenih Isto�njaka, bradatih kao Patuljci i naoružanih dvoseklim sekirama, borile su se besno i izginule. Drugi su tako�e našli smrt kad je Crna Kapija razvaIjena i Sauronovo kraljevstvo Mordor uništeno. Rat za Prsten je zauvek skršio mo� Mra�ne Sile nad Isto�njacima. Tako, kad je Kralj Elesar krunisan u Gondoru i u �etvrtom Dobu došao u Run, Isto�njaci su zatražili mir. To je Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Zapadnim Zemljama i u zemljama Harada i Runa.

Izengard

Strategijska tvr�ava Izengard nalazila se na južnom kraju Maglenih Planina, pored izvora Reke Izen i bila je na dominantnom položaju iznad Klanca Rohana i Gazova Izena. Kroz taj klanac išao je glavni Put Sever-Jug izmedu Maglenih Planina i Belih Planina. Tvr�avu je podigao Gondor pred kraj Tre�eg Doba. Glavnu odbranu tvr�ave predstavljao je veliki prirodni kameni zid u obliku prstena koji je okruživao ravnu poljanu. Taj kružni zid je objašnjenje za ime tvrdave Izengard, što zna�i "gvozdena ograda", na kojoj su sagra�ene ogromne kapije i dodatni odbrambeni bedemi. Me�utim, u središtu tvr�ave nalazila se i kula Izengarda napravljena od �etiri stuba, od ne lomljivog crnog kamena. Ova kula bila je preko petsto stopa visoka i zvala se Ortank, "ra�vasta kula", zbog svog zup�astog vrha. U Izengardu i Ortanku bio je smešten jedan od sedam kamenova palantira. Tokom Tre�eg Doba mo� Gondora je oslabila i Izengard je napušten. Oko 2700. Dunlendinzi su ga zauzeli, ali su ih 2759. isterali Rohirimi. U to vreme je �arobnjak Saruman od Namesnika Gondora dobio klju�eve Ortanka i dopuštenje da zaposedne Izengard. 2963. je po�eo da ga ponovo utvrduje i puni Dunlendinzima, Orcima, Vukovima, Poluorcima i Uruk-haima. Za vreme Rata za Prsten mo�na vojska koju je Saruman bio stvorio u Izengardu je potpuno uništena u Bici od Rogburga, a ona nekolicina što je preostala je takode satrta kad su Enti od Šume Fangorn napali i golim rukama bukvalno sravnili sa zemljom zidove Izengarda. Pošto nisu bili u stanju da potpuno unište kulu Izengarda, Enti su postavili branu na Reku Izen i njene vode su potopile kulu i ceo Izengard, sve dok se Saruman nije predao. Posle Rata za Prsten Enti su iz temelja iskopali utvrdenja Izengarda i tu zasadili Motridrvo, i odonda su zvali to mesto Drvovrt od Ortanka.

Izildur

Dunedainski kralj Gondora. 3319. Drugog Doba numenorejski princ Izildur, njegov brat Anarion, njegov otac Elendil i njihovi sledbenici su se spasli od Sloma Numenora. U Srednjoj Zemlji Izildur i Anarion su sagradili Pelargir, Minas Itil, Minas Anor i Ozgilijat na jugu, i vladali zajedno kao kraljevi Gondora. Kao Gospodar Itilijena Izildur je živeo u Minas Itilu do 3429, kad je Sauron zauzeo taj grad.

56

On je pobegao u o�evo severno kraljevstvo Arnor, ostavljaju�i bra�u da brane ostatak Gondora. Vratio se 3434. sa Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi koja je uništila Sauronovu vojsku u Bici od Dagorlada. Me�utim, i njegov otac i brat su poginuli u tom sukobu. 3441. Izildur je kona�no nadvladao Saurona i isekao mu Jedini Prsten iz šake. Posle ove pobede Izildurje podlegao mo�i Jedinog Prstena i odbio da ga uništi. Dve godine posle toga je Izildura jedna horda Orka uhvatila u zasedu na Gladenskim Poljima. On je pokušao da se spase koriste�i mo� Jedinog Prstena da ga u�ini nevidljivim i sakrije dok je preplivavao reku. Me�utim, Jedini Prsten mu je skliznuo s prsta u vodu i Orci su ga ubili.

57

Jahaci vukova

"Crvena knjiga zapadne me�e" beleži kako su neki me�u Orcima Rovaniona došli u Bitku Pet Vojski jašu�i na Vukovima koji su se zvali Varge. Te Orke su Vilenjaci, Patuljci i Ljudi nazvali Jaha�i Vukova, i oni su obrazovali konjicu or�kih legija. Me�utim, ovaj savez Orka i Vuka nije bio osnovan tek u tom Dobu, jer i Vukovi i Orci su bili odgajeni rukom Melkora Neprijatelja u Dobima Zvezda. Njihov pakt zla otpo�eo je pre nego što se pojavila rasa Ljudi i svetlost Sunca preplavila Svet. Istorije Belerijanda u poslednjim Dobima Zvezda pri�aju kako su se sindarski Vilenjaci Belerijanda mnogo puta borili s Jaha�ima Vukova.

Javana

Valiera, Kraljica Zemlje, Javana je supruga Aulea Kova�a, i starija sestra Vane Ve�no-mlade. Javana se stara o rastu svih živih bi�a. Visoka kao drvo kiparisa i uvek odevena u zeleno, ona se zove Javana Kementari, štb znaci "plodna kraljica zemlje". Ona je majka želve. Javana je zasadila seme svih biljaka na Ardi, i stvorila prostrane šume i pašnjaka sveta. Ona je zamislila i za�ela zaštitnike šuma, "pastire drve�a" zvane Enti, i na�inila Belo Drvo Eldara u Tirionu. Njeno najve�e delo, medutim, bilo je stvaranje neuporedivog Drve�a Svetlosti, koje je dvadeset hiljada godina osvetljavalo sve zemlje Valinora svojim sjajem. I njenom mo�i iznedrili su se poslednji cvet i plod tog Drve�a, koji su postali Mesec i Sunce. Javanini prostrani pašnjaci i vrtovi se nalaze u južnom Valinoru, gde se grani�e sa Šumama Oromea. Njeni vrtovi daju �arobne cvetove iz kojih se pravi nektar bogova. miruvore.

Javanamire

Kad je Numenor bio tek stvoren, Vilenjaci Tol Ereseje su došli na svojim belim brodovima donose�i darove. Me�u najlepšim od tih darova bilo je miomirisno zimzeleno drve�e koje je cvetalo i ra�alo plodove u Neumiru�im Zemljama. Na Numenoru su izrasle šume ovog �udesnog mirišljavog drve�a. Me�u najdivnijim bilo je Javanamire, nazvano u �ast Javane, valarske Kraljice ZemIje. Ovo ime zna�i "Dragulj Javanin" i, pored svog mirišljavog drveta, kore i zimzelenog lišca, to drvo je imalo so�an, okrugli tamnocrveni plod.

Juznjad (Jezero Mrtvih Lica)

Izmedu Slapova Raurosa na Reci Anduin i planinama Mordora bila je mo�varna zemlja zvana Mrtve Baruštine. Po ovoj ne�istoj, neprohodnoj pustari malo njih se ikad usudilo da putuje, jer ne samo da su vode bile ustajale i zatrovane ve� su su se na njima pojavljivali duhovi. Tokom Tre�eg Doba Mrtve Barušline su se postepeno proširile preko Dagorlada, "bojnog polja" koje je ležalo na severu od Mordora i velikog groblja palih ratnika. Nekom zlom silom jeziva najezda iz mo�vara je oživela duhove ovih davno umrlih Ljudi, Vilenjaka i Orka �ija su se sablasna lica pojavljivala tik ispod površine kao da su osvetljena svetloš�u sve�a, mada njihovi likovi nisu bili sazdani od materije. Kroz ovo Jezero Mrtvih Lica Hobita pustolova, Froda Bagin-sa je vodio za vreme Potrage za Prstenom ono namu�eno stvorenje, Smeagol Golum.

Jezerski Ljudi

Izmedu Mrke Šume i Gvozdenih Brda nalazilo se Dugo Jezero i grad Ezgarot, i tu su živeli Jezerski Ljudi u Tre�em Dobu Sunca. To su bili Severnjaci koji su nekad bili trgovci na jezeru i Teku�oj Reci. Oni su se obogatili trgujuci s Vilenjacima Šumskog Kraljevstva u Mrkoj Šumi i s Patuljcima Erebora, Samotne Planine.Ezgarotje sagraden na stubovima pobodenim u jezersko dno, a izmedu grada i obale stajao je drveni most.

On, me�utim, nije odoleo Krilatom Vatrenom Zmaju Šmaugu koji je 2770. došao u Erebor. 2941. Šmaug je napao Ezgarot i, mada je ratnik iz Dola po imenu Bard Lukonosac ubio zver, grad je porušen. Ipak, Jezerski Ljudi su se spasili da ne umru od gladi jer je delom Zmajeve riznice dragulja obnovljen grad. Vladar Jezerskih Ljudi, zvani Gospodar Ezgarota, bio je trgovac koga bi izabrali. U vreme ubijanja Šmauga Gospodar je bio kukavica i pokvaren, ali se novi Gospodar koji je došao posle njega pokazao kao �astan i mudar, i Jezerski Ljudi su ponovo doživeli blagostanje.

Južnjaci Deo istorija Zapadnih Zemalja je posve�en divljem narodu koji je, u Drugom i Tre�em Dobu Sunca,

58

došao iz vrelih pustinja i šuma Sun�anih Zemalja, što su ležale na jugu Srednje Zemlje. Tim Ijudima su vladali mnogi kraljevi i velikaši, sve dok ih kona�no nije zaveo Sauron Majar i pozvao ih u rat. Dunedaini su ih nazvali Južnjaci, mada su ih �ešce zvali Haradrimi.

Južnjaci su bili sme�oputi i crno-puti Ljudi koji su žestoko naslupali u ratu, ukrašeni s mnogo zlata. Njihov barjak bio je crna zmija na skerletnom polju. Oklop im je bio od bronze, ode�a zagasito crvena, a nosili su koplja i krive sablje. Dolazili su pešice, na moru u brodovima, na konjima i �ak na ledima mo�nih bojnih životinja, koje se nazivaju Mumakili.

59

Kair Andros

Kair Andros je osnovao Turin II, dvadeset tre�i vladaju�i Namesnik Gondora, tokom tridesetog veka Tre�eg Doba. To je bilo ostrvo na reci Anduin, malo na severu od bele Kule, koje je štitilo ulaz u zemlje Gondor i Rohan. To ostrvo i tvr�ava predstavljali su neobi�an prizor jer su oblikovani kao veliki brod s visokim pramcem koji je bio upravljen uzvodno. Reka je žestoko udarala o ovaj "pramac", što objašnjava ovo ime koje zna�i "pena duga�ka kao brod". Tokom Rata za Prsten, Kair Andros su žestoko branili Ljudi Gondora, ali je on kona�no pao pod snagama Mordora. Me�utim, posle odlu�ne Bitke od Pelenorskih Polja i povla�enja Sauronove vojske, Kair Andros je ponovo pripao Gondoru.

Kalakirija

U bukvalnom zna�enju, "svetlosna pukotina" na jeziku Uzvišenih Vilenjaka, Kalakirijaje tako�e zvana Prolaz Svetlosti, jer je bila jedini prolaz kroz velike Planine Pelori u Neumi-ru�im Zemljama, i u Dobima Drve�a Valara blagoslovena svetlost tog drve�a se izlivala kroz taj rascep. Usred tog prevoja nalazilo se brdo Tuna, na kome je sagra�en Tirion, glavni grad Uzvišenih Vilenjaka Eldamara.

Kalakvendi

"Kventa Silmarilion" pri�a kako su oni Vilenjaci koji su se pojavili u Srednjoj Zemlji došli u Neumiru�e Zemlje u vreme Drve�a Valara. Ovaj hodo�asnicki narod je nazvan Kalakvendi ili Vilenjaci Svetla. Tokom mnogih Doba oni su živeli u Ve�noj Svetlosti Dva Drveta, i postali su oplemenjeni tim svetlom, osnaženi u telu i ispunjeni velikim znanjem, jer su podu�avani od Valara i Majara. Porediti Kalakvendije s nižim Vilenjacima Srednje Zemlje bilo je kao porediti dijamant s ugljem. Duh Kalakvendija bio je sjajan kao oštrice njihovih ma�eva, a njihove duše snažne i neobuzdane kao goli plamen koji kao da im je blistao iz o�iju. Pred njima su svi, sem najmo�nijih od Melkorovih slugu, zastajali sa strahopoštovanjem.

Kamul

Nazgul ili Utvara Prstena, Kamul je bio kralj Isto�njaka koji je potpao pod Sauronov uticaj za vreme Drugog Doba Sunca i kome je dat jedan od Devet Prstenova Smrtnih Ljudi. Ponekad zvani Crni Isto�njak ili Senka Istoka, Kamul je po rangu bio me�u Nazgulima odmah iza Vešca-kralja. Borio se za Saurona, sve dok Gospodar Prstenova nije srušen na kraju Drugog Doba. U Trecem Dobu Kamul je izgleda bio Sauronov glavni zapovednik u Mrkoj šumi oko 1100. Izvesno je da je posle 2951. Kamul bio gospodar Dol Gul-dura. Za vreme Potrage za Prstenom, Kamul je bio Crni Jahac koji je ušao u Hobiton, a zatim gonio Froda Baginsa i skoro ga uhvatio kod Baklberi Ferija (Skele Kop�okop). Za vreme Rata za Prsten, Utvare Prstena su dovodile Sauronove neprijatelje do o�ajanja. Posle sloma Vešca-kralja u Bici od Pelenorskih Polja Kamul je postao novi zapovednik Utvara Prstena. Kamul je bio medu osam preživelih Utvara Prstena koji su doleteli na svojim Krilatim Zverima u bitku pred Crnom Kapijom. Me�utim, sve njihove zle mo�i nisu ništa vredele, jer kada je Jedini Prsten uništen u vatrama Planine Usuda, došao je kraj celom Sauronovom carstvu. Kamul Crni Isto�njak i Senka Istoka i druge Utvare su, uz krike, poslati zauvek potom u carstvo senki.

Kand

Najugoistoku od Mordora prostirala se varvarska zemlja po imenu Kand, koja je tokom Tre�eg Doba postala saveznik Saurona, Gospodara Prstenova. Mada je o ovoj zemlji malo ispri�ano, za njene Ijude se znalo da su žestoki ratnici, po imenu Varjazi, koji su sa Isto�njacima i Haradrimima dugo bili pod zlim uticajem Saurona i �esto na njegovu zapovest dolazili da ratuju sa zemljom Gondor. Godine 1944. Varjazi od Kanda su došli u rat, zajedno sa Haradrimima, ali su u Bici od Prelaza Porosa poraženi od snaga Gondora. Posle više od hiljadu godina, za vreme Rata za Prsten, Varjazi su se ponovo pojavili, prvo na poziv Vešca-kralja od Morgula na Pelenorskim Poljima, a onda na Sauronovu zapovest na Crnoj Kapiji. Obe ove bitke su se završile njihovim slomom, i tokom �etvrtog Doba oni su bili prisiljeni da mole za mir Kralja Elesara i žive u miru sa svojim susedima.

Karas Galadon

60

Glavni grad skrivenog vilenja�kog kraljevstva Lotlorijen bio je Karas Galadon, "grad drve�a". Bio je to bukvalno grad pomno izra�enih, složeno zidanih drve�a-ku�a, ili "telaina", sagraden u ogromnom zidom opasanom gaju divovskog drve�a Malorna, sa srebrnim granama u srcu Lotlorijena. Bio je to i kraljevski dvor Keleborna i Galadrijele, vladara Lotlorijena i najuzvišenijih po rangu Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji tokom Tre�eg Doba. Posle Rata za Prsten, kada je Galadrijela otišla iz Srednje Zemlje a Keleborn se preselio u Isto�ni Lorijen, Vilenjaci su napustili Karas Galadon i �arolija koja je magi�no štitila njega i celi Lotlorijen je nestala.

Karharot

Vuk od Angbanda, Karharot, što znaci "Crvene �eljusti", bio je najve�i Vuk svih vremena, �uvar kapija Angbanda koji nikad nije spavao. Othranio ga je živim mesom Morgot tokom Prvog Doba Sunca. Za vreme Potrage za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril u njoj. Vilin-dragulj je ispunio zver tako strašnom vatrom da je jurio pomahnitalo željan krvi, ubijaju�i svakog ko mu se našao na putu. Na užas svih, goru�i dragulj je njegove mo�i u�inio �ak još ve�im no što su bile. Ali, kona�no, naišao je na sebi ravnog: Huana, Vu�jaka Valara. U bici koja je usledila Karharot je smrtno ranio i Huana i Berena svojim otrovnim zubima, ali na kraju je i sam ubijen, a Silmaril je ise�en iz njegovog trbuha.

Kazad

U srcu planine Aule Kova� je na�inio rasu koja je sebe zvala Kazad. Taj narod, koga su Ljudi i Vilenjaci zvali Patuljci, bio je snažan i gord, ali su isto tako bili jedna zakržljala i ružna rasa. Ipak, Patuljci su bili najdarovitiji zidari i klesari kamena koje je Svet ikada video, a njihove velike dvorane i odaje ukopane ispod planina su se ubrajali me�u najve�a �uda Srednje Zemlje. Daleko naj�uvenije od njihovih prebivališta bilo je kraIjevstvo Kazad-dum, koje je u Tre�em Dobu Sunca nazvano Morija.

Kazad-dum

Najstarije i najslavnije od svih patuIja�kih kraljevstava bilo je Kazad-dum, što zna�i "patulja�ka ku�a", pradedovski dom Durina Besmrtnog, prvog od Sedam Otaca Patuljaka. Durin je otpo�eo ukopavanje Kazad-duma pošto je otkrio prirodne pe�ine na isto�noj strani Maglenih Planina, iznad divne doline Azanulbzara. Tokom pet Doba Zvezda i tri Doba Sunca Patuljci Kazad-duma su napredovali i bili uspešni i ukopali su mrežu pe�ina kroz zapadnu stranu Maglenih Planina. Posle uništenja Belerijanda mnogi Patuijci su pobegli od sloma Nogroda i Belegosta u Kazad-dum, i broj njegovog stanovništva je porastao, kao i njegovo bogatstvo kad je u njegovim rudnicima otkriven redak i �arobni metal po imenu mitril. U Drugom Dobu Sunca ovi Patuljci su dugo bili u prijateljstvu s Vilin-kova�ima Eregiona koji su iskovali Prstenove Mo�i. A u Prokletim Godinama Sauronove vlasti u Drugom Dobu Patuljci su zatvorili svoje velike kapije prema svetu i tako izbegli pustošenja Rata Saurona i Vilenjaka i Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi. U to vreme ova velika ku�a je dobila drugo ime, Morija, "mra�na provalija". Ali, Patuljci su ipak i dalje kopali u rudnicima i radili u kova�nicama pod Maglenim Planinama do 1980. Tre�eg Doba. Te godine Patuljci su kopali suviše duboko pod Gorom Barazin-bar i jedan ukopani Balrog se oslobodio u hodnicima Kazad-duma. Tako je strašna bila Balrogova snaga i Ijutnja da su Patuljci ili pobijeni ili oterani iz svog kraljevstva. Kad je Družina Prstena ušla u Moriju na kraju Tre�eg Doba, to je bila mra�na provalija koju su Patuljci odavno napustili. Njeno bogatstvo su o�erupale or�ke horde i kroz njene gole hodnike i dalje su šetali Balrog i mnoge rulje Orka i Divova. Me�utim, vladavina Balroga je okon�ana kad je, posle niza dvoboja - u Holu Mazarbula, na Durinovom Mostu i Beskrajnom Stepeništu - �arobnjak Gandalf kona�no nadvladao �udovište i bacio ga s najvišeg dela Durinove Kule, sa visokog planinskog vrha Zirak-zigilu.

Keleborn

Vilinski kralj Lotlorijena, Kelebornje bio sindarski princ od Dorijata i ro�ak Kralja Tingola. Za vreme Prvog Doba Sunca oženio se noldorskom princezom Galadrijelom, koja je rodila njihovojedino dete, Kelebrijanu. Kad je Belerijand uništen, Keleborn i Galadrijela su pobegli u Lindon, gde su ostali do 8. veka Drugog Doba kad su se nastanili u kraljevstvu Vilin-kova�a Eregiona. Kasnije su Keleborn i

61

Galadrijeia osnovali Lotlorijen u Zlatnoj Šumi na Reci Srebrotok. Tokom Rata za Prsten Keleborn je odbranio Lotlorijen od tri pokušaja osvajanja, zatim je poveo svoju vojsku u Mrku šumu i razorio Sauronovo utvrdenje Dol Guldur. Na kraju Tre�eg Doba Galadrijela je otplovila u Neumiru�e Zemlje, ali Keleborn je ostao. Pošto je Galadrijela otišla, Keleborn i njegovi Šumski Vilenjaci su napustili Lotiorijen i osnovali Isto�ni Lorijen na jugu nekadašnje Mrke šume. Keleborn je vladao Isto�nim Lorijenom neko vreme, ali se najzad vratio u Rivendel. Veruje se da je posle nekog vremena otplovio u Neumiru�e Zemlje.

Kelebrant

Zvan Srebrotok na Ijudskom jeziku, a Kibil-nala medu Patuljcima, Kelebrant je vilenja�ko ime koje zna�i "srebrni tok", a dato je reci koja je tekla od Belih Planina kroz prolaz Azanulbizar, kroz zlatnu šumu Lotlorijen i dalje, da bi se ulila u Veliku Reku Anduin. Za vreme Tre�eg Doba Sunca Družina Prstena je sledila njen tok od kapija Morije do zlatne šume Lotlorijen.

Kelebrijana

Vilinska princeza Lotlorijena, Kelebrijana je bila �erka jedinica Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. Na kraju prvog veka Tre�eg Doba Sunca Kelebrijana se udala za Elronda Poluvilenjaka od Rivendela. Oni su imali troje dece: Eladana, Elrohira i Aruenu. Godine 2509. Tre�eg Doba, dok je Kelebrijana putovala iz Rivendela u Lollorijen, njenu pratnju je napala opaka banda Orka. Mada su Kelebrijanu spasli njeni hrabri sinovi, ona je zadobila zatrovanu ranu koja nije mogla da zaceli. Podnosila je svoju bolnu muku godinu dana, ali je najzad otplovila u Neumiru�e Zemlje gde �e je Valari izle�iti.

Kelebrimbor

Vilinski kralj Eregiona, ro�en za vreme Doba Zvezda, Kelebrimbor je bio noldorski princ, sin Kurufina i unuk Feanora koji je stvorio Silmarile. Borio se u Ratu Dragulja i Ratu Besnih. 750. Drugog Doba osnovao je kraljevstvo Gvairt-i-Mirdaina, "Vilin-kova�a". Od Patuljakaje dobijao mitril i mnoge druge dragocene metale i kovao najfinija oružja i nakit tog doba. Ali, kao i Feanor, Kelebrimbor je uvek težio da stvori nešto bolje i ve�e od bilo koga pre njega. Tako su baš njegovi Vilin-kova�i iskovali Prstenove Mo�i. Toje bio njegov pad, jer nije znao da je lepi stranac, zvani Anatar, koji je pomogao da se iskuju Prstenovi, bio niko drugi do Sauron, Mra�ni Gospodar. Kad je Sauron iskovao Jedini Prsten, Kelebrimbor je odmah shvatio svoju tragi�nu grešku. Usledio je razaraju�i Rat Vilenjaka i Saurona, od 2693. do 1701, u kome je Eregion razoren, a Kelebrimbor ubijen.

Kelvari

Pre no što su Vilenjaci i Ljudi došli na Svet, sva bi�a su se zvala ili Kelvari ili Olvari. Kelvari su bili životinje i živi stvorovi koji se kre�u, a 0lvari su bili živa bi�a koja rastu i ukorenjena su u Zemlji. Kelvarima su dodeljene hitre noge i domišljati um kojima su mogli da izbegnu uništenje, a Olvarima su dodeljeni mo�ni duhovi zaštitnici.

Kerin Amrot

U vilin-kraljevstvu Lotlorijen nalazilo se brdo na kome je vilinski Kralj Amrota sagradio svoju ku�u za vreme Drugog Doba Sunca. Pesme Vilenjaka govore kako se u žalosti za svojom izgubljenom Ijubavlju, Vilin-devom po imenu Nimrodela, Amrot bacio sa jednog vilenja�kog broda i udavio u moru. Do kraja Tre�eg Doba njegova ku�a na brdu je odavno nestala, ali ono je smatrano za�aranim mestom punim lepote i tuge nesu�ene Ijubavi. Pokriveno cvetovima Elanora i Nifredila, bilo je to mesto gde su se Aragorn i Aruena zaru�ili, i na to mesto je, posle smrti svog muža, Aruena došla da i sama tu umre.

62

Kirdan

Vilenja�ki gospodar Sivih Luka, u Dobima Zvezdane Svetlosti Kirdan je postao Gospodar Falatrima. Kirdan znaci "brodograditelj", a njegovi Ijudi su bili prvi koji su u Srednjoj Zemlji gradili brodove. Pristaništa Kirdana su opstala kroz Ratove Belerijanda do 474, kad su Morgotove or�ke legije pregazile Falas. Ali Kirdan se povukao na Ostrvo Balar sa svojim narodom. Posle potonu�a Belerijanda Kirdan je postao Gospodar Sivih Luka. Pošto je smatran za jednog od najmudrijih Vilenjaka, dobio je Narju, vilenja�ki "prsten vatre", od Kelebrimbora. Na kraju Drugog Doba Kirdan se priklju�io Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi koja je za ishod imala pad Saurona. Oko 1000. godine on je svoj prsten dao Gandalfu �arobnjaku. 1975. Kirdan je predvodio snage Vilenjaka i Ljudi u Bici od Fornosta i porazio je Vešca-kralja od Angmara. Na kraju Tre�eg Doba �uvari Prstenova su napustili Kirdanove luke. Sam Kirdan je tu ostao dugo u �etvrtom Dobu, sve dok poslednji Vilenjaci nisu otišli.

Kili

Patuljak Torina i Družine, Kili se uputio u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Tre�eg Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patulja�kog Kraljevstva pod Planinom. Kao sin Torinove sestre, Dise, Kili je bio vatreno odan svom ujaku. I Kili i njegov brat Fili su ubijeni u Bici Pet Vojski dok su branili Torina Hrastoštita.

Kirinki

U predelima Numenora je živela jedna mala ptica, otprilike veli�ine carica, ali prekrivena sjajnim grimizno crvenim perjem i obdarena divnim cvrkutavim glasom. Ta ptica se zvala Kirinki.

Kirit Gorgor

Crna Kapija i Kule Zuba bili su mo�na barijera sagra�ena preko "prolaza duhova", po imenu Kirit Gorgor, koji je bio glavni ulaz u Sauronovo zlo kraljevstvo Mordor. Bio je to najve�i prolaz u Mordor i onaj koji je Sauron najsilnije branio tokom Drugog i Tre�eg Doba. U oba doba ta �vrsta masivna utvr�enja su konacno srušena i prolaz otvoren.

Kirit Ungol

U Planinama Senke koje su obrazovale zapadni bedem i granicu Mordora nalazio se jedan malo koriš�en i uski prolaz zvani Kirit Ungol, "paukov prolaz". Taj tajni prolaz koristio je Veštac-kralj Nazgula godine 2000. Tre�ceg Doba kad su njegove snage pokuljale iz Mordora i opsele Minas Itil. 2002. godine Minas Itil je pao i prekršten je u Minas Morgul, "kulu utvara". Slede�ih nekoliko hiljada godina ovaj prolaz bio je zalvoren, jer je tu divovski zli pauk, po imenu Šeloba, napravila svoju jazbinu. Svakog ko bi pokušao da tu otputuje proždralo bi ovo �udovište. Sauron je smatrao da sad niko ne može da ude u njegovo kraljevstvo kroz taj prolaz, ali godine 3019. Hobiti Frodo Bagins i Semvajz Gemdži, u pratnji Smeagola Goluma, savladali su Šelobu. Oni su zatim porazili sile troglavih, zlodušnih statua �uvara po imenu Osmatra�i, i preživeli iskušavanja kod or�ke Kule na grebenu prolaza. Bila je to poslednja prepreka Kirit Ungola i Hobiti su se najzad uputili u paklenu zemlju Mordor.

Kolovosci

Iz zemalja Runa u devetnaestom veku Tre�eg Doba Sunca jedan isto�njacki narod je došao da ratuje s Ljudima Gondora. Oni su bili brojan i dobro naoružan narod, s velikim ko�ijama i bojnim kolima koje su vukli konji. Zapadni Ljudi su ih nazivali Kolovosci i tokom stotinu godina oni su ratovali s Gondoranima. 1856. vo�enaje prva bitka u kojoj su Kolovosci porazili Gondor i njegove saveznike, Severnjake. Oni su ubili Kralja Narmakila II, zauzeli zemlje Rovaniona i porobili Severnjake koji su tu živeli.

Kolovosci su vladali Rovanionom do poslednjih godina tog veka kad su se Severnjaci pobunili, i Kalimhtar, novi kralj Gondora, poveo svoju vojsku na sever. U bici na Dagorladu Kolovosce je ovaj novi kralj potisnuo na istok u Run. Ali i dalje su Kolovosci izazivali nevolje na pograni�nim podrucjima Gondora i, uz pomo� Utvara Prstena i Haradrima, 1944. poveli su još jedan rat protiv Gondora. I tako, napadnuti i sa istoka i sa juga, Gondorani su bili primorani da podele svoje vojske:

63

gondorski Kralj Ondoher je otišao na istok, gde su njegovu armiju razbili Kolovosci i on i njegova dva sina su ubijeni. Ali, južna armija Gondora je porazila haradrimsku vojsku i zatim marširala na istok. Ona je iznenadila Kolovosce koji su slavili pobedu i satrla ih s osvetni�kim besom. Njihov logor je zapaljen, a oni koji nisu pobijeni u Bici kod Logora su saterani u Mrtve Baruštine gde su nastradali. Odonda je ime Kolovozaca nestalo iz letopisa zapada i oni se više ne pominju ni u jednoj od istorija Vilenjaka i Ljudi.

Konji

Kako su konji prvo nastali, u istorijama Arde se ne govori ali je poznato da je Nahar, pastuv Oromea, Lovca Valara, bio prvo takvo bi�e koje je došlo na Svet. I mada su svi konji preuzeli lik od Nahara, on je najmo�niji i najlepši od te rase. Njegove kopite su zlatne i njegova dlaka je danju bela a srebrna nocu. Neumoran, Nahar putuje preko Zemlje lako, kao što najbrži orao juri kroz vazduh.Ljudi i Vilenjaci su odgajali konje za svoje potrebe, ali kažu da su plemenitije rase poticale od Nahara, a to su bili Vilin konji Eldamara i oni po imenu Meari koji su živeli u Rovanionu. Te plemenite pasmine su bile najve�im delom bele ili srebrno-sive. Bili su dugove�ni i hitri, a razumeli su jezike Vilenjaka i Ljudi.

Naj�uveniji od konja Visokorodnih Vilenjaka u istorijama koje su došle do Ljudi su oni koje su Noldori doveli u Srednju Zemlju, a najpoznatiji od tih konja bio je onaj po imenu Rohalor. Bio je to konj od megdana koga je Fingolfin, najhrabriji od noldorskih kraljeva, jahao u svom velikom zlosre�nom dvoboju s Morgotom Neprijateljem.

U Tre�em Dobu Sunca najplemenitiji konji Srednje Zemlje bili su oni divlji pastuvi Rovaniona koje su zvali Meari. U dvadesetšestom veku tog Doba Eorl, prvi kralj Konjanika Marke, ukrotio je Meare, i mnogo vekova te Konje su mogli da jašu samo kraljevi Marke i njihovi sinovi.

Bilo je drugih rasa Konja u mnogim krajevima Srednje Zemlje, gde su ih Ljudi, Vilenjaci i neke druge rase - i dobre i zle - uzimale da im služe. Mnogi od Ijudi koji su izašli iz Runa ili Harada dolazili su u rat jašu�i Konje, ili u bojnim kolima koje su vukli konji. Konji Utvara Prstena su zaista ulivali strah, ali još strašniji su bili Konji koji su dovedeni u kraljevstvo Saurona u Mordoru. Orci iz Mordora su �esto dolazili do konja Rohirima po no�i i odvodili ih svom gospodaru, Sauronu. i on je izopa�avao njihov plemeniti lik i sao-bražavao ga zlom cilju. Na takvom jednom pastuvu jahao je zapovednik Barad-dura, Crni Numenorejac koga su zvali Usta Sauronova. Ta životinja bila je ogromna i crna, a njena mucena glava bila je kao velika lobanja i iz nozdrva i o�iju su joj izbijali crveni plamenovi.

Kornja�a-riba

Kornja�a Riba Divovsko morsko stvorenje, poznato kao Fastitokalon u hobitskom predanju, od koga su mornari koji su prolazili pored njega greškom pomislili da je ostivo. Kad su pokusali da na njemu zapale logorsku vatru, ono je zaronilo na dno mora.

U predanju Hobita postoji jedna pri�a o velikoj Kornja�i-ribi koja se zove Fastitokalon. Da li je ova pri�a proizašla iz toga što je neko video morsko �udovište ili je bila tvorevina hobitske mašte ne može se otkriti, jer nijedna druga rasa na Ardi nikad ne pominje ovo mo�no stvorenje.

Korsari (Gusari)

U Tre�em Dobu Sunca strašni Korsari od Umbara tiranisali su obalske predele Srednje Zemlje mnogo vekova. Pogled na njihove velike brze brodove sa crnim jedrima uvek je ispunjavao narode Srednje Zemlje strahom jer su oni nosili mnoge ratnike, a pokretala ih je snaga robova koji su veslali.

Numenorejci su bili osniva�i Umbara u Drugom Dobu Sunca, ali su s vremenom podlegli zlu i, posle Pada njihove Zemlje u Zapadno More, neki su ostali u Umbaru i prozvani Crni Numenorejci. Oni su bili zla sila na moru. Ali, s vremenom su kraljevi Gondora krenuli protiv njih, a 1050. Tre�eg Doba

64

mo� Crnih Numenorejaca je zauvek skršena, i Umbar je postao jedna tvrdava gondorskog kraljevstva.

Ali sa Haradrimima, koji su �esto napadali Umbar, a i sami tako�e bili pobunjenici u okviru Gondora, oduvekje bilo kavgi, sve dok najzad buntovnici Gondora, Haradrimi i ona nekolicina lutaju�ih Crnih Numenorejaca koji su preostali nisu osvojili Umbar s mnogo velikih brodova i povratili njegovu mo�. Tako su od petnaestog veka do Rata za Prsten ovi Ijudi nazivani Korsari od Umbara i uvek su ubrajani medu glavne neprijatelje Dunedaina Gondora i Arnora.

"Crvena Knjiga Zapadne Me�e" govori kako se u poslednjem veku Tre�eg Doba dunedainski poglavar "Aragorn", sin Aratorna, pokazao kao glavni vinovnik sloma Korsara. Jer, ovaj žestoki ratnik je poveo Dunedaine Gondora u luke Umbara. Tu je ubio njihovog zapovednika i potpalio njihovu flotu. U samoj godini Rata za Prsten Aragorn je vodio vojsku fantoma iz Dunharoua do korsarskih crnih brodova kod Pelargira. S ovim Mrtvim Ljudima od Dunharoua Aragorn je ponovo potukao gusare, i to je bio njihov kona�ni poraz jer je poglavar oteo sve njihove brodove.

Ovim podvigom on je i skršio mo� Korsara i preokrenuo sre�u u Ratu za Prsten. Aragorn je upotrebio crne brodove Korsara da pobedonosno dovede saveznike Dunedaina u Bitku od Pelenorskih Polja.

Kraljolist

Iz izgubljene zemlje Numenorejaca u Srednju Zemlju je doneta jedna biljka koja je dugo koriš�ena kao jednostavni narodni lek za blaže telesne bolove i glavobolje. Na sivovilenja�kom jeziku nazvana je Atelas, ali Ljudi su je zvali Kraljolist, jer su njihove legende pri�ale o njenim �arobnim isceliteljskim svojstvima u rukama numenorejskih kraljeva.

Kraken

Prema najstarijim pri�ama, Melkor, sila najve�eg zla, u svom kraljevstvu Utumno u Srednjoj Zemlji okotio je morima spavaju�i drevnim snom bez snova, neuznemireni, �ak do u Tre�eg Doba Sunca. "Crvena Knjiga Zapad-ne Mede" pripoveda kako je, kada je jedan vatreni Balrog oslobo�en u patulja�kom kraljevstvu Moriji, još jedno bi�e izašlo iz mra�nih voda što su bile ispod velikih planina. Bio je to jedan veliki Kraken, s mnogo pipaka i ogroman, s nekakvim sluzavim sjajem. Bio je sjajan i zelen, a mastiljavi zadah je izlazio iz njegove ne�iste telesine. Kao neka gomila zmija ležao je u crnoj vodi ispod planine. Kona�no se pojavio u �istoj vodi reke Siranon koja je tekla od Zapadne Kapije Morije. Tu je podigao jedan veliki zid u koritu reke i napravio za sebe jednu crnu baruštinu, jezivu i ustajalu. Kraken je bio �uvar Zapadne Kapije i niko nije mogao da pro�e a da ga ne izazove. Zbog toga je u "Knjizi o Mazarbulu" nazvan �uvar u Vodi. Za vreme Potrage za Prstenom Družina Prstena je probudila ovo zlo bi�e, ali je uspela da pobegne u Moriju.

Krebain

Pri�e pripovedaju o jednoj vrsti velikih crnih vrana koje su živele u Dun-lendu (Mrkoj Zemlji) i Šumi Fangorn u Tre�em Dobu Sunca. Te ptice su nazvane Krebain na jeziku Sivih Vilenjaka, a bile su sluge i uhode zlih sila. Za vreme Rata za Prsten one su pretraživale nadaleko i naširoko predele Srednje Zemlje tragaju�i za nosiocem Vladaju�eg Prstena.

Krilate Zveri

Pri�a se da su u vreme Rata za Prsten one neupokojene duhove zvane Nazguli nosile u visini Krilate Zveri.Brža od svih vetrova bila su ta stvorenja koja su imala kljun i kandže ptice, vrat zmije i krila slepog miša. Pri�a se da su hranjene or�kim mesom i porasle, postavši ve�e od bilo kog krilatog stvora Tre�eg Doba. Ali, ma kako crne i zle bile, Krilate zveri nisu bile neupokojena bi�a i utvare kao njihovi gospodari, pre su bili živi stvorovi kao Zmajevi, samo još stariji. Njih je odgajio Melkor u senkama koje su vrebale u Dobima Svetiljki, kad su iz Jama Utumna izašli Kraken i zmija.

Ipak, ma kako bili drevni, i mada snažni i strašni u svojoj službi Sauronu u Ratu za Prsten, njihovo je

65

vreme na Srednjoj Zemlji prolazilo. Jednu Krilatu Zver je usmrtio Vilenjak Legolas, a drugu je ubila vitez-deva Eovina, oni koji su preostali su stradali u holokaustu koji je uništio Mordor u poslednjim godinama Tre�eg Doba.

Krvovrane

Drevno hobitsko narodno predanje govori o mo�varnim predelima gde su obitavale zle utvare zvane Mjaukala. U tim ukletim baruštinama tako�e je postojala jedna zla pasmina crnih ptica zvanih Krvovrane. Krvovrane su bile ptice lešinari i živeli su blizu Mjaukala, proždiruci ostatke njihovog plena.

Kud-Dukan

U svakom kraju Srednje Zemlje narod Polušana, koje su Ljudi zvali Hobiti, nosio je razlicita imena u skladu s jezikom raznih naroda. U zemlji Rohan Hobite su nazivali Kud-Dukan, što znaci "stanovnici rupa". Smatra se da su od tog korena re�i hobitski izraz Kuduk po�eli zajednicki da upotrebljavaju i Hobiti Okruga i Ljudi od Brija u kasnijem periodu Tre�eg Doba Sunca.

Kulumalda

U šumovitoj provinciji Severni Itilijen, u kraljevstvu Gondor, nalazilo se ostrvo Kair Andros koje je, kao neki usidreni brod, mirovalo u Reci Anduin. Na tom ostrvu je raslo najlepše od drve�a Itilijena. Ono se zvalo Kulumalda, što znaci "zlatno-crveno", jer je takva bila nijansa njegovog liš�a. Za vilenja�ki narod njihova lepota bila je kao neko bledo se�anje na Laurelin, ono veliko Drvo Valara u Neumirucim Zemljama, koje je bilo blistavo više nego što se uopšte može zamisliti i koje je nosilo i ime Kulurijen, što znaci i "zlatno" i "crveno".

Kvendi

Kao što se pripoveda u "Ainulindale", sve što se rodilo na svetu bilo je oblikovano u velikim temama Muzike Ainura. I samo je Iluvatar shvatio teme koje su stvorile rasu Vilenjaka. Tako, kada su Vilenjaci došli na Svet, bude�i se uz pogled na Zvezde i uz zvuk vode, kao da je Muzika Ainura bila rodena u njima. Od svih bi�a na Svetu oni su bili prvi koji su progovorili. Glasovi Vilenjaka su bili predivni i nežni kao voda, a oni su bili radoznali za sve pojave i išli su po Svetu daju�i imena svemu što vide. Oni su bili u�itelji svim rasama i stvorenjima na Zemlji koji su hteli da nau�e veštine govora i pesme.

Tako su Vilenjaci po�eli sebe da zovu Kvendi, što znaci "govornici" ili "oni koji govore", po njihovom najve�em ume�u, a potom su nazvali svoj jezik Kvenija, što jednostavno zna�i "govor". Svi jezici Sveta su poticali od tog jednog izvora, koji je njihov koren i koji najlepše zvu�i uhu svih koji vole lepotu u njenim razli�itim oblicima. Divovski Enti su bili prva rasa koja je nau�ila da govori od Kvendija, ali ubrzo se ta veština širila, sve dok �ak i Ljudi i zli Orci i Divovi nisu nau�ili kako se ona koristi. I mada je Kvenija bio prvi jezik Kvendija, to nije bio njihov jedini jezik. Jer Avari i šumski Vilenjaci su govorili nare�jima koja su se menjala tokom Doba Zvezda i Sunca kako su se menjali predeli Srednje Zemlje. Zbog dugog izgnanstva Telerija na Tol Ereseji, govor ovog Tre�eg Roda koji je obitavao u Alkvalondeu je takode bio jedno nare�je drevnog govora. Jedino je me�u Vanjarima i Noldorima u Neumirucim Zemljama Kvenija ostao blizak jeziku kojim se govorilo u vreme Bu�enja.

Pošto su sindarski Vilenjaci dugo vladali zapadnim zemljama i pošto su bili brojniji od noldorskih izgnanika, svi Eldari u Srednjoj Zemlji su uobi�ajeno koristili sinadrinski jezik. Uistinu, do Tre�eg Doba Sunca samo su Eldari, Enti i dunedainski velikaši i dalje znali Kveniju, a �ak i za njih to nije bio jezik za svakodnevnu upotrebu ve� jezik uzvišenih ceremonija, drevnih pesama i romanti�nih pri�a i istorija Visokorodnih Vilenjaka.

66

Labudovi

U pri�i o Velikom Putovanju Vilenjaka se pripoveda kako su labudovi Ulmoa najzad doveli Telere u Eldamar, posle dugog izgnanstva na Tol Ereseji, Samotnom Ostrvu.

Ose Majar je došao kod Telerija i nau�io ih kako da sagrade veliku flotu koja bi mogla da ponese ceo njihov Rod. Kad su brodovi napravljeni, Labudovi Ulmoa, Gospodara Voda, pojavili su se sa Zapada. Ta blistava stvorenja su bila bela kao morska pena i kružila su u velikim isprekidanim krugovima oko brodova Vilenjaka. Perjani sjaj i divota ovih ptica bili su skoro jednaki velicini i snazi Manveovih Orlova. Uz pomo� duga�kih konopaca Labudovi su odvukli veliku flotu Vilin-brodova u Eldamar. Potom su, ogromni i velelepni, kao da nisu bili svesni svog zadatka i kao da �uju neki divlji zov, otišli. Ali pre no što su ti ravnodušni kljunovi ispustili teglecu užad, taj beli juriš i zamah krila za�eli su u srcima Vilenjaka znanja o tome kako se vetrovi igraju po morima i kako da upravljaju svojim belim brodovima koji po njima plove. Pri�a se da, kad ti Vilenjaci slušaju more na Obali, oni još �uju kako lupaju ta velika krila.

Od tada su Teleri nazivani Morski Vilenjaci zbog znanja koje su dobili od velikih Labudova. Na onom mestu, na koje su ih labudovi Ulmoa doveli, Teleri su podigli grad po imenu Alkvalonde, "luka Labudova". Tu su pravili najlepše brodove na Ardi, �ak još veštije oblikovane od onih prvih, a gradili su ih u obliku Ulmovih Labudova, s velikim, belim krilima i kljunovima od jantara i zlata.

Laikvendi

Od Tri Roda Vilenjaka koi su odabrali da iza�u iz isto�nih krajeva Srednje Zemlje i potraže Zemlju Ve�ne Svetlosti na Zapadu bilo je mnogo onih koji su, iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji ili iz slraha od opasnosti koje ih o�ekuju na putovanju, napustili potragu i nikad nisu stigli u Neumiru�e Zemlje. Nandori, jedan deo Telerija, bili su jedan takav vilenja�ki narod.

Denetor, sin nandorskog kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore u Dobu pre Uzdizanja Sunca i odveo ih iz divljine Erijadora u Belerijand, gde su ih do�ekali Sivi Vilenjaci te zemlje i pružili im zaštitu i mnoge darove od �elika i zlata. Tu im je dodeljena zemlja koja se zvala Osirijand, "zemlja sedam reka", koja se nalazila najugu Belerijanda. Dok su bili tamo, Nandori su dobili drugo ime - Laikvendi - "Zeleni Vilenjaci" - zbog svoje ode�e, koje je bila zelena da bi ih sakrila od neprijatelja, i zato što su voleli i poznavali sve što je zeleno i raste. Zaostajali su samo za Pastirima Drve�a, Entima, kao zaštitnici Olvara šume, i Kelvara takode, jer Laikvendi nisu lovili bi�a šumskih predela.

Neko vreme oni su opet bili sre�ni Ijudi, jer se nijedno zlo stvorenje nije usu�ivalo da u�e u Belerijand u tim danima. Laikvendi su pevali po šumama kao slavuji i negovali šumu kao Veliki vrt. Njihovo pevanje bilo je tako divno i tako postojano da su Noldori, kad su stigli u tu zemlju, promenili njeno ime u Lindon, što na kvenijskom znaci "zemlja pesme". Ona je zauvek ostala Lindon, �ak i pošto se sve, sem tog malog dela Belerijanda, srušilo pod more u vreme Velike Bitke i Rata Besnih.

Posle oslobadanja Melkora veliko zlo je ponovo stiglo u Srednju Zemlju, kako se pripoveda u "Kventa Silmarilionu". Pojavile su se Melkorove vojske Orka, Divova i Vukova i odigrala se Prva Bitka u ratovima Belerijanda. Mada su Sivi Vilenjaci i Laikvendi izašli kao pobednici nad zlom armijom na Amon Erebu i Osirijandu, gospodar Laikvendija Denetor je ubijen. Njegov narod je ispunila velika žalost i oni nisu hteli da uzmu novog kralja. Zakleli su se da više nikad ne�e da izadu u otvorenu bitku s neprijateljem, nego da �e ostati u šumskom zaklonu, gde su mogli da svoje dušmane uhvate u zasedu džilitima i strelama.

Zauvek potom Laikvendi su se držali tog zaveta i postali su plemenski narod i njihovi neprijatelji su bili uznemiravani, ali nisu mogli da ih poraze, jer nisu podizali gradove koje je neprijatelj mogao da prona�e i razori. Ti Ijudi su bili kao vetar u drve�u, koji se ponekad može �uti, ali ne i videti. I, s vremenom, posle propasti u �etvrtoj i Petoj Bici Belerijanda, mnogi od Noldora i Edaina su se sakrili

67

od neprijatelja u kraljevstvu Laikvendija i dobili od njih mnoga znanja o šumi. Lairelose

U izgubljenoj zemlji Numenor, u šumovitim zapadnim predelima Andustara, nalazio se jedan deo koje je ispunjavalo takvo mnoštvo mirisnog zimzelenog drve�a da je nazvan Nisimaldar, ili zemlja "Miomirisnog Drve�a". Me�u mnogo drve�a koje je tamo raslo bio je mirisni zimzelen u cvatu po imenu Lairelosc, što znaci "letnji-snežnobeli", koga su u Numenor prvi doneli Morski Vilenjaci ostrvskog kraljevstva Tol Ereseje.

Landroval

Orao od Maglenih Planina, bio je brat Gvaihira Gospodara Vetra, vladara Orlova Maglenih Planina. Landroval i njegov brat su bili najve�i Orlovi Tre�eg Doba i �esto su dolazili u pomo� Slobodnim Narodima protiv zlih slugu Saurona. Landrovalje leteo s Gvaihirom na mnogim od njegovih pustolovina, i najznacajnijim - u Bici Pet Vojski i borbi pred Crnom Kapijom Mordora. Posle uništenja Jedinog Prstena Landroval i Gvaihirsu spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdžija od reka vatrene lave na padinama Planine Usuda.

Laurinkve

U Hjarostaru, jugozapadnim predelima Numenora, nekad je cvetalo drvo sa zlatnim cvetovima, zvano Laurinkve. Njegovi cvetovi su visili u duga�kim grozdovima i bili su veoma omiljeni zbog svoje lepote, a njegovo drvo su veoma cenili mocni numenorejski gospodari mora jer je obezbedivalo odli�nu drvenu gra�u za njihove brodove.

Legolas

Vilenjacki princ Šumskog Kraljevstva. Legolas (�ije ime znaci "zeleni list") bio je sin Tranduila, sindarskog vilenja�kog kralja Šumskog Kraljevstva Severne Mrke Šume. 3019. Treceg Doba Sunca Legolas je postao �lan Družine Prstena. Njegov oštar vilenjacki pogled, njegove veštine i poznavanje šume i njegov smrtonosni luk su se pokazali kao veoma vredni za Družinu u njihovim mnogobrojnim pustolovinama. Posle smrti Boromira i raspuštanja Družine, Legolas je s Gimlijem Patuljkom i Aragornom nastavio dalje i borio se u Bici od Rogburga. Ova trojica su nastavili da jašu kroz Prolaze Mrtvih i oteli korsarske gusarske brodove kod Pelargira, zatim su dalje plovili i stigli u Bitku od Pelenorskih Polja. Dok su se još osecale posledice rata, Legolas je zasnovao koloniju Šumskih Vilenjaka u Itilijenu. Posle smrti Aragorna godine 120. �etvrtog Doba Sunca Legolas je, zajedno sa svojim prijateljem, Patuljkom Gimlijem, otplovio u Neumiru�e Zemlje.

Lindar

Kao što se pri�a u "Ainulindale", sve što je došlo na Svet izašlo je iz velikih tema Muzike Ainura. Vilenjaci su bili najlepši od svih bi�a i njihovo pevanje bilo je skoro ravno lepoti Velike Muzike. Medu Vilenjacima najdivniji pevaci su bili Teleri, koji su neumorno slušali zvuke vode kako udara o obale reka i mora, i njihovi glasovi su postali te�ni, prodorni i snažni. Zbog svog peva�kog ume�a ponekad su bili poznati pod imenom Lindar, što znaci "peva�i".

Lindon

Posle Rata Besnih i uništenja Angbanda, ceo Belerijand, izuzev jednog malog dela, potonuo je u Zapadno More. Bio je to deo Osirijanda odmah na zapadu od Plavih Planina koji se zvao Lindon. Njegovo ime je zna�ilo "zemlja pesme" zato što su Laikvendi, �uveni po svom pevanju, od najranijih vremena u ovim šumovitim predelima na�inili svoj dom. Do Drugog Doba Lindon je bio usko obalsko kraljevstvo, zapadno od onog malog dela Plavih Planina koje su se nalazile u zapadnom Erijadoru. I Lindon i Plave Planine su bile podeljene na dva dela velikim rascepom Zaliva Lune. Severni deo bioje Forlindon, a južni deo Harlinon, i imao je pristanište Harlond. Najvažniji grad i pristanište, me�utim, bio je Mitlond, ili "Sive Luke", koji se nalazio u celu Zaliva Lune. Kao jedini preostali deo Belerijanda bio je posebno važan za Vilenjake. Od po�etka Drugog Doba Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj Noldora Srednje Zemlje, došaoje da vlada u Lindonu, a Kirdan, Gospodar Brodova od Falatrima, postao je gospodar Sivih Luka. Posle propasti Vilin Kova�a 169. Drugog Doba i izbijanja rata Saurona i Vilenjaka, Numenorejci su poslali flotu u Lindon i pomogli Gil-galadu da istera Saurona iz Erijadora. Na kraju Drugog Doba, medutim, Gil- galad je morao ponovo da izjaše iz Lindona, s vojskom poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi, protiv Saurona u Mordoru. Premda su snage Mordora razbijene, Gil-galad je ubijen. Lindon nije više imao Uzvišenog Kralja i

68

kraljevstvom je otada vladao Gospodar Kirdan iz Sivih Luka. Tokom Tre�eg Doba Vilenjaci Lindona su bili umnogome oslabljen narod, i u sve ve�em broju su se ukrcavali na svoje �arobne bele brodove i plovili na zapad u Eldamar, u Neumiru�e Zemlje. Medutim, s vremena na vreme Kirdan bi, koliko god je mogao, slao pomo� Dunedainima, a u Bici od Fornosta baš Vilenjaci Lindona su preokrenuli ratnu sre�u i najzad skršili mo� Vešca-kralja od Angmara.

Opstavši u Ratu za Prsten, Lindon, zajedno sasvim kraijevstvima Eldara u Srednjoj Zemlji, smanjio se tokom �etvrtog doba, jer su jedan po jedan Visokorodni Vilenjaci odlazili iz Sivih Luka. Kona�no, i sam Kirdan je okupio preostale Ijude na svom poslednjem brodu i zaplovio na zapad preko mora u Neumiru�e Zemlje.

Listopram

Ent Šume Fangorn, Listopramje bilo vestronsko ime za jednog od tri najstarija Enta u Srednjoj Zemlji koja su i dalje bila živa u vreme Rata za Prsten. Listopramovo vilenja�ko ime bilo je Finglas. Krajem Tre�eg Doba on se veoma malo kretao jer je postao dremljiv i "stablast".

Lisuin

Mnoge od najlepših cvetova Srednje Zemlje su donosili kao darove smrtnicima sa obala Neumiru�ih Zemalja Visokorodni Vilenjaci Eldamara.Takav je bio slu�aj i sa cvetom Lisuin slatkog mirisa.jer istorije Numenora pri�aju kako su Vilenjaci Tol Ereseje doneli cvet Lisuin i zlatni zvezdocvet Elanor u smrtne zemlje. Ta su dva cveta - jedan zbog svoga mirisa, drugi zbog svoje boje - pleteni u vence i nošeni kao krune na svadbenim svetkovinama.

Lomelindi

Uhu Vilenjaka najljupkiji i najmiliji od ptica peva�ica Arde su Lomelindi, "sutonski pevaci", koje Vilenjaci takode nazivaju Tinuvjel, a Ljudi zovu Slavuj. Ime ovih divnih bi�a je utkano u mnoge pri�e i glasovi najbajnijih žena, po lepoti �uvenih me�u Vilenjacima, Melijane, Lutijene i Aruene, porede se s pesmom Lomelinda.

Lorelin

U Valinoru, zemlji bogova, nalazi se vrt Lorijena, Valara koji je Gospodar Snova, i u tom je prostranom vrtu jezero po imenu Lorelin. Okruženo ovim divnim baštama, i s maglovitim, šumovitim ostrvom Este Isceliteljke usred svojih svetlucavih voda, Lorelin se smatra najlepšim jezerom na Ardi.

Lorijen

Tokom Drugog i Tre�eg Doba Sunca Vilinkraljevstvo u Zlatnoj Šumi na istoku od Maglenih Planina su �esto nazivali Lorijen, ali njegovo pravo ime je Lotlorijen, i njegova istorijaje ispricana pod tim imenom. Pravi Lorijen bilo je divno, starije mesto u Neumirucim Zemljama. Lorijen, što znaci "Zemlja snova", bio je prostrani vrt izuzetne lepote u južnom Valinoru gde su Valari, Majari i Eldari dolazili da bi obnovili svoje fizi�ke i duhovne mo�i. Bio je to vrt Valara Irmoa, koji je i sam najcešce zvan Lorijen, Gospodar Snova; bilo je to pitomo mesto puno spokoja, prepuno srebrnog drve�a i mnoštva cve�a. Vode njegovih kristalnih izvora su kao �arolijom osvežavale sve Valare i Eldare koji su ga pose�ivali. Usred ovog najdivnijeg od svih vrtova bile su svctlucave vode jezera Lorelin i usred tog jezera bilo je ostrvo s visokim drve�em i blagim izmaglicama koje je dom njegove supruge Este, Isceliteljke, Valiere koja daruje spokoj onima koji pate. Lorijenov brat je Mandos, Gospodar Sudbine, a njegova sestra je Niena, Naricaljka.

Losoti

Na ledenom rtu Forohel na severu od Zapadnih Zemalja živeli su Ijudi zvani Losoti u Tre�em Dobu Sunca. Oni su bili povu�en, miroljubiv narod, koji se držao podalje od svih ratobornih Ljudi Srednje Zemlje. Na zajedni�kom jeziku Ljudi zvali su se Snežni Ljudi od Ferohela, a govorilo se da su potomci Forodvaita severne Pustare.

Losoti su bili siromašan narod s malo svetovnih znanja, ali su bili upu�eni u osobenosti svojih hladnih predela i život u njima. Svoje domove su gradili od snega i, u sankama i na košlauim klizaljkama, prelazili su ledene predele i lovili životinje debelog krzna od koga su pravili ode�u. Tvrdi se da su Losoti mogli da predvide, po mirisu vetra, kakvo �e biti vreme.

Lotlorijen

69

Najlepše Vilinkraljevstvo koje je ostalo na Srednjoj Zemlji u Tre�em Dobu Sunca naiazilo se u Zlatnoj Šumi, odmah na istoku od Maglenih Planina, iza kapija Morije. Ono se zvalo Lotlorijen, "zemlja drve�a u cvatu", a takode se zvalo i Lorijen, "zemlja snova", i Laurelindorinan, "zemlja doline pevajuceg zlata". U ovom šumskom kraljevstvu raslo je Malorn drve�e zlatnih listova i srebrne kore. Bilo je to najviše i najlepše drve�e Srednje Zemlje i na njegovim visokim granama Vilenjaci Lotlorijena, koji su se zvali Galadrimi, ili "Ijudi drve�a", na�inili su svoje domove na platformama zvanim telaini ili fletovi. Galadrimi su uglavnom bili skoro nevidljivi, jer su se kretali uokolo me�u visokim granama i nosili sivovilenjacke ogrtace koji su posedovali magicna kameleonska svojstva. Ovde su vladali noldorska Kraljica Galadrijela i sindarski Kralj Keleborn; i deo sjaja eldarskih kraljevstava iz drevnih vremena mogao se nazreti u ovom carstvu. Lotlorijen je imao jednu veliku grad-palatu po imenu Karas Galadon, "grad drve�a". Bilaje to kraljevska palata sagra�ena na vrhu jednog visokog brda gde se nalazilo najviše drve�e u šumi. Ovo je brdo bilo opasano zidom i kapijama, a zatim okruženo drugim velikim drve�em. Gra�en po uzoru na sivo-vilenja�ko Kraljevstvo Dorijat u izgubljenom Belerijandu, Lotlorijen je na sli�an na�in šti�en mo�nom �arolijom. Galadrijela je bila po položaju najviši Eldar koji je ostao u Srednjoj Zemlji i uz mo� Narje, njenog Prstena Dijamanta i Vode je oko Lorijena bacila �ini koje su ga štitile, tako da neprijatelji nisu mogli da u njega u�u i u�ine ga vidljivim Sauronovom Oku. Tokom gotovo svih godina Tre�eg Doba Lotlorijen je ostao po strani od borbi drugih naroda Srednje Zemlje, ali za vreme poslednjih godina ovog doba Družina Prstena je ušla u to kraljevstvo. Bežeci od slugu Sauronovih, oni su tu pronašli mir i uto�ište, a od Kraljice Galadrijele su dobili �arobne darove koji su im obnovili snagu i volju.

U Ratu za Prsten Lotlorijen su mnogo puta napadale Sauronove sluge iz Dol Guldura u Mrkoj Šumi. Te snage su oterane i, posle pada Mordora, Vilenjaci Lotlorijena su uništili Dol Guldur i preimenovali Mrku Šumu u Šumu Zelenog Lišca. Kada je, po�etkom �etvrtog Doba, Galadrijela otišla iz Srednje Zemlje u Neumiru�e Zemlje i Keleborn poveo ve�i deo Galadrima u Šumu Zelenog Lišca i osnovao Isto�ni Lorijen, Zlatna Šuma Lotlorijen je polako napuštena i �arobno svetlo tog mesta je izbledelo.

Lutijena

Vilinska princeza Dorijata, bila je k�i Sindarskog sivovilenja�kog Kralja Tingola i Melijane Maje. Ro�ena je u Drugom Dobu Zvezdane Svetlosti i smatrana je za najlepšu devu koja se ikad rodila u bilo kojoj rasi. Godine 465. Prvog Doba Sunca srela je smrtnog edainskog junaka Berena i oni su se zaljubili jedno u drugo. Kralj Tingol to nije odobravao i postavio je Berenu nemogu�i zadatak: potragu za Simarilom. Uprkos mnogih opasnosti, Lutijena se tako�e uputila u potragu. S Huanom, Lova�kim Psom Valara, ona je nadvladala Saurona na Ostrvu Vukodlaka i oslobodila Berena iz tamnice. Zatim je pošla dalje s Berenom u Angband gde je bacila �ini koje su omogucile Berenu da isece Silmarile iz Morgotove gvozdene krune. Mada je potraga na kraju uspešno završena, ona je Berena koštala života. Lutijena je bila tako žalosna da je svenula i umrla. Medutim, kada je stala pred Mandosa, Gospodara Mrtvih, zapevala je pesmu takve tuge da je on, sažalivši se, podario paru drugi smrtni život. Kona�no sjedinjena s Berenom, Lutijena je uskoro rodila Diora, njihovog sina jedinca. Dvoje zaljubljenih su živeli mirno još �etrdeset godina u Osirijandu pre no što im je dodeljena druga i kona�na smrt.

Ljudi

Kao što su se Vilenjaci rodili s Paljenjem Zvezda, tako su se Ljudi pojavili s Uzdizanjem Sunca. U zemlji koju Vilenjaci zovu Hildorijen, "Zemlja onih koji slede", koja se nalazila na dalekom istoku Srednje Zemlje, Ljudi su po prvi put otvorili o�i gledaju�i novo svetlo. Za razliku od Vilenjaka, Ljudi su bili smrtni i, �ak i po merilima Patuljaka, kratkove�ni. Po telesnoj snazi i prefinjenosti uma Ljudi su se teško mogli porediti s Vilin-narodom. Oni su bili slaba rasa koja je brzo i lako podlegala zarazama i surovim vremenskim uslovima u svetu. Iz tih razloga Vilenjaci su ih zvali Engvar, "bolešljivi". Ali Ljudi su bili tvrdoglavi kao rasa i množili su se brže no i jedan drugi narod, izuzev Orka, i mada ih je veliki broj stradao, oni su se ponovo množili pa najzad oja�ali u isto�nim zemljama, i zato su ih neki zvali Otimaci.Morgot se uputio u ove zemlje i u Ljudima je uglavnom,

70

nalazio narod koji je lako mogao da pot�ini svojoj volji.

Neki su pobegli od ovog zla i raštrkali se na Zapad i Sever. Kona�no su stigli do Belerijanda i do KraIjevstva noldorskih Vilenjaka. Noldori su prihvatili vazalstvo ovih Ljudi i zvali ih Drugorodeni, ali kasnije, pošto je ve�i deo stanovnika Belerijanda govorio sivovilenjackim jezikom, oni su �ešce nazivani Edaini, "drugi".

Edaini su bili podeljeni u tri mnoštva: prvu Ku�a Beorovu, drugu Ku�u Haladinovu i Trecu Ku�a Hadorovu. Slavna su dela Tri ku�e Vilin-prijatelja. Od pri�a o Ljudima u Prvom Dobu je i "Narn i Hin Hurin", koja govori o Hurinu ubici Divova; o Turinu koji je ubio Glaurunga, Oca Zmajeva; o Berenu, koji je isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune; i o Earendilu Moreplovcu koji je plovio "Vingilotom" i nosio Jutarnju Zvezdu po nebesima.

U Prvom Dobu još je onih od rase Ljudi došlo sa Istoka. Oni su bili drugaciji narod koga su Vilenjaci zvali Garavi Ljudi ili Isto�njaci. U ratnim vremenima ve�ina ovih Ijudi se pokazala kao neverna i, mada su glumili prijateljstvo s Vilenjacima, izdavali su ih Morgotu, Mra�nom Neprijatelju.

Kada je prvo Doba Sunca okon�ano i Morgot ba�en u Prazninu, zemlja Belerijand je potonula pod Zapadno More. Svi neprijatelji koji su naseljavali Belerijand su pobijeni, kao i ve�ina Vilenjaka i Edaina. �ak su se i Edaini koji su preživeli to doba podelili. Neki su pobegli od potonu�a Belerijanda i otišli na Istok. Oni su živeli u Dolovima Anduina s drugima od njihovog roda koji nikad nisu ni ušli u Belerijand i bili su poznati kao Severnjaci od Rovaniona. Drugi od Edaina su otišli na Jug s Vilenjacima. Tim Ijudimaje dodeljena zemlja koja je ležala u Zapadnom Moru. Oni su nazvani Dunedaini, Ljudi Zapadne Zemlje, što je na vilenja�kom jeziku bilo Numenor. U Drugom Dobu Dunedaini su �ešce nazivani Numenorejci i postali su mo�na sila na moru. Zatim je i životni vek Numenorejaca produžen i njihova mudrost i snaga su se takode pove�ali. Njihova istorija u Drugom Dobu bila je slavna ali su, pošto ih je zaveo i iskvario Sauron, krenuli u rat protiv Valara i bili uništeni. Numenor je bacen u veliki ambis, Zapadno More ga je prekrilo i njega više nije bilo.

Ve�ina Numenorejaca je stradala, ali bilo je onih koji su spaseni od propasti, uklju�uju�i i neke koji su bili poznati kao Crni Numehorejci. Ti Ijudi su živeli u zemlji Umbar na jugu Srednje Zemlje.

Medutim, najplemenitiji od Numenorejaca su se vratili u Srednju Zemlju u devet brodova; njihov gospodar bio je Elendil Visoki i s njim su bila dvojica njegovih sinova, Izildur i Anarion. Ti Elendili, "verni", koji su bili od istinske loze Dunedaina, stvorili su dva mo�na kraljevstva u Srednjoj Zemlji: Severno Kraljevstvo Arnor i Južno Kraljevstvo Gondor.

Medutim, mo� Saurona je ponovo rasla, i zato su oni obrazovali Poslednju Alijansu Vilenjaka i Ljudi, koja je združila sve vojske Dunedaina i Vilenjaka. Ljude je predvodio Elendil, a Vilenjake Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj. Mnogo Ljudi zvanih Haradrimi, iz južnih zemalja, borilo se protiv njih, kao i drugi iz Runa, koji su bili Isto�njaci, i neki koji su došli iz Kraljevstva Umbar -Crni Numenorejci.

Alijansa je porazila Sauronove legije. Medutim, Gil-galad, Elendil i Anarion su poginuli u tom ratu i od vladara Dunedaina ostao je samo Izildur. On je isekao Prsten iz Sauronove šake i poslao njegov duh da luta bez lika i obli�ja po pustim mestima Srednje Zemlje. Tako je otpo�elo Tre�e Doba. Pošto je oteo Jedini Prsten iz Sauronove šake, Izildur ga nije uništio, i u prvim godinama ovog Doba njega je zadesila nesre�a. Orci su ga pokosili crnim strelama na Gladenskim Poljima i Prsten je dugo bio izgubljen.

Od Dunedaina koji su preživeli bili su tu i sinovi Izildurovi, koji su vladali Severnim Kraljevstvom Arnor, i sinovi Anariona, koji su vladali Južnim Kraljevstvom u Gondoru.Bilo je tako�e drugih rasa Ljudi koji su se bili uzdigli na istoku i jugu, i mnogi su se sad pojavili. Balkoti, Kolovosci i drugi

71

Isto�njaci su došli iz Runa da se suprotstave Dunedainima Gondora, dok su sa juga Haradrimi i Varjazi napredovali s Crnim Numenorejcima. Medutim, Gondorani su bili snažni i porazili su sve neprijatelje. Ali, na severu je ja�ala jedna druga sila u zemlji Angmar. U toj je zemlji vladao Veštac-kralj, i on je okupio vojsku Orka i zlih stvorova, kao i Br�ana iz Etenmursa i Isto�njaka, da bi poveo rat protiv Severnog Kraljevstva Arnor koje su opustošili. Mada su Dunedaini Gondora naposletku uništili Angmar, sa severnim kraljevstvom Arnor bilo je svršeno, i samo je mali broj od tog naroda tumarao pustim predelima i njih su zvali Šumari Severa. Na jugu i sa istoka bio je stalni priliv varvarskih Ljudi, koje je odavno zavela Sauronova zla moc. Dunlendinzi su napredovali, spremni za rat, kao i Haradrimi i Isto�njaci. Ali u to vreme je Gondor stekao saveznika, jer su im u pomo� došli konjanici poznati kao Rohirimi. To su bili Severnjaci Rovaniona i bili su kao Šumski Ljudi i Beorninzi iz Mrke Šume, ili kao Jezerski Ljudi od Ezgarota i Bardinzi od Dola, zato što su se neprestano borili protiv zla koje je �inio Sauron, Mra�ni Gospodar. Na kraju Tre�eg Doba vodio se Rat za Prsten i svi narodi Srednje Zemlje su se udružili ili sa Sauronom ili sa Dunedainima. Sauronova vojska je potu�ena. Jedini Prsten je pronaden i uništen, a Jedini Kralj je došao medu Dunedaine. Bio je to Poglavar Šumara Aragorn, sin Aratorna, koji je dobio ime Elesar, pravi Izildurov naslednik. Elesar se pokazao kao snažan i mudar vladar. Jer iako je slomio mnoge neprijatelje u ratu, i nije se u borbi nikoga plašio, sklopio je mir s Isto�njacima i Haradrimima, i u �etvrtom Dobu Sunca, koje je odre�eno da bude Doba Dominacije Ljudi, vladao je mir u Zapadnim Zemljama, a tako�e i mnogo godina posle tog vremena, zbog mudrosti Elesara i njegovih sinova.

72

Maglene Planine

Dug skoro hiljadu milja, planinski venac po imenu Maglene Planine protezao se od dalekog severa Srednje Zemlje na jug do Provalilje Rohana i razdvajao zemlje Erijadora od Rovaniona. Maglene Planine bile su dom Orka, Velikih Orlova i Patuljaka Kazad-duma. Neko vreme njihov najseverniji kraj je obrazovao odbrambeni bedem Vešca-kralja od Angmara i or�ke tvr�ave Gundabad, dok je u njihovom najjužmjem delu zli �arobnjak Saruman branio svoje utvrdenje Izengard. Medu Vilenjacima zvani Hitaiglir, "magleni vrhovi", glavni vrhovi Maglenih Planina su bili Metedras, Bundušatur, Zirak-zi-gal, Barazinbar i Gundabad, dok su Visoki Prevoj, Crvenrog i tuneli Kazad-duma bila tri glavna prolaza kroz njih.

Majari

Kada je Svet stvoren po prvi put, Ainuri, "sveti", izašli su iz Bezvremenih Holova i ušli u ovu novu zemlju. Ainuri su bili bez lika i obli�ja u Bezvremenim Holovima, ali su u okviru Krugova Sveta uzimali mnoge i raznovrsne oblike. Ti Ijudi su bili Sile Arde i najmo�niji medu njima su bili Valari, kojih je bilo petnaest na broju. Manji Ainuri bili su mnoštvo zvano Majari i oni su bili sluge Valara. Mada je Majara bilo mnogo u Neumiru�im Zemljama, samo nekolicina njih se pominje u istorijama Ljudi, jer je njihova pažnja bila retko usmerena na smrtne zemlje i pitanja smrtnika, ve� na Valare u Neumiru�im Zemljama.

Najmo�niji od Majara je Eonve, Glasmk Manvea, Gospodara Vetra. Eonveova snaga u borbi se može porediti �ak i sa snagom Valara, i jek njegovih truba predstavlja strah i tre-pet za sve njegove neprijatelje, jer kad taj zvuk jenjava, nailazi Vojska Valara. On je bio taj koji je Edaine podu�io velikoj mudrosti i znanju. Ilmare, koja baca svoja svetlosna koplja s no�nog neba je glavna od majarskih deva. Ona je takode i pomocnica Varde, Kraljice Zvezda, koja vlada Nebesima.

Arienu, vatreni duh koji je nekad bio Maja od Vaninih zlatnih vrtova Valinora, Ljudi najviše poštuju. Ona upravlja Sun�evim putovanjem jer, kako se pripoveda u "Narsilionu", Sunce je bio poslednji plod Laurelina, Zlatnog Drveta Valara, ono je postavljeno u jednu veliku barku koju je oblikovao Aule, koju je onda posvetio Manve pre no što ju je Ariena odnela na nebo.

Kako Ariena ide po danu, tako po noci putuje Tilion, Lovac srebrnog luka. Tilion je nekada bio Majar Oromea, ali sada nosi barku Meseca, koji je bio poslednji cvet Telperiona, Srebrnog Drveta Valinora.

Majari Ose i Uinena, sluge Ulmoa, valarskog Gospodara Okeana, poznati su svima koji plove morima. Ose je gospodar talasa Belegaira, Zapadnog Mora, i mada kažu da Ose istinski voli Morske Vilenjake i da je on prvi doneo veštinu brodogradnje Svetu, njega se plaše svi moreplovci. Jer i u radosti i u besu on predstavlja strahovitu silu. Medutim, svi moreplovci gaje veliku Ijubav prema Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Ona je žena Oseova, i samo ona može da obuzda njegovu besnu narav i njegov divlji duh. Opkoljeni moreplovci joj se mole da položi svoju dugu kosu na more i umiri buru. Kao što je Ose voleo Morske Vilenjake, tako je Uinena volela Numenorejce, do Pada Numenora i Promene Sveta ona je uvek putovala ispred brodova ovog naroda s mora.

Od svih pripovedanja o Majarima, možda je naj�udnija ona o Melijani, koja je služila i Vanu i Estu u Valinoru, ali koja je u Dobima Zvezdane Svetlosti došla u Srednju Zemlju. Tu je u šumama Belerijanda srela gospodara Eldara Elvea Singola i udala se za njega. To je jedino sjedinjenje Vilenjaka i Majara koje je ikad bilo, i tokom �etiri duga doba zvezda i jedno doba Sunca Melijana bila je kraljica Sivih Vilenjaka i žena Elvea, koga su zvali Tingol i Kralj Sivi ogrta�. U to vreme njihov posed bilo je najlepše kraljevstvo Srednje Zemlje zbog svetlosti i lepote Melijanine. Ali, na nesrecu, Tingol je ubijen pred kraj Prvog Doba Sunca. Melijana se obavila tugom i svetlost kraljevstva je izbledela. Kraljica se digla i ponovo vratila u Valinor, napustivši zauvek Smrtne Zemlje.

73

Mnogi drugi dobri i snažni duhovi došli su da se nasele u Srednjoj Zemlji. To su možda bili Majari, kao Melijana, ali se to iz hronika ne može saznati. Glavni od njih u pri�ama o Srednjoj Zemlji je onaj koga su Sivi Vilenjaci nazivali Jar-vain Ben-adar, što zna�i i "star" i "bez oca". Patuljci su ga nazivali Forn, Ljudi Orald, a Hobiti su ga zvali TomBombadil. Bio je to veoma neobi�an i veseo duh, nizak, stamen �ovek, s plavim o�ima, crvenim licem i sme�om bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohabani šešir s plavim perom i velike žute �izme. Pošto je uvek pevao ili govorio u stihovima, izgledao je kao neki budalasti i nastrani stvor, ali on je bio apsolutni gospodar Stare Šume Erijadora u kojoj je živeo, i nikakvo zlo u okvirima Sveta nije bilo dovoljno snažno da ga dosegne u njegovom carstvu.

Drugi duhovi, koji su možda bili sluge Valra Ulmoa, takode su živeli u Staroj Šumi. Jedan od njih bila je Žena Reka od Vitlovindla, a drugi duh je bila e njena �erka, Zlatozrna, Bombadilova žena. Zlatozrna je bila zlatokosa i lepa kao neka vilinska kraljica. Imala je srebrno i zlatno ruho, a cipele nalik na riblju krljušt. U njenoj kosi i za pojasom bilo je mnogo cve�a, a pesma joj je bila kao poj ptica.

Na kraju prvog milenijuma Tre�eg Doba Sunca pri�a se da su petorica Majara došla u Srednju ZemIju. Oni nisu došli u veli�anstvenim oblicjima, nego u liku staraca. Svaki je imao belu bradu i bio obu�en u putni�ki ogrta� s kapulja�om, šiljati šešir i nosio je po jedan dugacki štap. To su bili Istari koje su Ljudi zvali �arobnjaci i mnogo od njihove price je ispripovedano u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e". Ali samo trojica od petorice se navode u istorijama. Radagast Smedi bio je gospodar ptica i šumskih životinja i živeo je blizu Mrke Šume u Rozgobelu. Saruman Beli bio je pri nastanku Reda Istarija smatran za najve�eg, i izvesno vreme bio je zaista vešt i mudar, ali se priklonio zlu i gurnuo u propast mnoge, a sam bio potpuno uništen u svojim naporima da za sebe ostvari veliku mo�. Gandalf Sivi bio je naj�uveniji od Istarija. U po�etku se zvao Olorin i služio je i Lorijena Gospodara Snova i Nienu Naricaljku, bio je priznat kao najmudriji od majarske rase. Poslednja dvojica od Istarija bili su Alatar i Palando, zvani Plavi �arobnjaci, i služili su Oromea, Jahaca. 0 njihovoj sudbini i delima u Srednjoj Zemlji malo se govori.

Ali, nisu svi Majari bili dobri i lepi duhovi. Mnoge je zaveo i iskvario buntovni Valar, Melkor Neprijatelj. Medu njima su prednja�ili Balrozi, koji su nekad bili sjajni vatreni duhovi, svetli kao Ariena koja vodi Sunce, ali su mržnjom i besom izopa�eni u demonska obli�ja. Ogrnuti ne�istom tminom, Balrozi su imali vatrene grive i rukovali su ognjenim bi�evima i ma�evima. Gotmog je bio njihov gospodar, a pri�a o delima vojski Balroga je duga�ka i krvava.

Duh kojije uzeo obli�je ogromne i zastrašujuce ženke Pauka zvao se Ungolijant. Ona je proždirala svetlost, bljuvala tminu i plela crnu mrežu nesvetlosti kroz koju ni�iji pogled nije mogao da prodre. Niko nije mogao da ukroti ovaj duh koji je nekad možda bio Melkorov Majar. Ungolijantje odavno po�ela da služi samo sebe i, mada je s Melkorom uništila Drve�e Valara, kona�no se okrenula protiv Melkora. Na kraju, saterana u velike pustinje Severa, pri�a se da je, nemaju�i nikog drugog na koga bi se okomila, prožderala samu sebe.

Vampiri i Vukodlaci Angbanda su možda takode bili Majari u svom nastanku, kao i Balrozi. Kažu da su oni bili zlokobni dusi koji su uzimali na sebe užasna obli�ja, ali nijedna pri�a ne govori o njihovom postanku. Od svih Vampira jedino se po imenu pominje Turingvetil, "Gospodarica senke", a od ogromnog mnoštva Vukodlaka Draugluin se navodi i kao njihov gospodar i kao praotac.

Jedan Majar je po �uvenju iznad svih ostalih zbog svoje velike zlobe, kako pri�aju istorije Srednje Zemlje. To je Sauron, cije ime znaci "prezreni". Sauron, Mra�ni Gospodar, koji je nekad bio Majar Aulea Kova�a, bio je glavni sluga i kona�no naslednik Melkora.

U Dobima Tmine, dokje Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali

74

u lancima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Po povratku svog gospodara, i tokom svih ratova Belerijanda, sve dok Melkor nije bacen u Prazninu, Sauron je bio njegov glavni general. Zvali su ga takode i Gortaur Surovi, a poživeo je najduže od svih Majara koji su služili Melkora. Mnogo je ratova, pokolja i pustošenja, tokom Doba Svetiljki, Drve�a, Zvezda i Sunca, Sauron preživeo. Posle užasa Prvog Doba Sunca, kažu, Sauron se ponovo pojavio u Drugom Dobuu lepom i svetlom obli�ju i uzeo ime Anatar, "davalac poklona". Kona�no, kad je sebe u�inio Gospodarem Prstenova, njegov zli duh se razotkrio i rat, kao crna senka, ponovo je natkrilio Srednju Zemlju.

U Padu Numenora Sauronovo telo je uništeno. Ali njegov duh je pobegao u Mordor, i uz moc Jedinog Prstena on je sebi ponovo stvorio lik, mada više nije mogao da izgleda divno. Odonda je preuzeo oblicje Mracnog Gospodara i postao strahoviti ratnik s crnim oklopom na crnoj koži koja je plamtela i imao je strašne, pomamne o�i. Me�utim, �ak i taj lik je uništen na kraju Drugog Doba kad je Mordor pao i Jedini Prsten otet iz njegove ruke. Ali, mo� Sauronovog duha bila je tako velika da je u Trecem Dobu on ponovo poprimio obli�je. Njegov duh je postao vidljiv ispoljavaju�i se kao volšebna mo� jednog velikog Oka bez kapaka. Kao o�i svih velikih grabežljivih ma�aka šume, planine i ravnice pretvorene u jedno, i stvoreno kao samo zlo, bilo je to Oko, opasano smrtonosnim plamenom i okruženo tamom. Me�utim, �ak i to obli�je je zavisilo od mo�i koja se nalazila u Jedinom Prstenu i, u ratu kojim je okon�ano Tre�e Doba, Prsten je uništen. Još jednom, ali ovog puta kona�no, Sauronov duh je zbrisan i pretvoren u seni, i ovaj Majar nikad više nije vaskrsao.

Mali Narod

Hobiti su bili poznati kao najmanji od naroda Srednje Zemlje u Trecem Dobu Sunca. U visinu su merili izmedu dve i �etiri stope i, premda hitri i okretni, bili su daleko manje snažni nego Patuljci. I Ljudi i Vilenjaci su ih �esto zvali Mali Narod.

Malorn

Na obalama Srebrotoka, koji je tekao isto�no od Maglenih Planina, bila je jedna šumovita zemlja gde je raslo najviše i najlepše drve�e Srednje Zemlje. Bilo je to drve�e Malorna, koje je imalo koru od srebra i cvetove od zlata, a od jeseni do prole�a i lišce mu je bilo u zlatnim nijansama. U Tre�em Dobu Sunca ova zemlja se zvala Zlatna Šuma Lotlorijen, "zemlja usnulih cvetova". Ova šumovita zemlja drve�a Malorna je vilinskim mo�ima pretvorena u sigurno uto�ište od zlih stvorova, i drve�e je tu bujalo i raslo kao ni na jednom drugom mestu u Ardi, izuzev u Neumirucim Zemljama. Tu su živeli Galadrimi, Vilenjaci kraljevstva Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. I, u zaklonu od grana drve�a Malorna, gde se stablo racvalo blizu krošnje, Galadrimi su sagradili svoja prebivališta, koja su se zvala telaini ili fleti. Njihov kralj i kraljica su živeli u jednoj velikoj palati na najvišem Malornu. Galadrimi su bili kao duhovi šuma i u ovom kraljevstvu nije bilo se�enja ni paljenja drveta. To je zaista bilo kraIjevstvo drve�a, a zlatni sjaj vilinske mo�i je tu blistao kao nigde drugde u tom Dobu.

Malos

U poljima Lebenina, uz deltu Reke Anduin, raslo je cve�e koje su Sivi Vilenjaci nazvali Malos, "zlatosneg". Njegovi cvetovi su bili bajni i nikad nisu venuli, i u vilinskim pesmama oni su poredeni sa zlatnim zvonima koja su pozivala Vilenjake na Zapadno More.

Mandos

Na napuštenoj zapadnoj obali Neumirucih Zemalja, okrenuti Okružuju�em Moru i Zidovima No�i, nalaze se Dvori Mandosa gde se, po predanju Eldara, duhovi poginulih prizivaju da se nastane u Dvoranama �ekanja, sve dok ih Iluvatar ne dozove u �asu Kraja Sveta. To je Ku�a Mrtvih, prostrane palate Valara Namoa koji se zove i Mandos, Gospodar Usuda, koji zna sudbinu svega. On je strogi Sudija Mrtvih, koji je samo jednom osetio samilost - kad mu je Lutijena pevala. Njegova žena je Vaire, Tkalja. Njegov brat je Lorijen, Gospodar Snova, a sestra muje Niena, Naricaljka.

Manve

Valar, Kralj Arde, Manve Sulimo je Gospodar Vazduha, i sa svojom ženom Vardom, Kraljicom Nebesa, vlada celom Ardom iz svojih dvora Ilmarina na vrhu Tanikvetila, najviše planine na svetu. Na Manvea, što znaci "Bog", misli se i kad se kaže Gospodar Vetra, jer njegov element je �ist vazduh, vetar, oblaci i oluje.

75

Orlovi i sve ptice su za njega svetinja. Njegove o�i i ode�a su plavi, a skiptar mu je na�injen od safira. Manve vidi ceo svet pod kapom nebeskom i on je dah svih naroda sveta. Srcu su mu najmiliji vanjarski Vilenjaci je rje njihovo najve�e ume�e poezija, koja je za njega najviše uživanje.

Meari

Svi Konji Arde su stvoreni po liku Nahara, belog pastuva Oromea, valarskog Konjanika. Pravi potomci Nahara, verovalo se, bili su Meari, "Princevi Konja" od Rohana, jer su oni bili �arobni i predivni. Beli i srebrnosivi, bili su brzi kao vetar, dugove�ni i neumorni i ispunjeni velikom mudrošcu.

Pri�e Rohirima beleže kako su prvi Meari stigli do Ljudi Rovaniona. U dvadeset šestom veku Tre�eg Doba Sunca gospodar Eoteod, koji je nazvan Leod, pokušao je da ukroti najlepšeg Konja kog je njegov narod ikad video, ali je Konj bio divalj i ponosan i zbacio je Leoda i on je poginuo. Tako je ovaj Konj prozvan �ovekova Propast. Medutim, kad je Lodov sin, Eorl, prišao ovom Konju, on se, da bi se iskupio, predao mladom velikašu. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, Otac Konja, jer od njega su potekli Meari, koji nisu dopuštali nikome da ih pojaše, osim kraljevima i prin�evima Eorlove loze. Mada nisu mogli da govore, oni su razumeli jezik Ljudi, i nije im bilo potrebno sedlo niti uzda jer su slušali izgovorenu re� svojih gospodara, Rohirima od kraljevske ku�e.

Meare su njihovi gospodari voleli i cenili i zastava Rohirima je oduvek bila hitri beli obris Felarofa kako galopira po zelenom polju.

U Ratu za Prsten Meari su obavljali veliku dužnost. Jedan po imenu Snežna Griva nosio je Teodona, kralja Rohirima, u bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja, gde su zadobili veliku slavu za Rohirime, mada su na kraju i Konj i jaha� stradali do Vešca Kralja od Angmara. Jedan drugi Meara u ratu je ostvario još ve�e podvige. Bio je to Senko i, prekršivši pravilo da niko sem kraljeva i prin�eva ne može da jaše Meare, nosio je Belog Jaha�a, Istarija Mitrandira, koga su zvali i Gandalf. Senko je pokazao da ima odvažno srce i jake udove, jer je stajao nepokolebljivo s Belim Jaha�em nasuprot užasu Nazgula i prestigao je u trku �ak i gnusne Krilate Zveri. On je nosio Gandalfa u zemlje Gondora za vreme opsade Bele Kule. Posle Bitke od Pelenorskih Polja nosio je �arobnjaka s vojskom Zapovednika Zapada do Crne Kapije Mordora i u kona�ni sukob sa Sauronovim zlim armijama.

Meduzeld

Medu najja�im saveznicima Dunedaina u Tre�em Dobu bili su Kraljevi Marke koji su vladali zemljom Rohan iz palate zvane. Meduzeld, Zlatni Dvor. Meduzeld je bio veliki dvor za svetkovine, sa zlatnim krovom, koga je sagradio Brego, drugi kralj rohirimskih konjanika, godine 2569. On je stajao na najvišoj tacki Edorasa, brda-tvr�ave i prestonog grada Rohana. U njemu je bio zlatan presto kralja, visoki pozla�eni stubovi i isklesani zidovi na kojima su visile bogate tapiserije. U Zlatni Dvor Meduzeld i kod Kralja Teodona došla su ona �etvorica iz Družine Prstena kao izaslanici Dunedaina da pozovu Rohirime na oružje u Ratu za Prsten.

Melijana Maja

Maja, Kraljica Dorijata, Melijana je u Valinoru bila majarski duh koji je negovao drve�e u cvatu u Zemlji snova Lorijenu, i služila je kraljice Valara, Vanu Mladu i Estu Isceliteljku. Medutim, za vreme Doba Zvezdane Svetlosti ona je otišla u Belerijand u Srednjoj Zemlji i zaljubila se u Elvea Singola, Uzvišenog Kralja Telera. Melijana i Tingol (kako se Elve onda zvao) su zajedno osnovali kraljevstvo Dorijat i sagradili Menegrot. Bilo je to carstvo Sindara, ili Sivih Vilenjaka, zašticeno nevidIjivom preprekom mo�ne �arolije, zvanom Prsten Melijanin. Melijana i Tingol su imali jednu k�er, Lutijenu, izuzetne lepote. Tokom mnogih Doba Zvezdane Svetlosti i najve�eg dela Prvog Doba Sunca Melijanina �arolija štitila je Dorijat od zla i opasnosti. Kona�no, medutim, sukob u Ratu Dragulja prodro je i u sindarsko kraljevstvo. Kada su Kralja Tingola izdali i ubili u Menegrotu godine 505. Prvog Doba, ona više nije mogla da podnese da živi u Srednjoj Zemlji. Kraljica Melijana

76

je pobegla iz Belerijanda. Njene zaštitne �ini su oslabile i nestale, a ona se vratila u Neumiru�e Zemlje.

Melkor

Valar, Gospodar Tame, �ak i kao duh Ainur, Melkor - što zna�i "onaj koji se uzdiže u mo�i" - bio je ispunjen gordošcu i uneo je nesklad u Veliku Muziku i Viziju. Na Ardi Melkor je za svoj posed uzeo Tminu i Hladno�u. Za vreme oblikovanja Arde osujetio je njeno stvaranje, tako da je ona ispala ošte�ena i nesavršena. I dok su se Valari bavili gradenjem svog kraljevstva Almarena, Melkor je zaveo i iskvario mnoge duhove Majare. Poveo ih je na sever Srednje Zemlje i podigao svoja suparni�ka kraljevstva Utumno i Angband. U Ardi je Melkor vodio pet ratova protiv Valara, opustošio Almaren i uništio i Velike Svetiljke i Drvece Valara. Na pocetku se Melkor pojavljivao u obli�jima i lepim i gnusnim, ali posle uništenja Drve�a Svetlosti zauvek je poprimio svoje zlo obli�je kojeg su Vilenjaci zvali Morgot, "Mra�ni Neprijatelj Sveta".

Visok kao kula, Morgot je nosio gvozdenu krunu i crni oklop. Držao je malj zvani Grond, �ekic Podzemnog Sveta, i veliki crni štit. U o�ima mu je sijao plamen zlobe, lice mu je bilo iskrivljeno i išarano ožiljcima, a ruke su ga neprestano pekle od vatre Silmarila. Ali, u Ratu Besnih, sva Melkorova mo� je uništena, a on je jedini od Valara isteran iz Krugova Sveta, i obitava zauvek u Praznini.

Melkor Gospodar Tame. Medu najve�ima od Valara, Melkor se pobunio protiv ostalih. Vilenjaci su ga nazivali Morgot Mracni Nepi'ijatelj, jer je sve zlou Ardi imalo u njemu svoj za�etak.

Menegrot

Za vreme Doba Zvezdane Svetlosti najveli�anstvenije gradevine na Srednjoj Zemlji su se nalazile u Menegrotu, "Hiljadu Pe�ina", gradu-tvrdavi Sivih Vilenjaka Dorijata u Belerijandu. Menegrot je use�en u stenovitu liticu na južnoj obali Ezgalduina, pritoke Reke Sirion. U njega se moglo u�i samo jednim jedinim kamenim mostom preko reke. Bila je to tajna tvr�ava-palata sindarskog kralja Elu Tingola i kraljice Melijane Maje. Sagradili su ga za Tingola Patuljci Belegosta i njegove odaje su predstavljale �udesan prizor. Pošto su Sindari voleli šume, u dvoranama i pe�inama su bili u kamenu isklesani drve�e, ptice i životinje, i u njima je bilo mnoštvo fontana i svetiIjki od kristala. Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Menegrot je napredovao i cvetao, a �ak i tokom ve�eg dela Prvog Doba Sunca, kad je ceo Belerijand bio u sukobu, ceo Dorijat bio je zašti�en �arobnim mo�ima Melijane Maje. Me�utim, prokletstvo Silmarila je na kraju za ishod imalo ubistvo Tingola u samom Menegrotu i Melijanin odlazak. Odonda je Menegrot dvaput plja�kan, prvo su ga opustošili Patuljci Nogroda, a drugi put noldorski Vilenjaci. Menegrot je napušten i s ostatkom Belerijanda potonuo pod talasima.

Meneltarma

Najviša planina na ostrvskom kraIjevstvu Numenor bila je sveta planina zvana Meneltrma, "Oslonac Neba". Ona se nalazila u središtu Numenora i sa njenog vrha, Svetog mesta Eruovog, tvrdilo se, bilo je moguce videti Kulu Avalonea na vilenja�kom ostrvu Tol Ereseji. U podnožju Meneltarme bila je Noirinan, Dolina Grobova Kraljeva, a kraljevski grad Armenelos bio je podignut na jednom obližnjem brdu. Snegovi Meneltarme bili su izvor Sirila, najduže reke u Numenoru.

Merjadok Brendibak

Hobit od Okruga, Merjadok Brendibak je ro�en 2982. Tre�eg Doba, kao sin Saradoka Brendibaka, Gospodara Baklenda. 3018. Meri (Veseli) je postao jedan od �etvorice Hobita iz Družine Prstena. Veseli je preživeo mnogo pustolovina sve do rasturanja Družine, kad su i njega i Pipina (Peregrina Tuka) zarobili Orci Izengarda. Kada su Orke napali Rohirimi Hobiti su pobegli u Šumu Fangorn i pomogli da se ubede Enti da napadnu Izengard. Meri (Veseli) je kasnije postao dvorjanin Kralja Teodena od Rohana. Postao je juna�ka figura kada je, sa vitezdevom Eovinom, ubio Vešca kralja od Morgula u Bici Pelenorskih Polja. Ovaj okršaj umalo što nije Veselog koštao života, ali ga je

77

Aragorn izle�io. Po povratku u Okrug kasnije te godine, Veseli se borio u Bici od Uzvode i kasnije oženio Estelom Boldžer nasledivši svog oca kao Gospodar Baklenda. Veseli i Pipin su bili najviši Hobiti u istoriji, štr�e�i svojom visinom od �etiri i još pola stope. Godine 64. �etvrtog Doba Veseli i Pipin su napustili Okrug da bi proveli poslednjih nekoliko godina života u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz visoke po�asti u Ku�i Kraljeva.

Mim

Kralj Sitnih Patuljaka Amon Ruda, Mim je bio poslednji kralj Noigit Nibina, ili Sitnih Patuljaka, koji su živeli u pe�inama ispod Amon Ruda u Belerijandu. Pred kraj petog veka Prvog Doba Sunca celokupno stanovništvo ove rase u izumiranju se sastojalo od Mima i njegova dva sina, Ibuna i Kima. 486. Prvog Doba Mima su zarobili odmetnici Turina Turambara i on ih je odveo na bezbedno mesto u svoje skrivene pe�ine. Slede�e godine Mima su zarobili Orci i on je spasao život izdavši Turina i njegovu bandu, koji su uhva�eni u zasedu i pobijeni. Uzalud je, medutim, Mim stekao slobodu. Oba Mimova sina su nastradala, a Turinov otac Hurin je gonio i pronašao izdajicu svog sina i ubio ga jednim udarcem.

Minas Anor

Grad-tvr�ava Minas Anor, "Kula Sunca", bio je jedan od tri velika grada Gondora podignut u onom strateški važnom klancu izmedu isto�nog kraja Belih Planina i zapad-nog zida Planina Mordora. Smešten u podnožju planine, koja se u vencu Belih Planina nalazila na krajnjem istoku, bio je to prvi grad feuda Anoriena i kontrolisao je dolinu na zapadnoj strani Reke Anduin. Kad je sagraden, godine 3320. Drugog Doba, Minas Anor bio je grad dunedainskog Princa Anariona. Njegov blizanac, Minas Itil, "Kula Meseca" koji je sagra�en iste godine na najzapadnijem ogranku Planina Mordora i koji je kontrolisao ravnicu na isto�noj strani Reke Anduin - bio je grad njegovog brata, Princa Izildura. Oni su zajedno vladali Gondorom iz kraljevske prestonice Ozgilijat, "cita-dele zvezda", koja je premoš�avala Reku Anduin na sredokra�i izmedu dve kule. Posle vekova ratovanja i pustošenja koje je izazvala velika kuga, i Minas Itil i Ozgilijat su bili u ozbiljnom opadanju do sredine Tre�eg Doba. Do 1640. kraljevski dvor je preseljen u Minas Anor, koji je postao nova prestonica Gondora. Godine 1900. Kalimehtarje sagradio njegovu �uvenu Belu Kulu. Kad je konacno Veštac-kralj zauzeo Minas Itil godine 2002. i promenio mu ime u Minas Morgul, postalo je o�igledno da sudbina celog Gondora zavisi od odbrane Minas Anora, i njegovo ime je promenjeno u Minas Tirit, "Kula Straže". Pod tim imenom ispri�an je ostatak istorije ovoga grada-tvrdave.

Minas Itil

U okviru kraljevstva Gondor grad-tvrdava Minas Itil, "Kula Meseca", sagraden je na zapadnom ogranku Planina Mordora i kontrolisao je feud Itilijen na isto�noj obali Reke Anduin. Kad je izgra�en, 3320. Drugog Doba, Minas Itil bio je grad dunedainskog Princa Izildura. Njegov blizanac, grad-tvr�ava Minas Anor je sagra�en iste godine za njegovog brata, princa Anariona. Dok je njihov otac Elendil vladao kao Uzvišem Kralj Dunedaina iz Severnog Kraljevstva Arnor, bra�a su združeno vladala Gondorom. Samo jedan vek pošto je Minas Itil podignut, godine 3429, zauzele su ga Sauronove snage, ali na po�etku Tre�eg Doba Izildur ga je povratio. Me�utim, kako su naslednici Izildura od tog doba vladali iz Severnog Kraljevstva Arnor, prestiž Minas Itila kao kraljevskog grada, ako ne i njegov vojni zna�aj, odonda se umanjivao. Godine 2000. napao ga je Veštac-kralj od Nazgula, �ije su snage pokuIjale iz Mordora kroz prevoj Kirit Ungol.Posle dvogodišnje opsade Minas Itil je pao i pripao Vešcu-kralju i ime mu je promenjeno u Minas Morgul. Odonda je on, vise od hiljadu godina, bio glavna baza za Sauronve snage u Gondoru i predstavljao je stalnu pretnju za opstanak dunedainskog kraljevstva. Zle sile nisu isterane iz ovog grad-tvr�ave sve do kraja Rata za Prsten i, mada je on ponovo nazvan Minas Itil, u njemu više nikad nisu živeli Gondorani.

Minas Morgul

Godine 2002. Treceg Doba grad-tvrdavu Minas Itil, "Kulu Meseca", posle dvogodišnje opsade zauzele su snage Nazgula, Vešca-kralja, i ime mu je promenjeno u Minas Morgul, "Kula Utvara". Tako�e su ga zveli Kula Volšebništva i Mrtvi Grad. Sli�an po strukturi svom velikom takmacu, Minas Tiritu, postao je ukleto i zlo mesto koje je sijalo u no�i avetinjskim svetlom. Nekom magijskom moci ili nekom paklenom napravom gornje odaje njegove velike kule su se polako obrtale u stalnoj budnosti. Više od hiljadu godina Minas Morgulom je upravljala strahovlada Utvara

78

Prstena, što je kao posledicu imalo da feud Itilijen bude skoro potpuno uništen i ostane bez stanovnika. Godine 2050. Veštac-kralj od Morgula je ubio Earnura, poslednjeg kralja Gondora, a 2457. Ozgilijat je opustošila i njegov kameni most razrušila vojska divovskih Orka Vešca-kralja zvanih Uruk-hai. Za vreme Rata za Prsten Minas Morgulje imao klju�ni položaj u Sauronovoj strategiji. Snage iz Morgula su bile prve koje su se pokrenule direktno protiv Gondora i pregazile Ozgilijat. Zatim, u opsadi Minas Tirita, vodstvo Vešca-kralja za vreme Bitke od Pelenorskih Polja se pokazalo kao sudbonosno. Kad je ubijen, to je bio nagoveštaj sloma koji �e uslediti. Posle uništenja Saurona i pada Mordora, svi zli uticaji su zbrisani iz Minas Morgula, i ponovo su po�eli da ga zovu Minas Itil. 'Me�utim, nikad više nisu ga ponovo naselili Ijudi Gondora.

Minas Tirit

U istorijama Srednje Zemlje postoje dve tvrdave koje se zovu Minas Tirit. Prvu su podigli Visokorodni Vilenjaci Belerijanda u Prvom Dobu Sunca. Podignuta je na jednom ostrvu u Reci Sirion i njena istorija se može naci pod imenom tog ostrva: Tol Sirion. Drugi i slavniji Minas Tirit se nalazio u zemlji Gondor za vreme Tre�eg Doba. Godine 2002, kad je grad tvr�ava Minas Itil, "Kula Meseca", pao i pripao Nazgulu Vešcu-kralju i preimenovan u Minas Morgul, "Kulu Utvara", Gondorani su promenili ime svoje preostale kule od "Minas Anor", "Kula Sunca", u Minas Tirit, "Kula Straže". Pokazalo se da joj to ime odgovara, jer preko hiljadu godina Minas Tirit je stajao kao straža protiv zlih sila koje su pretile da potpuno unište Gondor.

Od opadanja Ozgilijata u sedamnaestom veku, ova tvrdavaje postala prvi grad Gondora, i tokom celog tre�eg veka Sauron je usredsre�ivao svoje misli na to da uništi ovaj poslednji bastion mo�i. 1900. grad je oja�an podizanjem Bele Kule, a zatim je 2698. Vladajuci Namesnik Ehtelion I obnovio Belu Kulu i poboljšao odbrambene položaje Minas Tirita.

Do vremena Rata za Prsten Minas Tirit bio je ogromno i strašno brdo-tvrdava, sagra�eno na sedam nivoa. Svaki nivo je podignut stepenasto iznad slede�eg i bio je okružen masivnim opasujucim bedemima. Svaki od tih bedema je imao samo jednu kapiju, a iz odbrambenih razloga svaka kapija bila je okrenuta u drugom pravcu od one ispod nje, s Velikom Kapijom na prvom bedemu koja je bila okrenuta na istok. Ovaj naizgled neranjiv grad-tvrdava se uzdizao nivo po nivo, kao neka velika litica preko sedam stotina stopa u visinu do sedmog bedema, koji se zvao Citadela, i unutar tog završnog opasujuceg zida bio je podignut mo�ni toranj same Bele Kule. Tako su silna bila utvrdenja Minas Tirita da je bila potrebna sva mo� samog Vešca-kralja da ih probije, pa �ak ni tako nije dospeo dalje od provaljivanja Velike Kapije na prvom bedemu, kad ga je juriš rohirimske konjice potisnuo na Pelenorska Polja i njegove snage satrte. Spasavanje Minas Tirita bilo je klju�no da bi se dobio Rat za Prsten i oživelo Ponovno Ujedinjeno Kraljevstvo Arnora i Gondora.

Mjaukala

Prema predanju Hobita, jedna zla rasa duhova Ijudoždera zvanih Mjaukala naselila se u neke mo�varne predele Srednje Zemlje. Te sablasti, koje su se skupljale u gomilu, naizgled su bile sli�ne užasnim Bi�ima Humki, ali im je dom bio u smradnim i vlažnim mo�varama. Putnici su, idu�i po njihovoj zemlji, uvek bili u opasnosti, jer su ta stvorenja mnoge uhvatila u zasedu i ubila.

Mordor

Na kraju prvog milenijuma Drugog Doba Sauron je osnovao jedno zlo kraljevstvo u Srednjoj Zemlji, odmah na istoku od Reke Anduin. Ono se zvalo Mordor, "crna zemlja", i tokom dva doba predstavljalo je snažnu Sauronovu bazu u njegovom nastojanju da zavlada celom Srednjom Zemljom. Mordor su sa tri strane branila dva neosvojiva planinska venca, Pepeljaste Planine na severu i Senovite Planine na zapadu i jugu. Kroz te planine postojala su samo dva prolaza, Kirit Ungol na zapadu i Kirit Gorgor na severozapadu. Pored male kružne ravnice, zvane Udun unutar Kirit Gorgora, dve glavne oblasti Mordora su bile Visoravan Gorgorota i široka ravnica i polja robova Nurn.

Gorgorot je bio prostrana sumorna visoravan s naslagama lave i or�kim jamama, uvek pod pokrovom dima s vulkanske planine Orodruin (ili Planine Usuda) koja se nalazila negde blizu njegovog središta.

79

Ovde je tako�e, na severoisto�noj strani visoravni na jednom ogranku PepeIjastih Planina, bilo Sauronovo utvr�enje, Mra�na Kula Baraddur. Nurn je bio prostrana površina obradive zemlje koju su naseljavali robovi i goni�i robova koji su obezbedivali u velikim koli�inama hranu i osnovne materijale za Sauronove armije. Nurn su navodnjavale �etiri reke i sve su se ulivale u unutrašnje more Nurnen.

Pošto je iskovan Jedini Prsten u vatrama Planine Usuda 1600, Sauron je završio Baraddur i otpo�eo Rat Saurona i Vilenjaka. Mada je morao da se preda zadivljuju�oj snazi Nume-norejaca 3262, Sauron je uspeo da ih uništi prevarom i lukavstvom i da se vrati u Mordor posle uništenja Numenora. 3429. Sauronove snage su zaratile protiv Gondora, ali odmazda za to ga je stigla 3434, kad jc Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka uništila njegovu vojsku na Dagorladu i provalila Crnu Kapiju da bi ušla u Mordor. Posle sedmogodišnje opsade Baraddur je zauzet, Jedini Prsten je ise�en sa Sauronove šake, a sve njegove zle sluge oterane iz Mordora. Po�etkom Tre�eg Doba Mordor je bio prazan i Gondor je podigao Kulu Zuba i tvr�avu Durtang u severnom prevoju, i Kulu Kirit Ungol u zapadnom prevoju, da bi se nadzirao Mordor i spre�ilo da bilo ko od Sauronovih rasutih saveznika u�e u kraljevstvo. Nažalost, posle pustošenja koje je izazvala Velika Kuga 1636, Gondor je napustio ove tvr�ave i njih su zauzeli Orci koji su se spremali za ulazak Nazgula i samog Saurona. 2942. Sauron se vratio i 2951. po�eo da obnavlja Baraddur. Medutim, razaranje Jedinog Prstena se pokazalo kao kona�ni udarac. Sauron je naposletku uništen i Mordor nikad više nije predstavljao pretnju za mir Srednje Zemlje.

Morgot

Valar, Gospodar Tame, Morgot, što zna�i "Mra�ni Neprijatelj", bilo je ime koje su noldorski Vilenjaci dali zlom valarskom Gospodaru koji je uništio Drve�e Valara, ukrao Silmarile i ubio njihovog kralja. Me�utim, njegova istorija je ovde ispri�ana pod njegovim prvobitnim imenom, Melkor.

Morija

Godine 1697. Drugog Doba Sunca, usred Rata Saurona i Vilenjaka, kad su ceo Eregion opustošile mra�ne sile, Patuljci mo�nih palata Kazad-duma u Maglenim Planinama su zape�atili svoje velike kapije i nisu više izlazili u spoljni svet. Odonda se Kazad Dum smatrao tajanstvenim i mra�nim mestom, njegove istorije i narod su bili nepoznati onima iz spoljnog sveta, i tako je on nazvan Morija, "mra�na pukotina". Na taj na�in su Patuljti Maglenih Planina preživeli razaranja Drugog Doba, i sre�no kopali ispod planina do godine 1980. Tre�eg Doba. Te godine, dok su tragali za jednom bogatom žilom mitrila u jednom od svojih rudnika, slu�ajno su oslobodili jednog zlog duha Balroga, koji je bio skriven i spavao pod korenjem Barazinbara od kraja Prvog Doba. I mada su se godinu dana borili protiv tog demona, posle smrti dva svoja kralja Patuljci su napustili Moriju. Odonda je Morija postala carstvo Balroga, Orka i drugih slugu Sauronovih. Nekad zasenjuju�a lepota njenih dvora i pe�ina je narušena i osaka�ena, i tako postalo zlokobno, memljivo i ukleto mesto. Pet godina, od 2989. do 2994, jedna grupa PatuIjaka je pokušavala da ponovo uspostavi kraljevstvo u Moriji, samo da bi bila uhva�ena u zamku i pobijena kad su uklješteni izmedu jedne vojske Orka na isto�noj kapiji i nove opasnosti, strašnog Krakena, zvanog �uvar u Vodi, kod Zapadne Kapije. Tek 3019. Tre�eg Doba Balroga je najzad ubio Gandalf �arobnjak. Ipak, iako je zli tiranin Morije ubijen, izgleda da su njene prostrane dvorane i holovi zauvek potom ostali napušteni i pusti.

Morikvendi

Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka, Kveniji, svi Vilenjaci koji nisu stigli do Neumiru�ih Zemalja u vreme Drve�a Valara su nazivani Morikvendi, Mra�ni Vilenjaci. To su bili Vilenjaci manje mo�i do onih koji su bili svedoci najve�e slave i sjaja Neumiru�ih Zemalja. Me�u Morikvendijima su bili: Avari, Šumski Vilenjaci Lotlorijena i Mrke Šume, Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari.

Morski Vilenjaci

Od svih Vilenjaka, Tre�i Rod, Teleri, najviše su voleli mora Ulmoa, Gospodara Okeana, i najduže su živeli na obalama Belegaira, Mora Zapada. Bili su najupu�eniji u njegove zakone i zato su nazvani Morski Vilenjaci. Oni su bili prvi narod koji je gradio brodove, jer ih je poducavao Ose, Majar burnih talasa. Njegova žena bila je Uinena, Gospa od Mirnih Voda, i oni su zajedno podu�avali

80

Morske Vilenjake o životu u moru, njegovim ribama i pe�inama i vrtovima, i bogatstvu njegovih skupocenih dragulja i bisera.

I tako su Morski Vilenjaci plovili po moru u najdivnijim brodovima koji su bili beli i sagra�eni u obliku Ulmoovih Velikih Labudova koji su ih nekad odvukli do obala Eldamara. I u Neumiru�im Zemljama oni su plovili i pevali glasovima nalik na mreškanje talasa, jer su poznavali jezik mora, tako tanan da je to izvan mo�i razumevanja i najmudrijih rasa Ljudi.

Mra�ni Vilenjaci

Me�u Mra�ne Vilenjake ubrajao se sav vilenja�ki narod koji nikad nije video oplemenjuju�u Svetlost Drve�a Valara. To su bili Avari - Šumski Vilenjaci Istoka, i oni iz Mrke Šume i Lotlorijena - i Eldari koji nikad nisu dovršili Veliko Putovanje u Neumiru�e Zemlje - Nandori, Laikvendi (Zeleni Vilenjaci), Falatrimi i tako�e od Sindara (Sivih Vilenjaka) - oni koji su nastanjivali Belerijand do kraja Prvog Doba Sunca, kad su Vilin-kraljevstva s tog mesta nestala u moru.

Mra�ni Vilenjaci, ili "Morikvendi" na vilenja�kom jeziku, ubrajali su se u niži narod od Uzvišenih Vilenjaka Eldamara (a to su bili Vanjari, Noldori i Teleri). Ali, po mišljenju Ljudi, ti Mra�ni Vilenjaci bili su �arobna i sjajna bi�a, jer su bili imuni na bolesti i nisu starili kako je vreme prolazilo. Bili su mudriji, ja�i i lepši od Ljudi i oci su im uvek sijale svetlošcu Zvezda. U prvim godinama Sunca baš ovi Vilenjaci su sve Ljude nau�ili govoru i mnogim drugim veštinama i sposobnostima, tako da su mogli da žive u Srednjoj Zemlji i uzdignu se iznad položaja zveri u divljini.

I za Nandore i Laikvendije se govorilo da su stekli znanje o drvetu i šumi, i mo� nad njima ve�u od bilo kojih drugih živih bi�a. Falatrimi su bili graditelji brodova Srednje ZemIje i najbolji moreplovci. Sindari, kojima su vladali Uzvišeni eldarski Kralj i majarska Kraljica, sagradili su najlepše kraljevstvo na Srednjoj Zemlji i �inili uzvišena dela koja su se ubrajala u velika, �ak i po merilu Visokorodnih Vilenjaka.

U drugom Dobu Sunca, posle potonuca Belerijanda, Visokorodni Vilenjaci Srednje Zemlje su stvorili nova Vilin-kraljevstva i mnogi Šumski Vilenjaci su došli u njih sa istoka i severa. Od tih novih kraljevstava, Lindon, Rivendel, Mrka šuma i Lotlorijen opstali su do �etvrtog Doba. Ali, kao što govori "Crvena Knjiga Zapadne Mede", Visokorodni Vilenjaci �etvrtog Doba odvezli su bele vilinske brodove u Neumiru�e ZemIje. I mada su Mra�ni Vilenjaci dugo ostali u Srednjoj Zemlji, sva njihova kraljevstva su oslabila i oni su postali skita�ki narod �ija je mo� sve više slabila.

Mrka Šuma

Godine 1050. Tre�eg Doba Sunca jedna zla sila je došla u ogromnu Zelenšumu Veliku u Rovanionu, tik na istoku od Maglenih Planina i od Reke Anduin. Ta sila, poznata kao Nekromant, bila je zapravo Sauron Gospodar Prstenova koji je sagradio tvrdavu Dol Guldur na njenim južnim rubovima. Sauronove zle vradžbine bile su tako mo�ne da je ovu nekada lepu šumu pretvorio u užasno i mra�no mesto da se ona preko dve hiljade godina zvala Mrka šuma. Veliki Pauci, Orci, vukovi i zli dusi pohodili su Mrku šumu i, mada su Šumski Vilenjaci Šumskog Kraljevstva Tranduila opstali na severu šume, mo� ovih Vilenjaka nije bila dovoljna da zaustavi tminu koja se širila. Do sredine Tre�eg Doba malo je bilo onih koji su se usu�ivali da putuju njenim mra�nim stazama, mada su Šumski Vilenjaci i Severnjaci, zvani Šumski Ljudi i Beorninzi �inili što je bilo u njihovoj mo�i da održe njene prolaze i puteve otvorenim i slobodnim. 2850. Gandalf �arobnjak je ušao u Mrku šumu na jugu i najzad otkrio da Mrkom Šumom vlada Sauron sa Utvarama Prstena.

Mrka šuma je bila me�u glavnim preprekama koje su stajale pred patulja�kom družinom Torina Hrastoštita na dugom putu do Samotne Planine. Ipak, lukavstvom i sr�anošcu, Hobit Bilbo Bagins je proveo Družinu kroz njene mnogobrojne opasnosti. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage iz Dol Guldura su izašle u velikom broju da se suprotstave vilenja�kim kraljevstvima, Šumskom Kraljevstvu na severu, i Zlatnoj Šumi Lotlorijen na jugu. Medutim, oba ova ratna pohoda bila su

81

neuspela i Vilenjaci su, svete�i se, uništili zle vojske Mrke Šume, srušivši zidine Dol Guldura i provalivši njegove jame i tamnice. Do po,etka �etvrtog Doba velika šuma se ve� više nije zvala Mrka Šuma, ve� Erin Lesgalen, "Šuma zelenog lišca". Na severu je bila neosporavana teritorija Tranduilovog Šumskog kraljevstva, južni deo su naselili Vilenjaci Lotlorijena koji su ga nazvali Isto�ni Lorijen, dok su šumoviti predeli izmedu ta dva kraIjevstva dodeljeni Šumskim Ijudima i Beorninzima.

Mrtvi Ljudi Dunharoua

U Smrtnim Zemljama Arde bilo je mnogo duhova koji su, zbog neke zaslužene kletve ili zlog �ina magije, bili vezani za Ardu duže no što su na to imali prava. Stvorenja humki i mo�ne Utvare Prstena bili su takva bi�a, druge nesmirene duše naseIjavalc su Mrtve Baruštine gde su poplave uznemiravale grobove Ljudi i Vilenjaka koji su pali u Bici od Dagorlada kraj Crne Kapije zle zemlje Mordor.

"Crvena Knjiga Zapadne Mede" govori i o onima koji su poznati kao Mrtvi Ljudi Dunharoua, koji su se pojavljivali kao duhovi u lavirintima drevne citadele Rohana. To su nekad bili Ljudi s Bele Planine koji su se u Drugom Dobu Sunca zakleli na vernost kralju Dunedaina, ali su u vreme rata prekršili tu zakletvu i izdali ga Mra�nom Gospodaru Sauronu. Odonda su svi Ljudi s Bele Planine bili prokleti kao verolomci i postali su lutajuci duhovi koji nisu mogli da na�u spokoja.

Tokom svih godina Tre�eg Doba Sunca ti Ljudi su se pojavljivali kao duhovi na Stazama Mrtvih iznad mo�nog Uporišta Dunharoua, i svi koji bi ušli u te prolaze bi poludeli od straha i bili izgubljeni. Ali, u poslednjim godinama tog Doba, došla je iz divljine severa osoba, kadra da im zapoveda. Bio je to Aragorn, sin Aratorna, zakoniti naslednik kralja Dunedaina. Pozvao je Mrtve da ispune zakletvu koju su davno prekršili. I zaista, oni su se pojavili, bledi jahaci na bledim Konjima, ali su se pokazali kao bataIjon mo�nih Ljudi. Oni su jahali s Aragornom do Pelargira i poveli rat protiv Korsara od Umbara na kopnu i moru, pobili su ih i naterali ih da u užasu beže. Tako su Mrtvi Ljudi Dunharoua podarili pobedu Aragornu - nasledniku dunedainskih kraljeva - i tim �inom se iskupili. Duše su im bile oslobodene i, pred o�ima velikih živih Ljudi, ogroman obris velike blede vojske išcileo je kao magla na vetru u praskozorje.

Mrtve Baruštine

Na severozapadu od Planina Mordora, izmedu zapadnih zemalja Reke Anduin ispod Slapova Raurosa i bojnog polja Dagorlad, nalazilo se jedno ukleto i pusto mesto zvano Mrtve Baruštine. Tokom tri hiljade godina Tre�eg Doba zapadne zemlje Mrtvih Baruština su se proširile na istok i progutale onaj deo bojnog polja na kome su bili mnogi grobovi Ljudi i Vilenjaka koji su poginuli za vreme Bitke od Dagorlada na kraju Drugog Doba. U tre�em Dobu, posleBitke od Logora 1944, veliki deo vojske Kolovozaca je sateran u Mrtve Baruštine i tu nastradao. Kroz te mo�vare bio je primoran da putuje Hobit Frodo Bagins - sa Semvajsom Gemdžijem i Smeagolom Golumom - u svojoj potrazi za vreme Rata za Prsten, i tu su naišli na užasne aveti Jezera Mrtvih Lica, gde su se oživeli dusi davno umrlih ratnika pojavljivali u ukletim mo�varnim lokvama.

Mumakili

U Tre�em Dobu Sunca, u južnim zemljama Harada, živele su zveri ogromnog tela za koje se misli da su bili preci stvorenja koje Ljudi sada zovu Slonovi. Ali kažu da su Slonovi koji sad naseljavaju Svet mnogo manji po veli�ini i snazi od svojih predaka.

U godinama Rata za Prsten žestoki divlji ratnici Harada su na poziv Saurona došli na sever u zemlje Gondora, i sa svojim vojskama doveli su velike Mumakile koji su korišceni kao bojne životinje. Mumakili su bili upregnuti u ratnu opremu: crvene zastave, trake, uzde i pokrovce od zlata i bronze; na ledima su imali velike tornjeve sa kojih su se borili strelci i kopljanici. Imali su prirodnu žed za borbom, i mnogi njihovi protivnici su smrvljeni pod njihovim stopalima. Svojim surlama su obarali mnogo neprijatelja, a u bici su im kljove bile grimizno crvene - od krvi njihovih protivnika. Protiv njih nisu mogli da se bore konjanici, jer Konji nisu hteli da se približe Mumakilima, a ni pešaci, koji bi bili ubijani odozgo ili smrvljeni. U ratu su �esto stajali kao kule koje nisu mogle da budu osvojene,

82

zid od štitova bi se rušio pred njima i vojske su bežale glavom bez obzira.

Ove debelokože zveri bile su skoro neranjive i neosetljive na udar strele. Samo najednom mestu, o�ima, mogli su Mumakili da budu oslepljeni ili �ak ubijeni strelama odapetim velikom snagom. Kad bi bili oslepljeni, pobesneli bi od bola, �esto satiruci i gospodare i neprijatelje.

Muve od Mordora

Pri�alo se da u Crnom Kraljevstvu Mordor žive samo Orci, Divovi i Ljudi, koji su bili robovi Saurona Mra�nog Gospodara. Jedine životinje u Mordoru bile su zli rojevi muva krvopija. To su bili sivi, sme�i i crni insekti, oni su bili bu�ni, puni mržnje i gladni, i svi su bili obeleženi, kao što su Orci te zemlje bili obeleženi, crvenom šarom u obliku oka na le�ima. Tako se mo� Mra�nog Gospodara proširila i na najmanje zlo u njegovoj zemlji.

83

Nahar

Konj Valara, divovski beli Konj Oromea, Lovca Valara, Nahar je prvi konj stvoren u svetu i praotac svih konja. Orome je �esto jahao Nahara po šumovitim predelima Srednje Zemlje tokom Doba Tmine i Zvezdane svetlosti. Na jednom takvom putovanju Orome i Nahar su otkrili Vilenjake kraj Voda Bu�enja.

Nandori

Me�u Vilenjacima koji su krenuli na Veliko Putovanje u potrazi za Neumiru�im Zemljama bilo je Tri Roda. Tre�i i najve�i rod bili su Teleri, i pošto je ovaj narod bio tako brojan, njihov prelazak je tekao najsporije, a broj onih koji nisu bili u stanju ili nisu bili voljni da okon�aju Putovanje bio je ve�i nego u druga dva plemena. Do prve podele, zabeležene na tom Putovanju, došlo je kada su se Teleri zaustavili pred Velikom rekom Anduin i, gledaju�i na drugu stranu, spazili Maglene Planine. Ova mo�na prepreka prestrašilaje Vilenjake i tako je, radije nego da se izloži opasnosti pri prelasku planina, Lenve, velikaš Telerija, odvojio svoje Ijude. Oni su pošli prema jugu niz Reku Anduin i živeli na mestima koja su bila nepoznata njihovim sunarodnicima; prozvani su Nandori, "oni koji se vra�aju". Bili su skita�ki narod šumskih predela i nije im bilo premca u poznavanju šuma i lova�koj veštini, niti u znanjima o Kelvarima i Olvarima Srednje Zemlje. Lovili su lukovima i imali oružja napravljena od nekih osnovnih metala, ali nisu znali kako da kuju oružja od �elika kojima bi se borili protiv zlih stvorenja koja su, u potonjim Dobima, došla sa Severa.

Tokom više od dva Doba Zvezdanog sjaja Nandori su živeli u slozi u zemljama po kojima su lutali, u Dolovima Anduina. Neki su prešli preko Belih Planina i došli u Erijador. Oni su postali upu�eniji u osobenosti i �udi šuma i reka, ali kad su ih zla bi�a napala u šumama, bili su nepripremljeni i njihov broj je po�eo da se smanjuje. Mnoge su pobiie horde �elikom oklopljenih Orka, bande Kamenih divova i �opori pobesnelih Vukova.

Mnogi su se Nandori, koriste�i svoje poznavanje šuma, skrivali što su bolje mogli od užasa koji je vrebao. Me�utim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore i uputio se ponovo na davno napušteni marš na zapad. On je tragao za nekim srodnicima koji bi im pritekli u pomo�, jer su do Nandora stigle pri�e o mo�i Sindara,predvo�enih li�noš�u kojaje nekada bila kralj svih Telera, Elveom Singolom, sada zvanim Tingol. Denetor je prešao Plave Planine i ušao u Belerijand, dovode�i veliki broj Nandora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja.

Tu su ih do�ekali Sindari koji su ih zaštitili, nau�ili ih nekim ratnim veštinama i dodelili im Osirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se više nisu zvali Nandori, ve� Laikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim šumovitim predelima i obi�aja da se obla�e u zelenu ode�u da bi neprijateljima naizgled mogli da se u�ine kao deo šume. Tako su u tom Dobu pred dolazak Sunca sre�no živeli kraj reka i u šumama Osirijanda, a umilne pesme Laikvendija nadmetale su se s melodijama slavuja.

Nargotrond

Najve�e kraljevstvo noldorskih Vilenjaka u Belerijandu tokom Prvog Doba bilo je ono kojim je upravljao Finrod iz svog grada tvr�ave Nargotronda. Bila je to mo�na podzemna tvr�ava uklesana u pe�inama Reke

Norog i iz nje je Finrod vladao najve�im delom Zapadnog Belerijanda. Po uzoru na Hiljadu Pe�ina Menegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proširili prostrane komplekse ove palate tvr�ave od prvobitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su nekada ovde živeli. Mada su njegovi stanovnici uklju�eni u mnoge okršaje i bitke s Morgotovim snagama, Nargotrond je ostao neotkriven i bezbedan sve do poznog petog veka kad su oni po�eli �esto da izlaze u otvorenu borbu. To se pokazalo kao njihova propast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne ogromne vojske, i bili su poraženi. Glaurungje potom ušao u Nargotrond pre no što su uspeli da sruše njegov kameni most. Svi u Nargotrondu su pobijeni ili porobljeni i pet godina Glaurungje vladao njego-vim pe�inama pre nego što je i sam ubijen. Ubrzo zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u

84

pe�ine koje su nekada bile dom njegovih predaka, ali kada je i on ubijen, drevni dvori su ostali zauvek potom prazni.

Naugrimi

Za vreme Doba Zvezdane svetlosti pre no što je kraljevstvo Sivih Vilenjaka oja�alo i steklo punu mo�, rasa Patuljaka koji su bili dugobradi i naoružani �eli�nim oružjem prešlaje preko Plavih Planina u Belerijand. Sivi Vilenjaci su mislili da su ti Ijudi nakazni i ružni, i nazvali su ih Naugrim, "zakržljali Ijudi". Ali Naugrimi nisu došli da ratuju, nego da trguju i obavljaju trampu, i od ove trgovine obe rase su napredovale. I mada su Naugrimi živeli u blagostanju i miru s Vilenjacima, izme�u njih je postojalo samo labavo savezništvo a da nije bilo velikog prijateljstva.

Nazguli

U dvadeset i tre�em veku Drugog Doba Sunca u Srednjoj Zemlji se uzdiglo devet mo�nih utvara koji su u crnom govoru Orka bili nazvani Nazguli, što zna�i "Utvare prstena". I od svih zlih slugu i generala Saurona Gospodara Prstenova ovi Nazguli su se pokazali kao najve�i.

Kažu da su Nazguli nekada bili mo�ni kraljevi i volšebnici me�u Ljudima i da je svakome od njih Sauron bio dodelio po jedan Prsten Mo�i. Ti Prstenovi su bili devet od devetnaest �arobnih Prstenova koje su Kelebrimbor i Vilin kova�i Eregiona iskovali za Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi su koristili svoje prstenove da ispune sopstvene želje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje na�inio Sauron. I premda su ovi odabrani Ljudi uz mo� Prstenova daleko nadživeli obi�ne smrtnike, njihov likovi su bledeli. Do dvadeset i tre�eg veka u potpunosti su postali utvare i robovi koji su mislili samo na to kako bi mogli da posluže Sauronu, Gospodaru Prstenova. Tako su tumarali svetom vrše�i strašna zlodela. Nosili su velike crne ogrta�e s kapulja�ama, i oklopne pancirne košulje i srebrne kacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojnika a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi im pogledao u lice ustuknuo bi u užasu, jer je izgledalo da nema ni�ega što drži kacigu i kapulja�u. Ipak, ponekad bi se pojavljivao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnoti�ka oka ili, u besu i silini, crveni i pakleni plamen.

Oružja Nazgula bila su mnogobrojna: nosili su �eli�ne i plamene ma�eve, crne buzdovane i bodeže s �arobnim otrovnim oštricama. Koristili su �ini prizivanja i �ini zaslepIjuju�e volšebni�ke vatre, a prokletstvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga bezna�a i prokletstvo njegovog užasa ledilo je srca njihovih nepriatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oružje nije moglo da im naudi ukoliko nije bilo blagosloveno vilenja�kom �arolijom, a svako se�ivo koje bi ih udariloje bledelo i nestajalo.

Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili devetorica crnih Jaha�a, brisali predelima Srednje Zemlje kao užasna no�na mora. I za sve to vreme oni su išli u ratove kao što je �inio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sve dok nije palo kraIjevstvo Saurona, Mordor, a Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi razbila sedmogodišnju opsadu Baraddura na kraju tog Doba. Izildur, dunedainski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove šake, i Nazguli su, s Gospodarem Prstenova, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u isto�nim zemljama Sveta gde nisu imali nikakvo obli�je niti mo�.

Nazguli su bili bez oblicja i mo�i trinaest vekova u Tre�em Dobu Sunca. Ali Jedini Prsten nije bio uništen i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u �etrnaestom veku ponovo dozvao iz senki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jaha�a pojavilo se na istoku i najve�i od njih je došao na sever u Erijador, gde je stvorio kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu. Sazvao je or�ke legije i zle Br�ane iz Etenskih mo�vara. Više od šest vekova je u Erijadoru bio stalni rat. Ovaj gospodar Nazgula, u to vreme nazivan Veštac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao protiv Dunedaina Arnora i iz Karn Duma je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovi su se rušili sve do 1974, kad su poslednji - pokrajina Artedain i grad Fornost - pali pod varvarskim hordama. Ali vlast Vešca-kralja nad Dunedainskim Kraljevstvom Severa bila je kratkog veka, jer su 1975. njegovu vojsku do nogu potukli i satrli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Earnur, kralj

85

Gondora, u Bici kod Fornosta. Ali i dalje su Veštac-kralj i njegov gospodar Sauron smatrali ovo velikim delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a uništenje mo�i i kraljevstva Dunedaina Severa u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mra�ne Sile.

Veštac-kralj od Angmara, zvani Uzvišeni Nazgul, napustio je razrušene zemlje Erijadora i vratio se u Mordor. I mada Sauron još nije stigao, ve� se i dalje krio u Dol Gulduru u mraku Mrke šume (gde je Nazgul zvani Kamul, Crni Isto�njak, bio glavni zapovednik) bilo je u Mordoru drugih Nazgula koji su tu došli u tajnosti pre mnogo vekova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu te zemlje i bili su okupili oko sebe Or�ke horde.

2000. godine Nazguli su izašli iz Mordora da bi se borili s Dunedainima Juga u Gondoru. a dve godine kasnije pala je isto�na kula, Minas Itil, "kula Meseca". Nazguli su ovo mesto prisvojili i dali mu novo ime Minas Morgul, "kula crnih utvara", a ponekad su ga zvali i Kula Volšeb-ništva i Mrtvi Grad. Uzvišeni Nazgul, Veštac-kralj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunu od �elika. Upravo je on ubio Earnura, poslednjeg Uzvišenog Kralja Gondora, i hiljadu godina ratovao s Ljudima Gondora i volšeb-ništvom i silom svoje armije, i podrivao je njihovu mo� pusloše�i njihove gradove i uništavaju�i njihovu zemlju.

Me�utim, tek se 2951. godine Sauron, mra�ni Gospodar, razotkrio i došao u Mordor. Kažu da se Sauron plašio da se otvoreno pokaže pre tog vremena iz straha da neko ne poseduje Jedini Prsten koji je mogao da ga uništi. A tek još malo kasnije su najmudriji od Ljudi saznali da on zapoveda ulvarama u Morgulu, i da su te utvare Nazguli Drugog Doba.

Godine 3018. Tre�eg Doba otpo�eoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gde je sakriven Jedini Prsten i njegova žudnja za njim je bila tolika da je poslao svih devet Nazgula da ga otmu. Ali, oni su osuje�eni u toj nameri. Kad su Crni Jaha�i došli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja i poterale vilenja�ke snage koje su nadzirale reku.

Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pala na Hobita Froda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i progonili njega i njegove saputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe Nosioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetrova Veštac-kralj je ranio Froda Baginsa otrovnim bodežom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da na�u sklonište ušavši u kraljevstvo Elronda Poluvilenjaka.

Ali, oni su se ponovo pojavili u još mo�nijem obli�ju, na pastuvima strašnim kao i oni sami. Ti pastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bi�a koja su došla na svet pre no što je otpo�elo Ra�unanje Vremena. Mada su imali kljun, kandže i krila, nisu bili ptice, a �ak ni Slepi Miševi, bili su zmijolika bi�a kao Zmajevi, ali još stariji. Njih je stvorio Melkor, Sauronov gospodar, u ne�istim jamama Utumna, gde su se pojavili zmija Kraken i druga zla bi�a skrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavši veli�inu koja je nadmašivala sva bi�a koja žive u vazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad zemlje brzinom vetra. Uprkos njihovoj mo�i i strašnom izgledu, u Ratu za Prsten Nazguli su bili u smrtnoj opasnosti, jer je Jedini Prsten bio u rukama njihovih protivnika. U bici od Pelenorskih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao da bude ubijen rukom �ovckovom, usmrtila jc vitez-deva Eovina od Rohana sa hobitskim ratnikom Merjadokom Brendibakom. I mada je preostalo još osam Nazgula, i oni su uskoro dokraj�eni. Kad su se pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mordora, u samom Mordoru je nastupila velika uzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove i Planina Usuda, jer tamo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli su leteli kao vetar Sauronu u pomo�, ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u Planinu Usuda. U tom �asu Sauron i ceo njegov strašni svet su uništeni. Kad se Crna Kapija srušila, Crna Kula se zatresla i pala, a usred svog leta mo�ni Nazguli su se strmoglavili kri�e�i u plamenove koji su ih zauvek dokraj�ili.

86

Neldoret

Me�u najomiljenijim drve�em koje je raslo u Srednjoj Zemlji bilo je ono koje su Vilenjaci zvali Neldoret, a Ljudi znali kao Bukvu. Prema pri�ama o izgubljenom Belerijandu, veliki dvori Menegrota, Hiljadu Pe�ina, imali su stubove isklesane u obliku drve�a bukve koje je raslo u velikoj Taur-na-Neldor, Šumi Neldoret, koja se smatrala najlepšom šumom u Belerijandu. A u mislima Vilenjaka Neldoret bila je još voljenija jer je delimi�no bila sli�na Zlatnom Drvetu Valara zvano Laurelin, koje je nekad obasjavalo Blagosloveno KraIjevstvo Zlatnim Svetlom.

Bukva Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmo�nija od Neldoreta koje su ikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagra�ena Lutijenina ku�a pod stražom - kao što se pripoveda u pri�i o Potrazi za Silmarilom.

Nesamelda

Jedno od mnogobrojnog zimzelenog drve�a koje su s Tol Ereseje u zemlju Numenor doneli Morski Vilenjaci u Drugom Dobu Sunca bilo je i Nesamelda. Bilo je to "drvo Nese", valarske plesa�ice, boginje šumovitih predela, sestre Oromea Lovca, a bilo ga je najviše u onom delu Numenora koji se zvao Nisimaldar, zemlja "Mirisnog Drve�a".

Neumiru�e Zemlje

Veliki kontinent Aman na dalekom zapadu Arde naj�eš�e je nazivan Neumiru�e Zemlje. Kako je to bila zemlja besmrtnih Valara, Majara i Eldara, ovo ime je izgledalo dovoljno prikladno. Aman je prvobitno bio sastavIjen od dva carstva: Valinora, postojbine Valara i Majara, sa njihovom prestonicom Valinorom, i Eldamara, postojbine vanjarskih, noldorskih i telerskih Vilenjaka, sa njihovim prestonicama Tirionom i Alkvalondeom. Posle Promene Sveta Neumiru�e Zemlje su bile prenete na mesto koje je van mo�i poimanja smrtnika. Odonda se u njih moglo sti�i samo plovidbom u �arobnim belim brodovima Vilenjaka duž "Pravog Puta" koji vodi napolje, izvan Sveta.

Niena

Vala zvana "Naricaljka", Nienina glavna briga je oplakivanje, što je i zna�enje njenog imena. Ona je sestra Lorijena i Mandosa. Zivi sama na zapadu Valinora gde njeni dvori gledaju na more i Zidove No�i. Njene suze imaju mo� da le�e i ispunjavaju druge nadom i izdržljivoš�u.

Nifredil

Na kraju Drugog Doba Zvezdane Svetlosti najlepše dete koje je ikad došlo na svet rodilo se Melijani Maji i Tingolu, kralju Sindara. Ono se rodilo u šumovitim predelima Neldoreta u Belerijandu i nazvano je Lutijena. U šume je u to vreme stigao cvet Nifredil da pozdravi lepu Lutijenu. Za taj cvet kažu da je Zvezda Zemlje, kao što je to bila i ova k�i, jedina ro�ena iz veze Eldara i Majara. Mada su mnoga Doba Zvezda i Sunca protekla, a Lutijena sa svojim voljenim Berenom odavno nestala iz Sfera Sveta, Zvezdani cvet Nifredil je ostao kao spomen na najlepšu k�i Zemlje.

U Tre�em Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj Šumi Iotlorijen gde je bujao izmešan sa zlatnim cvetom Elanor. U �etvrtom Dobu Sunca najlepša Vilin-deva tog doba došla je u tu šumu. Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doživela istu sudbinu da se tragi�no zaljubi u smrtnika, i u toj šumi Aruena se obe�ala Aragornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istoj šumi odabrala je da umre na postelji od ovih belih i zlatnih cvetova.

Nikerbrikeri

U ne�istim Muvovodnim Baruštinama, u severnom Erijadoru živeli su u ogromnim mnoštvima insekti krvopije. Me�u njima su bila neka bu�na stvorenja srodna cvr�cima koja su Hobiti nazivali Nikerbrikeri. Putnici u Muvovodnim Mo�varama bili bi dovedeni skoro do hidila užasnim bu�anjem ovih stvorenja koje se neprestano ponavljalo - "niik - briik, briik - niik".

Nimbretil

U izgubljenom Belerijandu raslo je mnogo divnog belog brezovog drve�a koje se u govoru Sivih Vilenjaka zvalo Nimbretil. "Vingilot", mo�ni brod kojim je Earendil Moreplovac otplovio preko Belegaira, Zapadnih Mora, u Neumiru�e Zemlje, bio je sagra�en drvenom gra�om ovog ogromnog drve�a.

87

Nimrodela

Vilin-deva od Lotlorijena. Za vreme drugog milenijuma Tre�eg Doba Sunca Nimrodela i njen voljeni Amrod su se zaru�ili u Lotlorijenu. Me�utim, par se rastao u vreme po-javljivanja �udovišnog demona, vatrenog Balroga od Morije 1980. Nimrodela, što zna�i "bela gospa", izgubila se u Belim Planinama i više je nikada nisu videli.

Nogrod

Jedno od dva velika kraljevstva Patuljaka u Plavim Planinama biloje Nogrod, "Patulja�ko naselje". Patuljci Nogroda, baš kao i oni iz obližnjeg Belegosta, bili su vešti kova�i i zanatlije koji su napredovali i bogatili se trgovinom s Vilenjacima Belerijanda, i odvažno se borili protiv Orka i Zmajeva tokom Prvog Doba. Naj�uveniji od kova�a Nogroda u pravljenju oružja bio je Telhar, koji je iskovao Narsil, ma� Elendilov kojim je on isekao Jedini Prsten iz Sauronove ruke, i Angrist, nož Berena koji je upotrebljen da se ise�e Silmaril iz Morgotove krune.

Do pada Nogroda je došlo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u Menegortu, Kralj Sivih Vilenjaka Tingol zatražio da umetnu neprocenjivi dragulj Silmaril u zlatnu ogrlicu po imenu Nauglamir. Zanatlije je nadvladala pohlepa, ubili su Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no što su uspeli da pobegnu, osvetnici su ih ubili i ogrlica je vra�ena u Menegrot. Razgnevivši se, Patuljci Nogroda su poslali veliku vojsku, oplja�kali Menegrot i ponovo oteli ogrlicu. Me�utim, pre no što je patulja�ka vojska uspela da se bezbedno vrati u Nogrod, presreli su je Beren i Dior i, uz pomo� Laikvendija i Enta, cela vojska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je, zajedno s Belegostom i najve�im delom Belerijanda, potonuo u more.

Noigit Nibin

Drevne pri�e o izgubljenom kraljevstvu Belerijanda govore o jednoj rasi koju su Sivi Vilenjaci zvali Noigit Nibin. To su bili mali Ijudi - manji �ak i od Patuljaka, od kojih su poticali. Ljudi su ih zvali Sitni Patuljci, a u Prvom Dobu Sunca Mima, poslednjeg od ove izumrle rase, svirepo je ubio Hurin.

Noldori

Najmo�niji od Vilenjaka koji su naseIjavali Srednju Zemlju, a i daleko naj�uveniji u pesmama i pri�ama koje su doprle do ušiju Ljudi, bili su Noldori. Jer, to su bili Vilenjaci koji su iskovali Velike Dragulje zvane Silmarili, kao i Prstenove Mo�i. Najsilniji ratovi za koje su znali Vilenjaci i Ljudi vodili su se oko ovih velikih dela.

Od Eldara koji su došli u Neumiru�e Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor zna�i "znanje", kome su oni, više od svih drugih Vilenjaka, najupornije stremili i najžeš�e se borili da ga steknu. U godinama Drve�a Valara njihov je kralj bio Finve i tada je njihova sre�a bila velika, jer su ih podu�avali u�itelji Valari i Majari. U toj ve�noj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snažni i plemeniti. Njihov grad Tirion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano more, bio je mo�an i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imenu Kalakirija, jedinom prolazu kroz ogromne Pelori Planine koje su okruživale zemlje Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivala se Svetlost Drve�a i padala sa zapada na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali na Zvezde koje su blistale iznad Senovitih Mora.

Tako su Noldori postali mudri i vešti, a naro�ito su se isticali u zanatima Aulea, Tvorca Planina. Oni su isklesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mnoge lepe predmete od sjajnog belog kamena. Bili su prvi koji su izneli na videlo dragulje koji su ležali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, i ku�e Vilenjaka i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peš�ane obale i jezera Eldamara, kažu, svetlucale su svetloš�u koja se širila od dragulja.

Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, ro�enje sin po imenu Kurufinve, koji je nazvan Feanor, što zna�i "duh vatre". Od svih zanatlija koji su u�ili veštine Auleove, Feanor je bio najmo�niji: �ak ni me�u Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmaši. Jer on je bio prvi koji je na�inio one �arobne Vilin-dragulje koji su bili sjajniji i �arobniji od zemaljskih kamenova. Bili su bledi u svom nastanku, ali kad bi se stavili pod zvezde bili su pore�eni s o�ima Vilenjaka, jer su

88

upijali svetlost Zvezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je tako�e na�inio druge kristale, po imenu Palantiri, "vide�i kamenovi", �arobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vilenjaci Avalonea podarili Dunedaini-ma. Ali najve�e od svih dela Feanora bilo je stvaranje ona tri legendarna dragulja koja su zarobila u svojim kristalima pomešanu Svetlost Drve�a Valara. Bili su to Silmarili, najdiv-niji dragulji koje je Svet ikada video, jer su sijali živim Svetlom. Da, kao što sc pri�a u "Kventa Silmarilion" i "Noldolante", velika slavoljubivost Feanora, udružena sa zlim delima Melkora, dovela je do najve�e propasti koju su ikad upoznali vilenja�ki narodi. Kako bilo da bilo, tragedija je zadesila Noldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, uništio Drve�e Valara, ubio Finvea i ukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevu je pošao za Melkorom, koga je nazvao Morgot, "mra�ni neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Tako su otpo�eli Rat Dragulja i Ratovi Belerijanda, koji su vo�eni tokom celog Prvog Doba Sunca.

Za vreme ovog doba rata Noldori su tako�e doneli velike darove u Srednju Zemlju. I za neko vreme oni su uzdigli noldorska vilenja�ka kraIjevstva u Hitlumu, Dorlominu, Nevrastu, Mitrimu, Dortonionu, Himladu, Targelionu i Isto�nom Belerijandu. Najlepša od noldorskih carstava bila su dva skrivena kraljevstva: Gondolin, kojim je vladao Turgon; i Nargotrond, kojim je upravIjao Finrod Felagund.

U Ratu Dragulja Feanor je ubijen, kao i njegovih sedam sinova, Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm, Kurufin, Maidros i Maglor. Njegovog brata Fingolfina i Fingolfinovu decu, Fingona, Turgona i Aredelu, tako�e je ubio Morgot. I mada je Finarfin, drugi brat (i tre�i sin Finveov), ostao u Neumiru�im Zemljama gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otišla u Srednju Zemlju i �etvorica njegovih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubijeni. Tako je od svih noldorskih velikaša i njihove dece samo Finarfinova k�i Galadrijela, kasnija Kraljica Lotlorijena, ostala da živi u Srednjoj Zemlji.

Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su uništile sva noldorska kraljevstva. U to vreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi �ija sudbina je delimi�no bila povezana sa sudbinom Noldora. Zbog ovih ratova razorena su kraIjevstva Sivih Vilenjaka, koji su se zvali tako�e i Sindari, kao i kraljevstva Patuljaka Nogrod i Belegost i ve�ina kraljevstava Tri Ku�e Edaina.

Ali, kona�no su Valari i Majari izašli iz Neumiru�ih Zemalja i krenuli protiv Morgota. Tako se odigrala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred tom mo�nom silom Angband je pao a Morgot zauvek ba�en u Ve�itu Prazninu. Ali, borba je bila tako silna da se Belerijand raspao i ve�i deo te zemlje je progutalo more.

Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preživevši Rat Dragulja, mogli da polažu pravo na nasle�e. I tako je Gil-galad, sin Fingona, sina Fingollina, ustanovio poslednje noldorsko uzvišcno kraljevstvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u Lindonu, poslednjem delu Belerijanda koji je preostao posle Velike Bitke. S Gil-galadom je živeo Kelebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od Ku�e Feanorove koji je živeo i u Drugom Dobu. Galadrijela, k�i Finarfinova, Elrond i Elros Poluvilenjaci i mnogi sindarski velikaši su tako�e došli, kao i Kirdan od Falatrima, Laikvendi i Edaini - Ljudi koji su bili verni Vilenjacima tokom RataDragulja.

U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili do Tol Ereseje u Zalivu Eldamar u Neumiru�im Zemljama i sagradili tu grad Avalone. Edainima je tako�e dodeljeno jedno lepo ostrvo u Zapadnom Moru, zvano Numenore, i oni su tako�e napustili predele Srednje Zemlje.

Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a Kirdan je držao Sive Luke. A kažu da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izašao iz Lindona i ustanovio kraljevstvo u podnožju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pokraj patulja�kog kraljevstva Kazad-dum. Ti

89

Vilenjaci su, u legendama potonjih vremena, nazvani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kova�a", i Vilin-kova�i. Baš tu, na prepredene nagovore Saurona, Kelebrimbor, unuk Feanora kojije stvorio Silmarile, iskovao je Prstenove Mo�i, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga se vodio drugi krug ogor�enih ratova. Jer Sauron je u to vreme na�inio Jedini Prsten koji �e vladati svim ostalim delima Noldora. U srdžbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio se Rat Saurona i Vilenjaka. Kelebrimbor i ve�ina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Eregion je opustošen i, mada je Elrond Poluvilenjak stigao s vojskom, jedino što je mogao da u�ini jeste da spase one koji su preživeli i da potraži uto�ište u Imladrisu, koga su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorsko utvr�enje izme�u Plavih i Maglenih Planina.

U to vreme se Lindon našao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli svoje ogromne flote i saterali Saurona na istok. Još kasnije oni su se vratili i zarobili Mra�nog Gospodara, ali ga nisu uništili. Držali su ga kao zarobljenika, i tako je došlo do njihovog Pada, jer ih je on okrenuo protiv Valara i njih je zbog sopstvene ludosti progutalo more.

Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevstva Lindon i Rivendel, mada su ve� bila sagra�ena kraljevstva Zelenšume Velike i Lot-lorijena, s noldorskim i sindarskim plemstvom i podanicima šumskih Vilenjaka. Ali sa Sauronovim povratkom ponovo je došlo do rata: obrazovana je Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okon�ano Drugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i kralja Dunedaina, ali je i on uništen, zajedno s celim kraljevstvom Mordor.

Odonda nije više bilo Uzvišenog Kralja noldorskih Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, ali su preostala kraljevstva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kirdanu, dokje Elrond i dalje vladao u Rivendelu. Tokom Tre�eg Doba najlepše kraljevstvo bio je Lotlorijen, gde je kraljevala Kraljica Galadrijela, najplemenitijeg roda od Noldora koji su i dalje živeli u Srednjoj Zemlji. Mada je malo Noldora živelo me�u onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlatnoj Sumi, to je bilo najsjajnije kraIjevstvo i najviše sli�no noldorskim starim kraljevstvima.

Kao što se pri�a u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e", kada je na kraju Tre�eg Doba Jedini Prsten razoren i Sauron uništen, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je došla iz Lotlorijena na bele brodove koji �e ih odvesti u Neumiru�e Zemlje. Kada je Kraljica otišla, Iot-lorijen je izbledeo i oslabio; i Noldorska kraljevstva Srednje Zemlje su nestajala u godinama �etvrtog Doba. Kažu da je Kirdan Brodograditelj poveo poslednje od Noldora u Neumiru�e Zemlje. Tu obitava sad ostatak noldorskog naroda koje je nanelo najve�u tugu, izvršilo najve�e podvige i zadobilo najviše slave od svih Vilenjaka u pri�ama koje su došle do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otkako je otplovio poslednji brod samo �e Velika Muzika obelodaniti onima koji žive u Smrtnim Zemljama.

Nomin

Kada su Ljudi ušli u zemlje Belerijanda u Prvom Dobu Sunca, ugledali su po prvi put Vilenjake Finroda Felagunda, gospodara Noldora. Ti Ljudi su bili zapanjeni lepotom i znanjem ovih Vilenjaka, koje su nazvali Nomin, što zna�i "mudri".

Nori

Patuljak Torina i Družine, Nori se uputio u Potragu za Ereborom godine 2941. Tre�cg Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Nori se nastanio u Ereboru gde je ostao do kraja života.

Numenor

Posle Prvog Doba Sunca preostalo je još od one rase Ljudi zvanih Edaini koji su se udružili s Vilenjaciam u ratu Prstenova protiv Morgota. Kao nagradu za njihovu hrabrost Valari su uzdigli jedno veliko ostrvo usred Zapadnog Mora, da bi ti Ijudi, zvani Dunedaini, mogli da imaju sopstvenu zemlju. Bio je to Numeor - "Zapadna Zemlja" na jeziku Ljudi Srednje Zemlje - osnovan godine trideset i druge Drugog Doba i najmo�nije kraljevstvo Ljudi u celoj Ardi. Ljudima Numenora je darovan životni vek mnogo puta duži od života drugih smrtnika, zajedno s velikim umnim i telesnim

90

mo�ima koje su ranije bile dodeljivane samo Vilenjacima. Ostrvo Numenor, koje je tako�e zvano i Andor, "zemlja dara", ili "Elena", "zemlja zvezde" bilo je grubo oblikovano kao petokraka zvezda. Bilo je otprilike 250 milja široko na svom najužem, a pet stotina milja na najširem delu, i bilo je podeljeno na šest regiona. U središtu se nalazio Mitalmar, "unutrašnjost". koji je obuhvatao: Arandor, "zemlju kraIjeva"; Armenelos, kraljevski grad: Meneltarmu, svetu planinu, i pristanište Romenu. Svako od pet poluostrva koje se zrakaslo širilo od Mitalmara bilo je posebno podrucje: Forostar, "severne zemlje"; Orostar, "isto�ne zemlje", Hjarostar, "jugo-isto�ne zemlje", Hjarnustar, "jugoza-padne zemlje" i Andustar, "zapadne zemlje", sa glavnim gradom i pris-taništem Andunie, što zna�i "zalazak sunca".

Numenor je tako�e bio blagosloven mnogim divnim šumama mirišljavog drve�a u cvatu. Imao je mnogo lepih polja i dve glavne reke: Siril, koja je tekla na jug s obronaka Meneltarme do mora pokraj ribarskog gradi�a Nindamosa, i Nundunie koja je tekla zapadno od Eldalondea Zelenog, najlepšeg pristaništa Numenora. Tokom Drugog Doba Numenor je bio tako veliki da su se kraljevi toliko uzoholili da je to prevazilazilo svaku meru. Zaveden opakim nagovaranjima Saurona, Gospodara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da pošalje jednu veliku flotu protiv Valara u Neumiru�e Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno uništenje Numenora, jer je more bukvalno progutalo ovo ostrvsko kraljevstvo. Bilo je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da je Numenor, ve� su i Neumiru�e Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domašaja i poimanja smrtnika. I mada je deo njegovog naroda izbegao kataklizmu i otišao u Srednju Zemlju i tamo izgradio svoja kraljevstva i carstva, Numenor se nikada više nije uzdigao. Tokom mnogo doba legende su govorile o njemu kao o �arobnoj zemlji potonuloj u more pod imenima Akalabet, Marn-nu-Falmar i Atlante na Atlantidi.

Numenorejci

Kada se završilo Prvo Doba Sunca i kada je mo� Morgota skršena, preostao je samo jedan deo rase Ljudi zvanih Edaini koji su bili saveznici Vilenjaka u strašnim ratovima Belerijanda.

Posle Velike Bitke Valari su se sažalili na Edaine koji su tako teško stradali i �ije su zemlje izgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadnom moru, izme�u Srednjc Zemlje i Neumiru�ih ZemaIja. Uz tu zemlju podareni su im i dug život i ve�e umne i telesne mo�i, i mnoge veštine i znanja koji su ranije bili dodeljivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni i sad su se zvali Numenorejci, jer je njihova zemlja bila Numenor ili Zapadna Zemlja. Ali, ona se tako�e zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na Atalanteu.

Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bili uveliko osnaženi darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elros Poluvilenjak, brat Elronda koji je vladao u Rivendelu. Elrosje odabrao da bude smrtan, ali je njegova vladavina ipak trajala 400 godina. U toj zemlji on je nazvan Tar-Minjatur. Širom Sveta plovili su Numenorejci, �ak toliko daleko da su stizali do Kapija Jutra na Istoku. Me�utim, nikad nisu mogli da plove na zapad, jer je postojala jedna zabrana koja nije smela da bude prekršena: nijedan smrtnik nije smeo da kro�i na blagoslovenu obalu Neumiru�ih Zemalja Eldamara i Valinora.

U Numenoru se blagostanje Ljudi pove�avalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavila tama. Jer iako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki siuga, Mra�ni Gospodar Sauron, i Ljudi u južnim i isto�nim predelima Srednje Zemlje su obožavali njegovu zlu senku.

Pripovedanje o Prstenovima Mo�i govori kako je, u to vreme, Sauron na�inio volšebni�ki Prsten kojim se nadao da �e zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat protiv Vilenjaka i ubijao ih strašno i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali mo� Numenorejaca je tako�e narasla, došli su u pomo� Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladao mir i Numenorejci su ponovo ja�ali, sagradivši pristaništa Umbar na Jugu i Pelargir na Severu

91

Srednje Zemlje. Ali, oni su postali oholi i poželeli su da se proglase gospodarima Srednje Zemlje i gospodarima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca došli u Mra�nu Zemlju Mordor sa tako silnim mnoštvom oružja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na zaprepaš�enje celog Sveta, Sauron je sišao sa svoje Mra�ne Kule i predao se Numenorejcima, umesto da se usudi da se bori sa takvom vojskom. Tako je Mra�ni Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden u veliku kulu kralja Numenora.

No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao prepredenoš�u ono što nije mogao da postigne snagom oružja. Jer u Numenorejcima je zapazio kobne slabe ta�ke oholosti i slavoljubivosti, i verovao je da može da ih dovede u iskušenje i zavede darovima svojih mo�i. I tako, kad se jednom našao u kraljevstvu Numenor, uspeo je da nanese najve�e zlo koje je ikad po�injeno protiv rase Ljudi: Sauron je zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Farazona. U Numenoru su sagra�eni veliki harmovi posve�eni Morgotu, Mra�nom Gospodaru, i Ijudske žrtve su prinošene na njegovom oltaru. Onda je Sauron posavetovao Numenorejce da zarate protiv Valara i Eldara koji su živeli u Neumiru�im Zemljama. Najve�a flota kojaje ikada plovila svetom je tada okupljena i zaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Prošavši kroz za�arano Ostrvlje i Senovita Mora, flota je došla do Neumiru�ih Zemalja. Kad je ogromna mornarica stigla do Neumiru�ih Zemalja, pri�a se u Akalabetu, velika zla kob je zadesila Svet. Premda je kralj došao da pobedi, s prvim njegovim korakom Pelori Planine su se obrušile na njega i celu njegovu ogromnu armadu. Numenorejci su bili pobijeni do poslednjeg �oveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila još ve�a propast. Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je ležala u središtu Numenora - pokuljao je veliki plamen i ceo Numenor je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More.

Tako se dogodilo ono što se naziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Doba Sunca, Neumiru�e Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svih osim Odabranih, koji su putovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz Sfere oba Sveta.

Ipak, deo numenorejske rase je preživeo. Neki su pobegli od potonu�a Numenora i doplovili su u devet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje Sauron nije zaveo i koji su odbili da napuste stari na�in života Valara i Eldara. Ti Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova i obrazovali dva mo�na kraIjevstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su tako�e preživeli Pad Numenora, u potonjim vremenima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar.

Nurn

Južni deo Sauronog zlog kraljevstva Mordor bio je poznat kao Nurn. Dok je Sauron vladao, bila je to zemlja puna robova Gospodara Prstenova koji su neveselo obradivali njene prostrane oranice da bi obezbedili hranu za armije Mordora. Kroz polja Nurna proticale su �etiri glavne reke koje su se ulivale i unutrašnjc more Nurnen. Malo se pri�a o ovom mestu ili njegovim stanovnicima, ali posle Rata za Prsten, Kralj Elesar je oslobodio robove i predao im oranice Nurna u svojinu.

92

Oghor-hai

Ime Oghor-hai bilo je or�ko ime za primitivne šumske Divlje Ijude koji su �esto hvatali u zasedu i napadali or�ke �ete zalutale u njihove krajeve. Ljudima su bili poznati kao Vosi.

Oiolaire

Me�u numenorejskim pomorskim kraljevima vladao je obi�aj da blagoslove brod da bi bezbedno prošao i bezbedno se vratio. To je �injeno tako što bi se posekla grana svetog mirišljavog drveta zvanog Oiolaire i stavljala se na pramac broda. Ta "Zelena Grana Povratka" bila je žrtveni dar Oseu, Gospodaru Talasa, i Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Oiolaire su Numenorejcima darovali Vilenjaci Ereseje, a ime mu zna�i "ve�no leto".

Oin

Patuljak Torina i Družine, Oin, sin Groina, ro�enje 2774. Tre�eg Doba, a priklju�io se Potrazi za Ereborom 2941. Posle ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja kraljevstva Patuljaka pod Planinom, Oin se naselio i živeo neko vreme u Ereboru. Me�utim, 2989. je krenuo sa Balinom i Orijem da pokuša da ponovo ustanovi patulja�ko kraIjevstvo u Moriji. Tu gaje 2994. ubilo �udovište zvano �uvar u Vodi.

Okrug

Zelene i prijatne zemlje Okruga u Erijadoru - odmah na zapadu od Brendivinske Reke i na istoku od Dalekih Nizija - bile su dom naroda Polušana, zvanih Hobiti, od sedamnaestog veka Tre�eg Doba Sunca. Nekad deo kraljevstva Arnora, koje je tokom stole�a ratovanja opustošilo, Okrug je predat Hobitima 1601. ukazom dunedainskog kralja Argeleba II od Artedaina.

Sam Okrug bio je podeljen na �etiri glavne oblasti, zvane �etiri Daleke stvari; kasnije, 2340. hobitska porodica po imenu Starkicoš je prešla Brendivinsku Reku i naselila se u deo nazvan Baklend (Kicoš-zemlja). U �etvrtom Dobu Baklend, zajedno sa zemljama Zapadne me�e od Dalekih Sprudova do Brda Kule, zvani�no je pridodat slobodnim zemIjama Okruga. Umeren na�in života Hobita je veoma odgovarao ovim plodnim podru�jima, i oni su, uz svoje skromne oranice i poštenim radom, napredovali. U Okrugu su rasla sela i gradovi koliba i hobitskih rupa.

Hobiton, Gozbograd, Majklov kop, Zobambar, Žaboselo i tuce drugih. Izgleda da je, izuzev nekoliko prirodnih nesre�a i jednog jedinog or�kog upada 2747, Okrug bio jedan izuzetno miran kraj, ponaj�eš�e i ne poznaju�i svet uokolo. On je uspeo da izbegne ve�inu sukoba Tre�eg Doba sve do vremena Rata za Prsten kada je ova uspavana zemlja iznenada upletena u dogadanja. Jer tu je živeo Bilbo Bagins, koji se pridružio Potrazi za Samotnom Planinom i tokom te pustolovine došao do jednog �arobnog Prstena. Ovo slu�ajno otkri�e uvuklo je Bilboa, njegovog naslednika Froda Baginsa i sve Hobite Okruga u najve�u dramu tog doba. Tako se desilo da su Hobiti, najskrušeniji i najneznatniji od svih naroda Srednje Zemlje, držali sudbinu celog Sveta u svojim rukama.

Olifaunti

U hobitske zemlje Okruga ušunjale su se mnoge legende o tajanstvenim vrelim zemljama koje su se nalazile daleko na jugu Srednje Zemlje. Hobite su najviše op�injavalc pri�e o divovskim Olifauntima, životinjama koje su se koristile u borbi a imale su kljove i ogromna teška stopala. Kružile su glasine da divlji Ljudi Harada stavljaju bojne tornjeve na le�a ovih stvorenja kada jašu u bitku. Razumni Hobiti su verovali da su te pri�e tvorevine maštovitih umova, mada su neki od njihovog sopslvenog naroda tvrdili da su videli ta stvorenja, koja su Ljudi Gondora obi�no zvali Mumakili.

Olog-hai

Pri�a se da je u Tre�em Dobu Sunca Gospodar Prstenova Sauron, koji je vladao u Mordoru, uzeo neke od drevnih Divova koje je Melkor nakotio u Angbandu i od njih sa�inio jednu drugu rasu koja je u Crnom Govoru bila poznata kao Olog-hai. Stvorenja ove rase su bila istinski Divovi po veli�ini i snazi, ali Sauron ih je na�inio da budu lukavi i da se ne plaše svetla, koje je bilo smrtonosno za ve�inu trolovske i divovske rase. Olog-hai su bili strašni u borbi jer su bili odgajeni kao grabežljive zveri gladne mesa svojih neprijatelja. Bili su oklopljeni kao kamen tvrdim krljuštima i, bez sumnje, bar dvostruko viši i krupniji od Ljudi. Nosili su okrugle štitove, bez oznaka i crne, a bili su naoružani

93

ogromnim maljevima, kandžama kojima su mogli da se zaka�e, i velikim otrovnim zubima. Pred njihovim jurišem malo je ratnika bilo koje rase moglo da održi �vrst odbrambeni zid kopalja, a se�iva koja nisu bila blagoslovena vilenja�kom �arolijom nisu mogla da probiju njihovu jaku debelu kožu i puste njihovu ne�istu crnu krv.

Ali, ma kako da su bili snažni, Olog-hai su potpuno uništeni na kraju Tre�eg Doba. Jer ova bi�a je oživljavala i njima upravljala samo volja Mra�nog Gospodara, Saurona. Stoga, kad je Jedini Prsten uništen a Sauron nestao, oni su se iznenada našli bez smisla i svrhe, telurali su se i tumarali besciljno. Ostavši bez gospodara, nisu mogli ni ruku da podignu da bi se borili, i tako su bili ubijeni ili izgubljeni. Zato istorije �etvrtog Doba ne govore o Olog-haima jer su oni ve� nestali iz Sveta.

Olvari

U Muzici Ainura bilo je mnogo proro�anstava. Jedno je bilo da �e se, pre no što Vilenjaci i Ljudi u�u u Svet, pojaviti duhovi koji �e biti �uvari svih Olvara (živih bi�a koja rastu i ukorenjena su u Zemlju). Jer nijedan od Olvara, od velikog šumskog drve�a pa do najmanjeg lišaja, nije u stanju da pobegne od svojih neprijatelja, i zato je Javana stvorila njihove �uvare, zvane Enti.

Olve

Vilenja�ki kralj Alkvalondea. Olveje bio brat Elvea, prvog Uzvišenog Kralja telerskih Vilenjaka. Bra�a su povela svoj narod na Veliko Putovanje na po�etku Doba Zvezdane Svetlosti. Me�utim, u Belerijandu, Elvea je o�arala Melijana Maja i on je ostao i osnovao kraljevstvo Sivih Vilenjaka. Olve je postao Uzvišeni Kralj Telera i odveo svoj narod, prvo do Tol Ereseje, i najzad do Alkvalondea, u Eldamaru.

Onodrimi

U šumama Srednje Zemlje u vreme Paljenja Zvezda, pojavio se jedan divovski narod. Bili su to Pastiri drve�a, koji su naj�eš�e bili poznati kao Enti, ali sindarski Vilenjaci su ih zvali Onodrimi. Ovi �etrnaest stopa visoki divovi bili su tajni zaštitnici šume, a oblikom su nalikovali i drve�u i Ljudima. Enti su uglavnom bili blagi i sporo su delali. Bili su ravnodušni prema ratovima drugih naroda, ukoliko te razmirice nisu u velikoj meri umanjivale njihova šumska kraljevstva. Ali, kad bi se jednom razgnevili, njihov bes i snaga su bili neizmerni, i oni su satirali svoje protivnike. Za vreme Rata za Prsten odmetnuti �arobnjak Saruman je saznao kolika se cena mora platiti kad se izazove takav bes, jer su Onodrimi uništili i njegovu vojsku i njegovu tvr�avu u Izengardu.

Orci

Pri�a se da je u najdubljim Jamama Utumna, u Prvom Dobu Zvezda, Melkor po�inio svoje najve�e bogohuljenje. Jer u to vreme je zarobio mnoge pripadnike novoprobu�ene rase Vilenjaka, doveo ih u svoje tamnice i jezivim mu�enjima stvorio je upropaš�ene i strašne oblike života. Od njih je nakotio jednu demonsku rasu robova koji su bili isto toliko gnusni koliko su Vilenjaci bili lepi.

To su bili Orci, mnoštvo ro�eno u oblicima izopa�enim bolom i mržnjom. Jedinu radost ova stvorenja su nalazila u bolu drugih.jer krv koja je tekla u Orcima bila je i crna i hladna. Njihova zakržljala obli�ja bila su jeziva, povijena, savijenih nogu i zdepasta. Ruke su im bile duga�ke i snažne kao kod majmuna s Juga, a koža im je bila crna kao drvo nagorelo vatrom. Škrbavi zubi u širokim ustima bili su im žuti, jezici crveni i debeli, a nozdrve i lica široki i pljosnati. O�i su im bile zagasito crveni razrezi, kao uske pukotine u crnim gvozdenim kapijama iza kojih se žario vreli ugalj.

Orci su bili žestoki ratnici, jer su se plašili mnogo više svog gospodara nego bilo kog neprijatelja, i možda su više voleli smrt nego muke or�kog života. Bili su kanibali, okrutni i strašni, i �esto su njihove grabežljive kandže i zubi koji su balavili bili umrljani gorkim mesom i ne�istom crnom krvlju sopstvene vrste. Orci su bili oko�eni kao robovi Gospodara Tmine; zato su se plašili svetla je ono slabilo i peklo. Njihove o�i su videle no�u, a živeli su u ne�istim jamama i prokopima. U Melkorovom Utumnu i u svakom ne�istom prebivalištu na Srednjoj Zemlji su se množili. Brže od bilo kojih drugih bi�a na Ardi, njihovo potomstvo se ra�alo i izlazilo iz jama gde su se kotili. Na kraju Prvog Doba Zvezda bio je Rat Sila u kome su Valari došli do Utumna i provalili u njega. Vezali su Melkora velikim lancem, i potamanili su njegove sluge u Utumnu i s njima ve�inu Orka.

94

Oni koji su preživeli bili su bez gospodara i tumarali su uokolo.

U Dobima koja su usledila bilo je velikih seoba Vilenjaka i, mada su Orci živeli na mra�nim mestima Srednje Zemlje, oni se nisu pojavIjivali otvoreno, i vilenja�ke istorije ne govore o Orcima sve do �etvrtog Doba Zvezda. Do tog vremena Orci su postali drski. Iz Angbanda su izlazili u oklopu od �eli�nih plo�a i spojenih karika, i kacigama od gvozdenih obru�a i crne kože s gvozdenim kljunom koji je bio kao kljun sokola ili orlušine. Nosili su krive sablje, otrovne bodeže, strele i ma�eve s širokom glavom. Ova otima�ka razbojni�ka rasa, zajedno s Vukovima i Vukodlacima, usudila se, u �etvrtom Dobu Zvezda, da u�e u carstvo Belerijand gde se nalazilo sindarsko kraljevstvo Melijane i Tin-gola. Sivi Vilenjaci nisu znali kakva su vrsta stvorova Orci, mada nije bilo sumnje da su zli. Kako ovi Vilenjaci nisu koristili u to vreme �eli�no oružje. došli su kod patulja�kih kova�a Nogroda i Belegosta i trampili se za oružja od kaljenog �elika. Zatim su Orke poubijali ili ih oterali.Me�utim, kad se Melkor vratio u Belerijand u poslednjem Dobu Zvezda, izašavši iz jama Angbanda, Orci su krenuli, stroj za strojem, legija za legijom, u otvoreni rat, i to je bio po�etak ratova Belerijanda. Jer, u dolini Reke Gelion su ih presreli Sivi Vilenjaci Kralja Tingola i Denetorovi Zeleni Vilenjaci. U toj Prvoj Bici Orci su desetkovani i naterani da vrište�i beže u Plave Planine, gde nisu našli uto�ište, ve� su samo nabasali na sekire Patuljaka. Niko iz te vojske se nije spasao. Ali, Melkor je odaslao tri velike armije. Druga armija Orka se digla i pregazila zapadne krajeve Belerijanda i opsela Falas, ali gradovi Falatrima nisu pali. Zato se druga armija Orka prikIju�ila tre�oj armiji i marširala na sever do Mitrima, da pobije novodošle noldorske Vilenjake. Ali Orci su bili malo pripremljeni za ove Vilenjake. Po telesnoj snazi, Noldori su bili daleko iznad i najcrnjih or�kih snova. Samo pogledom ovi Vilenjaci su pržili meso Orka, a jarka svetlost vilenja�kih ma�eva ih je terala u ludilo od bola i straha. Tako se povela Druga Bitka Belerijanda protiv Noldora koje je doveo Feanor, i ta bitka je nazvana Bitka pod Zvezdama, Dagornuin Gilijat. Mada je noldorski kralj Feanor ubijen, druga i tre�a armija Melkora bile su potpuno uništene.

Druga noldorska armija predvo�ena gospodarem Fingolfinom izašla je sa Zapada i silna svetlost Sunca se uzdigla na bedeme neba velikom grajom, koja je svakom Melkorovom slugi ulila strah u kosti. Tako je otpo�elo Prvo Doba Sunca i neko vreme stremljenja Orka su zaustavljena novom svetloš�u Sunca. Uskoro, me�utim, pod zaklonom tame, Orci su se pojavili u jednoj još ve�oj armiji, brojnijoj od prethodne tri i s težim naoružanjem, u nadi da �e uhvatiti Noldore kad ne budu na oprezu. U Slavnoj Bici legije Orka ponovo su doživele pokolj. U to vreme otpo�elaje Opsada Angbanda i, mada su Orci s vremena na vreme vršili ispade u grupama, uglavom su zadržavni unutar angbandskih zidina. Ali, Melkorova mo� je rasla, jer je mra�nim vradžbinama nakotio još od or�ke rase, a tako�e i Zmajeve, i kod sebe je imao Balroge, Trolove, Vukodlake i �udovišta mnogobrojna i silna. Kad je prosudio da je spreman, mo�na vojska je ušla u Bitku Iznenadnog Plamena, i time je razbijena opsada Angbanda i vilingospodari bili su poraženi. Od te silne bitke broje se godine užasa koje Orci pamte kao Velike Godine.

U to vreme pao je Tol Sirion i pregažena su kraljevstva Hitlum, Mitrim, Dor-lomin i Dortonion. Tako�e je vo�ena Bitka Nebrojenih Suza: bila je to Peta Bitka u Ratovima Belerijanda i Vilenjaci i Edaini su potpuno potu�eni. Zle or�ke legije iz Angbanda su zatim umarširale u Belerijand. Falas je pao i pripao Orcima, kao i dva grada, Britombar i Eglarest. Vodena je Bitka od Tum-halada i Nargotrond je poharan, zbog sva�a sa Patuljcima i Noldorima Menegrot je dvaput pregažen i zemlje Sivih Vilenjaka opustošene. Kona�noje pao i Gondolin, Skriveno Kraljevstvo. Tako je Melkorova pobeda bila skoro potpuna, njegove or�ke legije su išle po Belerijandu kud god su želele. Sva vilenja�ka kraljevstva su bila unišlena; nije opstao nijedan veliki grad i najve�i deo Vilenjaka i Edaina je pobijen. Takva je pri�a o danima koji su radovali crna srca Orka i njhovih saveznika.

Ipak, užas tog Doba je najzad okon�an. Jer Valari, Majari, Vanjari i Noldori od Tiriona su izašli iz Neumiru�ih Zemalja i povela se Velika Bitka. U njoj je Angband razoren i sve planinc Severa skršene. Belerijand je sa Angbandom pao u uzavrelo more; Melkor je izba�en u Prazninu zauvek i

95

njegove sluge i Orci su istrebljeni na severozapadu Srednje Zemlje.

Ali Orci su ipak preživeli, jer je deo ove rase ležao skriven u ne�istim jazbinama ispod mra�nih planina i brda. Tu su se oni kotili i množili. Kona�no su došli kod Melkorovog glavnog zapovednika, Saurona, nude�i mu se u službu, i on je postao njihov novi gospodar. Oni su dobro služili Saurona u Ratu Saurona i Vilenjaka i u svim njegovim bitkama do Rata Poslednje Alijanse, kad je okon�ano Drugo Doba padom Mordora i istrebljenjem najve�eg dela or�ke rase. Ipak, u Tre�em Dobu Sunca, kao i u Drugom, oni Orci koji su bili skriveni na mra�nim i zlim mestima su nastavili da žive. Ostavši bez gospodara, Orci su vršili prepade i postavljali zasede tokom mnogo stole�a, ali nisu krojili velike planove o osvajanjima, sve dok nije proteklo više od hiljadu godina tog doba, kad se kao veliko i zlo Oko Sauron ponovo pojavio u mra�nom kraljevstvu Dol Guldur u južnoj Mrkoj šumi. Kao i u Drugom Dobu Sunca, mra�ne sudbine Saurona i Orka su ponovo ujedinjene, i dve hiljade godina Tre�eg Doba mo� Orkaje rasla kako je rasla i mo� njihovog Mra�nog Gospodara.

Njihova mo� je prvo oja�ala u Mrkoj šumi, zatim u Maglenim Planinama. 1300. Nazguli su se ponovo pojavili u Mordoru i kraljevstvu Angmar u severnom Erijadoru, i Orci su se sjatili oko njih. Posle šest stotina godina strahovlade Angmar je pao, ali zlo kraljevstvo Minas Morgul se uzdiglo u Gondoru, i tu su se opet Orci množili, s onima iz Mrke šume, Maglenih Planina i Mordora, tokom slede�ih hiljadu godina.

Ali, pri�ali su da Sauron nije bio potpuno zadovoljan or�kom vojskom i želeo je da pove�a njihovu snagu. I mada o tome ne govori nijedna pri�a, verovalo se da je Sauron strašnim vradžbinama stvorio jednu novu rasu ve�ih Orka. Godine 2475. ta stvorenja, zvana Uruk-hai, izašla su iz Mordora i oplja�kala Ozgilijat, najve�i grad Gondora. To su bili Orci porasli do visine �oveka, pravih nogi i snažni. I mada su bili pravi Orci -crne kože, crne krvi, kosooki, s otrovnim zubima i kandžama na rukama - Uruk-hai nisu kopneli na sun�evoj svetlosti i nisu je se uopšte bojali. Zato su Uruk-hai mogli da idu gde god njihova zla bra�a nisu i, budu�i ve�i i ja�i, bili su tako�e hrabriji i žeš�i u borbi. U crnom oklopu, �esto nose�i ravne ma�eve i duga�ke lukove od tisovine, kao i mnoga od opakih i otrovnih or�kih oružja, Uruk-hai su postali elitni vojnici i naj�eš�e su bili visoki zapovednici i vo�e manjih Orka.

U stole�ima koja su usledila Uruk-hai i manji Orci su obrazovali saveze da bi mogli da unište sva kraIjevstva Ljudi i Vilenjaka koja su se nalazila u Zapadnim Zemljama. Tako su Orci sklopili sporazume s Dunlendinzima, Balkotima, Kolovoscima, Haradrimima, Isto�njacima iz Runa i Korsarima od Umbara da bi postigli svoj cilj. Orci su došli �ak i u kraljevstva Patuljaka. Godine 1980. Moriju je zauzeo mo�ni demon Balrog. S njim su bili Orci od Maglenih Planina koji su došli iz svog glavnog grada Gundabada u velikom broju da nasele taj drevni patulja�ki grad, obasipaju�i prezirom narod Patuljaka i ubijaju�i svakog ko bi prišao ovom najdrevnijem kraljevstvu.

Ali, na severu �e ovo biti uzrok propasti Orka, jer su Patuljci bili tako razgnevljeni da nisu marili za cenu koju �e platiti da bi se osvetili. Tako se od 2793. do 2799. vodio sedmogodišnji rat do istrebljenja, zvani Rat Patuljaka i Orka. U tom ratu, mada je to Patuljke skupo koštalo, skoro svi Orci Maglenih Planina su oterani i ubijeni, a kod Prve Kapije Morije vo�ena je strašna Bitka od Azanulbizara. Orci su bili potu�eni a glava njihovog orckog generala, Azoga, nabijena na kolac. Tako su tokom jednog stole�a Maglene Planine bile o�iš�ene od ove opake rase, ali su se oni s vremenom vratili u Gundabad i Moriju.

Godine 2941. druga velika nesre�a je zadesila Orke na Severu. Posle smrti Smauga Zmaja, svi or�ki ratnici Gundabada došli su u patulj�ko kraIjevstvo Erebor i pod Samotnom Planinom se povela Bitka Pet Vojski. Orke je predvodio Bolg sa Severa, sin Azoga, koji je želeo da se osveti Patuljcima, ali sve što je postigao bila je njegova pogibija i pogibija svih njegovih vojnika.

96

U Ratu za Prsten, poslednjem velikom sukobu Tre�eg Doba Sunca, or�ke legije su bile svuda, kako se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e". S Maglenih Planina i iz senki Mrke šume Orci su dolazili u rat pod barjacima, crnim i crvenim. Neustrašivi Uruk-hai sa štitovima i kacigama koji su nosili grb Bele Ruke dolazili su iz Izengarda, gde je vladao odmetnuti �arobnjak Saruman. U Morgulu su i ve�i i manji Orci bili obeleženi belim mesecom kao nekom velikom lobanjom, i pod Sauronovim zapovedništvom bili su bezbrojni Orci Mordora svih rasa, koji su nosili znak u obliku Crvenog Oka. Pripremali su se za rat, kao i mnogi drugi. Borili su se u brojnim �arkama i zasedama, kao i u Bici kod Gazova Izena, Bici od Rogburga, Bici Pelcnorskih Polja, Bici pod Drve�em i Bici od Dola. U tim naletima hiljade su pale na obe strane, i, mada su u mnogima od tih bitaka Orci bili do nogu potu�eni. pri�a se da je Sauron zadržao najve�i deo svojih snaga u Mordoru dok neprijatelj nije došao do severne kapije njegovog kraljevstva.

Ali u Ratu za Prsten sve �e se razrešiti u poslednjoj bici ispred Moranona, Crne Kapije. Sve strašne snage Mordora su se tu sakupile, i na Sauronovu zapovest obrušili su se na vojsku Zapovednika Zapada. Me�utim, baš u tom �asu, u.vulkanskim vatrama Planine Usuda, Jedini Prslen Mo�i koji je držao pod svojim uticajem ceo Sauronov mra�ni svet je uništen. Crna Kapija i Crna Kula su se raspale. Najmo�nije Sauronove sluge je progutala vatra, Mra�ni Gospodar je postao crni dim koga je razvejao zapadni vetar, a Orci su kopneli kao slama pred plamenom. lako su neki preživeli, nikad se više nisu uzdigli u velikom broju, nego su izumirali i slabili, i postali manji goblinski narod kome ništa nije preostalo osim glasina o njihovoj drevnoj zloj mo�i.

Ori

Patuljak Torina i Družine, 2941. Tre�eg Doba Ori se uputio u Potragu za Ereborom �iji je ishod bio ubijanje Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patulja�kog kraljevstva pod Planinom. Ori je ostao u Ereboru do 2989, kad je krenuo s Balinom i Oinom da pokuša da ponovo naseli Kazad-dum. Tu je umro 2994, u Odaji Mazarbula.

Orlovi

Najuzvišenija od krilatih stvorenja Arde bili su Orlovi, jer su ih na svet donela dva mo�na Valara: Manve, Gospodar Vazduha, i Javana, KraIjica Zemlje. Orlovi su se ubrajali me�u najdrevnije i najmudrije rase, nastali su pre nego što su Zvezde upaljene a Vilenjaci se probudili. U Dobima koja su usledila te ptice su uvek bile glasnici Manvea i njemu su služili. Na Tanikvetilu, Velikoj Planini, Orlovi bi se odmarali, hvataju�i se i priljubljuju�i za visoke litice savijenim kandžama. Nad celim azurnim Svetom su leteli, jer su bili o�i Man-vea, i kao udar groma su se obrušavali na njegove neprijatelje.

U Prvom Dobu Sunca jedno mo�no leglo ove rase živelo je u Belerijandu. Zvali su se Orlovi od Okružuju�ih Planina i živeli su na visini na vrhovima zvanim Krisaigrim. Ti Orlovi su bili nadaleko �uveni po svojim podvizima u Ratu Dragulja. Njihov vladar bio je Torondor, najve�i i najveli�anstveniji od svih Orlova. Puni raspon krila Torondora bio je trideset hvati, a brzina ove velike ptice nadmašivala je i najbrži olujni vetar. Torondor je bio snažan i neustrašiv, i neprestano se borio protiv zlih stvorenja na Zemlji.

Upravo je Torondor spasao Maidrosa, noldorskog gospodara, sa vrha Tangorodrima. On je tako�e i vratio smrskano telo Kralja Fingolfina natrag iz Angbanda i na Morgotovom licu napravio brazgotine svojim dugim kandžama. U Potrazi sa Silmarilom, i Berena i Lutijenu je iz Angbanda izbavio Torondor. I, madaje Gondolin kona�no pao zbog izdaje, Orlovi su vekovima �uvali to skriveno noldorsko kraljevstvo.

Torondor i njegova rasa su zadobili najve�u slavu u ratu Besnih. "Kventa Silmarilion" pri�a kako su Orlovi izašli kao pobednici u Velikoj Bici, �ak i protiv onog najstrašnijeg . zla - krilatih Vatrenih Zmajeva Angbanda

U Tre�em Dobu Sunca Gvaihir, Gospodar Vetra je vladao nad Orlovima Srednje Zemlje. Mada nije

97

veli�inom dostigao �ak ni najmanjeg od Orlova Prvog Doba, po merilima Tre�eg Doba bio je najve�i u svom vremenu. Gvaihirov narod, Orlovi Maglenih Planina, bili su divlji, i Mra�ne Sile su ih se veoma plašile. Duga pri�a o Potrazi za Prstenom i Ratu pri�a kako je Gvaihir, sa svojim bratom Landrovalom i jednim koji se zvao Meneldor Brzi, �esto u bici prednja�io s orlovskom vojskom. Orlovi Maglenih Planina su u�inili mnoge velike podvige. Oni su pomogli da se usmrti Zmaj Ercbora i, kasnije, da se pobede Orci u Bici Pet Vojski. Oni su tako�e spasli �arobnjaka Gandalfa i Nosioce Prstena, bore�i se u poslednjoj bici Rata za Prsten pred Crnom Kapijom Mordora.

Orokarni

Daleko na istoku Srednje Zemlje nalazile su se Orokarni, "Crvene Planine" ili Planine Istoka. U Dobima Zvezdane Svetlosti one su stajale na isto�noj obali Unutrašnjeg Mora Helkar, gde su se, u zalivu Kuivienen, prvi put probudili Vilenjaci. Orokarni su bile crvenkaste boje i ispunjene muzikom mnoštva reka i potoka koje su s njih spuštale i ulivale u kristalne vode Mora Helkar.

Orodruin

�esto zvana Planina Usuda, ova ogromna vulkanska planina Mordora se, pravilnije, zvala Orodruin, "Planina bukte�e vatre". Mada je Orodruin bila visoka manje od pet hiljada stopa, stajala je sama i dominirala prostranom golom ravnicom Gorgorot u severnom delu Mordora. Orodruin je bila vatra i kova�nica Saurona koji je, u Vatrenim Šupljinama i brazdama zvanim Pukotine Usuda, u njenom vulkanskom jezgru iskovao Jedini Prsten 1600. Drugog Doba. Bio je još uvek aktivan vulkan tokom Drugog i Tre�eg Doba, a njegove erupcije su se poklapale sa Sauronovim raznim uzdizanjima i njegovi crni oblaci koje je bljuvao mra�ili su i prijali nebesa daleko izvan kraljevstva Mordor. Vatre Orodruina su se pokazale kao sudbonosne u Ratu za Prsten, jer samo je tu mogao Jedini Prsten da se razori i Sauronova mo� skrši - i zaista, godine 3019. Potraga Prstena je završena. Kada je Jedini Prsten ba�en u Pukotine Usuda, Orodruin je prošao kroz svoju krajnju i najkataklizmi�niju erupciju, tako veliku da su se planine Mordora tresle, a Crna Kapija Moranon i kula Barad-dur srušile u tinjaju�u hrpu pocrnelih kamenova.

Orome

Valar zvani "Jaha�". Ainurski duh kojije sišao iz Bezvremenih Holova u Ardu za vreme Doba Tmine i Zvezda, Orome je voleo da jaše na svom belom konju, Naharu, kroz šume Srednje Zemlje. Oromeovo ime zna�i "Svira� u rog", i zvuk njegovog roga, Valarome, bio je strah i trepet za sluge mraka. Njegova sestra je Nesa Plesa�ica, a njegova žena je Esta Ve�no-mlada. Bioje prvi Valar koji je otkrio Vilenjake, i on ih je pozvao u Eldamar. Sindari ga zovu Arau, a Ljudi Bema. On živi u šumama Oromea, u južnom Valinoru.

Ortank

Kula u Izengardu kojomje upravljao zli �arobnjak Saruman za vreme Rata za Prsten zvala se Ortank, što na rohanskom zna�i "podmukli um". Podignuta je usred utvr�ene izengardske ravnice najužnom rubu Maglenih Planina i pored izvora Reke Izen. Bila je to pet stopa visoka kula koju su od �etiri stuba od crnog kamena sagradili Ljudi Gondora. Imala je osoben dvokraki vrh s ravnim krovom izme�u šiljaka, na kome su bili iscrtani astronomski znaci. Pošto su je Gondorani napustili za vreme poslednjeg dela Tre�eg Doba, �arobnjak Saruman je dobio njene klju�eve 2759. i preuzeo upravu nad njim i Palantirom, ili "Svevide�im Kamenom", koji je �uvan u jednoj od njenih odaja. Kasnije je u Izengardu okupio veliku vojsku i zaratio sa Rohirima. Iz Ortanka je Saruman upravljao mnogim razornim ratnim mašinerijama, ali njih su onesposobili Enti kad su preplavili ravnicu oko kule. Ali crni kamen kule se pokazao nepovrediv pri napadu, jer kamen Ortanka nije mogao da bude slomljen. Naposletku je Saruman bio prisiijen da preda kulu, i Ortank je ponovo prešao u ruke Ljudi Gondora.

Osmatra�i

Na zapadnom bedemu Mordora, pri�a se, bio je jedan uski prolaz po imenu Kirit Ungol, gde je u Tre�em Dobu Sunca živela Šeloba, Veliki Pauk. Tu se tako�e nalazila jedna or�ka osmatra�nica s velikim bedemom koja je branila put ako bi neko prošao pored Šelobe, tog strašnog �uvara. U zidinama kule nalazila su se dva visoka postolja za kapiju koja naizgled nisu imala vratnice. Ali kapija je postojala i, mada je bila nevidljiva, pokazala se kao veoma jaka. Ogromni stubovi za kapiju su nazvani Osmatra�i i svakije predstavljao jednu kamenu figuru koja je sedela na prestolu. Oni su imali tri lica i tri tela, a glave su im bile kao glave lešinara i imali su lešinarske kandže. Bili su

98

ispunjeni zlobom i njihove crne o�i blistale su zastrašuju�om voljom, jer u tim kamenim figurama su obitavali duhovi. Oni su bili svesni neprijatelja vidljivih i nevidljivih, i prepre�avali su kapiju svojom mržnjom. Jer iako je svaka vojska mogla da pokuša da provali kapiju, nije mogla da pro�e snagom oružja: jedino voljom ve�om od zlobe Osmatra�a mogao se prokr�i.ti put kroz prolaz. Kad bi se sabrala takva volja, onda bi Osmatra�i digli uzbunu iz svojih šest lešinarskih glava. Oni bi ispuštali visok pisak i duga�ak krik koji bi doveo or�ke vojnike i onda bi napali uljeze.

Ose

Majarski duh mora, Ose, Gospodar Talasa, sa svojom ženom Uinenom, Gospom od Mirnih Mora, vladao je morima Srednje Zemlje. Ose je služio Ulmoa, Gospodara Svih Voda. Osea su se plašili svi koji su plovili morima. Mornari su se molili Uineni da utiša njegov bes i umiri njegovo divlje, burno radovanje. Ose, koji se sprijateljio s telerskim Morskim Vilenjacima i nau�io ih veštini brodogradnje, tako�e je uzdigao ostrvo Numenor iz morskog dna.

Osirijand

Na istoku Belerijanda do kraja Prvog Doba Sunca nalazio se Osirijand, šumovita postojbina Laikvendija, Zelenih Vilenjaka. Zvala se Osirijand, "zemlja sedam reka", zato što su kroz nju proticale Reka Gelion i šest njenih pritoka. Pošto su Laikvendi bili najpoznatiji po svom pevanju, Osirijand se tako�e zvao Lindon, "zemlja pesme". I zaista, posle razaranja i potonu�a Belerijanda na kraju Prvog Doba, pod tim imenom bio je poznat mali deo Osirijanda koji je preostao. Kao poslednji deo Belerijanda koji se održao, Lindon je postao posed Eldara Gil-galada, poslednjeg Uzvišenog Vilin Kralja na Srednjoj Zemlji.

Ost-in-Edil

Godine 750. Drugog Doba mnogi noldorski Vilenjaci su napustili Lindon i otišli u Erijador. Tu, kraj zapadne kapije Kazad-duma u Belim Planinama, osnovali su kraljevstvo Eregion i sagradili grad Ost-in-Edil, "Grad Vilenjaka". To su bili Gvait-i-Mirdain, Vilin-kova�i koji su godine 1500. iskovali Prstenove Mo�i. Ost-in-Edil bio je divan i bogat grad sa belim Vilin kulama koje su se uzdizale usred svete šume Eregiona. Medutim, kad su Vilin-kova�i otkrili da je Sauron iskovao Jedini Prsten da bi upravljao drugim Prstenovima Mo�i, ustali su protiv njega. U Ratu Saurona i Vilenjaka koji je potom usledio, 1697. Drugog Doba, Ost-in-Edil je potpuno uništen i kraljevstvo Vilin-kova�a više nije postojalo.

Ozgilijat

Prva prestonica Gondora bio je Ozgilijat, "citadela zvezda", koja je sagra�ena na kraju Drugog Doba i premoš�avala je Reku Anduin na sredokra�i izme�u Minas Anora i Minas Itila. Ozgilijat je ostao nedirnut do gondorskog gra�anskog rata 1437, kad je njegova legendarna Zvezdana Kupola spaljena zajedno s najve�im delom grada. Posle ovoga je usledila velika nesre�a u vidu Velike Kuge 1637. Kraljevski dvor je 1640. preseljen u Minas Anor, kome je kasnije promenjeno ime u Minas Tirit. Godine 2475. Ozgilijat su potpuno opustošile legije Uruk-hai iz Mordora i, mada su oni potisnuti, grad je sad bio potpuno napušten. U Ratu za Prsten Ozgilijat su kratko branili Ljudi Gondora u dva maha, ali on je uskoro pao u ruke Sauronovih slugu i njegov kameni most je srušen. Posle razaranja Mordora na kraju rata Ozgilijat su ponovo dobili Gondorani, ali izgleda da on nije obnavljan tokom �etvrtog Doba.

99

Patuljci

U velikoj dvorani pod planinama Srednje Zemlje Aule, Kova� Valara, oblikovao je Sedam Otaca Patuljaka za vreme Doba Tmine, kad su Melkor i njegove zle sluge u Utumnu i Angbandu držale pod vlaš�u celu Srednju Zemlju. Zato je Aule Patuljke na�inio zdepastim i snažnim, neosetljivim na hladno�u i vatru, i postojanijim od rasa koje su usledile. Aule je poznavao veliko zlo Melkorovo, zato je na�inio Patuljke tvrdoglavim, neukrotivim, upornim u radu i tegobama. Bili su hrabri u borbi, a njihov ponos i volja nesalomivi.

Patuljci su bili rudari koji su kopali duboko u rudnicima, zidari, kova�i i naj�udesniji klesari kamena. Oni su bili dobro prilago�eni zanatima Auleovim, koji je oblikovao planine, jer su na�injeni kao snažni, dugobradi i �vrsti, ali ne i visoki, jer visina im je iznosila od �etiri do pet stopa. Pošto je njihov posao bio dugotrajan, svakome je dodeljen život od oko dva i po veka, jer su bili smrtni, a mogli su i da poginu u boju. Aule je na�inio Patuljke umešnim u njegovim zanatima i podario im sopstvenijezik zvani Kuzdul. Na tom jeziku Aule se zvao Mahal a Patuljci Kazad, ali to je bio tajni jezik koji, izuzev nekoliko re�i, nije poznavao niko sem Patuljaka koji su ga Ijubomorno �uvali. Patuljci su uvek upu�ivali hvale Auleu i priznavali da im je on podarid lik. Ipak, njima je istinski život podarila mo� Iluvatara.

Kad je Aule napravio Patuljke, pri�a se, on ih je u tajnosti sakrio od drugih Valara i mislio da su i on i oni dobro skriveni od Iluvatara. Ali Iluvatar je znao šta je Aule u�inio, i procenio je da je Auleovo delo u�injeno bez zle namere, i tako je On posvetio Patuljke i o�istio ih od greha. Ali On nije hteo da dopusti da se ova rasa rodi pre njegove izabrane dece, Vilenjaka, koji su imali da budu Prvoro�eni. Zato, iako su Patuljci bili u potpunosti oblikovani, Aule ih je uzeo i položio ih duboko ispod kamena, i u tom mraku Sedam Otaca Patuljakaje spavalo tokom mnogih doba pre no što su Zvezde upaljene i pre no što se Vreme Bu�enja primaklo.

Tako se desilo da su se Vilenjaci probudili u Kuivienenu na istoku u Prvom Dobu Zvezda. U godinama koje su usledile Sedam Otaca PatuIjaka se pomerilo, a njihova kamena odaja se otvorila širom, i oni su ustali i bili ispunjeni strahopoštovanjem.

Pri�a se daje svaki od ovih Sedam Otaca Patuljaka napravio veliku palatu pod planinama Srednje Zemlje, ali vilinske istorije iz tih ranih godina pominju samo tri. To su bila patuIja�ka kraljevstva zvana Belegost i Nogrod u Plavim Planinama, i Kazad-dum u Maglenim Planinama. Pri�a o Kazad-dumu je najduža, jer je to bila Ku�a Prvog Oca zvanog Durin 1 i Durin Besmrtni.

Za Vilenjake Belerijanda u Dobu Zvezda Patuljci Belegosta i Nogroda su predstavljali pravi blagoslov. Jer, oni su došli u kraljevstvo Sivih Vilenjaka s oružjem i oru�em od �elika i pokazali velike veštine u obradi kamena. I mada Sivi Vilenjaci ranije nisu znali za ovaj narod, smatraju�i ga neprivla�nim, a Patuljke zvali Naugrimi, "zdepasti Ijudi", ubrzo su shvatili da su Patuljci umešni u zanatima Aulea, i zato su ih tako�e zvali Gondirimi, "majstori kamena". Vilenjaci i Patuljci su mnogo trgovali i kroz tu razmenu oba naroda su napredovala.

I mada su bili nezgrapan narod i nisu imali Ijupki lik, Patuljci su na svet donosili mnogo lepote. Njihove ku�e su imale velike dvorane prepune svetlih barjaka, oklopa, oružja opto�enog draguljima i finih tapiserija. Svetlost zvezda je odozgo obasjavala velike bunare svetla i igrala se po jezerima, nalik na ogledala i iskri�avim srebrnim fontanama. U kupolama koje su odzvanjale, pod svetloš�u kristalnih svetiljki, mogli su se videti sjajni dragi kamenovi i žile dragocenih ruda. U zidovima od crnog jantara ugla�anim kao staklo mogla su se videti mramorna obli�ja kao iz snova, a zavojite stepenice ili vijugava aleja su možda vodili do visokog, lepog tornja ili palate s predvorjem od raznobojnog kamenja.

Podzemni prolazi su vodili do dvorišta i slikovitih pe�ina sa stubovima od alabastera, izdubljenih

100

Vremenom i nežnim podsticanjem patulja�kih dleta.

U Dobima Zvezdane Svetlosti Patuljci Plavih Planina izradili su najfiniji �elik koga je Svet ikada video. U Belegostu (koji je tako�e zvan Gabilgatol i Mikleburg) napravljen je �uveni patulja�ki oklop od povezanih prstenova, dok je u Nogrodu (koji se zvao Tumunzahar i Šupljokop) stanovao Telhar, najve�i kova� Patuljaka svih vremena. U to vreme ti Patuljci su kovali oružja Sindara i sagradili za Sive Vilenjake Kralja Tingola njihovu citadelu Menegrot, Hiljadu Pe�ina, kojaje uživala glas najlepše gra�evine na Srednjoj Zemlji.

Rat Dragulja došao je u Prvom Dobu Sunca i u njemu se vc�ina Patuljaka borila s Vilenjacima protiv slugu Morgota. Od svih Patuljaka tog Doba najve�u slavu je zadobio Kralj Azagal, gospodar Belegosta. U Bici nebrojenih Suza samo su Patuljci mogli da izdrže buktanje Zmajevih vatri, jer su oni bili rasa kova�a naviknutih na veliku vru�inu, a na svojim kacigama su nosiii maske od �elika koje su im štitile lica od plamenova. Tako su Patuljci Belegosta mogli da zaustave napredovanje Zmajeve horde i, mada je poginuo, Kralj Azagal je saterao ma� u trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i tako su Glaurung i njegov nakot pobegli s bojnog polja.

Ali, nisu sva dela Patuljaka u tom Dobu bila tako vredna. Jer, ispri�ano je, Patuljci Nogroda su žudeli za Silmarilom, i zbog njega su ubili Kralja Tingola i oplja�kali Menegrot. Zauzvrat su Patuljke presreli Laikvendi kod Gaza Gelion i Silmaril im je oduzet, a one koji su pobegli iz zasede su napali Enti i potpuni ih satrli.

Od kraja Prvog Doba Sunca istorije Vilenjaka i Ljudi koje govore o Patuljcima pri�aju prvenstveno o onima iz Durinove loze koji su živeli u Kazad-dumu. Kad je s Ratom Besnih došlo do uništenja Belerijanda, palate Nogroda i Belegosta su srušene i nestale. Patuljci iz ovih Kraljevstava su došli u Maglene Planine u Drugom Dobu i napravili Kazad-dum, onu najve�u gra�evinu Patuljaka u Srednjoj Zemlji, još ve�u od prethodnih. Prostranim holovima vrveli su Patuljci i ovaj narod je doživljavao procvat i blagostanje. Njegove zanatlije su ostvarile dela bez premca, a rudari kopali duboko i dugo u srcima planina. U Drugom Dobu mnogi od noldorskih Vilenjaka Lindona ušli su u Eregion kraj Zapadnih Vrata Kazad-duma, stvorili kraljevstvo i tako su mogli da trguju sa Patuljcima i snabdevaju se dragocenim metalom, mitrilom, koga je tu bilo u izobilju. Ti Vilenjaci su bili Gvait-in-Mirdain, koji su u potonjim vremenima prozvani Vilin-kova�i. Umešnoš�u ovih Vilenjaka i Sauronovom prevarom, na tom su mestu iskovani Prstenovi Mo�i. I mada je Patuljcima dato sedam ovih Prstenova, oni nisu bili uvu�eni u strašne ratove koji su usledili do kraja Drugog Doba. U Kazad-dumu su Patuljci zatvorili kapije svojih ku�a za nevolje Sveta. Niko nije mogao silom da u�e u njihovo carstvo, a zauvek potom ono je. smatrano mra�nim i zatvorenim kraljevstvom, i tako je Kazad-dum dobio drugo ime, Morija.

Tako su Patuljci Durinove loze preživeli i ušli u Tre�e Doba Sunca, mada su dotad ve� proživeli svoje najve�e dane i patulja�ki narod je po�eo da slabi. Ipak, Morija je opstajala tokom pet Doba Zvezda i do dvadesetog veka Tre�eg Doba je i dalje bila bogata i ponosna. Ali godine 1980, kad je Durin VI bio kralj, kopaju�i, Patuljci su prokopavali suviše duboko pod planinama i oslobodili su velikog demona. Bio je to jedan od Morgotovih Balroga, i on je u besu došao i ubio Kralja Durina i njegovog sina Naina i oterao Patuljke zauvek iz Morije.

Durinovi Ijudi su postali besku�ni, skita�ki narod, ali godine 1999. Nainov sin, Train, osnovao je kraljevstvo pod Planinom u Ereboru. Izvesno vreme Train i neki od Ijudi iz Morije su napredovali, jer je Erebor, Samotna Planina, bila bogata rudama i kamenjem. Ali Trainov sin Torin je napustio to mesto i godine 2210. otišao u Sive Planine gde je, po pri�i, ve� živeo najve�i broj rasutih Patuljaka iz Morije. Tu je Torin prihva�en kao kralj i s njegovim Prstenom Mo�i njegov narod se ponovo obogatio. Posle Torina vladao je njegov sin, Groin, potom Oin i Nain II, i Sive Planine su postale �uvene po patulja�kom zlatu. I zato, tokom vladavine sina Naina II, Daina, iz Severne Pustopoljine

101

došlo je mnogo Hladnih Zmajeva iz pustinja. Lakomi prema bogatstvu Patuljaka, ti Zmajevi su došli spremni za rat, pobili su Patuljke i oterali ih sa Sivih Planina.

Godine 2590, naslednik Daina I, Tror je doveo deo preživelih iz carstva Sive Planine natrag u kraljevstvo pod planinom u Ereboru, dok je iste te godine njegov brat, Gror, odveo one druge, koji su preostali, u Gvozdena Brda. I ponovo su neko vreme svi ti Ijudi napredovali, jer se tu uveliko odvijala trgovina izme�u Patuljaka, Ljudi od Dola i Ezgarota, i Vilenjaka Mrke šume. Ali, za Durnov Narod mir je bio kratkog veka, jer je 2770, za vreme duge vladavine Trora, najve�i Zmaj Tre�eg Doba, krilati Vatreni zmaj Smaug Zlatni stigao u Erebor. Niko nije mogao da stane pred ovog velikog Zmaja. On je ubijao, opustošio je Dol i oterao Patuljke s Planine. Tu se Smaug, gospodar Samotne Planine, zadržao dva stole�a.

Ponovo su Patuljci poterani iz svojih domova. Neki su se povukli u naseobinu Gvozdenih Brda traže�i zaklon, a drugi preživeli pratiii su Kralja Trora i njegovog sina, Traina II, i unuka, Torina II, u skita�kim družinama.

U ovom periodu Trora su ubili Orci Morije i njegovo telo je iskasapIjeno, a njegova odrubljna glava isporu�ena njegovom narodu. Patuljci, koji su ve� bolno propatili i stradali od raznih zlih ruku, osetili su da više ne mogu da otrpe ovu poslednju uvredu. Sve Ku�e Patuljaka su se okupile i odlu�ili su da povedu veliki rat.

Bio je to strašan i krvavi Rat Patuljaka i Orka. Besneo je sedam dugih godina, i kroz sve Zapadne Zemlje vojska Patuljaka je pretraživala svaku or�ku šupljinu i ubijala svaku or�ku bandu, sve dok najzad nije stigla do Morijine Isto�ne 'Kapije godine 2799. Ovde se bila. Bitka kod Azanulbizara, kojaje �uvena �ak i u istorijarna Vilenjaka. U toj bici Orke Severa su Patuljci gotovo istrebili. Ali Patuljci su se malo radovali svojoj pobedi, jer je polovina njihovih ratnika poginula u tom ratu. Takav gubitak nikad nije mogao da bude nadokna�en u ovom narodu koji je ve� izumirao. �ak i u ratnom plenu i teritorijama oni su malo dobili ovim ratom jer, mada su Orci bili pobijeni, Balrozi su i dalje držali Moriju i Zmajevi su zaposeli kraljevstvo pod Planinom Erebor i Patulja�ko Kraljevstvo Sivih Planina.

Patuljci su se vratili u svoja kraIjevstva puni tuge. Unuk Grora, Dain Gvozdenstopa, vratio se da vlada u Gvozdenim Brdima, dok je Train II sa svojim sinom, Torinom II (sada zvanim Hrastoštit), otišao na zapad, u Plave Planine i tamo stvorio jedno skromno kraljevstvo. Ali Train II nije vladao dugo, jer ga je na jednom putovanju zarobio Sauron i zatvorio u tamnicu u Dol Gulduru. Poslednji Prsten Patuljaka mu je oduzet i mu�en je do smrti.

Ipak, Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama, jer nije znao za sudbinu svog oca. Mnogi Patuljci lutalice su došli u Plave Planine i njegovi dvori su rasli, ali on je bio nesre�an i želeo je da se vrati u Erebor, u kraljevstvo pod Planinom koje je nekad pripadalo negovom dedi. S takvim mislima još uvek na pameti, Torin Hrastoštot se obratio �arobnjaku Gandalfu godine 2941. i oni su se odmah latili da sastave plan za veliku pustolovinu koju je ispri�ao Hobit Bilbo Bagins u "Crvenoj Knjizi Zapadne Me�e". Ovaj Hobit i dvanaest Patuljaka su pratili Torina u njegovom poslanju da povrati svoje kraljevstvo. Ta dvanaestorica su bili:Fili, Kili, Dori, Ori, Nori, Oin, Gloin, Balin, Dvalin, Bifur, Bofur i Bombur. Kako se pripoveda u Hobitovoj pri�i, Torin je ostvario svoj zadatak. Jer, na kraju, Zmaj Smaug Zlatni je ubijen i Torin je preuzeo kraljevstvo koje mu je po pravu pripadalo, mada je njegova vladavina nad njim bila kratka. Usledile su Bitka Pet Vojski u kojoj su se Orci, Vukovi i Slepi miševi borili protiv Patuljaka, Vilenjaka, Ljudi i Orlova. I mada su or�ke legije uništene, i Torin, hrabri ratnik, tako�e je završio svoj život.

To, me�utim, nije bio kraj Durinove Loze Jer je Dain Gvozdenstopa stigao u Bitku Pet Vojski s pet stotina ratnika iz Gvozdenih Brda i bio je po pravu Torinov naslednik, budu�i, kao i Torin,

102

�ukununuk Daina I. Tako je Dain Gvozdenstopa postao Dain II i vladao je mudro do poslednjih dana Rata za Prsten, kad je pao s Kraljem Brandom od Dola pred kapijama kraljevstva pod Planinom. Ali ovo patulja�ko Kraljevstvoje odolelo napadu Sauronovih ropskih podanika, i Dainov naslednik, Torin III, koji se. tako�e zvao Torin Kamenšlem, vladao je dugo i uspešno i u �etvrtom Dobu Sunca.

Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom nije bio ni poslednji ni jedini dom Durinovog Naroda u �etvrtom Dobu. Još jedan plemeniti Patuljak, potomak Borina, brata Daina I, osnovao je kraljevstvo Patuljaka na po�etku �etvrtog Doba, posle Rata za Prsten. Taj Patuljak bio je Gimli, sin Gloina, on je stekao veliku slavu u ratu i bio jedan od Družine Prstena, izabran za Potragu za Prstenom. On je dobro odigrao svoju ulogu u svim zadacima i pesma njegove sekire predstavljala je strah i trepet za njegove neprijatelje u Bici od Rogburga, Pelenorskih Polja i pred Crnom Kapijom. Na kraju Rata Gimli je poveo mnoge od Patuljaka iz kraljevstva pod Planinom u �udesne pe�ine Helmovog Ponora, i od strane svih je proglašen za gospodara Aglaronda, "svetlucavih pe�ina".

Više od jednog veka Gimli Vilin-prijatelj je vladao Aglarondom, ali posle smrti Kralja Elesara on je prepustio drugima da upravljaju i otišao je u kraljevstvo svog velikog prijateIja Legolasa, Vilin-gospodara Itilijena. Tu se, tvrdi se, Gimli ukrcao na jedan vilinski brod i sa svojim saputnikom preplovio preko Velikog Mora na Zapad, u Neumiru�e Zemlje.

Ovo je poslednje što istorije Srednje Zemlje kazuju o Patuljcima. Ne zna se da li su njihova kraljevstva opstala u �etvrtom Dobu i Vladavini Ljudi. Poznato je da su oni i dalje slabili, ali da li još uvek žive u skrivenim pe�inama sveta ili su sad otišli u Dvore Aulea u Neumiru�im Zemljama, nemogu�e je saznati.

Pauci

Me�u najgnusnijim bi�ima koja su ikad naseljavala Ardu bili su Veliki Pauci. Oni su bili mra�ni i ispunjeni zaviš�u, pohlepom i otrovom zlobe. Najve�a od divovskih bi�a koja su uzela obli�je Pauka bila je Ungolijant, mo�ni i opaki duh koji je došao na Svet pre no što je na�injeno Drve�e Valara. U pustoj zemlji Avatar, izme�u Pelori Planina i beživotnog hladnog mora Juga, Ungolijant je dugo živela sama. Bila je strašna i podla, i plela je pau�inu tmine, zvanu Nesvetlost Ungolijantina, kroz koju �ak ni pogled Manveov nije mogao da prodre.

Veliki Pauk Ungolijant bilaje najozloglašeniji stvor, jer je došla s Melkorom u Valinor i uništila drve�e Valara. A kad je proždrala Svetlost Drve�a, Ungolijant je pokušala �ak i Melkora da proguta kao plen. Da Vatreni demoni zvani Balrozi nisu došli i žestoko je išibali svojim plamenim bi�evima, ona bi možda progutala i samog Gospodara Tmine.

Ali Balrozi su došli i oterali su Ungolijant sa Severa. I tako je ovo mra�no srce ušlo u Belerijand i došlo u mesto koje se zvalo Nan Dun-gotreb, "dolina strašne smrti", gde su živela druga �udovišta njene rase. Mada ne tako ogromni ni tako mo�ni kao Ungolijant, ti Pauci su ipak bili neizmerno snažni, jer njih je odavno bio okotio Melkor me�u zlim �udovištima što su se rodila pre no što je stvorena Svetlost Drve�a. Ungolijant se sad parila s njima, i bilo je malo Vilenjaka i Ljudi koji su se ikad usudili da u�u u tu dolinu.

Ali, možda je Ungolijant bila suviše veliko zlo da bi se zadržala u Svetu. Kona�no je otišla iz Belerijanda u južne zemlje, gone�i sve što je mogla da proguta, jer je njena lakomost bila jeziva, i kažu da je u grabežljivoj gladi naposletku proždrala samu sebe u pustinjama Juga. U Nan Dungotrebu su njene mnoge k�eri živele tokom svih godina Prvog Doba Sunca, ali, kad se ta zemlja raspukla u Ratu Besnih, kažu daje malo njih uspelo da se spase od nabujalih voda.

Ipak, me�u tom nekolicinom, jedna velika k�i zvana Šeloba i neki od manjih Pauka prešli su Plave Planine i našli zaklon u Senovitim Planinama koje su bile bedem kraljevstva Mordor. U planinskim prevojima ovog zlog mesta Pauci su ponovo oja�ali, i u Tre�em Dobu Sunca došli su u Zelenšumu

103

Veliku. Nju su pretvorili u zli predeo prave�i zasede svojim mrežama i tako je Zelenšuma postala mra�na i prekrštena je u Mrkušumu. I mada su Pauci Mrke šume bili mali u pore�enju sa svojim velikim precima, bili su mnogobrojni i umešni u svojoj opakoj veštini hvatanja u klopku. Govorili su i Crnim Govorom i zajedni�kim jezikom Ljudi, ali na or�ki na�in, s puno zlih i nejasno izgovorenih besnih re�i, gutaju�i slogove.

Posle Prvog Doba Sunca samo Šeloba Velika se približila veli�anstvenosti Ungolijantinoj, ona je naseIjavala mesto zvano Kirit Ungol, "Paukov Prolaz", u Senovitim Planinama. Dva dobaje živela u tom prolazu, i mada su mnogi dunedainski i vilenja�ki ratnici ulazili u njeno kraIjevstvo, niko nije mogao da joj se suprotstavi; ona ih je sve proždirala. Kao i njena velika majka, ona je ispljuvavala crnu pau�inu i iz svog trbuha bljuvala tminu. Bila je naoružana otrovom iz svog velikog kljuna i rogova, i imala je po jednu duga�ku gvozdenu kandžu na svakoj od svojih mnogobrojnih �vornovatih �lankovitih nogu. Njena naduvena debelokoža telesina bila je crna. Na toj zveri nije bilo ranjivih mesta, izuzev velikih, okruglih grozdastih o�iju. Njeno ogromno obli�je bilo je crno i umrljano, sa šiljcima od �elika nalik na malje i donjim stomakom posvetlelim od pruga zelene sluzi i sjajnim od njenih otrova koji su izazivali trovanje krvi. Ali iako je Šeloba bila tako ogromna i snažna, njen dug život se okon�ao pre no što se svršilo Tre�e Doba. Poginula je neo�ekivano od ruke Hobita Semvajsa Gemdžija, najneznatnijeg od svih njenih izaziva�a. Jer ovaj Hobit je iskopao jedno od Šelobinih velikih o�iju, i Šeloba se u okretu sama natakla na njegov vilenja�ki ma�. Pre kraja Tre�eg Doba ve�ina Velikih Pauka je tako�e iš�ezla iz Sveta jer, pošto je Šeloba smrtno ranjena, Mordor i Dol Guldur su uništeni i Pauci Senovitih Planina, pa �ak i Pauci koji su harali mra�nom Mrkom šumom su nestali.

Pelargir

Grad i pristanište Pelargir su, kraj uš�a Velike Reke Anduin, sagradili Numenorejci 2350. Drugog Doba, i on je postao najvažnija luka za brodove Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Upravo na tom mestu se iskrcao Elendil posle razaranja Numenora i odatle krenuo da osnuje Gondor i Arnor. Obnovio ga je u desetom veku Tre�eg Doba Earnil I, i on je postao glavna baza snaga mo�nih gondorskih Kraljeva Brodova u borbama s njihovim takmacima, Crnim Numenorejcima iz grada luke Um-bar, daleko na jugu u zemlji Harad. Tokom gondorskog gra�anskog rata 1447, Pelargir su zauzeli pobunjenici, ali je ponovo osvojen posle jednogodišnje opsade. Mada je stradao od istih neda�a koje su mu�ile ceo Gondor, i mada su ga �esto napadali Haradrimi, Isto�njaci i Korsari od Umbara, Pelargir je opstao kao glavno pristanište Gondora sve do Rata za Prsten. Tek tada su crni gusarski brodovi Korsara bili u stanju da nadvladaju odbranu Pelargira, ali �ak i tako njihova vlast nije dugo trajala. Dunedainski poglavar Aragorn je doveo sablasnu vojsku Mrtvih Ljudi od Dunharoua i izvršio prepad na Korsare, koji su pobegli u užasu, i Aragorn se do�epao cele njihove flote. S tim zarobljenim brodovima Aragorn je uspeo da, plove�i uz Reku Anduin, povede Ljude Pelargira u onu poslednju odbranu Gondora na Pelenorskim Poljima i da preokrene tok bitke. Tokom �etvrtog Doba Pelargir je ponovo postao bogat i mo�an kao glavno pristanište Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva.

Pelenorska Polja

Za vreme Rata za Prsten je postojala jedna divna zelena ravnica zvana Pelenorska Polja koja je okruživala gondorsku gradtvr�avu Minas Tirit. Tu je vo�ena sudbonosna Bitka od Pelenorskih Polja koja je preokrenula ratnu sre�u. Pelenor zna�i "zemIja odbrane", zato što je ta ravnica bila opasana odbrambenim zidinama zvanim Ramas Ekor, koje je podigao Vladaju�i Namesnik Ehtelion II godine 2954. Tre�eg Doba. Taj bedem je ubrzo probila vojska Vešca-kralja od Morgula kad je on nadirao prema Minas Tiritu za vreme Rata za Prsten. Sre�om, rohirimska konjica je saterala snage Vešca-kralja u polja gde su kona�no njegove zle horde nadvladane i uništene.

Pelori Planine

Najve�e planine u celoj Ardi bile su Pelori Planine, koje su uzdigli Valari da bi branile Neumiru�e Zemlje od Melkorovih snaga u Utumnu na Srednjoj Zemlji. Uzdizale su se u obliku ogromnog polumeseca koji je obrazovao granicu Valinora sa severne, isto�ne i južne strane. Ve� najviše planine na svetu, Planine Pelori (što zna�i "ograda odbrambenih vrhova") postale su još više i strmije posle uništenja Drve�a Valara. Od njihovih mnogobrojnih vrhova Tanikvetil, Planina posve�ena Manveu,

104

bila je najviša i nalazila se u središnjem i isto�nom delu venca, nedaleko od jedinog prolaza kroz ove planine. Ta klisura se zvala Kalakirija, što zna�i Prolaz Svetlosti.

Pepeljaste Planine

Kraljevstvo Saurona, Gospodara Prstenova, zvalo se Mordor. Bila je to mra�na i opaka zemlja zašti�ena planinama u obliku velike potkovice. Planine koje su �inile severnu granicu Mordora zvale su se Pepeljaste Planine, što je na vilenja�kom glasilo Ered Litui. Te planine su na izgled bile potpuno nepremostive, izuzev na mestu gde su se spajale sa Senovitim Planinama - Efel Duatom - što je obrazovalo zapadne i južne delove Mordorove odbrambene linije. Uzani klanac gde su se dva planinska venca susretala bio je Moranon, Crna Kapija, glavni ulaz u Sauronovo Kraljevstvo.

Perianat

U istorijama Rata za Prsten ispri�ano je kako je najmanja i najstidljivija od rasa, Hobiti, postala oru�e kojimje dobijen Rat. I tako su Perianat, što je bilo ime pod kojim su Hobiti bili poznati u sivovilenja�kom jeziku, postali �uveni u pesmama Vilenjaka i Ljudi i bili slavljeni zbog svog junaštva.

Peregrin Tuk

Hobit od Okruga, Peregrin Tuk je ro�en 2990. godine Tre�eg Doba, kao sin Taina od Okruga. Kao odani prijatelj Froda Baginsa, uputio se u Potragu Prstena 3019. Preživeo je mnoge pustolovine s Družinom Prstena sve do njenog raspada, kada su i Pipina i njegovog hobitskog prijatelja, Merjadoka Brendibaka, zarobili Orci. Na sre�u, oba Hobita su pobegla u Šumu Fangorn, gde ih je sreo Drvobradi Ent, i pomogli su u podsticanju Enta da napadnu Izengard. Gandalf je kasnije poveo Pipina u Gondor gde je postavljen za Gardistu Citadele, i pomogao da se spase život Namesnikovog sina, Faramira. U Bici ispred Crne Kapije Mordora Pipin se istakao ubivši jednog Trola. Kasnije, te godine borio se u Bici od Uzvode. Pipin i Veseli su bili dva najviša Hobita u istoriji - visoki skoro �etiri i po stope -zahvaljuju�i tome što su pili Entnapitke. U �etrnaestoj godini �etvrtog Doba Pipin je postao trideset drugi Tain od Okruga i vladao do godine 64. On i Veseli su odlu�ili da provedu svoje poslednje godine u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz po�asti u Ku�i Kraljeva.

Planine Beli Rog

Veliki venac planina s vrhovima pokrivenim snegom koji je obrazovao ki�mu Gondora bile su Planine Beli Rog. Ponekad nazivan po svom vilenja�kom imenu Ered Nimrais, ili jednostavno Bele Planine, ovaj planinski venac bio je duga�ak najmanje šesto milja i prostirao se na zapad od Anduin Reke skoro do mora. Najraniji stanovnici Planina Belog Roga su izgleda bili preci Dunlendinga i Voza, ali u najve�em delu Tre�eg Doba prvenstveno su ih naseljavali Rohirimi i Ljudi Gondora. Na njegovim severnim krakovima nalazila su se rohirimska tvr�avska skloništa Helmov Ponor i Dunharou. Na obroncima najisto�nije planine podignut je Minas Tirit.

Planine Odjeka

Kada se vojska noldorskog kralja Feanora vratila u Srednju Zemlju u potrazi za Silmarilima, prvo su se iskrcali u severnoj pustopoljini zvanoj Lamot, koja je bila kao bedemom odvojena od ostatka Belerijanda Ered Lominom, Planinama Odjeka. Sre�om, planinski venac bio je rascepljen morem kod morskog rukavca Drengista, i tim putem su se noldorski Vilenjaci uputili u Hitlum u severnom Belerijandu. Planine Odjeka su nazvane tim imenom zbog svoje zapanjuju�e akusti�nosti koja je �inila da bilo koji krik ili zvuk koji se ispusti u praznim pustarama Lamota bude umnogome poja�an i odjekuje u planinama u visini.

Planina Usuda

Ogromna vulkanska planina koja je stajala u središtu pocrnele visoravni Gorgorot, u Mordoru, bila je mo�na prirodna kova�nica u kojoj je Sauron sa�inio Jedini Prsten 1600. godine Drugog Doba Sunca. Na jeziku Ljudi zvana Gora Usuda, na vilenja�kom joj je ime bilo Orodruin, "planina crvenog plamena", i pod tim imenom može se na�i njena istorija.

Plave Planine

Veliki planinski venac koji je ozna�avao isto�nu granicu vilenja�kih zemalja Belerijanda bio je Ered Luin, venac Plavih Planina. One su bile dom blizana�kih kraljevstava PatuIjaka, Belegosta i Nogroda. Me�utim, posle svršetka Prvog Doba Sunca, kada su vilenja�ka i patulja�ka kraIjevstva

105

Belerijanda uništena, sve je, izuzev malog dela Plavih Planina, potonulo u more. �ak i taj deo Plavih Planina koji je ostao iznad mora rascepljen je na dva dela Zalivom Lune. Ovde je gospodar falatrimskih Vilenjaka Belerijanda, Kirdan, sagradio Sive Luke, poslednje pristanište Eldara na Srednjoj Zemlji. A na tom malom preostalom delu Belerijanda zapadno od Plavih Planina koji se zvao Lindon nalazilo se kraljevstvo Gil-galada, poslednjeg Uzvišenog Kralja Eldara na Srednjoj Zemlji.

Polu-Orci

Me�u Dunlendinzima koji su, u Tre�em Dobu Sunca, prišli Sarumanovoj zastavi Bele Ruke u Izengardu, bilo je nekih �ija se krv, vradžbinama Sarumanovim, izmešala s krvlju Orka i Uruk-haia. To su bili krupni Ljudi, kosih o�iju i zli, koji su se zvali Polu-Orci. Mnogi od njih su bili me�u najja�im Sarumanovim slugama. Oni su najve�im delom stradali u Bici od Rogburga, ili ispred bedema tvr�ave ili u šumi Huorn. Ali neki su preživeli taj sudbinski dan i pošli za Sarumanom u izgnanstvo, �ak u hobitske zemlje Okruga, gde su služili palog �arobnjaka do njegovog poslednjeg daha.

Polušani

Nijedna istorija ne govori o tome kako ili gde su Hobiti, najmanji od naroda Srednje Zemje, došli na svet, ali se misli da je to možda bilo u Prvom Dobu Sunca, pošto su oni bliski srodnici Ljudi. Me�utim, kad su se Ljudi pojavili, bilo je mnogo ratova i velikih podviga u kojima su se mo�ne rase i sile borile za premo�. U borbi za vlast, malo pažnje se obra�alo na tako si�ušne Ijude koje su, pošto im je visina bila upola od visine Ljudi, Ljudi naj�eš�e zvali Polušani.

Poniji

U Srednjoj Zemlji Poniji su se pokazali kao izvrsne sluge Hobita i PatuIjaka koji, zbog svog rasta, nisu mogli da jašu Konje. Kao tovarne životinje Poniji su tako�e prenosili rudu i trgovinsku robu Patuljaka i useve Hobita i Ljudi.

U letopisima Hobita pominju su oni Poniji koji su pomogli devetorici koji su išli u Potragu Prstena. Tom Bombadil je naveo ove: Oštrouhi, Vitlorep, Mudronosi, Belo�arapan i Smeteni. Bombadilov Poni se zvao Debeli Glupan. Verna životinja s kojom se sprijateljio Semudri Gemdži bila je prosto Bil.

Prozor sun�evog zalaska

Pe�insko sklonište Šumara Itilijena koje je bilo skriveno iza zaštitnog zida od živopisnog vodopada u severnom Itilijenu. Njegove vode su se ulivale u reku Anduin kraj Polja Kormalen i tik na istoku od Kair Androsa. Zvao se Henet Anun, što zna�i Prozor Sun�evog zalaska ili Prozor Zapada, a sagradio ga je Turin od Gondora 2901. Tokom Rata za Prsten �esto su ga koristili Faramir i njegovi Šumari. Nosilac Prstena, Frodo Bagins, našao je tu uto�ište za vreme Potrage Prstena.

Prvoro�eni

Kao što pripoveda "Ainulindale", u Bezvremenim Holovima, pre no što je Svet nastao, bila je Muzika, i u njoj Ure�enje svih stvari. U toj Muzici pojavila se tema koju je komponovao sam Iluvatar. Bio je to dolazak prve rase koja �e se probuditi u Ardi, besmrtne rase koja �e trajati koliko i sam Svet. To je rasa Vilenjaka koji su se probudili na istoku kad je samo zvezdana svetlost obasjavala Srednju Zemlju i odonda su se u znak po�asti zvali Prvoro�eni. Mnoga su doba protekla pre dolaska Sunca koje je najavilo vreme Drugoro�enih, kad se ta neznatnija rasa zvana Ljudi pojavila, kao nekad Vilenjaci, u isto�nim zemljama.

Pukel-Ljudi

Na velikoj citadeli Dunharoua bio je postavljen drevni lavirint zidina i ulaza koji bi zaustavio nadiranje svake vojske pre nego što bi stigla do Utvr�enja Dunharoua. Na svakoj kapiji na putu stajali su ogromni kameni stražari. Te stražare su Rohirimi, koji su došli u Dunharou mnogo stole�a pošto je rasa koja je sagradila ovaj lavirint iš�ezla, nazvali Pukel-ljudi.

Statue Pukel-Ljudi su bili kipovi �ovekolikih trbušastih bi�a u �u�e�em položaju, �ija su lica imala skoro komi�ne grimase. Poredili su ih s Divljim Ljudima, zvanim Vozi od Druadana. Zaista,

106

verovatno je da su Pukel-Ljudi bili preci te pigmejske rase, Voza, ali o njihovom odnosu s graditeljima Dunharoua ne govori nijedna pri�a.

Graditelji prostranih utvr�enja su bili poznati samo kao Ljudi od Belih Planina. Za njih se verovalo da su preci Dunlendinga i u ranim godinama Drugog Doba Sunca oni su neko vreme napredovali i doživIjavali procvat u Belim Planinama.

107

Radagast

Istari, �arobnjak Srednje Zemlje, Radagast Sme�i je prvobitno bio majarski duh Javane Plodne, zvani Aivendil, što zna�i "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istarija, reda �arobnjaka, došao je u Srednju Zemlju godine 1000. Tre�eg Doba Sunca. Izgledalo je da ga se malo ti�u poslovi Vilenjaka i Ljudi, ali bio je izuzetno u�en po pitanju trava, bilja, ptica i zveri.

Rauros slapovi

Najživopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Tre�em veku bili su Rauros slapovi na Reci Anduin, na severnoj granici Gondora. Ime Rauros zna�i "grme�a pena", i ta�no ga opisuje kako pada u svetlucavoj zlatnoj izmaglici s duga�kog jezera Nen Hitoiola na visovima Emin Muil na mo�varne zemlje u njihovom podnožju. Slapovi nisu bili plovni, ali je u liticu bio use�en kopneni put zvani Severne Stepenice, kojim su �amci mogli da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vreme Potrage Prstena, pogrebni �amac Boromira od Gondora je odaslat preko Raurosovih slapova u njegov ve�ni po�inak.

Redgbag

Ork od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan pomena time što je odbio da izvrši jedno nare�enje koje mu je izdao njegov Uruk-hai zapovednik, Sagrat, posle borbe izmedu Orka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Minas Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jer ga je Šagrat oborio na zemlju i iscedio mu o�i.

Region

Me�u drve�em Srednje Zemlje bilo je i jedno koga su Vilenjaci zvali Region, a Ljudi zvali Zelenika. Deo kraljevstva Sindara je nazvan po tom drvetu. To je bilo podru�je gustih šuma Isto�nog Belerijanda koje se prostiralo u okviru �uvanog kraIjevstva Dorijat.

Region je bio široko rasprostranjen u Srednjoj Zemlji, ali je na malo mesta bujno rastao. Jedno od podru�ja gde je bio najšire rasprostr-njen i gde su ga najbolje poznavali bio je Eregion, što zna�i "zemlja zelenike". Vilin-kova�i su živeli tu u Drugom Dobu Sunca, i tu su iskovani silni Prstenovi Mo�i.

Reka Anduin

U Tre�em i �etvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najve�a i najduža reka na Srednjoj Zemlji. Njeno ime je vilenja�ka re� za "veliku reku" i �esto je nazivana Velika Reka. Njene glavne pritoke su bile: Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i Sirit. Zemlje Anduina pružale su se od njegovog izvora u Sivim Planinama na dalekom severu do njegove delte koja se ulivala u Zaliv Belfalas na jugu, bile su zemlje oko kojih su se bile najžeš�e bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rata za Prsten.

Rivendel

Godine 1697. Drugog Doba, uo�i Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilenjak je pobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najve�i deo kraljevstva Vilin-kova�a Erijadora uništen, preživeli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili sklonište Rivendel u strmoj, skrivenoj dolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora u podnožju Maglenih Planina, u "�ošku" zemlje izme�u reka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je bila skrivena velika Ku�a Elrondova. Smatrana "Poslednjim Ku�evnim Domom Isto�no od Mora", bila je to ku�a mudrosti, velike u�enosti i uto�ište dobrote za sve Vilenjake i Ljude dobre volje. Tu je Bilbo Bagins našao uto�ište, isto kao i kasnije Družina Prstena. Ku�a i dolina su bile branjene vilenja�kom �arolijom koja je �inila da reke s obe strane nabujaju i odbiju napada�e. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Tre�eg Doba i, pored toga što je bio vilenja�ko uto�ište, bio je tako�e i uto�ište za Dunedaine, a posebno za Poglavare Severnog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrond je otišao iz Rivendela u Neumiru�e Zemlje, ali Elrohir, Eladan i Keleborn su ostali tu s mnogim dmgim Vilenjacima sve do onog vremena u �etvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka.

Rogburg

Masivnu tvr�avu Rogburg su sagradili Ljudi Gondora u prvom milenijumu Tre�eg Doba na Rogsteni u Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje središnji deo ogromnog odbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, koji je uklju�ivao Ponorni bedem i veliko pe�insko

108

sklonište Aglarond, "svetlucave pe�ine". 2758. rohanski Kralj Helm �eki�oruki i njegov narod branili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najve�i sukob koji se ovde odigrao bila je Bitka od Rogburga, jedna od odlu�uju�ih bitaka u Ratu za Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke Sarumana �arobnjaka nahuškala protiv Rohirima branioce Rogburga. Vojska je bila sastavljena od Dunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uruk-haia, i mada su osvaja�i uspeli da na juriš osvoje zemljane odbrambene bedeme Ponornog bedema i smrve kapiju same tvr�ave, sila rohirimske konjice ih je poterala da s visokih bedema iza�u na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvatila u zamku druga armija Rohirima, potpomognuta �etom divovskih Huorna, duhova drve�a. Bitka je tu završena i Sarumanova armija uništena.

Rogin

Najeziku rohirimskih konjanika Rogin je bilo ime dato onim primitivnim plemenskim Ijudima iz Druadanske šume koji su se �eš�e zvali Divlji Ijudi ili Vozi.

Rohan

Kraljevstvo Rohan, što zna�i "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Tre�eg Doba Sunca posle Bitke od Polja Kelebrant. Za vreme ove bitke jedna skita�ka rasa zlatokosih konjanika zvanih Eoteodi došla je u pomo� Ljudima Gondora i preokrenula tok bitke. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celu pokrajinu Kalenardon kao nezavisnom, ali savezni�kom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivali Rohirimi ili "gospodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su na�inili svoj dom. Rohan se ve�inom sastojao od prostranih pašnjaka, poljana i oranica koje su bile ograni�ene Rekom Anduin na istoku, Planinama Beli Rog na jugu, Maglenim Planinama i Sumom Fangorn na severu. Bio je podeljen na pet glavnih oblasti: Isto�ni prevoj, Zapadni prevoj, Isto�ni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka i Snežnik su bile glavne pritoke Reke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Rohanska prestonica bio je grad Edoras gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvr�en, nije ga bilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su tražili uto�ište u velikim tvr�avama Helmovog Ponora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tokom upada Dunlendinga 2758. i ponovo za vreme Rata za Prsten i odlu�uju�e Bitke kod Rogburga. Posle odlu�uju�e uloge Rohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospodara Prstenova, Rohan, zajedno s Ponovno Ujedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arnora, razvijao se dugo i uspešno i u �etvrtom Dobu.

Roherin

Konj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Aragorna u mnogim bitkama. Rutav, ali snažan i ponosan konj, bio je dar vilenja�ke princeze Aruene njenom zaru�niku, budu�em kralju. Roherin zna�i "konj gospe". Za vreme Rata služio je .Aragorna u Bici od Rogburga, na Stazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i sve do one kona�ne kataklizme pred Crnom Kapijom Mordora.

Rohirimi

Godine 2510. Tre�eg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je došla u Bitku na Polju Kelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i or�kih hordi. To su bili Eoteodi koje su Ljudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja". Oni su bili Severnjaci koji su naseIjavali Dolove Anduina, a bili su �uveni kao ratnici i konjanici.

Kralj Eorl Mladi bio je najviše veli�an od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Meare, najplemenitije i najlepše Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potomci Nahara, pastuva Valara Oromea. I, kao što se pri�a u "Knjizi Kraljeva", upravo je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od Polja Kelebrant. Po želji Ljudi Gondora, Eorl je stvorio kraIjevstvo u pokrajini Kalenardon, kojoj je ime promenjeno u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekova Tre�eg Doba vladali Markom.

Ali, Rohirimi su �esto pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se grani�ili s mnogim neprijateljima. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne oklope. Bili su naoružani kopljima i dugim ma�evima u koje su bili umetnuti zeleni dragulji. Kosa im je bila upletena u duga�ke zlatne pletenice, a nosili su srebrne kacige s grivama od konjskih repova koje su se vijorile. Imali su zelene štitove s grbom u obliku zlatnog Sunca i zelene barjake ukrašene belim

109

Konjem. Tako naoružani, jašu�i pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protiv Isto�njaka, Dunlendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka.

Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagra�eni kraljevski dvori Edorasa, u kojima je bio Meduseld, odaja za svetkovine rohanskih kraljeva, s krovom od zlata. Letopisi devet kraljeva Marke se nalaze u "Analima Kraljeva i Vladara". Posle Eorla Mladog, kralj koji je stekao najve�u slavu bio je Helm �eki�oruki, poslednji od Prve Loze Kraljeva. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doživeo nesre�u da pretrpi dunledinško osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi godine 2759, junaštvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo ime ulivalo strah neprijateljima. Jer pri�a se da je Helm hodao kroz snežne me�ave po no�i kao neki ogromni div. Prikradao se neprijateljima nenaoružan i ubijao ih samo snagom golih ruku. I mada je umro pre no što se Duga Zima završila, Dunlendinzi su tvrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu da progoni njih i sve neprijatelje Rohirima mnogo godina iza toga.

Pri�a o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pao pod uticaj mo�i �arobnjaka Sarumana. AIi, uz pomo� Gandalfa, Teoden se otresao te za�aranosti i poveo svoje ratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja protiv Mra�nih Sila. I mada je ve� bio starac, pri�a se kako je ubio kralja Harada na Pelenorskim Poljima i kako mu je tu tako�e podarena vojni�ka smrt jer je, zauzvrat, i on poginuo od ruke strašnog Vešca-kralja od Morgula.

Takoje gospodstvo nad Rohirima prešlo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer. On se ubrajao me�u najve�e kraljeve Marke, jer je u�vrstio staro savezništvo sa Ljudima Gondora. Posle Rata za Prsten on je �esto izjahivao da smiri narode Istoka i Juga, a Rohirimi su pobe�ivali i njihova deca su živela u miru u �etvrtom Dobu Sunca.

Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najve�u slavu. Bila je to Eovina, lepa sestra Eomerova. Vitka i visoka, bila je ispunjena snagom i vešta u koriš�enju ratnih oružja. Kao ratnik Rohana došla je u Bitku od Pelenorskih Polja, i nad Teodenom, palim kraljem, suprotstavila se Vešcu-kralju od Morgula. Zatim je u�inila podvig koji u �etiri hiljade godina užasa ni najmo�niji ratnici nisu mogli da ostvare, jer bilo je predskazano da Vešca-kralja ne može ubiti ruka �oveka. Zato je Eovina otkrila da ona nije �ovek nego vitez-deva, i svojim ma�em ubila je Krilatu Zver koja je bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomo� Hobita, Merjadoka Brendibaka, ubila i samog Vešca-kralja.

Rovanion

Prostrane zemlje izme�u Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divlja zemlja" i obuhvatale su sve zemlje južno od Sivih Planina, i severno, od Gondora i Mor-dora. To je uklju�ivalo Mrku šumu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Sme�e Zemlje i sve severne dolove Velike Reke Anduin.

Run

Na severoistoku od Mordora i zapadno od Rovaniona ležale su prostrane zemlje Runa. Tu je bilo Unutrašnje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Teku�ih Reka. Iz udaljenih zemalja Runa dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drugog i Tre�eg Doba Sunca. Run je bio zemIja Isto�njaka koji su bili pod uticajem Saurona, Gospodara Prstenova. Mnogi od njegovih najve�ih slugu su regrutovani me�u kraljevima Runa. Do �etvrtog Doba Elesar, Kralj Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva skršio je mo� ve�ine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajni mir sa zapadnim zemljama.

110

Sablasti Mrtvih Baruština

Izme�u ogromnih slapova Velike Reke Anduin i mra�nih planina Mordora nalazilo se jedno ogromno sumorno podru�je ritova, zvano Mrtve Baruštine. Te Baruštine su bile strašne i opasne, i u Tre�em Dobu Sunca bile su zlo i ukleto mesto. Jer, ispri�ano je, na kraju Drugog Doba vodio se jedan silan rat pred Crnom Kapijom na ravnici Dagorlad. Nebrojeni ratnici Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi su poginuli na toj ravnici, i bezbrojni Orci su tako�e pali. I tako su Vilenjaci, Ljudi i Orci, kao i mnoge druge sluge Saurona svi sahranjeni na Dagorladu.

Ali, u Tre�em Dobu Baruštine su se proširile na istok i mo�vare su progutale grobove vojnika. Pojavile su se velike crne lokve i po njima su gmizali opaki stvorovi. U tim ritovima bilo je zmija i stvorova koji gmižu, nijedna ptica nije pose�ivala te ne�iste vode. Iz opakog zadaha i mulja ovih lokvi, gde je mnogo ratnika trunulo, videla su se sablasna svetla. A ta svetla, govorilo se, bila su kao upaljene sve�e, i u tim svetlima mogla su se videti lica mrtvih, lica lepa i zla, lica razjarena i natrula, mrtva, zla or�ka lica i lica snažnih Ljudi i sjajnih Vilenjaka. Da li su ona bila duhovi mrtvih ili fatamorgane, nije poznato. Te Sablasti Mrtvih Baruština su se pojavljivale u lokvama, ali nije im se moglo pri�i. Njihova svetlost je prizivala putnike kao neki daleki san, i ako bi neko pao pod njihove �ini, ušao bi u mra�nu vodu i nestao u jezivim baruštinama. Takva je bila sudbina onih koji su putovali tim putem na istok i onih Isto�njaka koji su se zvali Kolovosci, koji su u dvadesetom veku tog Doba bili saterani duboko u Mrtve Baruštine posle Bitke od Logora.

Saruman

Istari, �arobnjak od Izengarda, Saruman Beli bio je glavni od Istarija, Reda �arobnjaka, koji su došli u Srednju Zemlju oko hiljadite godine Tre�eg Doba Sunca. U Neumiru�im Zemljama on je bio Kurumo, majarski duh Aulea Kova�a. Kad se pojavio po prvi put, nosio je bele halje, imao kosu crnu kao gavranovo krilo i govorio je glasom u kome je bilo i mudrosti i lepote. Me�u Vilenjacima zvan Kurunir, što zna�i "�ovek od ume�a", lutao je Srednjom Zemljom u nastojanju da savlada Mra�nog Gospodara. Ali, posle izvesnog vremena uzoholio se i poželeo da prigrabi mo� za sebe. Godine 2759. Saruman je ušao u Izengard i kulu Ortank, i sazvao je Orke, Poluorke, Uruk-haie i u jednom poslednjem pokušaju da stekne vlast, nadvladali su ga Hobiti, a zatim ga ubio njegov sopstveni sluga, Grima Crvjezik.

Sauron

Majar, Gospodar Prstenova, nekad majarski duh Aulea Kova�a, Sauron, što zna�i "omrznuti" ili "prezreni", postao je glavni zapovednik Melkora, Mra�nog Gospodara. U dobimaTmine, dok je Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali u okovima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Za vreme Ratova Belerijanda Sauron je služio svog gospodara sve dok Melkor nije ba�en u Prazninu na kraju Prvog Doba Sunca. Sauron se ponovo pojavio na Srednjoj Zemlji tokom petog veka Drugog Doba kao Anatar, "davalac poklona". 1500. godine zaveo je Vilin-kova�e Eregiona i naveo ih da iskuju Prstenove Mo�i. Zatim je sebe u�inio Gospodarem Prstenova iskovavši Jedini Prsten. U Ratu Saurona i Vilenjaka, od 1693. do 1700, Sauron je opustošio Eregion i samo ga je dolazak Numenorejaca spre�io da uništi Vilenjake. Slede�ih hiljadu i po godina Sauron je izgra�ivao mo� Mordora i podveo Ljude na istoku i jugu pod svoju vlast. Najzad su došli Numenorejci i zaratili s njim 3262, a njihova snaga bila je tako velika da im se Sauron predao. Premda nije bio u stanju da ih porazi u ratu, uspeo je da ih zavede i iskvari. U tome je bio tako uspešan da je prouzrokovao potpuno uništenje Numenora. U toj kataklizmi uništeno je lepo obli�je Sauronovo. Ali njegov duh je odleteo u Mordor i uz Jedini Prsten on je sebe pretvorio u Mra�nog Gospodara strašnog ratnika s crnim oklopom na ope�enoj crnoj koži, i užasnim, pomamnim o�ima. Me�utim, �ak i ovaj lik je uništen na kraju Drugog Doba, posle Rata s Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi, kad je Jedini Prsten ise�en s njegove šake. Ipak, pošto Jedini Prsten nije bio uništen, Sauronov duh je mogao ponovo da vaskrsne. Godine 1000. Tre�eg Doba on se otelotvorio u obliku jednog velikog Oka bez kapaka. Ono je bilo kao oko neke ogromne ma�ke, ali ispunjeno mržnjom, opasano plamenom i okruženo tamom. Skoro dve hiljade godina Sauron se skrivao u Mrkoj šumi i bio poznat samo kao Nekromant od Dol Guldura, dokje

111

istovremeno slao Utvare Prstena, Orke i varvarske kraIjeve protiv Dunedaina i njihovih saveznika. Godine 2941. Sauron je ponovo ušao u Mordor i po�eo da obnavlja Mra�nu Kulu. Na njegovu nesrc�u, bilo je to iste godine kad je Jedini Prsten dospeo u vlasništvo Hobita Bilba Baginsa. Još kobnije po Saurona, godine 3018, samo mesec dana pre no što je on zapo�eo Rat za Prsten, Frodo Bagins se uputio u Potragu Prstena, koja je za posledicu imala uništenje Jedinog Prstena u va-trama Planine Usuda. Još jednom, ali kona�no, Sauron je zbrisan i sateran u seni. Nikada više nije vaskrsnuo njegov duh.

Semvajz Gemdži

Hobit od Okruga, Semvajs (Semudri) Gemdži je ro�en 2980. Tre�eg Doba i postao je baštovan u Torbinom Kraju. Kao verni sluga Bilba, pa onda Froda Baginsa, Sem je putovao s Nosiocem Prstena u Rivendel, gde je postao �lan Družine Prstena. Semvajs je bio jedini koji je ostao s Nosiocem Prstena tokom cele potrage. U mnogim i opasnim okršajima Sem je Frodu spasao život. Najzna�ajnija od svega bila je Semova borba sa Šelobom, Velikom ženkom pauka. Koriste�i Bo�icu Galadrijelinu i Vilinse�ivo Žalac, on je oslepeo i smrtno ranio �udovište. Zatim je pomogao svom oslabelom gospodaru da u�e u Mordor i stigne do vatri Planine Usuda, gde je Jedini Prsten kona�no uništen. Kad je Frodo otplovio u Neumiru�e Zemlje, Semvajs je nasledio Torbin Kraj, i postao je �uvena i poštovana li�nost u Okrugu. Oženio se Rozom Pamuklijom i bio otac trinaestoro dece. Bio je izabran za Gradona�elnika Okruga sedam puta. Posle smrti svoje žene osamdeset druge godine Cetvrtog Doba Semvajs je otplovio u Neumiru�e Zemlje da bi se ponovo pridružio svom prijatelju i gospodaru, Frodu Baginsu.

Senko

Meara, Konj od Rohana, Senka najve�eg od Meara, "prin�eva konja" od Rohana u vreme Rata za Prsten, ukrotio je i jahao bez uzde i sedla Gandalf �arobnjak. Nazvan Senko zbog svog srebrnosivog ogrta�a, bio je jedini konj koji je mogao u trku da prestigne sablasne crne Konje i Krilate Zveri Utvara Prstena. Nosio je Gandalfa �arobnjaka u odbrani gondorske Kule i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom Mordora.

Senovite Planine

U istorijama Srednje Zemlje postoje dva planinska venca koja se zovu Senovite Planine. Jedan je bio na severozapadu Belerijanda u Prvom Dobu Sunca i Vilenjaci su ga zvali Ered Vetrin, "Planine Senke". One su obrazovale prirodnu odbrambenu granicu oko noldorskog kraljevstva Hitluma. Drugi venac Senovitih Planina je tako nazvan u Drugom Dobu i obrazovao je hiljadu miija duga�ku granicu zapadnog i južnog Mordora. Poznate me�u Vilenjacima kao El'el Duat, "ograda mra�ne senke", ove planine su obrazovale dve strane velike planinske potkovice koje su predstavljale glavnu odbranu Mordora. Izgledalo je da se na Senovite Planine Mordora prakti�no nemogu�e uspeti i imale su samo dva poznata prolaza, Kirit Gorgor i Kirit Ungol.

Seregon

U drevnom Belerijandu postojalo je nekad jedno stenovito brdo po imenu Amon Rud, "golo brdo", u kome su bile use�ene pe�ine poslednjih od Sitnih Patuljaka. Na tom brdu ništa nije raslo, osim otporne biljke Seregon. Na vilenja�kom, ovo ime zna�i "krvavi kamen", jer kad je ova biljka u cvatu zbog njenih tamnocrvenih cvetova kameniti vrh izgleda kao da je pokriven krvlju. Ova vizija se pokazala kao proro�anska, jer su odmetnici Turina Turambara pobijeni na ovom vrhu, a poslednji od Sitnih Patuljaka usmr�eni u pe�inama pod njim.

Severnjaci

U Tre�em Dobu Sunca mnogi Ljudi koji su bili potomci Edaina iz Prvog Doba naseljavali su severne Dolove Anduina. Ti Ljudi su bili od mnogih plemena i kraljevstava, i zvali su se Severnjaci Rovaniona. Mada ovim Severnjacima nije vladao nijedan jedini gospodar, oni su bili stalni neprijatelji Saurona i svih njegovih slugu. Jer širom Rovaniona ovi ponosni Ljudi su se �esto borili sa Orcima, Isto�njacima i Vukovima Mra�nog Gospodara, i ponekad su se �ak odvažavali da povedu bitku s velikim i drevnim Zmajevima koji su izlazili iz Severne Pustare. Ti Severnjaci su ostali u Rovanionu mnogo vekova i nisu podlegli zloj mo�i Saurona. U istorijama koje se odnose na poslednje vekove Tre�eg Doba Sunca su zabeležena imena nekih od ovih snažnih i plemenitih Ijudi: Beorninzi i Sumski Ijudi od Mrke Sume; Jezerski Ljudi od Ezgarota; Bardinzi od Dola; i, možda

112

najmo�niji, nadaleko �uveni Eotedi, od kojih su poticali Rohirimi, Jaha�i Marke. Sve su to bili snažni i plemeniti Ljudi i, u Ratu za Prsten, Severnjaci su se pokazali kao pravi saveznici Dunedaina, napadaju�i privrženike Saurona na bojnom polju, po šumama i u planinskim prolazima.

Od jedanaestog veka Tre�eg Doba Severnjaci su bili saveznici Gondorana u borbi protiv isto�nja�kih osvaja�a. Mnogi su pristupili vojsci Gondora i njihove sudbine od tog vremena su pratile usud gondorskih kraljeva.

Simbelmine

Kraj Edorasa, Zlatnog Dvora kraIjeva Marke, ležale su velike humke, grobovi kraljeva koji su poslednjih pet stotina godina Tre�eg Doba Sunca vladali Rohanom. Pred kraj Tre�eg Doba grobovi su bili postavIjeni u dva reda: jedan niz od devet grobova za one od Prve Loze; drugi od osam za one od Druge Loze. Na tim grobovima, kao svetlucavi sneg, rasli su beli cvetovi zvani Simbelmine, što je u uobi�ajenom govoru Ljudi glasilo "Ve�nost", a me�u Vilenjacima bio je poznat kao Uilos. Oni su cvetali u svim godišnjim dobima, kao sjajne o�i Vilenjaka, blistaju�i uvek zvezdanom svetloš�u.

Simbelmine su bili najbelji i najguš�e na grobu Helma �eki�orukog, devetog kralja Prve Loze, koji je za vreme Opsade Rogburga odlazio sam me�u nepnjatelje, Dunlendinge. I Simbelmine podse�a te neprijatelje na njega, najžeš�eg kralja Marke. Za vreme gladi Opake Zime Helm �eki�oruki se oglašavao svojim mo�nim rogom i kao snežni div lovio svoje neprijatelje i ubijao ih. I mada je u to vreme poginuo, govorilo se da njegova utvara i dalje hodi tom zemljom, i da se njegov rog može �uti u Helmovom Ponoru.

Sindari

Kako su Sivi Vilenjaci, koji se zovu Sindari, postali odvojena rasa, ispripovedano je u pri�i o Putovanju Vilenjaka. Na po�etku, oni su bili od Tri Roda, Teleri, a njihov kralj bio je Uzvišeni Kralj svih Telera. U tim prvim godinama on se zvao Elve Singolo i bio je najviši od svih Vilenjaka. Kosa mu je bila srebrna i njega je jedinog od Telerija (s noldorskim Gospodarem Finveom i vanjarskim gospodarem Ingveom) Orome, Konjanik Valara, odveo u Neumiru�e Zemlje da dožive Svetlost Drve�a Valara. Kad je Elve Singolo vra�en svom narodu da im ispri�a šta �eka Vilenjake u Neumiru�im Zemljama, niko nije više od njega bio željan da dosegne Svetlost. Teleri su bili najve�a vojska koja je išla na Zapad, a pošto su bili mnogobrojni, uvek su bili poslednji i zaostajali na tom dugom putu. Mnogi od Telera su bili izgubljeni na Putovanju, ali Elve ih je uvek požurivao da nastave, sve dok najzad nisu stigli u Belerijand, s one strane Plavih Planina. U Belerijandu su se na neko vreme ulogorili blizu Reke Gelion, u jednoj šumi. Na tom mestu, prema predanju Vilenjaka, Elve Singolo je ušao u Šumu Nan Elmot i bio za�aran �inima bezvremenosti. Njegov narod je tragao za njim, ali kako su godine proticale mnogi su izgubili nadu i predali su kraljevsku vlast Olveu, njegovom bratu, produživši su svoje Putovanje na Zapad. Ali mnogi drugi nisu hteli drugog kralja i nisu hteli da napuste to mesto. Tako su ti Ijudi ostali u Belerijandu, sebe nazvali Eglat, "napušteni", i odonda su bili odeljeni od roda Telera.

Kona�no, Eglati su bili nagra�eni, jer se Elve Singolo vratio iz Šume Nan Elmot, ali velika promena koja se u njemu dogodila zapanjila je njegov narod. S njim je došao i izvor njegove za�aranosti, Melijana Maja, Elveova kraljica i žena. Svetlost njenog lica bila je blistava i �arobna, i Eglati su je obožavali i plakali od radosti zbog povratka svog kralja.Kralj je bio promenjen i na drugi na�in, jer više nije želco da ide na zapad, ve� je želeo da ostane u Šumi Belerijanda, da okupi oko sebe svoj narod i osnuje tu kraljevstvo. Svetlost na licu Melijaninom je za njega bila sjajnija od svetlosti Drve�a. Tako je stvoreno novo kraljevstvo; njegovi stanovnici se više nisu zvali Eglat, ve� Sindar, "Sivi Vilenjaci" i Vilenjaci Sumraka.

U Dobima Zvezda Sindari su postali najve�i od vilenja�kih naroda u Smrtnim Zemljama i pripadale su im sve zemlje Belerijanda. Oni su pronašli ostatke Telera, zvanih Falatrimi, koji su živeli kraj mora, i ti su Ijudi, pod gospodarem Kirdanom, poželeli dobrodošlicu svom kralju koji se vratio i zakleli mu se na vernost. Takoje bilo i sa ostatkom Nandora koji su stigli u Belerijand (i kasnije

113

prozvani Zeleni Vilenjaci ili Laikvendi); ti Ijudi su tako�e prihvatili Elvea za svog kralja. S vremenom se me�u Sindarima pojavio jedan novi vilenja�ki jezik, i na tom sindarinskom jeziku njihov kralj se više nije zvao Elve Singolo nego Elu Tingol, "Kralj Sivi ogrta�".

U Dobima Zvezdane Svetlosti, pri�a se, jedan �udan narod, koji je sebe nazivao Kazad, izašao je iz Plavih Planina; Vilenjaci su ih nazivali Naugrim, ili "zakržljali narod". Bili su to Patuljci, koji su došli u miru da trguju s Vilenjacima Belerijanda. Veliki procvat i blagostanje doživljavala su ova dva naroda i jedni od drugih su nau�ili mnoge veštine i zanate. Uz pomo� Patuljaka sagra�en je najve�i vilenja�ki grad Srednje ZemIje zvani Menegrot "Hiljadu Pe�ina". Mada je to bio grad u planini, opisivan je kao bukova šuma u kojoj su sijale zlatne svetiljke, pevale ptice, tumarale zveri i tekle vode u srebrnim vodoskocima. Tu i po šumama oko Menegrota bilo je uvek svetlosti, jer je ovo sindarsko kraljevstvo bilo svemo�no, pošto su njime vladali združeni Vilenjak i Maja. Iz braka Elua Tingola i Melijane rodila se k�i koja se zvala Lutijena, a pri�e kažu daje ona bila najlepše stvorenje koje je ikad došlo na Svet.

Ali Godine mira pod Zvezdama su se bližile kraju; u Valinoru je izbio rat i Drve�e Valara je uništeno. Melijana je, me�utim, bila mudra kraljica, obdarena proro�anskom mo�i, i odlu�ila je da skloni Sindare od zla koje �e zadesiti zemlju oko njih. Ona je bacila mo�ne �ini i istkala �aroliju u Velikoj Šumi Dorijat oko Menegrota, tako da je sindarsko carstvo postalo skriveno kraljevstvo. Ta �arolija bila je ja�a od visokih zidina ma koje citadele i nazvanaje Prsten Melijanin, i nikakvo zlo nije moglo da razbije te �ini spolja, i bilo bi izgubIjeno pre no što bi uspelo da u�e.

Tako, iako su Noldori, gone�i Morgota, izašli iz Neumiru�ih ZemaIja a u Belerijandu je besneo Rat za Dragulje, Sindari uglavnom nisu bili u opasnosti. A nisu hteli ni da imaju nikakva posla s tim Rodoubicama niti da im pomažu, jer su �uli za noldorska dela u Neumiru�im Zemljama i kako su Noldori pobiii njihovu bra�u i ukrali brodove Telera u Alkvalondeu.

Ali, kako je ispri�ano u pripovesti o Lutijeni i Berenu, veliko zlo se neo�ekivano pojavilo u samom kraIjevstvu. Jer od rase Ljudi jedan po imenu Beren je došao k Tingolu i zatražio ruku Lutijeninu. Tingol je gledao na smrtnike s prezrenjem i bio je u iskušenju da ga usmrti, ali je, pre nego da ga ubije, postavio Berenu nemogu�i zadatak. Kao cenu za nevestu Beren je trebalo da ise�e Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune i da ga donese Tingolu. Bila je to Potraga za Silmarilom koja je donela tako mnogo zla Sindarima. Ta Potraga je uvukla Sindare u Kob Noldora i prokletstvo koje je ležalo na Silmarilima.

U�inivši neverovatan podvig, Beren je, uz pomo� Lutijene i Vu�jaka Huana, ostvario ovaj zadatak, ali je izazvao bes ne samo Morgota, ve� i Patuljaka i Noldora. Jer, u žudnji za Silmarilom, Patuljci koji su živeli u Skrivenom Kraljevstvu i koji su radili za Tingola, tad su ga (u žudnji za Silmarilom) ubili i ukrali dragulj. Me�utim, nisu uspeli da pobegnu i sami su ubijeni. Posle Tingolove smrti Melijana je velom tuge skrila svoju mo� i, pla�u�i, zauvek napustila Srednju Zemlju. U tom trenutku prsten za�aranosti je spao sa Skrivenog Kraljevstva u Dorijatu.

Sada, kad nikakva prepreka nije više branila Menegrot, Patuljci Belegosta i Noldori, sinovi Feanora, došli su u tvr�avu Menegrot i opustošilije. Tako je ovo veliko kraljevstvo zauvek nestalo, mada je nekoliko njegovih velikaša preživelo.

U Drugom Dobu Sunca neki od ovih sindarskih velikaša, s mnogima od Noldora, otplovili su brodovima do Tol Ereseje i podigli grad i luku Avalone. Ali bilo je drugih sindarskih velikaša koji su se zadržali u onome što je ostalo od Belerijanda i zvalo se Lindon. Kako su godine proticale, neki od sinova sindarskih velikaša su napuštali Lindon i odlazili u zemlje s one strane Maglenih Planina gde su stvarali nova kraljevstva me�u Šumskim Vilenjacima. Dvojica od naj�uvenijih su bili Tranduil, koji je otišao u Zelenšumu Veliku i tu uslanovio Šumsko Kraljevstvo, i Keleborn, ro�ak Tingolov,

114

koji je sa noldorskom princezom Galadrijelom osnovao kraljevstvo Lotlorijen, Zlatnu Šumu. Zatim su se, tako�e, neki sindarski velikaši nastanili u Rivendelu s Elrondom i u Sivim Lukama s Kirdanom Brodograditeljem. U Ratu za Prsten naj�uveniji Vilenjak bio je Legolas, sin Tranduilov. Legolas je bio jedan od devetorice junaka Družine Prstena i posle Rata za Prsten osnovao je poslednje šumsko vilinnaselje u lepoj, svetloj šumi Itilijen u Gondoru.

Kona�no, u �etvrtom Dobu Sunca sve mo�i Eldara su bledele i nestajale iz Sveta, i s drugim Vilenjacima poslednji od Sindara su otplovili iz Sivih Luka u Neumiru�e Zemlje.

Sirion

Najvažniji re�ni sistem u Belerijandu bio je sliv reke Sirion, �ija delta se ulivala u Zaliv Balar. Siron i njegove mnogobrojne pritoke su navodnjavali ceo središnji Belerijand, južno od Planina Senki i Planina Užasa. Njegove glavne pritoke su bile Narog i Ginglit u kraljevstvu Nargotrond, i Aros, Kelon, Ezgalduin, Mindeb, Teiglin i Maduin u Dorijatu. Na najsevernijem delu njegovog toka nalazilo se važno utvr�eno ostrvo Tol Sirion koje je branilo Sirionov Prolaz. Jedan kameni most je premoš�avao njenu pritoku, Ezgalduin u centralnom Dorijatu i ulazio u Hiljadu Pe�ina Menegrota, onaj �udesni skriveni grad Sivih Vilenjaka, dok su kanjoni i pe�ine pritoke Naroga bile mesto gde su noldorski Vilenjaci Finroda podigli svoj grad Nargotrond. Za Sirion se verovalo daje nastao u zbrci i sukobu Rata Sila na kraju Prvog Doba Zvezda, kad su Valari razorili Utum-no. Uništen je na kraju Prvog Doba Sunca i Rata Besnih kad su Valari i Eldari razorili Angband i ceo Belerijand potonuo u more.

Sitni Patuljci

Pri�e o Vilenjacima u Prvom Dobu Sunca kazuju o ostatku jednog izgnanog naroda Patuljaka koji je živeo u zemlji Belerijand mnogo pre dolaska Vilenjaka. To su bili Sitni Patuljci i oni su naseljavali šumovitu zemlju oko Reke Narog i izdubili dvore Amon Ruda i Nukkizdina (kojije kasnije postao vilenja�ko kraljevstvo Nargotrond). Ali, kada su sindarski Vilenjaci stigli u obližnju zemlju Dorijat, ne znaju�i kakva su to bi�a, lovili su ih radi zabave. S vremenom su nau�ili da nisu ništa drugo do umanjeni patulja�ki narod koji je postao otu�en od drugih Patuljaka zbog nekog zlog dela u�injenog mnogo pre tog vremena u zemlji islo�no od Plavih Planina. Tako su Sindari prestali da progone ovu nesre�nu rasu, koju su nazvali Noigit Nibin.

Ali, ovi Ijudi su u Belerijandu izumirali. Pošto nisu imali nikakvih saveznika u zara�enoj zemlji, ušli su u istorije Vilenjaka u pri�ama o Turinu. Do tog vremena Sitnih Patuljaka bilo je samo tri: njihov gospodar, koji se zvao Mim, i dvojica njegovih sinova, Ibun i Kim. U "Pri�i o Bolu" se pripoveda kakoje Mim odveo Turina Turambara i njegove pristaše u drevne patulja�ke iskopine Amon Ruda, gde su našli zaklon. Ali, kasnije su Mima zarobili Orci i on je spasao svoj život odaju�i Turina i njegovu bandu. Tako su Orci iznenada napali i pobili te odmetnike. Mim je zaludu stekao slobodu, jer su oba njegova sina stradala i, mada je on poživeo još da sakupi veliku Zmajevu riznicu blaga koju je Glaurung ostavio za sobom u razrušenom Nargotrondu, desilo se da je Turinov otac, ratnik po imenu Hurin, došao do Mimovih vrata. Jednim udarcem Hurin je ubio Mima da bi se osvetio, i tako je okon�ao život ovog Sitnog Patuljka, poslednjeg koji je živeo u Krugovima Sveta.

Sive Luke

Poslednja od luka Vilenjaka na Srednjoj Zemlji bio je grad i pristanište poznato kao Sive Luke, posed Falatrima Kralja Kirdana. Na vilenja�kom zvane Mitlond, Sive Luke su bile naseljene i podignute na po�etku Drugog Doba Sunca, na gornjim potezima Zaliva Lune i na uš�u reke Luna. Tokom dva veka to je bilo glavno pristanište Vilenjaka Srednje Zemlje, i iz te luke svi veliki i valjani iz te rase koji su preživeli sukobe na Srednjoj Zemlji su na Kirdanovim �arobnim belim brodovima otplovili u Neumiru�e Zemlje. U �etvrtom Dobu mnogi od onih koji su se ubrajali me�u junake Rata za Prsten su se tako�e uputili na to veliko putovanje na zapad, sve dok kona�no i sam Kirdan, s poslednjima od Eldara Srednje Zemlje, nije povezao poslednji vilinski brod iz Sivih Luka izvan krugova sveta u Neumiru�e Zemlje besmrtnih.

Sive Planine Odmah na severu od velike Mrke šume nalazio se venac planina koji se prostirao s istoka na zapad i

115

obeležavao severnu granicu Rovaniona. Najseverniji izvor Anduina, Velike Reke, bile su Sive Planine, koje se na vilenja�kom zovu Ered Mitrin. Od godine dve hiljadite Tre�eg Doba to je bilo uto�ište i dom Patuljaka Durinove Loze. Ovde su oni postali veoma bogati zbog ogromnih koli�ina zlata koje su nalazili, i tokom pet vekova napredovali su i živeli u blagostanju. U dvadeset šestom veku glas o bogatstvu koje se nalazilo u Sivim Planinama dospeo je do ušiju Hladnih Zmajeva, i oni su krenuli u napad bez milosti. Mada su se Patuljci sr�ano branili, nadvladani su, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno prepuštene Hladnim Zmajevima.

Sivi Vilenjaci

Od svih Umanjara, Vilenjaka s Putovanja koji nikad nisu videli Svetlost Drve�a, najmo�niji su bili Sindari, "Sivi Vilenjaci". Tim Ijudima je vladao jedan koji je video Svetlost a štitila ih je jedna koja je bila pomo�nica Silama koje su na�inile Drve�e. Kralj Sivih Vilenjaka bio je. Elve Singolo, na jeziku Sivih Vilenjaka Elu Tingol, "Kralj Sivi Ogrta�". Tingol je bio najviši od svih Vilenjaka i kosa mu je bila srebrna. Njegova kraljica bila je Melijana Maja, i mnogo Doba pre no što se pojavilo Sunce ovo dvoje su stvorili kraIjevstvo u Šumi Dorijat, i u njemu sagradili grad po imenu Menegrot. Dokje Melijana bila kraljica i Tingol bio živ, Sindari su bili napredan i sre�an narod. Ali kad je Tingol uvu-�en u Rat Dragulja i izgubio život, a njegova kraljica otišla, �ivot, a njegova kraljica otišla, �ini su razbijene i

Skata Crv

Zmaj od Sivih Planina. Skata Crv je bio Zmaj koji je u drugom milenijumu Tre�eg Doba Sunca poveo svoje leglo Hladnih Zmajeva u zlatom bogato kraljevstvo Patuljaka u Sivim Planinama. Tu je pobio Patuljke i oteo njihove zalihe zlata. Kona�noje Princ Fram, sin Frugmara od Eoteoda, došao u Sive Planine, ubio Skatu Crva i prisvojio njegovu riznicu.

Skožokor

Ent od Šume Fangorn, Skožokor je bio jedan od tri najstarija živa Enta, ili "Pastira Drve�a", koja su i dalje živela u vreme Rata za Prsten. Skožokora su Vilenjaci zvali Fladrif, a naizgled je najsli�niji bio drvetu breze. U vreme kad se Saruman uzdigao do mo�i, Skožokor je živeo tik na zapadu od Izengarda, gde su ga napali i ranili Orci. On je pobegao u najviša brda Fangorn Šume i ostao tu, odbivši da side odatle �ak i za vreme Marša Enta na Izengard.

Slepi miševi

Od mnogih bi�a koja je Melkor Mra�ni Gospodar odgajao u tmini, jedno je bilo Slepi miš koji siše krv. Nijedna pri�a ne govori o tome da li su Slepi miševi nastali od ptice ili zveri, ali su oduvek bili poznati kao sluge zla. Pohlepa i navike Slepih miševa mnogo su odgovarale zlim ciIjevima, i pri�e govore kako su �ak i najmo�nije Melkorove sluge koristile obli�je Slepog miša kad je ustrebalo. Takvo je obli�je bilo Turingvetil Vampira, "žene tajanstvene senke", a i sam Sauron se, beže�i posle pada Tol-in-Gaurota, pretvorio u velikog Slepog miša s ogromnim krilima. Pri�a o Hobitima tako�e pripoveda kako su, u Bici Pet Vojski u Tre�em Dobu Sunca, crni olujni oblaci Slepih miševa nastupali u otvorenom boju, s legijama Orka i Vukova, da bi se borili protiv Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka.

Smaug Zlatni

Zmaj od Erebora, Smaug je bio najve�i Zmaj Tre�eg Doba. Divovski zlatnožuti Vatreni zmaj imao je ogromna krila kao u slepog miša i omota� od neprobojnih gvozdenih krljušti. Njegov jedini ranjivi deo trbuh bio je zašti�en prslukom od dragulja koji su postali usa�eni tu vekovnim ležanjem na riznicama nakita. Mada mu je poreklo nepoznato, zna se da je živeo u Sivim Planinama pre no što je 2770. godine došao u Erebor. Tu je palio i pustošio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gde je pobio ili oterao Patuljke. Dva veka je zadovoljno ležao na svojoj hrpi blaga u Ereboru. Onda, 2941. dremež mu je poreme�en kad su mu Turin i Družina ukrali deo zlata. U besu je napao Jezerske Ljude Ezgarota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probila jedino mesto na njegovom trbuhu koje nije bilo pokriveno njegovim oklopom od dragulja.

Snaga

Me�u onim opakim stvorovima, koja se u istorijama Srednje Zemlje nazivaju Orci, bilo je mnogo nakota, a za svaki je izgledalo da je stvoren da bi odgovarao nekom posebnom zlu. Naj�eš�a pasmina bila je ona koja se u Crnom Govoru zvala Snaga, što zna�i "robovi". Orci, stvorenja ispunjena

116

mržnjom, prezirali su i same sebe, jer su bili rasa robova i roblje Mra�nim Silama koje su njima upravljale. Snaga je izgleda tako�e bilo i ime jednog odre�enog Orka od Kirit Ungola. Taj Ork je bio jedan od or�kih stražara Kule Paukovog Prolaza koji su se borili pod svojim zapovednikom, Uruk-haiem Šagratom, protiv morgulskih Orka oko pancirnog ogrta�a od Mitrila Foroda Baginsa. On je preživeo ovu bitku, ali samo da bi poginuo slomivši vrat za vreme borbe sa Semvajsom Gemdžijem.

Snežna griva

Meara, Konj od Rohana, za vreme Rata za Prsten Snežna griva bio je ždrebac Teodena, Kraja Rohana. Nosio je svog gospodara u bici od Rogburga. U Bici od Pelenorskih Polja obojicuje ubio Veštac-kralj.

Snežni Ijudi

U severnoj zemlji Forohel, u Tre�em Dobu Sunca, živeo je jedan primitivan narod koji je vodio poreklo od drevnih Forodvaita. Na sindarinskom, to su bili Losoti, ali u zajedni�kom zapadnom jeziku zvali su se Snežni Ljudi od Forohela. Oni nisu bili snažan narod i odabrali su da žive na obali jednog velikog ledenog zaliva da bi bili van domašaja više ratni�ki nastrojenog naroda Juga. Bili su oprezan narod, ali upu�eni u osobenosti i �udi snega i leda, sposobni da izdrže surove uslove u pustarama. Lovili su tamo gde drugi Ijudi ne bi mogli da na�u nikakvu divlja�, gradili su tople ku�e od snega tamo gde bi drugi nastradali od strašne zime, i putovali su brzo preko leda klizaljkama od kosti i sankama tamo gde bi se drugi spoticali i uopšte ne bi mogli da pro�u. Zaista su bili neprikosnoveni gospodari te ledene zemlje koju su izabrali.

Sprudovi humki

Sprudovito zemljište isto�no od Okruga i Stare Šume zvalo se Sprudovi Humki, zbog velikih grobnih humki tu podignutih. Tokom Tre�eg Doba mnogi su ih smatrali za najstarije groblje Ljudi u Srednjoj Zemlji i Dunedaini Arnora su ih poštovali. Nije bilo drve�a ni vode na tim sprudovima, samo je trava pokrivala brda u obliku kupola koja su bila okružena i oven�ana kamenim monolitima. Za vreme ratova s Vešcem-kraljem od Angmara poslednji od Dunedaina Kardolana našli su neko vreme uto�ište me�u humkama. Me�utim, do 1636. humke su postale mesto gde su se pojavljivali zli dusi po imenu Stvorenja Humki, demoni slani iz kraljevstva Vešca-kralja Angmara da u�ine što je mogu�e više zla. Te neupokojene duše su na�inile od Sprudova Humki mesto strave i užasa. U takvu ukletu zemlju, 3018. godine Tre�eg Doba, došao je Frodo Bagins, Nosilac Prstena. Da se nije umešao �udni šumski duh Tom Bombadil, pustolovnom Hobitu bi zla stvorenja Sprudova Huaiki sigurno oduzela život, i Potraga Prstena bi se rano završila.

Srednja Zemlja

Veliki kontinent Srednja Zemlja je prvi put uobli�en u najstarijim danima Sveta Arde. On je ležao na istoku od onog drugog velikog kontinenta, Amana, koji je naj�eš�e nazivan Neumiru�e Zemlje, i koji je bio odvojen od Srednje Zemlje Belegairom, Velikim Morem. Na kraju Drugog Doba Sunca, me�utim, kad je Numenor razoren, Neumiru�e ZemIje su otrgnute iz Krugova Sveta. Srednja Zemlja, smrtne zemlje su ostale, mada umnogome izmenjene, i nastavile su da se menjaju tokom doba. Od Srednje Zemlje su se kona�no razvile Evropa, Azija, Afrika.

Sturi

Jedini od tri hobitske loze, oni koji se nazivaju Sturi, poznavali su veštine plovidbe, pecanja i plivanja. Bili su zaljubljenici u ravne re�ne predele i najviše su se družili s Ljudima. Harfuti su Sture smatrali nastranim narodom. Poslednji od Hobita koji su se naselili u Okrugu, Sturi su Harfutima izgledali muževno i li�ili na Ljude, jer su bili teži i krupniji od drugih rodova i, za razliku od drugih Hobita, mogli su da puštaju brade.

Stvorenja Humki

Zapadno od Brendivinske Reke, iza Stare Šume nalazili su se Sprudovi Humki, najstarije groblje Ljudi u Srednjoj Zemlji. Tu nije bilo drve�a ni vode, samo trave i busenja koji su pokrivali brda u obliku kupola koja su bila oven�ana monolitima i velikim prstenovima od kamena belog kao kost. Ta brda su bila grobne humke podignute u Prvom Dobu Sunca za Kraljeve Ljudi. Tokom mnogih Doba Sprudovi humki su bili sveti i poštovani, sve dok iz Vešti�jeg kraljevstva Angmar mnoge strašne i mu�ene duše nisu pobegle preko Srednje Zemlje, nastoje�i da se sakriju od proždiru�e svetlosti Sunca. Demoni �ija su tela bila uništena tražili su druga tela u kojima bi mogli da obitavaju njihovi

117

zli dusi. I tako su Sprudovi Humki postale ukleto i užasno mesto. Ti demoni su postali Stvorenja Humki, Neupokojeni, koji su oživljavali kosti i draguljima ukrašene oklope drevnih Kraljeva Ljudi koji su živeli u toj zemlji u Prvom Dobu Sunca.

Stvorenja Humki su bila od materije tmine koja je mogla da u�e u oko, srce i um ili da slomi volju. Oni su menjali obli�je i mogli su da se presele iz jednog lika u drugi i oživIjavaju koji god živi lik žele. Naj�eš�e je Stvorenje Humke nasrtalo na neopreznog putnika u vidu mra�ne utvare �ije su o�i bile sjajne i hladne. Glas ove spodobe bio je istovremeno strašan i hipnotišu�i; dodir njene ruke kostura bio je leden, a stezala je kao gvozdene �eljusti zamke. Kad bi je jednom za�arao Neupokojeni, žrtva nije više imala svoju volju. Na taj na�in, Stvorenja Humki su dovla�ila žive u grobove na sprudovima. Turoban hor mu�enih duša mogao se �uti u Humci dok bi, u zelenkastom polusvetlu, Stvorenje Humki polagalo svoju žrtvu na kameni oltar i vezivalo je zlatnim lancima. Ono ju je ogrtalo bledim platnom i prekrivalo dragocenim nakitom drevnog pokojnika i potom joj okon�avalo život žrtvenim ma�em.

U tami su bili mo�ni duhovi, mogli su se držati na odstojanju samo �arolijom mo�ne. bajalice. Oni su ozivljavali tela davno umrlih Ijudi, ili bi omadijali nesre�ne putnike navode�i ih da u�u u grobove na sprudovima gde bi ih ubijali. Mogli su da budu uništeni samo kad bi bili izloženi svetlosti, i upravo su najviše nju mrzeli i najviše su je se plašili. Stvorenja Humki su bila izgubljene i mu�ene duše, i njihova poslednja prilika da ostanu na zemlji zavisila je od mra�ne sigurnosti grobnih komora. Jednom, kad bi se kamena grobna odaja razvalila i otvorila, svetlost bi prodrla unutra na Stvorenja Humki i oni bi kopneli kao izmaglica pred suncem i nestajali.

Svertinzi

U poslednjim vekovima Tre�eg Doba Sunca do mirnih zemalja Okruga doprle su glasine i pri�e o ratovima izme�u Ljudi Gondora i divljeg ratni�kog naroda s dalekog juga, po imenu Haradrim. U nare�ju Okruga Haradrimi su se zvali Svertinzi.

Svetao Narod

Od po�etka, pre Stvaranja Arde i Ra�unanja Vremena, Iluvatar je smerao da donese rasu Vilenjaka na Svet. U njegovoj velikoj zamisli trebalo je da oni budu prvi Ijudi koji �e se roditi i najlepši i najsvetliji od svih rasa koje �e postati. I tako su Vilenjake svi, sem njhovih zlih neprijatelja, obi�no zvali Svetao Narod.

Svetli Vilenjaci

Od cele vilenja�ke rase u najve�oj milosti i najvoljeniji su oni od Prvog Roda, Vanjari, jer su oni najmudriji Vilenjaci i uvek sede kod nogu Manvea, Uzvišenog Gospodara svih Sila Arde. Oni se zovu Svetli Vilenjaci i najduže su živeli u sjajnoj Svetlosti Drve�a Valara, i njihove o�i sijaju najblistavije od svih Vilenjaka tim Svetlom. Uz to, oni su plavokosa i plavooka rasa, a kosu i kožu imaju najsvetliju od svih Vilenjaka. Izgledaju silni i kao da su od zlata, a njihov je kralj, koji je nazvan Ingve, oduvek bio Uzvišeni Kralj svih Vilenjaka Sveta.

Šagrat

Uruk-hai od Kirit Ungola, za vreme Rata za Prsten Šagratje bio zapovednik Orka od Kule Paukovog Prolaza.

Njegova or�ka �eta bila je upletena u kratku, krvavu bitku s jednom or�kom ruljom iz Morgula, koja se vodila da bi se prigrabio pancirni ogrta� od mitrila Forda Baginsa. Mada teško ranjen, Šagrat je uspeo da zadrži pancirni ogrta� i da ga odnese svom gospodaru Sauronu, Gospodaru Prstenova.

Šeloba

Pauk od Kirit Ungola, Šeloba je bila najve�i i najgnusniji od Velikih Pauka koji su preživeli razaranje Belerijanda. Tokom Drugog i Tre�eg Doba Šeloba Velika i njeni manji potomci su živeli u Planinama Mordora i gorju Mrke šume. Do kraja Tre�eg Roda njeni potomci su zauzeli velike delove Mrke šume, dok se Šeloba ponaj�eš�e držala svoje jazbine u Kirit Ungolu, gde se hranila bilo kim iz bilo koje rase koji bi pokušao da u�e u Mordor tim prolazom kroz planine. 3000. godine zarobila je Goluma, ali ga je pustila da bi mogao da joj dovede još žrtava. 3019. Golum je doveo

118

Froda Baginsa i Semvajsa Gemdžija u njenu jazbinu. Šeloba je paralisala Froda, Nosioca Prstena, i progutala bi ga da nije bilo Semvajsa koji je prvo oslepeo Šelobu svetloš�u Boci. Galadrijeline, a zatim je teško ranio vilinskim ma�em. Izgleda da je ona odgmizala da bi uginula u svojoj jazbini.

Šumari Itilijena

Na kraju dvadeset devetog veka Tre�eg Doba Sunca Turin II, Vladaju�i Namesnik Gondora izdao je naredbu da se obrazuje jedno bratstvo vitezova u Severnom Itilijenu, jer su mo� Gondora u toj zemlji ugrožavali neprijatelji iz Mordora i Morgula. Tako je obrazovana družina zvana Šumari Itilijena. Ti vitezovi su bili odeveni u zeleno, kao stanov-nici šuma, a borili su se lukovima, kopljima i ma�evima. U godinama pre Rata za Prsten, njihov zapovednik bio je Faramir, drugi sin Denetora, Vladaju�eg Namesnika Gondora. Najve�e od njihovih prebivališta bilo je ono skloništc pe�ina i tunela iza velikog vodopada, odakle se pogled pružao daleko preko Dolova Anduina. To mesto se zvalo Henet Annun, "prozor sun�evog zalaska".

Šumari Severa

Tokom mnogih vekova Tre�eg Doba Sunca, u zemljama Erijadora, lutali su Ijudi jarosnih lica, odeveni u ogrta�e sive ili zelene kao šuma, s kop�om kao srebrna Zvezda na levom ramenu. Imali su sive o�i, bili naoružani ma�em i kopljem i nosili su duga�ke kožne �izme. Obi�an narod Erijadora zvao ih je Šumari, a za njih se mislilo da su �udni, neprijateljski nastrojeni Ijudi. Jer iako su lutali svim zemljama Erijadora pešice ili na �udnim rutavim Konjima, to su �inili ne�ujno. Zaista je malo njih znalo ko su i odakle su došli ti žilavi, od vetra ogrubeli i izborani Šumari. Ali, kao što "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" otkriva, Šumari su u stvari bili poslednji plemi�i i vitezovi onog nekada velikog dunedainskog kraIjevstva Arnor, a njihov poglavar bio je Uzvišeni dunedainski Kralj. U godinama pre i posle Rata za Prsten bio je to Aragorn, sin Aratorna, koji se kao Šumar zvao Strajder (Krakatilo). U to vreme, jedan po imenu Halbarad, koji je ubijen na Pelenorskim Poljima, bio je Aragornov glavni zapovednik me�u Šumarima, dok su �uveni sinovi Elronda Poluvilenjaka, Eladan i Elrohir takode jahali u toj �eti.

U Ratu za Prsten Aragorn je krunisan za Kralja Elesara, gospodara blizana�kih kraljevstava Arnora i Gondora, a Šumari su slavljeni kao najve�i me�u Ljudima tog Ponovno Ujedmjenog Kraljevstva.

Šumski Ljudi

U Tre�em Dobu Sunca živeo je u Mrkoj šumi jedan narod po imenu Šumski Ljudi Mrke Šume. Oni su bili potomci Severnjaka. U savezu sa Beorninzima i Vilenjacima Šumskog Kraljevstva borili su se protiv zla koje je ušlo u tom dobu u Dol Guldur na jugu Mrke šume. Iz tog mesta dolazili su Orci, Pauci i Vukovi u velikom mnoštvu, i bitka da se o�isti ta velika šuma bila je dugotrajna i strašna. U Ratu za Prsten ta bitka je nazvana Bitka pod Drve�em. Sever su preplavili Vilenjaci, Šumski Ljudi i Beorninzi, satiru�i zle slugeranje Dol Guldura kao vatra slamu. Vilenjaci Lotlorijena su zauzeli Dol Guldur, srušili njegove zidine i razorili njegove tamnice. Tako je na kraju tog Doba šuma o�iš�ena i dobila novo ime Šuma Zelenog Liš�a, a zemlje izme�u severnog kraljevstva Šumskih Vilenjaka i južnih šuma zvane Isto�ni Lorijen su date Šumskim Ljudima i Beorninzima da ih zadrže kao nagradu i svoj sopstveni zakoniti posed.

Šumski Vilenjaci

Me�u Vilenjacima koji su preduzeli Veliko Putovanje bili su i Teleri. Od ovog roda bili su Nandori, "oni koji se vra�aju", koji su se zaustavili na maršu na zapad kod Reke Anduin i dalje nisu išli. Me�u ovim Nandorima bilo je nekih koji su se naselili u Zelenšumi i Lotlorijenu. Oni su nazvani Šumski Vilenjaci jer je ve�ina njih živela u šumama: oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i nije imao kraljeve.

U godinama koje su usledile posle Prvog Doba Sunca, me�utim, broj ovih noldorskih i sindarskih Vilenjaka se smanjio, kao i njihove zemlje, i da bi uve�ali svoja kraIjevstva ovi Visokorodni Vilenjaci su primili Šumske Vilenjake kao svoje podanike. Na taj na�in Šumski Vilenjaci su nau�ili mnogo od Visoko vilenja�kog jezika i kulture, i mnoge veštine koje su došle iz Neumiru�ih Zemalja. Neko vreme Šumski Vilenjaci su ja�ali i napredovali pod ovim gospodarima. Najve�a mo� i lepota su se mogle na�i kod Šumskih Vilenjaka kojima su vladali Keleborn i Galadrijela u Zlatnoj Šumi

119

Lotlorijen. Jer se Keleborn, ro�ak Tingolov, ubrajao me�u najve�e velikaše Sindara, a Galadrijela je bila k�i Uzvišenog Kralja Noldora koji je ostao u Neumiru�im Zemljama; tako je ona bila najplemenitijeg roda od Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji. Mo� Keleborna i Galadrijele nad Zlatnom Šumomje držala zlo na odstojanju, i Šumski Vilenjaci su i dalje doživljavali procvat za vreme neda�a Tre�eg Doba, iako su tri puta napadani. Ti Vilenjaci su bili Galadrimi, "narod drve�a", i tek kad je Kraljica Galadrijela kona�no otišla u Neumiru�e Zemlje svetlost i slava Zlatne Sume je izbledela.

U vilenja�kom zapisima se govori kako je u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma) tokom Drugog, Tre�eg i �etvrtog Doba Sunca postojalo Šumsko Kraljevstvo sindarskog Gospodara Tranduila. Skriveni grad Šumskih Vilenjaka Tranduilaovih bio je prelep i �udesan,jer je bio umanjena slika i prilika drevnog sindarskog kraljevstva Menegrot - nekad najlepšeg grada u Srednjoj Zemlji. A deo njegove lepote je ostao da živi i odoleo mra�nim osvajanjima Tre�eg Doba, �ak i Bici pod Drve�em za vreme Rata za Prsten. Pri�a se da je u �etvrtom Dobu kraljev sin odveo deo Šumskih Vilenjaka ovog kraljevstva u šumovite predele Itilijena i Gondora. Taj princ se zvao Legolas i on je postao gospodar Vilenjaka u Itilijenu. Neko vreme je ovaj narod tako�e napredovao, jer je bio Vilenjak koji je stekao siavu u Ratu za Prsten i koji se sa svojim velikim prijateljem Gimlijem Patuljkom borio u bitkama od Rogburga, Pelargira i Pelenorskih Polja. Zaista, kao jedan od Družine Prstena, sa svojim sjajnim vilenja�kim pogledom, svojim poznavanjem šume i svojom preciznom strelja�kom veštinom, bio je od velike koristi u Potrazi. I mada je Legolas vladao svojim novim kraljevstvom mnogo godina u �etvrtom Dobu, posle nekog vremena se, sa Gimlijem, ukrcao na jedan Vilin-brod i otplovio u Neumiru�e Zemlje.

120

Tangorodrim

Ogromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje mo�ne oružarnice i tvr�ave Angband, pošto je Ungolijant uništila Drve�e Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ova strašna planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je bljuvala otrovan dim i isparenja. Njeno ime zna�i "planina tla�enja" i duboko u njenoj utrobi Morgot je za�eo i okupio mnoga �udovišta i zla stvorenja. Me�utim, Tangorodrim nije preživeo Prvo Doba Sunca jer je, kada u Velikoj Bici za vreme rata Besnih ubijen Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao sa neba i razvalio Tangorodrim.

Tanikvelase

Me�u mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drve�em koje su Vilenjaci Tol Ereseje doneli kao dar i blagoslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list i koru su Numenorejci veoma cenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime nagoveštava da je drve�e poreklom bilo sa obronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveove i najviše planine u Neumiru�im Zemljama.

Tanikvetil

Najviša planina u Ardi bila je Tanikvetil u isto�nim Pelori Planina-ma u Neumiru�im Zemljama. Tanikvetil zna�i "visoki beli vrh" i na njegovom vrhu je izgra�en Ilmarin, dvori kralja i kraljice Valara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikvetila Manveu se pogled pružao na sve zemlje Arde. Vanjari Svetli Vilenjaci su živeli na njegovim padinama i zvali ga Oilose, što zna�i "uvek snežno beo", zato što je uvek bio pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogim drugim imenima: Bela Planina, Gora Ve�nobela, Amon Uilos i Sveta Planina.

Tareldari

Pripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otišli na Zapad i videli Blagosloveno Kraljevstvo u danima Svetlosti Drve�a, na kvenijskom jeziku su nazvani Tarel-dar ili Visokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doživljavao procvat i napredovao, i gradio vilinske gradove i kraljevstva kakvima se nisu mogli na�i ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvih više nikad ne�e biti, jer Tareldari su bili bistrog oka i oštrog uma. Porediti njih sa Morikvendijima bilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem.

Tark

Na vestronskom nare�ju bilo je mnogo re�i uzetih iz vilenja�kog koje su bile iskrivljene or�kom upotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska re� "tarkil", što zna�i Dunedaini. U or�koj upotrebi ona se pretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora.

Tasarion

Me�u najdrevnijim drve�em bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mnogo drugih vrsta drve�a ono je došlo na Svet u Dobima Svetiljki po želji Javane, Kraljice Zemlje. Tasarion je bilo jako, dugove�no drvo koje je najviše volelo da raste pored ruševina, jezera, mo�vara i potoka. U Dobima Zvezdane svetlosti najve�a šuma ovog drve�a na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu, "dolini Tasariona", u Belerijandu. I mada je ova šuma uništena kad je Belerijand potonuo u more, vrsta Tasariona je preživela sve promene Sveta, pa �ak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion je drve�e koje Ljudi sad zovu Vrba.

Teleri

Bilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje sa Istoka Srednje Zemlje u Neumiru�e Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i Noldori, i oni su bili prva velika grupa Vilenjaka koja je stigla u Neumiru�e Zemlje s one strane Velikog Mora. Ljudi Tre�eg Roda su bili Teleri; njihova sudbina se razlikovala od sudbine prva dva roda, jer su bili najbrojniji od vilenja�kih naroda, i zato je njihov prelazak preko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U toku Velikog Putovanja Teleri su postali raštrkan i podeljen narod.

Kod Pograni�nih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su po�eli da oklevaju, ustuknuvši u strahu od prelaska Velike Reke Anduin i Maglenih Planina. Neki Vilenjaci su otišli na jug u Dolove Anduina, gde su živeli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nandori, a uzeli su za svog gospodara jednog po imenu Lenve.

121

Ali glavnina Telera je otišla dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina, do zemlje koja je kasnije nazvana Belerijand. Tada je došlo do najve�e podele me�u Telerima. Svi su bili ulogoreni u jednoj velikoj šumi iza Reke Gelion, kad su izgubili svog kralja, Elvea Singola, koji je jedini me�u njima video Svetlost Drve�a Valara u Neumiru�im Zemljama. Elve je ušao u Šumu Nan Elmot i tu, za�aran, postao op�injen Ijubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako op�injen, mada su proticale godine, a njegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "napušteni", nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se napokon nije vratio s Melijanom, svojom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindari, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjem Vilenjaka i Maje sagradili su najmo�nije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-nama Zvezdane svetlosti.

Ali, mnogo pre nego što se Kralj Elve vratio, ve�i deo Telera je uzeo njegovog brata Olvea za kralja i ponovo pošao na zapad do Velikog Mora. Tu su �ekali od Valara neki znak koji bi ih odveo u Neumiru�e Zemlje. Teleri su �ekali dugo na obalama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama. Dok su bili na obalama, pevali su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosniji peva�i, i najviše su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "peva�i", a drugi Falmari, Morski Vilenjaci. �uvši pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa došao je kod Telera i pevao im o talasima i moru. Oni su mnogo nau�ili od Osea o moru i Ijubav koju su ose�ali kad bi ugledali ili oslušnuli te uzburkane obale Srednje Zemlje je postajala sve ve�a.

Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana došao Telerima s onim neusa�enim ostrvom koje mu je bilo brod, još jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. Oni su nazvani Falatrimi, "Vilenjaci od Falasa", koji su tu ostali iz Ijubavi prema obalama Srednje Zemlje. Za svog gospodara su izabrali Kirdana i naselili su se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvi brodograditelji Srednje Zemlje.

Najve�i deo Telera je otišao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, ne htevši da im dopusti da zaborave blaženstva mora. Ulmo, videvši da oni toliko vole talase, nije bio raspoložen da ih odvede van domašaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumiru�ih Zemalja, nije ih odveo na obalu, ve� je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Svetlosti i zemlje njihovih srodnika, mada je ona bila van njihovog domašaja. Još jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i tokom jednog Doba oni su ponovo živeli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled boravka na Tol Ereseji, "Samotnom Ostrvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i njihov govor više nije bio govor Vanjara i Noldora.

Me�utim, Valari su' bili nezadovoljni svojim bratom Ulmoom, jer su želeli da dovedu tre�i rod na obalu njihovog pravog kraljevstva. Na njihov zahtev Ulmo je popustio i poslao im ponovo Osea. Ose ih je nerado podu�io veštini brodogradnje i, kad su brodovi sagra�eni, Ulmo imje poslao Labudove širokih krila, koji su kona�no odvukli Telere u Eldamar.

Teleri su bili zahvalni što se njihovo Putovanje napokon završilo, a dobrodošlica na koju su naišli je zaista bila velika. Noldori i Vanjari su došli iz grada Tiriona na Tuni, s mnogo darova od dragog kamenja i zlata. Is vremenom su Teleri upoznali Svetlost Drve�a i mudrost valarskog naroda. Pod kraljem Olveom gradili su prelepe palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s o�ima i kljunovima odjantara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, što zna�i "luka Labudova". Ostavši blizu talasa koje su nau�ili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu Eldamar. Teleri su bili sre�an narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno isplovljavali kroz lu�nu kapiju njihovog grada koju je u steni isklesalo more. Malo su znali o ratu i borbi, njihova glavna zanimanja su vezana za more, brodove i pevanje. To su njihove glavne radosti.

Rat je me�u njih stigao dvaput, i svaki put je bio neo�ekivan. Prvi put, prema "Aldudenie" - pri�i o Mra�enju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, došao je Telerima Alkvalondea, žele�i njihove

122

brodove da bi njima otišao u Srednju Zemlju gde bi se osvetio za o�evu smrt i povratio Silmarile od Morgota. Me�utim, Kralj Olve mu nije uslišio želju, i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera i oteli im brodove. Bilo je lo prvi put da se zna da je u Ardi Vilenjak ubio Vilenjaka. Ovo rodoubijanje se uvek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora.

Još samo jednom su se Teleri Alkvalondea okušali u ratu. To je bio Rat u kom su Valari, Majari i Eldari otišli u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pobunjenog Valara, Melkora, koga su Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali �ak i tad se Teleri nisu borili, nego su samo koristili svoje brodove da prevezu vanjarske i noldorske ratnike iz Neumiru�ih Zemalja preko zapadnog mora u Srednju Zemlju. I mada su hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobro pamtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara.

"Akalabet" pri�a kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfere smrtnih i besmrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da predu jaz izme�u Sfera. Divni beli Labu�i brodovi Telera su �udo i smrtni Svet nikada nije video njima ravne, mada oni i dalje plove u Zalivu Eldamar i plovi�e sve do Poništenja Ee.

Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupu�eniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupu�eniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.

Telkontari

Na kraju Rata za Prsten ustoli�enaje nova loza kraljeva da vlada nad kraIjevstvima Arnor i Gondor. Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Aratorna, koji je postao Kralj Elesar Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za svoju Ku�u, jer je to bio kvenijski oblik re�i Krakatilo, imena pod kojim je on bio znan u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sa�uvali su ime Ku�e kojuje Aragorn osnovao, nazivaju�i se Telkontari.

Teoden

Severnjak, kralj Rohana, ro�en 2948. Tre�eg Doba, Teo�en, sin Tengela, postao je sedamnaesti kralj Rohana 2980. Bio je dobar i snažan kralj, ali pred kraj svoje vladavine pao je pod uticaj Grime Crvjezika, koji je bio tajni sluga zlog �arobnjaka Sarumana. Me�utim, 3019. Gandalf ga je izle�io od zlih �ini Sarumanovih. Teoden je uzjahao svig pastuva Snežnu grivu i predvodio Severnjake Rohana na bojnom polju Rogburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, pošto je porazio Haradrime, Teoden je poginuo ratni�kom smr�u usudivši se da se suprotstavi Vešcu-kralju od Angmara.

Tilion

Majar, �uvar Meseca, Tilion od Srebrnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lovca. Me�utim, pošto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen na jednu srebrnu barku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-�uvar. Od prvog uzdizanja Meseca on, uz veliki trud, svake no�i nosi srebrnu barku i cvet po nebesima.

Tindomerel

Najbajnija od ptica peva�ica Arde bilaje Tindomerel, "k�i sutona", koju su obi�ni Ljudi zvali Slavuj. Vilenjaci su voleli ovu no�nu peva�icu koju su nazivali Tinuvjela, "deva od sumraka", i ispri�ali su mnogo pri�a u kojima i slavuji igraju odre�enu ulogu.

Tingol

Vilenja�ki kralj Dorijata. Ro�eni kralj Voda Bu�enja na po�etku Doba Zvezdane Svetlosti kao Elve Singolo - koji je kasnije postao Kralj Tingol bio je Uzvišeni Kralj telerskih Vilenjaka. Bio je najviši od Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio je svoj narod na Velikom Putovanju. To je �inio sve do Belerijanda gde je sreo Melijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina. Do vremena kad se ponovo pojavio, ve�ina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novog kralja i završila putovanje. Oni koji su se zadržali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci. Sa svojim preobraženim Kraljem Tingolom, što zna�i "Kralj Sivi Ogrta�", i svojom Kraljicom Melijanom

123

Majom, oni su sagradili šumsko kraljevstvo Dorijat i dvore Menegrota. Tingol je vladao kraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. �ak i tokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca izgledalo je da je Dorijat bezbedan jer su ga štitile �ini zvane Pojas Melijanin. Me�utim, u petom veku Tingolova k�i se srela sa smrtnim junakom Berenom i zaljubila se u njega. Ne žele�i da zbog jednog smrtnika izgubi k�er, Tingol je poslao Berena u Potragu za Silmarilom. Ljubavnici su uspeli da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Me�utim, kada je Tingol unajmio Patuljke Nogroda da umetnu Silmaril u ogrlicu zvanu Nauglamir, zanatlije je iznenada obuzela žudnja da poseduju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril.

Tinuvjela

Mnoge pesme i pri�e su sastavljene o no�noj ptici peva�ici koju Ijudi zovu slavuj. Od svih ptica njegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vilenjaci, i on peva pod svetloš�u zvezda. Ta ptica ima mnoga imena: Dulin ("no�ni peva�"), Tindomerel ("k�i sumraka"), Lomelinde ("sutonski peva�") i Tinuvjel ("deva od sumraka").

Najve�e legende o ovoj ptici poticale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjaka, Melijana Maja, uvek je bila okružena umilnim glasovima Slavuja. Kona�no je Melijani i Kralju Tingolu ro�ena k�er jedino dete ro�eno iz veze Vilenjaka i Majara u Krugovima Sveta. Ona je bila najlepša od svih Vilenjaka, najzanosnija peva�ica u celoj svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada o Leitijanu" pri�a kako je �arolijom svoje pesme ona zagospodarila ogromnom silom Arde. Ali, kao kratkoveka no� ona je iš�ilela sa Sveta, jer je uzela za muža smrtnika Berena, sina Barahirovog, i sama je postala smrtna. Tako je najbajnije bi�e na Ardi nestalo mnogo pre no što je okon�ano Prvo Doba Sunca.

Mnogo pesama govori o Lutijeninoj lepoti, a u "Pri�i o Aragornu i Arueni" se kaže da je u Tre�em Dobu Sunca tamna lepota Lutijenina ponovo otelovila u Arueni, k�eri Elronda Poluvilenjaka. Aruena je tako�e bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je bila bajna i, kao i Lutijena, udala se za smrtnika i odabrala smrtni život.

Tirion

U Neumiru�im Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najve�i grad u Eldamaru. Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog stepeništa. On se nalazio na brdu Tuni u Kalakiriji, Prolazu Svetlosti. Grad je bio tako postavljen da ne samo što su Vilenjaci mogli da žive u Svetlosti Drve�a i gledaju na more, nego su takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucave zvezde koje su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Planina. U skladu sa tim, ime Tirion je vilenja�ka re� za "osmatra�nicu", i možda se odnosi posebno na najvišu kulu koja se zvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvorištu ove kule zasa�eno je sveto Belo Drvo Eldara, Galation.

Tol Ereseja

U prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegaira koje je Ulmo Valar, Gospodar Okeana, usadio i pretvorio u plove�e ostrvo koje mu je služilo kao neki ogromni brod. Bio je to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjarske i noldorske Vilenjake na Velikom Putovanju iz Srednje ZemIje u Neumiru�e Zemlje. Posle polaska, me�utim, jedan deo ostrva se nasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar. Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori su bezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Me�utim, prošlo je mnogo godina od prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose, majarski duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne završe prelazak, ve� da ukotve ostrvo u Zalivu Eldamar. lako nadomak Neumiru�ih Zemalja i svoje bra�e u Eldamaru, tokom jednog Doba Zvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje bra�e, i za to vreme ostrvo je dobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su nau�ili veštinu brodogradnje okon�ana je njihova izolovanost. Odonda su oni gospodarili morima i išli su kud su želeli. Neki su otišli i sagradili telerski grad Alkvalonde u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovom pristaništu Avaloneu, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali s Numenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene Sveta, i �ija

124

je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u zapadnom moru s najvišeg vrha Numenora. Tol Sirion

U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severnom toku Reke Sirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to Tol Sirion, i tu je noldorski princ Finrod sagradio tvrdavu Minas Tirit da �uva prelaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do godine 457. kada gaje zauzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". U njegove tamnice ba�eni su Finrod i Beren, i ostali tu sve do dolaska Lutijene i Huana Vu�jaka Valara. U sukobu koji je usledio Huan je zaklao Sauronovog glavnog zapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vu�jem obli�ju. Posle Huanove pobede zle sile su pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion. Finrod je tu sahranjen, i to je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranja Belerijanda.

Tom Bombadil

Majar, gospodar Stare Šume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za mo�nog i �udnovatog gospodara Stare Sume. Me�u Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, što zna�i i "star" i "bez oca", on je verovatno bio majarski duh koji je došao u Srednju ZemIju u Dobima Zvezdane Svetlosti. Patuljci su ga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. On je bio veoma neobi�an i veseo duh. Bio je nizak, stamen �ovek, s plavim o�ima, crvenim licem i sme�om bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohabani šešir s plavim perom i žute �izme. Uvek pevaju�i ili govore�i u stihovima, izgledao je kao neko budalasto bi�e, ali je u Staroj Šumi njegova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilo dovoljno snažno da ga dotakne. Žena mu je bila Zlatozrna K�i Reke. Tom Bombadil je odigrao ulogu u Potrazi za Prstenom spasavši Hobite koji su nosili Prsten dva puta: prvo od Starca Vrbe u Staroj Šumi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudovima Humki.

Torin III

Patulja�ki kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenšlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (naslednika Torina II) ro�en je u Ereboru 2866. Tre�eg Doba. Postao je Kralj pod Planinom 3019, pošto mu je otac poginuo brane�i Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrabar ratnik, Torin Kamenšlem je okupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu Erebora i porazio vojske Isto�njaka i Orka.

Torin II

Patulja�ki kralj u izgnanstvu. Ro�en 2746. Tre�eg Doba u Kraljevstvu pod Planinom, Torin je bio unuk Kralja Trora. 2770. sve Patuljke Erebora je isterao iz planine Smaug Zmaj. 2790. ubijen je njegov deda, a njegov otac Train II poveo je svoj narod u Rat Patuljaka i Orka. U to vreme postao je poznat kao Torin Hrastoštit zato što je, kad je razoružan za vreme Bitke od Azanulbizara, upotrebio kao oružje jednu hrastovu granu. Posle rata Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama i 2845. postao je Torin II, kralj u izgnanstvu. Nakon gotovo �itavog stole�a, 2941. organizovao je ekspediciju Torina i Družine i otišao u Potragu za Samotnom Planinom. Ova pustolovina je kao ishod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patulja�kog Kraljevstva pod Planinom. Me�utim, u borbi da zadrži posed nad onim što je družina stekla, Torin Hrastoštit je smrtno ranjen u Bici Pet Vojski i ubrzo potom umro.

Torin I

Patulja�ki kralj Sivih Planina, ro�en u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio sin Kralja Traina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset godina kasnije, poželevši da se suo�i s novim izazovima, Torin je poveo svoj narod u Sive Planine gde je osnovao jedno uspešno i bogato kraljevstvo, i vladao njime sve do svoje smrti, 2289.

Torbin Kraj

Torbin Kraj je smatran me�u Hobitima za jednu od najlepših i najboljih hobitskih rupa u celom Hobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagra�en u dvadeset osmom veku Tre�eg Doba, na kraju Sa�marinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbi�a): Bunga, Bilboa i Froda. 3018, kad je krenuo na put s Družinom Prstena, Frodo je prodao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou Sekvil-Baginsu. Od septembra 3019, za vreme poslednjih meseci Rata za Prsten, to je postao štab zlog

125

volšebnika Sarumana, tokom njegove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti, Lobelija je vratila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemlje na jednom vilenja�kom brodu koji je išao u Neumiru�e Zemlje, Torbin Kraj je postao dom Sema Gamdžija, njegove porodice i naslednika.

Torondor

Orao Okružuju�ih Planina, Torondor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S rasponom krila kojije dostizao trideset hvati (sto osamdeset stopa), on je izgleda bio najve�i Orao koji je ikad živeo. Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasao noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima, vratio telo Kralja Fingolfina iz Angbanda i kandžama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu je tako�e izbavio iz Angbanda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili od neprijatelja skriveno kraljevstvo Gondolin. Me�utim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su najve�u slavu u Velikoj Bici satrvši Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor, što zna�i "uzvišeni orao", vratio s Valarima i Majarima u Neumiru�e Zemlje na kraju Prvog Doba Sunca.

Torozi

Za vreme Ratova Belerijanda u službu Morgota, Mra�nog NeprijateIja, došla je jedna rasa Divova Ljudoždera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od �ega su Ljudi kasnije izmislili ime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno pri�a o ovoj zloj ali glupoj rasi Divova koji su �esto napadali usamljene, neoprezne putnike.

Train l

Patulja�ki kralj Erebora, Train I je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 1999. Tre�eg Doba Sunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov otac je vladao Morijom samo jednu godinu pre nego što ga je ubio Balrog 1981. Prisiljen da napusti Moriju, Train I je postao kralj u izgnanstvu. Najzad, Train I je doveo svoj skita�ki narod u Erebor, gde je pronašao onaj veliki dragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao KraIjevstvo pod Planinom i živeo u sre�i i blagostanju do svoje smrti, 2190.

Train II

Patulja�ki kralj u izgnanstvu. Ro�en u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Tre�eg Doba Sunca, bio je sin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve PatuIjke Ereboraje odatle isterao Smaug Zmaj. 2790. Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je zapo�eo krvavi šestogodišnji Rat Patuljaka i Orka. Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Maglenih Planina u Bici od Azanulbizara, u kojoj je Train II izgubio jedno oko. Još uvek bez kraljevstva, posle rata Train II je živeo neko vreme u Plavim Planinama. Me�utim, 2854. on je prili�no lakomisleno rešio da se kona�no vrati u Erebor sa nekoliko pratilaca. Nažalost, u Mrkoj šumi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji Patulja�ki Prsten Mo�i. 2850, pošto je pet godina bio zato�en, Gandalf je uspeo da ga prona�e i Train je �arobnjaku dao klju� tajnih vrata u Ereboru.

Trava-za-lulu

Pre dana Rata za Prsten Hobiti su bili miran narod koji se nije mogao pohvaliti velikim uticajem na Svet izvan Okruga. Me�utim, di�ili su se time da su prvi otkrili svojstva biljke nikotiane, na vilenja�kom nazvane Galenas, i postali majstori u veštini pušenja te trave. Kada su je prvobitno Ljudi doneli iz zemlje Numenor, ona je hvaljena samo zbog mirisa svog cveta.

Hobiti od Brija su je uzgajali specijalno da bi je pušili u lulama s dugim drškama. Ne znaju�i vilenja�ko ime za ovu biljku, ili pak za to malo mare�i ako su i znali, oni su je, po njenoj naj�eš�oj upotrebi, preimenovali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi oni su nalazili veliko uživanje, i, shodno Hobitima svojstvenom odnosu prema svemu što je izvor zadovoljstva, pušenje Trave-za-lulu je smatrano uzvišenim ume�em.

Hobiti su tako�e bili stru�njaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Brija i Dalekojužnestvari, sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Južna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centra Brija ova naj�uvenija hobitska navika proširila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi su je uveliko upražnjavali.

Trnje Mordora

126

U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smešteni velika pe� i kova�nica Gospodara Prstenova Saurona. On se di�io time da ništa ne raste na toj zatrovanoj zem-Iji, ali, kako govori "Crvena Knjiga Zapadne Me�e", nešto živo se ipak usudilo da iznikne iz tog surovog tla. Na zaklonjenim mestima drve�e nakaznih oblika i zakržljale sive trav-ke su izobli�eno i lagano rasli i, mada je liš�e bilo zgr�eno od sumpornih isparenja i legla larvi, nigde na Srednjoj Zemlji nisu trnjaci izrasli tako ogromni i divlji. Trnjaci Mordora bili su užasni, s trnjem dugim �itavu stopu, bodljikavim i oštrim kao bodeži Orka, i pružali su se nad zemIjom kao namotaji bodljikave žice. Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor.

Trolovi

Misli se da je u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melkor Neprijatelj okotio jednu rasu divovskih Ijudoždera koji su bili okrutni i snažni, ali s malo pameti. Ti divovi crne krvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Zvezdane Svetlosti vršili su dela onoliko opaka koliko je to njihova tupost dopuštala.

Trolove je, kažu, okotio Melkor zato što je želeo rasu mo�nu kao što su divovski Enti, Pastiri Drve�a. Trolovi su bili dvostruko viši i krupniji od najve�ih Ljudi, a imali su kožu od zelenih krljušti kao oklop. Kao što su Enti bili sazdani od drveta, tako su Trolovi bili od kamena. Mada ne tako snažni kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje, Trolovi su bili �vrsti kao stena i snažni. Ali, u �aroliji njihovog stvaranja potkrala se fatalna greška: oni su se plašili svetla. �ini njihovog stvaranja su bile ba�ene u tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te �ini razbijene i oklop njihove kože bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezdušna bi�a bila bi skršena jer bi postajali komadi beživotnog kamena.

Trolova glupost bila je tako velika da mnogi nisu uopšte mogli da se nau�e govoru, dok su drugi nau�ili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma �esto uspevali da obezvrede njihovu snagu, u planinskim pe�inama i mra�nim šumama njih su se s pravom plašili. Oni su najviše voleli da jedu sirovo meso. Ubijali su iz zadovoljstva, i nemaju�i nikakav razlog - izuzev svoju neodre�enu lakomost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih žrtava.

U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog njih i Orka putovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme �esto su išli u rat uz Vukove i Orke, i druge zle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca za njih zna�ila smrt, i u Ratovima Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" je ispri�ano da su u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straža Gotmoga, Gospodara Balroga i, mada nisu bili ni vešti ni lukavi, borili su se žestoko i nisu znali za strah. Sedamdeset njih je ubio sam onaj veliki edainski ratnik po imenu Hurin, ali su drugi Trolovi nastavili da dolaze i najzad ga zarobili.

Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su ostali u Srednjoj Zemlji i sakrili se duboko pod stenjem. Kad se u Drugom Dobu uzdigao Sauron Majar, on je uzeo k sebi te stare sluge svog gospodara Melkora. Sauron je tako�e podario Trolovima prepredenost

U Tre�em Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mordoru, bilo je još uvek mnogo zlih i glupih Trolova koji su su se pojavljivali u Smrtnim Zemljama. Neke od ovih su zvali Kameni Trolovi; drugi su bili Pe�inski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Snežni Trolovi. Mnoge pri�e iz Tre�eg Doba govore o njihovom zlu. U Hladnobrežju, severno od Rivendela ubili su dunedainskog poglavara Aradora.

U Trol�estarima Erijadora vekovima su se tri Trola hranila seoskim stanovništvom tog kraja. Po trolovskim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govorili i razumeli vestronski jezik Ljudi i imali elementarna, premda pogrešna, znanja iz aritmetike. Ipak, oštroumnoš�u je �arobnjak Gandalt uspeo da ih pretvori u kamen. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogromnim Pe�inskim

127

Trolovima.

Ipak, kažu da Sauron još nije bio zadovoljan zlo�om ovih slugu i da je nastojao da njihovu veliku snagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Tre�eg Doba, Sauron nakotio Trolove velike lukavosti i okretnosti koji su mogli da podnesu Sunce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njih je on nazvao Olog-hai, i oni su bili velike zveri koja su posedovale pamet i mo� rasu�ivanja zlih Ljudi. Naoružani otrovnim zubima i kandžama koje su parale, i s kamenim krljuštima, kao i ostali od trolovske rase, nosili su još i crne štitove, okrugle i ogromne, i zamahivali mo�nim maljevima kojima su mrvili kacige neprijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i šumama oko Dol Guldura u Mrkoj šumi gde je Olog-haie slao u rat Sauronove neprijatelje i vrebalo ih je veliko zlo.

U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mordora ova užasna divlja bi�a su izazvala strašna razaranja. Ali, njih je održavala jedna mo�na �arolija, i, kadje Prsten uništen i Sauron prešao u senke, �ini su razbijene. Olog-hai su se kretali bez cilja kao da im je oduzet razum, bili su kao nema stoka koja tumara po mra�nim poljima i uprkos svojoj velikoj snazi raštrkali su se i bili pobijeni.

Trol�estar

U Erijadoru, tokom poslednjih hiIjadu godina Tre�cg Doba, šuma koja je stajala odmah na severu od Vilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trol�estar. To je nekad bio civilizovani deo Arnora, i tu su se nalazile ruševine dunedainskih zamkova, ali od ratova sa Vešcem-kraljem od Angmara ova šuma je postala posed Trolova, divova kojima je najdraže bilo da se slade neopreznim putnicima. Trol�estar je bio dom tri diva: Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vreme Potrage za Ereborom.

Turingvetil

Maja i Vampir, Turingvetil, što zna�i "žena senke", bila je zli majarski duh Melkora, koji je preuzeo obli�je ogromnog vampirskog Slepog Miša. Tokom Prvog Doba Sunca Turingvetil je bila jedna od mnogobrojnih �udovišta koja su menjala oblik, a živela u Sauronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka u Belerijandu. Ona je letela izme�u Saurona i Melkora nose�i poruke i �ine�i zlodela. Posle poraza Saurona i vukodlaka, izgleda da je njena mo� uništena. Njen lik-ogrta� je uzela i iskoristila Lutijena da bi ušla u kraljevstvo Angband.

Tulkas

Valar zvani "Rva�", bio je Herkul Valara. Poslednji od Ainura koji su ušli u Ardu, došao je da se bori sa Melkorom u Prvom Ratu. Pravi�an i preke naravi, Tulkas je voleo da oprobava svoju snagu s drugima. Bio je mladala�kog izgleda i lep, sa zlatnom kosom i bradom. Ponekad je zvan Tulkas Snažni, i Tulkas Astaldo, što zna�i "Smeli", a za ženu je imao Nesu Plesa�icu. Za vreme Rata Sila, Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata Besnih izvršio je podvige u kojima se ispoljila njegova strahovita snaga.

Tuor

Edain od Dor-lomina, Tuor je ro�en 473. Prvog Doba Sunca, baš pred Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je njegov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora su podizali sindarski Vilenjaci u pe�inama Androta sve dok nije napunio šesnaest godina, kada ga je uhvatio i porobio Lorgan Isto�njak. On je kasnije pobegao i živeo �etiri godine kao odmetnik. 496. Tuor je ušao u Skriveno KraIjcvstvo Gondolin da bi preneo Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospodara Okeana, o predstoje�em uništenju Gondolina. Turgon je, me�utim, odbio da ode, i Tuor je tako�e ostao tu i oženio se vilenja�kom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511. Gondolin je opustošen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preživelima iz Gondolina, pobegli su u Luke Siriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i živeli su u Eldamaru.

Turgon

Vilin kralj Gondolina, ro�en za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi sin Fingolfina od Noldora. Posle uništenja Drve�a Svetlosti bio je me�u Noldorima koji su gonili Morgota i Silmarile u Srednju Zemlju. U Belerijandu Turgon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo. Me�utim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dolinu Tumladen

128

u Okružuju�im Planinama. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao ga Gondolin. Grad je završen 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom pet vekova. 473. je poveo Gondolindrime u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je samo žrtvovanje zaštitnice Edaina spre�ilo potpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbio da beži. Posle mnogo godina uho�enja, 511. Morgot je kona�no otkrio gde se Gondolin nalazi i poslao svoje vojske da ga unište. Turgon je, sa svojim ma�em Glamdringom u ruci, poginuo brane�i svoj voljeni grad.

Turin Turambar

Edain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turin je ro�en 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i Morvene. Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgajaju Sivi Vilenjaci kralja Tingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim u�iteljem, sindarskim ratnikom Belegom Jakim Lukom, borio protiv slugu Morgota u mo�varama Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan i otišao u izgnanstvo. Pošto su zarobili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova odmetni�ka družina su pretvorili pe�ine pod Amon Rudom u središte svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga Gortol Zmajeva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je živeo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni Ma�.

129

Ugluk

Uruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapovednik sva�ala�ke grupe Orka koja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Ubrzo potom tu skupinu su pobili Jaha�i Rohana. Ugluk je svoj �in verovatno dugovao �injenici da je bio krupniji, snažniji i gadniji od uobi�ajenih Orka. Uglukaje ubio Eomer, Maršal od Ridermarka.

Uilos

U Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po imenu Uilos, što zna�i "beli", na vilenja�kom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u velikom mnoštvu na grobnim humkama. Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Ve�noset, na vestronskomjeziku.

Uinena

Majarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je žena Osea, Gospodara Talasa. Oboje su služili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim oblicima. Uinenu su svi oni koji su išli po moru isto toliko voleli koliko su se Osea plašili. Mornari su se molili Uineni da im omogu�i bezbedan prelaz preko mora.

Ulairi

Duge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo devet utvara u predelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazguli u Crnom Govoru, a koje su Ljudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospodari me�u Ijudima, Ulairi su podlegli iskušenju volšebnog Prstena i kona�no postali robovi Mra�nog Gospodara Saurona. Pri�a o njihovom razaranju kraIjevstava Vilenjaka i Ljudi je duga�ka i strašna.

Ulmo

Valar, Gospodar Okeana, Ulmo, što zna�i "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih voda na Srednjoj Zemlji, od njenih mora, jezera i reka do kiše, magle i rose. Za vreme Doba Zvezda Ulmo je pomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumiru�e ZemIje, i �esto je podu�avao Vilenjake u muzici i morskim zakonima i �udima. Ulmo se nije �esto pokazivao, ali kad je to �inio, bilo je to obi�no kao da se neki divovski morski kralj uzdiže iz vode s kacigom od kreste talasa i oklopom od srebra i smaragda. Glas mu je dubok i snažan, a kad duva u svoje rogove od morskih školjki, Ulumire, mora odjekuju od njihovog zvuka.

Umbar

Za vreme Drugog i Tre�eg Doba Sunca najve�e obalsko pristanište u Haradu, južnim predelima Srednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanište, tvr�avu, rt i okolna obalska podru�ja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Drugog milenijuma Drugog Doba postala glavno numenorejsko pristanište u Srednjoj Zemlji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci su okupili mo�nu flotu koja se iskrcala u Umbaru da bi se borila protiv Sauronovih snaga, ali posle razaranja Numenora Ijudi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kao Crni Numenorejci i �esto su predvodili mo�ne flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, naro�ito onih u suparni�koj luci Pelargir. U desetom veku Tre�eg Doba Kraljevi Gondora napali su Umbar i skršili mo� Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanište, grad i posede. Umbarje postao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do gra�anskog rata i pobune 1448, kad su pobunjeni�ke snage i njihovi saveznici Haradrimi zauzeli pristanište i otcepili se od Gondora. 1810. Gondor je na kratko osvojio pristanište i grad, ali su ga Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ili dromondi Umbara bili na vodama haraju�i po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbara postali su strah i trepet na moru. O�ekuju�i da �e Sauronova mo� porasti, 2980. Aragorn II je (pod imenom Torongil) na �elu jednog odreda izvršio iznenadni napad na umbarsku luku i spalio ve�i deo njegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Korsari su napali Pelargir, ali ih je do nogu potukao Aragorn s Mrtvim Ljudima Dunharoua. Korsari su bili prisiIjeni da mole za mir i, tokom �etvrtog Doba Sunca, Umbar je bio pod upravom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Arnora i Gondora.

Umanjari

Od sveg novoro�enog vilenja�kog naroda koji je odlu�io da se odazove na pozive Valara i napusti Srednju Zemlju da bi došao u Neumiru�e Zemlje, samo jedan deo je završio Veliko Putovanje, Oni koji su stigli u Neumiru�e Zemlje, kontinent Aman, nazvani su Amanjar, dok su oni koji su se

130

izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski nazvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavne otcepljene grupe Umanjara zvale su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari, ali bilo je tako�e i mnogo manjih plemena i porodica me�u onima koji su se izgubili na tom duga�kom putu na kome su vrebale mnoge opasnosti.

Ungolijant

Pauk od Avatara, Ungolijant je bila �udovišna i divovska ženka Pauka koja je živela u Avataru, nenaseljenom zapadnom podru�ju izme�u Pelori Planina Valinora i hladnog mora juga. Verovatno iskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je najgnusmja od svih stvorenja koja su ikad živela u Ardi. Posedovala je mo� da isplete pau�inu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. Na Melkorov zahtev, Ungolijant je zatrovala i uništila Drve�e Valara. Potom su Melkor i Ungolijant pobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore jedno protiv drugog oko Silmarila. Takoje velika bila Ungolijantina zla mo� da je sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oterale njegove legije Balroga. Ungolijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnožju Planina Užasa u Belerijandu gde se parila s tamošnjim paukolikim stvorovima i stvorila jedan �udovišni nakot džinovskih Paukova. Kasnije je Ungolijant odlutala na jug u pustinje Harada, gde je ne našavši ništa drugo za jelo - prožderala samu sebe.

Uruci

U Tre�em Dobu Sunca izašla je iz Mordorajeda strašna rasa divovskih Orka. U Crnom Govoru oni su se nazivali Uruk-hai, ali su uobi�ajeno zvani Uruci. Bili su visoki koliko i Ijudi, sa zlim osobenostima Orka, ali su bili snažniji i nisu se plašili svetla.

Uruk-hai

Godine 2475. Tre�eg Doba jedna nova vrsta or�kih vojnika je izašla iz Mordora. Oni su se zvali Uruk-hai. Imali su crnu kožu, crnu krv i kose o�i, bili su visoki skoro kao Ljudi i nisu se plašili svetla. Uruk-hai su bili snažniji i izdržljiviji od manjih Orka, i strašniji i opasniji u borbi. Nosili su crni oklop i crne pancirne košulje, imali su duga�ke ma�eve i koplja i štitove ukrašene Crvenim okom Mordora.

Kao što se razmnožavanje manjih Orka ubrajalo me�u najve�a zla Melkorova, tako se stvaranje Uruk-haia ra�unalo me�u Sauronova najstrašnija dela. Kako je Sauron stvorio bi�a nije poznato, ali se pokazalo da oni savršeno odgovaraju njegovim zlim ciljevima. Njihov broj se umnožavao i oni su odlazili me�u manje Orke i �esto postajali njihovi zapovednici, ili su obrazovali svoje �ete, jer Uruk-hai su bili ponosni na svoju neustrašivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijim Sauronovim slugama.

Kad je mnoštvo Uruk-haia iznenadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i ma�evima, poterali su Ljude pred sobom i na juriš osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama i razrušili njegov kameni most. Tako su Uruk-hai opustošili najve�i grad Gondora.

Ovo je, ipak, bio tek po�etak delovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mra�ne Sile cenile i oni su sa straš�u vršili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili me�u snagama koje su došle iz Morgula i Mordora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ruke, došli su u velikom broju iz Izengarda u bitku od Rogburga. Me�utim, s krajem Rata i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slamka pred vatrom jer, pošto Saurona više nije bilo, oni su, zajedno sa manjim Orcima i drugim zlim zverima, tumarali bez gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim pe�inama gde su mogli samo da se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju.

Uruloki

Uruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deo velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kandže,

Utvare Prstena

Bilo je devet mo�nih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju pošto su iskovani Prstenovi Mo�i. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, što na uobi�ajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i

131

bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.

Duga�ka je pri�a o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jaha�a su izazivale strah u srcima �ak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.

132

Vaire

Valiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je ušao u Ardu i postao jedan od Valara, Vaire je žena Mandosa, Cita�a Sudbine. Ona je tkalja sudbine jer tka zastirke koje vise na zidovima Ku�e Mrtvih i pri�aju pri�u o svetu do kraja Vremena.

Valari

Kada je Ei, "Svetu koji jeste", dat materijalni oblik, došao je u njega deo prve rase, Ainuri, "sveti". U Bezvremenim Holovima oni su bili bi�a �istog duha koja su, kako "Valakventa" beleži, ušli u Svet i, uzimaju�i zemaljsko obli�je, podelili se u dva naroda. Manje mo�an narod bio je mnogobrojan, i njihova pri�a se kazuje pod imenom Majari; ve�ih sila bilo je petnaest na broju i oni se ovde opisuju kao Valari, Sile Arde.

U drevnim knjigama pri�a se da su se Valari i Majari, kada su došli i oblikovali grubo obli�je Sveta, trudili da stvore savršenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. Ali u tome je došlo do razdora i sva�e me�u Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ipak, najzad je najednom ostrvu usred prostranog jezera u Srednjoj Zemlji stvoreno prvo kraljevstvo Valara zvano Almaren, a ceo Svet bio je osvetljen dvema blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpo�elo Doba Svetiljki. Ali jedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Valara i razorivši ostrvo Almaren i njegove �arobne vrtove.

Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otišli na Zapad do kontinenta Aman gde su oko sebe postavili Pelori Planine i stvorili svoje drugo kraIjevstvo vrtova i palata još lepše od prvog. To kraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupolama, zvonima i velikim dvorima je nazvan Valimar. U to vreme je stvoreno Drve�e Valara, kojeje davalo Ve�nu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceo Aman unutar granica koje su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo beše �udo od lepote.

Prvi od Valara je Manve, koji živi na Tanikvetilu, najvišoj planini Arde. On je Gospodar Vetra i Prvi Kralj. �itava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav je element vazduh, i zato se on zove Sulimo, "gospodar daha Arde". On sedi na ugla�anom prestolu odeven u nebeskoplavu odoru, sa skiptrom od safira u ruci. Sli�ne safiru su i Manveove o�i, ali još sjajnije, i strašne kao munja. Manve vidi ceo svet pod nebesima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma, njegov bes je oluja s grmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama �ak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha su njegove, a iznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor i sam zvuk su isto tako deo njegovog delokruga;a umetnosti koje voli više od svih ostalih su poezija i pesma.

U zasvo�enim dvorima Ilmarina, u "ku�i visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tanikvetilu, stanuje tako�e i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepša od svih Valara, jer svetlost Iluvatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svetlosti koja je kao vrelo dijamanata. Varda je ona koja je oblikovala zvezde, i zato je Vilenjaci zovu Elentari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njeno ime je amajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Svetiljke Iluin i Ormal Svetloš�u koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela rosu Drve�a Valara i u�inila Zvezde još sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvezda koji su poznati kao sazvež�a: - Leptira Vilvarina, Ma�evaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga druga. U tim obli-cima može se pro�itati sudbina svih naroda Sveta. Kažu da Vilenjaci vole Vardu više od svih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadržao u njihovim o�ima. Zbog ovog dela oni su je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljiva�ica", i uvek joj pevaju na zvezdanoj svetlosti i zovuje Uzvišena i Veli�anstvena.

Slede�i od Valara je Ulmo, �iji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju svi moreplovci i koga se plaše Patuljci i Orci. Naj�eš�eje ogroman i bezobli�an u svom dubokom vodenom Svetu, a njegovo pojavljivanje je kao neki visoki talas plime koji stiže na obalu; kaciga mu je kresta talasa, a oklop smaragdan i sjajno srebren. On podiže do svojih usana Ulumuri, velike bele rogove od školjki,

133

i duva u njih duboko i dugo. Kada govori, glas mu je isto tako dubok kao odjek morskih dubina. Ipak, njegov lik nije uvek zastrašuju�i, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jer njegova je voda u svim svojim oblicima, od prole�nih kiša i izvora do brzaka potoka i re�ica, do zavojitog toka reka. Njegov glas, isto tako, može da bude blag i umilan, bajan i pun tuge. Ali, nežan ili okrutan, Ulmo se kre�e po celom svetu i sve što vode mogu da saznaju kraj obala reka ili morskih žala stiže na kraju do ovog gospodara.

Hraniteljka celog Sveta je Javana, jer njeno ime zna�i "dariteljka plodova"; ona je tako�e i Kementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga obli�ja, ali �esto stoji visoka kao najgospodstveniji �empres, u zelenom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi oni koji vole plodove Zemlje, vole i poštuju Javanu. Ona je sila koja zelenom eksplozijom stvara cve�e, a prvo semenje svih Olvara je izmislila i zasadila. Ona je zaštitnica svih hitronogih Kelvara šumovitih predela i polja. Javana je iznedrila mo�ne šume Arde, i baš je ona, tokom Doba Tame, štitila život u predelima Srednje Zemlje Snom Javaninim - mo�nim �inima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najve�e od njenih dela je stvaranje Drve�a Valara i, posle njihovog uništenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika izmamila jedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce.

Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali još dublje od nje je Aule Kova�, Tvorac Planina, majstor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njega Patuljci nazivaju Mahal, "tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod iz zemlje i kamena. Premda nesavršeni, Patuljci su bili snažni i tvrdokorni kao samo kamenje i voleli su sve ono što se ticalo njihovog gospodara. Aule je tako�e bio prijatelj i u�itelj noldorskim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i isticali se u gra�enju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su �esto dolazili u njegove dvore, use�ene duboko u planinskom korenju Valinora, i nau�ili mnoge od njegovih veština. Najve�a od njegovih dela bili su veliki radovi kojih se latio u najranijim Dobima, kada je oblikovao samu Zemlju.

Još dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali gde talasi Ekaje, Okružuju�eg Mora, zapljuskuju Neumiru�e Zemlje. To je Ku�a Mrtvih u kojoj živi Valar Namo, koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, �ita� Sudbine. Ovaj Prorok Sudbine je Gospodar duhova i, od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. Njega sažaljenje ne može pokolebati ni ganuti, jer on zna sve sudbine koje su bile objavljene u Muzici. U predanju Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjaka priziva Gospodar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja. Blizu Mandosa na zapadnoj obali Valinora živi njegova sestra, Niena Naricaljka.

Valari Bogovi Arde. Ta titanska bi�a upravljaju svim elementima sveta. Orome, lovac Valara, voleo je šume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuci u rog, Va-laromu.Zveri i Lovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji žive od lova i oni koji su pastiri i šumari. Orome je strašan kad lovi i njegov gnev u boju je užasan. S kopljem i lukom Lovac izjaše na svom pastuvu Naharu, životinji beloj i srebrnoj s kopi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Orome dune u svoj veliki duva�ki rog Valaromu, planine i šume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitu dolaze lova�ki psi Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Konjima. Naj�eš�e se ovaj lovac zove Orome, "onaj koji svira u rog", što je Arav me�u Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; za Vilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tauron, na sindarskom, što zna�i "gospodar šume".

Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmo�niji od sila koje obitavaju u Sferama Sveta. Ali ima još šest Valara, i još jedan posle njih koji je podlegao ziu i zato se navodi kao poslednji.

Oni koji žude za ve�nom mladoš�u obožavaju Vanu, ženu Oromea i mladu sestru Javaninu. Vana Ve�no-mlada je njeno ime, ona ima bašte zlatnog cve�a i njena glavna ra-dost su pti�ja pesma i cvetanje cve�a.

Nesa Plesa�ica je slede�a, to je Oromeova sestra. Ona voli hitra šumska stvorenja i ona dolaze kod

134

nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na zelenim travama Valinora koje nikada ne venu.

Suprug Neseje Tulkas Snažni, koji je ušao u Ardu poslednji od svih Valara. On se zove Rva� i tako�e Astaldo, "smeli". On je najja�i od Valara, brz i neumoran, zlatokos i zlatobrad. �ak i u Ratu on ne nosi nikakvo oružje jer njegova gola snaga i veliko srce nadvladavaju sve neprijatelje.

Brat Mandosaje Lorijen, Gospodar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svomprebivalištu, jer Lorijen je najlepša bašta u Ardi. Njegovo pravo ime je Irmo, ali za sve je on Lorijen, Kralj Snova i Vizija.

U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jedno ostrvo puno visokog drve�a i bl-gih izmaglica. Tu živi nežna Este Isceliteljka. Njen ogrta� je siv, i ona daruje odmor. Nju cene svi, ali njene darove najviše priželjkuju oni �ija je patnja velika.

Vala zvana Vaire je žena Mandosova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog muža ona neumorno tka na preslici �ilime istorije i sudbine mnogo pre nego što �c se doga�aji zbiti u vremenskom sledu.

Poslednji od Valaraje onaj kojije na po�etku bio najmo�niji od Ainura. Zvao se Melkor, "Onaj koji se uzdiže u Mo�i". On je posedovao delimi�no mo� svakog od Valara, ali je njegovo carstvo bilo uglavnom Tama i Hladno�a. Kretao se nad Ardom kao neki crni oblak kojeg je bilo strašno pogledati, kao no�na mora Sveta izašla na svetlost dana. Sve zlo koje je postojalo i koje postoji u Svetu svoj za�etak imaio je u Melkoru, jer se on pobunio protiv Iluvatara u Bezvremenim Holovima i došao u Ardu u srdžbi, žele�i da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njim je došao jedan deo Majara izopa�enih njegovom zlobom. On je napravi svoju tvr�avu, Utumno, i svoju oružarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Srednje Zemlje. U Ardi je vodio pet velikih ratova protiv Valara i ugasio najlepše svetlosti Sveta uništivši i Velike Svetiljke i Drve�e Valara.

Na po�etku se Melkor pojavljivao u obli�jima lepim i zlim, mnogobroj-ne su bile njegove lukave prevare, i �ak je i Manve Prvi Kralj bio obmanut. Ali posle Mra�enja Valinora on je zauvek preuzeo svoje zlo obli�je i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mra�ni neprijatelj Sveta". Taj ratni�ki kralj bio je kao neka velika kula, s gvozdenom krunom, crnim oklopom i crnim štitom, ogromnim i bez obeležja. Izraz lica mu je bio opak, jer vatra zlobe je gorela u njegovim o�ima i lice mu je bilo iskrivljeno od besa i izbrazdano ožiljcima od kandži Torondora, Gospodara Orlova i noža Berena Edaina. Imao je još osam rana, a šake su mu bile ope�ene od vatre Silmarila, tako daje neprestano ose�ao bol. Glavno mu je oružje bio Malj Grond, zvani �eki� Podzemnog Sveta, koji je tutnjao kao grmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besnih sva ta sila je uništena, iako je Melkor pozvao u pomo� Zmajeve, Balroge, Orke, Divove Trolove i sva druga zla bi�a. Taj je rat bio njegov kraj i, mada je mnogo njegovog zla i nešto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valara proteran iz Sfera Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini.

Valaraukari

Od Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od elementa vatre. Melkor je došao medu ove vatrene duhove u najranijim danima i zaveo i iskvario mnoge od njih, okre�u�i ih protiv Iluvatara i Valara. Od blistavih bi�a oni su pretvoreni u demone koji su goreli mržnjom, to su bila glomazna �udovišta zaogrnuta tminom i nosili su plamene bi�eve. Ovi izopa�eni Majari, od kojih su svi strepeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bi�evi", ali u Srednjoj Zemlji su bili poznati kao Balrozi, "demoni mo�i". Pod tim imenom kazuje se istorija njihovih zlih dela u Smrtnim Zemljama Arde.

Valimar

U središtu Valinora u Neumiru�im Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zvao Valimar, "dom Valara", i bilo je u njemu mnoštvo belih kamenih ku�a, srebrnih kupola i zlatnih šiljatih

135

vrhova kula. Grad je bio �uven po nebeskoj muzici svojih mnogobrojnih zlatnih i srebrnih zvona. Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije Valinora nalazio se Mahanaksar, Prsten Sudbine, gde su, u velikom krugu, postavljeni prestoli Valara, i gde su ve�ali. A tu se tako�e tokom mnogih doba, nalazila Velika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drve�e Valara.

Valinor

Prvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevstvo bio je Valinor, "zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na mestu zašti�e-nom s tri strane ogromnim Pelori Planinama, i ome�enom morem Ekaja na zapadu, Valari i Majari su podigli grad Valimar i zasadili Drve�e Svetlosti kojom je bilo osvetIjeno celo njihovo carstvo sve do Pelori Planina. Posle uništenja Drve�a Svetlosti Valari su stvorili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesa i koji su osvetljavali ceo Svet. Valinorom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovih pratilaca Majara. Najupe�atijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Varde, Kraljice Zvezda, na vrhu Tanikvetil, najvišoj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i Promene Sveta u Drugom Dobu Sunca do Valinora, kao ni do ostatka Neumiru�ih Zemalja, nisu mogli sti�i oni koji dolaze iz Smrtnih Zemalja, izuzev �arobnim brodovima Vilenjaka koji su mogli da plove Pravim Putem izvan Sfera Sveta.

Vampiri

Da li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog miša Srednje Zemlje koji siše krv, ne govori se ni u jednoj pri�i. Ali pri�a se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u ovom krilatom obli�ju - uve�ani i naoružani kandžama od gvož�a - vampirski duhovi došli u službu Melkora, Mra�nog Neprijatelja.

U Potrazi za Silmarilom Turingvetil, "Žena tajanstvene senke", bila je mo�ni Vampir i glavni glasonoša koji je putovao izme�u Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao Sauron sa svojim legijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sauron je uzeo lik Vampira i pobegao. Kad je volšebni�ka mo� Saurona skršena, mnoge zle �ini su tako�e razbijene. Ogrta� preobražavanja kojije Turingvetili dao mo� da uzima lik Slepog miša je spao s nje, i strašan duh ovog vampira je iš�ezao.

Vana

Vana zvana "Ve�no-mlada", Vana je ve�no mladala�ki duh Valara i najsre�nija je kada je okružena cve�em, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, Vanaje personifikacija prole�a. Ona se može na�i u svojim vrtovima u Valinoru koji su puni zlatnih cvetova i raznobojnih ptica

Vanjari

Od Tri Roda Vilenjaka koji su preduzeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Neumiru�e Zemlje u istorijama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rodu koji se smatra prvim i �iji se kralj Ingve naziva Uzvišenim Gospodarem nad svim Vilin narodima. Ta loza su Vanjari, tako�e poznati i kao Lepi ili Svetli Vilenjaci. Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svih naroda. U najve�oj su slozi s Va-larima i ovi ih najviše vole, savet Gospodara Valara, Manvea, i Varde, njegove kraljice, uvek im je na raspolaganju.

Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju, i to zato da bi se borili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je okon�ao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjara nije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su prešli more i vratili se u Neumiru�e Zemlje.

Ono što je poznato o Vanjarima Ljudi su �uli od izgnanika - Noldora koji su se vratili u Srednju Zemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari najmanje brojni od Tri Roda, oni su najmudriji i najhrabriji. S Noldorima, u prvim danima, su u Neumiru�im Zemljama sagradili grad Tirion na zelenom brdu Tuna. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najviša od kula svih Vilenjaka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna svetiljka osvetljavala Senovita Mora, a u dvorištu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta Telperiona zvana Galatilion,

136

koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom.

Ali, posle nekog vremena Vanjari su još više zavoleli Svetlost Drve�a, jer ih je ono nadahnjivalo da komponuju pesme i pišu poeziju, što su njihove glavne Ijubavi. Zato su oni poželeli da se nasele tamo gde se mogla videti njihova puna svetlost. Tako je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona do podnožja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzvišenog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da �e tu ostati, i tu su se zadržali, mada je Drve�e odavno nestalo.

Varda

Valiera, Kraljica Zvezda. Najve�a i najlepša kraljica me�u Valarima, Varda je žena Manvea, Kralja Arde. Ona živi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najviše planine Arde. Varda se �esto naziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. Ona je stvorila i upalila zvezde, zapalila Svetiljke Valara, sakupila rosu svetlosti s Drve�a Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Varda je valarska Kraljica Nebesa koju Vilenjaci najviše vole i me�u kojima je poznata pod mnogim imenima: Tin-tale, Elentari, Snežnobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda.

Vardarijana

Zemlja Numenor bila je blagoslovena u svom postanju darovima Valara i Eldara. Me�u darovima Vilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drve�a koje su u Numenor doneli telerski Morski Vilenjaci sa Samotnog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenjeno zbog nebeskog mirisa svog cveta, lista, kore i drveta. Me�u njima je bilo i drvo Vardarijana, koje je, kao što mu ime kaže, bilo drvo "omiljeno od Varde", valarske Kraljice Nebesa.

Varge

U Tre�em Dobu Sunca u Rovanionu živela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez s planinskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i �esto su, kre�u�i u rat, išli s Orcima zvanim Jaha�i vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten Varge su potu�eni zajedno s ve�inom or�kih hordi i posle tog vremena istorije Srednje Zemlje koje su doprle do nas ne govore više o ovim divljim stvorenjima

Varjazi

U zemlji Kand, južno od Mordora, tokom Tre�eg Doba Sunca je živeo jedan okrutni narod po imenu Varjazi. Oni su bili saveznici zlim Isto�njacima i Haradrimima, i bili su sluge Mra�nog Gospodara Saurona. Istorije zapada pri�aju kako su Varjazi po Sauronovom nare�enju dvaput krenuli protiv Gondora. Godine 1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protiv vojske Earnila od Gondora i bili poraženi na Prelazu Poros. Više od hiljadu godina posle toga Varjazi, s Haradrimima i Isto�njacima, došli su u pomo� Sauronovim armijama iz Morgula i Mordora u Ratu za Prsten. Ali, to je bio poslednji put da se bore protiv Gondora, jer Sauronovoj mo�i je došao kraj i Varjazi su sklopili mir s Dunedainima, zadovoljni u sopstvenoj zemlji Kand.

Vatreni zmajevi

Od svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mra�ni Neprijatelj tokom svih doba svoje mo�i, opaki gmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali najviše straha. Bilo je mnogo pasmina ovih bi�a, najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali ližu�e plamenove iz svojih ne�istih trbuha. Oni su se zvali Vatreni Zmajevi, i me�u njih su se ubrajali najsilniji od Zmajeva. Glaurung, Otac Zmajeva, bio je prvi od Urulokija, vatrenih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Užasno je bilo zlo koje su ovi Zmajevi �inili u kraIjevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patuljaka u Prvom Dobu Sunca.

U poslednjim danima tog Doba, kad je ve�ina Glaurungovog legla koje je bilo vezano za zemlju usmr�eno u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zmajevi. Za njih se kaže da su bili me�u najve�im užasima sveta, a za Ankalagona Crnog, koji je bio od ove rase, i �ije ime zna�i "nasr�u�e �eljusti", pri�alo se da je najmo�niji Zmaj svih vremena.

U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje pri�aju o poslednjem mo�nom krilatom zlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako strašan kao Ankalagon. Bio je to Zmaj od

137

Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz kraljevstva pod Planinom. On se zvao Smaug Zlatni, i godine 2941. Tre�eg Doba ubijen je smrtonosnom crnom strelom koju je odapeo Bard Lukonosac iz Dola.

Ve�noset

Divno belo cve�e koje se na vestron-skom jeziku obi�nih Ijudi zvalo Ve�noset raslo je preko grobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koji su se zvali Simbelmine na rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali snega koji su cvetali u svim godišnjim dobima, uvek blistaju�i zvezdanom svetloš�u na grobovima ovih kraIjcva. I Rohirimima i obi�nim Ljudima ovi beli cvetovi na zelenim travnjacima bili su ve�ni podsetnik na mo� snažnih kraljeva Marke.

Veliki narod

Maloj, povu�enoj rasi Hobita ponašanje drugih rasa (izuzev Vilenjaka) izgleda grubo, bu�no i lišeno fino�e. I mada su postupci i delanja drugih rasa �esto mogli da ugroze živote Hobita, njih izgleda malo zanimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi bilo kog porekla Hobitima znani jednostavno kao Veliki Narod.

Veprovi

Lov na veprove bio je sport koji su upražnjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. �ak bi i Orome, valarski lovac, koji je bio Gospodar šume, s lova�kim psima i Konjem gonio te šumske zveri s kljovama.

Naj�uvenija od svih pri�a o ulovljenom Vepru je zabeležena u "Letopisima Kraljeva i Vladara", koja govori kako je jedan kralj Rohana poginuo na kljovama divljeg vepra. Folka od Rohirima bio je mo�ni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kraljeva, ali je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar od Ve�nogaja, bila razjarena i ogromna. Tako, kad je u Šumi Firien pod senkama Belih Planina došlo do sukoba, nastupila je gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lovac i lovina

Vešala-trava

U mo�varnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala i letele ptice po imenu Krvovrane, tako�e je rasla i vešala-trava. U predanju Hobita poznato je ime ovog korova koji je visio s drve�a, ali o njegovim svojstvima se ne govori; jer je malo bilo onih koji su ušli u ove zlosre�ne i uklete mo�vare a da su se ikad iz njih vratili.

Vešci

U Srednjoj Zemlji postojala su bi�a mnogih rasa koja su vladala volšebnim mo�ima. Me�u kasno došlom rasom Ljudi oni koji su se odali volšebnim mo�ima bili su poznati kao Vešci. Najmo�niji vešci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zvali Nazguli. Jer to su bili oni Ljudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Mo�i i koji su Svetu doneli tako mnogo užasa.

Od tih devet Veštaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu mo�. U Tre�em Dobu Sunca on se pojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kraljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudi su sa strahom govorili o ovom Vešcu-kralju od Angmara koji je opustošio Severno KraIjevstvo Dunedaina. Kasnije, taj isti Veštac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i od Gondora oteo kulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tu je Veštac-kralj vladao sve do dana Rata za Prsten, kada je uništen, i on i drugi Vešci su nestali zauvek s lica Arde.

Veštac-kralj

Nazgul, gospodar Utvara Prstena. Veštac-kralj je prvobitno bio kralj volšebnik u Drugom Dobu kome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je postao Go-spodar Nazgula ili Utvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovim snagama i borio se u njegovim bitkama, ali s padom Gospodara Prstenova i oduzimanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni. Me�utim, pošto Jedini Prsten nije uništen, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki. 1300. Tre�eg Doba on se uzdigao u liku Vešca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno je ratovao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je uništio njegovo poslednje utvr�enje u Artedainu. Slede�e godine njegove snage su potu�ene do nogu i njegovo zlo kraljevstvo Angmar je razoreno posle Bitke od Fornosta. Pošto je uništenje Severnog kraljevstva Dunedaina uspešno

138

ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju pažnju na Južno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeo Minas Itil, i preimenovao ga u Minas Morgul. Kao Veštac-kralj od Morgula borio se protiv kraljevstva Gondor i harao njime tokom hiljadu godina. 3018, prerušen u jednog od Crnih Jaha�a, poveoje druge Utvare Prstena u Okrug u potragu za Jedinim Prstenom. Na Bregu Vetrova ranio je Nosioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Veštac-kralj je poveo svoju ogromnu morgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U Bici Pelenorskih Polja ubio je Teo-dena, ali je u �udnom ispunjenju proro�anstva da njega ne može ubiti ruka �oveka - usmr�en rukom rohirimske vitez-deve, Eovine, i Hobita, Merjadoka Brendibaka, naoružanog �arobnim vilin-se�ivom.

Vilenjaci

Baš u �asu kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, Deca Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode bu�enja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, i kad su došli na svet prvo što su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci najviše vole svetlost zvezda i iznad svih Valara poštuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu Zvezda. I još, kad je nova svetlost ušla u o�i Vilenjaka u tom trenutku bu�enja, ona se tu zadržala, tako da je zauvek potom sijala iz tih o�iju.

Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji ro�eni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepšu rasu koja je ikad nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da �e Vilenjaci posedovati i stvarati više lepote nego bilo koja druga zemaljska bi�a i da �e doživljavati najve�u sre�u i najdublju tugu. Oni �e biti besmrtni i ne�e stariti, da bi mogli da žive dokle god Zemlja živi. Oni nikad ne�e upoznati bolest i zaraze, ali njihova tela �e biti po sastavu nalik na Zemlju i mo�i �e da budu uništena. Mo�i �e da poginu od vatre ili ma�a u ratu, da budu ubijeni, i �ak da umru od velike tuge.

Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snažnijeg duha i udova, i ne bi slabili s godinama, ve� samo postajali mudriji i lepši.

Mada daleko manja bi�a po stasu i mo�i od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sli�niju tim silama nego Drugoro�ena rasa Ljudi. Pri�a se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjaj Meseca tek zašlog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili ugla�ani jantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, o�ima, svilenoj ode�i i rukama s nakitom. Na vilenja�kom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kao voda. Od svih veština najviše se isti�u u govorništvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svih naroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko bi�e pre njih nije pevalo. I s pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su podu�avali veštinama govora sve rase na Srednjoj Zemlji.

U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mra�nog Neprijatelja, Valari su pozvali Vilenjake u Neumiru�e Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca, kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su želeli da zaštite Vilenjake od mraka i zla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom.

I tako su, u Neumiru�im Zemljama koje su ležale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mesto po imenu Eldamar, što zna�i "Vilin-dom", gde �e, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditi gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepeništa od kristala.

I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenja�ki narod želeo da napusti Srednju Zemlju i u�e u Ve�nu Svetlost Neumiru�ih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otišao na Zapad, i oni su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su se Avari, "nevoljni". I mada upu�eni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su

139

bezna�ajnji narod. Oni su uglavnom ostali u isto�nim zemljama gde je mo� Melkora bila najve�a i zato su izumirali.

Eldari su bili tako�e poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad preko neprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od tog vilenja�kog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kralj bio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a tre�i su bili Teleri kojima je vladao Elve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo, Gospodar Voda, došao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod. Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumiru�e Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valari za njih pripremili.

Sudbina Telera bila je druga�ija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase. Pošto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi su skrenuli s Putovanja da bi se vratili, i me�u nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi. Elve, Uzvišeni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Me�utim, ve�ina Telera je nastavila prema zapadu, izabravši Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tu su sa�ekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.

U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obali Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka Eldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu.

U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomo� u�enja i svetlosti Melijane Maje, postali mo�niji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U šumi Dorijat je stvoreno veoma mo�no za�arano kraljevstvo i bilo je to najve�e kraljevstvo me�u Eldarima koji nisu videli Drve�e Valara. Uz pomo� Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu Pe�ina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao šuma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po njegovim galerijama mogla se �uti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnim fontanama.

To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumiru�im Zemljama. U to vreme je noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji je sam po sebi bio jedan oblik života, i sijali tako�e živom Svetloš�u Drve�a Valara.

Laži koje je u to vreme širio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim Paukom Ungolijantom, Melkorje došao i uništio Drve�e, i Svetlostje zauveknestala iz Neumiru�ih Zemalja. Za vreme Duge No�i koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao preko Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mra�ne Jame Angbanda, svoje velike oružarnice.

Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. �ine�i to, postali su prokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenja�ku bra�u. Bilo je to prvo Rodoubijanje me�u Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su prešli Belegair, Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin u�inili veliki podvig, jer su se sa zadivljuju�om hrabroš�u usudili da pre�u Helkarakse pešice.

I, kao što je ispri�ano u "Kventa Silmarilionu", takoje po�eo Rat Dragulja. Noldori su gonili Melkora i nazvali ga Morgot, "Mra�ni Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogor�en i strašan, i od onih Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preživelo.Najzad, došli su Valari i mnogi Eldari iz Neumiru�ih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratu Belerijand je razoren i prekrili su ga talasi širokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda

140

nestala, kao i vilenja�ki gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deo Osirijanda, Lindon, preživeo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemlji u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Ve�ina Eldara koji su preživeli Rat Besnih vratila se na Zapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku Avalone. U me�uvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otišli su na ostrvo po imenu Numenore.

Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad, poslednji od svih Uzvišenih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokom celog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do �etvr-tog Doba. Neki noldorski i sindarski Vilenjaci su se priklju�ili Šumskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva: Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenšumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom, Zlatnom Šumom. U to vreme najve�e od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvali Holin, u koji je otišlo mnogo plemenitih velikaša Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali u kasnijim danima zvali su se Vilin-kova�i. Upravo kod njih je Sauron Majar, najve�i sluga Morgotov, došao prerušen. Kelebrimbor, najve�i Vilin-kova� Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je na�inio Silmarile, živeo je u Holinu. Po njegovom nare�enju i uz njegovu veštinu, Prstenovi Mo�i su napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i mnogi drugi ratovi.

Opake bitke Sauronovog rata su bile strašne. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je uništena, i Gil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomo� vilovnjacima Eregiona. Oni Vilenjaci koji su preživeli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Tre�em Dobu zvao Rivendel) i sakrili se od terora, uzevši za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bili dovoljno snažni da skrše mo� Mra�nog Gospodara dokle godje on držao u vlasti Jedini Prsten, ali njihovi saveznici Numenorejci su postali mo�ni na Zapadu. Numenorejci su došli svojim brodovima u Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Nešto kasnije, oni su opet došli i zarobili samog Mra�nog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.

Tu je Sauron ostao sve dok �itavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije došlo do Promene Sveta kad su Neumiru�e Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. Smrtne Zemlje su se me�usobno približile, a Neumiru�e Zemlje su se odvojile, postavši nedostupne za sve, osim za bele vilin-brodove.

Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo iza�i na kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovana Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od njega Prsten.

On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, tako�e poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca.

Još uvekje ostalo nekoliko Eldara da �uva zemlje koje je rasa Ljudi polako po�ela da zauzima. U tre�em Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadašnjeg lika. Lindon je opstao, ali je najviše bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je za najvišeg me�u njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem u jednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo došao u Mordor i iz njega slao svoje sluge, Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca još jednom borili u onome što se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uništen. Mordor je ponovo pao i najzad je i Sauron nestao zau-vek, kao što su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srušeni. U �etvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je Kirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda prešli

141

zauvek u ono mesto koje je van domašaja smrtnika, izuzev u drevnoj pri�i i možda u snovima dece. Vilenjaci Svetla

Pri�a o Velikom Putovanju pripoveda kako je ve�ina Vanjara, Noldora i Telerija stigla do obala Neumiru�ih Zemalja u vreme Drve�a Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru i po-du�avale su ih Sile Arde, Valari i njihovi podanici i pomaga�i, Majari. Vilenjaci su postali mudri i plemeniti i nau�ili su mnoge veštine, pravljenje dragulja i dragocenih metala, gra�enje veli�anstvenih gradova i najlepše umetnosti muzike i jezika. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vilenjaci, jer su sijali i telom i duhom, i od svih naroda koji su živeli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnogim kazivanjima, bili najlepši.

Vilenjaci Šume

U najve�em delu šumskih predela Srednje Zemlje isto�no od Maglenih Planina koje zlo Morgota i Saurona nije bilo potpuno proželo i razorilo, živeo je ostatak Avarija, naroda koji je odbio da krene na Veliko Putovanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su se zvali Vilenjaci Šuma ili, �eš�e, Šumski Vilenjaci, proredili s uzdizanjem Morgotove mo�i na Istoku. Da bi preživeli, oni su postali umešni u pronalaženju zaklona u šumi i skrivali su se od svojih neprijatelja. Bili su upu�eni u šumske osobenosti i �udi, a o�i su im, kao i o�i svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetloš�u. Oni nisu bili mo�an narod kao njihova bra�a Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa koje su se posle njih pojavile.

Mada istorije Arde malo govore o sudbini Šumskih Vilenjaka i bave se uglavnom Eldarima, ispri�ane su mnoge pri�e o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugom Dobu Sunca sindarski Gospodar Tranduil je izašao iz Lindona i prešao preko Maglenih Planina. On je našao mnoge Šumske Vilenjake u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma). Tu je Tranduil postao kralj Šumskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na sli�an na�in noldorska plemkinja Galadrijela i sindarski velikaš Keleborn su došli kod Šumskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja i kraljicu Zlatne Šume.

Vilin-kova�i

U Tre�em i �etvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima govore naširoko o Vilin-kova�ima, jednoj iš�ezloj rasi kojaje nekad živela u Eregionu, na zapadu od Planina Magle. To su bili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mir-dain. Upravo oni su iskovali veliki Prsten Mo�i iz koga je izašlo toliko mnogo užasa u predele Srednje Zemlje.

Vilvarin

Za vreme Prole�a Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli šume i mnoga stvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu njima je bio Vilvarin, koga su u potonjim vremenima Ljudi zvali Leptir. Valari su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvorenjem da je Varda, kada je uzela srebrnu rosu Telperiona da bi na�inila blistavu svetlost Zvezda, postavila i obris Vilvarina kao jedno sazvež�e me�u nebeskim Zvezdama.

Visokorodni Vilenjaci

Od svih Vilenjaka najmo�niji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su prvi stigli do obala Amana, Neumiru�ih Zemalja, u danima Drve�a Valara. Zvali su se Visokorodni Vilenjaci, i to su bili Vilenjaci koji su stigli u ono mesto koje se zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majari dodelili veliku mudrost i mnoge veštine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drve�e uništeno i Neumiru�e Zemlje odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne može da se stigne do njih nikakvom Ijudskom napravom.

Vitograna

Entska supruga Drvobradog, Vitograna Lakonoga bila je ženski Ent, ili "Entina", koju je voleo Drvobradi od Fangornske Šume. Vitograna je najviše li�ila na drvo Breze, i zato je njeno vilenja�ko ime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Vitograna i druge Entine su živele u slozi s muškim Entima. Me�utim, tokom Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorene predele i starale se o vo�kama, grmlju i trava-ma, dok su Enti više voleli drve�e po dubokim šumama. Ali kasnije, u Drugom Dobu, bašte Entina su uništene. Vitograna i druge Entine su u to

142

vreme ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje. Vojska Seni

U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristaništem Pelargir u kojoj su brodove Korsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi Ljudi Dunharoua, duhovi koji su se tokom dugih godina Tre�eg Doba zadržali na Zemlji zbog prekršene zakletve. Da bi ispunila tu zakletvu i oslobodila se od zato�enja, ova Vojska Seni pred-vo�ena Aragornom, sinom Aratornovim, došla je u bitku protiv Korsara, neprijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana, Vojska Seni je zauvek nestala sa Zemlje.

Vozi

U Ratu za Prsten jedan �udan, primitivan narod, po imenu Vozi, došao je u pomo� Rohirima i Dunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji šumski Ijudi živeli su u drevnoj Šumi Druadan, koja se nalazila u Anorijenu, podno Belih Planina. Oni su poznavali šumu bolje od svih Ljudi, jer su živeli kao nage životinje, nevidIjivo izme�u drve�a tokom mnogih doba i nisu marili za društvo drugih naroda. Bili su istrošeni od vremenskih prilika, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela. Ljudi Gondora zvali su ih Divlji Ijudi od Druadana i verovali da su oni potomci još starijih Pukel-ljudi. U Prvom Dobu Sunca to su bili Ijudi koji su živeli u Belerijandu u slozi s Haladinima, koji su ih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poznati kao Druedaini; za Orkc su bili Ogor-hai, a za Rohirime Rogin.

Pred kraj Tre�eg Doba, Orci, Vukovi i druga zlo�uda stvorenja su �esto ulazila u Druadan. Mada bi ih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bi�a su se uvek vra�ala. Tako se desilo da je, mada Vozi nisu želeli da u�estvuju u poslovima Ljudi izvan svoje šume, njihov poglavica, zvani Gan-buri-Gan, ponudio pomo� Rohirima da stignu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su se nadali da �e im pobeda Rohirima i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakšanje u ovom neprestanom šumskom vojevanju.

Kada je pobeda zaista došla i kad su uništene or�ke legije Mra�nog Gospodara, Elesar, Kralj ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska Šuma bude zauvek neotu�iva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji.

Vrane

Vrane su oduvek bile glavne ptice lešinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da su saveznici Mra�nih Sila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se mislilo da one uhode nad zemljom i prenose glasine zlim

stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvinari imale koristi od potka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski Orka Vrane �esto gostile.

Kao što je bilo uobi�ajeno me�u pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim nare�jem pti�jeg jezika, madaje, po mišljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov govor bio isto tako zloban i s lošim redosledom re�i kao i govor opake rase Orka.

Vrbe

U Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike Šume Arde, u šumama se pojavilo drevno drve�e Vrba. Duhovi Vrba bili su snažni i voleli su mo�varne krajeve i spore tokove reka. Oni su dugo živeli mirno i nisu marili ni za novodošlu rasu Ljudi, ni za starije rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palili šume. Neki me�u Vrbama su stekli sposobnost da ose�aju i da se pokre�u; oni su se ubrajali me�u one koji su se zvali Huorni i njihova volja je bila usmerena na uništavanje svih neprijatelja šuma.

Me�u Vrbama, najmo�niji zabeležen u pri�ama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u Tre�em Dobu Sunca živeo na obalama Vrbovitla u Staroj Šumi. Bio je crnog srca, pokretnih grana i posedovao je veliku mo� da za�ara pesmom. Celom oblaš�u Stare Šume vladala je njegova volja. Njegova silna pesma savijala je sve staze prema njegovim koracima. Putnike je zadržavao hipnoti�kim �inima, mo�na pesma vode i vetra koji je �arlijao kroz liš�e uspavljivala ih je i oni su

143

padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. �vornovatim korenom ili zjape�om dupljom u svom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnje�io ili davio u reci. Njegova mo� je pretvorila Staru šumu u mesto od koga su putnici s pravom strepeli, i da nije bilo mo�i Toma Bobadila, malo njih bi moglo da bezbedno pro�e kroz njegov posed.

Vrbovitlo (Vitivindl)

Re�ica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru Šumu koja se prostirala isto�no od Okruga, zemalja Hobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput meandra, išla kroz šumu do Brendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, obilovala je drve�em vrbe i bila dom velikog šumskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zvani Žena-reka od Vrbovitla bila je majka žene Toma Bombadila, Zlatozrne K�eri reke.

Vu�jaci

Iz kraljevstava Melkora Mra�nog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mnoge opake zveri su dolazile da uznemiravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima bili su Vukovi i Vukodlaci Melkora. Da bi se odbranili, Vilenjaci Belerijanda su nakotili lova�ke pse kojima su mogli da unište ta zla bi�a.

U istorijama Srednje Zemlje najve�i od ovih pasa bio je Huan, koji nije ro�en u Smrtnim Zemljama. Njega je odgajio Orome, Lovac Valara, koji ga je darovao noldorskom princu Kelegormu u Neumiru�im Zemljama. Valarski Vu�jak bio je zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On je bio besmrtan, kao i Vilenjaci, i golemog rasta. Po odredbi Valara, Huan je samo tri puta pro govorio re�ima, mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. �arolija nije mogla da ga ubije niti su �ini mogle da ga za�araju.

U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prin�evi, a o�ekivala ga je kobna sudbina. U Potrazi za Silmarilom odigrao je veliku ulogu iz Ijubavi prema Lutijeni Tinuvjeli otišao je u Sauronovu kulu na Tol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i kona�no ubio Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Onda je istupio sam Sauron u liku Vukodlaka i usledilaje strašna borba izme�u Huana i Saurona na mostu Tol-in-Gaurota. Sauron je bio silan i užasan u tom obli�ju, ali je mo� Huana bila još ve�a. Š�epao je najve�eg od Majara za gušu, snagom koja slama i Sauronu se bližila smrt. I tako je Sauron predao Huanu i Lutijeni kulu i junaka Berena koji je bio zato�en na tom mestu. Sve mo�ne �ini su spale s Tol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a Sauron, u obli�ju velikog Vampira, u strahu i besu je poleteo preko neba.

Ali, još jedna bitka je �ekala Huana Vu�jaka. Bila je to borba s Vukom Karharotom, Crvenim �eljustima, koji je bio zli �uvar Kapija Angbanda. To je najve�i vuk koji je ikad došao na svet, a odgajen je Morgotovom rukom. Ovaj vuk je slu�ajno progutao Silmaril koji je Beren uzeo iz Morgotove krune. Dragulj je goreo u Vuku i on je išao pomahnitao od bola. Niko nije mogao da se suprotstavi Karharotovom pomamnom besu, �ak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kao što je predskazano, došao je Huan i nastupila je najve�a bitka zveri protiv zveri koja je ikad vo�ena. Sva dobrota Valara bila je uz Huana i sva zlo�a Melkorova uz Karharota. Brda su se orila od njihove bitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota, mada je i njega samog opaka zver smrtno ranila jer je u zubima Vuka bio strašan otrov. Znaju�i da ga o�ekuje smrt, on je došao do Berena koji je tako�e umirao i poslednji put progovorio, rekavši samo "zbogom".

Vukodlaci

U Prvom Dobu Sunca došla je u Belerijand jedna rasa mu�enih duša kojc su bili robovi Melkora. Da li su oni bili majarski duhovi koji su nekad služili Melora u Utumnu i koje su Valari lišili njihovih zemaljskih obli�ja, ili su bili zla bi�a neke druge vrste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zli duhovi ušli u vu�ja obli�ja ma�ijom. Oni su bili strašna rasa i o�i su im sijale od užasnog besa. Govorili su i razumeli i Crni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka.

144

U dugotrajnim Ratovima Belerijanda najve�i broj Vukodlaka je došao, pod Sauronovom zastavom, do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gaurota bile su duboke tamnice, a na grudobarnima sa zup�astim kulama šunjali su se Vukodlaci.

U potrazi za Silmarilom Huan, Lova�ki pas Valara, došao je u Tol-in-Gaurot i ubio mnogo Vukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar rase Vukodlaka, došao da se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Draugluin pobegao u kulu, do prestola Saurona, svog gospodara. Pred Sauronom je Draugluin izgovorio ime Huan, �iji je dolazak bio predskazan, a zatim je lipsao. Zatim je Sauron, menja� obli�ja, i sam postao Vukodlak. Po veli�ini i snazi bio je silniji od Draugluina, ali �ak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da š�epa Saurona za gušu, i nikak-vom �ini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on predao kulu Berenu i Lutijeni, koju je Vu�jak služio. Zle �ini su zba�ene s Tol-in-Gaurota i Vu�ja ob-li�ja su spala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog Slepog miša i zla volšebna mo� koja je održavala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je zauvek skršena.

Vukovi

Pre no što je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mnoge opake zveri koje su se šunjale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznika Orka bili su Vukovi, koji su prvi put ušli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. Neki koji su bili krupni služili su kao jaha�e životinje Melkorovim slugama i izazivali su veliki strah.

U Prvom Dobu Sunca oko�ena je rasa Vukodlaka. Najmo�niji je bio Draugluin, njihov praotac i gospodar. Oni, medutim, nisu bili pravi Vukovi, nego mu�ene duše držane u vu�jem obli�ju. Njihova je mo� bila velika jer su bili miljenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u �oporima i lovili u zemljama Belerijanda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla.

Mada su do Tre�eg Doba Sunca Vukovi postali manja bi�a od onih u ranim Dobima, ostali su jedna zas-trašuju�a vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukova koii su izašli iz Severne Pustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" govori mnogo o Vargama, jednoj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopila sporazum s Orcima Maglenih Planina i nosila na le�ima u bitku tu rasu Orka zvanih Jaha�i Vukova. I mada su i same Varge izazivali strah, ovaj savez s Orcima bio je još ve�e zlo. Zaista, u �uvenoj Bici Pet Vojski najja�i deo or�kih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim Vargama.

Najve�a legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim �eljustima, koga je u Prvom Dobu Sunca othranio Morgot živim mesom i ispunio ga velikim mo�ima. Tako je Karharot, koji se nazivao i Anfauglir, "žedne �eljusti", izrastao do ogromne veli�ine i izgledalo je da njegovoj snazi nema premca. O�i su mu bile kao užareno ugljevlje a zubi su mu bili kao otrovna koplja neke or�ke �ete. Karharot je bio �uvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provu�e pored njega samo telesnom snagom. Zidine Angbanda su bile strme i strašne, ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, a Karharot je ležao budan pred Kapijom.

U Potrazi za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku kod angbandske Kapije i progutao Sil-maril, koji ga je pekao žestokom vatrom. U velikom bolu Karharot je ubijao Vilenjake i Ljude jer je njegovo ukleto telo gorelo iznutra, ali njegova snagaje postala još ve�a. Jer Karharotov bes bio je kao samo-uništavaju�i neugasivi plamen Zvezde padalice. Ali najzad se sreo s jednim s kojim je odavno bilo su�eno da se bori: Huanom, Vu�jakom Valara. I mada je Karharot ujeo Huana otrovnim zubima i tako je i Huana o�ekivala sigurna smrt, mo�ni valarski vu�jak je kraj slatkih voda Ezgalduina preklao Karharota.

145

Za�arana Ostrva

Pošto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta uništivši Drve�e Valara, Manve i drugi Valari su sagradili mnoga utvr�enja i odbrambene linije u Neumiru�im Zemljama, plaše�i se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legije. Me�u najdelotvornijim od njih bio je lanac ostrva duž isto�ne obale Neumiru�ih Zemalja. To su bila Za�arana Ostrva, a vode oko njih su se nazivale Senovita Mora. Ostrva su bila za�arana snagom mo�ne �arolije: njen lavirint vodenih puteva osuje�ivao je sve na�ine da moreplovci odrede položaj broda, a ako bi se sami mornari iskrcali na ostrva, odmah bi padali u dubok i ve�ni san.

Zapadni Vilenjaci

U dobu Bu�enja Vilenjaka jedan veliki Glasnik je došao sa zapada. Bio je to Valar Orome, koji je pozvao Vilenjake u zemlju Ve�itog Svetla. Neki su odlu�ili da krenu na Putovanje na zapad i zvali su se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Isto�ni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni". Isto�ni Vilenjaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su Zapadni Vilenjaci postali mo�ni i proslavili se u legendama i pesmama.

Zapadnog-

�oveka-trava

U Srednjoj Zemlji je ušla u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da pruža veliko zadovoljstvo ako polako gori i ako se njen dim udiše. To je bila biljka nikotiana, koja se u ves-tronskom jeziku zvala Zapadnog-�oveka-trava, ali je naj�eš�e jednostavno nazivana Trava-za-lulu. Njena upotreba se proširila iz hobitskih predela Okruga širom Srednje ZemIje i s uživanjem su je koristili, sebi u korist ili na štetu, Ljudi i Patuljci.

Zeleni Vilenjaci

U Osirijandu, u izgubljenom kraljevstvu Belerijand, živeli su Zeleni Vilenjaci u poslednjem Dobu Zvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vilenjaci su nosili ruho zeleno kao šuma da bi bili nevidljivi za svoje neprijatelje u šumovitom predelu. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazivali su se Laikvendi. Oni nisu bili neki veliki niti silan narod ali su, zahvaljuju�i svom poznavanju te zemlje preživeli, dok su mo�niji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu.

Zelenšuma Velika

Najve�a šuma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenšuma Velika. Šumsko KraIjevstvo Vilin Kralja Tranduila se moglo na�i na severoistoku ove šume, ali godine 1050. Tre�eg Doba jedna druga silaje ušla u najjužniji deo Zelenšume i sagradila citadelu zvanu Dol Guldur. Bio je to Sauron Gospodar Prstenova s Nazgulima koji je došao u tajnosti i brzo zatrovao ovu nekad divnu šumu po kojoj su po�eli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci. Sauronov uticaj bio je tako veliki da je dve hiljade godina Zelenšuma, zvana Mrka šuma, zbog senke zla koja je tako zamra�ila ovo mesto. Sre�om, pred kraj Rata za Prsten zlo Dol Guldura je zbrisala jedna vojska Vilenjaka iz Šumskog Kraljevstva, na severu i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu. Odonda je ovo mesto promenilo ime u Erin Les-galen, "Šumu Zelenog Liš�a".

Zirak-zigil

Na sredokra�i venca Maglenih Planina stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri velike planine pod kojima je ukopano Patulja�ko kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zvali i Srebrozub, a Vilenjaci Kelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil na vrhu Beskrajnog Stepeništa - nalazila se odaja zvana Durinova Kula.Upravo ovde je na kraju Tre�eg Doba, za vreme Potrage Prstena, �arobnjak Gandalf Sivi vodio boj s Balrogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenište i Durinova Kula su uništeni, a Gandalf je nadvladao Balroga i s te velike visine ga bacio dole u provaliju.

Zlatozrna

K�i reke iz Stare Šume, Zlatozrna je bila k�i Žene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila. Bila je zlatokosa i lepi duh prirode koji je možda bio Maja. Kakvo god da joj je bilo poreklo, ona se, kao i Tom Bombadil, posvetila staranju o prirodnom svetu šuma i reka. Za vreme Potrage za Prstenom Hobite su spasli i pružili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju pore�ena s nekom

146

Vilin-kraljicom, Zlatozrna je nosila cve�e u kosi i pojasu. Nosila je halje od srebra i zlata, i cipele koje su svetlucale kao riblja krljušt. Govorilo se da njena pesma zvu�i kao pti�iji poj.

Zmajevi

"Kventa Silmarilion" pri�a kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mra�ni Neprijatelj skrivao u Jamama Ang-banda i izra�ivao svoja remek-dela zla od plamena i vradžbina. Mra�ni dragulji Morgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Na�inio je tri vrste: velike zmije koje su gmizale, one koji su hodali nogama, i one koji su leteli krilima poput Slepog miša. U svakoj vrsti postojala su dva tipa: Hladni zmajevi, koji su se borili otrovnim zubima i kandžama, i �udesni Uruloki, .Plameni zmajevi, koji su uništavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenja glavnih zala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u uništavanju tih rasa.

Zmajevi su bili sami po sebi ogromne oružarnice koje su delovale u skladu s Morgotovim ciljevima. Reptili su bili ogromne veli�ine i mo�i, zašti�eni krljuštima od neprobojnog gvož�a. Zubi i nokti su im bili kao koplja i bodeži, a njihovi repovi su mogli da skrše zid od štitova bilo koje vojske. Krilati Zmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetrovima, a Vatreni zmajevi su bljuvali grirnizne i zelene plamenove koji su lizali Zemlju i uništavali sve što bi im se našlo na putu.

Pored snage oružja, Zmajevi su raspolagali istan�anijim mo�ima. Njihov vid bio je oštriji od sokolovog, i ništa što bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koji bi uhvatio zvuk i najslabijeg daha najtišeg neprijatelja, i njuh koji im je omogu�avao da prepoznaju svakog stvora, �ak i po najblažem mirisu njegovog tela.

�uvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i rešavanju zagonetki. Zmajevi su bili drevne zmije, i stoga su bili bi�a velike promu�urnosti i znanja, ali ne i mudrosti jer je njihova inteligencija imala slabe strane: sujetu, proždrIjivost, pohlepu, varanje i jarost.

Budu�i da su bili sazdani uglavnom od elemenata vatre i volšebništva, Zmajevi su se klonili vode i više voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i predstavIjala su smrtonosni otrov, a isparenja njihovog crvozadaha bila su od goru�eg sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnim plamenom dragulja. Njihov smeh bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. O�i Zmajeva su zra�ile rubin crvenom svetloš�u ili su, kad bi bili besni, bljeskale crvenim munjama. Njihovi okrutni reptilski glasovi bili su promukli šapat i, udruženi sa žestinom zmijskog pogleda, prizivali Zmajevu �aroliju koja je op�injavala neoprezne neprijatelje i nagonila ih da požele da se predaju zastrašuju�oj volji ove zveri.

Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulokija, koje je stvorio Morgot u Angbandu, bio je Glaurung, Otac Zmajeva. Posle samo jednog stole�a ko�enja i rasta u pe�inama, Glaurung je u žestokom besu provalio iz angbandskih kapija i pojavio se u preneraženom Svetu. Mada nije pripadao krilatoj rasi koja �e se kasnije pojaviti, Glaurung je bio najve�i strah i trepet svog doba i za�eo je golemo mnoštvo manjih Vatrenih zmajeva i Hladnih zmajeva. Palio je i pustošio zemlju Vilenjaka u Hitlumu i Dortonionu pre no što ga je na povla�enja naterao Fingon, princ Hitluma. Morgot je, me�utim, bio nezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenagljenosti jer je isplanirao da Zmaj izraste do pune svoje mo�i pre no što ga otkrije Svetu koji ništa ne sluti. Za Glaurunga je ovaj napad bio samo mladi�ka avantura mladala�ko oprobavanje snage. I mada je za Vilenjake bio strašan, njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov oklop od krljušti još uvek osetljiv na na-pade oružjem. Zato je Morgot držao Glaurunga u Angbandu još dva stole�a pre no što je pustio Urulokija na slobodu. Bio je to po�etak �etvrte Bitke u Ratovima Belerijanda. Ona je postala poznata kao Bitka Iznenadnog Plamena kad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi poveo Morgotove snage u bitku protiv Uzvišenih Vilenjaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je pržila raš�istilaje put vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijama bezbrojnih Orka, razbio je Opsadu Angbanda i izazvao o�aj i bezna�e kod Vilenjaka.

147

Zmajevi najstrašnija �udovista Srednje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, drugi su hodali na nogama koje su imale kandže, a ostali su leteli gušterastim krilima. Neki su se borili zubima i kandžama - a najve�i su bljuvali vatru.

U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Nebrojenih Suza, Glaurung je po�inio još strašnija razaranja, jer do tada je ve� (na misteriozan zmajski na�in) okotio mnoštvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva koji su ga pratili u ratu. Tako je velika vojska Vilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nije mogao da se odupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su došli da se bore protiv zajedni�kog neprijatelja.

Morgotje koristio Glaurunga i da zadrži teritorije koje je osvojio; ali snaga u borbi nije bila jedina mo� koju je poznavalo ovo �udovište. Mnoge su pod njegov uticaj podvele op�injavaju�a mo� njegovog oka i hipnoti�ke Zmajeve �ini.

Mnogo godina pošto je Glaurung poharao i opustošio kraljevstvo Nargotrond, ispri�ano je u "Narn i Hin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Turambar. Jer ovaj Hurinov sin se prikrao Vatrenom zmaju i saterao ma� Gurtang duboko u donji trbuh �udovišta, ali je, otrovan njegovom crnom krvlju i zatrovan Zmajevim poslednjim re�ima, Turin Turambar tako�e poginuo.

Mada je Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najve�i zmaj koji je ikad došao na Svet bio je onaj po imenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajeva, i on i drugi od te pasmine su izašli iz Angbanda kao mo�ni olujni vihorni i vatreni oblaci kad je sa�injena poslednja odbrana Morgotovog kraIjevstva. "Nasr�u�e �eljusti" je zna�enje njegovog imena, a njegova proždrijiva veli�anstvenost je opustošila vojsku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju Prvog Doba Sunca. Bio je to prvi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovi neprijatelji su se povla�ili. Ali Orlovi i sve ptice ratnici ZemIje pojavile su sa Zapada, zajedno s velikim lete�im brodom "Vingilotom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bi�a vazduha trajalaje dugo, ali je najzad Earendil pobedio, Ankalagon oboren, a drugi Vatreni zmajevi su ubijeni ili su pobegli. Tako se završio Rat Besnih i mo� Morgota je slomljena zauvek u okvirima ovog sveta.Tako je veliki bio poraz Zmajeva da letopisi Srednje ZemIje više ne pominju Zmajeve sve do Tre�eg Doba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopoljine izme�u Sivih Planina Severa. I, pri�a se, njihova pohlepa ih je dovela do nagomilanih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka.

Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je PatuIjke naterao da u strahu i užasu beže iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi ispre�io i zapo�eo bitku. To je bio ratnik Fram, sin Frumgara, poglavice Eoteoda, i Skataje nastradao od ruke ovog �oveka. Ali, bilo je to samo privremeno olakšanje od užasa koji je vrebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladni zmajevi vratili u Sive Planine. I mada su se Patuljci branili snažno i odvažno, ipak su bili nadvladani. Jedan po jedan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno prepuštene legijama Zmajeva.

U dvadeset osmom veku Tre�eg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je najve�i Zmaj tog doba došao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj Planini. Taj Vatreni zmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog miša, i predstavljao je strah i tre-pet, i propast za Patuljke i Ljude. Proždiru�im Zmajevim plamenom, Smaug je razorio grad Ljudi od Dola i razvalio kapiju i zidine Kraljevstva Patuljaka Samotne Planine. Patuljci su pobegli ili nastradali, i Smaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin-dragulje i bisere, brušene kristale smaragda, safire i blistave dijamante.

Dva veka je Smaug suvereno vladao Ereborom. Ali, godine 2941. jedna družina pustolova je stigla u planinu: dvanaest Patuljaka predvo�enih zakonitim kraljem Erebora, Torinom Hrastoštitom i Hobit pla�enik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom približili Zmaju i preneražili se, jer je Smaug bio

148

toliko veliki da to nisu mogli ni zamisliti i sijao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i svi iz njegove rase, oklopljen krljuštima od neprobojnog gvož�a, ali je iz opreznosti zaštitio i svoj mekani donji trbuh od napada:dok je ležao ispružen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante i tvrde dragulje da mu se usade u trbuh i na taj na�in je oklopio svoju jedinu slabu ta�ku. Ipak, lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na širokim grudima zveri koje nije bilo prekriveno nakitom i gde se moglo zase�i oštro se�ivo.

Kad su pustolovi probudili Smauga, on je u besu izašao i po�eo da bljuje vatru po toj zemlji. U osveti je došao do Ezgarota na Duga�kom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi pomogli pustolovima. Ali tamo je živeo jedan Severnjak, hrabar i snažan, po imenu Bard Lukonosac, koji je, znaju�i koja je Zmajeva slaba ta�ka, naciljao jednom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo opasno po život. I, gle �uda, veliki Zmaj je kriknuo i u plamenu se srušio s neba. Tako je poginuo Smaug Zlatni, najsilniji Zmaj Tre�eg Doba.

Šuškalo se da su Zmajevi još mnogo stole�a naseljavali Severnu Pustopoljinu izme�u Sivih Planina, ali do Ljudi nije stigla nijedna pri�a iz Srednje Zemlje koja bi govorilajoš o tim zlim a ipak veli�anstvenim stvorenjima.

Zujorozi

Prema jednoj hobitskoj pesmici, pri�alo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujorozi, borila s nekim vitezom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili džinovske veli�ine ili je vitez bio od neke si�ušne rase, ili je pak ta pri�a proizvod hobitskog humora, sad je nemogu�e doznati.

Žene-reke

U istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se Žene-reke. Da li su one, kao Ose i Uinena, bile Majari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su došli na svet kao i Enti, nije ispri�ano, ali sigurno je da su im glavna briga bili Kelvari i Olvari Sveta.

Žene-reke Radosni duhovi, �uvari reka i potoka. "Crvena Knjiga Zapadne Me�e" pri�a kako je žena-reka od Vrbovitla imala k�er po imenu Zlatozrna, koja je bila žena Toma Bombadila. Ta K�i Reke bila je zlatokosa i sjajna kao neka vilin-deva. Njene halje su �esto bile srebrne i zelene, a u vrelu njene svetlosti i smeha cve�e je cvalo bez prestanka.

Tolkinov rečnik

Documents

Transcript of Tolkinov rečnik