1

2

Sreten PETROVIĆ

TTTIIIBBBEEETTTAAANNNSSSKKKAAA MMMEEEDDDIIICCCIIINNNAAA

EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE

Treće izdanjeBeograd 2007.

3

Copyrights © Sreten PETROVIĆsrp2@open.telekom.rsteslijada@gmail.com

4

SSS AAA DDD RRR ŽŽŽ AAA JJJ

TIBETANSKA MEDICINA ...................................................................2

Eho iščezle civilizacije......................................................................2S A D R Ž A J .........................................................................................4Zašto sam napisao ovu knjigu? ...............................................................5Znanje s krova sveta..............................................................................111.0 Uvod................................................................................................142.0 INTERVJU .....................................................................................173.0 STUDIJE.........................................................................................424.0 OSNOVNA PODELA ....................................................................485.0 RAĐANJE NA TIBETANSKI NAČIN ..........................................676.0 DIJAGNOSTIKA............................................................................857.0 ČITANJE PULSA ...........................................................................938.0 LEKOVI........................................................................................1149.0 MENTALNE BOLESTI ...............................................................12510.0 TERAPIJA ..................................................................................12911.0 MOKŠA ......................................................................................14712.0 MASAŽA....................................................................................15313.0 UMIRANJE NA TIBETANSKI NAČIN ....................................17714.0 PORTRETI..................................................................................18515.0 EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE .................................................18816.0 MIŠLJENJA LEKARA SAVREMENE MEDICINE .................21517.0 HRONOLOGIJA.........................................................................22618.0 LITERATURA............................................................................233

5

ZZZAAAŠŠŠTTTOOO SSSAAAMMM NNNAAAPPPIIISSSAAAOOO OOOVVVUUU KKKNNNJJJIIIGGGUUU???

Pri prvom susretu sa Tibetanskommedicinom čovek obrazovan na temeljimazapadne kulture ostaje zbunjen, a ponekadi bukvalno zanemi. Njemu je potpunoapsurdna ideja da se dijagnoza možeodrediti samo očitavanjem pulsa, ali tibe-tanski lekari to čine - nepogrešivo. Premasvim prirodnim zakonima o postepenomrazvoju čovekove civilizacije Tibetanskamedicina ne može da postoji, ali ona ipakpostoji. Susret sa Tibetanskom medicinomje neverovatno iskustvo koje nemam pravoda zadržim samo za sebe.

Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na peri-feriju Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkarkoja je trebalo da me oslobodi neobičnih zdravstvenihteškoća nepoznatih lekarima savremene medicine.

Nije me pitala šta me boli, samo me je desnomrukom uhvatila za levu ruku iznad korena šake, a triprsta postavila je na krvni sud, tamo gde i zapadnilekari proveravaju pacijentov puls. Počela je da mičeusnama, bezglasno i ritmično, a celu proceduru pono-vila je i na drugoj ruci.

- Vi se plašite kupatila, - progovorila je!Žene koje su me dovele, glasno su se nasmejale,

na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseliosmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila, udeliću sekunde odagnala je sve moje sumnje da su medoveli vračari. Tvrdnja je bila tačna, a nastala je ova-ko.

6

Posle jednogodišnjeg boravka u Indiji zaboleli sume zglobovi na rukama, zatim je počelo kočenje miši-ća. Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izve-štaje za redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari čijusam pomoć zatražio nisu mogli da mi pomognu imorao sam da se vratim u Beograd. Posle tri sedmice,koliko su me ispitivali u najboljoj beogradskoj bolnici,oprezno, da me ne uvrede, lekari su me pitali:

Jesam li ja doista od nečega bolestan?U međuvremenu, bolovi u zglobovima i mišićima

su se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odlučiosam da pokušam ponovo i krenuo sam nazad.

Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avi-on za sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka. Uprvi mah sam pomislio da je bol odraz podsvesnogprotivljenja povratku u Indiju, ali kad sam u kabiniugledao pramenove magle, bilo mi je jasno da je avionušao u niske monsunske oblake i da mene ruka boli odvlage.

U Delhiju - istorija se ponovila. Bolovi su se po-jačavali iz dana u dan, mišići su bivali sve ukočeniji ievo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kažu vrlopoznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze, sa-opštava da se plašim kupatila.

- Tačno je, - priznao sam. - Ali zašto?- Kad se okupate, imate utisak da vam vetar

duva kroz zglobove.Ni ta rečenica nije sadržala ni jedan element koji

bi se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u ko-jem sam navikao, ali je, takođe, bila neverovatno pre-cizan opis stanja u koje sam dolazio kad god bih seokupao.

- I to je tačno, - opet sam priznao. - Ali zašto?- Kakvu vodu pijete? - pitala je.

7

Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanuvodu, proceđenu kroz naročiti kamen. Ispostavilo je daje takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima.Regeneracija zglobova nije poptuna...

- Na površini zgloba levog ramena imate rupu.Hrskavica upada u tu rupu1 zateže tetive, tetive zatežumišiće2.

Lekarka je zatim pročitala i puls moje supruge.Rekla je:

- Vama nedostaje deo želuca. Šteta je što suvam to isekli3. Mogli smo da vas izlečimo!

Naviknut da razmišljam u okvirima sopstvenogvremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadni-com druge civilizacije i tražio očiglednu grešku u svompoimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije naukeneumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze čita-njem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene, zapa-dne medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskojlekarki? Počeo sam da joj postavljam pitanja, ali me jeona prekinula i predložila da razgovaram sa njenom

1 Rentgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savre-mene medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila u pravu.(Prim. autora)

2 Četiri puta dnevno tokom sledeća tri meseca tucao samtibetanske lekove-kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa "štotoplijom vodom" i "na što prazniji stomak", najmanje pola satapre doručka, ručka i večere i kasno uveče. To je zakon za uzima-nje tibetanskih lekova. (Prim. autora).

3 i to je bilo tačno. Tri godine pre pregleda kod Tibetankeona je bila podvrgnuta hirurškom zahvatu poznatom u mediciinikao Bilrot II. Hirurzi su joj isekli veći deo želuca, jer su samo nataj način mogli da zaustave krvarenje iz perforiranog čira. Životjoj je visio o koncu i lekari su je spasli u poslednjem trenutku.(Prim. autora)

8

majkom, dr Lobsang Dolmom, najpopularnijim leka-rom Tibetanske medicine.

Potražio sam odgovore u intervjuima sa dr Dol-mom, ali se broj pitanja samo povećavao. Razgovaralismo više puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daram-sale gde živi većina tibetanskih izbeglica, došla u NjuDelhi.

Njeni odgovori bili su toliko van sveta u kojemsam živeo da se više od jedne decenije nisam usudioda objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umelada mi pomogne da nađem važnu kariku - odgovor naneizbežno pitanje:

Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijihnaroda na svetu nauka koja se graniči sa naučnomfantastikom i prevazilazi najviša znanja savremenecivilizacije, otkud im za zapadnu medicinu potpuno ne-poznato znanje o uspostavljanju dijagnoze čitanjem 20osnovnih vrsta pulseva, otkud im formula kojom viso-ko otrovni tečni element živu, poput alhemičara, pret-varaju u lekoviti sastojak?

Svojevremeno sam, kao urednik za nauku, puto-vao po svetu i intervjuisao najveće naučne autoritete.Poznavao sam njihove metode rada i načine mišljenja,pa sam, zbog toga, pokušavao da racionalno, uverljivoi zapadnoj logici prihvatljivo objašnjenje nađem usvetskoj literaturi.

Tragajući za karikom koja nadostaje, pročitaosam mnogo knjiga i naišao na dela četvorice autorakoji kažu da je katastrofa kosmičkih razmera pogodilanašu planetu, a dvojica od njih smatraju da je u kata-klizmama nestala i neka visoko razvijena civilizacija,razvijenija od naše, savremene civilizacije. Takvim hi-potezama autori Imanuel Velikovski, Endrju Tomas,

9

Aleksandar Gorbovski i Dilip Kindžilal4 otvorili su mo-gućnost da je i Tibetanska medicina nasleđe civilizacijeiščezle u planetarnoj nesreći.

Daleko sam od kategoričke tvrdnje da Tibetan-ska medicina jeste nasleđe neke hipotetičke, nestalecivilizacije. Međutim samo postojanje takve mogućnos-ti ohrabrilo me je da u ovoj knjizi prvi put objavim nesamo zaista nesvakidašnje, šokantne intervjue sa drLobsang Dolmom, nego i većinu podataka koje samtokom boravka u Indiji prikupio o Tibetanskoj medicini.

No, pre nego što sam rukopis ponudio izdavači-ma i čitaocima, izložio sam ga sudu novinara MilanaMišića, danas odgovornom uredniku "Politike", koji jedva puta bio dopisnik iz Južne Azije, i jedan je odboljih svetskih poznavalaca tog dela sveta. On i njego-va supruga imali su i lično iskustvo sa tada mladomlekarkom tibetanske medicine dr Dolkar Kangkar. Mišićje u Jugoslaviji bio najpogodnija ličnost za pisanjeuvodne reči i on ju je napisao.

Rukopis je izložen i nepristrasnom sudu trojelekara savremene, zapadne medicine koji nisu imalinikakvo prethodno znanje o Tibetanskoj medicini.Zamolio sam ih da, dok čitaju tekst, zabeleže svojespontane reakcije, bile one pozitivne ili negativne. Tro-je lekara savremene medicine pripadaju trima genera-cijama - dr Nemanja Vlatković, penzionisani dijabeto-log, najstarijoj, dr Lidija Burg, gastroenterolog, sred-noj i dr Irena Kuljić najmlađoj generaciji tek diplomi-ranih lekara.

Dr Nemanja Vlatković je komentarisao pojedineinformacije i konstatacije i njegovi komentari razbaca-

4 Podaci o delima ovih autora sadržani su u glavi “Ehoiščezče civilizacije”. (Prim. autora)

10

ni su kao fusnote po celoj knjizi. Zapažanja i mišljenjaDr Lidije Burg i dr Irene Kuljić su kompaktna i data suna kraju knjige kao pogovor.

Sr. Petrović

11

ZZZNNNAAANNNJJJEEE SSS KKKRRROOOVVVAAA SSSVVVEEETTTAAA

Kako reagovati u suočavanju sa nepoznatim,teško verovatnim i fascinantnim? Pogotovo ako todolazi iz druge kulture, sa drugačijim poimanjem sve-ta, različitom "mentalnom matricom", sa drugih meri-dijana geografije i istorije. Dve su najčešće reakcije uovakvim situacijama. Jedna je beskompromisno nera-zumevanje i odbacivanje: pošto već na početku nemapristanka da se traži, ništa u tom novom ne može nida se nađe. Druga je bezuslovno, pa u mnogim sluča-jevima i nekritičko prihvatanje, koje ne podrazumevauvek i razumevanje. Nema sumnje da ima mnogo pri-mera ovakvog ponašanja u susretanjima sa proizvo-dima duhovne kulture Istoka; Istoka u njegovom civili-zacijskom, a ne geografskom smislu. Istoka shvaćenogu smislu duhovne forme, "naklonosti duše" ili orijenta-cije psihe, kao puta koji se davno, negde u magli isto-rije, razdvojio od puta našeg civilizacijskog kruga i utraganju za istinama o suštini sveta, smislu i svrsiživota, davao sopstvene odgovore.

Jedno suočavanje sa Istokom predstavlja i ovaknjiga koja nam otvara vrata za ulazak u odaje za kojeočekujemo da su najsličnije nama već poznatim, jer,ako se sa istočnjacima već razlikujemo po stanjuduha, budući da pripadamo istoj vrsti homo sapiensa,ne bi trebalo da se sporimo oko pitanja tela. Reč je omedicinskim znanjima i praksi jednog nesvakidašnjegnaroda, koji je u ovom veku postao žrtva jedne od olu-ja istorije, naroda čija je sudbina poznata, ali o komese ustvari malo zna. To je narod sa "krova sveta", saTibeta, narod čija je duša, zajedno sa spiritualnimvođom, preseljena i opstaje na Indijskom potkontinen-

12

tu, narod koji bezmalo već pola veka održava svojusamosvojnost, u nadi, koja ga valjda i održava, da ćese jednog dana vratiti svojoj postojbini.

Autorov prvi susret sa Tibetanskom medicinombio je, kao što se vidi sa stranica koje je ispisao, sluča-jan, ali on je za taj susret bio dobro pripremljen. Kaoprofesionalni novinar, u tom momentu dopisnik iz Juž-ne Azije, sa bazom u Nju Delhiju, autor je već imaoizoštrena čula za nepoznato, putujući ranije po svetukao urednik za nauku i intervjuišući mnoge autoriteteu toj oblasti, ne libeći se da počesto zaroni i u oblastezoteričnog, na ivici racionalnog (pa ponekad i izanje), uverljivog i zapadnom rezonu prihvatljivog. Prvisusret sa tibetanskom doktorkom Dolkar Kangkar,koja je nesumnjivo glavna inspiracija za ovu knjigu,bio je dakle samo početak jednog poznanstva koje ćeautoru pružiti početna znanja za istraživanje koje će,koliko znam, potrajati više od jedne decenije, i zarezultat imati štivo koje je ogledalo ne samo tibetan-skih medicinskih znanja, već i duhovnosti tog neobič-nog naroda.

Tibetanska medicina je drevna, fascinantnokompleksna nauka postavljanja dijagnoze i izlečenja.Nevericu zapadnog čoveka izaziva već njena početnatehnika, veština, umeće ili sposobnost njenih lekara:da stanje čovekovog fizičkog organizma, pa i njegovogduha, dijagnosticiraju čitanjem pulsa, odnosno čak 20osnovnih vrsta pulseva; da bolesnika potom leče bil-jem, ali i bajanjem, "mokšama" pa čak i astrologijom.I to sa rezultatima koji koliko zapanjuju i fasciniraju,toliko i zbunjuju.

Njeno osnovno polazište jeste da je čovekov or-ganizam zapravo mikro odraz Kosmosa, pa da zbog

13

toga mora da funkcioniše u skladu sa kosmičkim prili-kama.

Knjiga o Tibetanskoj medicini je po mnogo čemui knjiga o jednoj civilizaciji, i to ne toliko onoj koju oli-čavaju savremeni Tibetanci, koliko možda o onoj kojaje u njihovoj genetskoj šifri, možda kao trag neke dru-ge, moguće i strane, davno prohujale civilizacije. Jerizloživši sve aspekte tibetanske medicine, od togakako se ona uči, kako ona poima i deli čovekov organi-zam, kako otkriva i kako i čime leči bolesti, kako obav-lja rađanje i kako prati i objašnjava umiranje, autor sene libi da postavi pitanje otkud pripadnicima jednogdanas, na prvi pogled najzaostalijeg naroda na svetu,"nauka koja prevazilazi znanja savremene civilizacije" iotkud mu formule kojom, primerice, jedan veoma"toksični tečni element kao što je živa, gotovo alhemi-čarski, pretvara u lekoviti sastojak"? Autor neće ponu-diti neporecivi sopstveni zaključak o tome - on je zadr-žao izvesnu distancu prema uverenju koje se neizbež-no nameće iz onoga što je istražio i izložio: da je Tibe-tanska medicina nasleđe neke nepoznate, nestale civi-lizacije - već će, na kraju knjige, navođenjem nekolikoprovokativnih teorija i hipoteza u opticaju, prepustitičitaocu da napravi sopstveni izbor: da ostane skeptikili postane vernik.

Pisati dalje o sadržaju knjige ne bi bilo uputno,jer bi čitaocu uskratilo draž otkrivanja. Dovoljno je rećida je ona metodološki jasna i u izlaganju materije kojaje van našeg uobičajenog pojmovnika jezički maksi-malno razumljiva. "Tibetanska medicina" je u stvariknjiga za duhovno radoznale: ona predstavlja jedannepoznati svet i time obogaćuje naša znanja i izoštra-va percepcije o poznatom.

Milan Mišić

14

111...000 UUUVVVOOODDD

1.1 SPORADIČNE INFORMACIJEPrvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibe-

ta, pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga jenapisao mađarski naučnik Čoma de Kereši (Csoma deKorosi), tvorac izraza Tibetologija.

Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, ponaređenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijen-talist-mongolog, Golstunski počeo je sa tibetanskog daprevodi na ruski četiri (glavna) dela Tibetanske medi-cine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vo-jnog budžeta, ali prevod ipak nikada nije završen.

Sledeća knjiga o Tibetanskoj medicini izašla jeposle pauze od četiri decenije. U Berlinu je 1900.godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnisder tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibe-tanaca u Indiju 1959. godine, među kojima su bili ilekari, povećala je količinu infomacija o Tibetanskojmedicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem infor-misanja, ali je dotok nestalan i nesistematičan.

1.2 NAUKA KOJA STAGNIRAKad govore o sistemu lečenja koji primenjuju, ti-

betanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj mediciniili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini.

Tibetanska medicina se teško može svrstati ugrupu tradicionalnih medicina.

Znanje ugrađeno u lečenje Tibetanskom medici-nom najčešće nije u skladu sa opšteprihvaćenom isto-rijom mukotrpnog razvoja nama poznate čovekovecivilizacije. Dosad otkriveni koreni medicine čije bi nas-leđe mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IVmilenijum pre naše ere, u vreme kad čovek, premaopšteprihvaćenoj istoriji, nikako nije mogao da ima

15

takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovudanas poznatih istorijskih i naučnih činjenica, nikakose, recimo, ne može objasniti kako Tibetanska medici-na odavno, već vekovima zna da se posle začeća umaterici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savre-mena medicina spoznala takoreći tek nedavno, uz po-moć mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato,a sačuvano je kroz istoriju, uprkos činjenici da se Tibe-tanska medicina do VII veka prenosila isključivousmeno.

Njena tajna učenja koja se i danas prenose samousmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanisti-ma, njen naučni koncept koji porodicu tretira kaojedan organizam, njena podela čovekovih organa nagrupe koje se leče istim lekovima i na isti način, čineTibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom usavremenom svetu5. Dometi Tibetanske medicine u di-jagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svihdrugih medicina, uključiv i savremenu, zapadnu medi-cinu6 nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanostza zapadnu civilizaciju.

Istovremeno, Tibetanska medicina je jedinanauka u svetu koja dramatično stagnira, krajem Xveka naše ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska medici-

5 U savremenoj medicini postoje grupisanje kao što sualergije: bronhijalna astma, kožna urtikarija ili koprivnjača iliKvinkelovi edemi koji mogu da se jave na bilo kom mestu ili nabilo kom organu. Ovo su pojavni oblici jedne te iste bolesti kojaima isti uzrok i uglavnom se leči na isti način. (Prim. dr NemanjeVlatkovića)

6 Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurnesimptome, na tehnička sredstva i na laboratorijske nalaze. Premashvatanjima zapadnih lekara, dijagnostika tibetanske medicine jenepouzdana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

16

na se mora naučiti napamet, što je svojevrsni apsurdkojeg se, ipak, pridržavaju svi tibetanski lekari. Onimoraju sami da nađu sirovinu, sami da je obrade isami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibe-tanske medicine kaže da lekar mora da zna čime lečiobolelog7.

Čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture,pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostajezbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi.

Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetan-ska medicina se ne može vrednovati, a jedva da semože opisati, zato što ne postoje adekvatni termini ipojmovi. Zbog toga je na neuspeh ili najmanje nanerazumevanje i sleganje ramenima osuđen svaki po-kušaj da se čitaocu obrazovanom u zapadnim sistemi-ma školstva, Tibetanska medicina objasni na njegovnačin, da mu se priča ispriča shvatljivim rečima i spoz-najama.

Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova jošnije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni jošnisu objašnjeni zapadnom medicinskom terminologi-jom. Tibetanski lekari i sami kažu da su pretrpeli neu-speh brojni pokušaji da se Tibetanska medicina približi

7 i lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosnnomora da zna čime leči pacijenta. Farmaceut koji izdaje lek jesamo još jedna kontrola, a lekovi se proizvode industrijski. U ovojoblasti zapadna medicina je u prednosti zato što je posao koji utibetanskoj medicini obavlja jedan čovek, podeljen na tri izvršioca– lekara, industriju i farmaceuta. Međutim, i danas u zapadnojmedicini postoje lekovi koji se ne proizvode industrijski, pa joj sedoista ozbiljno može zameriti što više nema takozvanih magis-tralnih lekova, odnosno onih koje apotekar spravlja na osnovulekarevog recepta. Magistralni lekovi, recimo, mogu ispustiti nekuod supstanci koju sadrži industrijski lek, koji pacijent ne sme dauzima zbog neke druge bolesti. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

17

zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncep-ti još nisu jasni, a neki čak nisu ni zapisani, nego ihtibetanski lekari usmeno prenose učenicima. Jednateorija posebno zbunjuje, jer kaže da živimo u vremedekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogućnosti odgrešaka u prevodu ili u interpretaciji. Istovremeno,Tibetanskoj medicini preti opasnost da "umre prirod-nom smrću", da jednostavno nestane. S tačke gledištazapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelek-tualca čvrste materijalističke orijentacije, teorija Tibe-tanske medicine je mitološka, religiozna i pseudo-naučna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izleče-njima spada u najkorisnije nauke koje čovečanstvodanas poseduje.

Jedini način da se informacija o Tibetanskojmedicini, iako nepotpuna, što tačnije prenese širokomkrugu ljudi jeste kroz priču o sopstvenom iskustvu.Zbog toga, ovde, kao pokušaj da zainteresovanimapružim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini,prenosim delove razgovora u više navrata vođenih sanajpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lob-sang Dolmom.

222...000 IIINNNTTTEEERRRVVVJJJUUU

2.1 POVEZANOST RELIGIJE I MEDICINE- Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoriča-

ra, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima sepominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV mile-nijuma pre naše ere. Koliko je zaista stara Tibetanskamedicina i koji su njeni koreni?

+ Taj bi datum mogao da bude tačan, ali potpu-nija istraživanja tek treba obaviti. Bojim se da će tajposao biti teško obavljen, jer su mnogi izvori izgublje-ni.

18

- Odakle potiče Tibetanska medicina? Koji sunjeni koreni?

+ Sudeći prema sačuvanim i retkim pisanim iz-vorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanskamedicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta8

kako to pokušavaju da dokažu neki strani istoričari!- Koji istoričari? Zašto ne pokušate da opovrgne-

te te njihove tvrdnje?+ Strani istoričari. Nemam razloga da ih opovr-

gavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna odnajefikasnijih, ako ne i najefikasnija medicina na sve-tu.

U to ste se i lično uverili.Ja sam lekar. Moja je misija da pomažem boles-

nima9 a na drugima je da čeprkaju po istoriji. Ono štoja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njenikoreni u Tibetu. Međutim, izvesno je i da su tibetanskilekari u davnoj istoriji išli u druge zemlje da proučava-ju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugihmedicina oni su uključili u Tibetansku medicinu.

- Indijski naučnik i lekar Dr Bagvan Daš (BagwanDash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajur-veda, u svojim delima piše da je Tibetanska medicinakopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj

8 Nedavna istraživanja su otkrila da je sasvim napredansistem Tibetanske medicine i astrologije nazvan Žang-žung posto-jao u Tibetu još u vreme kada je u njemu bon bio dominantna so-cijalna filozofija i religija, a ne budizam. Međutim, zato što jebudizam postao državna religija, izgleda da su, nasleđe bona injegova bogata medicina i astrologija pali u zasenak. (Prim. auto-ra)

9 U tekstovima o Tibetanskoj medicini našao sam podatakda tibetanski lekari dnevno pregledaju od 100 do 200 pacijenata.(Prim. autora)

19

Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dola-ska Evropljana.

+ U celini, to nije tačno, u detaljima možda. Akose pojedini načini lečenja podudaraju, to može da zna-či da su naši lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurve-de. Međutim, to isto tako može da znači i da su indijskilekari preuzeli naše metode. Uostalom, uporedite dija-gnostiku Tibetanske medicine, indijske medicine ikineske medicine, pa ćete videti koliko je naša dijag-nostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspeš-na tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepover-ljivi kad ste došli prvi put.

2.2 NAJBITNIJE NASLEĐE U ISTORIJI SVETA- Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fan-

tastičnu dijagnostiku, čitao sam da je vrlo uspešna ulečenju hroničnih bolesti, ali na drugoj strani - vi neznate da operišete. Vaša medicina je krajem prvogmilenijuma naše ere "izgubila" hirurgiju. Drugim reči-ma, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetukoja stagnira. Zašto?

+ Tačno je da smo izgubili hirurgiju. Teško jedanas utvrditi kako se to tačno dogodilo. Tačno je daje pri lečenju traumatskih slučajeva hirurgija neizbež-na10. Međutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgijemože da bude i prednost. Jedan od osnovnih principaTibetanske medicine jeste da sačuva sve organe čove-kovog tela. Kad jednom nešto odrežete čoveku, ondataj deo njegovog tela više ne možete da lečite, jednos-tavno zato što ga više nema.

10 Ovde uopšte nije raščišćeno pitanje kako Tibetanskamedicina rešava pitanje hernija ili urođenih srčanih i drugih uro-đenih mana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

20

Iz sopstvene prakse mogu da kažem da je čakdobro što smo izgubili hirurgiju. Zato što smo izgubilihirurgiju generacije naših lekara bile su prinuđene dausavršavaju klasični način lečenja, a ne radikalni.

Možda je upravo taj gubitak hirurgije doprineoda Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogihdrugih.

- Ima naučnika, istina vrlo ih je malo, koji kažuda je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije nas-leđe u istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicinaje jedina stara medicina na svetu koja se učila u viso-koškolskoj instituciji. Kažem, učila, jer sam u mesečni-ku "Tibetan rivju" (Tibetan review) pročitao da jefakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvo-ren. Tek dolaskom vas i još nekoliko tibetanskih lekarau Indiju, vaša medicina postaje poznata van okviravaše nekadašnje domovine. Međutim, činjenica je daste svi vi ovde u izbeglištvu i da su mogućnosti zaširenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. Šta misli-te kakva je budućnost Tibetanske medicine?

+ Izgleda da je tužna. Moj prvenstveni zadatakjeste da lečim bolesne i ja to činim. Imam samo neko-liko studenata i učim ih svemu što znam. Oni ne samoda ne plaćaju za predavanja, nego ni za smeštaj.Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino što mogu daučinim i da sprečim da Tibetanska medicina naglo nes-tane. Nadam se da će je moji studenti dalje širiti.

- Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vassamo oko stotinu hiljada, naspram stotine milionaIndijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u neko-liko generacija. Šta će tada biti sa Tibetanskom medi-cinom?

+ Ne verujem da ćemo biti asimilirani. Osimtoga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu

21

naglo raste. Pored indijskih naučnika, proučavaju je iruski i zapadnoevropski naučnici. Mislim da, ipak,dolazi era Tibetanske medicine...

2.3 MEDICINSKO ZNANJE KAO POEZIJA- Hoćete li da kažete da bi Tibetanska medicina

mogla da potisne ili čak da zameni savremenu zapad-nu medicinu?

+ Ne. To nikako. Naša i zapadna medicina razvi-jale su se na različitim polaznim osnovama. Mislim,zapravo, duboko sam ubeđena da Tibetanska i zapad-na medicina mogu da se dopunjuju. U nekim oblastimaTibetanska medicina je efikasnija... u svakom slučajunanosi manje bolova pacijentu.

- Kad sam od vaše ćerke, takođe lekara, tražiolek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da livaša medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da"mora da pogleda u knjige". Zamolio sam je da mi ihpokaže.

Video sam tanke, pravougaone table ispisaneznacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u sve-tu. Koje je to pismo?

+ To je vrlo staro tibetansko pismo.- Postoje li još negde takve ploče?+ Dok sam bila u Tibetu videla sam neke ...

Sada više ne znam. Čula sam da su mnoge uništene uvreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematskirazarani manastiri u kojima su čuvane... Ubijane sulame koje su ih čuvale... Ne znam šta je sa knjiga-ma.11

11 Austrijski pisac Hajnrih Harer u knjizi "Sedam godina naTibetu" piše da su "u procesiji, monasi u pratnji meštana nosilioko sela sto osam tomova tibetanske svete knjige". Događaj kojiHarer opisuje zbio se oko 1945. godine. Četiri decenije kasnije,

22

- Kako su zapisivana ta medicinska znanja?Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ganaučnim jezikom?

+ Pretežno u vidu poezije i ...- Zašto u vidu poezije?+ Tako se lakše pamti. Vidite, tibetanski lekar

mora da nauči napamet što više načina za lečenje raz-nih bolesti...

- Zašto napamet? Zar ne može da nauči suštinu?+ Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske

medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da po-gleda u knjigu. Većina tibetanskih medicinskih teksto-va napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke isina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.

2.4 NEMA LEKARA BEZ TAJNIH ZNANJA- Postoje li i tajna učenja u Tibetanskoj medicini.+ Naravno. To su usmene tantre.- Zašto usmene? Zašto se ne smeju zapisivati?+ Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U

rukama loših ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Us-mene tantre učitelj prenosi učeniku tek kad se potpu-no uveri da će ih on pravilno upotrebaljvati u svombudućem radu

- Da li je znanje usmenih tantri neophodndo dabi tiibetanski lekar bio dobar lekar?

+ Bez njih niko ne može biti lekar Tibetanskemedicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskoglekara.

- Kome ih prenosite?+ Učenicima.

1985. godine, dr Ješe Donden, lični lekar Dalaj lame kaže slede-će: "Stari tekstovi postoje. Većina se čuva u Daramsali (Indija), anekoliko ih postoji u Mongoliji". (Prim. autora)

23

- Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac?+ Svakako. Kad se uverim da će ih koristiti kako

treba.- Zapadnjaci su naučeni da uče suštinu. Retko

uče napamet. Da li bi i stranac, vaš učenik, morao dauči sve lekcije napamet?

+ Morao bi da nauči napamet svaki red i dashvati značenje svakog reda.

Što važi za tibetanske lekare, važi i za strane.Pored toga, strani lekar bi morao da nauči i naš načinspravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekarmora da zna šta sadrži lek koji on daje pacijentu iodogovran je za ono što mu daje da uzima kao lek.Lekar, naglašavam, mora da zna sastav leka.

2.5 RIGOROZNI SISTEM STUDIJA- Koliko dugo jedan student mora da uči da bi se

kvalifikovao da bude tibetanski lekar?+ Zavisi šta je studnet do tada učio. Učenje traje

od pet do sedam godina. Posle toga je neophodnadvogodišnja praksa u određivanju dijagnoze, uz strogukontrolu učitelja.

- Zar u toku studija studenti nemaju praksu sapacijentima?

+ Pacijentu je potrebno lečenje, a ne da se nekona njemu vežba. U toku učenja postoji praksa u razli-kovanju i branju biljaka potrebnih za lekove.

- Molim vas da razjasnite učenje i praksu. Štaobuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanskemedicine?

+ Učenje, odnosno memorisanje medicinskihtekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u priro-du, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim,učenje kako se spravljaju lekovi.

24

- Kako je vaša ćerka postala lekar?+ Ona je prvo učila u tibetanskom medicinskom

institutu.- Koliko dugo?+ Sedam godina.- Da li je pre toga završila neku drugu školu?+ Kakvo pitanje. Pa naravno. Završila je klasično

desetogodišnje školovanje...- Zatim sedam godina u medicinskom institutu i

dve godine prakse?+ Tako je u proseku u tibetanskom sistemu

školvanja, ali može da traje i duže i kraće, zavisi odbrzine kojom učenik uči.

- Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetan-ske medicine, uključiv i praktično učenje čitanja pulsa,odnosno dijagnostike čitanjem pulsa, traju devet godi-na.

+ Devet godina u proseku. Zavisi od umeća uče-nika.

2.6 ETIKA LEKARA TIBETANSKE MEDICINE- Znači potrebno je devet godina da bi neko pos-

tao lekar Tibetanske medicine?+ Ne. Potrebno je deset godidna.- Maločas ste rekli devet.+ Jesam. Potrebno je devet godina učenja i pra-

kse, a desetu godinu učenik ostaje sam.- Šta to znači. Šta tada radi?+ Ostavljen je da radi sam, ali još nije lekar.

Postaće lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da lečiljude.

- Znači da tibetanski lekar od Tibetanske medici-ne može da živi tek posle sedam godina učenja, dvo-

25

godišnje prakse uz nadzor lekara i jednogodišnje,samostalne prakse?

+ Zašto na tome insistirate?- Želim da uporedim dužinu učenja i zarade tibe-

tanaskih i zapadnih lekara... Student Tibetanske medi-cine moći će da naplaćuje svoje znanje tek posle devetgodina učenja i jednogodišnje prakse?

+ Neće moći!- Kad će moći?+ Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava

bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dija-gnoze.

- Od čega onda živite?+ Od naknade za lekove i od poklona.- Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali

biti veoma skupi.+ Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za

druge uvek besplatni.- Za koga su besplatni?+ Za one koji nemaju da plate.- Kako utvrđujete ko može da plati i kako odre-

đujete cenu?+ Kad lekar vidi pacijenta i kad mu pročita puls,

on zna kakav mu je život. Zna da li ugodno živi. Naosnovu toga će orediti cenu ili će lek dati besplatno.

- Da li se strani lekari i strani studenti interesujuza Tibetansku medicinu?

+ Dođu, gledaju mesec, dva i odu.2.7 SREĆAN NAROD U IZBEGLIŠTVU

- Generalno govoreći, činjenica je da zapadnanauka potcenjuje Tibetansku medicinu. Šta vi na tokažete?

26

+ To je bio vaš zapadni problem, ali je, nažalost,postao i naš problem.

Zapadni uticaj je veoma jak i među Tibetancima,pa su i mnogi od njh poverovali da je zapadna medici-na bolja. Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalnomenja. Naša medicina je vrlo bogata i vaš je problemkada ćete to shvatiti i iskoristiti na pravi način.

- Koji bi to način trebalo da bude pravi?+ Trebalo bi da počenete da koristite Tibetansku

medicinu tamo gde je uspešnija od vaše i da je koristi-te za pomoć ljudima, a ne za bogaćenje pojedinaca iligrupa. Smisao medicine jeste da pomaže ljudima dasrećnije žive.

Vidite, nas u izbeglištvu mnogi sažaljevaju, jersmatraju da smo nesrećan narod. Mi to i jesmo, jer suKinezi ušli u našu zemlju tvrdeći da Tibet pripajajumatici, a mi nismo Kinezi...

No, i pored toga, mi smo i srećan narod. Evozašto. Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta.Naš sistem medicine bio je potpuno nepoznat svetu.Tek posle dve decenije provedene u izbeglištvu shvatilismo da mi zaista imamo šta da ponudimo svetu - to jenaša Tibetanska medicina. Da nismo izbegli iz zemlje,verovatno da to nikada ne bismo shvatili.

Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranacatraži pomoć od nas.

Mi nismo svemogući, ali smo otkrili da možemomnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srećannarod.

2.8 APSOLUTNO SIGURNA DIJAGNOZA- Nisam lekar, ali ću zbog sopstvenog iskustva

sa Tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu kon-stataciju: mislim da Tibetanska medicina ima najbolji

27

sistem dijagnostike na svetu. Najbrži je, ne nanosi ni-kakav bol, ne vređa dostojanstvo pacijenta, može daotkrije bolest i pre nego što je pacijent oseti, a u bole-sniku, poput šoka, stvara poverenje prema lekaru, štoza izlečenje ima i psihološki značaj.

Koliko je ova moja konstatacija tačna?+ Sve što ste nabrojali je tačno, ali ste zaboravili

da kažete i da je tibetanska dijagnostika sigurna.- To nisam znao. Koliko je sigurna?+ Apsolutno je sigurna ili je uopšte nema.- Znači, postoji mogućnost da tibetanski lekar ne

utvrdi od čega boluje neki pacijent?+ Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan

lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstubolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar morada traži pomoć starijeg.

- To je uobičajeni postupak i u zapadnoj medicinii ne vidim neku razliku.

+ A zašto bi moralo i da je bude?2.9 "FINA SVEST" POSTOJI I PRE ZAČEĆA

- U jednom objašnjenju tibetanskog terminarLunga, za koje autor tvrdi da je vaše, stoji da "rLungživi duže od čoveka". Jesu li to vaše reči i ako jesu štaone znače?

+ Onome ko je to napisao nije bilo jasno ono štosam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje ono-me što je čuo. Kad mi umremo, kad telo umre, neštošto bi se moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire.

- Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona nas-taje? Pri začeću?

+ "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Onapostoji i pre začeća.

28

Posle začeća ona postaje deo srca i srce samo. Stim rLungom, sjedinjuju se se i četiri ostala i čine"potpunu finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi živiili mrtvi.

- Ima li u Tibetanskoj medicini ta potpuna "finasvest" neko posebno ime?

Tibetanski izraz kojim se označava "fina svest"može se bukvalno prevesti kao "večno živo" ili "večniživot-svest". Čini mi se da u hrišćanskoj terminologijipostoji izraz "duša nikad ne umire". On ne odgovarasasvim tibetanskom terminu, suviše je jednoznačan ipojednostavljen, ali on je najbliži onome što pripadnikzapadne hrišćanske civilizacije može da shvati.

Još jednom ponavljam, treba pravilno da razu-mete kad vam kažem da "fina svest" živi čak i kad miumremo. Večno. Ne znam kako vi to zovete u zapad-noj medicini i da li uopšte imate ime za to, ali mi tonazivamo rLung i kad lekar Tibetanske medicine kažerLung, drugi lekar Tibetanske medicine će odmah ra-zumeti o čemu se radi.

Ako nema rLunga, to je, uslovno rečeno, kao daste čoveku oduzeli jedan organ.

- Koji rLung kontroliše začeće?+ Pitanje je, možda, logično prema vašoj zapad-

noj logici i medicini, ali u Tibetanskoj medicini ono jeneodrživo. "Fina svest" postoji pre začeća, pre kontak-ta embriona sa majkom. Posle kontakta, koji se odvijau materici, osnovni rLung, da tako kažem, razvija sepostepeno. rLung se razvija u nervima i krvnim sudo-vima. Svake sedmice razvijaju se novi rLungovi u krv-nim sudovima. Jedino tako može da se formira embri-on, da nastane beba.

Ako porođaj nastupi pre roka, onda je procesrazvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom

29

telu nije kompletirana. Ima slučajeva da je proces raz-voja rLunga završen i kod prerano rođenih beba. Ali,ako taj proces nije završen, onda će to dete imati go-vorne probleme, biće nervozno, a u pojedinim slučaje-vima može imati i drhtavicu.

2.10 "FINA SVEST" JE ENERGIJA- Ako je u majčinom telu poremećen odnos raz-

nih vrsta rLunga, ako je poremećena prirodna ravnote-ža, da li će to uticati na dete?

+ Neravnoteža majčinog rLunga nema uticaja nabebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Međutim,ako majka ima ranu ili čir na zidu materice, to moženegativno uticati na razvoj detetovog rLunga.

- Ako jedan rLung funkcioniše pogrešno, da li toutiče na ostale?

+ Ne.- Znači li to da sve vrste rLunga deluju nezavis-

no, da nisu povezane?+ Nikako. Postoje međusobne veze.- Odakle rLung crpi energiju?+ Niotkuda. rLung ima sopstvenu energiju ili,

preciznije rečeno vašom zapadnom terminologijom,njegova priroda je energija, on je sam energija. On nezavisi od drugih energija.

- Da li se rLung može pojačati? Možete li Vi dapovećate svoj rLung?

+ Da i da.- Kako?+ Postoje tri načina:1. ishrana2. lekovi3. ponašanje

30

Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jačanje rLun-ga je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma važ-no. Plivanje je dobro za povećanje rLunga.

Vežbe disanja u planini pojačavaju rLung.U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre

svega slabi rLung, oči se zamaraju, a čovek se osećatromim.

2.11 REINKARNACIJA – SAĐENJE "FINE SVESTI"- Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu

i pre začeća?+ Ne. Usađivanje "fine svesti" u matericu može

se uporediti sa sađenjem semena žitarica na njivi.Seme proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla ukoje je posađeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" serazvija na isti način i pretvara se u svest.

- Može li se, radi lakšeg razumevanja, prevod"fina svest" preinačiti u "seme svesti"?

+ Moglo bi, ako vam je tako lakše da shvatitesmisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali uTibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao.

Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretva-ramo u humane forme, ali nemamo iste oblike ili istalica. To je zbog karme, zbog naših postupaka u prošlo-sti. Ako u ovom životu činimo dobra dela, onda ćenaše seme, kad bude zasađeno u drugom životu, kadse bude reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati.

- Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati na-jmanje 20 vrsta pulseva.

Ako je to tako, možete li razlikovati i rLung?+ Svakako.- Ako prema Tibetanskoj medicini čovek nastaje

iz ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditeljiili preciznije, spermatozoid i žensko jajašce?

31

+ Koliko ja znam, zapadna medicina spajanjedve stvari - spermatozoida i jajašceta - naziva zače-ćem. Međutim, prema Tibetanskoj medicini začeće jespajanje tri stvari - spermatozoida, jajašceta i "finesvesti". Ovaj treći element od očevog semena formiramozak i sve kosti. Od majčinog jajašceta stvara krv,mesnate delove i kožu.

Drugim rečima, u trenutku kontakta muškarca,žene i deteta začinju se i potom se razvijaju svi unut-rašnji organi budućeg humanoida - fizičkog bića.

2.12 KRALJ, KRALJICA, MINISTRI I OSTALI- Sve ćelije svih organa se tokom života obnav-

ljaju. Krv u tom procesu igra važnu ulogu. Rekli ste da"fina svest" od majčinog jajašceta stvara krv. Dobro,ali ona se mora obnavljati. Kako to tumači Tibetanskamedicina?

+ Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i sle-zena imaju tu ulogu, ali jetra je, prema Tibetanskojmedicini, važniji organ.

U pojedinim, starim tibetanskim tekstovimamože se naći simboličan opis ljudskog tela u kome sto-ji da je srce kralj, da je jetra kraljica, da su plućaministri i da su ostali organi, bubrezi, tanko i debelocrevo i drugi organi samo zaposleno osoblje.

2.13 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA LEKOVA- Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vred-

nosti i prednosti dijagnostike Tibetanske medicine,zašto onda ne izvrše pritisak na zapadnu medicinu daje prihvati?

+ Opet vi o Tibetanskoj medicini razmišljate navaš način. Ne ide to tako...

Mi se razlikujem od vas zapadnjaka. Mi razmiš-ljamo na drugi način. Mi od vas uzimamo ono što oce-

32

nimo da je vredno. Vi treba da ocenite šta od nasmožete uzeti. Zapad je počeo da se interesuje za budi-zam kao filozofiju.

Kažu da je već pedesetak miliona zapadnjakaprihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina imamnogo praktičniji značaj. Mi ne želimo ništa da vamnamećemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, može-te je proučavati, ali je, bar u početku, ne možete i nesmete menjati. Bojim se da biste svojim tumačenjimamogli da upropastite njenu suštinu.

- Svaki tibetanski lekar mora sam da pripremalekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od dijag-nostike?

+ Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravljalekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari daspravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetan-ski lekari da spravljaju one lekove u čiji sastav ulazeminerali i metali koji prethodno moraju da budu pre-čišćeni. Za spravljanje tih vrsta lekova potrebno je do-datno učenje i posebna praksa.

- Da li bi bilo moguće tibetanske lekove spravlja-ti na industrijski način?

+ Teoretski je moguće već sada. Bilo bi nužnonapraviti neke nove uređaje, usvojiti za Zapad novutehnologiju. Onda bi bilo moguće.

2.14 ZAŠTO TRUDNA ŽENA NE MOŽE DAZATRUDNI?

- U Indiji se mogu čuti kontradiktorne priče o ti-betanskim metodama kontracepcije.

Prema jednoj, žena nedeljama treba da uzimalekove spravljene od trava i da pritom misli na muš-karce ili na sam seks i onda je godinu dana zaštićenaod začeća.

33

Prema drugoj, žena takođe uzima lekove, ali nesme da misli na seks.

Prema, trećoj, Tibetanci uopšte ne koriste kon-traceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. Šta je isti-na?

+ Tačno je da ima Tibetanki koje smatraju dasprečavanje začeća nije prirodno. One kažu, a i muš-karci tako misle, da se uzimanjem pilula sprečavapojava novog ljudskog bića. Po njima, to je greh i zbogtoga ne uzimaju nikakva kontraceptivna sredstva. Me-đutim, tačno je da veći broj Tibetanki koristi sredstvaza sprečavanje začeća.

Što se principa tiče, onu supstancu koju proizvo-di organizam trudne žene da bi sprečio novo začeće, japripremam - u vidu pilula - kombinijući 11 vrsta trava.

Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne.Žene o tome pričaju jedna drugoj i svakodnevno sepovećava broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetan-ke, Indijke, a u poslednje vreme i dosta žena sa Zapa-da kojima ih šaljem poštom. Ima žena koje koristemoje pilule već jednu deceniju.

Pilule ne izazivaju nikakve nuz pojave jer susačinjene od čistih prirodnih sastojaka i deluju na pri-rodan način. Žena te moje pilule mora da uzima se-dam dana bez prekida. U sledećih godinu dana zašti-ćena je od trudnoće.

- Postoje li neki dodatni uslovi koje žena morada poštuje da bi pilule bile efikasne?

+ Da. Ako žena striktno poštuje uputstva, ondasu pilule vrlo efikasne.

Ako žena ne može striktno da poštuje uputstva,onda može da začne posle 4 do 5 meseci. Uputstva sujednostavna, ali neke žene nisu u stanju da ih se pri-državaju. Žena počinje da uzima pilule četvrtog dana

34

od početka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno,svakog jutra tokom sedam dana.

Tokom tih sedam dana i još tokom sledećih danažena ne sme da ima seksualne odnose.

- Postoji li još koji uslov?+ Žena za tih 19 dana ne sme da razmišlja o

seksu. Mi, tibetanski lekari smatramo da razmišljanje oseksu odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastoja-ka pilula. Osim toga, razmišljanje o seksu izaziva luče-nje pojedinih žležda u čoveku, a njihovo delovanjemože poremetiti efikasnost kontraceptivnih pilula.

- Da li je potrebna neka posebna ishrana zavreme uzimanja pilula?

+ Ishrana je normalna. Međutim, dok uzima ovebiljne kontraceptivne pilule, žena ne sme da uzima ni-kakve, apsolutno nikakve druge pilule.

2.15 NEOSNOVANE PRIČE O GENIJALNOSTI- Vaša priča o pilulama za kontracepciju deluje

uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zaštone pokušate da proširite Tibetansku medicinu po sve-tu?

+ I ja mislim da bi je trebalo širiti, ali što semene tiče, to nije moj zadatak. Moja zadatak je dalečim bolesene.

- U jednom indijskom listu pročitao sam mišlje-nje da ste vi najgenijalnija žena ovog veka. Štavi na to kažete?12

12 Indijski list "Patriot" je 31. oktobra 1986. predstavio drDolmu kao genija i napisao da je ona u Indiji "postala slavna le-čeći ljude onda kad im savremena medicina više nije mogla dapomogne". Pozivajući se na izjave njenih pacijenata list je napi-sao da je dr Dolma "izlečila razne vrste raka, naročito raka krvi,raka dojki i raka materice u prvoj i drugoj frazi bolesti i oko 60

35

+ Priče o genijalnosti su preterane. Lečim i pos-tupam prema pacijentima i ljudima na način kojem sume učili moji učitelji. Oni su mi prenosili znanje kojesu dobili od svojih učitelja. Ta učenja potiču iz dubokeistorije. Mislim da su ta učenja genijalna. Takvo miš-ljenje o meni proširili su siromašni indijski pacijenti. Tosigurno znam. Imala sam izvrsne učitelje. Bili su izvrs-ni poznavaoci usmenih tantri. Te tantre nisu poznatemnogim tibetanskim lekarima. Ljudi misle da sam jagenijalna. Ako je neko genijalan, onda su genijalana tausmena učenja, te usmene tantre.

- Zar vi niste ničim doprineli takvom mišljenju?+ Ima i jedna obična, ljudska sitnica koja je dop-

rinela toj priči o mojoj genijalnosti. Učili su me da sas-lušam bolesnika, da čujem i njegov najsitniji problem,da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da ničim nepokažem da sam drukčija od njega. Sad zamislitebolesnog čoveka kome je, njemu ravan, pomogao. Toje tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti.

2.16 ZLATOM PROTIV RAKA- Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli

da pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novi-nari tvrde da vi lečite rak. U ovom slučaju reč je bila oraku kože, o melanomu. Postoji i vaše pismo u kome

odsto u trećoj fazi bolesti"."Patriot" je napisao i da je dr Dolma usavršila čudesnu

pilulu nazvanu na tibetanskom "šimdžom" da bi zaštitila decu odvelikih boginja, ospica i drugih zaraznih bolesti i da ju je ispitalana članovima svoje porodice. List je dalje tvrdio da dr Dolma ta-kođe uspešno leči neplodnost, šećernu bolest, epilepsiju, astmu,artritis, reumatizam i srčane bolesti, uz napomenu da lečenje oddijabetesa traje do šest meseci i da se epilepsija može izlečiti poduslovom da pacijent uzima njene lekove pre isteka 12 godina odprve pojave bolesti. (Prim. autora).

36

kažete da tom pacijentu ne možete da pomognete.Zašto?

- Tačno je. Rekla sam mojim asistentima danapišu takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi omeni sadrže nepotpune, neprecizne ili neobjašnjenetvrdnje. Verovatno ste naišli na jedan takav tekst čijiautor nije sasvim razumeo ono o čemu piše. Što sebolesti raka tiče, Tibetanska medicina razlikuje četiristadijuma, četiri faze te bolesti.

Neke vrste kancera mogu se lečiti u prvoj i dru-goj fazi, druge vrste ne mogu. U trećoj i četvrtoj fazibolest se ne može eliminisati... može se samo produži-ti život bolesniku, ali se on ne može spasti.

- Za koliko se život može produžiti?+ Ne previše. Svaki je bolesnik slučaj za sebe.

Taj period je obično vrlo kratak, a u izuzetnim slučaje-vima može da traje i do deset, dvanaest godina. U tre-ću i četvrtu fazu spadaju uglavnom slučajevi lečenivrlo drastičnim metodama drugih medicinskih sistema.Reč je o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji i/ilihemijskoj terapiji.

Njihovo izlečenje je moguće od 60 do 70 odstoslučajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takveslučajeve koriste mešavinu prečišćenih (prerađenih)plemenitih metala, dragog kamenja i lišća, cvetova ikorenja biljaka. U slučajevima u kojima postoji upalaili otok, primenjujemo mokšu.

2.17 IMA LI SPASA ZA OBOLELOG?- Na osnovu čega možete utvrditi postoji li mo-

gućnost da bolesniku produžite život?+ Na osnovu dijagnoze po tibetanskoim sistemu.

Tačno se može utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne...- Čitanjem raznih vrste pulseva?

37

+ Tačno tako. Tibetanski lekar je u stanju darazlikuje pulseve najvažnijih organa u telu i pulsevenajvažnijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji sukombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tačnogovori može li se pacijentu uopšte pomoći ili ne.

- Pročitao sam da ste tokom boravka u Australijitamošnje lekare potpuno zbunili svojom pričom o "ta-janstvenom pulsu smrti". Da li je reč o tom pulsu?

+ To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi za-padnjaci. To je puls života.

2.18 NELOGIČNO PO ZAPADNOM SISTEMU- Ako pacijent ne može da dođe kod lekara na

pregled, onda vaši lekari, tako bar piše u jednom tek-stu o Tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijag-nozu na osnovu pulsa njegovog najbližeg srodnika -sina, ćerke, majke, brata ili oca. Da li je to tačno?

+ Jeste. To je tačno.- Verujem vam. Međutim, meni je osim verova-

nja potrebno i logičko objašnjenje koje ću moći dashvatim i da prihvatim kao razložno na osnovu kriteri-juma civilizacije u kojoj sam odrastao i učio. Molimvas, probajte da mi objasnite kako je to moguće!

+ Svete knjige objašnjavaju taj princip. On se upraksi pokazao i kao moguć i kao vrlo koristan. Prove-ren je bezbroj puta.

- U redu, ali kako?+ Oni su bliski ne samo po rođenju, oni su bliski

po prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam13.

13 U savremenoj medicini dugo je postojala institucijaporodičnog lekara, upravo zato što članovi jedne porodice nasle-đuju iste osobine.

Porodični lekar je poznavao i sredinu u kojoj porodica živi.Na taj način lekar je znao moguće slabe tačke svakog člana poro-

38

- Jedan organizam?+ Da. To je objašnjenje.- Ne sporim da članovi uže porodice utiču jedni

na druge. Ne sporim da tako kažu i svete knjige, ali miobjašnjenje ne deluje uverljivo. Nije li, možda, reč ousmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog učenja?

+ Izgleda da se ne razumemo. Taj način odre-đivnja dijagnoze funkcioniše vekovima. Ne znam zaštoje potrebno objašnjavati nešto što funkcioniše - samozato da bi se objasnilo. To je vaš zapadni način mišlje-nja. Tačno je da bolesnik utiče na sebi najbliže i da oninesvesno osećajui njegovu bolest.

- Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na druginačin. Ako je jedan član porodice bolestan, znači li toda su bolesni i svi ostali članovi porodice?

+ Da, ali ne sasvim.- Kako sad "ne sasvim"?+ Ako je majka bolesna, onda ćerka ili sin mogu

da dođu kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov pulsda bi utvrdio od čega je majka bolesna. Ako je otacbolestan, onda sinovljev puls treba da bude ispitan.Umesto bolesnog sina, lekaru može da dođe otac, aumesto ćerke, majka. Ako nema takvih srodnika, ondana pregled odlazi najbolji prijatelj14.

- I lekar uvek može da utvrdi dijagnozu?+ Ne uvek. To je najteži način određivanja dija-

gnoze u Tibetanskoj medicini.

dice i u slučaju bolesti koga od njih, odmah bi svoja dijagnostičkaispitivanja usmerio ka pravom ciju. (Prim. dr Nemanje Vlatkovi-ća).

14 Prihvatljiva je pretpostavka da se zbog genetskih vezapregledom jednog člana porodice može ne odrediti, nego naslutitibolest drugog, ali da se to isto može učiniti pregledom prijateljanema logičke medicinske osnove. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

39

- Ako lekar nije siguran u tako postavljenu dija-gnozu, šta onda čini?

+ Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu,onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta ida ga pregleda.

- Po tibetanskim planinama takav put može datraje i danima, jer se do pacijenta može stići samopešice!

+ Mora da ide!2.19 MOKŠA U PONEDELJAK I SREDU

- Možete li da objasnite šta je to mokša i zaštotibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju?

+ Ko izbegava? Ja sam je primenila u prošliponedeljak i sredu.

- Zašto baš u ponedeljak i u sredu? Zašto samou ta dva dana?

+ Zato što ju je bilo moguće primenitu baš u tadva dana?

- Zbunjujete me. Na osnovu čega ste utvrdili dase može primeniti baš u ta dva dana?

+ Na osnovu astrologije.- Vi ste, znači, prema astrološkim znacima odre-

dili da ju je bilo moguće upotrebiti u ta dva dana. Uredu, ali zašto?

+ Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Pozna-vanje astrologije je sastavni deo Tibetanske medicine.

- I astrološke tantre se takođe uče napamet?+ Svakako, kao i sve drugo u Tibetanskioj medi-

cini.- Dobro. Molim vas opišite i pokušajte da objas-

nite tu vrstu lečenja.+ Mokša je paljenje leka na određenoj tački.

Sagorevanje leka reguliše kretanje energije. Mokša je

40

efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masaže.Primenjuje se u težim oblicima bolesti.

2.20 SKLONI BOGAĆENJU NE MOGU BITI LEKARI!- Da li biste pokušali da uporedite savremenu

zapadnu medicinu i Tibetansku medicinu? Koje su nji-hove glavne razlike?

+ Ima previše razlika. Potrebno je mnogo vre-mena da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razu-mele, a vi, kako vidim, niste lekar.

- Nisam. Možete li, iz svog ugla, da ocenite kojaje medicina bolja?

+ Nije potrebno govoriti da je jedan sistem leče-nja bolji od drugog.

Nije uputno reći da je Tibetanska medicina naj-bolja, samo zato što se vekovima primenjuje bez ikak-vih primesa sa strane, dok su drugi sistemi mešavinekao što je to danas i sistem Ajurveda.

- Na kraju krajeva, možda biste nešto hteli dakažete, a ja vas o tome nisam pitao!

+ Dosad me niko nije toliko pitao o mom mišlje-nju. Svi su želeli da čuju samo šta Tibetanska medici-na može, a šta ne može da leči...

Hoću da kažem da moje shvatanje Tibetanskemedicine podrazumeva i dva posebna elementa od ko-jih zavisi uspeh lečenja. Prvo, lekar mora da bude pot-puno motivisan, bez obzira kojem sloju pripada paci-jent. Drugo, lekar mora da voli medicinu. Samo uz tedve osobine biće uspešan lekar...

Vama to može izgledati čudno, ali ja sam uvere-na da će lek slabije delovati ako je lekarev osnovni ciljda zaradi novac.

- Jesu li to postavke Tibetanske medicine ili vašelične?

41

+ To su postavke Tibetanske medicine, pa time imoje. Kad biramo učenike za buduće lekare, pre svegaispitujemo njegovu ličnost. Ako primetimo bilo kakvusklonost ka bogaćenju, nećemo ga primiti.

- Da li bi i neki stranac mogao da studira Tibe-tansku medicinu?

+ Naravno. I stranac je dobrodošao, ali i onmora da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mirazgovaramo uz pomoć prevodioca, razgovaramo uzpomoć engleskog, trećeg jezika koji je stran i meni ivama. To je vrlo teško. Svaki ozbiljnije zainteresovanistranac bi prvo morao da nauči tibetanski jezik...

2.21 DR DOLMA ZAPADNIM LEKARIMA...... o lečenju primarne pulmonarne hipertenzije:Zapadni lekari su dr Lobsang Dolmu pitali može

li da izleči plućnu bolest poznatu pod nazivom primar-na pulmonarna hipertenzija za koju zapadna medicinanema rešenje. Odgovor glasi ovako:

"Primarna pulmonarna hipertenzija može dabude izlečena lekom spravljenim od 11 sastojaka.Znam da vam je teško da u to poverujete, ali kad smotakve slučajeve počeli da lečimo u Indiji, ni indijskilekari nisu verovali dok lično nisu pregledali svoje ne-kadašnje pacijente koje smo mi izlečili. Vest se brzoproširila. Mi sada, svakodnevno, imamo po nekolikotakvih pacijenata..."

... o lečenju dijabetesa:"Postoje dve vrste dijabetesa. Jedan je pankrea-

sni dijabetes, a drugi je bubrežni dijabetes. Izlečenjeje moguće, ako lekar pri pregledu pacijenta otkrijejedan od ova dva uzroka dijabetesa. Za potpuno izle-čenje pacijent treba četiri do pet meseci neprekidno isvakodnevno da uzima lekove."

42

... o lečenju leukemije:"Leukemija počinje kao neravnoteža u koštanoj

srži i u krvi. Ako se bolest ne leči na vreme, ona posta-je leukemija, rak. Postoje brojni razlozi zbog kojih seto događa. Ukratko, to se događa zbog neodgovaraju-će ishrane, zbog izvesnih vrsta ponašanja i zbog kon-takta sa previše hladnom vodom...

...Akupunktura i masaža same ne mogu da izlečeleukemiju. Potrebni su lekovi. Akupunktura samo olak-šava stanje, pomaže energiji da cirkuliše, ali ne možeda leči leukemiju. Obolelom treba dati lek. Formula pokojoj se taj lek pravi navodi 25 sastojaka. Lek jemešavina prečišćenog dragog kamenja i biljnih sasto-jaka."

333...000 SSSTTTUUUDDDIIIJJJEEE

3.1 UČENJE JEZIKAPre nego što počne da uči Tibetansku medicinu

svaki stranac bi, poput svakog Tibetanca, morao danauči tibetanski jezik, a posebno bi morao da naučiveoma tešku i komplikovanu tibetansku kaligrafiju,bitnu za pravilno prenošenje medicinskog znanja.Eventualna kaligrafska greška mogla bi da napravi ve-liku pometnju i da nanese zlo pacijentu.

Drugo najvažnije jezičko pitanje za proučavanjeTibetanske medicine jeste poznavanje tibetanskih jezi-čkih sinonima i posebno onih sinonima koji se upotreb-ljavaju u samoj medicinskoj nauci. Svaki tibetanski leki njegovi sastojci imaju po pet, šest, sedam pa čak iviše naziva, a reč je samo o jednom jedinom leku ili ojednom jedinom njegovom sastojku.

Posle sinonima, student mora dobro da prouči igramatiku tibetanskog jezika što je takođe vrlo bitno.Posle gramatike na red dolazi poetika tibetanskog jezi-

43

ka, jer se Tibetanska medicina uči napamet i bukvalnokroz stihove. Student mora da savlada umetnost pisa-nja stihova. Posle (nekoliko godina) studiranja jezika ipoetike student mora biti u stanju da piše pesme ilikako to dr Lobsang Dolma kaže, da sastavlja poeziju iu stihovima mora da napiše esej koji daje svom men-toru da ga on pregleda, prouči i oceni. Pisanje stihovana tibetanskom jeziku nije nimalo jednostavan podu-hvat. Mnogi znaci savremenog tibetanskog jezika pre-uzeti su u sedmom veku i kasnije iz jednog starogindijskog pisma i komplikovani su za prepoznavanje iispisivanje. Međutim, najteži deo tibetanske pismenos-ti je međusobno povezivanje tih znakova i njihovo ras-poređivanje u slogove.

Kad mentor proceni da je student savladao ovediscipline 80 do 90 posto, biće mu omogućeno daljeučenje, odnosno dalje studije Tibetanske medicine.

3.2 TANTRE SE UČE NAPAMETKad pođe u medicinsku školu student mora tač-

no da zna svoj cilj. On mora da uči napamet medicin-ske stihove koji kondenzuju znanje četiri tantre.

Učitelj će proveravati učenikovo znanje tako štoće ga upoređivati sa sadržajem zapisanih medicinskihknjiga. Istovremeno, predavač će dati uputstva stu-dentima o raznim medicinskim sastojcima biljaka i lič-no će ih odvesti u polje ili na planinu, u one oblasti ukojima rastu lekovite biljke. Pri tom, naravno, mora davodi računa i o pravoj sezoni.

Lekar ili predavač će studentima pokazati kakoda prepoznaju pravu biljku i kako da čupaju ili kidaju iskupljaju prave/potrebne delove biljke. Predavač će imobjasniti koji deo sadrži lekovite sastojke koji će, po-tom, biti upotrebljeni za spravljanje lekova. To mogu

44

da budu cvetovi, listovi ili korenje. Da bi proverio štasu studenti naučili lekar ili predavač će sakupiti višebiljaka koje liče jedna na drugu, koje mirišu slično ikoje imaju sličan ili isti ukus. Studenti među tim bilj-kama moraju da otkriju pravu biljku.

3.3 KONTROLNI ISPIT POSLE PRVE GODINEU toku studija Tibetanske medicine studenti

moraju da polože niz ispita.Prvi teži i sveobuhvatniji ispit polaže se - usme-

no i pismeno - posle prve godine studija. Jedno odobaveznih pitanja jeste i detaljan opis sedam osnovnihsastojaka tela, opis njihovih funkcija i međusobnpgodnosa. To je najčešće pismeni ispit.

Na usmenom ispitu profesor će zatražiti od stu-denta da odrecituje najmanje jedno poglavlje iz jedneod četiri tantre. Razume se da student ne zna koje ćeod brojnih poglavlja morati da izgovori naizust. Pritom, student ne sme da napravi ni jednu grešku, čakni ono što se obično zove lapsus lingve.

Ako položi te ispite, student može da počne dastudira drugu godinu Tibetanske medicine. Svakegodine studije obuhvataju drugu oblast.

3.4 SEDMOGODIŠNJE STUDIJETokom prve tri godine studija jedna manja grupa

studenata striktno je vezana za jednog predavača15.Utakvoj organizaciji profesor ima vremena da radi sasvakim studentom. U te tri godine studenti se trude dapreuzmu što više profesorovog znanja.

15 Profesori Tibetanske medicine vode svoje grupe stude-nata tokom svih godina studija, kao što kod nas profesori vodesvoje klase glume ili režije od početka do diplomiranja. (Prim.autora).

45

Student tokom sedmogodišnjih studija - presvega i više od svega - uči napamet sve što postojinapisano ili upamćeno o Tibetanskoj medicini.

Student uči da čita puls, da analizira urin, darazlikuje lekovite biljke, njihove delove i uči da sprav-lja lekove, jer taj posao u Tibetanskoj medicini obav-ljaju lekari. Farmaceutika kao posebna grana ne pos-toji.

3.5 TROGODIŠNJE PROUČAVANJE PULSEVAPosle sedmogodišnjih, takozvanih bazičnih studi-

ja i svih položenih ispita student još nije postao lekarTibetanske medicine. U sledeće tri godine treba dausavrši čitanje pulsa, a to je najvažnija i najteža disci-plina u Tibetanskoj medicini. Ukoliko student pokažeizvanredne rezultate, ovaj deo studija može da budeskraćen, ali ne može da bude kraći od dve godine.

Pri čitanju pulsa student prvo mora da ustanoviprirodni ili stalni pacijentov puls. Onda treba da naučida razlikuje i ostale. Od trenutka kad je student u sta-nju da razlikuje muški, ženski i neutralni puls16 profe-sor počinje postepeno da ga uvodi u nauku razlikova-nja pulseva koji odražavaju tri tipa energije (ili fluidaili procesa), odnosno tri osnovna tipa poremećaja. UTibetanskoj medicini oni nose sledeća imena:

1. rLung2. mKrispa3. Badkan

16 Savremena medicina smatra da svako ljudsko bićeposeduje i muške i ženske hormone u određenim razmerama ikoličinama, što bi moglo da odgovara ovoj podeli na muški i žen-ski puls. Neutralni puls bi mogao biti hormonalna ravnoteža, što ukrajnjem slučaju, kao i u Tibetanskoj medicini, znači neku vrstuhermafroditizma. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

46

Tokom tri poslednje godine učenja studentovprvenstveni zadatak jeste da usavrši dijagnosticiranječitanjem pulsa i naročito da savlada takozvane kom-plikovane slučajeve u kojima se "odjeci" pulsevamešaju. Trogodišnji, odnosno dvogodišnji praktičanrad uz starijeg lekara Tibetanske medicine treba dadovede studenta do nivoa u kojem će savršeno preciz-no razlikovati sve osnovne vrste pulseva. Bez podrob-nog i preciznog znanja najmanje 20 vrsta pulsevaTibetanska medicina je nezamisliva. Profesor će odstudenta tražiti da pregleda pacijenta i da zapiše dija-gnozu njegove bolesti. Profesor će onda pregledatipacijenta, govoriće studentu šta radi i šta otkirva, a is-tovremeno će čitati studentov zapis i oceniće njegovadostignuća.

3.6 SPECIJALIZACIJASpecijalizacija lekara za određene vrste bolesti

ne postoji u Tibetanskoj medicini. Međutim, u posled-nje tri godine student će izvesno vreme posvetiti uučenju specijalnih metoda lečenja i terapija kao što sumokša, puštanje krvi, akupunktura, akušerstvo i ma-saža.

Student još mora da prođe i kroz praktičnu obu-ku u lečenju ludila i paranoje. Profesor je dužan dasvakog svog studenta nauči umeću razgovora sa lju-dima koji nisu zdrave pameti, imajući, pri tom, na umuda se sa pacijentima obolelim od različitih vrsta ludilarazgovara na različite načine.

3.7 ISPIT PRETERANOG OPTEREĆENJAPosle završetka desetogodišnjih ili, eventualno,

devetogodišnjih studija i položenih svih ispita, studentmora da položi završni ispit, koji se u Tibetanskojmedicini naziva ispit preteranog opterećenja.

47

Tokom više uzastopnih dana, student svakogdana čita puls oko stotinu pacijenata i zapisuje dijag-noze koje zatim provereavaju ispitivači, lekari Tibetan-ske medicine. Cilj ovako koncipiranog ispita jeste dautvrdi i ojača osetljivost i izdržljivost budućeg lekara.Ako student u ovom ispitu preteranog opterećenja po-kaže izdržljivost i ako korektno pročita puls u 80 odstoslučajeva, smatra se da je spreman da samostalnoobavlja "svetu lekarsku dužnost". Ako je procenat tač-nih dijagnoza manji od 80 odsto, ispitivači će od stu-denta zatražiti da pod nadzorom iskusnog lekara prak-tikuje čitanje pulsa još jednu godinu, pa se tako studi-je Tibetanska medicina produžavaju na 11 godina.

Kad (i ako) uspešno završi i eventualnu dopun-sku, jedanaestu godinu, student je zvanično postaolekar Tibetanska medicina.

3.8 MEDICINSKE ŠKOLEPrva medicinska škola na Tibetu podignuta je

1850. godine na jednoj steni iznad Lase, tibetanskogglavnog grada, a druga je otvorena kasnije u samomgradu.

Učenici su birani među mladim i inteligentnimmonasima, a predavači među najiskusnijim lekarima inajučenijim lamama. Predavači su morali strogo da sepridržavaju školskih programa koji su bili izjednačenisa religijskim kanonima, a u medicinska znanja više-vekovne starosti niko nije smeo da unosi bilo kakvepromene. Učenje u ovim školama trajalo je od 10 d015 godina, što je zavisilo od sposobnosti učenika dabrzo pamte medicine tekstove.

U skladu sa kosmičkom koncepcijom Tibetanskemedicine, u školama je učena i nauka o kretanju i uti-caju nebeskim tela na organizme živih bića na Zemlji,

48

pre svega na čoveka. Sadržaj ove nauke, izražen ra-zumljivom zapadnom terminologijom, ravnopravno sučinili astronomski i astrološki elementi.

Učenici su povremeno odlazili u prirodu da bi,pod nadozorom predavača, sakupljali lekovito bilje,koje se potom sušilo, mlelo u prah. Samleveno i razvr-stano lekovito bilje čuvano je u kožnim vrećicama uhramu Tra Jerpe, da bi, prema potrebi, bilo upotreb-ljeno za spravljanje lekova.

Dve medicinske škole nisu stvarale dovoljan brojlekara za oko dva i po miliona stanovnika ogromnedržave Tibet koja je zauzimala površinu jednaku teri-toriji Španije, Francuske i Nemačke zajedno. Da bi sepovećao njihov broj, 1916. godine u manastiru Mencikang osnovan je i prvi tibetanski Astro-medicinski cen-tar u kojem su studije medicine trajale samo pet godi-na.

Posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine, anaročito posle gušenja tibetanske separatističke pobu-ne 1959. godine, veći broj predavača prebegao je uIndiju sa oko stotinu hiljada izbeglica. Smanjivao se ibroj učenika, pa je poslednja škola Tibetanske medici-ne zatvorena u Lasi 1985. godine. Istovremeno, lekariokupljeni u Daramsali, u severoistočnoj indijskoj državiHimačal Pradeš, otvorili su novu školu Tibetanskemedicine, ali i ona ima sve manje predavača.

444...000 OOOSSSNNNOOOVVVNNNAAA PPPOOODDDEEELLLAAA

4.1 TRI ŽIVOTNE ENERGIJE ILI FLUIDA ILI PROCESAPrema tibetanskoj medicinskoj teoriji ljudsko

biće čine biološke i psihološke jedinice17.

17Postoji više teorija o podeli Tibetanske medicine, ovde jedata ona koja se najčešće susreće u literaturi. (Prim. autora).

49

Biološke jedinice Psihološke jedinice:

- tri energije/fluida/procesa - osećaji/čula i- sedam sistema, - mentalni sistem.

Za funkcionisanje čovekovog organizma odnavedenih jedinica, najbitnija je aktivnost tri osnovneživotne energije koje se zovu:

1. rLung2. mKrispa3. BadkanU pojedinim tekstovima o Tibetanskoj medicini

napisanim na zapadnoevropskim jezicima, rLung jepreveden kao vetar, mKrispa kao žuč, a Badkan kaolimfa, što tibetanski lekari energično odbacuju i opisu-ju kao pogrešan i nekorektan pokušaj da se - prilagod-javanjem tibetanske terminologije terminima poznatimu zapadnoj lingvistici - Tibetanska medicina prikažekao rudimentarni, zastareli oblik starogrčke medicineugrađene u temelje savremene zapadne medicine18.

U nastojanju da Tibetansku medicinu približe za-padnom čitaocu, pojedini autori i prevodioci sa tibe-tanskog tumače ova tri pojma kao tri različite vrsteenregije, drugi o njima govore kao o fluidima, a trećikao o procesima. Svaki od ova tri prevoda odražavasamo deo istine i zbog toga, ipak, nije sasvim tačan.Adekvatan prevod za nazive tri energije/fluida/procesanije moguć, jer ni u jednom drugom jeziku ne postoje

18 Prema Hipokratovoj medicinskoj školi, elementarna tele-sna tečnost sastojala se od krvi, žute žuči, crne žuči i flegme ilimukusa.(Webster's New World, Stedman's concise MEDICAL DIC-TIONARY, New York, 1987.) .

50

odgovarajući izrazi. Indijski naučnik dr Bagvan Daš jeu sanskritu našao izraze u izvesnoj meri slične, ali nioni se ne mogu precizno prevesti na savremene jezike,jer takođe označavaju pojmove koji danas nisu poznatiu drugim jezicima. Ruski naučnici ne prevode ova tritermina, ali ih pišu nešto drukčije, kao rlung, mkris ibad-kan, a definišu ih kao "tri fiziološka procesa"19.

Sve bolesti u Tibetanskoj medicini razvrstavajuse u tri istoimene grupe, zavisno od poremećaja funk-cionisanja jedne od ove tri energije.

Drugim rečima, rLung, mKrispa i Badkan su gla-vni procesi u organizmu.

Oni su u stalnom stanju dinamičke ravnoteže.Svaki poremećaj tog stanja delikatne ravnoteže - izaz-van neodgovarajućom ishranom, načinom života ilipotpunim neskladom sa klimatskim uslovima - donosibolest.

Prema energiji zbog čijeg poremećaja nastaju,bolesti u Tibetanskoj medicini dele se i na hladne - imaih 42 osnovne, na tople20 - ima ih 110 osnovnih i na32 osnovne mentalne bolesti.

19 U tekstu objavljenom u časopisu "Tibetane medicine",broj 4. iz 1981.godine, ruski istraživači pišu: "Na osnovu struktu-ralnog proučavanja prevedenih podataka o ovim fiziološkim funk-cijama i metodama analize od pojedinačnog prema opštem,možemo ih identifikovati kao nervni sistem, sistem za izlučivanje iproces metabolizma u organizmu". Međutim, u nastavku istogteksta, stoji da prava priroda ova tri procesa ne može da budeshvaćena "sve dok ne bude objašnjen i hvaćen pato-fiziološkikoncept Indo-tibetanske medicine". (Prim. autora).

20 Termini hladne i tople bolesti odgovaraju kineskim ter-minima jing i jang. (Prim. autora).

51

4.2 STUBOVI ORGANIZMA I VITALNI ORGANI- Tibetanska medicina poznaje "sedam stubova"

organizma. To su:1. razmena materije,2. krv,3. mišićno tkivo,4. masti,5. kosti,6. koštana srž i7. regenerativni fluidi i ćelije

- Tibetanska medicina poznaje 84.000 parazita imikroorganizama.

"Hladni" paraziti ili mikroorganizmi ne izazivajunikakve upale i groznice.

- Prema tibetanskoj medicini pet vitalnih organačovekovog tela su:

1. srce,2. jetra,3. pluća,4. slezina i5. bubrezi

- a šest negativnih, mekih ili šupljih organa su:1. želudac,2. debelo crevo,3. tanko crevo,4. žučni mehur,5. mokraćni mehur i6. semenovodi ili ovarijum kod žena

52

4.3 SVETO TROJSTVO TIBETANSKE MEDICINEOd "stanja trojstva rLunga, mKrispa i Badkan

zavisi zdravstveno stanje čovekovog organizma". Ovdenije reč samo o njihovim kvalitetima, već i o štetnimposledicama koje mogu da izazovu.

Prastara "Tajna usmena učenja o osam grananauke o Tibetanskoj prirodnoj medicini" govore da jeravnoteža trojstva uslov za razvoj tela i da neravnote-ža tog trojstva izaziva propadanje tela.

Kad lekar Tibetanske medicine pregleda pacijen-ta i kaže da je oboleo od bolesti tipa rLung, on prvens-tveno ima na umu jedan ili više sledećih funkcionalnihili organskih poremećaja...

... nervnog sistema

... srca

... debelog creva

... cirkulatornih sistema

... ili psihološke poremećaje.Kada lekar kaže da je pacijent oboleo od bolesti

tipa mKrispa, on prvenstveno ima na umu funkcional-ne ili organske poremećaje:

- žuči- jetre- tankog creva- creva uopšte- pluća.Kada lekar Tibetanske medicine dijagnosticira

obolenje kao bolest tipa Badkan on prvenstveno imana umu o funkcionalne ili organske poremećaje:

- želuca- slezene- bubregaDužnost lekara Tibetanske medicine jeste da

pacijentu objasni razlike između tri principa, ako on to

53

ne učini, onda je dužnost pacijenta da zatraži objaš-njenje.

4.4 RLUNGOsnovna, najvažnija energija je rLung. On pos-

taje sastavni deo čovekovog organizma još u majčinojmaterici. U začeću, formiranju i rastu čovekovogembriona sudeluje pet vrsta rLunga i ukoliko se tada ilikasnije, u životu, "poremeti njihov odnos ili oni delujuna negativan način, nastaju poremećaji ravnoteže idruge dve energije, što dalje izaziva bolest, odnosnošto jeste suština bolesti..."

Gruba, fizička uloga rLunga je da kontroliše, ali ida služi kao osnova za aktivnost mišića neposrednopovezanih sa kostima i za aktivnost nerava i krvnihsudova.

Finija uloga rLunga jeste takođe da kontroliše,ali i da služi kao osnov za mentalno, svesno i neraski-divo povezivanje mozga sa telom. Kao takav rLung je i"misao, ali ne i sam mozak". Ljudski mozak, prematibetanskoj medicinskoj teoriji, poseduje rLung lake,promenljive prirode, a hoće li čovekova svest potpunojasno biti svesna subjekata i objekata zavisi od energi-je rLunga. Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji rLungje još i "nosač fine svesti, seme podsvesti, a služi i kaomedijum svesti, omogućavajući joj da prelazi sa jed-nog objekta na drugi, kao što konj služi jahaču daotputuje iz jednog u drugo mesto"21.

4.4.1 rLung Srogcin - lociran u kruni glave i srcuOd pet osnovnih rLungova po značaju se izdvaja

rLung Srogcin koji se, opet uslovno, može prevesti kao

21 Ova definicija je takođe i opis reinkarnacije u Tibetan-skoj medicini. (Prim. autora).

54

vitalni tok energije koja (p)održava život. Centri rLun-ga Srogcina locirani su u kruni glave i u srcu. U glavipostoje tri staze kojima se ovaj rLung kreće. rLungSrogcin zatim prolazi kroz vrat, do udubljenja u gru-dima, preciznije, iz unutrašnjosti grla ova energijasilazi u grudi. Prema Tibetanskoj medicini rLung Srog-cin pročišćava čovekov mozak i organe pet čula, a srcudaje onu vrstu vitalne energije koja omogućava čove-ku da "izvrši bilo koji posao sa ponosom i bez ikakvogstraha".

rLung Srogcin omogućava i gutanje, pljuvanje,kijanje i pokrete jezika kad čovek pije. Dok čovek jedeon istovrmeno mora i da diše. Ova energija sinhronizu-je te dve radnje. Ona takođe reguliše i pročišćavanjenosa.

rLung Srogcin se dalje deli u pet podvrsta Srog-cina. Svaka podvrsta "služi kao osnova" za jedno odpet čula:

- vid,- sluh,- miris,- ukus i- dodir.Ako se poremeti funkcionisanje jednog od ovih

pet podvrsta Srogcina, onda nastaje menatlni poreme-ćaj, nervoza, zabrinutost i tuga bez ikakvog vidljivog ipravog razloga.

4.4.2 rLung Gengdu - lociran u grudimarLung Gengdu može da bude preveden kao vital-

ni tok energije koja se penje ili kao energija u (prete-ranom) porastu, a njen centar je lociran u grudima.Staze ili kanali kojima ova energija cirkuliše su u gru-dima, nosu, jeziku i u unutrašnjosti desnog dela donje

55

vilice. Dok kruži navedenim delovima tela on kontrolišeaktivnost ostale četiri rLung energije.

rLung Gengdu reguliše moć govora, žvakanje,pljuvačni sok, pljuvanje i gutanje. U delovima tela ukojima kruži rLung Gengdu obavlja mnoge funkcije.Jedna od njih je sposobnost emitovanja dugih ili krat-kih tonova, visokih ili niskih po intenzitetu.

rLung Gengdu je "odgovoran" i za različite boječovekovog tela, a posebno za povremene promeneboje očiju.

On inicira i kontroliše napore čovekovog tela. Ja-čanje čovekovog tela zavisi od funkcionisanja ove en-ergije. rLung Gengdu kontroliše i čisti pamćenje. Akoova vitalna energija funkcioniše pravilno, čovek je spo-soban da pamti stvari i događaje vrlo detaljno i preciz-no. Čovek u čijem telu ova energija funkcioniše korek-tno u stanju je da se seti stvari koje je činio i u detinj-stvu.

Ako ova vrsta rLunga ne funkcioniše na pravinačin, onda izaziva probleme u grlu, izaziva zagušenjai blokade u krvnim sudovima gornjeg dela tela, što selaički često pogrešno tumači kao bolest grla. Ako sebolest ne otkrije i ne leči pravovremeno i pravilno,onda se pacijent, u kasnijoj fazi, mora hraniti kroz ug-rađenu cev, što stvara niz teškoća.

Takve vrste bolesti moraju biti na vreme otkri-vene i pravilno svrsatne u rLung bolesti izazvane pove-ćanjem Gengdu rLunga čije je ishodište u grudima.

4.4.3 rLung Kjabče - lociran u srcurLung Kjabče znači i energija koja se širi, a može

još da se prevede i kao "Sva energija koja se širi" ilikraće, kao "Difuzna vitalna energija". rLung Kjabče jeu suštini vitalna energija koja, pored ostalog, kontroli-

56

še i rad srca. Centar rLunga Kjabčea najčešće je i loci-ran u srcu, ali se premešta i između grudi i krune gla-ve. rLung Kjabče se širi iz mozga, preceznije od teme-na glave, do vrhova prstiju na nogama, a naročitoodlazi u zglobove, pomaže akcije mišića u udovima injihov rast, a takođe i funkcije opažanja i identifikova-nja predmeta.

Drugim rečima, ova energija prožima celo čove-kovo telo, odnosno "ima osobinu da potpuno ovladacelim čovekovim telom", kontroliše dizanje nogu, kre-tanje, saginjanje, kretanje očiju i otvaranje usta, anaročito brze pokrete ova dva organa.

Poremećaj rLunga Kjabčea može izazvati slablje-nje vida, gubljenje pamćenja itd...

U vezi sa rLung Kjabče energijom treba proučitipet najvažnijih krvnih sudova srca, od brojnih u srcu ioko njega. To je, pre svih, centralni sud kojeg okružu-ju četiri manja: jedan je levo, drugi desno, treći jeispred i četvrti je iza. Centralni krvni sud je stanište(fine) svesti i koja je god mentalna aktivnost u pitanju,uvek je reč o tom glavnom, centralnom krvnom sudu.Postoji staza/put koji se može videti kad se srce otvo-ri. To je taj centralni krvni sud.

U vreme začeća i u vreme kad embrion počne daraste, ovo je prvi krvni sud, prvi deo čovekovog telakoji se formira. Ovaj centralni krvni sud, odnosno cen-tralni kanal energije takođe se zove i ulaz (fine) svesti.

Kad je ovaj ulaz blokiran, onda čovek ima ružnesnove ili je nesrećan.

Usmerenost ovog krvnog suda ulevo ili udesno, uodnosu na telo, zavisi od pola osobe. Upravo zbog us-merenja ovog krvnog suda lekar Tibetanske medicineće puls žene ispitivati na desnoj, a puls muškarca nalevoj ruci.

57

Smer ovog krvnog suda određuje da je muška-rac hrabriji od žene i da se žena brže uplaši.

4.4.4 rLung Meniam - lociran u želucurLung Meniam se može prevesti kao prateća vat-

ra, ili kao vatra koja prati vitalnu energiju. Reč je ovrsti rLunga koji deluje na metabolizam i njeno staniš-te/ishodište nalazi se u želucu i u sistemu za varenje.On cirkuliše u svim negativnim (šupljim) delovima telakao što su krvni sudovi, creva i želudac, ali uključiv inerve. rLung Meniam pomaže celokupnom sistemu zavarenje izvlačeći iz hrane sve korisne hranljive sup-stance, bilo čvrste, bilo tečne, dajući tako snagu ienergiju celom telu. Drugim rečima, sposobnost želucada vari čvrstu ili tečnu hranu zavisi od ove energije.Kad je hrana omekšana i pretvorena u kašu, ova ener-gija omogućava odvajanje hranljivih sastojaka odnekorisnih i njihovo transportovanje krvlju u sve orga-ne tela. Ako hrana nije dobro svarena, onda hranljivisastojci ne mogu biti izdvojeni, onda krv neće donetihranljive materije u jetru, onda će jetra oslabiti...

Upravo zbog toga je ova energija važna i morada funkcioniše da bi, kako stoji u tibetanskom tekstu,"sazrela krv neophodna telu".

Meniam rLung još i čisti sistem za varenje. Akoova vrsta rLunga ne funkcioniše kako treba, onda nas-taju bolesti jetre, gastro teškoće, mučnina, gađenje,zatvor...

4.4.5 rLung Tursel - lociran u karliciTursel rLung se može jedino prevesti kao silazna

ili kao opadajuća energija, lociran je u regionu karlice,a cirkuliše kroz creva, kroz debelo crevo, kroz anus ikroz genitalne organe...

58

rLung Tursel kontroliše tok i izbacivanje urina,spermu, ovulaciju, izbacivanje fekalija, menstruaciju iporođaj, a kod žena još i čisti uterus od menstrualnekrvi i izbacuje menstrualnu krv van tela.

Ako ova energija ne fukncioniše kako treba ženaće imati neregularne menstrualne cikluse, odnosnomenstruacija neće počinjati u određeno vreme, krvmože biti zgusnitija i čvršća nego što je normalno. Akoova energija ne funkcioniše kako treba onda porodiljaza vreme porođaja neće imati potrebnu snagu da "iz-baci" plod iz materice.

4.5 MKRISPAmKhrispa ili vitalna energija kontroliše emocije

ljutnje ili agresije.Kada postoji agresija, kada je neko ljut, onda je

to emotivno stanje deluje na čovekovo srce i na nje-govu jetru. Zbog promena izazvanih ljutnjom, poredhormonalnih promena, povećava se i količina krvi kojaiz jetre dolazi u srce. Tada se povećava i mKhrispa.Sve bolesti vezane za žuč, prema Tibetanskoj medici-ni, nedvosmileno su nastale kao posledica ljutnje.

Postoji pet vrsta mKrispa lociranih na pet različi-tih lokacija u telu.

4.5.1 mKrispa Džubjed - lociran između želuca icreva

Prvi tip mKrispa. Prvenstveno označava energijukoja se po zapadnoj terminologiji može nazvati energi-jom žuči. Džubjed mKrispa kontroliše varenje, odnos-no izdvajanje osnovnih hranljivih sastojaka iz hrane.

Ishodište Džubjed mKrispa se nalazi u predeluizmeđu želuca i creva.

59

Pored toga, Džubjed sudeluje u održavanju tem-perature tela i obezbeđuje pravilno i uravnotežnodelovanje ostale četiri mKrispa energije.

4.5.2 mKrispa sGrubjed - lociran u grudima uregionu srca

Drugi tip mKrispa. Opisno se može prevesti kaoizvršna energija.

Središte ove energije nalazi se u grudima, u re-gionu srca. Ona delimično sudeluje u usmeravanjučovekovih dobrih i loših nastupa i, kao takva, odgo-vorna je za inicijalne misli o ponosu, ambicijama, žel-jama itd...

Simptomi koji pokazuju da se radi o poremeća-jima ove vrste energije jesu mutna sećanja, nejasnasvest i želja za dugim spavanjem.

4.5.3 mKrispa mTongbjed - lociran u očimaTreći tip mKrispa. Može se prevesti kao "vizuelna

žučna" energija.Nalazi se u očima i reguliše ne samo vid nego i

jasno razaznavanje viđenog.Simptomi poremećaja ove vrste energije jesu da

čovek belu boju vidi kao žutu.

4.5.4 mKrispa mDangsgjar - lociran u jetriČetvrti tip ove vrste energije. U prevodu - ener-

gija koja menja boje.Stanište joj je u jetri. Reguliše hemoglobin u krvi

i tkivo mišića.Simptomi poremećaja ove energije svrab i požu-

tela koža.

4.5.5 mKrispa mDogsal - lociran u kožiPeti tip ove vrste energije. Nalazi se u koži i

reguliše funkciju kože.

60

Znaci poremećaja ove energije su:- koža postaje gruba i tamno plava.- dlake u kosi ili u obrvama bele ili otpadaju.- nokti tamne i postaju mrki.- telo postaje slabo.

4.6 BADKANBadkan je najčešće posledica stanja tuposti ili

gluposti. Pojedina stanja mozga podržavaju i podstičuBadkan. Centar Badkana nalazi se u gornjem delu tela.Postojanje Badkana se očituje gubljenjem toplote utelu, posebno u želucu što onemogućava varenje hra-ne.

Ova životna energija takođe se deli na pet podti-pova.

4.6.1 Badkan rTenbjed - lociran u prsnom košuUslovno se može prevesti kao energija koja po-

država. Lociran je u grudnom košu i u trbuhu. Njegovaosnovna funkcija jeste da reguliše tečnosti u telu i dapodržava ostale četiri BadKan energije.

Poremećaji ove energije prepoznatljivi su posimptomima:

- gubitak apetita ili slab apetit- često povraćanje kisele sluzi.- žiganje u gornjem delu trupa.- osećanje toplote u grudnoj kosti.

4.6.2 Badkan Mjadbjed - lociran iza rebara, aiznad želuca

Naziv drugog tipa ove vrste energije može seprevesti kao "pomešana energija". Locirana je iza re-bara, a iznad želuca. Glavna joj je uloga da pretvaračvrstu hranu u polutečno stanje i da je pravilno meša

61

kako bi pravilno bila varena. Simptomi poremećaja oveenergije jesu:

- loše varenje,- napetost trbuha praćena čestim podrigivanjem

i/ili- povraćanjem bilo koje hrane ubrzo po uzima-

nju.

4.6.3 Badkan Mjonbjed - lociran u jezikuUslovni prevod - energija iskustva. Nalazi se u

jeziku. Reguliše šest ukusa:- slatko,- kiselo,- slano,- gorko,- oporo i- ljuto.Poremećaji ove energije manifestuju se kao:- nesposobnost razlikovanja ukusa,- nedostatak žeđi,- osećaj hladnoće u jeziku,- hrapavost glasa,- podizanje gornje usne uvis i- opuštanje donje usne.

4.6.4 Badkan Cimbjed - lociran u glaviŽivotna energija zadovoljstva. Nalazi se u glavi.

Reguliše zadovoljavanje pet čula.Simptomi poremećaja ove energije:- iskrivljenje vida,- učestala kijavica,- učestali grip i- osećanje težine u jednom delu glave.

62

4.6.5 Badkan Bjorbjed - lociran u zglobovimaVezivni životni fluid ili vezivna energija, locirana

je u zglobovima i reguliše usklađenost pokreta.Simptomi poremećaja:- otežano ispravljanje i savijanje udova,- zadebljanje zglobova,- gubljenje osećaja kontrole i bolovi u ramenima- otoci zglobova.

4.7 UZRAST I TRI ENERGIJESve tri energije menjaju se sa uzrastom čoveka.

Menja se njihov intenzitet i njihova dominacija.U detinjstvu dominantan je Badkan, u mladosti

dominira Mkrispa, a u preostalom delu života dominirarLung.

4.8 PUTEVI ENERGIJAPrema starim tibetanskim anatomskim tekstovi-

ma u čovekovom telu postoje tri glavna/velika putaenergija.

Crni put je onaj kroz koji teče krv. rLung putevečine centralni i periferni nervni sistem. Beli put je lim-fni sistem.

Međutim, u uvodnoj tantri, koja ima deo o ana-tomiji i fiziologiji, o ta tri puta energija govori se i kaoo tri tantrička puta. To pominjanje često izaziva konfu-ziju i ne dozvoljava svakom (tibetanskom) lekaru daobjasni razliku između medicinskih i tantričkih puteva.U starim tibetanskim medicinskim tekstovima te pode-le nema, a pojavljuje se u medicinskim radovima tibe-tanskih lekara tek počev od XVII. veka.

Međutim, tibetanski lekar rDze Kapa prirodu tan-tričkih puteva objašnjava kao različitu od prirodemedicinskih puteva. On kaže da su "u svakom čovekutantrički putevi latentni, a aktivni su samo medicinski,

63

kao njihova spoljna manifestacija". On dalje objašnja-va da tantrički kanali nisu fiziološki u materijalističkomsmislu reči, zato što ne funkcionišu u organizmimaobičnih ljudi. Te tantričke puteve "mogu da otvoresamo oni koji znaju kako ti tokovi funkcionišu". Ovaposlednja primedba verovatno odnosi se kako na leka-re Tibetanske medicine, tako i na jogine.

4.9 PODELA ORGANA ČOVEKOVOG TELAPrema uvodnoj tantri, anatomija i fiziologija Ti-

betanske medicine poznaju 11 velikih organa ili siste-ma i znanje o cirkulatornom i limfnom sistemu.

Tibetanska medicina 11 glavnih organa i sistemadeli na:

1. pozitivne (kompaktne i/ili čvrste)2. negativne (meke i/ili šuplje)Svaki pozitivni organ u funkcionalnom je odnosu

sa negativnim organom.Na primer, jetra je pozitivan organ, a odgovorna

je za proizvodnju krvi.Organi, sa svoje strane, formiraju i podržavaju

funkcionisanje "sedam sastojaka ili sistema".4.10 TRI NIVOA TELA

Tibetanska medicina posmatra čovekov organi-zam kroz tri nivoa koji su definisani kao:

1. grubo telo2. fino telo3. vrlo fino teloSvaki od tri nivoa tela sastoje se od fizičkog i

mentalnog tela.1.GRUBO FIZIČKO TELO sastoji se od:

- tri (već pomenute) energije:rLung,

64

mKhrispa iBadkan,

- sedam sastojaka ili sistema:limfa22

krv,mišićno tkivo,masno tkivo, koštano tkivo,koštana srž iregenerativno tkivo (sperma muška-

racaili ovum žena)

- tri procesa izlučivanja:fekalije,urin iznoj

GRUBO MENTALNO TELO sastoji se od:- pet čula:

vid,sluh,miris,ukus idodir

-i mentalne svesti2.FINO FIZIČKO TELO sastoji se od:- tri tantrička puta:

desni put,centralni put ilevi put

- endokrinih lučenja:ekstrakt limfe u telu

22 U pojedinim tekstovima ovde stoji izraz "hranljiva srž".(Prim. autora).

65

krvnog ekstraktaFINO MENTALNO TELO sastoji se od:- tri instinkta vezana za:

mržnju,želju ineznanje

- podinstinkta i- emocija3.VRLO FINO FIZIČKO TELO čine:- neuništive kapi energije koja drži čisto svetlo i- um koji se iz jednog života nastavlja u drugom.VRLO FINO MENTALNO TELO čini:- um od čistog svetla

4.11 ČETIRI MEDICINSKE TANTREPrema budistički nastrojenim tibetanskim istori-

čarima, Jutok Jonten Gonpo Sarma je u XVIII vekukalsifikovao učenja Tibetanske medicine u "Četirimedicinske tantre". Prema mlađim istraživačima kojisebe nazivaju preporoditelji, takva podela postoji odiskona, a Sarma ju je samo ponovo afirmisao.

Svaka od četiri tantre podeljena je na poglavlja.

4.11.1 Prva ili osnovna medicinska tantra1.Prva tantra je grafički prikazana kao drvo sa ko-

renom, stablom i granama. U ovu šemu uključene susve bolesti i njihove karakteristike.

Iz stabla rastu tri grane. Svaka grana ima lišće.Listovi označavaju uzroke bolesti. Postoje dve vrstelistova, odnosno dve vrste uzroka bolesti:

a. daleki uzroci.b. neposredni uzroci.a.

66

Daleki uzroci su oni uzoroci koji se stiču rođe-njem i najveća su prepreka razumevanju prirode sva-kog pojedinog čoveka. Prema Tibetanskoj medicinidaleki uzroci su razlozi "zbog kojih čovek ne razlikuješta je šta" i zbog kojih nastaju tri tipa stanja čoveko-vog duha:

- patnja- agresivnost- glupostb.Neposredni uzroci bolesti su oni koji dolaze iz

okoline koja okružuje čoveka.Prema prvoj tantri koju simboolično predstavlja

koren drveta, lečenje se deli na šest žila.

4.11.2 Druga medicinska tantra ili tantra kojaobjašnjava

Druga medicinska tantra sastoji se iz 32 dela.Ona, pored ostalog, sadrži opis i objašnjenje začeća umaterici majke, objašnjava kako se neka bolest mani-festuje, kako se odražava na bolesnika i kako se poja-čava.

Druga medicinaka tantra opisuje i uslove i razlo-ge zbog kojih nastaju pojedine bolesti. Ova tantrasadrži podatak da po spajanju muške i ženske polnećelije u materici prvo "nastaju aorta i srce u koje se,pri začeću, usađuje duh čovekov".

Pojedina poglavlja Druge tantre govore o leče-njima mokšom, akupunkturom, puštanjem krvi itd.

4.11.3 Treća ili usmena medicinska tantraTreća medicinska tantra je sačinjena od niza taj-

nih delova koje stariji lekar prenosi mlađem lekaruisključivo usmeno. U tekstovima o Tibetanskoj medici-ni objavljenoj u istočnjačkoj štampi, indijskoj na pri-

67

mer, ponekad se može naići na napomenu da je reč opodacima iz treća, tajne tantre. Takve tvrdnje su vrlonepouzdane, a tibetanski lekari ih, bez ikakve rezerve,odbacuju kao neistinite.

4.11.4 Četvrta ili preostala medicinska tantraČetvrta tantra sadrži sva preostala medicinska

učenja koja nisu ušla u prethodne tri tantre. I ova tan-tra delom je sačinjena od tajnih, a delom od poznatihučenja. Pretežno je posvećena pojedinim vrstama pul-sa i mokši - polaganju ili paljenju lekovitog bilja našaicu tačkama.

Tajna učenja treće i treće tantre se ne prenosesvim lekarima. Prema oceni znalaca ovih tajnih učenja"većina studenata i poklonika Tibetanske medicinenema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tan-tra". Oni koji su samo radoznali, neće čuti ništa odovih tantri, a mladi lekar kome stariji lekar treba imože da prenese usmena i tajna učenja, mora dabude "perfektna vaza za tajna medicinska znanja".

555...000 RRRAAAĐĐĐAAANNNJJJEEE NNNAAA TTTIIIBBBEEETTTAAANNNSSSKKKIII NNNAAAČČČIIINNN

5.1 TRI, A NE DVA ELEMENTA ZA ZAČEĆEDa bi se ljudsko biće začelo u majčinoj materici

potrebno je da se steknu tri elementa - ženino jajašce,muškarčeva sperma i (fina) svest bića.

1.Ženino jajašce, ovulum, treba da bude sposobno

za oplodnju, a to se proverava se na sledeći način. Akose menstrualn krv žene ne lepi na tkaninu, a tkaninanatopljena ovom krvlju može lako da se opere, onda jeovulum čist. Boja menstrualne krvi treba da budesvetlo-crvena. Ako menstrualna krv nije zdrava, onadobija žućkastu ili braonkastu boju.

68

Treći pokazatelj je intenzitet boje krvi. Menstru-alna krv ne sme imati nikakve mrlje i sva mora bitiiste, jasno crvene boje.

2.Muškarčeva sperma treba da bude bele boje,

teška i da se rasteže između prstiju. Takva sperma jezdrava, jaka i spremna za oplođenje. Tibetanska medi-cina spermu sa takvim osobinama tretira kao živobiće.

3.Sjedinjavanje sperme i ovuluma u ženinoj mate-

rici nije dovoljno da bi se začelo novo ljudsko biće.Prema Tibetanskoj medicini potreban je i treći eleme-nat - "svest u međustanju Bardo". Termin Bardo utibetanskom jeziku označava period "između smrti isledećeg života", preciznije "između smrti i sledećegzasađivanja (fine) svesti".

Ni samo postojanje ova tri elementa na istommestu, u materici, nije dovoljno da bi se začelo novoljudsko biće. Potrebno je i da osobine - pozitivne ilinegativne - sperme, jajašceta i (fine) svesti u međus-tanju budu podudarne, odnosno da odgovaraju jednadrugoj i da se dopunjuju.

Ukoliko su tri neophodna elementa okupljena naistom mestu, a njihove osobine nisu podudarne, novoljudsko biće se neće začeti, osim u nekim slučajevima.Ukoliko (fina) svest u međustanju, iako nema osobinepodudarne sa osobinama sperme i jajašceta, ipak uđeu spoj sa njima i začne novo biće, začeće će se, mož-da, održati izvesno vreme ali će se, u svakom slučaju,završiti spontanim pobačajem.

5.2 BLAŽENSTVO PARA POSLE ZAČEĆA

69

Zadovoljstvo posle okončanog seksualnog odno-sa - ako se začeće zbilo - mnogo je veće od uobičaje-nog. Oba partnera će se osećati vrlo srećno, a zatim ivrlo zadovoljno, naročito žena. Ona će ležati umorna,malaksala, i opuštena, ali će biti gotovo u stanju bla-ženstva. Oboje će osećati da su sudelovali u nečemvažnom, ali neće znati da se začelo novo ljudsko biće.

U telu budućeg ljudskog bića kosti, ceo kostur,kičma i polni organi imaće očeve, a mišići, krv i kožamajčine osobine23. Od fine svesti u međustanju Bardo,kako beleži Tibetanska medicina, novo biće dobijasamu svest i pet čula: vida, mirisa, zvuka, ukusa idodira.

U trenutku začeća svest iz međustanja aktivira"suptilne energije" koje će ostati uz ili sa budućimćovekom tokom čitavog njegovog života.

5.3 TRIDESET OSAM NEDELJA TRUDNOĆE1.Prva vitalna energija koja deluje na spoj jajašce-

ta, sperme i svesti jeste osnovni rLung koji iz svakogod tri elementa izvlači, aktivira i meša po pet njihovihsuštinskih karakteristika i pretapa ih u jednu celinu24.Posle završenog mešanja i pretapanja stvara se prvioblik embriona. To je telašce okruglog oblika koje pod-seća na jogurt, a stomak majke je nešto veći negoobično.

23 i savremena medicina zna da je spermatozoid nosilachromozoma koji određuju pol budućeg deteta. Drugim rečima, itibetanska i savremena medicina pokazuju da nisu u pravu onimuževi koji optužuju svoje supruge što rađaju samo žensku decu,jer su, u stvari, oni "krivci". (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

24 U opisima začeća tibetanski tekstovi ovde naglašavajuda je rLung nematerijalan, da ne može da se vidi, ali da ima fun-kciju i da deluje. (Prim. autora).

70

2.U drugoj nedelji na ovalno telašce počinje da de-

luje podvrsta rLunga, nazvana Kundu Dudpa, što bi semoglo prevesti kao Sva kreativna životna energija. Poddelovanjem ove energije ovalno i dosad tečno telašcepoprima čvršći oblik i lični na komadić mladog sira.

3.U trećoj nedelji rLung Dzodka (Spremište vitalne

energije) počinje da deluje na embrion i on postaje joščvršći i podseća na komadić starog sira koji jestečvršći od mladog sira, ali je krhak i mekan.

4.U četvrtoj nedelji pojačava se delovanje istog

rLunga i embrion postaje još kompaktniji i od okruglogprelazi u izduženo telo koje zauzima uspravan položaj.Blago se menja oblik materice koja postaje nešto ispu-pčenija u centru, a spljoštena sa strane.

5.I dalje deluje isti rLung Dzodka. Fetus postaje

čvršći, gotovo kao meko drvo i nije napet kao ranije. Upetoj nedelji seksualni organi još nisu formirani, aliembrion već ima snagu ili energiju da ih formira. Uovoj nedelji počinju da se formiraju prvi kanali, prvevene i prvi disajni putevi.

5.4 OSNOVA ZA FORMIRANJE SVESTI6.Počev od ove nedelje, delovaće različite vrste

rLunga i svake sledeće nedelje formiraće se novi orga-ni, ali pre svih formiraće se - pupak.

Istovremeno se obrazuju i tri glavna kanala kojiće povezivati pupak sa ostalim delom embriona. Kanaliu Tibetanskoj medicini nose imena: kanal života, kanalvazduha i kanal snage.

71

Šta protiče kroz kanal života?Tibetanska medicina uči da kroz kanal života

prolazi "osnova za formiranje svesti".7.Tokom sedme nedelje centralni kanal embriona

raste uvis. Iznad pupka formira se ono što će biti srce,a na nivou srca, u visini osmog pršljena (po tibetan-skoj podeli), formira se centar kanala koji se u Tibe-tanskoj medicini zove točak Darme. Centrani kanalnastavlja da raste uvis i formira grlo, odnosno ono štoće biti grlo. U njemu se takođe formira centar kanalakoji se u Tibetanskoj medicini zove točak zadovoljstva.Centralni kanal nastavlja da raste dok ne dođe donivoa na kojem će biti vrh glave, gde formira novi cen-tar kanala koji se naziva točak velikog blaženstva. Poformiranju točka pojavljuju se i prve, primetne nazna-ke budućih organa pet čula. U toku sedme nedeljenema velike razlike u izgledu tela i glave.

8.Na prelazu iz sedme u osmu nedelju, i u osmoj

nedelji, svi organi na licu i sama glava bolje se ocrta-vaju. Glava se jasnije razlikuje od tela.

9-10.Tokom devete i desete nedelje već se mogu raz-

likovati gornji i donji deo tela, počinju da se ocrtavajuramena, da se formiraju bedra i kosti u njima, ali udo-vi se još nisu pojavili. Na kraju ovog perioda embrionliči na ribu.

11.Tokom ove nedelje otvaraju se i počinju jasno da

se ocrtavaju otvori na telu.12.Počinje formiranje pet organa. Prvo se uobličava

srce, zatim pluća, jetra, slezena, pa oba bubrega.

72

13.Počinje formiranje šest takozvanih šupljih organa

po sledećem redosledu:želudac, tanko crevo, debelo crevo, žučna kesa,

materica kod budućih devojčica i semonovodi kodbudućih dečaka i na kraju mokraćni mehur.

14.Prvo izrastaju noge, pa zatim ruke. Prsti se još

ne razaznaju. Embrion ima formu ljudskog tela, ali jošnije definitivno uobličen.

15.Udovi dobijaju definitivnu formu. Pojavljuju se

prsti na rukama i na nogama.5.5 EMBRION POČINJE DA OSEĆA TELO

17.Formiraju se svi krvni sudovi i nervi koji povezu-

ju organe u telu, a takođe i oni koji se mogu videti napovršini. Svi krvni sudovi i nervi rastu i granaju se počitavom fetusu. Sve do ovog trenutka fetus nemasvest o sopstvenom telu. Kad u ovoj nedelju na fetuspočinje da deluje nova vrsta rLunga nazvana Tegong,on će početi da oseća sopstveno telo.

Pod uticajem Tegonga stvara se veza između že-luca i jetre. Kroz tu vezu jetra će uzimati osnovnehranljive sastojke iz želuca. Zatim se formiraju slezenai svi sudovi za prečišćavanje krvi. U ovoj fazi lice fetu-sa liči na kornjačino.

5.6 UTICAJ MAJČINE ISHRANE NA LEPOTU BEBE18.Može se reći da je u ovoj nedelji život već formi-

ran. Na fetus počinje da deluje novi rLung koji se zoveDrima medpa, što se može prevesti kao Čelična vitalnaenergija životne snage. To je vrsta rLunga koju Tibe-

73

tanska medicina opisuje i kao, "apsolutno čistu energi-ju u kojoj nema nikakvih primesa i zagađenja."

Ako majka u ovoj nedelji vodi računa o svojojishrani, može da utiče na lepotu svog budućeg deteta.Ona treba da izbegava ili bar da smanji, uzimanje ljutehrane i hrane od koje joj se temepratura blago podižeza vreme varenja. Takođe treba da izbegava jako hla-dnu hranu, sladoled, na primer. Takođe ne treba dauzima veštački obojenu hranu.

Hrana koju buduća majka uzima ulazi u sastavmišića i masti koji se formiraju baš u ovoj nedelji trud-noće.

Mnoge bebe kad se rode imaju kožu koja seperuta ili pomalo liči na krljušt. Takav izgled bebinekože je posledica nepravilne ishrane buduće majke u18. nedelji trudnoće.

19.U ovoj nedelji na fetus počinje da deluje novi

rLung, nematerijalni Šintu frabaj (Krajnje suptilna vi-talna energija). Stvaraju se tetive i kompleksne nervneveze. Glavna uloga ovog rLunga je u tome da osposobipojedine organe za samostalno funkcionisanje, kao štoje recimo pokretanje jezika, stvaranje pljuvačke i slič-no.

20.Na fetus počinje da deluje rLung Šintu tenpaj ili

Krajnje stabilna energija. Kao posledica delovanjaovog rLunga, celo telo postaje čvršće, a naročito kostikoje su do tada bile savitljive. Jasnije počinju da seuobličavaju duge kosti kao što su one u rukama, zatimpljosnate kosti kao što su rebra, pa okrugle kosti kaošto su zglobovi i na kraju kosti lobanje, čašica u kole-nima i slične kosti.

21.

74

Počinje delovanje Jangdag par skjed rLunga iliPerfektno generisne vitalne energije. Većina elemenatatela je već formirana, ali koža još nije kompletna. Pos-toji donji sloj, a u ovoj nedelji stvara se i gornji, povr-šinski sloj kože.

22.Nesavladiva vitalna energija ili na tibetanskom

Kundu đal baj rLung, deluje na fetus u ovoj nedelji.Pod uticajem ove energije otvaraju se i definitivno seformiraju razne vrste kanala u telu. Krv počinje da cir-kuliše, voda počinje da cirkuliše, a ako je fetus žen-skog pola pojavljuje se menstrualna krv. Definitivno seformiraju organi čula, kao što su, recimo, oči. U očimase već vide očne jabučice, zenica i boja očiju.

23.Počinje da funkcioniše Potpuno sveobuhvatna vi-

talna energija (Yongsu dagpar zinpaj rLung). Rastudlačice po telu i kosa na glavi. Nokti koji su dotad bilimeki i savitljivi, sada postaju čvršći. U to vreme majkamože da oseti kiselinu u stomaku i toplotu oko srca, alito nisu bolesti, već posledice rasta fetusa u ovoj fazi.Ako lekar pogreši i dijagnostikuje bolest i ako trudnicida neki lek, to će, zavisno od snage leka, usporiti ilizaustaviti rast bebine kose.

5.7 PRVI STRAH U MATERICI24.U ovoj nedelji počinje da deluje Stalno pokretna

vitalna energija (rLung Kundu fiba). U ovom periodubeba počinje da oseća sve svoje organe, uključiv i un-utrašnje. Ako, recimo, majka jako skoči beba će usvom srcu osetiti strah. Ako majka legne na stomak ijako ga pritisne, onda će beba osetiti bol u nekom odsvojih unutrašnjih organa. Počev od ove nedelje majka

75

treba da poštuje određena pravila da ne bi nanela bolbebi i oštetila njen organizam. U ovoj nedelji majka netreba da pije vino, pivo i žestoka pića, a ukoliko toipak čini oštetiće bebinu jetru i oslabiće bebin vid. Onatakođe ne treba da jede jela pripremljena na životinj-skoj masti, svinjetinu i hranu napravljenu od iznutricakao što su paštete i salame.

25.Počinje da deluje rLung čudnog imena Grong-

kjer zinpaj, što na tibetanskom znači Vitalna energija uokviru gradskih granica.

Zahvaljujući ovom rLungu beba će (posle poro-đaja) moći da diše kroz nos.

Majka treba da vodi računa kako leže i kako leži.Nikako ne sme da legne na stomak jer može da spljoš-ti bebin nos i da zatvori njena usta.

Ležanje na stomaku i pritisci druge vrste nastomak mogu oštetiti bebine ruke i noge ili zatvoritibebina usta i nos.

5.8 VIĐENJE SVIH BIVŠIH ŽIVOTA26.U analizi ove nedelje trudnoće, Tibetanska medi-

cina se bitno razlikuje od saznanja savremene, zapad-ne medicine. Tibetanska medicina kaže da u 26. nede-lji na bebu deluje rLung Kjeba Ngonmar Grubpaj, što uprevodu znači Sećanje na prethodne životne energije.Dete, tvrdi Tibetanska medicina, u ovoj nedelji sasvimjasno vidi sve svoje bivše živote. Dete može jasno davidi i da li je prosvetljeno ili obično biće i u kojim seokolnostima i uslovima ranije rađalo25.

25 i u savremenoj medicini postoje teorije koje kažu daposle rođenja izumire određeni deo moždanog tkiva. Pojedini his-tolozi su čak dokazivali da su kod beba otkrili izumrle neurone,

76

5.9 ZABRANJENA VISOKOKALORIČNA HRANA27-30.Svi organi čula, koja inače već funkconišu, u ove

četiri nedelje razvijaju se i dalje i sazrevaju, a bojakože sve više liči na onu koju će dete imati kad serodi.

Tokom ove četiri nedelje počinju da deluju - i de-luju istovremeno i usklađeno - tri vrste rLunga: ManionrLung (Manion <neprevodivo> vitalna energija, rLungmetok frengba (Vitalna energija cvetnog venca) irLung ičag gigo (Vitalna energija gvozdenih vrata).Ova tri rLunga naročito podstiču dalji razvoj pet glav-nih krvnih sudova u srcu, jednog centralnog i četiri kojiokružuju centralni. Kao rezultat delovanja jednog odova tri rLunga, dete stiče sposobnost da malo pokrenesvoje telo i da ispruži ruku ili nogu.

Dete je i dalje preko svog pupka uzima hranljivesastojke iz placente, ali već pokreće i otvara usta iguta nečiste sastojke iz sredine koja ga okružuje. Uperiodu ove četiri nedelje naročito je bitno da majkanipošto ne napreže svoje telo i da redovno, uvek u istovreme, ide na spavanje. Takođe mora da izbegava dauzima visokokaloričnu hranu.

Ukoliko trudnica ne vodi računa o ovim elemen-tima, dete se može roditi prerano.

5.10 PRVO OSEĆANJE SOPSTVENE LIČNOSTI31-35.U toku ovih pet nedelja dete dorasta do svoje

veličine koju će imati pri rođenju. Do ovog periodastanja tela majke i deteta su se podudarala, ali nadalje će se razlikovati. Dete, figurativno rečeno, preu-

moždane ćelije. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

77

zima stvar u svoje ruke. Može se desiti da majka budebolesna, a da dete nema nikakvih problema i obrnuto.Majka će postepeno postajati svesna da su počele danastaju razlike između nje i deteta. Dete će imati slič-no osećanje.

U 35. nedelji menja se izgled detetovog lica. Onoje ranije bilo nalik na kornjaču, a sada pomalo podsećana prasence.

5.11 DETE ŽELI DA SE RODI36-37.Tokom ove sedmice dete počinje da oseća nečis-

tu okolinu u majčinoj materici. U detetovom mozgupočinje uobličavanje pet percepcija koje mu stvarajuželju da napusti sredinu u kojoj je. Dete želi da pređeu drugu sredinu zbog toga što shvata da je sredina ukojoj je nečista, da nije prijatnog mirisa, da je u njojtamno i da je zatvoreno. Zbog svega nabrojanog deteje, iz dana u dan, sve nesretnije i želi da iziđe, da serodi. Svoja osećanja i želju da napusti matericu, deteizražava sve češćim pokretima ruku, nogu i celog tela.U tom periodu majka redovno treba da odlazi lekaru.

Dete u materici može da stoji na tri načina - saglavom dole, gore i sa telom u horizontalnom položaju.Ako je detetova glava dole, to je pravilan položaj, aako nije, doktor i babica treba svakodnevnim, blagimpritiscima i pokretima da okrenu dete u pravilan polo-žaj za rađanje.

Horizontalni položaj je opasan po majku, ali jeopasniji po dete.

Okretanje deteta u pravilan položaj za rađanjemože da traje u toku ove dve nedelje.

38.

78

U 38, poslednjoj nedelji trudnoće deluje rLungtogsme rKjen ili Praiskonska povremena energija injena je uloga da zadrži dete u poziciji za rađanje, od-nosno sa glavom dole.

5.12 PORAĐANJE U KLEČEĆEM STAVUKad dođe vreme za porođaj majka će ostetiti tri

vrste bolova. U početku, ona će osećati bol samo uprednjem delu stomaka. Onda će početi da je bole ileđa. Treća vrsta bolova javlja se kad istekne plodovavoda uoči samog porođaja. Bolovi se pojačavaju u rit-mu kojim se šire vrata materice. Prvi bolovi se javljajukad se vrata materice tek otvore i kad kosti oko njihpočnu da se šire. Drugi tip bolova javlja se kad se nas-tavi širenje kostiju. Treći i najteži tip bolova javlja sekad se vrata i kosti toliko rašire da dete može da iziđeiz materice, da se rodi.

Rađanje na tibetanski način razlikuje se od za-padnog načina rađanja.

Tibetanka se porađa klečeći na kolenima. Zem-ljina teža pomaže izlasku bebe, a majka se neštomanje napinje. Nekoliko minuta posle pojavljivanja de-tetove glave, matericu će napustiti i celo detinje telo.

Čim dete iziđe iz materice zajedno sa krvlju,sukrvicom i sa raznim vrstama nečistih tečnosti, lekartreba da mu očisti nos u kojem ima menstrualne krvi.Ako nos ne bude očišćen odmah po rođenju, dete ćekasnije u životu zbog toga imati probleme.

5.13 NE OKREĆITE NOVOROĐENČE NAOPAČKEKad se dete rodi, pupčana vrpca je u različitim

položajima. Ona je najčešće opuštena, ali ponekad jeumotana oko detetovog vrata.

Tibetanska medicina ovaj poslednji slučaj vrloozbiljno tumači kao znak da je tek rođeno dete "donelo

79

dobre karakteristike" iz prethodnih života ili da, čak,pripada prosvetljenim bićima. Ako je pupčana vrpcadugačka to je, opet, znak da će novorođenče biti mirani po prirodi dobar čovek.

Prekratka pupčana vrpca najavljuje da je na svetdošao ponosan čovek, ali koji je istovremeno, i velikaprznica.

Kad se sečenjem pupčane vrpce dete i majkarazdvoje, lekar treba da izvuče onaj deo pupčane vrp-ce koji je ostao u telu majke i da zajedno sa njomizvuče i placentu, a deo koji je ostao uz dete treba dazaveže.

Prvi čvor lekar će zavezati u smeru suprotnomkretanju kazaljki na satu i što bliže pupku. Drugi čvor,blizu prvog, lekar će zavezati u smeru kretanja kazaljkina satu. Na dva do tri centimetra dalje lekar će zave-zati i treći čvor i odmah do njega će ponovo presećipupčanu vrpcu.

Posle zavezivanja pupka, Tibetanke okrenu detena stomak, drže ga na rukama i nose ga po prostorijidok ne prestane da plače ili dok se malo ne smiri26. Pritom, noge su na malo višem nivou, a glava na nižem.

Posle toga lekar čisti nos i usta novorođenčetaod svih zaostalih tvari koje je ono ponelo iz materice.

5.14 BRIGA ZA PORODILJUKad zbrine novorođenče, lekar će pregledati ma-

jku i ako nema nikakvih problema naložiće da je pokri-

26 Tibetanska medicina ne preporučuje da lekar ili babicauhvate novorođenče za noge i da ga, držeći ga glave okrenute nadole, blago lupe po stražnjici da bi "uhvatilo dah". Tibetanskamedicina uči da je novorođenče još slabo i da položaj naopačkemože da povredi njegove jako osetljive unutrašnje organe. (Prim.autora).

80

ju tankim pokrivačem i da joj daju da pojede unapredpripremljenu supu od kostiju i malo toplog butera. Onatreba da ostane tako pokrivena jedan minut. Posletoga lekar daje porodilji lek koji će joj pomoći da lakšeizbaci placentu. Zahvaljujući dejstvu leka placenta ćeizići napolje tri minuta posle davanja leka.

Neke porodilje imaju veliku placentu koja neizlazi i pored davanja odgovarajućeg leka. U tom slu-čaju lekar će deo pupčane vrpce koji viri iz ženine rod-nice dvaputa obavitii oko dva prsta svoje desne ruke i,pomažući se levom rukom, polako će izvući placentu.

Majku treba pažljivo i detaljno oprati, a zatimnjeno telo, naročito u visini pasa i kukova, treba na-mazati buterom i masirati. Porodilji ovom masažomtreba pomoći da se oporavi, jer su sve njene kosti utom pojasu prošle kroz maksimalno naprezanje. Lekarizapadne medicine posle porođaja, naročito poslenapornog porođaja, imaju običaj da ušivaju vaginuporodilje. Tibetanska medicina pušta da se vagina pri-rodno skupi, ali taj proces se pomaže masažom i pra-vilnom ishranom27.

Najmanje mesec dana posle porođaja porodiljane treba da ima seksualne odnose. Ako to pravilo nebude poštovano, žena kasnije može imati spontanepobačaje, a sigurno će je boleti leđa i imaće problemesa menstrualnim ciklusom.

Pri pojedinim porođajaima događa se da zajednosa bebom ili zajedno sa placentom napolje iziđe i ma-terica. U takvim slučajevima Tibetanska medicina upu-ćuje lekara da opere ruke sredstvom koje sprečava in-

27 Ovde je izgleda reč o zabuni. Ne ušiva se vagina, negomeđica koju zapadni lekari seku da bi olakšali porođaj i da bisprečili nepravilno cepanje međice. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

81

fekciju, zatim da vodom zagrejanom do temperaturečovekovog tela, opere i matericu i da je blagim pote-zima vrati na mesto. Izlazak materice može da izazovekomplikacije i da bi se to izbeglo, porodilji se zabranju-je da ustaje ili da sedi celu nedelju dana. Ona mora daleži sa nogama malo podignutim iznad nivoa glave.Kad bude mogla da hoda, porodilja mora da hodamalim koracima, ali ne sme da se penje uz stepenice,

5.15 PRVI LEK ZA NOVOROĐENČEPre bilo kakvog davanja hrane novorođenčetu,

Tibetanska medicina predviđa proces i primenu lekakoji budućem čoveku treba da pojača inteligenciju i daobezbedi da ona bude stabilna. Lekar pripremi meša-vinu tri leka i pretvori je u prah. Malo tog praha lekarstavi na novorođenčetov jezik, a deo praha, pomeša sabuterom. Novodobijenu smešu lekar uzme na vrh prstai dotakne detetov pupak, njegovo grlo i vrh njegoveglave, a zatim blago masira te delove.

Posle toga, jedna od prisutnih žena daje detetutri kapi rastopljenog butera. Ta žena, po tibetanskojtradiciji, ne po Tibetanskoj medicini, treba da ispunja-va tri uslova: mora da ima decu, njena majka mora dabude živa i njen otac mora da bude živ. Onda deteokupaju vodom koja nije pretopla, ali ni suviše hladnai u koju je ranije stavljen šafran.

Potom se dete uvije i ostavi da spava na leđima,a ne na stomaku, niti na stranu.

5.16 SNAGA MAJČINOG MLEKAPre početka hranjenja deteta mlekom iz dojki

treba preduzeti nekoliko koraka kojima će biti isključensvaki eventualni problem. Kad se porodilja dovoljnoodmori, onda pažljivo treba masirati obe dojke.

82

Blagim prtiscima iz dojki treba izbaciti prve mla-zeve mleka koji su žućkaste boje i koji nikako nisudobra hrana za novorođenče. Žućkasto mleko, preciz-nije je reći žućkasta tečnost, negativno deluje na dete-tove organe za varenje, pre svega na želudac.

Zadržavanje žućkaste tečnosti u dojkama nijedobro za majku. Ona može oštetiti mlečne ćelije kojestvaraju mleko. Tibetanska medicina ovde podvlači dasu mnogi slučajevi raka dojki nastali upravo zato štožućkasta tečnost nije pravilno i na vreme odstranjena.Blagim masiranjem od korena prema vrhu dojke mlekotreba izbacivati sve dok se, umesto žućkaste, ne poja-vi bela tečnost.

Kad žuta tečnost bude potpuno eliminisana, ma-jka prvim mlazom dobrog, belog mleka treba da pok-vasi i opere oba detetova oka. Majčino mleko je najz-dravija hrana za sve bebine organe, a u ovom slučaju,neposrednim kontaktom sa očima ono pomaže jačanjui stabilizaciji detinjeg vida.

Tibetanska medicina preporučuje da majka svo-jim mlekom pere bebine oči svaki put pre nego što ganjime nahrani.

5.17 TIBETANSKO OBJAŠNJENJE SMRTI BEBATibetanska medicina smatra da postoji više raz-

loga zbog kojih bebe umiru u materici, na porođaju inekoliko nedelja ili meseci posle rođenja.

Dete umire u materici iz dva razloga. Prvi razlogje njegova lična karma koja ga ograničava da živi, jerje već odživelo sve živote koji su mu bili namenjeni,odnosno zato što je već prošlo kroz sve živote krozkoje je trebalo da prođe. Nekoliko preostalih nedelja ilimeseci to dete je, prema Tibetanskoj medicini, odžive-lo u majčinoj materici. Ono što se u zapadnoj medicini

83

naziva spontanim pobačajem, Tibetanska medicinanaziva "odživljeni ostatak života". Drugi razlog smrtibeba u materici nije prirodnog porekla već je nešto štose dogodilo trudnici, na primer, ako ona padne ili doži-vi nesreću ili pojede nešto što nije trebalo. Ti nepriro-dni uzroci izazovu izbacivanje ploda iz materice štoautomatski znači i smrt bebe.

Bebe umiru na porođaju ili nekoliko minuta kas-nije zbog loše karme, zbog loših dela novorođenogbića u prethodnim životima. Položaj takvog deteta umaterici je horizontalan, a kad se okrene i počne daizlazi, umesto glave prvo se pojavljuju ruke, što je ve-liki problem kad lekar nije prisutan kao što je to slučaju većini tibetanskih domaćinstava u kojima porođajeobavljaju babice. Ako je tibetanski lekar prisutan, onzna kako da izvuče dete, ali ono će umreti samo neko-liko trenutaka kasnije.

Tibetanska medicina insistira na objašnjenju dabebe koje su u prošlim životima činile zla dela u mate-rici zauzimaju horizontalan položaj.

Bebe koje posle nekoliko nedelja ili meseci izne-nada počnu da plaču bez vidljivih razloga i ubrzoumru, umiru zato što im je "istekao zbirni životni vek",odosno što nije ni bilo predviđeno da žive duže.

Tibetanska medicina ne objašnjava ko nije pred-video da beba živi duže, ali insistira na tvrdnji da nepostoji lek ili lekar koji bi mogao da produži život tak-vom detetu.

5.18 PRVI MESECI ŽIVOTATri dana posle rođenja roditelji daju detetu priv-

remeno ime koje će nositi sledećih godinu dana, svedok ne bude odvedeno lami koji će mu dati novo imekoje će nositi celog života.

84

Tokom prve nedelje života dete se obaveznokupa jednom dnevno. Dok kupa novorođenče majkatreba da ga drži rukom podmetnutom ispod grudi. Prvose sapunom peru bebine noge i telo i onda se sve tospere. Glava se pere na kraju da bi se izbeglo ulaženjesapunice u detetove oči i prejaki detetov plač koji jošmože da povredi detetov pupak.

Tibetanska, kao i zapadna medicina smatra da jeza novorođenče majčino mleko najbolja hrana. Mesecdana po rođenju Tibetanci isprže malo pirinča i ječma,mrve ih u prah, mešaju sa kašičicom butera i tomsmešom hrane bebu.

Blago zagrejanim buterom majka svakodnevnotreba da namaže detetov pupak i kožu oko njega, de-tetove ruke i noge i da ih ih onda masira. Masaža,pored ostalog, pomaže da dete ima prave udove.

Tokom prva tri meseca života dete treba ostavitida leži najviše vremena. Dete nikako ne treba držatiuspravno jer zbog toga nastaju problemi prvo sa novo-rođenčetovom jetrom, a zatim i sa u drugim unutraš-njim organima. Detetova jetra se još nije potpunoučvrstila na svom mestu i kad se dete uspravi, jetramalo padne.

Posle tri meseca detetu se može dati nešto tvrđahrana od kašice, kao što je, recimo, dobro skuvanahrana od žitarica, ali ona ne može da zameni dojenjekoje nikako ne treba prekidati. Za razliku od obrokakoji se daju uvek u isto vreme, majka treba da dojidete kad god ono zaželi.

Tibetanke uvek same doje svoju decu i ponosnesu na njihovo zdravlje.

Među Tibetankama je normalna pojava da detedoji do tri, pa i četiri godine.

85

666...000 DDDIIIJJJAAAGGGNNNOOOSSSTTTIIIKKKAAA

6.1 SAVRŠENI INSTRUMENTNa primedbu da je dijagnostika Tibetanska

medicina nepouzdana zbog toga što ne koristi pomoć-na sredstva - nikakva dostignuća savremene nauke -tibetanski lekar će, uz blagi osmeh kojim sagovornikustavlja do znanja da razume njegovu nedoumicu, tvr-diti da on za uspostavljanje dijagnoze koristi najsavr-šeniji instrument koji je ikada stvoren - čoveka.

Šta to u praksi znači?Tibetanski lekar će pregledati pacijentov urin ako

treba, pregledaće i njegovu kožu ako treba, ali u sva-kom slučaju primeniće metodu čitanja pacijentovihpulseva.

Dogodilo se da sam, došavši nenajavljen, zate-kao praznu čekaonicu pred ordinacijom dr DolkarKhangkar, što se nikad pre toga nije dogodilo.

- Danas ne lečim pacijente, - rekla je. - Lečimsebe.

Objasnila je da je blago prehlađena i da zbogtoga nije sposobna da pravilno čita pulseve pacijenata.Za dijagnozu čitanjem pulseva, za poduhvat koji izazi-va nevericu i zapadnih lekara i zapadnih laika, potre-ban je savršeno zdrav lekarev organizam.

Tek ako je organizam lekara Tibetanske medici-ne zdrav, on može da bude najsavršeniji dijagnostičkiinstrument.

Lekar može, ali ne mora da primeni sva četirisledeća metoda da bi utvrdio dijagnozu:

1. čitanje pulsa2. pregled urina i stolice3. pregled fizičkog izgleda, kože pacijenta4. ispitivanje pacijenta

86

Svi pregledi kojima sam prisustvovao počinjalisu i završili su se čitanjom pacijentovog pulsa. I u lite-raturi se može naći podatak da su čitanje pulsa i even-tualno ispitivanje pacijenta dovoljni za uspostavljanjedijagnoze.

6.2 DIJAGNOSTIKA DECEIspitivanje deteta da bi se utvrdila dijagnoza iz-

vodi se na tri načina.Detetu se prvo ispituje zadnja strana ušiju.Drugi način, ispitivanje pulsa, naročito se prime-

njuje kad dete plače zbog bolova.Kako deca, kad su još mala, nisu u stanju da go-

vore, onda se umesto ispitivanja deteta, ispituje mlekomajke koja ga doji. Mleko se stavi u običnu vodu iposmatra.

6.2.1 Krvni sudovi na ušima - izvori informacijaIspitivanje ušiju izvodi se tako što se dete, okre-

nuto licem prema svetlu, postavi između lekara i izvorsvetlosti. U tom položaju lekar će videti različite krvnesudove ne detetovim ušima, ali mnogi od njih su isuvi-še tanki da bi se mogli posmatrati. Lekar usredsređujesvoju pažnju na tri najveća krvna suda od kojih seračvaju kolaterali i kapilari.

Posmatrajući boje šest krvnih sudova na deteto-vim ušima, iskusan lekar Tibetanske medicine može daoceni kakvo je zdravstveno stanje pet glavnih unutra-šnjih organa i šest, takozvanih šupljih organa. Krvnisudovi na desnom uvetu odražavaju stanje organa udesnom delu tela, a na levom u levom delu tela.

Lekar prvo pregleda desno uvo deteta. Gornjikrvni sud je indikator stanja pluća i debelog creva.Srednji krvni sud pokazuje stanje jetre i žučne kese.

87

Poslednjai donji krvni sud odražava stanje desnog bu-brega i mokraćnog mehura.

Onda lekar pregleda levo uvo deteta. Gornji krv-ni sud je odraz stanja srca i tankog creva. Srednji krv-ni sud je slika stanja slezine i želuca. Poslednji, donjikrvni sud je slika stanja levog bubrega i materice akoje dete žensko, odnosno levog bubrega i smenovoda,ako je dete muško.

6.2.2 Pregled šest krvnih sudova na ušimaLekar pregleda krv u krvnim sudovima i ako je

ona mrka ili tamna, to je indicija da dete ima groznicu.Na osnovu krvnog suda u kojoj je video takvu krvlekar će znati "gde je vruće u detetovom telu". Naj-češće je reč o srcu i jetri.

Ako u krvnom sudu u kojem se odražava žučnakesa krv nije crvena, već je žute boje, bilo koje nijan-se, onda je problem, normalno, u žučnoj kesi.

Kad dete ima temperaturu zbog problema sažučnom kesom, onda će se temperatura prvo pojavitina čelu, a zatim će obuhvatiti celo telo.

Pregledom krvnih sudova na ušima takođe semože utvrditi da li bolest pripada toploj ili hladnoj vrstibolesti. Problemi u krvi i u žuči spadaju u takozvanetople bolesti.

Ako je krv u bilo kojoj od posmatranih krvnihsudova bledo žuta onda je izvesno da se radi o hlad-nom tipu bolesti. Kada ta boja ima dosta belina ili kadžuta boja nije pravilno raspoređena, Tibetanski lekarće zaključiti da je reč o hladnoj vrsti bolesti. Kada ukrvi u nekom od krvnih sudova, osim crvenkaste bojekrvi, preovlađuje bledo žuta boja, to je siguran poka-zatalj da je bolest hladnog tipa.

88

Kada je boja krvi u krvnom sudu vrlo svetla, go-tovo bela, bez žutih elemenata, onda je to indicija dapostoji problem treće vrste bolesti Badkana. Posledicaove bolesti jeste da će dete povratiti sve ili gotovo svešto pojede, a želudac će mu biti nadut.

Kad dete ima male boginje, krvni sudovi će biticrveni i samo uvo će biti crvenkasto, a i bela očnajabučica će, u većoj ili manjoj meri, biti prošaranacrvenim krvnim sudovima. Ako se bolest otkrije u ovojfazi, onda se dete može oporaviti za vrlo kratko vre-me, možda čak i bez lekova, ali uz pravilnu ishranu.Ako se bolest otkrije u kasnijoj fazi onda je lečenjelekovima obavezno.

Kada je krv u svih šest krvnih sudova tamneboje, to je znak da je dete pod negativnim spoljnjimuticajima. Ovde nije reč o klasičnoj vrsti bolesti, većdoista samo o vrsti spoljnjeg štetnog uticaja koji jakoutiče na dete i zbog kojeg ono ima probleme.

Kad su uši deteta providne i kad se ne možeidentifikovati ni jedan krvni sud, to je znak da je deteu životnoj opasnosti. Prema Tibetanskoj medicini utakvim slučajevima leka nema, jer ta pojava i nijebolest, već su "oslabili detetovi krvni sudovi dugoveč-nosti". Kao jedino sredstvo za eventualno produžava-nje detetovog života, Tibetanska medicina preporučujeprodužavanje života nekih drugih bića, kojima je sud-bina bila namenila smrt, kao što su, recimo, žive, većeili manje, ribe koje se mogu kupti na pijaci i vratiti ureku ili u more.

6.2.3 Prevod bebinog plačaDrugi način da se utvrdi od čega je dete bolesno,

jeste slušanje i analiza načina na koji ono plače. Za

89

ovaj način otkrivanja bolesti nije potrebno medicinskoznanje i sami roditelji mogu da "pregledaju" bebu.

Oni prvo, kroz praksu, treba da nauče kad bebaplače normalno, odnosno kad plače samo zbog togašto je gladna, žedna ili mokra.

Kad dete ima problema sa jetrom onda ono neplače na uobičajeni način već pravi veće razmake iz-među dva jecaja, nego obično. Kratko vreme deteuopšte neće plakati. U takvim slučajevima roditelji tre-ba da pregledaju i boju detetovih očiju, jer su očipovezane sa jetrom. Boja očiju u slučaju bolesti jetreneznatno će se izmeniti.

Kad beba ima probleme zbog neke od takozvanihhladnih bolesti, onda će njen plač, ili njeno jecanje, bitiprimetno različito od normalnog plača zdrave bebe.Dete će plakati u kraćim periodima vremena nego uslučaju kad ima probleme sa jetrom, a njegov plač ćebiti puniji, dublji.

Kad dete ima probleme koji potiču iz okoline ukojoj je, neće plakati kao kad je gladno, žedno ilimokro. Beba će plakati na "nepravilan" način. U tomslučaju ton neće biti uvek isti, jecaj ili plač će jednombiti kratki, a drugi put dugi.

6.2.4 Ispitivanje majčinog mlekaTreći način ispitivanja zdravlja bebe jeste ispiti-

vanje majčinog mleka kojim hrani dete. Za pregled supotrebne dve potpuno čiste posude - širi sud i jednačaša. Čaša se napuni vodom, ali ne do vrha i stavi nasto.

Lekar, zatim, iz desne majčine dojke "izmuze"manju količinu mleka u posudu, a, onda, lagano uspemalo mleka u centar čaše sa vodom. Ako se mleko nemeša sa vodom i ostaje iznad nje, onda je ono zdravo

90

i ako problemi postoje, onda nisu u majčinom mleku,već ih treba tražiti u bebi. Treba proveriti da li detetovstomak pravilno vari hranu i nije li problem u varenjurazlog zbog kojeg dete plače. Ni u tom slučaju nemarazloga za brigu i bebu ne treba nositi lekaru.

U čašu treba usuti svežu vodu, zatim tri putatreba štrcnuti mleko iz leve dojke u centar čaše. Akose mleko zadrži iznad polovine čaše, onda nema mno-go razloga za zabrinutost, ali ako, u tom slučaju, deteima probleme, onda treba zatražiti pomoć lekara kojiće posle pregleda deteta reći tačno u čemu je problem.

I treći put voda u čaši treba da bude promenjenai mleko iz obe dojke treba da bude usuto u čašu. Akomleko ostane iznad vode, sve je u redu, ali ako semleko spusti do polovine vode, onda bebu treba odnetidoktoru.

Ako mleko pada na dno, to je indicija da beba nemože da preživi na majčinom mleku. Ako mleko padana dno kroz sredinu vode i nalik je na čvrst stub, to jeznak da je beba, najverovatnije, već ozbiljno bolesna,ali da ipak može da bude izlečena.

Ako mleko pada kroz vodu "u gomilicama" i nerazliva se odmah, onda će dete imati problema sa oko-linom. Ako se voda i takvo mleko ostave da mirujupola sata, boja mešavine će se promeniti i treba jeispitati gledajući je prema sunčevom svetlu. Akomešavina dobije braon boju to je indicija da dete imaprobleme u krvi. Ako mešavina postane žućkasta ondadete ima neki od problema koji pripadaju drugoj kate-goriji bolesti, nazvanoj mKrispa. Ako se posle pola satau mešavini pojave mehuri, beba će imati probleme sanekom iz treće grupe bolesti, nazvanoj Badkan. Akomešavina postane plavkasta to je znak da će beba

91

imati probleme sa nekom iz prve grupe bolesti, odnos-no sa bolestima rLung.

6.3 PREGLED URINA U DIJAGNOSTIČKE SVRHEOsoba čiji se urin ispituje ne sme da ima seksu-

alne odnose tokom noći, niti sme da pije alkohol, nitida jede meso. Pacijent prvu polovinu urina baci, adrugu ulije u potpuno čistu i suvu posudu i donosi jelekaru. Ukoliko je urin "pripremljen" prema uputstvi-ma, posmatrajući ga i analizirajući ga, iskusni tibetan-ski lekar je u stanju da samo na osnovu njega odredidijagnozu. Lekar pregleda urin na devet načina.

1. mirisAko urin bolesnog čoveka nema mirisa, onda je

reč o hladnoj bolesti, a ako je miris odvratan, onda jereč o toploj bolesti.

2. bojaAko je urin bolesnog čoveka žut ili crvenkast -

bolest je topla. Ako je boja urina bela ili plavkasta -bolest je hladan.

3. mehuroviAko su mehurovi u urinu veliki i pojavljuju se

pretežno na površini, onda je bolest topla. Ako mehu-rovi nestaju kad se urin promeša, onda je to hladnabolest.

4. talogAko taloga ima ne površini onda je bolest hlad-

na, a ako je ne dnu, onda je topla.5. isparavanjeLekar stavi nekoliko kapi pacijentove mokraće na

svoje prste i sačeka da ispare. Ako su ostaci pod prs-tima mekani, onda je bolest hladna, a ako su grubi,rapavi onda je reč o toploj bolesti

6. masnoća

92

Ako je urin na površini mastan, onda je to toplabolest, u suprotnom bolest je hladna.

7. zvukAko se čuje "zvuk vode koja pada" kad se urin

blago meša, onda pacijent boluje od tople bolesti, aako je zvuk sličan zvuku koji se dobija kad se mešajogurt, onda je bolest hladna.

8. promena bojeUrin se ostavi da stoji jedan sat. Ako urin posta-

ne beo, onda je bolest hladna. Ako se boja promeni ubraon ili braonkastu, onda pacijent boluje od toplebolesti.

9. raznobojnostAko u urinu postoji više boja koje se mešaju,

lekar na osnovu njih može da otkrije razne bolesti.Urin tibetanskim lekarima naročito služi za

dopunu u slučajevima kad čitanje pulsa najavljujesmrt pacijenta. Pravila za "čitanje" urina su sledeća:

- Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smr-ti koja će nastupiti zbog rLung tipa bolesti.

- Ako je urin sličan ustajaloj vodi u proleće, ondaje to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti.

- Ako je urin sličan pokvarenom mleku, onda jeurin simptom predstojeće smrti od bolesti tipa Badkan.

- Ako u urinu ima mrlja sličnih mastilu, onda jeto predznak umiranja zbog trovanja. Urin sličan masti-lu obično se javlja kod melanoma.

- Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, već se urinmenja u unutrašnjosti mokraćnog mehura, što se na-ziva "unutrašnje gomilanje olova", onda je to takođepredznak smrti.

- Ako je para koja se diže sa urina ljubičasteboje, oboleli će umreti u roku od 15 dana.

93

- Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt će nastupi-ti za 9 dana28.

6.4 STOLICABolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni

creva.- Ako se para ne diže sa stolice oboleli će umreti

u roku od 9 dana.6.5 BOJA LICA

- Ako se boja lica menja, bolesnik će umreti i nemože se spasiti meditacijama.

Na kraju dugog spiska znakova smrti stoji zapi-sano: "Razmatranje znakova smrti za dobrobit ljudizapisao je sTagring."

6.6 ASTROLOŠKI ELEMENTIPrema Tibetanskoj medicini kretanje planeta uti-

če na tokove energija u čovekovom organizmu. Tetokove energije Tibetanska medicina naziva Lana(Lanna). U telu muškaraca energije teku sa leva nadesno, a obratno u telu žena.

Tibetanski lekari smatraju da su astrološka pro-računavanja na osnovu tibetanskog medicinskog kal-endara neophodna, naročito u težim slučajevima bole-sti.

777...000 ČČČIIITTTAAANNNJJJEEE PPPUUULLLSSSAAA

7.1 Sinteza znanja, umetnosti i veštinePrema definiciji Tibetanske medicine, čitanje pul-

sa je sinteza znanja, umetnosti i veštine i zahteva

28 Crvene mrlje mogu se pojaviti u urinu i zbog peska,kamenca, usled zapalenja bešike i mokraćnih puteva, ali je paci-jent daleko od umiranja. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).

94

iscrpno učenje, veliko strpljenje i iskustvo koje se stičedugotrajnom pripremnom praksom29.

U praksi, čitanje pulsa je sposobnost i uvežba-nost lekara da oseti impulse transportovane do arteri-ja, naročito do radijalnih arterija na rukama i da pro-tumači njihovo poreklo i patologiju, odnosno od kogorgana potiču i koja je vrsta bolesti uticala da se pro-mene. U Tibetanskoj medicini radijalne arterije služekao neka vrsta prenosilaca poruka - od pacijentovihorgana do lekara. Čvrsti i meki organi emituju impulsekoje krv i tok energije rLung prenose do svih arterija,ali su udari pulseva najjasnije na radijalnim arterija-ma..

Evo kako izgleda opis čitanja pulsa u jednom odtibetanskih medicinskih tekstova:

"Kao što talasi okeana utiču na njegove struje,tako i rLung energija, koja plovi zajedno sa krvlju, uti-če na tok krvi zavisno od ravnoteže ili neravnoteže trienergije koje čine telo...

...Puls koji je osnova života, odnosno puls kojioznačava životni vek nekog čoveka, može se čitati nanjegovoj ulnarnoj, podlaktičnoj arteriji. Puls smrti tre-ba čitati na potkoleničnoj arteriji. Kada se aktiviraciklus smrti, naglašava tibetanska medicinska teorija,onda razlaganje ili dezintegracija energija organizmapočinje od najnižih delova tela"

7.2 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA - PRVI DEO

29 Hajnrih Harer u svom delu "Sedam godina na Tibetu"napisanom 1953. godine, potvrđuje efikasnost tibetanske dijag-nostike uz pomoć pulsa. On piše da se Tibetanci "posebno ponosešto na osnovu opipavanja pulsa mogu da ustanove svaku bolest".(Prim. autora).

95

Lekar, pre svega, mora da zna da tokom prolećadominira Badkan, tokom leta rLung, a tokom jesenimKrispa, dok se u zimu tri energije mogu manifesto-vati istovremeno.

1.Pripremajući se za pregled pulseva, pacijent na-

jmanje dan uoči pregleda treba da izbegava meso,pivo, žestoka pića i sukobe. Sve navedene stvari pove-ćavaju toplotu tela i menjaju osnovni, prirodni pacijen-tov puls.

Pacijent, takođe, ne treba da jede sirovu hranu,zatim hranu za koju zna da mu ne prija i onu poznatuu Tibetanskoj medicini pod nazivom hladna hrana, kaošto su na primer kozje meso, piletina, buter i veće ko-ličine vode i/ili sokova.

Pre pregleda pacijent ne treba da spava na sun-cu, ne treba da se prejede, niti da bude gladan višesati, zatim, ne treba da bude zabrinut, da vodi predu-ge razgovore ili da ima seksualni odnos. Pre nego štodođe lekaru pacijent treba i da se ispava. Pacijentimaje, ponekad, teško da ispune sve ove zahteve, ali štoje veći broj uslova koje su poštovali, to će ispitivanjepulsa biti lakše i tačnije.

2.Pulseve treba ispitivati kad je Sunce već izgreja-

lo, ali dok vazduh i zemlja nisu previše zagrejani. Akoje dan vetrovit ne treba ispitivati pulseve pacijenatakoji imaju teškoće u disanju, jer će vetar poremetitinjegov osnovni, prirodni puls.

Ako pacijentova bolest ne zahteva hitnu inter-venciju, treba izbegavati ispitivanje pulseva na suncu,u podne, zatim kad je previše hladno, u ponoć ili kadse na nebu pojavio mesec. Svi navedeni elementi

96

mogu, na jedan ili drugi način, znatno da utiču načovekove pulseve. Na primer, jaka zima uticaće napacijentov puls i ta promena može se, pogrešno, pro-tumačiti i kao bolest treće grupe, kao bolest tipa Bad-kan. U vreme toplih dana ispitani pulsevi mogu da ličena pulseve čoveka čiji je krvni pritisak povišen.

Uslovi ili pravila navedena pod 1. i pod 2. apso-lutno su obavezni za teško bolesne ljude, a za manjebolesne su poželjni, ali ne i apsolutno obavezni.

3.Za pravilan pregled važno je da pacijentova ruka

bude u pravilnom položaju pri pregledu - savijena ulaktu sa malo podignutom šakom i dlanom okrenutimna gore. Pacijent ne treba da leži, a ni lekar, niti paci-jent ne treba da stoje.

4.Lekar će prvo ispitati pulseve na pacijentovoj

levoj ruci i to tako što će na santimetar do dva od ko-rena palca postaviti tri prsta svoje desne ruke. Prsti sublago razmaknuti, a vrhovi prstiju treba da budu ujednoj liniji i da leže na arteriji. Pritisak prstiju na paci-jentovu ruku je različit. Kažiprst treba blago da dodiru-je kožu, srednji prst treba jače pritisnuti, ali ne preja-ko, tek toliko da lekar njime oseti mišićno tkivo, a trećiprst, domali treba pritisnuti skroz do kosti.

Ista pravila i ista procedura važi i za desnu paci-jentovu ruku koju lekar pregleda svojom levom rukom.

5.Da bi pravilno ispitao pacijentove pulseve lekar

treba da ima čiste i normalno tople ruke, bez bradavi-ca. Lekarsku profesiju ne može da obavlja lekar oboleood astme ili lekar kome drhte ruke. Lekar oboleo odbilo koje bolesti tipa rLung, mora da se izleči, pre negošto ponovo počne da pregleda pacijente.

97

Tibetanski lekar treba i može da ustanovi dijag-nozu posle ispitivanja oko sto udaraca pacijentovihpulseva.

U raznim tekstovima početak i način ispitivanjapulsa različito su opisani. "Ako pacijent", stoji u jed-nom tekstu, "na poziv lekara da pruži ruku, ispružilevu ruku, onda je to dobar znak". Drugi tekst kaže daprvo treba ispitati muškarčevu levu ruku, a desnu akoje pacijent žena. Većina tibetanskih lekara ne pridrža-va se ovog pravila.

Svaki od lekareva tri prsta (postavljena na paci-jentovu ruku) ima sposobnost da "registruje dva razli-čita tipa pulsa". Zamišljena linija koja polazi od vrhaprsta i ide preko jagodice, deli prst na dva jednakauzdužna dela koji su lekarevi glavni i jedini senzori.Evo kako to u praksi izgleda30.

Tri prsta leve lekareve ruke:- Prvi deo kažiprsta, onaj bliži palcu, leve lekare-

ve ruke čita puls pluća, a drugi deo debelogcreva.

- Prvi deo srednjeg prsta čita puls jetre, a drugideo puls žučne kese.

- Prvi deo domalog prsta čita puls desnog bub-rega, a drugi deo puls mokraćnog mehura

Tri prsta desne lekareve ruke:

30 U prevedenoj tibetanskoj literaturi ne postoji objašnje-nje zašto je podela ovakva kakva je opisana, niti postoji podatakod kada se ovaj metod upotrebljava. Čitaoca, možda, treba pod-setiti na stav dr Lobsang Dolme izrečen u intervju da ne shvata"zašto je potrebno nešto objašnjavati samo zato da bi se objasni-lo, ako to nešto već vekovima funkcioniše". (Prim. autora).

98

- Prvi deo kažiprsta, onaj bliži palcu, desne leka-reve ruke čita puls srca, a drugi deo puls tan-kog creva.

- Prvi deo srednjeg prsta čita puls slezene, adonji deo pokazuje lekaru da li je želudac bole-stan ili nije.

- Prvi deo domalog prsta čita puls levog bubre-ga, a donji deo puls materice ako je pacijentžena, odnosno puls semenovoda ako je paci-jent muškarac.

7.3 PULS U TIBETANSKOJ I KINESKOJ MEDICINIleva šaka:

tibetanska kineskadomali mokraćni mehur upravljač srcadomali desni bubreg trostruki zagrevačsrednji žučna kesa slezinasrednji jetra želudackažiprst debelo crevo plućakažiprst pluća debelo crevo

desna šaka:tibetanska kineska

kažiprst srce srcekažiprst tanko crevo takno crevosrednji slezina jetrasrednji želudac žučna kesadomali levi bubreg bubrezidomali materica/semenovod mokraćni mehur

7.4 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA - DRUGI DEO6.

99

Ljudsko biće sa rađa sa već urođenim osnovnimemocijama. To su strast, agresivnost i želja. Te triemocije kreiraju jedan puls koji se ne menja tokom ce-log života i zbog toga se naziva:

- prirodni ili konstitucioni puls.Postoje još tri vrste osnovnih pulseva. To su:- muški,- ženski i- neutralni puls.Prirodni puls je standardni puls koji poznaje i za-

padna medicina.Prilikom svakog pregleda lekar prvo mora da iz-

vrši preliminarni pregled - da obradi "medicinsku isto-riju" pacijenta i da ispita puls njegove konstitucije,odnosno građe organizma.

Ispitivanjem osnovnog, konstitucionog pulsalekar utvrđuje kojim je bolestima pacijent sklon. Dru-gim rečima, lekar otkriva slabe i najslabije tačke učovekovom organizmu - one delove tela koji najpremogu da obole, ako već nisu bolesni.

a. Ako je konstitucioni puls defektan, onda jepregledana osoba bolesna.

Karakteristike poremećenog konstitucionog pulsasu:

- fin, tanak, razređen, redak, slab- masivan, težak ili mutan, mukao, pun, debeo,

gust, čvrst- brz ili spor- dubok ili površinski- valjajući, talasajući, promenljiv plivajućiSvi navedeni termini su atributi za sve pulseve i

uče se za vreme studija tibetanske medicine.b. Ako je neka osoba zdrava, onda kvalitet nje-

nog konstitucionog pulsa nije:

100

- masivan- lagan- promenljiv- plivajući- potonuo- dubok- oštar- tvrd- zategnutOstala tri osnovna pulsa imaju sledeće karakteri-

stike;- otkucaji muškog pulsa su grubi i duboki, na

njega utiče energija tipa rLung i zato je on sličan rLungpulsu;

- priroda ženskog pulsa je mKhrispa i on udarabrzo, nežan je, gotovo suptilan;

- priroda neutralnog pulsa je Badkan i on udarapolako i meko.

Ako oba roditelja imaju muški puls njihova decabiće pretežno sinovi, ako imaju ženski puls imaće pre-težno kćeri, a ako jedan roditelj ima muški, a drugiženski puls, imaće dece oba pola.

Nije pravilo da muškarac ima muški, a žena žen-ski puls. Muški puls podjednako je raspoređen i namuškarce i žene, a takođe i ženski puls.

Ako muškarac ima ženski puls to može da značida će on dugo živeti. Ako muškarac ima muški puls tomože da znači da njegova žena može da rodi mnogodece.

Ko god ima neutralni puls živeće dugo, imaćezdravo telo i neće bolovati. Ljudi koji su na višempoložaju od njega ceniće ga, a oni na nižim će biti lju-bomorni. Stričevi i tetke obično ne vole osobe sa neut-ralnim pulsom. Ako oba roditelja imaju neutralni puls,

101

onda će oni imati jednog sina i više neće imati dece.Sin rođen u braku takvih roditelja neće moći da imadece i on će biti poslednji u lozi.

7.Tibetanski lekar strogo mora da vodi računa o

godišnjem dobu kad tumači pulseve pacijenta. Onakokako se menja vreme, tako se menja i organizamčoveka, a onda se menjaju i njegovi pulsevi.

Pri čitanju pulsa tibetanski lekari primenjuju sve-ti tibetanski kalendar31 koji ne postoji više nigde u sve-tu, osim što ima izvesnu sličnosti sa starim svetimkalendarom srednjeameričkog naroda Maja u kojemgodina ima samo 290 dana. Tibetanski (medicinski)kalendar se sastoji od četiri godišnja doba od kojihsvako traje po 72 dana što čini ukupno 288 dana, od-nosno dva dana manje od godine u svetom kalendarunaroda Maja. Svako godišnje doba tibetanskog medi-cinskog kalendara - proleće, leto, jesen i zima - sastojise od tri meseca, ali meseci traju samo 24 dana. Iz-među četiri godišnja doba u tibetanski medicinski kal-endar ubacuju se četiri prelazna perioda od po 18 danasvaki. Ovako formulisana godina Tibetanske medicineima samo 360 dana, iako solarna godina traje 365,odnosno 366 dana. Nema objašnjenja kako se tibetan-ski medicinski kalendar podešava da bi bio u skladu saprirodnim tokom vremena u Sunčevom sistemu.

Proleće:Prolećne vremenske prilike najviše utiču na jetru

i njen puls se u proleće menja. Udari pulsa jetre sumekši, traju duže, sa dužim intervalima. Proleće uovom kalendaru ima jednu astronomsku odrednicu

31 U svakodnevnom životu Tibetanci koriste jednu vrstu lu-narnog kalendara. (Prim. autora)

102

koja se mora strogo poštovati. Sredina proleća morauvek da pada tačno na dan ravnodnevice, a po Grego-rijanskom kalendaru to je, obično, 21.

mart i proleće tek počinje.Period od 18 dana koji sledi, utiče na funkcioni-

sanje slezine. Puls slezine u ovo vreme činiće kratki ioštri udari.

Leto:Leto najviše utiče na rad srca, čiji je puls poja-

čan i lakši za detektovanje. I sredina leta u uvek morada pada tačno na dan solsiticija (najkraća noć, najdužidan), a po Gregorijanskom kalendaru to je, obično, 21.juni i leto tek počinje.

I drugi period od 18 dana utiče na rad slezenečiji puls čine kratki i oštri udari.

Jesen:Jesen najviše utiče na funkcionisanje pluća. Puls

pluća postaje jači tokom ovog godišnjeg doba. I jesenu ovom kalendaru određena je prema astronomskimkriterijumima. Sredina jeseni mora da pada tačno nadan ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru toje, obično, 21. septembar kada jesen tek počinje.

I treći period od 18 dana utiče na funkcionisanjeslezene, čiji će puls udaratu kratko i oštro.

Zima:Zima najviše utiče na funkcionisanje bubrega.

Puls oba bubrega se skraćuje i mekši je. I zima uovom kalendaru određena je prema astronomskim kri-terijumima. Sredina zime uvek mora da pada tačno nadan solsiticija (najkraći dan, najduža noć), a po Grego-rijanskom kalendaru to je, obično, 21. decembar izima tek počinje.

103

Prema Tibetanskoj medicini, i četvrti period od18 dana koji sledi, utiče na funkcionisanje slezene.Puls slezene u ovo vreme činiće kratki i oštri udari.

8.Komplikovani proces čitanja pulsa u Tibetanskoj

medicini počinje ispitivanjem opšteg stanja organizma,odnosno ispitivanjem da li je čovek koji sedi pred dok-torom zdrav ili boluje od nečega, a to se čini čitanjemprirodnog, konstitucionog pulsa - odnosno njegoveučestalosti, kvaliteta i jačine. Ako prirodni puls udaripet puta (kod dece sedam puta) u toku jednog nor-malnog lekarevog disajnog ciklusa32 - udisaj, kraćapauza, izdisaj - onda bi taj čovek trebalo da budezdrav, uz napomenu da se radi samo o opštoj slici sta-nja njegovog organizma, bez detalja o pojedinimorganima. Ovo prvo ispitivanje pulsa dovodi lekara doneke vrste raskrsnice na kojoj treda da odluči kojim ćeod brojnih puteva krenuti.

Ako se prirodni puls može osetiti, ali se ne možepotpuno ispitati lekar će zaključiti da je pacijent boles-tan i nastaviće ispitivanje drugih pulseva. Ukoliko seosnovni puls može ispitivati lekar će proveriti da li jeon:

- masivan- lagan- promenljiv- plivajući- potonuo- dubok- oštar- tvrd

32 Puls zdrave osobe u stanju mirovanja udari oko 75 putau jednom minutu, a deteta oko 110 puta. (Prim. autora).

104

- zategnutUkoliko osnovni puls ima jednu od ovih osobina,

negde u organizmu postoji "kvar" koji treba pronaći ipopraviti. Najveća i obično prva indicija lekaru da jeneka osoba bolesna, jeste znatno manji ili znatno većibroj otkucaja prirodnog, konstitucionog pulsa od uobi-čajenih pet u jednom lekarevom disajnom ciklusu.

Ako u toku jednog lekarevog disajnog ciklusapacijentov osnovni puls udari sedam, osam ili devetputa onda je to znak da je ta osoba bolesna od nekevrste toplih bolesti.

Ako puls udari sedam puta reč je o lakšoj preh-ladi ili je pregledana osoba pojela neku hranu koja jojne odgovara. Lekar će ovakvom pacijentu pružiti po-moć tako što će mu reći da treba da se odmori i štatreba da jede, ali mu neće dati nikakav lek.

Ako puls udari osam puta, sigurno je reč o pove-ćanoj temperaturi i pacijentu svakako treba dati lek,ali on nije u opasnosti.

Ako puls udari devet puta u jednom ciklusu pos-toji mogućnost da pacijent ima izliv krvi u mozak ili jeneki njegov ekstremitet paralizovan i treba ga hitnolečiti.

Ako pacijentov puls udari četiri, tri ili dva puta utoku jednog lekarovog disajnog ciklusa, to je znak data osoba ima neku bolest koja se, prema klasifikacijiTibetanske medicine, svrstava u hladne bolesti.

Četiri udarca u jednom ciklusu potvrđuju dapacijent jeste bolestan, ali da bolest nije ozbiljna.Možda je pregledana osoba stajala na hladnom vetruili je pojela mnogo sirove hrane koja "poizvodi" hlad-noću u telu i on zbog toga ima teškoća u varenju.

105

Ni tri udarca nisu toliko loša. Oni pokazuju da jepacijent bolestan, ali da lekovima može da bude izle-čen.

Ako pacijentov puls udari samo dva puta u tokujednog lekarevog disajnog ciklusa, onda je to najavanajteže vrste bolesti, svrstane u hladne bolesti premaklasifikaciji Tibetanske medicine.

9.Ispitivanje bolesnika, traganje za bolešću čita-

njem pacijentovog pulsa ovde ulazi u najkomplikovani-ju i najtežu fazu. Lekar, istovremeno, mora da vodiračuna o osnovnim pulsevima, o svim njihovim vari-jantama i o svim njihovim mogućim "kvarovima", ali io ostalim brojnim pulsevima.

Pored prirodnog, muškog, ženskog i neutralnogpulsa, tibetanski lekari poznaju u osnovne pulseveubrajaju i šest toplih, šest hladnih pulseva i četiri pulsabolesti, što ukupno čini 20 glavnih pulseva.

Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulsevapokazalo da je pacijent bolestan, lekar, pregledom,opisanim delimično u poglavlju pet prelazi na lociranjebolesti.

10.Tibetanska medicina poznaje ukupno 424 osnov-

nih bolesti33 kategorisanih prema poremećaju ravnote-že tri vrste energije - rLunga, mKrispa i Badkana. Otu-da je sledeća faza utvrđivanje koja od ove tri energije"nije u prirodnoj ravnoteži" sa ostalim dvema. Pojed-nostavljeno rečeno, lekar sada utvrđuje tip bolesti,odnosno "kvar" u jednoj od tri energije. Naravno, mo-

33 U nekim tibetanskim tekstovima stoji "ukupno 404 os-novnih bolesti". (Prim. autora).

106

guća je istovremena "neravnoteža" dve, pa i sve trienergije.

I svaka od tri energije ima svoju vrstu pulsa.Ako je rLung poremećen, lekar će, pod prstima,

osetiti da puls te energije udara tupo, muklo. Bolestizazvana poremećajima energije mKrispa odražava se"u nežnom, ali stegnutom i uvrnutom" pulsu. Bolest,izazvanu poremećajima Badkan energije, lekar će,posle jakog pritiska na areteriju, osetiti kao "potonuo iravan puls bez snage".

Tibetanski lekari razlikuju i kombinacije pulsevakoje nastaju onda kad su poremećene dve ili tri paci-jentove energije. Tumačenje kombinovanih pulsevamože se primeniti i pri drugim vrstama pregleda, aliobavezno se primenjuje pri pregledu krvi i trudnica. Nataj način se može proveriti ima li pacijent visok, nizakili normalan pritisak, da li je njegova krv loša, da li ječista itd. Kod trudnica istovremeno se posmatraju ianaliziraju pulsevi bubrega i krvi.

Ispitivaje spoljnjih i naročito unutrašnjih povredaje vrlo važna grana dijagnostike Tibetanske medicine iono je opisano u ovom desetom poglavlju. Ako ječovek povređen spolja ili ima unutrašnje povrede,onda će njegovi osnovni pulsevi postati "naduti/otekli,jaki i kucaće vrlo brzo". Čitanjem pulsa lekar može dautvrdi da li je neko uboden ili udaren tvrdim predme-tom i da li u njegovom telu postoji zrno. Ako u telučoveka postoji zrno njegov puls će izgledati kao da "ujednom udarcu postoje dva". Ako lekar otkrije da zrnopostoji u telu on će upotrebiti svih šest prstiju oberuke da bi precizno utvrdio u kome se organu zrnonalazi.

Uz pomoć tri prsta tibetanski lekari su u stanjuda odrede stepen povrede glave čoveka stradalog u

107

saobraćajnoj ili drugoj nesreći. Ako su povređeni samokoža i potkožno tkivo, lekar će na svom kažiprstu ose-titi pojačani pacijentov puls. Kada su pvređene kostilobanje srednji prst će registrovati "iskrivljeni" puls.Ako je i mozak povređen onda će lekar na domalomprstu osetiti vrlo brzi puls.

11.Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva

pokazalo da je pacijent bolestan, i ako je utvrdio vrstubolesti, lekar prelazi i na lociranje bolesti pregledomkojim ispituje funkcionisanje raznih delova tela.

- Kažiprstom lekar pregleda funkcionisanje srca,grudi, centre za osećaje u glavi, pet organa čula i svedruge delove tela od srca do vrha glave.

- Srednjim prstima lekar pregleda funkcionisanjeonog dela tela koje počinje od donjeg dela srca dogornjeg dela bubrega, uključujući kožu i sve organe utom delu.

- Domalim prstima lekar ispituje bubrege, sveorgane koji leže u ravni bubrega i sve delove tela is-pod te ravni, uključiv deo leđa, noge i nožne prste.

12.Dvanaesto i veoma dugo poglavlje o pulsevima,

pored ostalog, sadrži opis sedam zadivljućih pulsevačija primena izaziva duboku nevericu ljudi obrazovanihu zapadnom sistemu školstva. Po terminologiji razum-ljivoj čoveku sa zapada, ti pulsevi bi se mogli nazvatipulsevima odnosa među ljudima i to su:

a. Puls porodiceb. Puls gostac. Prijateljski pulsd. Neprijateljski pulse. Puls štetnog uticajaf. Puls uzajamnog uticaja

108

g. Puls trudnoćePoglavlje sadrži detaljna uputstva za postavlja-

nje dijagnoze pacijentu koji je ostao kod kuća, a ume-sto njega na pregled je došao njegov najbliži rođak ilinajbolji prijatelj.

S pozicija savremene medicinske nauke potpunoje apsurdna i sama pomisao da se dijagnoza bolestijedne osobe može utvrditi pregledom druge, pa makarse radilo o najbližem krvnom srodniku - o majci, ocu,kćeri, sinu, braći ili sestrama. Međutim, tibetanskilekari to čine, a ukoliko iz bilo kog razloga to nisu ustanju da učine, obavezno moraju da odu do pacijentada bi ga pregledali.

Da bi dijagnoza uopšte bile moguća, prvi je uslovda lekaru dođe potpuno zdrav srodnik. Evo primerakako lekar utvrđuje od čega je obolela majka, umestokoje je na pregled došla potpuno zdrava ćerka. Lekarće, pre svega, ispitati puls ćerkinih bubrega.

- Ako je puls (jednog ili oba bubrega) usporen iravan, to je znak da je majčina jetra bolesna.

- Ako je puls pun i jak to je znak da majka imatemperaturu i bolest rLung tipa.

- Ako se puls jedva pipa, a istovremeno kao daje zategnut, onda je uzrok majčine bolesti u okolinikoja je okružuje.

- Ako je ovaj puls jak, a doktor oseća toplotućerkine ruke, onda majka ima infekciju nekog unutraš-njeg organa.

Ukoliko je ćerka bolesna, onda lekar može daispita puls majčinog srca, pod uslovom da je ona zdra-va.

- Ako ćerka ima groznicu i puls majčinog srcabiće jak, čak žestok i pun.

109

- Puls majčinog srca će biti slab, spor i potonuo,ako je ćerka obolela od neke hladne bolesti, odnosnood rLung i Badkan tipa bolesti.

- Ako ćerkina bolest pripada samo grupi rLungbolesti, onda će puls majčinog srca udarati muklo.

Odnos pulseva sina i oca isti je kao i odnos pul-seva majke i ćerke.

13.Trinaesto i poslednje poglavlje sadrži opise pul-

seva smrti.- Kada lekar utvrdi da svaki puls koji je pregle-

dao udara, odnosno leprša kao zastava na vetru, ondamože da bude siguran da će taj pacijent umreti odbolesti rLung tipa.

- Kad pulsevi udaraju ubrzano "poput male pticekrilima kad pokušava da se spase od sokola", oboleliće umreti od bolesti tipa mKrispa. Bolest istog tipaneće preživeti osoba čiji pulsevi drhte.

- Ako pulsevi udaraju neujednačeno i neuredno,poput malo vode prosute na tlo, taj pacijent će umretiod bolesti tipa Badkan.

7.5 PULS ŠTETNOG UTICAJAPuls koji Tibetanska medicina naziva puls štet-

nog uticaja obavezno se javlja kod fizički zdrave osobečije se ponašanje "iz dana u dan neobično menja". Os-novna karakteristika tog pulsa su njegove iznenadne ičeste promene, bez obzira na sredinu i okolnosti podkojima posmatrana osoba živi.

U pulseve štetnog uticaja spada, recimo, pulsjetre koji se naglo zaustavlja, stisnut je, a zatim se re-laksira, opušta. Takav puls štetnog uticaja "odgovo-ran" je za neuspeh u načinu života i karijeri pacijenta.

7.6 PULS TRUDNOĆE

110

Puls trudnoće tibetanski lekari ispituju da bi ut-vrdili:

1. trudnoću2. pol nerođenog deteta3. kakav će biti porođaj4. kakav će biti novorođeni čovek1.Utvrđivanje da li je žena trudna obavlja se čita-

njem bubrežnog pulsa.Žena je trudna ako je puls oba bubrega "isturen

i zavijen, rotirajući".2.Ako je puls desnog bubrega trudnice jači od pul-

sa levog bubrega, rodiće sina. I suprotno, ako je jačipuls levog bubrega, onda će roditi kćer.

3.Ako se utvrdi da će beba biti sin, onda se ispituje

puls odnosa majka-sin. Ako pulsevi majke i sina uda-raju na regularan, prirodan način - kao na primer uproleće kad su oba ova pulsa jasno izražena i precizna- onda će porođaj biti lak, uz minimalne bolove. Ako jepuls bubrega naglašen, porođaj neće biti lak. Ako jepuls bubrega naglašen i još uz to je proleće, onda ćeporođaj biti maksimalno težak i može se završiti de-formisanjem delova tela novorođenčeta ili čak njego-vom smrću.

4.Ako, naročito u proleće, prijateljski puls (puls

pluća trudnice) ima normalne karakteristike, budućičovek će biti napredan, modernih shvatanja i uspešanu poslu kojim se bude bavio.

Ako puls sina tokom bilo kojeg godišnjeg doba,ima sopstvene karakteristike, odnosno, ako odudara,

111

ako se razlikuje od majčinog, onda će budući čovek usvemu uglavnom biti prosečan.

7.7 PRIJATELJSKI PULS I USPEHOvaj puls se ispituje kod glave porodice. Ako je

puls njegove jetre jak, porodica će imati mnogo prija-telja, poduhvati njenih članova biće uspešni i živeće uizobilju.

Uloga pulsa srca, slezene ili bubrega u tumače-nju ovog pulsa ima značajno mesto. Ako glava porodi-ce ima slab jedan od ova tri pulsa onda porodica nećeimati prijatelja, živeće vrlo skromno i često će doživ-ljavati neuspehe.

Ako je puls pluća glave porodice jak, onda ćeporodica steći umereno bogatstvo i isto takav broj pri-jatelja.

Za preciznije prognoziranje bliže budućnostiporodice treba izvesti složene analize i upoređivanjapulseva majka-sin i prijatelj-neprijatelj.

7.8 Neprijateljski pulsAko je Tibetanska prirodna medicina u pravu

onda su mnogi sukobi mogli biti izbegnuti. Među naj-važnije pulseve Tibetanska medicina ubraja i takozvanineprijateljski puls. Na osnovu tog pulsa, tvrdi Tibetan-ska medicina, moguće je predvideti ne samo ishoddvoboja, nego i budući rezultat dvojice sporstkih tak-mičara, kao što su, recimo, bokseri.

Tibetanska medicina ovako definiše korišćenjeneprijateljskog pulsa u prognostičke svrhe :

"Srvha ispitivanja ovog pulsa jeste da se nekojosobi saopšte posledice koje će je snaći, ako napadneneprijatelja. Ako osoba koja napada ima jak puls plu-ća, ona će pobediti neprijatelja. Osoba koja napadadoživeće poraz, ako joj je jak puls slezene. Ako je na-

112

glašen puls srca ili bubrega ili jetre, onda se moguočekivati i pobeda i poraz."

Pored navedenih, pri prognozama uzimaju se uobzir i sezonski puls i majčin puls. Ako su ta dva pulsajaka kod onoga ko treba da bude napadnut, onda gaprotivnik/neprijatelj ne može pobediti.

7.9 DALAJ LAMIN LEKARU poglavlju "Čitanje pulsa koji se odnosi na

kosmičku energiju i sezonu" u članku "Puls dijagnosti-ka u Tibetanskoj medicini", objavljenom 1980. godineu prvom broju časopisa "Tibetan Medicine", autor drJeše Donden (Yeshe Dhonden), lični lekar dalaj lame,pored ostalog, piše da pri ispitivanju pulsa lekar morada vodi računa o tri stvari:

1. o godišnjem dobu2. o kosmičkoj energiji4. o čvrstim organima i mekim organima

7.10 ULOGA RLUNGA U DIJAGNOSTICIPoznavanje funkcije i prirode rLunga je temeljno

znanje bez koga se ne može zamisliti nadgradnja,poznavanje bilo kog drugog dela Tibetanske medicine,ali naročito ne dijagnostika. Zbog toga o rLungu i pos-toji najviše tekstova pevedenih sa tibetanskog, ali oni,zbog nepreciznosti autora ili možda prevodilaca naengleski, često unose zabunu. U jednom tekstu, naprimer, stoji da vitalne puteve kroz koje rLung kružičovekovim telom čine centralni i periferni nervni sis-tem. Međutim, u drugom tekstu se kaže da centralninervni sistem podržava funkcionisanje puteva kojipovezuju rLung sa svim velikim organima i delovimatela.

Opis funkcionisanje rLunga i dijagnostike sadržiprecizne podatke o organima i uputstva lekaru uz upo-

113

zorenje na šta naročito treba da obrati pažnju. Evo ci-tata jednog dela uvodnog teksta o značaju i praktičnojprimeni rLunga koji se, kao i sve drugo u Tibetanskojmedicini, uči napamet:

"Kada neki unutrašnji organ kao što su, recimo,creva, ne funkcioniše kako treba, nervi koji povezujutaj organ sa kičmenom moždinom prenose signal pod-ražaja do 17. kičmenog pršljena.

Kičmena moždina, sa svoje, strane šalje signaldo površine tela. Kako je koža po prirodi rLung organ,ona na svojoj površini, registruje stanje unutrašnjegorgana, naročito u slučaju ako se radi o organu istogtipa, odnosno o rLung organu.

Koža čoveka, naročito onaj njen deo koji pokrivadeo tela u kome je debelo crevo, a i oko 17. pršljena,postaje suva i hrapava i malo gubi od svoje prirodneboje."

Prema Tibetanskoj medicini "svaka od 20 tačakakičmenog stuba povezana je sa nekim organom". Ispi-tivanjem kože abdominalnog regiona i na delovimakičmenog stuba tibetanski lekari mogu da otkriju kojije organ oboleo i da utvrde kojoj, od tri osnovne vrsteporemećaja - rLung, mKrispa i Badkan - pripada nekabolest.

Stimulisanjem pojedinih delova na površini telamoguće je (posredno) stimulisati kičmenu moždinu inerve. Tibetanska medicina smatra da takva stimulaci-ja uspostavlja senzorne i motorne aktivnosti u unutra-šnjim organima, utiče na krvne sudove i kapilare imenja lučenje hormona.

Stimulisanjem neke tačke na površini kože,povezane sa obolelim organom, loše funkcionisanjetog organa se može ispraviti ili bar poboljšati.

114

Navedeni način ispitivanje simptoma i međusob-ne zavisnosti delova kože i unutrašnjih organa, nisuobavezni deo pregleda. Tu vrstu pregleda lekar Tibe-tanske medicine može, ali ne mora primeni da bi utvr-dio od čega pacijentg boluje i kako i čime ga trebalečiti.

Obavezni metod u dijagnostifikovanju bolestijeste čitanje bolesnikovih pulseva.

888...000 LLLEEEKKKOOOVVVIII

8.1 UVODNA NAPOMENAZa razliku zapadne medicine koja za istu bolest

daje iste lekove tokom cele godine, Tibetanska medi-cina za istu bolest ima različite lekove - zavisno odgodišnjeg doba. Otuda je tibetanska farmaceutika vrlosložena nauka.

Pored klasičnih farmaceutskih sastojaka, tibe-tanski lekari za spravljanje lekova koriste i pojedinevrlo otrovne materije kao što su:

- Strychnos nuxvomica,- Aconitum balfourii,- Aconitum spicatum,- živa i- olovo.Na kraju ovog poglavlja dato je ukupno deset

recepata. Prva dva su jednostavna i mogu poslužitikao uputstvo za spravljanje najjednostavnije vrste ti-betanskih lekova. Preostalih osam pripadaju složenomdelu tibetanskog medicinskog sistema i ovde su datiisključivo kao ilustracije, a nikako kao definitivno uput-stvo prema kome se mogu praviti lekovi. Recepti sadr-že samo sastav, ali ne i razmeru, odnosno količinusvakog sastojka, što je neophodno za njihovo sudelo-vanje u leku.

115

8.2 VRSTE LEKOVATibetanska medicina poznaje oko hiljadu osnov-

nih vrsta lekova koje tibetanski lekari spravljaju od: 1. plemenitih metala i metala, 2. dragog kamenja, 3. minerala, 4. drveta, 5. kore drveta, 6. korenja, 7. listova, 8. cvetova, 9. plodova,10. biljnih sokova,11. delova tela pojedinih životinja.Sve ove vrste lekova međusobno su vrlo različite

kako po ukusu, tako po snazi, lekovitosti i po drugimosobinama.

8.2.1 Pretvaranje otrovne žive u lekoviti sastojakLekovi u čiji sastav ulaze metali, plemeniti metali

i dragocenosti jesu visoko specijalizovani lekovi, pri-menjuju se za lečenje teških oboljenja, a pripremaju ihsamo lekari koji znaju učenja usmenih tantri.

Pobrojane sirovine dele se u dve grupe, u prvuspadaju one koje se mogu topiti (zlato, srebro i drugimetali), a u drugu one koje se ne mogu topiti (drago ipoludrago kamenje, biseri, korali i slične materije).

Za spravljanje lekova od materija koje se mogutopiti tibetanski lekari, poznavaoci ovog proseca, upot-rebljavaju specijalnu posudu čije su "tri specifičnekarakteristike" sastavni deo usmeno prenošenog zna-nja.

Evo dostupnih izvoda o načinu na koji tibetanskilekari otrovnu živu pretvaraju u lekovitu supstancu.

116

1.U posudu koja ima "tri specifične karakteristike"

stave se iste količine žive, crnog bibera, "neke vrstebele zemlje", a četvrti sastojak "mora da bude neštovrlo toplo". Ovaj deo procesa prečišćavanja žive traječetiri dana, a sadržaj lonca meša se u stalnim vremen-skim razmacima.

Sastojci dodati živi imaju osobinu da "izvlačeotrov iz žive". U početku živa ima svoju prirodnu svetlobelu boje, a na kraju četvorodnevnog procesa, na kra-ju prve faze, približava se tamno plavoj, jer su "tridodata sastojka izvukla iz nje najveći deo otrova".

2.U drugoj fazi tamno plava živa stavi se u vodu

kojoj su već "dodata tri nova sastojka". Kad voda pro-vri, prospe se.

3.U trećoj fazi prerade ili prečišćavanja, živa se

meša sa dvostruko većom količinom susamovog ulja iliulja od slačice. Tako dobijena smeša "dugo se kuva istalno meša, jer ako se ne meša, živa će se zalepiti zaposudu". Kad kuvanje bude završeno, ulje se prospe.

4.Za četvrtu fazu potrebno je pripremiti onoliku

količinu sumpora koliko ima žive. Sumpor, prethodno,treba prečistiti i osloboditi ga sopstvenog otrova. Pre-šišćeni sumpor treba ravnomerno rasporediti po dnuposude u koju se, zatim, uliva još vrela živa. Kako živaostaje iznad sumpora, dva elementa se mešaju kame-nom da bi se dobila jednolična smeša. Smeša se pono-vo stavlja na vatru i kuva. Kad sumpor izgubi boju imiris, to je znak da je i preostali otrov izvučen iz žive.

117

U posudi je ostala materija koju tibetanski lekarinazivaju Ngulču-co-tal, što u slobodnijem prevoduznači "kuvana živa u prahu".

Tako pripremljena "kuvana živa u prahu" koristise kao sastojak za spravljanje više vrsta lekova34.

8.2.2 Pretvaranje dragog kamenja u lekovitisastojak

Pretvaranje materija koje se ne mogu topiti - tir-kiz, lapis lazuli, koral itd - u lekoviti sastojak takođespada u znanja koja se prenose usmeno. Sledeći opis,kao i prethodni, sačinjen je od dostupnih i ipak preve-denih delova usmenih tantri.

Kamen, recimo tirkiz, stavi se ceo (drugo dragokamenje se razbija u što sitnije komadiće) u posudu savodom u koju su već stavljeni lekovi napravljeni oddrveta. Posle jednočasovnog kuvanja preostala vodase prospe. U posudu se ponovo sipa voda u koju se,pored kamena koji se obrađuje, stavlja i lek napravljenod jedne vrste cveta. Voda se prokuva drugi put i pro-spe. Onda se ono što je od kamena osalo tri puta ispe-re hladnom vodom i ostavi da se osuši na zemlji vandostupa životinja.

Pripremanje ili prečišćavanje raznih vrsta dragogili poludragog kamenja je, uglavnom, slično. Ovako

34 Osim u farmaceutici, živa se u starim sanskritskim tek-stovima javlja i kao pogonsko sredstvo za "najmanje sedam vrstavimana", letelica koje se pominju u starim zapisima prastanovni-ka Indijskog potkontinenta. Živa se u letelici držala u kontejneruod posebnog materijala, a energija iz nje oslobađala se kontroli-sanim zagrevanjem. U jednom od tekstova koje je sa sanskritapreveo dr Kindžilal, stoji da je "velika vimana imala četiri kontej-nera sa živom koja je služila za pogon". (Prim. autora)

118

pripremljeni lekoviti sastojci kombinuju se, odnosnomešaju se sa 25 drugih vrsta lekovitih sastojaka.

Dr Dolma tvrdi da prečišćeni tirkiz "ima magičniefekat" i da za dve nedelje može potpuno da izlečihepatitis. Ona kaže da je prečišćeni "beli biser dobarza mozak, za oštećenja mozga, za slabosti mozgazbog kojih nastaje paraliza, za epilepsiju, za tumore namozgu i za stabilizaciju koštane srži".

8.2.3 Priprema zlata za farmaceutsku primenuTibetanska medicina tretira zlato kao jednu od

osnovnih farmaceutskih supstanci koja se koristi upilulama za produžavnaje životnog veka i za lečenjetrovanja35. Tibetanska medicina raspoznaje tri vrstezlata koje mogu biti korišćene za lekove. Prva vrstaima boju koja je mešavina braon i crvenkasto žute.Druga vrsta je zlato čiste žute boje, a treća vrsta jebele boje.

Ako se upotrebi neprečišćeno, zlato je otrov. Ti-betanski lekari, poznavaoci usmenih tantri, na sledećinačin pretvaraju zlato u lekoviti sastojak.

1. Zlato se uvije u vrlo fin i tanak papir.2. Tako uvijeno zlato se sa svih strana obloži čis-

tom glinom.3. Onda se sve to zajedno stavi u vatru koja

mora biti od drvenog ćumura.4. Vatra se duvanjem pojačava i održava.5. Kad glina postane crvena - to je znak da je

zlato prečišćeno i spremno da bude upotrebljeno kaosastojak leka.

35 Zlato se i u savremenoj medicini koristi kao lek u injek-cijama za lečenje nekih vrsta hroničnog reumatizma. Razlika je,očigledno, u načinu kako jedna i druga medicina pripremaju zlatoza upotrebu. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

119

6. Glina se vadi iz vatre i ostavlja da se ohladi.7. Kad se glina ohladi stavlja se na ravnu površi-

nu i odvaja od zlata.8. Prečišćeno zlato je još žuto, a kad se dodirne,

ono se raspada i pretvara u prah koji se može upotre-biti kao sastojak leka.

8.2.4 Pripremanje pilulaPilule su najčešći oblik lekova Tibetanske medi-

cine, prave se od svih 11 elemenata pobrojanih na po-četku ove glave. Procedura za njihovo spravljanje jesložena, a pojedini lekovi mogu imati i više od 30 sas-tojaka.

Tibetanski lekari za proizvodnju pilula ne koristenikakve mašine i svaki sastojak moraju da obrade, dapripreme ručno. Ukoliko neki sastojak nije pripremljenkako treba, onda će on, u smeši sa ostalima, zadržatiprvobitne, prirodne osobine i lek neće biti efikasan.Kad napravi mešavinu neophodnu za neki lek, lekar jeostavlja najmanje jedan dan da se suši, a onda od njepravi manje ili veće kuglice. Ako su pilule za toplebolesti (poremećaji mKrispa energije i krvi) onda sesuše u senci, a ako su za hladne bolesti (poremećajiBadkan i rLung energije) suše se na suncu, jer "na tajnačin da prikupljaju dodatnu energiju koju prenosepacijentu".

Kad se pilule osuše do određenog stepena, sta-vljaju se u vrlo uzan i vrlo dugačak džak čije krajevedva čoveka naizmenično podižu i spuštaju.

Pilule se kotrljaju s jednog na drugi kraj. Proce-dura traje ceo dan, a cilj je da se iz leka izbace svipreostali molekuli vazduha. Ukoliko bi vazduh ostao upilulama on bi omogućio prodor i razmnožavanje bak-terija.

120

Pilule pripremljene na ovaj, tibetanski način vrlosu tvrde, otporne su na zagađenja bilo koje vrste, ima-ju (gotovo) neograničen vek trajanja, a mogu se upot-rebiti tek ako se dobro istucaju.

8.2.5 Pripremanje ostalih lekovaSvi lekovi koji se prave kuvanjem tri ili više sas-

tojaka imaju zajedničko ime tang. Sastojci mogu biti:drvo, kora drveta, korenje, listovi, cvetovi, plodovi ibiljni sokovi. Svaki sastojak tanga mora biti uzet iliubran u određeno vreme godine, a samo pripremanjeje vrlo jednostavno - sastojci se pomešaju i skuvaju.Naravno, lekar mora da zna koje sastojke da upotrebi iu kojim količinama.

Sledeća grupa lekova spravlja se od istih sasto-jaka kao i prethodna, uz izvesne dodatke, a sastojci sene kuvaju, nego melju ili tucaju i pretvaraju u prah.Dodaci mogu biti različiti, ali nisu brojni.

Poslednju grupu tibetanskih lekova čine sirupi učiji sastav, pored 11 osnovnih elemenata, ulaze zaoporavak bolesnika neophodne hranljive tvari kao štosu kosti, koštana srž, masti i slično. Hranljive tvari seprvo skuvaju, a onda se pomešaju sa lekovitim sastoj-cima.

8.2.6 Lek za gubitak težineU veću posudu za kuvanje uliti četvrt litra vode i

staviti je na vatru.Kad vode provri i kad jedna trećina vode ispari,

staviti jednu čajnu kašičicu meda i mešati. Voda i medtreba da postanu bela smeša sa belom penom napovršini. Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Pla-ninski med je nastao od biljaka koje nisu (ili su naj-manje) industrijski zagađene.

121

Nastalu smešu popiti čim se malo ohladi, odnos-no što je moguće topliju.

Smešu popiti odjednom i najmanje pola sata predoručka, odnosno pre bilo kakvog uzimanja hranezbog toga što su nervi i krvni sudovi "otvoreni i medslobodno cirkuliše". Smeša blokira akumulaciju masti utelu, a sadrži i najviše prirodnih (biljnih) supstancineophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanječovekovog organizma, pogotovu mladog.

Ukoliko se uzima sa drugom hranom, efekat jesporiji i minimalan, jer organi za varenje treba da pre-rade i tu hranu. Delovi meda ostaju neprerađeni i kaotakvi budu izbačeni iz tela. Organizam tako može osta-ti i bez bitnih sastojaka koje med sadži.

8.2.7 Lek za jačanjeSvako jutro skuvati malo mleka, ubaciti malo

meda, izmešati i popiti.Ukoliko je med planinski, utoliko bolje.Tibetanska medicina preporučuje da se i meša-

vina meda i mleka uzima najmanje pola sata pre doru-čka.

8.2.8 Lek za mentalne bolestiSastav:Aquilaria agollocha, Myristica fragrans, Bambusa

textilia, Saušurea lappa, Terminalia chebula, Meliacomposita, Commiphora camphora, Mesua ferrea.

Upotrebljava se za:- eliminisanje energije rLung, nagomilane u pre-

delu srca- zaustavljanje širenja rLunga što se ogleda u

sledećim simptomima:- nemir- letargija

122

- tupost- nesposobnost za koncentraciju- bolove u dojkama- bolove izazvane promenama u funkciji jetreDoziranje:2-3 grama, ujutro ili uveče sa toplom vodom.

8.2.9 Lek za poremećenu energiju rLungSastav:Aquilaria agollocha, Eugenia caryophyllata, Ćae-

snomeles lagenaria, Myrisitica fragrans, Carthamustinctorius, Melia composita, Inula racemosa, Babmbu-sa textilis, jelenji rogovi, Shorea robusta, Saušurealappa, Strychnos noxvomica, Terminalia chebula, Fra-garia nilgeernsis, Mesua ferrea, Embilica officinalis,Pterocarpus santalinus, zečje srce, slonov žučni kame-nac, biser ili školjkin oklop.

Upotrebljava se za:- stabilizaciju rLung energije i krvi- neurološke poremećaje, naročito za Parkinso-

novu bolest, cerebralnu ishemiju, delimičnu paralizu,ukočenost udova i facijalna iskrivljenja naročito u pre-delu usana i očiju,

- povećani pritisak- groznicu ili upalu izazvanu povećanjem rLung

energijeDoziranje:2-3 grama dnevno, ujutru ili uveče, sa toplom

vodom.

8.2.10 Lek za parazite i mikroorganizmeSastav:Aconitum spacitum, Terminalia chebula, Saušu-

rea lappa, Acorus calamus, mošus, Embelia ribesUpotrebljava se za:

123

- uništavanje crevnih parazita i mikroorganizamakoji napadaju

glavu, zube, analni region i kožu.- sve tople i hladne bolesti koje izazivaju paraziti

i mikroorganizmi.- naročito za iznenadne bolove izazvane upalnom

infekcijom.Doziranje:2-3 grama, jednom dveno sa toplom vodom.

8.2.11 Lek ze hronične plućne bolestiSastav:Vitis vinifera, Tinopsora cordifolia, Geranium sp,

Terminalia chebula, Dendrobium moniliforme, Gentia-na tibetica, Fritillaria delavayi.

Upotrebljava se za:- hronične plućne bolestiDoziranje:2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom

8.2.12 Peti lek sa gvožđemSastav:Gvozdeni prah, Terminalia chebula, Terminalia

belerica, Emblica officinalis, Rubus idaeopsis.Upotrebljava se:- kao antipiretik,- za poboljšavanje vida,- za kontrolu stalnog lučenja suznih žlezdi,- za upale očnih kapakaDoziranje:3-5 grama, jednom dnevno

8.2.13 Osamnaesti lek sa rododendronomSastav:

124

Rhododendron aff. cephalenthum, Amomimsubulatum, Terminalia chebula, Santalum album, Ter-minalia belerica, Pterocarpus santalinus, Emblica offi-cinalis, Symplocos crataegoides, Bambusa textilis,Rubia cordifolia, Carthamus tinctorius, cinober, Myris-tica fragrans, Gentiana tibetica, Eugenia caryophillata,Cinnamomum zeylanicum, Elettaria cardamomum,Aquilaria agollocha.

Upotrebljava se za:- širenje krvnih sudova- nervne poremećaje- paralizu ekstremiteta- Parkinsonovu bolest- iskrivljenje očiju i ustaDoziranje:2-3 grama, tri puta dnevno sa toplom vodom

8.2.14 Dvadesetpeti lek sa prečišćenom živomSastav:Prečišćena i otrova oslobođena živa, Carthamus

tinctorius, Bambusa textilia, Elettaria cardamomum,Amomum subulatum, Myristiva fragrans, Eugeniacaryophyllata, Commiphora mukul, Acorus calamus,mošus, Oxytropis chiliophylla, prečišćeni sumpor,Commiphora camphora, Cašia tora, Canabis sativum,Verbascum thapsus, Mucuna prurita, Caesalpinia bon-ducella, Eugenia jambolana, Gnaplium affine, Ferulajaeschkeana, kamena so, Saušurea lappa, bitumen.

U kombinaciji sa drugim lekovima upotebljava seza:

- epilepsiju- lepru,- tumore,- edeme,

125

- limfne poremećaje,- upalu grla i epiglottiditis,- otekla stopala,- reumatizam i- bubrežne bolesti - naročitoDoziranje:1 gram dnevno sa toplom vodom.

8.2.15 Jedan tipičan tibetanski receptSastav:Punica granatum, Cinnamomum zeylanicum,

Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul, Herpetos-permum caudgerum, Terminalia chebula, Rosa sericea.

Upotrebljava se za:- Badkan kjabo,- Badkan mugpo,- Badkris,- kombinaciju rLunga, mKrispa i Badkana ili za

bilo koju kombinaciju dva od tri navedena i- naročito je efikasan protiv bolesti tipa Badkan

serpo.Doziranje:2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom

999...000 MMMEEENNNTTTAAALLLNNNEEE BBBOOOLLLEEESSSTTTIII

9.1 PODELA MENTALNIH BOLESTIPrema literaturi i izjavama lekara, lečenje men-

talnih oboljenja je jedna od najuspešnijih grana Tibe-tanske medicine koja mentalne bolesti deli na:

- tople mentalne bolesti (poremećaji mKrispaenergije),

- hladne mentalne bolesti (poremećaji rLung en-ergije) i

126

- seksualne mentalne bolesti.Tople i hladne vrste mentalnih poremećaja do

tada zdravih osoba nastaju zbog:- prevelike koncentracije misli,- zagrevanja tela teškim vežbama, pa onda na-

glo hlađenje,- prevelikog gubitka krvi,- preteranog plača,- nepotrebne zabrinutosti,- česte brige i- slično.Treća vrsta mentalnih bolesti u Tibetanskoj

medicini je seksualna mentalna bolest koja se, zbogsvoje specifičnosti, posebno tretira.

9.2 LEČENJE MENTALNIH BOLESTIPrema definiciji, mentalno obolela osoba je

ona...... koja ne može da kontroliše svoje ponašanje,... koja peterano reaguje,... koja se sukobljava sa ljudima iz svoje okoline,... koja lomi stvari i... koja se ne ponaša kao drugi ljudi.Ako je slučaj iznenadan, drastičan i hitan, Tibe-

tanska medicina preporučuje da prvi tretman budegrub, jer se mentalno poremećena osoba jedino zapla-šivanjem može smiriti da ne nanese štetu drugima.Mentalnog bolesnika treba potopiti u hladnu vodu ili gasilom držati da leži na podu. U posebno teškim sluča-jevima korisno je istući obolelog, ali ne treba ga tućida bi mu se naneo fizički bol, već samo da bi se unjemu izazvao osećaj straha.

Posle prvog smirivanja pacijenta počinje lečenjedavanjem tibetanskog leka koji u sebi sadrži 25 različi-

127

tih sastojaka. Posle davanja leka, lekar primenjujemokšu.

9.3 MOKŠA ZA TOPLE MENTALNE BOLESTILekar prvo pripremi delove biljaka i eventualno

druge sastojke koje će upotrebiti za mokšu. Pomešanesastojke podeli na tri dela, delove stavi na tri mokšatačke i zapali.

1.Prva mokša tačka za lečenje mentalnih bolesti je

na vrhu glave, a nalazi se uz pomoć preseka dve linije.Jedna linija se povuče između vrhova ušiju, a druga odvrha nosa do udubljenja u zadnjem delu glave. Zaodređivanje te tačke najbolje je upotrebiti kanap. Gdese dve linije, dva kanapa ukrštaju tu je prva mokšatačka za lečenje mentalnih bolesti.

2.Druga mokša tačka je na grudima. Kanap se

razapne između dve bradavice, zatim se savije na dvajednaka dela, pa postavi na jednu bradavicu i usmerise prema drugoj. Kraj prepolovljenog kanapa biće tač-no na drugoj mokša tački za lečenje mentalnih bolesti.

3.Treća mokša tačka nalazi se iznad pacijentovog

srca, na udaljenosti od "jednog pacijentovog palca".Primena mokše na tim trima tačkama uspešno

leči mentalne bolesti.Količina medicinske mešavine koja se pali na

jednoj mokša tački jednaka je vrhu pacijentovog ma-log prsta. Sastojci za mokšu stavljaju se direktno nakožu i kad se zapale sagore odmah bez ikavih opekoti-na.

Mokša se mora primeniti prema redosledu kojimsu tačke pobrojane. U suprotnom, lečenje neće biti us-

128

pešno. Sagorevanje mokše na vrhu glave zaustavlja isprečava dalje oticanje energije neophodne pacijentu,a sagorevanje na ostalim tačkama reguliše njen raspo-red u organizmu.

9.4 MOKŠA ZA HLADNE MENTALNE BOLESTISimptomi hladnih mentalnih poremećaja:- kad je osoba previše tiha,- kad osoba ostaje u zatovrenim i tamnim pros-

torijama,- kad plače dugo i grčevito,- kad noću ne može da spava,- kad govori sama sa sobom i- slično.I u slučajevima hladnih mentalnih bolesti prime-

njuje se mokša. Lek se sastoji od 11 sastojaka, a palise na svakoj od tri sledeće tačke, ali ne u isto vreme.Istovremena primena mokše na svim trima tačkamavrlo je opasna po pacijenta.

1. Između prvog i drugog kičmenog pršljena.2. Između petog i šestog kičmenog pršljena.3. Između šestog i sedmog kičmenog pršljena.I u ovom slučaju redosled se mora poštovati.Mokše se na drugoj tački pali nedelju dana posle

primene mokše na prvoj tački. Paljenjem mokše naovoj tački "daje pacijentu potrebnu toplotnu energiju".Kako je peti kičmeni pršljen nervima povezan za srce,to srce dobija neophodnu toplotnu energiju. Paljenjemokše na ovoj tački pomaže i pri bolestima koštanesrži, jer se uneta energija prenosi se i na kosti i nakoštanu srž i deluje pozitivno na njih.

Pacijent se ostavi na miru četiri sedmice i ondase mokša pali i na trećoj tački. Kroz ovu tačku unosi seenergija koja "uravnotežava snagu misli".

129

9.5 SEKSUALNE MENTALNE BOLESTIDečaci ili mladići često pričaju kako su devojčice

ili devojke lude za njima, kako ih proganjaju. Ako tak-ve priče postanu opsesija onda je reč o seksualnojmentalnoj bolesti koja nije opasna po okolinu, ali jestepo mladića ili dečaka i treba je lečiti. Sličan je slučaj isa suprotnim polom. Oba pola onda pristupaju samo-zadovoljavanju, kaže Tibetanska medicina, ne precizi-rajući smatra li takvu aktivnost štetnom ili ne, pa daljeobjašnjava kako se leče seksualne mentalne bolesti .

Glavni, a često i jedini lek je pilula koja nosi na-ziv "pilula sreće", ali jednog je sastava za žene, a dru-gog za muškarce. Pilula za žene pravi se kombinacijombiljnih i voćnih sokova. Glavni sastojak je biljni sok kojise dobija iz zimzelenog drveta i to iz dela iznad samogkorena.

Pilula za muškarce je komplikovanija, jer imadevet sastojaka.

Ukoliko ovi lekovi ne pomognu i za izraženijeslučajeve seksualnih mentalnih poremećaja primenjujese mokša. Dve tačke na kojoj kod žena treba palitimokšu nalaze se ispod pupka. Prva tačka je četiri žen-ina palca ispod pupka, a druga je jedan palac ispodnje. To su ujedno dve tačke ženine seksualne snage.Tri tačke muškarčeve seksualne snage takođe su ispodpupka, ali na udaljenosti od šest njegovih palaca. Tu jeprva tačka, a druge dve su po dva palca levo i desno

111000...000 TTTEEERRRAAAPPPIIIJJJAAA

U proleće treba uzimati žitarice, toplu i svarljivuhranu. Tokom leta hrana treba da bude bogata uljem,topla, slana i kisela. Jesenjoj sezoni odgovara hladna,slatka i uljem bogata hrana, a tokom zime treba da

130

sadrži žitarice, kisele i slatke sastojke i treba da budebogata uljem.

Poremećaji najčešče nastupaju ako hrana nemaosobine koje odgovaraju godišnjem dobu. Ukoliko jeporemećaj već nastupio, onda se upotrebljavaju lekovikoji moraju da imaju i osobine koje odgovaraju godiš-njem dobu.

10.1 UNUTRAŠNJA I SPOLJNA TERAPIJATibetanska medicina poznaje sledeće osnovne

vrste tereapija: 1. davanje sredstva koja izazivaju povraćanje, 2. ubacivanje kapi u nos, 3. masaža, 4. obloge, 5. puštanje krvi, 7. mineralne kupke, 8. termalne kupke,10. zlatne igle ili druge igle (akupunktura),10. Mokša36

11. biljni lekovi,12. biljno-mineralni lekovi,13. lekovi od biljaka, plemenitih metala i/ili dra-

gog kamenja14. hirurgija - izgubljena krajem X vekaSvaka terapija Tibetanske medicine prvenstveno

je usmerena na uspotavljanje pravilne funkcije tri en-ergije - rLunga, mKrispa i Badkana.

Prema medicinskim tekstovima najbolji je onajnačin lečenja koji maksimalno svestrano posmatra itretira pacijenta. Lekaru se preporučuje da nađe vre-mena i da sa pacijentom detaljno razgovara o njegovoj

36 Na telu postoji 78 tačaka na kojima tibetanski lekariprimenjuju - masažu, akupunkturu ili mokšu. (Prim. autora)

131

bolesti, da zajedno analiziraju bolesnikovo stanje i dase dogovore o fazama lečenja.

Zavisno od prirode poremećaja, određuje se un-utrašnja ili spoljna terapija. Unutrašnja terapija to jelečenje tibetanskim lekovima koje pripremaju samilekari. To je osnovna terapija u Tibetanskoj medicini.

Spoljna terapija, nazvana je tako što spolja delu-je i na telo i na organe, iako su oni, možda, u telupacijenta. Spoljne terapije je u izvesnom smisludopunska terapija, jer se koristi da bi se njome ukloniliostaci poremećaja i da bi se sprečio recidiv bolesti. Uspoljne terapije spadaju:

1. Mokša2. Masaža3. Hidroterapija4. Obloge5. OleacijaSvaki od ovih oblika spoljne terapije može biti

upotrebljen za razne vrste bolesti. Terapijama od 1 do4 obavezno mora da prethodi oleacija, jer se na tajnačin se postižu maksimalni rezultati.

10.2 ODREĐIVANJE TERAPIJEPrilikom određivanja terapije obavezno se uzi-

maju u obzir sledeći elementi i to po redoseldu kako sunavedeni:

1. težina bolesti2. godine bolesnika3. godišnje doba7. mesto bolesti5. spospobnost pacijenta da vari hranu7. eventualne (već postojeće) komplikacije

10.3 DVA NIVOA LEČENJA

132

Osnovno lečenje u Tibetanskoj medicini ima dvanivoa:

1. lečenje ishranom i ponašanjem okoline2. lečenje uzimanjem lekova i druga terapijaDrugi nivo lečenja dalje se deli na 11 vrsta oral-

nih lekova koji su gradirani i koji se koriste na osnovuprecizne i definitivne kliničke slike pacijenta.

Uporedo sa oralnom medikacijom (uzimanjelekova) primenjuju se, prema potrebi, dopunske tera-pije, kao što su:

1. oleacija2. izazivanje povraćanja3. klistir7. supozitoriji5. nazalna inhalacija7. pranje i kupanje

10.4 TREĆI NIVO LEČENJAAko ni jedna od pobrojanih terapija ne ispravi

poremećaj ili kad je poremećaj težak i hroničan, ondase primenjuje treći nivo lečenja poznat kao spoljnaterapija. On se, zavisno od patološke slike, dalje delina nisku i na visoku.

Niska terapija ima tri dela:- masaža- hidroterapija- obloziVisoka terapija ima dva dela:- mokša- puštanje krvi

10.5 PRIMER LEČENJA GASTRO-INTESTINALNOGTRAKTA

Ako je pacijentu muka u stomaku i ako mu jestomak nadut lekar će čitanjem pulsa najverovatnije

133

ustanoviti da pacijent "pati od opšteg rLung poremeća-ja sa vrlo izraženim simptomima". Ovaj poremećaj je ustvari prenaglašeno stresno stanje sa funkcionalnimproblemima simpatičkog nervnog sistema što izazivaveliki broj difuznih simptoma od kojih su najizraženijimuka u stomaku i nadutost.

U ovakvim slučajevima lekar će se:- prvo pobrinuti za fizičke simptome bolesti da-

vanjem lekova (oralna medikacija).- pobrinuti za ishranu i to je drugi korak lečenja.- zatražiti od okoline da uskladi ponašanje prema

potrebama pacijenta.Kada spoljni simptomi budu smanjeni, kad dije-

talna ishrana i psihička terapija budu određene i kadpatološke aktivnosti budu lokalizovane na gastro-intestinalnu oblast, primenjuje se blagi klistir, a akobude potrebno primenjuje se jači i sve jači, sve dok"patološke aktivnosti rLunga" ne budu uklonjene iz or-ganizma.

Dalje se preporučuje mazanje uljima (oleativnaterapija) i masaža kako bi se poboljšala cirkulacija krvii telu obezbedila energija. Mazanje uljima i masažaposebno su efikasni u poboljšavanju rada organa zavarenje.

Ako se na ovom stepenu lečenja pacijent još žalina simptome kao što su;

bolovi u leđima, ukočenost ili omamljenost, drh-tavica, lupanje i/ili treperenje srca, poslednja terapijase ponavlja.

Kad bude uspostavljena totalna kontrola simp-toma, odnosno kad simptomi budu eliminisani, prelazise na osnovu vitalnih funkcija organizma koje su,možda, poremećene, terapijom kao što je, recimo, kli-stir.

134

Za jačanje organizma i obnovu normalnih funkci-ja sistema mogu se upotrebiti i (blaga) vina i ulje.

10.6 PRIMENA MOKŠE I/ILI AKUPUNKTURE NAKIČMENOM STUBU

Mokša se koristi za lečenje hladnih bolesti, odno-sno bolesti tipa Badkan i rLung, a akupunktura se kori-ste za tople bolesti, odnosno za bolesti tipa mKrispa.Lečenje jednim ili drugim sredstvom primenjuju se naistim tačkama. Na osnovu postavljene dijagnoze lekarće odlučiti da li da upotrebi mokšu ili akupunkturu, aprimeniće ih, najpre, na kičmenom stubu. Mokša seprimenjuje uvek na ispupčenju pršljena, a nikad izme-đu dva ispupčenja, jer postoji opasnost da se oštetekrvni sudovi. Mokša se primenjuje dok vatra imacrvenkastu boju i dok pacijent ne počne da se izmičezato što je počeo da oseća toplotu.

Prema Tibetanskoj medicini prvi pršljen kičme-nog stuba je "stanište rLunga" i on se smatra nekomvrstom centralne tačke ove vrste energije.

Ova tačka se lako locira, nalazi se u udubljenjuodmah ispod zadnjeg dela glave, i koristi se za lečenjeu raznim slučajevima ludila. Svaki sledeći pršljen jetakođe tačka ze lečenje neke vrste bolesti primenommokše ili akupunkture. Ako je bolest teže prirode,onda se pored same tačke na pršljenu, mokša ili aku-punktura, primenjuju i na dvema tačkama koje su uravni glavne tačke, a od nje su udaljene lekarev palaclevo i desno. Lečenje na tim trima tačkama primenjujuse istovremeno, mokšu će lekar primeniti ako je bolestklasifikovana kao hldna, a igle kao topla.

Lečenje na jednoj, centralnoj tački prvog pršlje-na lekar će primeniti ako pacijent ne može da spava,ako je utučen ili ako zbog nekog razloga drhti, a koju

135

će vrstu lečenja primeniti, zavisiće da li je bolest hlad-na (mokšu) ili topla (akupunkturu).

Lekar će istovremeno primeniti mokšu na trimatačkama prvog pršljena ako je bolest hladna, odnosnoako je izazvana poremećajima rLunga. Takav je, reci-mo, slučaj pacijenta koji je ranije bio blago poremeće-nog uma, ali se stanje pogoršalo i on je postao potpu-no lud. Isti način lečenja biće primenjen za sve bolestinastale kao posledica poremećaja rLunga, kao što su:totalna gluvoća, srčani poremećaji koji se odražavajukao jako lupanje srca, za paralizu gornjeg dela tela,razne vrste ludila kao što su one koje oduzimaju moćgovora ili oboleli proizvodi ludačke zvukove.

2.Drugi pršljen37 koristi se za lečenje bolesti nasta-

lih poremećajima rLunga i mKrispa. Mokša se prime-njuje na jednoj, centralnoj tački drugog pršljenja akosu pacijentove oči požutele i ako je izgubio apetit.

Međutim, ako pacijentov stomak ne vari hranuzbog žučnih poremećaja, ali bolesti hladnog tipa, ondase mokša, pored centralne, primenjuje i na levoj i nadesnoj tački.

3.Treći pršljen je centralna tačka za lečenje obole-

nja nastalih kao posledica poremećaja Badkana i rLun-ga. Ako se pacijent teško kreće, ako njegov stomakvari hranu, ali teško, onda se mokša primenjuje nacentralnoj tački trećeg pršljena. Lekar će iskoristiti svetri tačke (centralnu, levu i desnu) da bi istovremeno

37 Tibetanska medicina ne deli kičmene pršljenove premadelovima tela na vratne, torakalne i lumbalne, već ih jednostavnobroji počev od jedan. (Prim. autora)

136

primenio mokšu ako se neka bolest tipa Badkan proširina gornji deo tela i ako njegov stomak ne vari hranu.

4-5.Tibetanska medicina definiše funkcionisanje plu-

ća kao aktivnost "pet majki i pet sinova". Delovi plućakoji su iza uspravne ravni srca (leđni deo) fukncionišu"kao pet majki", a delovi isped ravni srca (grudni deo)"kao pet sinova" i njihove centralne tačke nalaze se načetvrtom i petom pršljenu.

Četvrti pršljen je mesto na kojem se leče bolestipluća izazvane poremećajima rLunga, odnosno pore-mećajima funkcija "pet majki", odnosno bolesti u delo-vima pluća iza uspravne ravni srca. To su one bolesti ukojima pacijent ponekad ima osećaj kao da su mu plu-ća prazna. Tada se koristi samo srednja, centralnatačka. Ako pacijent, uz to, ima bolove, lekar će istov-remeno primeniti mokšu na trima tačkama.

Peti pršljen je mesto na kojem se leče bolestipluća izazvane poremećajima Badkana, odnosnoporemećajima funkcija "pet sinova", odnosno delovimapluća ispred uspravne ravni srca. Jedna tačka se koris-ti kad ima previše lučenje iz pluća. Ako je to lučenjeplavkaste boje onda se koriste sve tri tačke, naravno,istovremeno.

U jednom predavanju Dr Lobsang Dolma kaže dazapadni lekari obično odstranjuju delove pluća pacijen-tima obolelim od raka i, pozivajući se na učenja Tibe-tanske medicine, objašnjava zašto neki od njih, ponjenom mišljenju, prežive, a drugi ne.

"Ukoliko je", kaže dr Dolma, "odstranjen deo kojiobavlja funkciju 'pet majki', pacijent će preživeti jer jetkivo tog dela pluća veće i jače.

Ukoliko, pak, hirurg odstrani deo pluća kojiobavlja funkciju "pet sinova", dakle deo pluća ispred

137

uspravne ravni srca, pacijentov život je ugrožen, jer suti delovi pluća povezani sa brojnim, životno važnimkrvnim sudovima, zbog čega će, posle eventualnogtrenutnog i privremenog poboljšanja, nastupiti kompli-kacije i pacijent će umreti".

6.Šesti pršljen je centar životno važnih krvnih su-

dova. Kao i prvi, i šesti pršljen se koristi za lečenjeludila, ali i za lečenje osoba koje imaju potrebu da ne-prestano govore, kao i onih koje govore normalno iodjednom izgube svest. Za lečenje se koriste sve tritačke istovremeno.

7.Za lečenje se koristi centralna tačka sedmog prš-

ljena ako pacijent ima jako lupanje srca, onda kad je ina pacijentovom grudima vidljivo koliko srce jako ibrzo udara. Tri tačke se istovremeno koriste kad paci-jent oseća bolove u srcu.

8.Za osmi pršljen vezana je jetra. Kad je jetra

oslabila ili kad je obolela zbog povećanog Badkana,onda se mokša primenjuje na jednoj tački. Na trimatačkama osmog pršljena mokša se primenjuje kad jepacijent, zbog slabe jetre, već znatno izgubio na težinii nema apetit.

9.Deveti pršljen je vezan za osmi, a mokša se na

njemu primenjuje kad neka osoba podriguje i/ili pov-raća i kad jede i kad ne jede. Tri tačke se koriste kadpacijenta boli jetra bilo da se kreće, stoji, sedi ili leži.

10.Deseti pršljen je centar za lečenje žučnih pore-

mećaja, ali za bolesti toplog tipa (akupunktura), za

138

razliku od drugog pršljenja koji je takođe centar za le-čenje žučnih poremećaja, ali hladnog tipa (mokša).

Ovaj pršljen se koristi za eliminaciju kamena izžuči. Za razliku od zapadnih lekara koji hirurškimazahvatom vade kamen, lekar Tibetanske medicine ćeprvo odrediti kojoj vrsti bolest pripada, a zatim ćemokšom ili zagrejanim (zlatnim) iglama rastvoritikamen, da bi ga, potom, uz pomoć drugih sredstavaizbacio iz pacijentove žuči. Ako je kamen vrlo veliki,onda se koriste sve tri tačke. Posle rastvaranja i izba-civanja kamena na ovaj način, žuč ponovo funkcionišenormalno. Tri tačke se koriste kad obolela osoba imaglavobolju zbog velikog kamena u žuči, kad izbacujebraonkastu žuč i kad su joj oči žute.

11.Jedanaesti pršljen je centar za lečenje slezene.

Centralna tačka se koristi kad pacijent ima bolove uslezeni i kad mu je stomak nadut. Tri tačke se koristekad je pacijent slab zbog oboljenja slezene, kad previ-še spava i kad slezena proizvodi zvukove u nadutomstomaku.

12.Dvanaesti pršljen je centar za želudac. Kad je

želudac neke osobe izgubio toplotnu energiju i zbogtoga ne vari hranu kako treba, onda se za lečenje kori-sti jedna, centralna tačka. Tri tačke se koriste za težeoblike istog problema, odnosno ako se nesvarena hra-na zadržava u želucu, ako pacijent povraća i/ili akoima proliv.

13.Trinaesti prišljen je centar semenovoda kod

muškaraca i materice kod žena.Centralna tačka se kod žena koristi kad je istica-

nje ženine menstrualne krvi zbog nečega prekinuto ili

139

kad neprekidno teče i ne može se zaustaviti, a takođe ikad u materici nešto raste, a nije plod.

Centralna tačka ovog pršljena se koristi za leče-nje slabog kvaliteta muške sperme koja gubi snagu iliumire, čim muškarac ejakulira.

Tri tačke se koriste kad je muškarčeva sperma"trula", odnosno kad je žuta i ima ružan zadah. Takođese koristi i kad zajedno sa semenom izlaze krv i gnoj.Kod žena tri tačke se koriste kad ona ima belo ili žuć-kasto pranje, a takođe kad se krv i gnoj pojavljujuzajedno.

14.Četrnaesti pršljen je centar za probleme s bub-

rezima.Ako pacijent ima bolove u bubrezima i ako bub-

rezi obole od hladne bolesti, odnosno ako je energijarLung u njima poremećena, onda se za lečenje koristijedna tačka.

Tri tačke 14. pršljena nikako ne treba koristiti zalečenje bubrežnih bolesti muškaraca, jer su one pove-zane sa njegovim testisima. Kad bi se tri tačke ipakkoristile, muškarac posle izlečenja bubrega ne bimogao da dobija erekciju i postao bi impotentan. Zalečenje bubrežnih oboljenja kod žena ove tri tačke semogu koristiti, a koriste se kad žena leži na leđima izbog bolova ne sme da se pokrene.

15.Petnaesti pršljen je centar za probleme urinira-

nja i začeća.Centralna tačka ovog pršljena se koristi kad

pacijent ne može da kontroliše izbacivanje mokraće,kad je neprekidno izbacuje ili kad ga "žari u kanalu"dok urinira.

140

Sve tri tačke ovog pršljena se koriste kad ženane može da začne ili kad je muškarčeva sperma slaba.

16Šesnaesti pršljen je centar za donji deo stoma-

ka.Centralna tačka, ispupčenje ovog pršljena se

koristi kad pacijent ima problema sa tankim crevom,odnosno kad je rLung poremećen, a poremećaj semanifestuje kroz povremenu nadutost stomaka i krozrazne zvukove u stomaku.

Ako su zbog većeg poremećaja rLunga, gorenabrojane pojave stalne, onda se koriste sve tri tačke16. pršljena. Primena mokše na ovim trima tačkamanaročito je korisna za lečenje hemoroida.

17.Sedamnaesti pršljen se koristi za lečenje diizen-

terije i kad su "creva zavezana". Tri tačke se koristekad u tankom crevu ima tumora koji ga blokira.

18.Osamnaesti pršljen je mesto na kojem se odra-

žava mokraćni mehur.Centralna tačka se koristi kad u mokraćnom me-

huru postoji kamen ili kad se javljaju problemi saprostatom.

Sve tri tačke se koriste kad problemi sa mokrać-nim mehurom i prostatom postanu hronični i kad unjima nema toplote.

19.Devetnaesti pršljen je mesto na kojem se leče

bolesti semena.Ako postoji bolest koja blokira izbacivanje seme-

na, onda se koristi centralna tačka.

141

Kad problemi sa semenom postanu toliki dapacijent ne može da hoda, onda se koriste sve tri tač-ke ovog pršljena.

20.Dvadeseti pršljen je centar rLunga koji "čisti

(stomak) na dole".Poremećaji ovog rLunga stvaraju neprijatne situ-

acije. U takvim slučajevima gasovi izlaze iz čovekanekontrolisano. Mokša se primenjuje samo na central-noj tački ovog pršljena. Centralna tačka se koristi i kadsu, zbog istog poremećaja rLunga, noge "umrtvljene",ukočene i kad su leđa ukočena.

Ovo je maksimalno sažeti i zapadnom sistemuobrazovanja prilagođen opis lečenja primenom mokše iakupunkture na kičmenim pršljenovima. Tu vrstu leče-nja ne primenjuju svi, već samo visoko specijalizovanilekari Tibetanske medicine, što u ovom slučaju značipoznavaoci usmenih tantri, usmenih učenja. Greškemogu da budu opasne po pacijenta, jer se u svakomod nabrojanih pršljenova stiče veliki broj nerava.Manje specijalizavanim lekarima se preporučuje da svetri tačke na navedenim pršljenovima masiraju, jeropasnost postoji samo od primene mokše i/ili akupun-kture, a ne i od masiranja.

Tibetanska medicina ne predviđa primenu mokšei akupunkture na preostalim pršljenovima.

10.7 AKUPUNKTURAPrema Tibetanskoj medicini postoji jedna vrsta

energije koja nekontrolisano povećava seksualne na-gone. Da bi neutralisali pojačanu seksualnu snagu ti-betanski lekari upotrebljavaju lekove, ali posle njihprimenjuju akupunkturu da bi "pacijentu olakšali teš-koće".

142

Akupunktura38 u Tibetanskoj medicini nije terapi-ja koja pacijenta može potpuno da oslobodi bolesti,kako se to često pogrešno veruje na zapadu.

Akupunkturu se kao pomoćno sredstvo u Tibe-tanskoj medicini koristi više od 2,5 milenijuma i to zaumanjenje ili eliminisanje bolova, a lekari je najčešćeizvode zlatnim, a ako njih nema, onda čeličnim iglama.

Akupunktura, u stvari, eliminiše simptome, ali neotklanja uzrok bolesti. Ona poboljšava cirkulaciju iopšte odbrambene sisteme organizma, ali njeno delo-vanje je kratkotrajno, oko tri meseca.

10.8 AKUPREŠURAAkuprešura je pritiskanje pojedinih tačka čove-

kovog tela i u Tibetanskoj medicini ima širu primenunego akupunktura. Tibetanska medicina smatra da jeakuprešura dobra za umor, pojačavanje cirkulacijekrvi, nervozu i za depresiju.

Akuprešura poboljšava varenje, umanjuje boloveizazvane zapaljenskim procesima, smanjuje ili elimini-še glavobolju itd, ali kao i akupunktura, ne može pot-puno da izleči pacijenta. Tibetanski lekari primenjuju ipreporučuju akuprešuru kao sredstvo za zaustavljanjekijanja, uzastopnog zevanja, drhtanja od straha i slič-no.

Nekontrolisano noćno izbacivanje semena kodmuškaraca, poluciju, Tibetanska medicina leči tako štolekar stavi ulje ili buter na semenovod ispod testisa izatim primeni akuprešuru.

Akuprešurna tačka za slične probleme kod ženanalazi se na spoju bedara i zdelice. Primenom akupre-šure na toj tački eliminišu se i sekreti neprijatanih

38 Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prihvatila jeakupunkturu kao terapeutsku metodu. (Prim. autora).

143

mirisa iz vagine, kao što su belo pranje (prvi stepensekreta prema Tibetanskoj medicini), žuti sekret (drugistepen) i braon sekret (treći stepen) vrlo neprijatnogmirisa.

Za otklanjanje umora očiju posle dugog čitanjaili gledanja televizije, preporučuje je pritiskanje tačaka"na srednjem delu tabana, onom koji ne dodiruje zem-lju". Druga tačka za otklanjanje umora očiju je u cen-tru vrata.

10.9 OBLOGEPrimenjuju se za primarne poremećaje rLunga.Lečenje oblogama je raznovrsno i uključuje pri-

menu celog niza metoda u koje, između ostalih, spa-daju:

- čvrsti predmeti- kamenje- tuširanje hladnom vodom- tuširanje toplom vodom- tuširanje hladnom/toplom vodom pod pritiskom- biljni paketići- blato- kupanje u pariTehnika hladnih obloga primenjuje se u lečenju

zapalenjskih bolesti kao što su bolesti tipa mKhrispa icirkulatorni poremećaji.

Tehnika toplih obloga primenjuje se u lečenjuhroničnih i nezapalenjskih procesa, kao što su pore-mećaji rLung i Badkan.

10.10 OLEACIJAU osnovi oleacija je vrlo jednostavan način leče-

nja i sastoji se od mazanja delova tela uljima ili uzi-manjem odgovarajuće tečnosti ili hrane, kao što suulja ili buter, bilo same, bilo sa drugom hranom kao

144

što su pirinač, ovas, ječam i ostale žitarice. Oleacijajača telo, poboljšava varenje i druge vitalne funkcije idaje lepotu koži. Uzimanje prave količine oleativnogleka je ključni element u ovom načinu lečenja.

Količinu leka/hrane koju će bolesnik uzeti lekarodređuje na osnovu ispitivanja njegovih sposobnostida hranu vari.

U slučaju da su poremećaji locirani iznad grudi(glavobolja, bolovi u grlu i slični) onda se, uglavnom,primenjuje spoljna oleacija, odnosno mazanje uljemušiju i glave.

Tibetanska medicina primenjuje (unutrašnju)oleaciju naročito pri opstipaciji (zatvor) koji tumači kao"posledicu oticanja energije, odnosno kao oticanjerLunga kroz nerve rekto-analnog regiona". OticanjerLunga, prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, izaziva-ju brojne bolesti kao što su gastritis, razni stomačniporemećaji, rak i funkcionalni faktori poput stresa,uznemirenosti i slabe ishrane.

10.11 SPREČAVANJE OTICANJA ENERGIJEEvo kako izgleda opis mera za "sprečavanje oti-

canja energije kroz nerve rekto-analnog regiona".Oleacija i losioni: Preporučuju se istopljeni i za-

grejani maslac ili susamovo ulje.Standardna masaža: Tibetanski izvori je ne

navode.Šaicu masaža: Treba masirati sledećih osam šai-

cu tačaka.1. Tri palca ispod završetka grudne kosti.2. Jedan palac levo od pupka.3. Jedan palac desno od pupka.4. Jedan palac levo od tačke 2.5. Jedan palac desno od tačke 4.

145

6. Jedan palac ispod pupka.7. Tibetanski 11. pršljen.8. Tibetanski 12. pršljen.Način masiranja: Tri kružna pokreta ili 7 kružnih

pokreta ili 21 kružni pokret. Masiranje počinje od 1.tačke i nastavlja se po navedenom redosledu osamšaicu tačaka.

10.12 ZAUSTAVLJANJE ŠTUCANJA OLEACIJOM IMASAŽOM

Osim uzimanja hrane na neodgovarajući način(alapljivost, gutanje vazduha sa hranom) štucanjemože početi ili se pogoršati i trajati dugo, zbog stresa imože biti krajnje neprijatno.

Oleacija i losioni: Koriste se losioni koje pripre-ma lekar

Standardna masaža: Tibetanski izvori je nenavode.

Šaicu masaža: Treba masirati sledeće dve šaicutačke.

1. Tačka neposredno iznad grudne kosti.2. Tačka na sredini donjeg dela grudne kosti.

Leži na zamišljenoj liniji koja spaja muškarčeve brada-vice.

Način masiranja: Tačku 1 namazati losionom imasirati. Ako treba, masiranje ponoviti. Ako se štuca-nje nastavi, preći na tačku 2. i uraditi isto.

10.13 LEK ZA PRERANO SVRŠAVANJE I FRIGIDNOSTSeksualni problemi kao što su prerano svršava-

nje, ukočenost i frigidnost, najčešće su posledicauznemirenosti, slabe telesne konstitucije, straha odseksa, loše informisanosti o seksu, slabe ishrane ineuvežbanosti.

Oleacija i losioni: Vidrina mast.

146

Standardna masaža: Namazati donji deo kičme idelove oko nje. Masirati lupkanjem, trljanjem i gnječe-njem

Šaicu masaža: Po redosledu treba masirati sle-deće šaicu tačke.

1. Prvi lumbalni pršljen2. Prvi sakralni pršljen3. Od 2. do 5. sakralnog pršljena4. Oko 7,5 santimetara ispod pupka.

10.14 CITATI O TERAPIJI I ČUVANJU ZDRAVLJA"Osnovni cilj terapije (u Tibetanskoj medicini)

jeste jačanje odbrambenog sistema organizma, odno-sno osposobljavanje organizma da se sam bori protivbolesti. (Tibetan medicine)"

Dr Ješe Donden, lični lekar dalaj lame, u jednomintervjuu (Tibetan medicine):

"Drago kamenje igra važnu ulogu (u očuvanjuzdravlja ili u lečenju).

Tirkiz pogoduje svim bolestima, a posebno u le-čenju trovanja hranom i u bolestima jetre. Naročito jedobro nositi drago kamenje tokom žutice, a zanimljivoje da i kamen postaje žut. I rubin je dobar protiv svihbolesti, a ametist pomaže u lečenju lepre, bolesti grla ikad u telu postoji višak vode. Safiri su od male koristi,mada su, u izvesnoj meri dobri za nerve.

Nošenje zlata i srebra nema nikakav bitan uticajna čovekov orgnizam…"

Dr Ješe Donden (Tibetan medicine):"Uticaj učestale seksualne aktivnosti na ljudsko

biće zavisi od godišnjeg doba. Najpogodniji meseci zaseks su septembar, oktobar, novembar i decembar."

Dr Ješe Donden (Tibetan medicine):

147

"Jaja ne treba mešati sa belim lukom, niti pakpečurke sa uljem od maslačka."

111111...000 MMMOOOKKKŠŠŠAAA

11.1 PALJENJE BILJA NA MOKŠA TAČKAMAU spoljne terapije spada i terapija poznata pod

imenom mokša, moksa ili Hor mokša. Koristi se zaporemećaje vitalnih tokova i vitalne snage ako pretho-dna terapija masažom nije bila uspešna. Mokša može ida se kombinuju sa masažom. Mokša je stavljanje(zagrejanog) ili paljenje biljnog paketića na mokšatačkama.

Mokša je sistem koji bi se, uslovno i radi lakšegsvatanja, mogao uporediti sa akupunkturom, ali lekariTibetanske medicine smatraju da je ovakvo upoređe-nja moguće u zapadnom sistemu mišljenja, ali da je usuštini potpuno neadekvatno. Među Tibetancima omokši vladaju kontradikorna mišljenja. O njoj se govo-ri kao o jednostavnom sredstvu koje mogu da prime-njuju i laici, ali iskusni tibetanski lekari upozoravaju daje za njenu pravilnu primenu potrebno "visoko znanjekoje se prenosi samo odabranima".

U svakodnevnoj praksi za oba gledišta postojetemeljni razlozi.

11.2 MOKŠA ZA LAIČKU UPOTREBUU prvom slučaju, uprošćena verzija mokše je

glavni i najčešći način lečenja koji primenjuje narodHor na severu Tibeta, pa je metod po njima i dobioime Hor mokša. Taj narod, u praksi, gotovo svaku vrs-tu bolesti leči mokšom. Uzrok popularnosti mokše usevernom Tibetu možda leži i u tome što tamo stalnovladaju velike hladnoće, što nema lokalnih biljaka pase moraju donositi iz drugih krajeva Tibeta, što je

148

mokša vrlo jeftin, a efikasan način lečenja, a to je zaovaj veoma siromašan kraj vrlo značajno. Drugi važanelemenat za takvu popularnost mokše jeste u tome štou tom delu Tibeta gotovo i da nema fakultetski obra-zovanih lekara. U izvesnoj meri slično stanje je i uLadaku (Indija) i u drugim budističkim delovima Hima-laja gde se primenjuje Tibetanska medicina.

Hor mokša potiče iz duboke istorije, veoma jecenjena i popularna kao sredstvo za lečenje zato što jepacijent može primenjivati bez ičije pomoći. Hor mok-ša se preporučuje za primarne rLung poremećaje, anaročito se preporučuje za poremećaje izazvane stre-som ili slične stresu, kao što su napetost izazvanauznemirenošću, histerija, delirijum, nervoza, nesanicai depresija.

Za kućnu primenu mokše dovoljno je uzeti kaši-čicu anisovog semena i pomešati ga sa kašičicom sam-levenog morskog oraščića. Smesu staviti u tkaninukroz koju neće da iscuri i zavezati. Sve to, zajedno,stavi se u posudu sa malo istopljenog maslaca i zagre-je se gotovo do ključanja.

Ovaj "medicinski zavežljaj" treba primeniti štotopliji, ali ga, naravno, treba ohladiti do temperaturekoju čovekova koža može podneti39.

11.3 MOKŠA ZA STRUČNU UPOTREBU

39 Pandan mokši u savremenoj medicini mogla bi da budeelektroforeza lekova na Hedovim zonama. Savremena medicinaumesto trava u elektroforezi upotrebljava sastojke koji su ekstra-hovani iz trava ili su sintetski. Elektroforeza vitamina B komplek-sa, recimo, pomaže u slučajevima neuropatija. Elektroforezom semogu ubacivati i hormoni i druge supstance. Lek se stavi u apa-rat, aparat se prisloni na kožu i električna struja ubacuje lek utelo pacijenta. Hedove zone, sa svoje strane podsećaju na aku-punkturne ili šaicu tačke. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

149

U drugom slučaju, znanje o mokši spada u tajnausmena učenja i njoj je posvećena Četvrta tantra Tibe-tanske medicine. Prema zakonima te tantre, mladilekar kome stariji lekar treba i može da prenese Četvr-tu, usmenu i tajnu tantru, mora da bude "perfektnavaza za tajna medicinska znanja sadržana u ovoj tan-tri". Učenja Četvrte tantre se ne prenose tek tako, atibetanski lekari odbijaju da odgovore na pitanja onjoj.

Poznavaoci ovih tajnih učenja smatraju da "veći-na studenata i poklonika Tibetanske medicine danasnema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tan-tre". Oni koji su samo radoznali, neće čuti ništa od ovetantre.

Međutim, evo nekoliko detalja o mokši sakuplje-nih u razgovorima i retkim pominjanjima u tekstovimakoje su napisali tibetanski lekari.

- Kada tibetanski lekar treba da primeni mokšuon će izvršiti određene predradnje koje zapadnjakumogu da liče na bajanje.

- "Lekar će", kaže dr Dolma, "svojim pevanjemmantri prethodno objasniti zlim duhovima da on nije tuda bi njih uznemirio".

- Lekar, pored ostalog treba da "uzme tačnemere pacijentovog tela da bi odredio i lokalizovao pra-vu tačku na kojoj treba da upotrebi mokšu".

- Primenom mokše u lečenju takozvanih hladnihbolesti lekar povećava toplotu bolesnikovog tela.

- U slučaju "toplih bolesti", kakve su, recimo,bolesti jetre, mokša može da spreči posledice koje binastale u crevima, želucu i drugim organima za vare-nje. Mokša neutrališe masti u bolesnikovom telu.

- Ako bolesnik ima česte dijareje, mokša možeda reši taj problem.

150

- Kada pacijent pati od bolesti tipa rLung kojadeluje na njegovo telo kroz sve telesne otvore, uputnoje sprečiti oticanje vitalne energije iz tela upravo krozte telesne otvore. Primenom mokše zatvaraju se pute-vi kojima vitalna energija otiče iz tela. Ovakvom blo-kadom kontroliše se stanje bolesnikovog rLunga ipogoršavanje bolesti biće sprečeno.

- Mokšom može biti izlečena svaka vrsta gnojneupale. Mokša jednostavno "isuši" gnoj.

- Mokša se može primeniti i kao preventivnosredstvo da ukloni uslove i okolnosti koje vode kabolesti.

- Mokša se ne primenjuje u danu u kojem se Me-sec uopšte ne vidi.

Dr Lobsang Dolma je duboko ubeđena da semokša može i sme primeniti samo određenog dana i uodređeno vreme dana. Prema njoj, negativni dani zaprimenu mokše su: utorak, subota i nedelja. Zašto jeto tako? Ona objašnjava da je utorak dan vatre. Ele-menat vatre dominira tim danom, a mokša je takođeelement vatre i ako se dve vatre spoje - teško tombolesniku.

Mokša je, prema dr Dolmi, najefikasnija, ako seprimeni u određene dane u mesecu. Ti dani se prepoz-naju na osnovu nekih elemenata čovekovog ponaša-nja.

Dr Dolma najozbiljnije tvrdi da će lekar skratitiživot pacijentu, ako primeni mokšu pogrešnog dana umesecu. Ona kaže da bi se u slučajju primene mokše upogrešno vreme "bolesnikovo telo sudarilo sa mok-šom".

Zbog toga lekar mora precizno da zna kako daodredi vreme kada se mokša može upotrebiti. Takvoznanje prenosi se isključivo usmeno. Na primedbu da

151

takvo ponašanje lekara Tibetanska medicina podsećana postupke astrologa, dr Dolma odgovara da je "as-trologija sastavni deo Tibetanske medicina".

Tokom razgovora o mokši dr Dolma je više putaponovila da je "mokša vrlo efikasno sredstvo za leče-nje, ali i veoma opasno ako se ne upotrebi u pravovreme i na pravi način".

O efikasnosti jedne vrste lečenja koje je, sudećipo opisu mokša, svedoči i austrijski planinar i učiteljHajnrih Harer koji je, pobegavši iz engleskog zaroblje-ničkog logora u Indiji, živeo među Tibetancima od1943. do 1950. godine. On u svojoj knjizi "Sedamgodina na Tibetu" pominje lečenje obolelog "prženjemkože usijanim gvožđem", ali ga ne opisuje detaljnije.

"Jednom sam bio svedok", piše Harer, "kad je(monah) na ovaj način iz duboke nesvesti vratio uživot već umirućeg pacijenta..."

U drugom slučaju koji Harer pominje brat dalajlame je pretrpeo srčani udar i više sati je ležao bezsvesti. Harer piše da ga je lični dalaj lamin lekar pov-ratio u život tako što mu je "pržio meso usijanimgvožđem".

U prevedenim tekstovima nigde se ne govori o"prženju pacijnetovog mesa", ali postoje podaci o šestvrsta nokše:

1. Spaljivanje osušenog bilja obično ubranog navelikim visinama Himalaja.

2. Spaljivanje uz pomoć zlatne igle.3. Spaljivanje uz pomoć srebrne igle4. Spaljivanje uz pomoć bakarne igle.5. Spaljivanje uz pomoć gvozdene igle.6. Spaljivanje uz pomoć dragog kamenja.

11.4 MOKŠA I KALEDNAR

152

Da bi primenio mokšu lekara mora da zna kom-plikovani tibetanski medicinski kelandar, već opisan udrugom delu (7.4 - 9) pravila za ispitivanje pulseva.

Evo kako izgleda kratki izvod iz jednog "kalen-darskog" uputstva za lečenje mokšom:

"Od 1. do 11. tibetanskog meseca, lekar ne tre-ba da primeni mokšu na gornjem delu pacijentovogtela - od srca pa naviše.

Od 11. do 12. meseca lekar ne sme da primenimokšu na onom delu tela koje ograničavaju horizon-talne kružne linije koje obuhvataju telo u visini srca i uvisini bubrega.

Od 12. do 14. tibetanskog meseca mokša se neprimenjuje na delovima tela od bubrega do tabana."

Koliko god navedeni podaci izgledaju malo bitni izanemarljivi s tačke gledišta lekara zapadne medicine,lekari Tibetanske medicine obavezno ih uzimaju u ob-zir ne samo pri primeni mokše, već i pri davanja leko-va.

11.5 MOKŠA IZ TAJNIH USMENIH TANTRILekar tibetanske medicine dr Lobsang Rapgaj

(Rabgay) opisao je i neke šaicu tačke koje se ne pomi-nju u zapisanim, prevedenim i objavljenim tantričkimmedicinskim tekstovima. Dr Rapgaj kaže da je deoinformacija koje je objavio, uzeo iz "Tantre koja objaš-njava" i "Usmene tantre koja podučava" (to je prvislučaj da tibetanski lekar objavljuje delove usmenihtantri), a deo informacija dobio je razmenjujući iskus-tva sa drugim tibetanskim lekarima. On piše:

"Na osnovu mojih istraživanja i posmatranjashvatio sam da bi se i sve mokša tačke mogle upotre-biti kao šaicu tačke za masažu (ovo je, ujedno, i prvaglasno izrečena podela na šaicu i mokša tačke) i to bez

153

ikakvih teškoća i opasnosti. Postoje brojne činjenicekoje podržavaju ovu tvrdnju. Iako potiče iz pradavneprošlosti, Tibetanska medicina je visoko sistematizo-vani i klasifikovani oblik medicine. Načini lečenja pode-ljeni su u tri osnovna niza, a plan lečenja pravi se naosnovu težine i mesta bolesti..."

"U 'Usmenoj tantri koja podučava', u delu u kli-ničkoj medicini, masaža se", piše dalje dr Rapgaj,"preporučuje kao jedno od glavnih dopunskih lečenjaza poremećaje rLung patologije. Ako je poremećajtako težak da masaža ne uspe, a naročito ako je bolesthronična sa akutnim ispadima, onda se kao sledeće le-čenje preporučuje primena mokše."

111222...000 MMMAAASSSAAAŽŽŽAAA

12.1 TIBETANSKA I ŠAICU MASAŽAPrema savremenim lekaraima Tibetanska medi-

cina, više od 60 odsto ljudi koji traže medicinsku po-moć obolelo je zbog:

- preopterećenja na poslu,- nezdrave hrane,- loših životnih navika,- sukoba sa okolinom,- uzdržavanja da raščiste odnose sa drugim oso-

bama- i zbog podcenjivanja sopstvene ličnosti.Kad otkriju da je pacijent oboleo zbog jednog od

ovih uzroka, tibetanski lekari ga informišu da mogu damu pomognu, ali ga upozoravaju da on najbolje možeda pomogne sebi i to na dva načina. Jedan je da elimi-niše uzrok bolesti, a drugi je da primeni i da primenju-je masažu.

Pojam masaža u Tibetanskoj medicini u izvesnojmeri razlikuje se od pojma masaže poznatog na Zapa-

154

du. Reč kojom tibetanski lekari označavaju radnju slič-nu masaži je dvosložna i glasi:

San-Ie.San na tibetanskom jeziku znači kanal, a pod tim

pojmom se podrazumevaju kanali kroz koje kruži en-ergija. Ie znači ispravljati, čistiti. Otuda Sanie u Tibe-tanskoj medicini znači - poboljšavanje toka energije poorganizmu.

Tibetanski lekari razlikuju dve vrste pročišćava-nja kanala:

1. tibetanska masaža2. šaicu masaža40

Poznavanje tačaka za masažu razlikuje se odlekara do lekara, ali svi, uključiv i one koji su, poredTibetanske, studirali i zapadnu medicinu, smatraju dasu i tibetanska i šaicu masaža najefikasnija spoljnaterapija za brojne bolesti.

Klasična tibetanska masaža primenjuje se zapoboljšanje opšteg stanja organizma, a preporučuje sesvakome tokom proleća i jeseni i naročito, tokomzime. Ona maksimalno poboljšava cirkulaciju, vraćasnagu mišićima, a koži prirodnu boju. Stres, napetost,nesanica, vrtoglavica i drugi poremećaji sličnog tipamogu se otkloniti ovom masažom, ali uz primenuodgovarajućih ulja i losiona.

12.2 MEDICINSKO ZNANJE ŠIROKIH MASA"Tibetanska medicina veći značaj pridaje primeni

odgovarajućih ulja i losiona za masiranjene, a manjisamom načinu masiranja. Ulja i losioni su lekovi kojitreba da uđu u organizam, a maseru je ostavljena slo-boda da odluči hoće li u tu svrhu da primeni:

40 Tibetanski naziv za ovu specifičnu masažu je šaicu, a nešiacu. (Prim. autora).

155

- trljanje- gnječenje- lupkanje/tapkanje- šaicu masažu- čišćenjePacijent, prema Tibetanskoj medicini, mora akti-

vno da sudeluje u bilo kakvoj vrsti lečenja, pa i u tera-piji masažom. On prvo treba da nauči da raspoznajeosnovne simptome i da u glavnim crtama zna njihoveizvore, a dužnost lekara je da ga u tome pouči. Zbogtoga su tibetanska masaža i šaicu masaža pretvoreneu jednostavne tehnike lečenja, posebno su prilagođeneza široku upotrebu i zato ih tibetanska medicina bezre-zervno preporučuje.

Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji tibetanskai šaicu masaža su "osnovna medicinska znanja širokihmasa", za razliku od drugih znanja Tibetanske medici-ne koja ne znaju ni svi tibetanski lekari. Tibetanskamasaža i šaicu masaža su tako koncipirane da privukupažnju širokih masa.

Tibetanska masaža je takođe i jedan od dopun-skih oblika lečenja, a pored tibetanskog sistema masi-ranja sadrži i kombinaciju poboljšanih tehnika kineskei indijske masaže.

Šaicu masaža je način lečenja koji se primenjujesamo u Tibetanskoj medicini i prastarog je porekla.

12.3 SREDSTVA ZA MASIRANJEStare tibetanske knjige kažu da su Tibetanci

vekovima proizvodili biljna ulja i losione i farmaceutskisu ih pripremali za terapeutsku masažu.

Ulje je korišćeno za standardnu masažu i za ma-sažu kod kuće, a farmaceutski pripremljeni losion zaspecifične bolesti, odnosno za šaicu masažu.

156

Pored ulja i losiona, za masažu, a posebno zamokšu, danas se upotrebljavaju biljke, ali to je onajdeo lečenja koji može i sme da obavi samo visokoobrazovani tibetanski lekar.

Podaci o masiranju travama, samlevenim trava-ma i čajevima i melemima od trava, kao i spravljanjelekova od trava, spada u visoko obrazovanje tibetan-skih lekara, a znatnim delom i u usmene tantre.

12.4 MATERIJALI ZA MASAŽUPostoje četiri vrste tvari koje se mogu koristiti za

masažu:- biljna ulja- buter- masti- koštana sržSvaka od ovih tvari ima specifična terapeutska

svojstva.Najjednostavnija i najčešće upotrebljavana sred-

stva za masažu su biljna ulja i buter.

12.4.1 Biljna uljaIma mnogo vrsta biljnih ulja koje mogu biti upo-

trebljene kao sredstva za masažu. Najefikasnije odsvih biljnih ulja je susamovo, koje se može koristiti to-kom cele godine, pogotovu ako nema drugih ulja naraspolaganju.

Za masiranje u toku zime naročito se preporuču-ju Aquilaria ulja zbog njihovih hranljivih sastojaka izbog svojstva da zagrevaju.

Ulje od sandalovog drveta preporučuje se zamasiranje tokom leta zbog njegovih osobina da ras-hlađuje.

157

12.4.2 ButerButer se vekovima koristi kao lekovito sredstvo,

ne samo u Tibetu, nego i u drugim, hladnim zemljama.Pre petog veka naše ere Tibetanci su buter upotreblja-vali za zacelivanje opekotina i povreda. Danas se buteru Tibetu upotrebljava kao sredstvo za masiranje bilosam, bilo u kombinaciji sa travama. Terapeutske oso-bine butera su enormne.

Primenjuje se kao sredstvo za masiranje:- umornih mišića,- za jačanje cirkulacije,- za otklanjanje stresa i napetosti i- za ublažavanje nervoze i depresije.Buter ima osobinu da zagreva, a koristi se za le-

čenje poremećaja rLunga.Buter vraća koži prirodnu boju i ima osobinu da

podmlađuje. Buter se koristi i u kombinaciji sa:- morskim oraščićem,- semenom anisa,- ječmenim prahom.Kad ovih artikala nema, onda se buter koristi

sam.Najbolji za masažu je onaj buter koji je odležao

izvesno vreme. U starim tibetanskim tekstovima stojida je buter star godinu dana najbolji za lečenje pore-mećaja izazvanih stresom.

U Tibetu se godinu dana star buter krave jakakoristi kao izuzetno efikasno sredstvo za šaicu masažuneurotičnih pacijenata i graničnih psihotičkih slučajeva.

Prečišćeni (pretopljeni) buter je dobar za pobolj-šanje pamćenja i jačanje inteligencije.

158

12.4.3 Susamovo uljeSusam (Sesamum indicum, familia Pedaliaceae)

je istočnoindijska, jednogodišnja biljka. Susamovo uljespravlja se od malog i pljosnatog susamovog semena,slatkastog je ukusa i ima osobinu da:

- blago povećava temperaturu tela,- oživljava kožu - vraća joj prirodnu boju,- deluje umirujuće na stres - smanjuje napetost,- podiže energiju organizma - jača njegovu sna-

gu.

12.4.4 Ulje sandalovog drvetaSandalovo ulje ima opor ukus i osobinu da steže

i hladi organske materije. Zbog toga je, tokom leta,zapravo i izvrsno sredstvo za opuštanje mišića i pobo-ljšanje kvaliteta kože.

U Indiji se dve do tri čajne kašičice sandalovogulja pomešaju sa kantom hladne vode i u tu mešavinustavljaju se umorna stopala i drže se tako oko 20minuta. Ovaj način oporavka stopala primenjuje sekad su temperature visoke.

12.4.5 Vidrina mastOsim što se masti nekih životinja vekovima kori-

ste za lečenje rana, koriste se i za masažu kad sumišići na leđima zategniti, u slučaju seksualne slabosti,gubitka spermatozoida i slabih bubrega. Kao najefika-snija mast za lečenje navedenih poremećaja pokazalase mast vidre.

12.5 LOSIONI KOJE PRIPREMAJU SAMI BOLESNICILosioni se dele na dve vrste, na one koje mogu

da pripreme sami pacijenti i na one koje pripremajusamo iskusni lekari. Ovde su dati samo losioni kojepripremaju sami pacijenti.

159

1.Kašičicu istucanog oraščića pomešati sa kašiči-

com istucanog ječma.Istopiti kašičicu i po, do dve, butera i pomešati

sa smesom oraščića i ječma. Mešati dok se ne dobijefino granulirana pasta.

Ovaj losion se preporučuje za probleme nastalekao posledica stresa i to za:

- napetost,- glavobolju,- obamrle mišiće,- nesanicu,- vrtoglavicu,- lupanje srca i- histeriju.2.Ako nema ječma, kašičicu samlevenog morskog

oraščića izmešati sa kašičiom prethodno istopljenogbutera. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta.

Ovaj losion se koristi za iste teškoće kao i pret-hodni losion, ali se posebno preporučuje i za:

- lupanje srca,- uznemirenost,- i nemir.3.Pomešati kašičicu samlevenog morskog oraščića,

kašičicu samlevenog anisa i kašičicu i po rastopljenogbutera. Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta.Ovaj losion je posebno efikasan u otklanjanju:

- nervoze,- histerije i- drugih neurotskih simptoma.

4.

160

Kašičici samlevenog anisa dodati kašičicu butera.Mešati dok se ne dobije fino granulirana pasta.

Ovaj losion se preporučuje za umorne oči, stara-čku slabovidnost i bolove u očima, ali i za bolna iliranjiva stopala. Primenjuje se tako što se stopala prvodobro operu, onda se losionom namažu bolni delovi.Potom se bolna mesta trljaju i blago gnječe.

12.6 PREDRADNJEMasaža se izvodi u mirnoj, toploj sobi koja nije

previše osvetljena.Najbolje mesto za masažu je pod. Maser na

njemu neometano i slobodno može da "radi na paci-jentu". Zamena za pod može biti jedino nizak krevet,prekriven čaršavom da spreči prljanje kreveta uljem.

Pre početka masiranja treba proveriti da li jepacijent opušten. Ako nije, maser treba da zatraži dapacijent nekoliko puta duboko udahne i izdahne. To-kom masiranja potrebna je apsolutna tišina kako bipacijent i maser mogli da osete i da prate jedan dru-gog. Oni treba da razgovaraju samo ako je to zaistaneophodno, ali i ta komunikacija treba da bude štokraća.

Opipavanjem stomaka maser proverava da li unjemu postoji ikakav zapalenjski proces ili moždakakav otok, jer se u takvim slučajevima masaža uopš-te ne primenjuje. Kad i ako utvrdi da ni jedan stomač-ni organ nije otekao, niti je upaljen, maser onda poči-nje polako da opipava i da blago pritiska zdrave iliobolele delove tela. Ako pacijent ne reaguje negativnona te pritiske, onda se mašaža može primeniti i narav-no, ako pacijent pokazuje da oseća olakšanje, svakakoga treba masirati.

161

Ako pacijent na opipavanje i na pritiske reagujenegativno i kaže da oseća bol ili da ima bilo koji drugiproblem, od masaže, naravno, treba odustati.

Međutim, ima slučajeva u kojima treba primenitimasažu, čak i kad pacijent reaguje negativno, ali otome isključivo odlučuje lekar i masaža se izvodi podnjegovim nadzorom ili je on sam izvodi. Lekar će, prenego što primeni masažu, proveriti ne radi li se moždao unutrašnjoj bolesti ozbiljne prirode. Pre početka ma-siranja dobro treba ispitati kožu oko obolelog dela telaili u tački i oko tačke u kojoj se reflektuju unutrašnjaobolenja. Koža u tim delovima ili oko njih, može bitihladna ili vlažna zbog loše cirkulacije ili može da budesuva i naborana zbog rLung problema.

Ukoliko u organizmu postoji upala ili poremećajvezan za organe za varenje, na koži se može pojavitiosip ili crvenilo.

12.6.1 Specijalne predradnjePosle opipavanja, dodirivanja i ispitivanja kože,

opipavaju se i pritiskaju šaicu tačke. Kako je svaka odovih tačaka nervima vezana za velike organe i sistemeu telu, svaki poremećaj jednog organa ili sistema, pos-laće centripetalni impuls kičmenoj moždini, što zdraviorgani neće učiniti. Kada takav signal stigne u kičmenumoždinu, onda nervi odgovarajućeg pršljenja postajupreosetljivi.

U takvim slučajevima lagani spoljni dodir ili blagiubod iglom u kožu koja pokriva odgovarajući pršljen,izaziva bol, a ponekad čak i obamrlost. Naravno, akounutrašnji organ nije oboleo onda blagi ubod neće iza-zvati takvu reakciju.

162

12.6.2 Primena tibetanske i šaicu masažeŠaicu masaža se, pre svega, preporučuje za sta-

bilizaciju nervnog sistema i za lečenje psihološkihporemećaja. Standardna tibetanska masaža u kojojima lupkanja, trljanja i gnječenja, naročito je uspešnaza sve poremećaje i probleme nastale kao...

- posledica stresa, zatim- za poboljšanje cirkulacije,- za oživljavanje iscrpljenih mišića,- za poboljšanje gipkosti kože,- za poboljšanje funkcionisanja celog tela i- za dizanje temperature tela.Standardna tibetanska masaža i specijalna, šaicu

masaža primenjuju se za lečenje raznih bolesti, počevod

- neuralgije,- paralize,- nesanice,- kardio-vaskularnih poremećaja do multiple

skleroze,- išijalgije,- bolova u kičmi,- diskushernije, pritisnutog nerva,- polio i- drugih mišićnih poremećaja.Obe masaže se preporučuju i kao dodatna,

dopunska terapija za većinu neurotskih poremećajakao što su

- nervoza,- napetost,- depresija,- razne vrste fobija, pa čak i za- neke tipove granične psihoze.

163

12.6.3 Kontraindikacije: infekcije - upaleStandardna tibetanska masaža i specijalna tibe-

tanska masaža šaicu kontraindikovane su, ne smeju seprimeniti, za niz obolenja izazvanih infekcijama i upa-lama. Obe masaže se naročito ne smeju upotrebiti usledećim slučajevima:

- sve vrste poremećaja varenja,- kod čiraša,- obolenja jetre i žuči kao što je recimo žutica i u- slučajevima takozvane vodene bolesti, odnosno

kad bubrezi redovno ne izlučuju tečnost.

12.6.4 Najpogodnije vreme za masiranjeNajpogodnije vreme za masažu je kasno uveče

ili kasno pre podne, svakako pre ručka.Masiranje se, u principu, ne preporučuje, niti se

praktikuje, rano ujutru, u topla popodneva i kasnonoću. Nije uputno masirati pacijenta neposredno posleobeda jer se krv tada koncentriše u oblasti stomaka iaktivno učestvuje u varenju hrane. U vreme varenjahrane periferni delovi tela dobijaju manje krvi i masa-ža nije dovoljno efikasna. Kada je hrana svarena, kadstomak više nije pun i kad krv ponovo počinje ravno-merno da teče u sve delove tela, vreme je za masažu.

12.6.5 Masiranje zimi naročito se preporučujeNajbolja sezona za masiranje je zima kada je

metabolizam čoveka najaktivniji. Zbog toga je i neop-hodno da čovek zimi uzima jaču hranu.

To je, u stvari, apsolutno nužno da bi se održaloaktivno stanje organizma koji zimi troši mnogo višeenergije i potrebna mu je veća toplota. Ako čovek neuzima dovoljno i ne uzima pravu hranu, onda njegovorganizam počinje da troši sopstvene izvore i rezerve,javljaju se nedostaci pojedinih materija, što ostavlja

164

pogodan prostor za nastanak raznih bolesti. Upravozbog toga, pri odlučivanju o masaži, mora se uzeti uobzir i trenutno godišnje doba.

Jedna osoba može da postigne maksimalni nivozdravlja ako je u stanju da menja svoju ishranu i po-našanje zavisno od trenutnog godišnjeg doba.

Pored uzimanja jake hrane, drugi način da seosigura stalan priliv energije jesu obloge i masaža. To-kom zime, pogotovu ako je oštra, treba masirati nesamo bolesne, nego i zdrave osobe. U vreme zimekorišćenje ulja i losiona takođe se posebno preporuču-je jer stvara dodatnu zaštitu od hladnoće.

12.6.6 Masiranje tokom ostalih godišnjih dobaTokom proleća potreba za energijom je još veli-

ka, iako temperatura raste, a tempo razmene materijaopada. Zbog toga se masaža i dalje preporučuje, ali neonako često kao tokom zime, već najviše tri puta sed-mično.

Potrebe za energijom rastu ujesen, pa time rastei potreba za masažom.

Temperatura okoline tokom leta je toliko visokada je potreba organizma za energijom maksimalnosmanjena. Standardna masaža za poboljšanje opštegstanja organizma nije uopšte preporučljiva, ali za leče-nje pacijenta masažu treba primeniti.

12.7 TEHNIKE MASAŽEUljem ili losionom maser prvo namaže svoje dla-

nove i prste, a onda ih, blagim udarima celih šaka,prstiju i dlanova, nanosi na telo pacijenta.

Dlanovi i prsti treba da budu topli i po tempera-turi što bliži pacijentovoj, a udari treba da budu rav-nomerni i u jednom pravcu.

165

Udarima se poboljšava cirkulacija, pacijent senavikava na dodir i priprema za trljanje i gnječenje.

U svim vrstama masaže upotreba ulja ili losionaje ključna terapija i njen značaj prevazilazi značaj upo-trebe ruku. Posle mazanja uljem počinje masaža trlja-njem u oba pravca. Na kraju se izvodi najvažniji deomasaže, gnječenje. Gnječe se obično mesnati delovi,ali gnječenje počinje od ramena, zatim se gnječe zad-njica, dlanovi i donji delovi nogu, pa bicepsi. Takođe sepreporučuje i masiranje zglobova.

Uljem se prvo maže pacijentova glava, a u ušnuškoljku se sipa nekoliko kapi. Onda se mažu dlanovi itabani, pa leđa, grudi, ruke i noge.

Oči, predeo srca i genitalije se ne mažu ni uljem,niti losionima.

12.7.1 Tehnika trljanjaTrljanje se izvodi snažnim kružnim pokretima uz

pritisak na telo celim dlanovima i prstima. Trljanje seizvodi na svim delovima tela, izuzev na osetljivimdelovima - srcu, genitalijama i očima.

Trljanje je efikasno za cirkulaciju, otklanja umor,poboljšava gipkost mišića, jača mišiće, smanjuje iliotklanja bolove u leđima, u ramenima i u nogama ote-klim od umora.

12.7.2 Tehnika gnječenjaEkstremiteti se gnječe palcem, kažiprstom i sre-

dnjim prstom, a svim prstima i dlanovima gnječe semesnati i drugi delovi tela kao što su zadnjica, tabani,dlanovi, ramena itd. Gnječenje mesnatih delova jeposebno efikasno za opuštanje napetosti i ublažavanjestresa jer su to delovi tela koji (pod)nose najvećunapetost.

166

Više od polovine problema na koje se pacijentižale odnosi se na takozvane humane probleme, odno-sno na probleme nastale iz odnosa sa okolinom. Kadačovek, bilo zbog čega, ne može na prirodan način daizrazi svoje emocije i kad te emocije ne izlaze iz čove-ka takozvanim psihološkim putevima, onda one nalazedruge puteve da to učine. Umesto da iskali bes na licukoje ga je izazvalo, bilo vikom ili svađom sa izaziva-čem besa, pacijent počinje da se žali na glavobolju,umor, vrtoglavicu i na niz drugih simptoma karakteris-tičnih za ovaj problem.

Veliki deo napetosti zadržava se u mišićima imesnatom delu tela.

Njihovim gnječenjem, uz upotrebu ulja i losiona,pacijenti se vrlo brzo, u najvećem broju slučajeva,oslobađaju napetosti.

Zglobovi su drugi delovi tela na kojima iskusanlekar ili iskusan maser mogu primeniti tehniku gnječe-nja. Njihovo gnječenje u slučajevima artritisa možedoneti veliko olakšanje. Međutim, maser mora vrloprecizno da dozira gnječenje i mora da bude apsolutnosiguran da njegovi zahvati ne pogoršavaju pacijentovostanje. Ako pacijent oseti i najmanji bol, gnječenjetreba prekinuti i umesto njega treba primeniti tehnikutrljanja. Ako pacijent i u tom slučaju oseti bol, ondatreba odustati od bilo kakve masaže.

12.7.3 Dijagnostika za masažu i upozorenjaNajbrži način da se utvrdi oblast ili tačka za ma-

sažu jeste pritisak na onaj deo za koji pacijent kaže daje oboleo ili obamro ili lekar utvrdi da je otekao. Druginačin je da se na osnovu pacijentovog opisa bola pret-postavi o kakvom se obolenju radi i da se, potom, ispi-taju medicinski već utvrđene tačke na kojima se jav-

167

ljaju simptomi obolenja pojedinog unutrašnjeg organa.Ako bilo koja vrsta pritiska olakšava bol pacijentu, akose, posle prekida pritiska, udubljenje u oteklini polakopopunjava, ako pacijentu u nekom delu obamrlogregiona ipak oseti dodir, onda su to tačke koje trebamasirati.

U takvim slučajevima i nije potrebno velikomedicinsko znanje da bi se primenila tibetanska masa-ža. Međutim, ako se radi o pacijentu koji ima

- visoku temperaturu,- zapalenjski proces,- infekciju ili- otekline izazvane zadržavanjem tečnosti u telu,onda je, za određivanje regiona ili tačaka za ma-

sažu, neophodno najmanje osnovno medicinsko zna-nje.

Treba biti veoma oprezan i prekinuti masažu akopritisak i trljanje obolelih ili odgovarajućih delova neeliminišu i ne umanjuju bol i muku pacijenta.

Pravilo je da se masaža ne primenjuje na paci-jentima koji...

... imaju temperaturu

... imaju groznicu

... se osećaju omamljeni

... su preosetljivi.

12.7.4 Znaci preteranog masiranjaDogađa se da maser, u želji da pomogne, prete-

ra masirajući pacijenta. U takvim slučajevima masažutreba prekinuti i ne primenjivati je više tokom toggodišnjeg doba.

Postoje brojni simptomi koji pokazuju da je pri-menjena prevelika doza masaže kao leka. Masažu tre-ba prekinuti i zaboraviti je kao metod u toku određe-

168

nog godišnjeg doba, u slučaju kad se kao posledicapojave dva ili više simptoma iz sledeće grupe simpto-ma:

- vrtoglavica,- lupanje srca,- jeza,- drhtavica,- glad,- žeđ,- malaksalost, - obamrlost,- bol i- pospanost .

12.8 TEHNIKA ČIŠĆENJADa bi se masažom postigao maksimalni efekat,

posle svakog masiranja primenjuje se jedinstvena ti-betanska tehnika čišćenja. Postupak je isti posle sta-ndardne tibetanske masaže i posle šaicu masaže.Zadatak čišćenja je da neutrališe, odnosno da otklonisve posledice koje masaža eventualno izazove.

Dok je masaža verovatno jedna od najterapeut-skijih metoda za lečenje mnogih poremećaja izvazva-nih stresom, njena primena izaziva pojačano lučenjemukoze koju luče mukozne membrane u telu, a takođepojačava aktivnost limfnog sistema. Pacijenti se poslemasaže često žale na tromost, pospanost i umor. Teh-nika čišćenja sprečava ove nuz pojave.

Tehnika čišćenja je u stvari upotreba biljnog pra-ška (u Tibetu od biljke čikpea) za čišćenje masiranogmesta od ulja ili losiona. Biljni prašak sprečava skup-ljanje i gomilanje sluzi u telu pacijenta. Pored toga,čišćenje daje ton koži i jača je.

Posle masaže pacijent se mora odmoriti nekolikominuta. Na masirana mesta, naročito na ona u koja su

169

utrljavana ulja i losioni, blago treba utrljati i biljniprah. Utrljani prah treba da odstoji najmanje 5, a naj-više 10 minuta, pacijent za to vreme treba da budeumotan u peškir ili u ćebe kako bi zaržao temperaturutela.

Ukoliko pacijent želi da se okupa posle masira-nja, preporučuje mu se da sačeka nekoliko minuta. Prenego što uđe u vodu ili pre nego što se tušira pacijenttreba da poprska vodom svoje oči, srce i genitalije.Tek nekoliko minuta zatim može da uđe u vodu i trebada ulazi polako i postepeno, deo po deo.

U slučajcima kad je pacijent...- fizički vrlo slab,- kad pati od anemije,- kad ima vrtoglavice,- kad ima lupanja srca,- kad je napet- ili je u stanju posle stresa...... za čišćenje se preporučuje prah od ječma ili

ovsa. Primena sva tri sredstva za čišćenje istovremenopojačava cirkulaciju i gipkost kože.

U slučaju da se klasična opšta masaža ne pokažedovoljno efikasnom ili pak pacijent želi dodatnu masa-žu i posle gnječenja, onda mu se kaže da se odmorikraće vreme i potom se pristupa šaicu masaži za pobo-ljšanje opšteg stanja organizma.

12.9 ISPITIVANJA PRE PRIMENE ŠAICU MASAŽEZa primenu šaicu masaže potrebno je iscrpno

poznavanje anatomije, a tačke koje treba masiratiotkrivaju se ili određuju na više načina. Prvo trebaispitati one površinske delove tela u kojima pacijentoseća bol.

170

Lekar to čini blagim dodirom, blagim pipanjem iliblagim stiskanjem delova tela na koje ga pacijent us-meri. Ukoliko lekar ne dodiruje jednu tačku, već većupovršinu tela, onda treba da upotrebi i prste i dlanoveobe šake. Ako je čovek zdrav, on će na te i takve vrstedodira reagovati isto ili uopšte neće reagovati, ali akoje bolestan, lekar će odmah primetiti razliku, što jesignal za dalja ispitivanja.

Ako je koža na nekom delu tela hrapava, suva,osetljiva ili obamrla, to je siguran znak da neki unutra-šnji organ loše funkcioniše.

Sledeći lekarev korak je da malo stegne obestrane tela istom snagom.

Pogođeni delovi će biti ili preosetljivi ili uopšteneosetljivi. Najzad, kad se otkrije deo koji je pogođen,treba ga blago dodirivati ili opipavati da bi se utvrdilatačka u kojoj je signal obolenja najjači.

Treba zatim utvrditi da li se, možda, radi o prob-lemu, bolesti u samoj koži, ili nešto dublje u potkož-nom tkivu, ili još dublje u mišiću koji ta koža pokriva.

Ako su odgovori na sva ova pitanja negativni,onda treba otpočeti ispitivanje čiji je cilj da otkrije okom se unutrašnjem organu radi. U tom ispitivanjumnogo može da pomogne ako se svaka pretpostavkaispita i proverom pršljena koji odgovara organu za kojilekar, na osnovu simptoma na koži, pretpostavi da jeoboleo. Prvo treba proveriti izgled kože na pršljenu ioko njega. Ako je taj deo kože suv, hrapav ili grub,radi se o poremećaju tipa rLung, ako je koža crvenkas-ta i ima pege, radi se o poremećaju tipa mKrispa, aako je bleda i hladna o poremećaju tipa Badkan.

171

12.9.1 Način masiranje šaicu tačakaZa masiranje šaicu tačaka mogu se koristiti bilo

palčevi, bilo koji od tri srednja prsta, zavisno od togakako lekaru ili maseru odgovara i koliko je masaža efi-kasna. Pacijenta treba masirati kružnim pokretima, usmeru kazaljke na satu. Mada se u starim tekstovimane pominju pokreti suprotni smeru kazaljke na satu, ioni mogu biti upotrebljeni, ako se pokažu efikasnim.

Na šaicu tački koja se masira, mogu se izvesti:- 3,- 7 ili- 21 kružni pokret.

12.9.2 Šaicu tačke na čovekovom teluMeđu najpogodnije šaicu tačke za masažu su

one koje se nalaze na lobanji i na kičmenom stubu.Tradicionalni tibetanski način za utvrđivanje mesta gdese one nalaze jeste merenje prstima i palčevima.

Od ukupno 78 tačaka, o kojima se u Tibetanskojmedicini govori kao o šaicu tačkama, ovde je opisanosamo onih 45 koje se određuju prema anatomskomrasporedu. Ostale šaicu tačke spadaju u usmena uče-nja.

(Iskusni lekari primenjuju šaicu masažu i na tač-kama koje nisu šaicu već su odraz bola, otekline, blo-kade, nerva ili mišića.)

Šaicu tačke na lobanji:tačka kako se nalazi

1. kruna glave 20 širina prsta od vrhanosa.

2. zadnja fontanela 24 širina prsta odvrha nosa

3. prednja fontanela 12 širina prsta odvrha nosa

172

4/5. leva i desna 3 širine prsta od zadnjezadnja fontanela fonta-

nele, desno i levo dole, ka ivici kose.6/7.l eva i desna širina palca od vrha ušne

prednja fontanela školjkeprema slepoočnici.

Šaicu tačke na kičmenom stubu41

tačka pršljen šaicu klasifikacija 8 prvi tačka stresa i rLung oboljenja 9 peti tačka pluća10. šesti tačka kičmene moždine, vital-

na rLung tačka12. sedmi tačka srca12. 12. tačka slezine13. 12. tačka želuca14. 13. tačka regenerativnih organa15. 14. tačka bubrega16. 16. tačka debelog creva17. 17. tačka mokraćnog mehura18. 19. tačka reproduktivnog fluida19. 20. donja/silazna tačka rLunga20. Neoznačen neklasifikovana šaicu tačka

Ostale šaicu tačke:TačkaLokacija Klasifikacija21. Na grlu, tačno Zajednička tačka

iznad grudne kosti. srca ikičmene moždine.

41 Tibetanska medicina ne deli pršljenove prema delovimatela, na vratne, torakalne i lumbalne, već ih jednostavno broji.(Prim. autora).

173

22. Tačka na grudnoj Tačka srcakosti u kojoj se seku

linija koja spajabradavice i linijakoja spaja vrh nosa sa pupkom.

23. Trostruka tačka, Badkan tačkejedan palac ispod grudne

kosti,poznata i kao vrh

želuca.

24. Trostruka tačka, mKrispa tačkesrednji deo želuca

palac ispodtačke 23.

25. Trostruka digestivna rLung tačketačka, palac ispod

tačke24.

26. Dvostruka tačka A tačka debelogpalac levo i desno creva

od pupka

27. Dvostruka tačka B tačka debelogdva palca levo i creva

desno od pupka

28. Tri palca Tačka mokraćnogispod pupka

mehura

174

29. U udubljenju ispod Tačka za poboljšanjedonje usne govora

30.i 31. U centru čela, 3,5 Bez posebnihdo 4 cm iznad oznaka

linija obrva

32.i 33. Između 7 pršljena Bez posebnihi vrha unutrašnjeg

oznakadela ramene kosti.

34.i 35. Na lopaticama, od Bez posebnih5. pršljena, četiri

oznkaprsta levo i desno.

36.i 37. Iza ušnih školjki Bez posebnihu udubljenju koje

oznakanastaje kad se otvoreusta.

38.i 39. Kad pacijent okrene Tačke zaglavu što je moguće zaustavljanjeviše desno ili levo, konac krvarenja

spušten od vrha nosa do-taći

će te dve tačke na ramenu

40.i 41. Nalaze se između Bez posebnihnoktiju i prvog oznaka

zgloba nožnog palca

175

42.i 43. Širina prsta Bez posebnihuvis od donjeg

oznakadela pete

44.i 45. Kad pacijent Bez posebnihopruženih ruku, oznaka

srednjim prstomdotakne spoljnideo butine.

12.9.3 Terapeutske osobine tri prve šaicu tačke1.Masiranje prve šaicu tačke (temeni deo lobanje -

20 širina prsta od vrha nosa) ima najveću terapijskisnagu, jer se u njoj ukrštaju tokovi rLunga, mKrispa ikroz nju prolaze krvni sudovi, nervi i limfni sistem.

2.Masiranje druge tačka (24 širina prsta od vrha

nosa) ima takođe veliko terapeutsko dejstvo, jer kroznju prolaze putevi rLunga, mKhrispa i Badkana.

3.Treća tačka takođe pruža terapeutske prednosti,

ali je manje efikasna od prethodne dve, jer je, uglav-nom, čine kosti, ligamenti i limfni putevi.

Posle stavljanja losiona, jagodicama palca ilijagodicama tri srednja prsta masirati svaku od ovih ta-čaka, prema navedenom redosledu, i svaku masirati sapo 3, 7 ili 21 kružnim pokretom.

Tehnika čišćenja ne primenjuje se posle masira-nja tačaka na lobanji.

176

12.9.4 Terapeutske osobine nekih šaicu tačaka- Vrtoglavica, mutna glava i zujanje u ušima su

najčešće posledice bolesnih bubrega, anemije, nesani-ce, napetosti, stresa i slabe ishrane.

Uz upotrebu losiona koji se dobija od lekara, tre-ba masirati svih sedam tačaka na lobanji i tačke 8, 9,10, 11, 12 i 14.

- Za klasičnu glavobolju treba masirati sedamtačaka na lobanji i tačku 12.

- Za bolove u leđnim mišićima, treba masiratitačku 14.

- Ako su bubrezi bolesni onda treba apsolutnoisključiti masiranje tačke 14 po sistemu trostrukih ta-čaka, zato što se upravo na mestu dve tačke u sistemutrostrukih tačaka, nalaze i sami bubrezi.

- Masiranje tačke 14 maksimalno je efikasno zaotklanjanje zujanja u ušima. Prema Tibetanskoj medi-cini uši su u direktnoj genetskoj vezi sa bubrezima.

- Stari tibetanski tekstovi iscrpno opisuju histeri-ju i kažu da se može lečiti popravljanjem toka energi-je, odnosno uklanjanjem bolesti tipa rLung iz nervnogsistema pacijenta. Obe vrste masaže i mokša su pose-bno dobri spoljni načini za lečenje histerije. U slučajuove bolesti treba masirati sve tačke od 1 do 12.

- Pored nekih infekcija i pojedinih bolesti, naj-češći uzrok nesanice je stres. Zbog nervne uznemire-nosti i napetosti ljudi često ne mogu da odspavaju nisat dva, a normalan san je neophodan organizmu.Drugi uzroci zbog kojih se javlja nesanica su položaj ukome se spava, ukočenost, bolovi, visoki pritisak iporemećaji u trbuhu.

- Lupanje srca ne mora uvek biti posledica boles-ti. Tibetanska medicina izričito naglašava da lupanjesrca izazvano neprikladnom ishranom i lupanje srca

177

nastalo kao posledica sukoba sa okolinom, "ne ostav-ljaju nikakve ozbiljne posledice". Produženi period iri-tacije, besa, nesigurnosti i stresa takođe izazivajulupanje srca i takvi ponovljeni napadi mogu izazvatinesanicu. Međuitim, nesanica se javlja i kao posledicaniza poremećaja, ali najčešće kao posledica anemije ipreosetljivosti. U svim takvim slučajevima treba masi-rati šaicu tačku broj 7.

111333...000 UUUMMMIIIRRRAAANNNJJJEEE NNNAAA TTTIIIBBBEEETTTAAANNNSSSKKKIII NNNAAAČČČIIINNN

13.1 PREKID VEZE IZMEĐU NEBA I ZEMLJEU sačuvanim zapisima, a naročito u usmeno pre-

nošenom znanju, Tibetanska medicina znatnu pažnjuposvećuje smrti, odnosno simptomima koji najavljujusmrt, njihovom lečenju, a u najgorem slučaju i religij-sko-medicinskim pripremama bolesnika za složeni pro-ces umiranja.

U nezapisanom delu Tibetanske medicine "Tajnausmena učenja u osam grana nauke o lečenju" jednocelo poglavlje posvećeno je smrti, ali njega poznaju, ilibolje rečeno, ono je dostupno samo odabranim lekari-ma.

Čitalac se, zbog toga, kao i autor, mora zadovo-ljiti retko zabeleženim izjavama ili oskudnim informaci-jama razbacanim po retkim pisanim izvorima o umira-nju.

Pored simptoma koji imaju realnu i naučno priz-natu vrednost i u zapadnoj medicini koja ih takođetumači kao najavu izvesne smrti obolelog, Tibetanskamedicina ubraja i one znake koje zapadna nauka, bezmnogo rezervi, svrstava u magiju i magijske obrede. Usimptome opšteg stanja bolesnika, a posebno u vesni-ke smrti, Tibetanska medicina svrstava i snove, što inije toliko strano zapadnoj psihijatriji, ali kako "nesta-

178

janje povremene refleksije koja se pojavljuje na nebu"ili "prekid veze koja povezuje zemlju sa nebom u di-menzijama kosmosa" prihvatiti kao simptome koji na-javljuju smrt neke osobe?

Evo kako, bukvalno prevedeno sa engleskog,glasi jedno takvo uputstvo objavljeno u zvaničnomčasopisu "Tibetanska medicina" koji u Daramsali, useverozpadnoj Indiji, izdaju tibetanski lekari izbeglice:

"Ustanite rano ujutro i ako je nebo čisto, stojtena suncu goli, opruženih udova i sa štapom ili brojani-cama u rukama. Poluzatvorenih očiju dugo zurite ucentar sopstvene senke, a zatim, zureći i dalje na istinačin, podignite pogled ka nebu i tada će se pojavitislika refleksija života.

- Ako su udovi slike u refleksiji kompletni i ako jeboja bleda i prozračno bela, onda život čoveka o komeje reč nije u opasnosti.

- Ako se u slici pojavi nešto dodatno ili ako neštonedostaje, onda je moguće utvrditi vreme smrti. Pre-ma boji je moguće utvrditi koje je zlo prouzrokovalobolest. Prema obliku je moguće utvrditi da li obolelimeditacijama može preokrenuti svoje stanje.

- Ako u odrazu refleksije nedostaje štap, to značida je "božanstvo koje štiti pacijenta otputovalo" i daće bolesnik umreti u roku od 5 godina.

- Ako nedostaje desna ili leva ruka, smrt će stićiza tri godine.

- Ako nedostaje gornji deo vrata, smrt dolazi uroku od 5, a ako nedostaje ceo vrat u roku od 3 mese-ca.

- Ako nedostaje gornji deo tela, bolesnik će um-reti za dva meseca, a ako nedostaje donji deo tela, zamesec dana.

179

- Ako nedostaje desni deo tele pacijent će umretiza 29 dana.

- Ako u odrazu ne postoji levi deo tela smrt ćanastupiti za 21 dan.

- Ako je refleksija nalik kvadratu - smrt trebaotkloniti (odložiti) meditacijama.

- Ako je odraz okruglog ili ovalnog oblika ili imaformu polumeseca, onda se smrt može odložiti obred-nim ritualima.

- Ako je slika smotana ili trouglastog oblika ondaje bežanje od smrti nemoguće i treba jačati vrlinebolesnika i tako ga pripremati za umiranje".

13.2 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - PRVI DEOMeđutim, Tibetanska medicina poznaje i drugu,

opipljiviju vrstu simptoma koje uzima u obzir pri formi-ranju opšte slike o zdravlju pacijenta, odnosno pri naj-avljivanju njegovog "bržeg ili sporijeg umiranja". Pre-ma klasifikacijama tibetanske medicine postoje dvevrste smrti:

1. smrt u nevreme2. smrt zbog toga što su (prirodni) elementi pot-

rošeni.Ispitivanje predznaka smrti izvodi se na tri nači-

na:1. Ispitivanjem spoljnih znakova na telu.2. Ispitivanjem unutrašnjih znakova.3. Ispitivanjem skrivenih znakova uma/svestiDruga i treća grupa znakova nisu opisane, a prva

se zasniva na pažljivom posmatranju pacijentovogtela.

- Prvo se istražuju i upoređuju oblici i boje delo-va tela, a potom disanje i krvni sudovi, pre svegavene.

180

- Ako su nokti i na rukama i nogama pobledeli ilipostali pepeljasti, oboleli će umreti u roku od devetmeseci.

- Ako su beonjače obolelog počele da se smanju-ju, oboleli će umreti u roku od 5 meseci.

- Ako u udubljenju na vratu, takozvanim đavolo-vim vratima, pramen kose raste uspravno (pravo),bolesnik će umreti u roku od 25 dana.

- Ako su kolena neprirodno izbočena, bolesnik ćeumreti u roku od mesec dana.

Navedeni znaci moraju biti ispitani pre ovih kojihslede:

- Ako se crne naslage formiraju oko korenazuba, oboleli će umreti u roku od devet dana.

- Ako nos počne da se zatvara, ako se spljošti,onda se to zove "zatvaranje vrata vitalne energije" ioboleli će umreti u roku od 5 dana.

- Ako je obolelom teško da zatvori oči i ako muje pogled ukočen onda će on umreti u roku od 3 dana.

- Ako su udovi zgrčeni (to se zove "nečisti ostacielemenata"), oboleli će umreti u roku od 7 dana.

- Ako očni nerv igra, odnosno ako oko leluja iako je bolesniku teško da izvesno vreme gleda u vis,to se naziva "talasanjem elemenata" i oboleli će umretiu roku od 15 dana.

- Ako se mišići lica (naglo) opuštaju , to se nazi-va "razaranje vrata elemenata" i bolesnik će umretiposle 11 dada.

- Ako disanje konstantno slabi, oboleli će umretiu roku od 6 meseci.

- Ako leva i desna očna vena igraju, to se zove"prekidanje veze između neba i zemlje" i oboleli ćeumreti u roku od 6 dana.

181

- Ako suze počnu da teku neprekidno, oboleli ćeumreti u roku od 10 dana.

- Ako se na nogama pojave znaci kojih do tadatamo nije bilo, oboleli će umreti za dva do tri dana.

- Ako reljef ušiju počinje da se izravnava ili akouši postaju bezbojne, to se zove kidanje ušnih veza ioboleli će umreti posle pet dana ili u ponoć trećegdana.

- Ako se dijafragma savija prema plućima ondasu prekinuti kanali "vodenih elemenata" i oboleli ćeumreti u roku od dve nedelje.

- Ako bolesnik ne može da spava onda ja nastu-pilo "pražnjenje semena vatre" i oboleli će umret posle13 dana.

13.3 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - DRUGI DEOPre izricanja suda o predstojećoj smrti, lekar

mora da utvrdi i da li je pacijent petrpeo neku od sle-dećih promena i u kom stepenu:

- iznenadna promena karaktera,- iznenadna promena glasa,- iznenadna promena načina hoda,- curenje krvi iz nosa- curenje krvi iz bilo kog telesnog otvora,- iznenadni nestanak čula mirisa,- iznenadni nestanak čula ukusa,- iznenadni nestanak čula dodira,- promena u seksualnoj želji- nagla promena temperature- sve druge drastične promene na i u čoveku.

13.4 SIMPTOMATOLOGIJA SMRTI - TREĆI DEO- Srce i jezik su povezani i kad srce počne da

gubi snagu to će izazvati skraćenje ili kontrakciju jezi-

182

ka, što se primećuje po tome što obolela osoba nemože čisto da govori.

- Oči i jetra su povezani i kad jetra počne da ot-kazuje oči prestaju da se pokreću.

- Slezena je povezana sa usnama i kad slezenapočne da otkazuje ta osoba ne može da drži usta zat-vorena. On svesno, silom može da ih zatvara, ali ćeposle nekoliko trenutaka donja usna pasti.

- Kada pluća počnu da otkazuju nosnice počinjuda se smanjuju i da se zatvaraju.

- Bubrezi su povezani sa ušima. Kad slabi i pres-tane puls bubrega oboleli više ne može da čuje. Možese dogoditi da pacijent normalno razgovara, ali odjed-nom više ne može da čuje sagovornika. Pregledajućipuls bubrega i detaljno uši, tibetanski lekari mogu dautvrde hoće li prividno zdrav čovek iznenada izgubitisluh i umreti.

13.5 ZNACI SMRTI U URINUOsoba kod koje se ispituje urin tokom noći ne

sme imati seksualne odnose, niti sme da pije alkohol,a postupak je sledeći:

Pacijentov jutarnji urin ulije se u čistu posudu iispituje se na sunčevim zracima.

- Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smr-ti koja će nastupiti zbog rLung tipa bolesti.

- Ako je urin sličan ustajaloj vodi u proleće, ondaje to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti.

- Ako je urin sličan pokvarenom mleku, onda jeto simptom predstojeće smrti od bolesti tipa Badkan.

- Ako u urinu ima mrlja sličnih mastilu, onda jeto predznak umiranja zbog trovanja.

- Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, već se urinmenja u unutrašnjosti mokraćnog mehura, što se na-

183

ziva "unutrašnje gomilanje olova", onda je to takođepredznak skore smrti.

- Ako je para koja se diže sa urina ljubičasteboje, oboleli će umreti u roku od 15 dana.

- Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt će nastupi-ti za 9 dana.

- Ako u urinu ima drugih boja posledice su iste.13.6 ZNACI SMRTI U STOLICI

Bolesnik sa prvim znacima zore treba da ispraznicreva.

- Ako se para ne diže sa stolice oboleli će umretiu roku od 9 dana.

13.7 ISPITIVANJE BOJE LICA- Ako se boja lica menja, bolesnik će umreti i ne

može se spasiti meditacijama.13.8 UDALJENA SMRT

Tibetanska medicina smatra da čovek može dareaguje i na bolest i na smrt bliske osobe koja se nala-zi, ili je umrla više desetina kilometara daleko. Evonekoliko citata iz tibetanskih medicinskih tekstova.

"Ako se kod sina može čitati puls jetre i ako jeon normalan, otac neće umreti. Međutim, ako puls si-novljeve jetre ne postoji - otac će umreti.

U ovoj dijagnostici mogu se koristiti i pulsevi od-nosa majka-sin i prijatelj-neprijatelj. Naprimer, ako uproleće kod sina postoji puls majke, oboleli otac će seoporaviti".

"Ako je umesto bolesnog sina, lekaru došaozdrav otac, analiza pulseva je drukčija. Ako se kod ocamože razaznati puls srca, onda će sin ozdraviti, akotog pulsa nema, sin će umreti."

"U prognozi o ishodu bolesti može se upotrebiti ipuls odnosa između muža i žene. Ako postoji puls

184

ženine jetre, muž će se oporaviti, ako ga nema muž ćeumreti."

"Ako je žena bolesna, onda se ispituje pulsmuževljevih bubrega. Ako se taj puls može palpirati,žena će se oporiviti".

U nizu detaljnih uputstava za tumačenje uzaja-mnog pulsa postoji i jedno, bitno ograničenje:

"Čitanjem uzajamnog pulsa ne može biti utvrđenuzrok poremećaja, bolesti, ali može faktor smrti."

13.9 DALAJ LAMIN LEKAR O UMIRANJUSmrt prema Tibetanskoj medicini nije jednosta-

van i kratkotrajan, već dug i složen proces. Evo šta učasopisu "Tibetanska medicina" o smrti kaže dr JešeDonden (Yeshe Dhonden).

- Ko i kako može da ustanovi smrt?+ Vrlo je bitno da smrt potvrdi lama-lekar... Ina-

če, odlazak svesti kroz krunu glave smatra se ideal-nom, ali taj oblik umiranja je redak. Svest najčešćenapušta telo kroz fizičke kanale koji povezuju srce sareproduktivnim organima. Ovaj proces traje tri do četi-ri dana. Ovaj proces je duži pri umiranju lama koje supostigle intelektualnu superiornost. Takve lame imajusposobnost da meditiraju dve sedmice posle prividnesmrti. Telo (umirućeg) ne iznosi se iz kuće dok se neokonča religijska ceremonija. Kad iz nosnica umirućegpoteku crvena i bela tečnost, to je znak da je svestnapustila telo.

U Indiji sam video kako spaljuju ljude, a da pre-thodno nije utvrđeno postojanje sigurnih simptoma daje svest defiitivno napustila telo.

13.10 BARDO TODOLBardo todol u bukvalnom prevodu znači "između

dva stanja". Bardo todol je najbolji primer koliko su is-

185

prepletane tibetanska medicina i tibetanska religija.Proces Bardo todola poznaje većina tibetanskih lekara,ali on je, pre svega, bio i ostao religijski kanon kojinije menjan vekovima i čija se suština prenosi samoodabranima.

Praktikujući Bardo todol, lama-lekar obaveštavačoveka na samrti šta ga čeka i šta treba da čini "izme-đu dva", od ukupno sedam posmrtnih stanja, odnosnostanja bukvalno na putu između života, preko smrti doreinkarnacije, do ponovnog zasađivanja fine svesti ilisemena svesti.

111444...000 PPPOOORRRTTTRRREEETTTIII

14.1 DR LOBSANG DOLMA KHANGKARDr Dolma je najpoznatiji lekar Tibetanske medi-

cine u Indiji, gde је do smrti živela kao i stotinjak hil-jada drugih tibetanskih izbeglica. Bila je najveći i naj-poznatiji praktičar Tibetanske medicine.

Bila je vrlo popularna među pacijentima. Nijegovorila engleski. Sudelovala je na međunarodnoj kon-ferenciji o Tibetanskoj medicini održanoj u Milanu, Ita-lija. Jednomesečna predavanja dr Dolma održala uHolandiji. I posle međunarodne konferencije o Tradici-onalnim azijskim medicinama, održanoj na univerzitetuu Kanberi, u Australiji održala nekoliko predavanja oTibetanskoj medicini.

Predavanja u Holandiji i Australiji dočekana su savelikim interesovanjem, ali su se završavala ozbiljnijimnesporazumima uglavnom iz sledećih razloga.

1. Tretirali su je kao lekara tradicionalne medici-ne, kao neku vrstu samouka, što ona nikako nije. Dr

186

Dolma je, zvanično, školovani lekar Tibetanske medi-cine42.

2. Najveće interesovanje zapadni lekari pokazalisu za usmene tantre, ali je dr Dolma odbijala da o nji-ma detaljno govori.

3. Dr Dolma je govorila preko prevodioca, što jeponekad stvaralo nepremostive teškoće.

4. Dr Dolma nije bila ubedljiv govornik i prenosi-lac znanja. Njeno vaspitanje i obrazovanje nisu jojdozvoljavali da zaobiđe način pričanja koji se na zapa-du smatra mističnim. Njen način razmišljanja bukvalnoje bio omeđen njenim vaspitanjem i socijalnim uslovi-ma pod kojima je odrasla i stasala kao lekar Tibetan-ske medicine. Strogo je poštovala pravilo da je njenprvenstveni zadatak da leči. Zbog toga nimalo pažnjenije pridavala pisanju o Tibetanskoj medicini, a gotovouvek se pozivala na usmene tantre i naglašavala nji-hov prevashodni značaj i ulogu u lečenju pacijenata.

U Tibetanskoj medicini nema zapisa o ženamalekarima, pa je pojava Dr Lobsang Dolme Kangkarčudna. Ona je najviša medicinska znanja, uključiv i ta-jne, usmene tantre, učila i od svog oca, a ono što jeznala prenela svojim dvema ćerkama.

14.2 DR DOLKAR KHANGKAR

42 Bilo bi dobro kad bi se i znanje naše tradicionalne medi-cine, uključiv i biljne apoteke, podiglo na institucionalni, fakultet-ski nivo.

Na taj način bi se izbegla nekontrolisana poplava samoz-vanih travara i vidara kojima je osnovni cilj samo da zarade i čes-to nanose više zla nego koristi. Trebalo bi postupiti kao u slučajunutricionizma koji je postao disciplina posle Drugog svetskog ratastvaranjem srednjih škola za dijetetičare i viših škola za nutricio-niste. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)

187

Srednje obrazovanje stekla u Indiji. Medicinskaznanja sticala od lekara Tibetanske medicine, ali najvi-še od majke dr Lobsang Dolme.

Lekarsku praksu u Indiji počela skormno, da bi1990. godine, pored klinike u Nju Delhiju, otvorila ikliniku u Bombaju. Dva puta sedmično leti u Bombaj.Obe klinike rade uz specijalno odobrenje indijske vladei kao ogranci Insituta za tradicionalnu Tibetanskumedicinu (Institute of Traditional Tibetan Medicine) uDaramsali.

Kako za Tibetansku medicinu ne postoji zvaničanakt indijske vlade, klinike dr Dolkar registrovane poaktu:

Registration Certificate No.4465 under Ayurvedic & Unani System of mede-

cine act 1951 (Registration No. S/11230)Dr Dolkar je (bila) savetnik za Tibetansku medi-

cinu indijske Health & Nutritional Research Organisati-on .

Govori engleski.Za izrazito teže slučajeve "konsultuje" stare tibe-

tanske knjige.Stalna adresa:Dolkar Herbal MedicineDolkar HouseD-10, Kalkaji,New delhi - 110019Tel: ++ 91 11 623 73 35Fax: ++ 91 11 642 98 63INDIA

14.3 DR LOBSANG RAPGAJ (RABGAY)Doktor Tibetanske medicine i psihologije i kalu-

đer tibetanskog budizma.

188

Diplomirao Tibetansku medicinu i budističku psi-hologiju na Univerzitetu Visva Barati, Šantiniketan,Zapadni Bengal, Indija. Potom je, više godina, bioučenik starije generacije istaknutih Tibetanskih lekara.

Kasnije, putovao svetom i držao predavanja navisokim medicinskim školama, univerzitetima i zdravs-tvenim centrima.

Dr Rapgaj vodi kliniku u Nju Delhiju i sarađuje saOdelenjem za biheviorističku medicinu u bolnici BethIsrael, pri Medicinskom fakultetu Harvard u SAD. Ta-kođe je spoljni saradnik-istraživač Njujorške fondacijeza srčane bolesti (New York Heart Research Foundati-on, New York).

Napisao je više članaka i dve knjige. Sarađuje uprojektima za propagiranje Tibetanske medicine i zaprimenu budističke psihoterapeutske tehnike u lečenjumentalnih bolesti.

Stalna adresa:Tsering Hse 193Mcleod GanjDharamsala,Himachal PradeshINDIA

111555...000 EEEHHHOOO IIIŠŠŠČČČEEEZZZLLLEEE CCCIIIVVVIIILLLIIIZZZAAACCCIIIJJJEEE

15.1 INERCIJA LJUDSKOG MIŠLJENJANekoliko meteorita palo je 24. jula 1790. godine

na jugozapad Francuske i Francuzi su počeli da govoreo "kamenju koje pada s neba". Međutim, članovi Fran-cuske akademije nauka zaključili su da su sve priče okamenju koje pada s neba glupost, jer je takva "poja-va fizički nemoguća" (un phenomen physiquementimpošible).

189

Otkako je Aristotel u IV veku pre nove ere zajednu sličnu pojavu tvrdio da je reč o "kamenoj gro-madi koju je vetar podigao u vazduh, a zatim bacio natle", ljudi, bar oni oko Mediterana, nisu verovali dakamenje može da pada s neba. Takvo uverenje vladaloje sve do početka XIX veka, iako su nebeske pojave, umeđuvremenu, proučavali briljantni umovi poputKopernika, Galileja, Keplera i Njutna. Tek kad je 26.aprila 1803. godine novi pljusak meteorita pao kodmesta Leglo, takođe u Francuskoj, članovi Francuskeakademije izmenili su svoj stav i od tada "kamenjepada s neba".

Dva veka kasnije, u ovo naše vreme, đaci u sre-dnjim školama uče da orbitom između Marsa i Jupiterai u Legranžovim tačkama ispred i iza Jupitera kruživeliki broj manjih ili većih kamenih gromada - asteroi-da, da povremeno neki od njih sklizne sa svoje puta-nje, da se nekontrolisano kreće po Sunčevom sistemu ida pojedini, kao meteoriti, padaju na Zemlju ili sagoreu njenoj atmosferi.

Kad je naučnik Albert Ajnštajn 1916. godine ob-javio svoju danas čuvenu Opštu teoriju relativiteta,novinari su ga pitali hoće li čovek ikada napraviti at-omsku bombu.

- To je isključeno - odgovorio je Ajnštajn!Tri decenije kasnije američka atomska bomba

eksplodirala je nad japanskim gradom Hirošimom.Naknadno stečeno znanje pokazalo je da ova

dva antinaučna stava pripadaju onoj kategoriji zbiva-nja i pojava poznatih u istoriji nauke kao "inercija ljud-skog mišljenja". Francuski akademici su krajem 18.veka mogli da donose zaključke samo na osnovu tada-šnjih dometa nauke i tek naučna spoznaja stečena 13godina kasnije ispravile njihovu grešku. Ajnštajn je na

190

početku Drugog svetskog rata, 1939. godine samispravio svoju, pismom je upozorio američku vladu dabi nacistička Nemačka mogla da napravi atomskubombu i Amerikanci su pretekli Nemce.

I svako razmatranje dometa i porekla Tibetanskemedicine podložno je inerciji ljudskog mišljenja.Domete Tibetanske medicine u dijagnostici, spravlja-nju lekova i terapiji lekari zapadne medicine podvrga-vaće isključivo znanju stečenom na savremenim medi-cinskim fakultetima.

Susrevši se s takozvanim primarnim, nenaučniminformacijama o Tibetanskoj medicini navedenim uovoj knjizi, naišavši na dijagnostiku čitanjem najmanje20 vrsta pulseva ili na prečišćavanje visoko otrovnežive i njeno pretvaranje u visoko lekoviti sastojak,većina lekara savremene medicine uzviknuće poputAjnstajna:

- To je nemoguće!S njihove tačke gledišta, ti, i drugi dometi Tibe-

tanske medicine navedeni kao informacije u ovoj knji-zi, nisu objašnjivi, pa, dakle, nisu ni mogući. Reagovaosam na potpuno isti način kad mi je tibetanska lekarkaprvi put pročitala pulseve i pored bolesti, otkrila i naj-intimnije osećanje, danas i meni smešni strah od ku-patila. Svaki sledeći pregled čitanjem pulsa pojačavaoje potrebu za objašnjenjem, jer...

Kako je moguće da jedan od najizolovanijih i na-jzaostalijih naroda na svetu, tibetanski narod većvekovima ima medicinu koja je u pojedinim oblastima,u čitanju pulsa na primer, daleko ispred savremene,zapadne medicine?

Medicina koju znamo kao zapadnu, modernu,savremenu medicinsku nauku uobličena je kao naukatek u 19. veku. Tada su postavljeni njeni naučni teme-

191

lji za otkrivanje stvarnih uzroka bolesti i za njihovolečenje. Do tog vremena u medicini zapadnog delasveta preovlađivali su spekulativni, metafizički i čestomistični pogledi i koncepcije. Velika otkrića u oblastiprirodnih nauka, učinjena u 19. veku, ubrzala su raz-voj zapadne medicine i omogućila naučnu sistematiza-ciju bolesti.

15.2 ČETVORICA NEPRIZNATIHPosmatrana isključivo kroz prizmu medicinskih

naučnih normi i opšteprihvaćenih istorijskih činjenica,Tibetanska medicina teško da može da postoji, ali onaipak postoji. Arheološka iskopavanja u 20. veku poka-zala su da je Tibetanska medicina davno, čak vrlodavno "imala racionalnu i iskustvenu osnovu za teoret-ske i praktične medicinske probleme". Drugim rečima,Tibetanska medicina je već vekovima nauka sa strogosistematizovanim vrstama bolesti. Bez obzira naarheološke nalaze, o kojima će biti reči u ovoj glavi, azbog onog pogrešnog zaključka članova Francuskeakademija nauka da "kamenje ne može da pada sneba" zapadni naučnici su i danas vrlo oprezni kadtreba da definišu novu teoriju na osnovu novootkrive-nih činjenica.

Ipak, s vremena na vreme, u svetu se pojavenaučnici koji odbacuju konvencionalni način mišljenja iod dotad poznatih teorija, hipoteza i činjenica stvarajunove sinteze. Oni uspevaju da se odupru inerciji ljud-skog mišljenja, ne razmišljaju samo u okvirima svogvremena i prostora i, kao takvi, uspevaju da proširegranice civilizacije. U delima četvorice takvih autora,nepriznatih u vremenu u kojem su živeli ili u kojemžive, postoje hipoteze koje bi, da su naučno dokazane,mogle da objasne da je Tibetanska medicina visoko

192

znanje, nasleđeno od visoko razvijene civilizacije nes-tale u katastrofi ili u kastatsrofama planetarnih ilikosmičkih razmera.

Prvi među njima, dr Imanuel Velikovski, multidi-sciplinarni naučnik, objavio je u Njujorku 1951. godineknjigu "Svetovi u sudaru"43 u kojoj je od pramenovakolektivnog pamćenja pojedinih naroda sadržanih ulegendama i mitovima i upoređivanjem starih svetihknjige, uključiv i Bibliju, rekonstruisao nepoznati peri-od čovekove istorije.

Velikovski je postavio hipotezu da je od 15. do16. veka pre naše ere, serija katastrofa kosmičkih iplanetarnih razmera pogađala našu Zemlju i izazvalana njoj brojne, manje ili veće posledice. Njegova knji-ga prevedena je na gotovo sve svetske jezike, doživelaje više izdanja na engleskom jeziku, ali je on 1979.godine umro u Americi kao nepriznati naučnik, a imaoje diplome tri fakulteta.

Tek su istraživanja Venere ruskim i američkimmeđuplanetarnim sondama pokazala da je Velikovskibio u pravu kad je, polazeći od mitova i legendi, tvrdioda na toj planeti vlada temperatura viša od 400 stepe-ni Celzijusovih. Astronomi, savremenici Velikovskog,uporno su odbacivali njegove hipoteze i uporno suostajali pri tvrdnji da na planeti Veneri vlada tempera-tura samo za nekoliko stepeni toplija od srednje Zem-ljine temperature, odnosno, samo oko 20 stepeni Cel-zijusovih.

Ruski naučnik, istoričar nauke, dr AleksandarGorbovski, koji danas živi u Londonu, postavio je i1966. godine prvi put objavio hipotezu da je na Zemlji

43 Immanuel Velikovsky: Worlds in colision, New York,1951.

193

u istorijsko vreme, postojala visoko razvijena civilizaci-ja, razvijenija od naše. Sledećih četvrt veka on jeuporno i dosledno obogaćivao ovu hipotezu novootkri-venim naučnim činjenicama i njenu poslednju, oboga-ćenu i vrlo uverljivu verziju objavio je u Moskvi 1989.godine pod naslovom "Книга Гипотез"44..

Gorbovski kaže da je visoko razvijena civilizacijabila malobrojna, da je znala da će Zemlju pogoditi ne-daća kosmičkih razmera i da je, zbog toga, po sveturazaslala svoje učene ljude da primitivnim i neukimnarodima, od kojih će neki možda i preživeti nesreću,prenesu znanja.

Gorbovski piše da su primitivni narodi obožavaliove izaslanike i tako, posredno, postavlja novu hipote-zu o nastanku religija a, ujedno, objašnjava zašto susvetske religije danas tako i toliko različite.

Navodeći niz neobjašnjenih primera iznenadnepojave znanja, kao na primer znanje o izlivanju bronzeili o spravljanju baruta, Gorbovski zaključuje da sukroz istoriju postojale, ali da postoje i u naše vreme,vrlo uske grupe ljudi koje ubrzavaju razvoj naše civili-zacije, tako što povremeno omogućavaju pojavu onihotkrića do kojih je hipotetička i iščezla civilizacija većbila došla. Kao čuvare tajnih znanja on navodi egipat-ske i druge žrece, pominje i tibetanske lame, ali neanalizira dublje njihovu ulogu.

U svom delu "Mi nismo prvi", Endrju Tomas45 idedalje od hipoteza Velikovskog i poput Gorbovskog, alipotpuno nezavisno od njega, postavlja hipotezu da je

44 Aleksandar Gorbovski: Svet u kome (ne) živimo. NaučnaKMD, Treće izdanje, Beograd 2007.

45 Andrew Tomas: We Are Not the First, Souvenir Press,London 1973.

194

pre nas na Zemlji živela neka visoko razvijena civiliza-cija. On sam svoju knjigu ovako predstavlja:

"Ova knjiga je o pencilinu pre nego što ga je unaše vreme pronašao Fleming, o avionima pre braćeRajt, o Jupiterovim mesecima pre nego što ih je zasavremenog čoveka otkrio Galilej, o atomskoj teorijipre nego što ju je u naše vreme formulisao Rateford, oelektričnim baterijama pre nego što ih opisao Volta, onauci pre ove nauke koju poznajemo."

Osnovno zanimanje četvrtog naučnika, dr DilipaKindžilala iz indijskog grada Kalkute, jeste proučavanjei prevođenje prastarih sanskritskih tekstova, moždanajstarijih sačuvanih pisanih dokumenata. On ne pri-pada naučnicima koji se trude da druge, ali i sebe,uvere u davno postojanje i iščezavanje visoko razvije-ne civilizacije. On takve podatke nalazi u sanskritskimzapisima i obelodanjuje ih. Prvi put je to učinio u knjizi"Letelice u prastaroj Indiji"46, objavljenoj 1985. godi-ne, a drugi put na Međunarodnom astronomskom kon-gresu održanom dve godine kasnije u Beču.

Trojica od ove četvorice naučnika, Velikovski,Gorbovski i Kindžilal, bave se i problemom godinekoja, umesto 365, traje samo 360 dana, upravo onomdužinom godine koja postoji u već pominjanom tibe-tanskom medicinskom kalendaru.

15.3 GODINA OD SAMO 288 DANATibetanci, kao i brojni drugi istočni narodi, u

svakodnevnom životu koriste lunarni kalendar čijagodina traje 354 dana, za razliku od zapadnih narodakoji koriste solarni, Gregorijanski kalendar, čija godinatraje 11 dana duže, odnosno 365,25 dana. Prema za-

46 Dilip Kinjilal: Vimana in Ancient India, Calcuta, 1985

195

konima Tibetanske medicine, a oni se, poput religijskihkanona, ne smeju menjati ni po kakvu cenu, tibetanskilekari ne smeju da menjaju ni svoj, medicinski kalen-dar koji se ne podudara ni sa lunarnim, niti sa solar-nim kalendarom, jer njegova godina traje šest danaduže od lunarne i pet dana kraće od solarne godine.

Tibetanski medicinski kalendar je podeljen načetiri osnovna godišnja doba od kojih svako traje po72 dana, što čini ukupno 288 dana.

Prema tom podatku tibetanski medicinski kalen-dar se podudara sa čudnim i još neobjašnjenim egipat-skim kalendarom, otkrivenim 1999. godine na crtežuneba napravljenom na tavanici grobnice velikog sveš-tenika Senmuta iz XV veka pre naše ere. Godina je natom kalendaru predstavljena sa 12 indentičnih krugo-va47. Svaki krug je podeljen na 24 dela, a 12 puta 24čini 288.

Tibetanski kalendar je vrlo blizak i svetom kal-endaru naroda Maja čija godina traje samo dva danaduže, ukupno 290 dana. Prema današnjem prirodnomtoku vremena, prema trajanju obilaska Zemlje okoSunca i Meseca oko Zemlje, za postojanje ova tri kal-endara nije moguće naći nikakvo racionalno, a pogoto-vu ne i objašnjenje koje bi bilo u skladu i sa opštepri-hvaćenim naučnim teorijama o nepromenljivosti odno-sa nebeskih tela u Sunčevom sistemu.

Podudarnost je očigledna. Najverovatnije je i danije slučajna, ali bez drugih vrsta dokaza, pre svegaarheoloških, za sada je moguće samo postaviti hipote-zu da je u davnoj čovekovoj istoriji godina možda tra-jala 288 dana.

47 Science & Vie, No 982, julliet 1999. Paris

196

Neobjašnjivih 288 dana, nisu jedina nelogičnostili, bolje rečeno, zagonetka tibetanskog medicinskogkalendara. Pored četiri osnovna godišnja doba, on imai peto, bezimeno godišnje doba, koje takođe traje 72dana, ali koje ne teče u kontinuitetu, već su njegovačetiri jednaka dela od po 18 dana razmeštena iza pro-leća, leta, jeseni i zime.

Umetanjem četiri dela od po 18 dana, godina ti-betanskog medicinskog kalendara dobila je ukupno360 dana. Ni Tibetanska medicina, niti tibetanskimedicinski kalendar ne daju odgovor na neizbežno pi-tanje; šta se dogodilo sa preostalih pet dana solarnegodine? Tih pet dana u tibetanskom medicinskom kal-endaru formalno ne postoje.

Međutim, tibetanski lekar mora precizno da znaraspored i trajanje sva četiri godišnja doba koja tekuneprekidno po 72 dana, kao i peto godišnje doba kojese deli na četiri odvojena dela od po 18 dana. Kako jeprema osnovnom konceptu Tibetanske medicine čove-kov organizam mikro odraz kosmosa, on mora da fun-kcioniše u skladu sa kosmičkim prilikama, a prvi ste-pen te usklađenosti jeste apsolutna usklađenost čove-ka sa godišnjim dobima na Zemlji.

Pojednostavljeno rečeno, u svakom od godišnjihdoba, uključiv i peto, priroda i usklađeni čovekovi pul-sevi imaju drukčije ritmove i tonove i te činjenice naj-važniji su elementi koje tibetanski lekar mora da uzmeu obzir pri određivanju dijagnoze čitanjem pulsa, priodređivanju terapije i u astrološkom opredeljivanju zaupotrebu mokše.

Kako je Tibetanska medicina nezamisliva bezpreciznog omeđavanja svih pet godišnjih doba kojatraju ukupno 360 dana, kako se, onda, ona usklađujusa solarnom godinom koja traje 365 dana?

197

Na vrlo čudan način. Još u toku studija budućitibetanski lekari uče kako da na osnovu sigurnih zna-kova u prirodi, pre svega na osnovu rastinja i sazvežđana nebu, raspoznaju i tačno odrede godišnja doba. Svipostojeći kalendari, uključiv i onog koji Tibetanci pri-menjuju svakodnevnom životu, nemaju pri tom nikak-vu ulogu.

Polazeći od ovih elemenata, a oslanjajući se nadrevne spise, oni uče kako da naprave specijalni kal-endar za svaku godinu posebnu, a koji će biti u apso-lutnom skladu sa učenjima Tibetanske medicine.

Četiri osnovna godišnja doba u tibetanskommedicinskom kalendaru imaju preciznu astronomskuodrednicu koju tibetanski lekari moraju strogo da poš-tuju. Sredina proleća mora uvek da bude tačno na danprolećne ravnodnevice, sredina leta tačno na dan let-njeg solsticija (najduži dan/najkraća noć), sredinajeseni na dan jesenje ravnodnevice i sredina zime nadan zimskog solsticija (najkraći dan/najduža noć)48.Kako jedno godišnje doba traje samo 72 dana, izmeđudva uzastopna godišnja doba pojavljuju se 18, 19 ili20 "slobodnih dana" u koje tibetanski lekari smeštajupo jednu četvrtinu petog godišnjeg doba. Onu razlikuod pet ili šest dana do ukupnog trajanja godine od 365dana, podele na četiri nejednaka dela, na po jedan ilidva dana, i dodaju ih jednoj od četvrtina petog godiš-njeg doba. Vrlo komplikovana računica za lekare koji,pri tom, strogo moraju da poštuju astronomske odred-nice, odnosno moraju da vode računa da sredine pro-

48 Prema Gregorijanskom kalendaru koji koristimo ravnod-nevice označavaju početke proleća i jeseni, a solsticiji početkeleta i zime. (Prim. autora).

198

leća i jeseni moraju uvek da padnu na ravodnevicu, asredine leta i zime uvek na solsticij.

Tako su tibetanski lekari uputstva za čitanje pul-sa i za lečenje - usklađena prema kalendaru od 360dana - rastegli i prilagodili kalendaru od 365 dana uprostoj i 366 dana u prestupnoj godini, odnosno priro-dnom toku vremena na Zemlji.

U dostupnim tibetanskim tekstovima nema obja-šnjenja otkad se i zašto se Tibetanska medicina tako itoliko strogo pridržava godine od 360 dana.

Međutim, prema Velikovskom, vreme obilaskaZemlje oko Sunca menjalo se više puta, a počev od XVveka pre naše ere, kada su se u Sunčevom sistemuzbile velike promene, godina je trajala 360 dana, da biZemlja, zbog katastrofe većih razmera, u VIII veku prenaše ere ponovo skliznula na novu orbitu, ovoga putaod 365 dana. I Gorbovski govori o godini od samo 360dana, a obojica potvrdu nalaze u starim zapisima isačuvanim legendama. Tako se, recimo, o godiniisključivo kao o vremenu od 360 dana, odnosno o pe-riodu od 12 meseci sa po tačno 30 dana, govori u Ve-dama, tekstovima koje su bramanski preci, Indo-Arijevci, doneli na indijski potkontinent sa severa izneke dosad još ne definisane postojbine. TekstoviVeda govore kako mesec prvih 15 dana raste da bi po-tom drugih 15 dana bivao sve manji, a Sunce se 180dana kreće ka severu, a 180 dana ka jugu. Kinezi sutakođe imali godinu od 360 dana, i 12 meseci sa potačno 30 dana. I podela kruga na 360 stepeni predsta-vlja ostatak sistema prema kome godina ima 360dana, svaki stepen predstavljao je deo putanje kojiZemlje prođe oko Sunca u toku jednog dana49.

49 Kinezi su svojevremeno čak pokušali da krug podele na

199

Na Kongresu Međunarodne astronomske federa-cije, održanom 22. septembra 1987. godine u Beču,profesor dr Dilip Kindžilal podneo je referat koji bi ta-kođe mogao da objasni razloge zbog kojih tibetanskimedicinski kalendar insistira na godini od 360 dana.On je u referatu citirao sanskritski tekst koji kaže da je"kataklizma, nalik na onu opisanu kao 'nuklearnazima', pogodila svet pre oko 20 hiljada godina, prinu-divši Zemlju da 'siđe' sa svoje orbite od 360 dana, naorbitu od 365 dana..."

Podaci u sanskritskom tekstu o vremenu kada senesreća dogodila razlikuju se od onih koje citiraju Veli-kovski i Gorbovski, ali je posledica ista:

Zemlja je sa orbite od 360 dana, skliznula na or-bitu od 365 dana.

Ako se prihvati nepobitna istina da pojedinidometi Tibetanske medicine, kao tumačenje pulsevana primer, prevazilaze znanja savremene zapadnemedicine, ako se ne zanemari tibetanski medicinskikalendar koji insistira na godini od 360 dana i citati izsanksrita koji kaže da je "zemlja gurnuta sa orbite od360 dana" i ako se uzmu u obzir prepisi četiri stara ti-betanska teksta koja govore o njenom praiskonskomporeklu i o kojima će tek biti reči u ovoj glavi, onda semože postaviti osnovana pretpostavka da je Tibetan-ska medicina doista nauka nasleđena od neke davnoiščezle, a visoko razvijene civilizacije stradale u katas-trofi planetarnih ili kosmičkih razmera.

Postoje li za tu pretpostavku i drugi ili drukčijidokazi od ovih koje navode trojica naučnika, a koji bi

365,25 delova, koliko traje novi period obilaska Zemlje oko Sun-ca, ali su odustali, jer je račun bio isuviše komplikovan. (Prim.autora).

200

mogli da ukažu na doista prastaro poreklo Tibetanskemedicine?

Pokazalo se da drugi i drukčiji dokazi postoje i dasu geografski čak povezani sa Tibetom. Otkriveni suarheološkim istraživanjima u Pakistanu, u dolini, slivu iu zalivu Inda, reke koja izvire u Tibetu.

Prema arheološkim nalazima, Tibetanska medi-cina bi mogla da bude bogato nasleđe poteklo od viso-ko civilizovanih naroda koji su, između 6500. i 1500.godine pre naše ere, živeli u dolini Inda i njegovih pri-toka.

Logična je pretpostavka da je znanje iz donjegtoka reke Ind preneto i do njenog izvora, do manjerazvijenog naroda u Tibetu i tu sačuvano zbog strogezabrane da se menjaju njegova pravila i zbog geograf-ske nepristupačnosti u kojoj je tibetanska civilizacijavekovima opstajala kao najizolovanija na geografskomkrovu svetu.

Istorijska je činjenica da su narodi visoke kulturei znanja živeli u dolini reke Ind i da su nestali, najve-rovatnije, u katastrofalnim tektonskim poremećajima.Posle 1500. godine pre naše ere te oblasti su počeli danaseljavaju Indo-Arijevci. Dolazeći sa severa oni sudoneli svoju nauku i svoju medicinu opisanu u bra-manskim svetim knjigama - Vedama. Taj manje razvi-jeni narod - Indo-Arijevci - naselio je prostore nakojima je živeo razvijeniji, ali nestali narod (nazvan unauci proto-indijska civilizacija), a medicina na nižemnivou, Ajurveda Indo-Arijevaca, zauzela je mestomedicine nestale iz dolini i slivu reke Inda, ali sačuva-ne samo kod njegovog izvorišta - na Tibetu.

Ovakva rekonstrukcija preistorijskih događajajedino može da objasni današnje postojanje dve razli-čite medicine u neposrednom susedstvu, pod Himala-

201

jima, odnosno u Indiji i na Himalajima, odnosno uTibetu. U takvu sliku preistorijskih zbivanja jedinomože da se uklopi i činjenica da čitanje pulsa u Tibe-tanskoj medicini postoji najmanje 2,5 milenijuma, amožda i čitavih šest milenijuma, a u Ajurvedi, medicinikoju su ovamo doneli Indo-Arijevci, pominje se tek uXVI veku naše ere, dakle postoji samo četiri veka.

Evo naučno dokazanih podataka, ali i podatakauzetih iz novih i još nedokazanih naučnih teorija tibe-tanskih preporoditelja koji bi, zajedno, mogli da upot-pune rekonstruisanu sliku istorije medicine na izvorureke Ind u Tibetu, i u njegovoj neposrednoj blizini, udolini i slivu iste reke na Indijskom potkontinentu.

15.4 FALSIFIKOVANA ISTORIJA RELIGIJE BONBudistički i indijski izvori tvrde da Tibetanci nisu

imali svoje pismo do VII veka, sve dok SrongcenGampo nije postao 33. kralj Tibeta. Za vreme njegovevladavine, od 629. do 649. godine, Tibet je, prema is-tim izvorima, postao politička i vojna sila u CentralnojAziji i bio je to u sledeća dva veka. Osvajanjem malihplaninskih kraljevina Gampo je teritoriju Tibeta proširona područje dvaput veće od današnjeg, a mir je učvrs-tio tako što se oženio kineskom i nepalskom prince-zom. Ove dve mlade žene odigrale su presudnu uloguu istoriji Tibeta. Obe su pripadale budističkoj veri. KraljSrongcen Gampo je do njihovog dolaska ispovedaobon religiju, ali je uticaj dve supruge bio toliko jak dasu uspele da ga preobrate u budizam koji je on, po-tom. proglasio za državnu religiju.

Tako je počela infiltracija budizma koji je otvoriovrata kulturnim i drugim uticajama iz susednih zema-lja, naročito iz Kine i Indije. Od tada bon religija padau zasenak, a njena učenja prilagodjavaju se budistič-

202

kim normama i pripisuju Budi. Kao što je poznato, ranibudizam je učio da duša ne postoji. Međutim, tibetan-ska verzija budizma, poznatija pod imenom lamaizam,i njegov sastavni deo - tibetanska medicina, u svojimučenjima sadrže pojam rLung koji se, u izvesnoj meri,može uporediti sa hriššćanskim pojmom duša. Ta bitnarazlika između izvornog budizma i savremenog lamai-zma - postojanje, odnosno ne posothanje duše -mogla bi da bude posledica pretakanja učenja bon utibetansku verziju budizma.

Kraljevi posle Srongcena Gampoa podsticali suširenje budizma, jer su na taj način obuzdavali lokalnuaristokratiju čvrsto povezanu sa monasima prebudisti-čke religije bon. Budistički interesi bili su razlog da sefalsifikuje i da se do, izvesnog stepena, likvidira istori-ja prebudističkog perioda, pa je, tako, poreklo tibetan-ske civilizacije pripisano budističkoj religiji i njegovojrodnoj zemlji, Indiji. I svo znanje, uključiv tibetanskuastrologiju i tibetansku medicinu, takođe je pripisanouticaju budizma.

Istorijska je činjenica da je Tibetanska medicinadoživela preporod baš u vreme širenja budizma u Tibe-tu, ali to nikako ne mora da znači da su joj korenibudistički, kako pokušavaju da dokažu savremeni isto-ričari budizma, potpuno zanemarujući činjenicu o stari-jem poreklu tibetanske bon religije.

Za vreme vladavine kralja Srongcena Gampoapočelo je zapisivanje medicinskih učenja koja su dotada prenošena isključivo usmeno. Lekar Jutok DrekiBreka posetio je Indiju tri puta i otuda je doneodopunska znanja. Budistička hronologija dokazuje dasu baš tada sa sanskrita prevedene i Četiri medicinsketantre koje (danas) čine osnovu pisanih izvora Tibe-tanske medicine.

203

Njegov unuk, Jutok Jonten Gonpo, takođe je triputa išao u Indiju da bi uporedio Tibetansko medicin-sko učenje sa indo-arijevskim medicinskim sistemomAjurveda50. Istorija budističke Tibetanske medicinetvrdi da je živeo 125 godina i da je zapisao više meto-da lečenja. Jedan od zapisa se odnosi na hirurgiju, onukoju su Tibetanci izgubili tri veka kasnije.

15.5 PRVI MEDICINSKI KONGRES U VIII VEKUKako bi se to reklo današnjim jezikom, prvi me-

đunarodni kongres o medicini održan je za vreme vla-davine kralja Trisonga Deucena (755-797).

Kongres je održan u Lasi, a sudelovale su medi-cinske delegacije iskusnih lekara iz Mongolije, Kine,Indije, Persije, Istočnog Turkestana, Nepala, Kašmira iAvganistana. Kongres je trajao nekoliko dana, a tibe-tansku delegaciu predvodio je Jutok Jonten GonpoNjingma, očigledni naslednik lekarske loze Jutok.

Okupljeni lekari su jedni drugima prenosili zna-nja i dotad stečena iskustva u lečenju ljudi, ali ono štou podacima o kongresu posebno pada u oči jeste zapiso uspostavljanju medicinskih principa. Svi prisutnilekari su se, pred kraljem, zakleli da će striktno pošto-vati usvojene principe u istoriji Tibetanske medicinepoznate kao "Četiri zaveta":

1. lekar mora da bude altruista

50 Indijska nacionalna akademija nauka objavila je sedam-desetih godina "Sažetu istoriju nauke u Indiji" (B.V . SubbaRayappa, A concise history of Science in India (with Bibiliogrphy)(New Delhy, Indian National Science Academy) u kojoj tvrdi da jemedicina sa indijskog potkontinenta značajno uticala na grčku iarapsku medicinu. Pored ostalih dokaza navedena je i Hipokrato-va rasprava "O disanju" u kojoj on o disajnim organima "govorigotovo na isti način kako je to učinjeno u indijskom konceptu 'va-ju' i 'prana'". (Prim. autora)

204

2. lekar ne sme da bude lenj i da gubi vreme3. lekar mora da se odrekne alkohonih pića4. lekara mora da se posveti pacijentu i da mu

ukaže svaku moguću pomoć, bez obzira na poreklo,društveni status i bogatstvo, odnosno siromaštvo.

Porodica Jutok je kroz vekove odigrala najbitnijuulogu u očuvanju znanja o Tibetanskoj medicini. Jedanod potomaka te porodice, Jutok Jonten Gonpo Sarma,živeo je u 18, veku. Njemu se pripisuje nova verzija"Četiri medicinske tantre".

15.6 PRAIZVOR U PREBUDISTIČKOJ RELIGIJI BONMladi tibetanski naučnici, obrazovani u izbegliš-

tvu, najviše baš u izbeglištvu u Indiji - preporoditelji,kako sebe nazivaju - slažu se s budističkim tvrdnjamada se vreme od prvog Jutoka, do Jutoka Sarme 11vekova kasnije, može nazvati zlatnim periodom Tibe-tanske medicine, ali izričito odbacuju tezu da Tibet doVII veka nije imao pismo. Oni kažu da je ministar kojije u VII veku išao u Indiju, samo usavršio postojećepismo. Kao dokaz navode životopise 32 kralja koji suvladali Tibetom u periodu od oko hiljadu godina preSrongcena Gampoa. Precizni životopisi kraljeva, premanjihovomm mišljenju, ne bi mogli da postoje da nijepostojalo pismo kojim su zapisani. Preporoditelji pobi-jaju i tvrdnju da je znanje, uključiv i medicinsko zna-nje, doneto iz Indije "u tamnu zemlju Tibet" tek pre-vednim tekstovima indo-arijevske medicine Ajurveda.

Protivljenje preporoditelja je izgleda osnovano.Dok Tibetanska medicina od praiskona zna za dijagno-stiku čitanjem pulsa i pregledom urina, dotle se tegrane u Ajurvedi pominju tek u XVI veku naše ere.Preporoditelji još zastupaju i tezu da je "(tibetanske)gorštake, najmanje hiljadu godina pre nastajanja živo-

205

topisa 32 kralja, prosvetlio bon", prebudistička religijaTibeta.

Pored preporoditelja u izbeglištvu, probudističkojtezi oštro se suprotstavljaju bonposi, monasi u retkimpreostalim manastirima religije bon. Oni za sebe kažuda su direktni naslednici drevne tibetanske religije itvrde da je tibetanska civilizacija cvetala mnogo veko-va pre pojave budizma. I preporoditelji i bonposi doka-zuju da je bon religiju osnovao Šenrab Mibo koji je oko1855. godine pre naše ere živeo u zemlji Olmo Lun-gring. Tu zemlju, istovremeno stvarnu i mitsku, bon-posi smeštaju "jugozapadno od planine Kajlaš i jezeraManosarovar, negde u pravcu stare Persije".

Prema legendi rekonstruisana i sažeta, priča oŠenrabu Mibou glasi ovako:

"Šenrab Mibo je imao sina Krišesa koji je, sa jošsedam mudraca, zatražio od oca da ih uči medicini.Otac im je objasnio:

- Višebojnu zbirku od stotinu hiljada načina leče-nja

- Belu zbirku od stotinu hiljada medicinskih leče-nja

- Crnu zbirku od stotinu hiljada načina medicin-skih lečenja.

Krišes i drugi mudraci su zatim širili ta znanja."Prema bonpo tradiciji Krišes i mudraci su praiz-

vor od kojih potiču čak i čuvene "Četiri medicinsketantre", (i danas) nukleus tibetanskog medicinskogsistema.

Premalo je naučno potvrđenih podataka da bipostojanje Šenraba Miboa bilo dokazano. Međutim,ako dalja istraživanja pokažu da on jeste osnivač reli-gije bon, čiji je sastavni deo tibetanska medicina sasvojim zagonetnim medicinskim kalendarom čija godi-

206

na traje 288 dana, onda tu činjenicu treba razmatratiparalelno sa već pominjanim egipatskim kalendaromotkrivenim u grobnici velikog sveštenika Senmuta.

Šenrab Mibo je živeo u XIX veku pre naše ere, aegipatski kalendar je nastao četiri veka kasnije u XVveku pre naše ere. Ovakav vremenski raspored omo-gućava dve pretpostavke. Prva je da egipatski kalen-dar vodi poreklo od tibetanskog kalendara, danas poz-natog kao tibetanski medicinski kalendar, a druga jeda oba potiču od nekog nepoznatog, trećeg izvora.

Pored ove indikativne legende o Šenrabu Mibou,indicije o postojanju medicine u prebudističkom perio-du Tibeta nađene su i u prepisima četiri različita bonpoteksta.

15.7 PRVI NAĐENI PREPISU Bjamsma tekstu, čiji je prepis otkriven u XI

veku, stoji da se u vreme vladavine prvog tibetanskogkralja, Njakri Canpoa, znalo za sledećih 12 bona:

1. Božanski bon koji obezbeđuje/omogućavaspasenje

2. Bon slave koji omogućava napredak 3. Bon koji oslobađa putem ucene 4. Bon postojanja koji budi duhove mrtvih 5. Bon koji čisti odbacivanjem negativnosti 6. Bon koji oslobađa od prokletstva 7. Medicinski bon koji donosi dobro 8. Astrološki bon koji predviđa događaje 9. Bon devet obreda koji objašnjavaju poreklo

stvari10.Bon jelena koji zna tajnu letenja15.Bon proricanja uz pomoć veza kojima se pre-

dviđaju događaji.

207

12.Bon magične snage koja dominira nad nega-tivnošću.

15.8 DRUGI NAĐENI PREPISU tekstu Drimed zirjid, koji je prepisan u XIV

veku, od devet poglavlja o religiji bon, četiri su bilaposvećena:

- proricanju,- astrologiji,- obredima i- medicini.Kad je reč o medicini, ovaj tekst objašnjava da

postoji 21.000 metoda lečenja koji mogu biti prime-njeni posle uspostavljanja dijagnoze na jedan od sle-dećih načina:

1. Utvrđivanjem primarnih i sekundarnih uzroka2. Ispitivanjem pulsa3. Analizom urina4. Ispitivanjem pacijentovog stanja i identifikaci-

jom znakova smrti ili znakova izlečenja.15.9 TREĆI NAĐENI PREPIS

Tibetanski monaški red u Dolandžiju, u severo-zapadnoj indijskoj državi Himačal Pradeš, objavio je1973. godine prevod starog zapisa o tibetanskoj pre-budističkoj religiji bon. Zapis, ponađen u ovećoj religij-skoj statui u tibetanskom manastiru Sam u nepalskommestu Dolpo, bio je u vrlo lošem stanju i nije bio origi-nal, nego prepis napravljen 1088. godine premanekom starijem dokumentu.

Zapis govori o magijsko-religijskom poreklu uče-nja bon i posredno potvrđuje autohtonost tibetanskekulture i tibetanske medicine pre nego što je budizm,dolazići sa dve strane, iz Indije i iz Kine, potpuno zav-ladao Tibetom.

208

15.10 USMENA TRADICIJA I ČETVRTI PREPISPrema usmenoj tradiciji bon je delo mudraca

Snjaćena Librua Tagringa, večne i mitske ličnosti.Prema predanju, on je rođen u "pradavna vremena", i"mnoge svete tekstove preveo je na tibetanski sa jezi-ka žang-žung (Zhang-zhung)".

Tibetanci u Indiji poseduju prepis teksta "Žang-žung Njanđid" (Zhang-zhung snyan-rgyud). Prepis jenapravljen u VII veku (u vreme vladavine slavnogSrongcena Gampoa) i u njemu se takođe pominjemudrac Snjaćen Libru Tagring, što povećava moguć-nost za njegovo stvarno, istorijsko postojanje.

15.11 BUDISTIČKI IZVORIKao indikativnu, treba pomenuti i tezu da je

budizam uveden ne samo zbog praktičnih političkihpotreba za verskim i kulturnim odnosima sa sused-nom, vojno snažnom Indijom, nego i zato da bi se odspoljnog, nedobronamernog sveta sakrio pravi izvor ti-betanskog znanja i kulture.

Na posredan način, i budistički izvori, ne isklju-čuju mogućnost da je poreklo Tibetanske medicineprebudističko. Pre istorijskog Bude, kažu tibetanskibudisti, postojao je Buda Kajšipa koji je "u ranijimerama sveta, medicinska učenja preneo Brami koji ihje preneo svojim poklonicima, a oni ljudima".

15.12 LEK ZA DIJABETES STAR 5.000 GODINANa obroncima tibetanskih planina ili na padina-

ma planina koje okružuju tibetansku visoravan, izvirunajveće reke ovog dela sveta, uključiv i reka Ind koja,zatim, teče kroz Indiju i većim delom kroz Pakistan.

Južno od ušća reke Ind, a zapadno od indijskedržave Gudžarat, višegodišnjim istraživanjima arheolo-zi indijskog Nacionalnog instituta za okeanografiju

209

otkrili su "ostatke stare civilizacije koja je bujala ugradovima koji sada leže ispod nivoa Arapskog mora".Na dubinama većim od 10 metara ronioci su naišli "naostatke grada, na lukobran dug četiri kilometara i natrokrako sidro". Arheolog S. R. Rao kaže da je reč oostacima grada Dvarke, opevanog u čuvenom indij-skom spevu Mahabharata i potopljenog oko XV vekapre naše ere. Prema Mahabharati, Dvarku je podigaobog Krišna "na ruševinama još starijeg grada Kusasta-kli".

Popularni moskovski naučni časopis "Znaniesila", objavio je 1985. godine izveštaj o naučnoj konfe-renciji održanoj u Moskvi. Naučnici su se složili da se,na osnovu dosad poznatih činjenica, može zaključiti daje "pet hiljada godina pre dolaska Arijevaca na indijskipotkoninet (to je ukupno 6.500 godina pre Hrišćanskeere), u dolini Inda cvetala visoko razvijena civilizacija".

Naučnici procenjuju da su gradovi Harapa, Mo-hendžodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja, upriodu od 3000. do 2500. godine pre Hrišćanske ere.

Njihov nestanak vremenski se podudara sa nes-tankom Kritsko-Mikenske (Minojske) kulture u Medite-ranu. Sudeći prema iskopinama, Harapa civilizacija je"nestala zbog globalnih klimatskih promena", a ruskinaučnici kažu da ju je uništila serija tektonskih pore-mećaja koja je, ujedno, promenila i tok reke Ind.

Arheološka iskopavanja izvedena na ovim mes-tima otkrila su nekoliko farmaceutskih supstanci. Ana-lizom jedne, označene kao Šiladžatu, nedvosmisleno jeutvrđeno da je bila lek za dijabetes51. Otkriveni su i lis-

51 Fiziološki i farmakološki institut Pernambuko univerzite-ta u severoistočnom Brazilu objavio je krajem 1997. godine dabiljka mahunarka Pata de vaca (Bauhinia monandra) regeneriše

210

tovi lekovite biljke Azadirachta indica i čovečja lobanjana kojoj je izvršen hirurški zahvat...

Ovi arheološki nalazi nedvosmileno svedoče daje u dolini i slivu reke Ind, nizvodno od Tibeta, pre 4,5do 6,5 hiljada godina, a verovatno i ranije, medicinabila na vrlo visokom nivou. Lekari tog doba očiglednosu posedovali znanje o lečenju biljem, visoko znanje ospravljanju leka za dijabetes, a takođe su poznavali inajteži oblik hirurgije, trepanaciju, otvaranje čovekovelobanje i intervenciju na mozgu.

15.13 DEKADENCIJA NIZVODNO OD TIBETAZa potpunu sliku o ovoj proto-indijskoj civilizaciji

nedostaju brojni neophodni elementi, ali se pouzdanozna da se ona, oko 2500. godine pre naše ere, prosti-rala na nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara,na teritoriji od Himačala (podnožje Himalaja) na seve-ru, do Bomabja na jugu i od Balučistana na zapadu doUtar Pradeša na istoku.

Proto-indijska civilizacija obuhvatala je znatnoveći prostor od onih na kojima su se prostirale njojsavremene egipatska i mesopotamska civilizacija.

Na sastanu u Moskvi naučnici su još zaključili daje proto-indijska civilizacija "u mnogim aspektima bilabolje organizovana nego preindijska, poznatija podimenom Indo-Arijevska koja ju je zamenila".

beta ćelije u pankreasu koje stimulišu proizvodnju insulina. Biljkaje za 36 odsto smanjila nivo glukoze u organizmima eksperimen-talnih miševima.

Upotrebljena tokom više uzastopnih dana ova biljka jesmanjila nivo glukoze za 150 odsto. U vreme objavljivanja ove in-formacije eksperimenti na ljudima nisu bili izvedeni. (Rio deŽaneiro, dpa, 1997.11.10).

211

Gradovi proto-indijske civilizacije - Harapa, Mo-hendžodaro i Kalibangan - su, na primer, imali utvrđe-ne zidove, njihove ulice sekle su se pod pravim uglom,imali su kanalizacione sisteme, a gotovo svaka kuća jeimala kupatilo, perionicu, kuhinju, spavaće sobe odvo-jene od dnevnih i klozete. Gradovi su imali bazene sasistemom za zagrevanje toplim vazduhom. Imali susistem računanja vremena, zasnovan na broju 60. Časse delio na 60 minuta, minut na 60 sekundi, a svojuhronologiju beležili su u ciklusima od po 60 godina52.

Nije utvrđeno da li je ovo znanje o računanjuvremena preneto Tibetancima kao nasleđe iz Harapskecivilizacije, ali je ta mogućnost vrlo verovatna, jer oni idanas imaju svoj šezdesetogodišnji ciklus računanjavremena koji dele na pet manjih ciklusa od po 12godina.

Tibetanci veruju da kraj svakog dvanaestgodiš-njeg intervala u životu čoveka donosi gubitke, teškoćei patnje. Zbog toga se svaka 12. godina naziva "godi-nom prepreka".

Kultura stanovanja kakva je postojala u grado-vima Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan nije postoja-la u naseljima koje su Indo-Arijevci podizali mnogovekova kasnije, počev od XV veka pre naše ere, kadasu počeli da se doseljavaju u današnji Pakistan i Indijudolazeći iz naučno još precizno ne lociranog staništakoje se uopšteno označava kao teritorija evroaziskestepe.

Godinu dana pre sastanka naučnika u Moskvi,septembra 1984. godine, indijsko-pandžapski list na

52 Do otkrića Harapske civilizacije smatralo se da savre-meni sistem računanja vremena potiče od Sumera. (Prim. auto-ra).

212

engleskom "Sandej tribjun", s čuđenjem konstatuje dase u dolini Inda "odvijala neobjašnjiva dekadencija":

"Čudno", piše list, "ali u svim arheološkim nala-zima iz kasnijeg perioda nema ni traga klasičnih umet-ničkih formi i urbanizacije prethodnog perioda... Nagrnčariji nema apsolutno nikakvih tragova ranije poz-natih indijskih crteža. Rubovi vaza i ćupova su izrazitodebeli. Glavna karakteristika ovog perioda jeste posto-janje sela, ali ne i gradova, mada ih je u prethodnomperiodu, starijem gotovo milenijum, bilo i to veomarazvijenih. Arheološki nalazi iz ovog perioda ne sadržebilo kakve tragove razvijenog gradskog života."

Utvrđena dekadencija civilizacije u dolini i slivuInda, o čemu piše indijsko-pandžapski list, u skladu jes hipotezom da su prirodne katastrofe regionalnih,planetarnih ili čak kosmičkih razmera, u davnoj istorijii s vremena na vreme, uništavale visoko razvijene civi-lizacije i o kojima znamo malo ili ne znamo ništa.

15.14 SVEDOČENJE HAJNRIHA HARERAU knjizi "Sedam godina na Tibetu" ili "Moj život

na dvoru dalaj lame" Hajnrih Harer piše o jednom za-nimljivom arheološkom otkriću na Tibetu koje je,izgleda izgubljeno.

Peter Aufštajner, koji je uoči Drugog svetskograta, zajedno sa Harerom. pobegao iz britanskog zaro-bljeničkog logora u Indiji, rukovodio je u Tibetu kopa-njem kanala.

Tibetanci kopači naišli su na komadiće pečenegline koje je on pažljivo sakupljao i lepio "da bi se nakraju ukazale predivne vaze i vrčevi potpuno nepozna-tih oblika, koji sa današnjim nisu imali ništa zajednič-ko".

213

Ono što još privlači pažnju u ovim Harerovomredovima jeste zapis o otkrivenim grobovima. Tibetan-ci ne sahranjuju, niti su ikad sahranjivali svoje mrtve,već su ih spaljivali ili prepuštali grabljivicama, ali Aufš-tajnerovi kopači su otkopali čitave grobnice sa dobroočuvanim kostima, što je, prema Hareru, prvo otkrićetragova i dokaza da je na ovim prostorimna nekadaživela nekakva civilizacija drukčija od savremene tibe-tanske. Aufštajner je zatražio pomoć i objašnjenje odlama, koje su obično imale odgovore za sva pitanja,ali, kako piše Harer, ni jedan od njih "nije uspeo darastumači ove nalaze, niti da u starostavnim knjigamaotkrije neki spis o dobu u kojem su mrtve pokopavalizajedno sa poklonima".

Koliko su stare "starostavne knjige" u kojima sulame tražile objašnjenje za otkrivene grobove?

Harer ne daje odgovor na to pitanje, a tačan po-datak najverovatnije ne znaju ni same lame. Jedino jeizvesno da je civilizacija koja je nekada živela na veli-koj tibetanskoj visoravni, starija i od "starostavnihknjiga" i da ima malo zajedničkog sa savremenom ti-betanskom civilizacijom.

Novo pitanje se nameće samo od sebe. Nije li tasivilizacija na izvoru reke Ind bila sastavni deo onecivilizacije koja je u dolini, slivu i na danas potoplje-nom ušću reke Ind, cvetala od 6500. do 1500. godinepre naše ere, čije su postojanje potvrdili ruski arheolo-zi?

Naravno, starost tih ostataka, vaza i kostiju,mogla bi, makar i okvirno, da bude utvrđena ispitiva-njima savremenim naučnim metodama.

Rezultati takvih ispitivanja pomogli bi da se prib-ližimo rešavanju zagonetke o nastanku i poreklu Tibe-tanske medicine, ali...

214

Aufštajner je iskopine želeo da stavi na raspola-ganje arheološkom muzeju u Indiji i taj zadatak pove-rio je Hareru. Pre nego što su Kinezi stigli da zaposed-nu sve dedlove Tibeta, Harer je arheološke nalaze pre-bacio preko granice u Indiju, gde im se zameo trag.

Da nesreća bude veća, kinesku kulturnu revolu-ciju preživelo je samo nekoliko od više hiljada tibetan-skih manastira53 i tu je, bar zasad, kraj priče o even-tualnim dokazima na samom tibetanskom tlu.

15.15 I USMENO PRENOŠENA ZNANJA KAO DOKAZČinjenice sadržane u ovoj glavi nameću hipotezu

da je današnja Tibetanska medicina verovatno nasleđemedicinske nauke visoko razvijene civilizacije koja jenekada postojala, najverovatnije u dolini reke Ind, alise ne može isključiti ni pretpostavka da je medicinsko inaučno znanje uopšte, doneto iz nekog drugog delasveta prvo u dolinu i sliv reke Ind, a zatim i u Tibet.

Kad bi te hipoteze bile dokazane, onda bi se lakomoglo objasniti zašto se Tibetanska medicina moraučiti napamet. Ako se medicinsko, i drugo naučno zna-nje, prenosi neukim narodima, onda im se, logično,mora zabraniti da menjaju to znanje. Gorbovski navodiprimere "zabrane menjanja znanja po cenu života", au intervjuu na početku ove knjige dr Lobsang Dolmakaže da se Tibetanska medicina "mora učiti napamet ida se ne sme menjati".

Što se tiče tibetanskih lama, njihova uloga,posmatrana kroz prizmu hipoteza Gorbovskog, neodo-ljivo podseća na ulogu koju su žreci imali drevnomEgiptu i Sumeru. U oba ova još nedovoljno proučenacarstva, žreci su bili čuvari tajnih znanja, a postojala

53 Prema pojedinim podacima bilo ih je oko 13.000. (Prim.autora)

215

su i učenja koja žreci nisu smeli da zapisuju. Indentič-na kategorija takvog znanja u Tibetanskoj medicini suusmene tantre. One se i danas, ni po kakvu cenu, nesmeju zapisivati, a smeju se prenosti samo veomapažljivo odabranim lekarima. Kako kaže dr Dolma, na-jviše usmenih tantri znaju lame i oni ih prenose odab-ranim tibetanskim lekarima. Dr Ješe Donden, ličnilekar dalaj lame, kako se može videti u glavi "Umira-nje na tibetanski način", deli lame u dve kategorije, ulame i u lame-doktore.

111666...000 MMMIIIŠŠŠLLLJJJEEENNNJJJAAA LLLEEEKKKAAARRRAAA SSSAAAVVVRRREEEMMMEEENNNEEE MMMEEEDDDIIICCCIIINNNEEE

16.1 DR LIDIJA BURG: POVOD ZA NOVAISTRAŽIVANJA

Moj prvi susret sa Tibetanskom medicinom jeova knjiga u kojoj poznavanje činjenica, istorije i lite-rature zadivljuje i ukazuje na sveobuhvatni i temeljitipristup i trud autora da druge obavesti o iznenađuju-ćim znanjima male tibetanske zajednice.

Tokom čitanja knjige postepeno se gradi pred-stava da je Tibetanska medicina kombinacija realnosti,naučnih saznanja, ali i mističnih opisa i činjenica pod-ložnih proveri. Na jednoj strani su tajanstvene tantrekoje se prenose samo usmenim putem i podsećaju nazaboravljene bajalice iz naše istorije, a na druoj dru-goj, opisi razvoja ploda u materici vrlo bliski i adekva-tni savremenim saznanjima o embriogenezi.

Suštinski stavovi o odnosu lekara i pacijenta,posmatranje bolesti kao posledicu načina života i pro-mena životne sredine isti su i u Tibetanskoj i u Staro-grčkoj (Hipokrat) i u savremenoj, zapadnoj medicini.Etički i medicinski pristup bolesniku je i danas nepro-menjen, ali je današnja medicina podložnija negativnojkritici zbog izraženog materijalističkog pristupa, a što

216

se tiče četiri zaveta usvojena na skupu lekara u VIIIveku u Tibetu, oni bi se i danas mogli usvojiti kao uni-verzalni medicinski principi.

Mada u uvodu ove knjige stoji da Tibetanskamedicina nije tradicionalna, nego biljna i prirodna, onaipak, zbog usmenog prenošenja i religije, ima svekarakteristike tradicionalne medicine.

Princip da je bolest posledica poremećaja nekogod tipova energije, za nas je, bar u ovom trenutku,potpuna nepoznanica, što ne znači da u budućnostinećemo otkriti neki način da ispitujemo i vizualizujemoenergiju.

Moguće je da ovoj medicini doista preti nestaja-nje, ali ne samo zato što je tibetanska zajednica mala,već i zbog dugih i komplikovanih studija i nepostojećihpisanih udžbenika.

Iz opisa tantri u četvrtoj glavi jasno je da se priispitivanju uzroka bolesti kontroliše ono što se dobijanasleđem i ono na šta utiče životna sredina, a te dvestvari su u našoj medicinskoj terminologiji zapisanekao genotipski i fenotipski uzroci bolesti.

U petoj glavi pojavljuju se nama nepoznati izačuđujući pojmovi fine svesti kao trećeg elementapotrebnog za oplodnju, pored jajne ćelije i spermato-zoida. Tibetanska medicina, ili je to možda religija,smatra da postoji više pojava jedne individue na Zem-lji i kada dotraje ukupni život, mora nastupiti smrt. Toje jedno od objašnjenja prerane smrti beba - ukupniživot je završen. Ti pojmovi su strani našem poimanjuživota. Opisi embriogeneze po nedeljama razvoja, uzsavete za adekvatnu ishranu i ponašanje majki tokomtrudnoće, odgovaraju našim učenjima.

Karakteristične su razlike da se Tibetanke pora-đaju klečeći i da se ne savetuje okretanje novorođen-

217

čadi naopačke. Neposredno po rođenju prisutni lekarstavlja specijalni lek u vidu praha bebi na jezik, ali sebeba, nadalje, sledećih mesec dana, hrani isključivomajčinim mlekom.

Nega novorođenčadi je slična našoj, uz svekolikuprimenu u Tibetu vrlo cenjenog butera, dok je negamajke, po mom sudu, u svim aspektima iznad naše.

Najinteresantniji deo dijagnostike odnosi se naočitavanje pulsa za šta učenje traje tri do četiri godine.Na iznenađenje lekara savremene medicine, tibetanskilekar, uz pomoć svojih šest prstiju, mora da raspoznadvadesetak vrsta pulseva i na osnovu njih treba dapostavi dijagnozu i otkrije jednu ili više od nekolikostotina bolesti poznatih u Tibetanskoj medicini. To štoje za očitavanje pulseva potrebno da i lekari i pacijentiispune određene uslove, ne umanjuje apsurdnost ovogprincipa, apsurdnost s tačke gledišta lekara savremenemedicine.

Makoliko mogućnosti dijagnostike uz pomoć pul-sa, onako kako su opisane u knjizi, izgledaju uverljive,one su zbilja neverovatne. U domen fantastike zalaze;puls prijatelja za procenu zdravlja bolesnika, puls tru-dnice za procenu pola deteta, prijateljski puls kojim se"proriče" budućnost porodice i puls za uspeh u sportu.Jednom rečju, stiče se utisak da su mogućnosti kojepruža dijagnostika uz pomoć pulsa precenjene u Tibe-tanskoj, a potcenje u našoj medicini.

Drugi vidovi dijagnostike imaju realnu podlogu,ali samo kao dopunski oblici. Ispitivanje kože radi uvi-da u unutrašnje organe, a uz objašnjenje da inervacijazona na koži odgovara pojedinim unutrašnjim organi-ma, u pojedinim slučajevima se može i prihvatiti.

218

Ispitivanje urina i stolice čulima vida i mirisa jes-te delimični vid dijagnostike, ali je očigledna posledicanedostatka boljih i finijih metoda pretrage.

Što se tiče dijagnostike dece, procene stanjakrvnih sudova na zadnjoj strani bebinih ušiju, procenekaraktera bebinog plača i majčinog mleka, što je dos-tupno i roditeljskom pregledu, pokazuje prihvatljive ijasne metode. No, vraćanje uhvaćene ribe u reku kakobi se, za uzvrat, produžio život bolesnog deteta očajni-čki je pokušaj u traženju spasa kad je već sve izgub-ljeno.

Pripremanje lekova je ubedljiv i fascinantan deoTibetanske medicine.

Lekovi od plemenitih metala, dragog kamenja,minerala, biljaka i životinja, lekovi koji se dugo prip-remaju, ponekad i posebno za svakog pacijenta prila-godjavanjem sastojaka i doze, a sve to od lekara kojije dijagnosticirao bolest, predstavljaju dobar spojkompletne pomoći bolesniku. Shvatljiv je ogromannapor uložen u učenje kako se pripravljaju lekovi odkojih se sve očekuje, jer hirurgije nema, a ostali vidovilečenja se mogu ubrojati u dopunske.

U delu knjige u kojem se tvrdi da tibetanskamedicina ima vrlo veliki uspeh u lečenju mentalnihbolesti, nije jasno da li podela na tople i hladne bolestiznači onu podelu koju poznajemo kao podelu na akut-na i na hronična obolenja. Razumljiva je i prihvatljivapostavka da uzrok mentalnih bolesti leži u nepravilnomnačinu života i u preopterećenju.

Bilo bi zanimljivo saznati šta se krije iza tvrdnjeda je primena mokše definitivni vid terapije koji moradovesti do uspeha u lečenju.

U delu knjige koji opisuje terapiju, za lekara sav-remene medicine interesentna je konstatacija da se,

219

pored klasičnih vidove lečenja, klasičnih po tibetan-skom medicinskom sistemu, posebna pažnja poklanjaishrani i promeni načina života. Zanimljiv je i opis kakose 20 tačaka na kičmenom stubu koristi za primenumokše i akupunkture, odnosno za lečenje. Tvrdnja dasvakom pršljenu odgovara regija u unutrašnjosti orga-nizma (četvrtom pluća, osmom jetra) i da se prime-nom mokše na kičmenom stubu leče unutrašnji organi,mogla bi da bude povod za nova istraživanja savreme-ne medicine. Ova glava objašnjava primenu mokše izusmenih tantri kao superspecijalizovan vid tibetanskemedicine. Međutim, vrlo je čudna tvrdnja da se mokšasme upotrebiti samo u određene dane.

Paljenje "medicinskog paketa" na odgovarajućimtačkama, uz izgovaranje mantri, savremena medicinanikako ne može da prihvati kao ozbiljan medicinskimetod, već ga jedino može vezati za drevne vračare iliza zaboravljene pokušaje lečenja iz naše tradicionalnemedicine.

Masaža je opšteprihvaćeni svetski terapeutskipostupak, a poreklo mu je u istočnoj medicini. Tibe-tanski lekari koriste tibetansku i šaicu masažu "za pro-čišćavanje energetskih kanala". Ove dve metode kojese primenjuju i kod bolesnih i kod zdravih, omiljeni supostupak za relaksaciju i oslobađanje od stresa i unašem svetu, a ujedno su najpoznatiji deo ove medici-ne skrivene od sveta. Poglavlje je medcinski vrlo jas-no, precizno, razumljivo i prepoznatljivo i može sekoristiti kao pristupni kurs za one koji žele da se bavemasažom.

Objašnjenje umiranja na tibetanski način je vandomena naših uobičajenih saznanja. Najava smrti obo-lelog, uz prognoziranje dana njegove smrti, a na osno-vu "refleksija na nebu", ponovo odvaja Tibetansku

220

medicinu od naših shvatanja i pokazuje koliko su uda-ljene naše životne filozofije.

Informisanje o Tibetanskoj medicini očigledno jeprepušteno entizijastima poput autora ove knjige.

Glava nazvana "Eho iščezle civilizacije" je deo okojem se može mnogo diskutovati, razmišljati, ali imaštati. Niz navedenih činjenica potkrepljuje i činiverovatnom teoriju o iščezlim civilizacijama koja bimogla da objasni otkuda tibetanskim lekarima ovakvaznanja, ali danas je vrlo teško i hrabro govoriti o tak-vim pretpostavkama. Dalja i sveobuhvatnija arheološ-ka istraživanja i istraživanja medicinske istorije trebalobi da uspostave objašnjivu vezu između ovih davnaš-njih i današnjih medicinskih znanja. Ko zna, možda ćekroz nekoliko milenijuma, neki novi ljudi otkrivati slič-nost neke njihove medicine sa ostacima terapija iznašeg vremena.

Umesto zaključka, treba izreći iskrene čestitkemedicinski neobrazovanom autoru na upornosti, trudu,sistematičnosti i opsežnom proučavanju nove i nepoz-nate oblasti kako bi Tibetansku medicinu približionama, našem vremenu i našoj medicini. Pojedini deloviknjige mogu se shvatiti i kao pokušaj spajanja ili preu-zimanja najboljeg iz Tibetanske medicine, s ciljem dase pomogne i bolesnima i zdravima.

Dr Lidija Burg16.2 DR IRENA KULJIĆ: NEKA DRUGA LOGIKA

Prve informacije o Tibetanskoj medicini čitalasam uz nevericu i odbacivanje, ali je već intervju sa drDolmom pobudio moju veliku radoznalost. Njeni odgo-vori su u početku ličili na neosnovanu naučnu fantasti-ku, ali je njena smirenost i potpuno odsustvo želje da

221

svog sagovornika ubedi u istinitost i verodostojnostsvojih reči, delovala pozitivno.

Intervju je bio presudan za moj dalji odnos pre-ma Tibetanskoj medicini, jer mi je pomogao da shva-tim da je u osnovi pogrešna moja prvobitna namera iželja da svaku njenu pojedinost, činjenicu ili njenuteoriju pokušam da prevedem u meni poznat sistem, usavremenu medicinu. Taj proces razumevanja zahte-vao bi da se sve metode dijagnostike i terapije Tibe-tanske medicine izraze parametrima zapadne medici-ne, što je očigledno neizvodljivo, jer su polazne osnoveove dve nauke potpuno različite. Od trenutka kad samshvatila da postoji polazni raskorak, usredsredila samse na shvatanje pročitanog, a ne na objašnjavanje,mada me to nije sprečilo da i dalje tragam prvenstve-no za sličnostima, a manje za razlikama ove dve medi-cine. Pojmovi kao što su vitalne energije - rLung,mKrispa i Badkan sigurno se ne mogu izraziti jezikomsavremene medicine.

Međutim, postoje druge oblasti u kojima semogu nazreti zajedničke tačke Tibetanske i savremenemedicine, kao što su, recimo, tumačenje da postojibubrežni i pankreasni dijabetes i značaj jetre u obnovikrvi.

Ovakvi i slični primeri utemeljuju pozitivan stavprema ovoj, za naše pojmove, nekonvencionalnojmedicini. Na drugoj strani, Tibetanska medicina imaoblasti koje su svet za sebe i za njih se ne mogu naćinikakva nama logična objašnjenje. Takav je slučaj satumačenjem smrti novorođenčeta - loša karma, nedelau prethodnim životima, isteklo životno vreme i slično.Još veću, gotovo neotklonjivu sumnju izaziva poglavljeo čitanju pulseva. Pročitavši ga, lekar zapadne medici-ne nađe se u mraku u kojem ne razaznaje ni tračak

222

poznate medicinske svetlosti, ne pomaže mu poznatalogika i ne uspeva mu traženje paralela.

Tri vrste osećanja spontano su nastale tokom či-tanja:

1. Ohrabrenje i razumevanje pročitanog javljalose kad god sam naišla na nešto zajedničko i slično samedicinom koju poznajem.

2. Apsolutno odbacivanj tumačenja tibetanskihlekara, onih tumačenja koja pre svega imaju mitološkei religiozne korene bez ikakvih naučnih osnova.

3. Osećanje nemoći zbog toga što ne mogu dashvatim ono što mislim da je svakom čoveku, osimlekaru Tibetanske medicine, neshvatljivo, a to je nji-hov sistem dijagnostike čitanjem pulsa.

Upravo taj deo knjige o dijagnostici, o čitanjupulsa, iščitavala sam nekoliko puta, a ni jednom nisammogla da zamislim kako je ono fiziološki moguće. Či-tanje pulseva i broj pulseva koji postoje u telu, zamene, kao lekara savremene medicine, ostalo je pot-puna zagonetka.

Dijagnosticiranje bolesti pacijenta preko pulsasrodnika ili prijatelja još je veća zagonetka. Pregledurina, na drugoj strani, deluje kao realna i prihvatljivi-ja metoda, jer je reč o ispitivanju materije koju vidite,mirišete, ispitujete joj boju i gustinu.

Za lekara savremene medicine, terapija Tibetan-ske medicine predstavlja, najrazumljiviji deo ove kom-plikovane nauke. Podela na spoljašnju i unutrašnjuterapiju je logična, pri čemu unutrašnja terapija pred-stavlja složen sistem koji ima dodirne tačke sa zapad-nim načinima za spravljanje lekova. Razlika je u isklju-čivo u tome što Tibetanska medicina koristi prirodne, azapadna medicina ogroman broj veštački sintetisanihsupstanci. Fascinantno je poznavanje lekovitih sasto-

223

jaka i recepata lekova u tibetanskih lekara, pa se, timpovodom, mora priznati da lekari zapadne medicineimaju neuporedivo lakši zadatak, jer farmaceuti za njihobavljaju taj deo posla.

Od spoljašnje terapije posebno je interesantnaprimena mokše, spaljivanje leka na koži, metoda ne-poznata savremenoj medicini. Ostale metode kao olea-cija, tibetanska i šaicu masaža, obloge - slobodnimtumačenjem mogle bi naći svoje paralele u fizikalnoj idrugim granama medicine. Akupunktura i akupresuraveć su našle primenu u zapadnoj medicini, putem edu-kacije lekara savremene medicine. Masaža predstavljaposebno značajnu metodu, jer je relativno lako pri-menljiva i na zahteva dugotrajno učenje, pa bi njenouvođenje u savremenu medicinu bilo vrlo korisno.

Ono što još iznenađuje u Tibetanskoj medicini išto je izdvaja od drugih, uslovno rečeno alternativnihmedicina, jeste priznavanje nemoći pred bolestima kaošto su tumori, hematološke bolesti - leukemija i druge.I sami tibetanski lekari kažu da njihova medicina nijesvemoguća, što smatram etički poštenim odnosomprema pacijentu, odnosom koji je ugrađen u njihovunauku.

Očigledno je da je duboko prožimanje religije inauke u Tibetanskoj medicini, uslovilo i postojanjeposebnog odnosa prema umiranju, a on nas vodi umagijski i obredni svet u kojem postoje mnogi znacikoji tibetanskog lekara upućuju na predstojeću smrtpacijenta. Ta simptomatologija smrti deluje pomalozlokobno i mislim da bi izazvala nelegodnost kod veći-ne ljudi sa Zapada, dok je, očigledno, narodi Istokaprihvataju filozofski i sa mnogo većim mirom. StavTibetanske medicine da čoveka treba i za smrt pripre-

224

miti verovatno je posledica spoja sa religijom čiji klju-čni deo predstavlja reinkarnacija.

U suštini, Tibetanska medicina predstavlja pravuzagonetku za Zapadni svet, za savremenu medicinukoja i pored razvijene medicinske tehnologije, ogrom-nih ulaganja u istraživanja, još nije našla sve odgovo-re. Na čitaoca ove knjige, pogotovu na medicinskiobrazovanog čitaoca, šokantno deluje podatak datamo negde, na drugom kraju sveta, postoji jednadrugačija medicina koju priznaje veliki broj ljudi i kojaima sasvim drugačije metode, a njeni pacijenti, uklju-čiv i autora, tvrde da je u pojedinim granama vrlouspešna, čak uspešnija od zapadne medicine. Upravozbog te činjenice najviše me je okupiralo pitanje oda-kle tibetanskim lekarima takvo znanje, koje su osnovenjihove medicinske nauke. Delovalo mi je neverovatnoda nauka kakva je Tibetanska medicina, može da imaslične korene kao savremena medicina.

Razvojni put zapadne medicine je relativno kra-tak, odvijao se i danas se odvija korak po korak, otkri-će po otkriće. Tibetanska medicina, nasuprot tome,deluje kao jedan kompaktan i egzaktan sistem u komenema evolucije, već se desetinama i desetinama veko-va prenosi sa kolena na koleno bez ikakvih promena.Za tibetanske lekare se ne može reći da su istraživači,revolucionari - oni samo ponavljaju i održavaju sistemlečenja i dijagnostike koji je neko, nekada davno,stvorio. Jedan od mogućih, možda i jedino mogućiodgovar na pitanje ko je stvoritelj ove nauke, dajepoglavlje knjige nazvano "Eho iščezle civilizacije". Ovajdeo je, po meni, i najbolji i jedini mogući kraj ovakveknjige.

Četvorica naučnika su, prema autoru, pobedila"inerciju mišljenja" i prihvatila mogućnost da su katas-

225

trofe velikih razmera pogađale planetu na kojoj živimo,a dvojica od njih su postavila i hipotezu o postojanju iiščeznuću visoko razvijene civilizacije. Autor ovoj hipo-tezi dodaje svoju u kojoj otvara mogućnost da je viso-ko razvijena civilizacija postojala i u dolini reke Ind ida Tibetanska medicina verovatno predstavlja njenonasleđe. Ova nova hipoteza daje čudesan smisao celojknjizi, a nama, ljudima iz drugačijeg, takozvanog Za-padnog sveta, ukoliko smo otvorenog uma, pruža do-bar alibi da bez preteranog zalaženja u suštinu, bezpokušaja da objasnimo neobjašnjivo, prihvatimo pos-tojanje Tibetanske medicine, onakve kakva je. To uje-dno znači da bismo mogli da prihvatimo efikasnost itakoreći savršenost njene dijagnostike - koja nije nibolna, niti opasna po pacijenta, a izuzetno je kratkot-rajana - i njenu uspešnu trerapiju koja je, sudeći poautorovom iskustvu, ravna najuspešnijim terapijamazapadne medicine.

Ujedno smatram i da je lično iskustvo najpresu-dniji činalac da se efikasnost Tibetanske medicine pri-zna ili ne. U tome je velika prednost autora nad namačitaocima. Ovu knjigu vidim kao dragoceno iskustvo idoprinos opštoj kulturi svakog čoveka, pogotovu leka-ra koji se bave savremenom medicinom. Ona, narav-no, ne može biti udžbenik - iz nje se ne može učiti, alise može saznavati. Možda će predstavljati i podsticajza dalje interesovanje o Tibetanskoj medicini.

Na kraju, kao lekar, ne mogu reći da li sam za iliprotiv Tibetanske medicine, jer je svrha mog čitanjabilo informisanje, a ne presuda, ali mogu da kažem daje rezervisanost sa kojom sam počela da čitam ovuknjigu, nestala, kao što je već oko njene sredine nes-tala i moja potreba (stvorena obrazovanjem po kano-nima savremene medicine) da raskrinkavam i dovodim

226

u pitanje gotovo svaku medicinsku činjenicu koju autornavodi.

Priznajem, poslušala sam savet dr Dolme i otvo-renog uma srećno stigla do kraja knjige, shvativši da -ako Tibetanska medicina zaista funkcioniše, akopomaže ljudima, leči ih i omogućava im bolji život - inema potrebe narušavati njenu mistiku nepotrebnimtumačenjima.

Jedno je ipak sigurno - bez obzira na sve različi-tosti savremena medicina i Tibetanska medicina ipakimaju nešto zajedničko, a to je isti cilj - dobrobit čove-ka.

Dr Irena Kuljić

111777...000 HHHRRROOONNNOOOLLLOOOGGGIIIJJJAAA

Hronologija napravljena prema istorijski utvrđe-nim činjenicama i arehološkim nalazima, prema tibe-tanskoj medicinskoj literaturi, ali i prema zapisimatibetanskih legendi i prema podacima nađenim u sle-dećim knjigama:

Immanuel Velikovski: Worlds in colision(New York, 1951.)

Andrew Tomas: We are not the first(London, 1972.)

Dileep Kinjilal: Vimana in ancientIndia (Calcuta, 1985.)

Zoran Nenezić: Spekulativno slo-bodno zidarstvo.( Beograd, 1988.)

M.Bejdžent, R.L i i H.L inkoln Mesijansko zaveš-tanje (Beograd, 1994.)

Aeksandar Gorbovski: Svet u kome(ne)živimo (Beograd, 1996.)

227

17.1 PRE HRIŠĆANSKE ERE100.000 Na toliko godina procenjena je starost loba-

nje bizona koja na čelu ima pravilan, okrugaootvor. Čuva se u Paleontološkom muzeju uMoskvi.

49.195 (48.863 godina pre Aleksandra Makedon-skog, odnosno pre osnivanja Aleksandrije)Početak istorijskih zapisa koje su čuvali egi-patski žreci - prema grčkom istoričaru Dioge-nu Laertskom iz III veka naše ere.

40.000 Toliko je stara lobanja nekog čoveka koja imarupu od metka na levoj strani. Čuva se uLondonskom muzeju za istoriju prirode.

36.525 Početak hronika koje su vodili egipatski žreci- prema vizantijskom istoričaru Snelijusu.

30.627 Početak hronologije Egipta koju je u IV vekupre naše ere zapisao žrec Manefon.

20.000 Starost ruševina pronađenih u Gran-Pahatenu, u regionu današnjeg Perua.

18.000 Vreme u kojem je Zemlja skliznula sa orbiteod 360, na orbitu od 365 dana, prema Kin-džilalovom pevodu sanskritskog teksta.

17.000 Vreme do kojeg su egipatski izvori zadirali uprošlost - prema Herodotu.

12.042 Na tlu Centralne Amerike pronađena kamenaploča sa tim datumom, što može da znači daje na toj teritoriji nekada postojala neka civi-lizacija.

12.000-8.000 Početak i kraj nastajanja vodopadaNijagare usled geoloških pomeranja tla.

12.000-8.000 Granice starosti vulkanskog pepela,otkrivenog bušenjem 1,5 kilometra debelogleda na Antarktiku.

228

12.000 Starost lave otkrive na dnu Atlanskog okea-na.

12.000-11.000 Vreme prekida crtanja u frankokatab-rijskim pećinama u Evropi.

11.800-11.600 Vremenski okviri najmanjeg broja ljudina Zemlji.

11.653 Izračunata početna tačka kalendara Maja kojise sastojao od sunčanih ciklusa od po 2.7 60godina.

11.652-11.542 Verovatni vremenski okvir prve seri-je katastrofa.

10.400 Iznenadno izščezavanje tragova čoveka natlu Amerike.

10.000-5000 Trajanje prekida tzv. kulturnih sloje-va u pećini Šanadir, na 750 metara nadmor-ske visine u Kurdistanu.

9600 Nivo svetskog okeana porastao je do te godi-ne za 125 do 150 metara.

9570 Prema Platonu, godina u kojoj je stradalaAtlantida.

9080 Vulkanska katastrofa u basenu Rajne, nazva-na "Pompeji ledenog doba". Okolinu prekriosloj lave od 15 metara. Pepeo padao i nateritoriji današnje Poljske.

9000-4004 Početak i kraj otapanja leda u Evropi.8600-8000 Na Zemlji ima oko 8 miliona ljudi.6500 Vreme u kojem je, prema ruskim naučnicima,

u dolini reke Ind cvetala "visoko razvijenaproto-indijska civilizacija".

5508.09.01 "Početak stvaranja sveta" prema vizantij-skom kalendaru i početak brojanje godina.

5000-4000 Pojava prvih država u dolini Nila.5000-2160 Približno vreme podizanja stepenaste

piramide u Meksiku (u vreme kada u Americi

229

"nije bilo ljudi") i godina u kojoj ju je zatrpalalava.

4000.01.01 Početak masonskog brojanja godina (4000+ godina po Hristu).

4000 Prvi tragovi Tibetanske medicine ili njenihpraizovra.

4000-1200 Sumeri, stanovnici prve na zapadu poznatecivilizacije upotrebljavaju glinene pločice kaoknjige.

3761.09.01 "Početak stvaranja sveta" i brojanja godinapo hebrejskom kalendaru.

3000-2500 Period u kojem su, u dolini reke Ind, gra-dovi Harapa, Mohendžodaro i Kalibangan bilina vrhuncu razvoja. Istovremeno i vremekojem su pripadale otkopane prve farmace-utske supstance za lečenje dijabetsa i lobanjasa očiglednim tragovima trepanacije.

3000 U Vavilonu izmišljen abakus, računaljka uobliku ploče sa ubeleženim brojevima.

3000-1800 U dolini Misisipiji podignuta građevina odoko kilometra u prečniku, sa osam koncentri-čnih osmougaonika čiji otvori tačno pokazujupravac zalaska Sunca u dane letnjeg i zim-skog solsticija.

1855 Šenrab Mibo u zemlji Olmo Lungring osnovaoreligiju bon, čiji je sastavni deo Tibetanskamedicina.

1500-747 Period u kome je godina trajala tačno 360dana, prema istraživanjima Velikovskog.

XV Potpopljen grad Dvarka koji se nalazio naušću reke Ind u Arapsko more, a premaMahabharati bio je podignut na temeljima jošstarijeg grada Kusastakli.

230

XV Početak doseljavanja Indo-Arijevaca na indij-ski potkontinent.

1450 cca Vode Atlanskog okeana prodrle u Sredozem-no more čiji je nivo dotad bio niži. Iznenadasu potopljene mnoge zemlje, stradali sumnogi narodi.

747 Ptolomej, grčki matematičar i astronom alek-sandrijske naučne škole navodi tu godinu kaopočetak "starih astronomskih tablica" i vezujeje za neki astronomski događaj.

747 Početak velikih desetogodišnjih kosmičkihturbulencija u Sunčevom sistemu, premaVelikovskom.

VIII Prema Velikovskom, kraj trajanja godine od360 dana i ponovni silazak Zemlje na novuorbitu, ovoga puta od 365 dana.

238 Egipatski sveštenici dekretom reformisalikalendar.

30 Rim osvaja Egipat i pretvara ga u svoju pro-vinciju.

0001.12.31 Kraj Prehrišćanske ere PHE - BC - BeforeChriste

17.2 HRIŠĆANSKA ILI NOVA ERA0001.01.01 Početak Hrišćanske ere HE - AD - Anno

Domini0001.01.01 Na Zemlji je živelo od 150 do 250 miliona

ljudi.1-100 Aleksandrija bila centar u kome su se susre-

tala i mešala jevrejska, mitraička, zaratustri-janska, pitagorejska, hermetička, neo-platonistička i druga učenja.

54-68 Neron vladao Egiptom.

231

321 Rimski car Konstantin proglasio kultni danSunca za praznik.

321 Konstantin spojio praznik Ponovnog rađanjaSunca sa danom Hristovog rođenja. Hrišćans-tvo postalo državna religija Rimskog carstva.

393 Hrišćanski sabor u Hiponu (Hipp) prihvatiospisak knjiga koje se mogu/treba/smejuuključiti u Novi zavet. Spisak napravio Atana-sius Aleksandrijski 367. godine.

395 Egipat prestaje da bude Rimska provincija.395-640 Vizantijska vladavina Egiptom.VII Prepisan tekst "Žang-žung Njanđid" u kome

se pominje izumitelj religije bon, večna i mit-ska ličnost, mudrac Snjaćen Libru Tagring.

VII Tibet postaje vojna sila u Centralnoj Aziji iostaje to u sledeća dva veka.

708-833 Jutog Jonten Gonpo - najpoznatiji lekar Tibe-tanske medicine u istoriji. U prastaru Tibe-tansku bon medicinu prvi uneo elementebudizma koji upravo u njegovo doba počeoda prodire u Tibet. Proučavao kinesku, indij-sku, budističku i grčko-arapsku medicinu. Triputa je odlazio na studijska putovanja u Indi-ju. Svo svoje znanje sintetizovao u "Četiri(medicinske) tantre". Zbog ovog, jedinstve-nog doprinosa tibetanski lekari ga tretirajukao "Oca Tibetanske medicine", a Tibetanciobožavaju kao Drugog medicinskog Budu.Početak zlatnog perioda Tibetanske medicine.

755-797 Vladavina kralja Trisonga Deucena. U Lasi,glavnom gradu Tibeta, održan kongres lekaraiz Mongolije, Kine, Indije, Persije, IstočnogTurkestana, Nepala, Kašmira i Avganistana.

232

XI Prepisan Bjamsma tekst koji govori o 12 vrs-ta bona.

XI Pepisan tekst o magijsko-religijskom poreklureligije bon koji potvrđuje autohtonost tibe-tanske kulture i medicine.

XIV Prepisan tekst Drimed zirjid koji je imaodevet poglavlja, a četiri od njih bila su posve-ćena: proricanju, astrologiji, obredima imedicini. Poslednje poglavlje objašnjava dapostoji 21.000 načina lečenja.

1492 Kolumbo otkrio Ameriku.XVIII Članovi Francuske akademije nauka zaključili

da "kamenje ne može da pada s neba".XVIII Jutok Jonten Gonpo Sarma (mlađi) sačinio

novu verziju "Četiri medicinske tantre". Krajzlatnog perioda Tibetanske medicine.

1858 Telegrafski kabl položen na dno Atlanskogokeana.

1916 Ajnštajn objavio teoriju relativiteta.1951 Velikovski objavio hipotezu o katatsrofama

kosmičkih razmerama1961 Gorbovski objavio hipotezu o nestanku

zemaljske civilizacije razvijenije od naše.1972 Endrju Tomas objavio knjigu o nauci pre

nauke.1985 Kindžilal objavio prevod sanksrita koji kaže

da su prastanovnici Indije imali najmanjesedam vrsta letelica.

1987 Kindžilal objavio prevod sankritskog teksta ukome stoji da je "Zemlja pre oko 20.000godina sa orbite od 360 dana gurnuta naorbitu od 365 dana.

233

1989 Gorbovski novim dokazima potkrepio svojugotovo četvrt veka staru hipotezu da je naZemlji postojala visoko razvijena civilizacija ida je stradala u katastrofi kosmičkih razme-ra.

111888...000 LLLIIITTTEEERRRAAATTTUUURRRAAA

18.1 KORIŠĆENI IZVORIZa pisanje ove knjige korišćeni su, uglavnom,

nesistematski prikupljeni izvori za vreme boravka uIndiji, agencijske informacije, retki tekstovi po jugos-lovenskoj štampi, knjige kupljene na putovanjima iInternet sajtovi. Evo liste najosnovnijih izvora podata-ka koji su uključeni u knjigu.

Bangalore, India PTI, 15.1 0.1985.Beograd, Politika, 04.0 7.1989Beograd, NIN, 13.0 2.1998.Beograd, Politika, 10.0 2.1998.Beograd, Politika, 24.0 9.1996.Beograd, Politikin zabavnik, 02.0 2.1952Beograd, Prosveta - Lama Kazi Dava Sam-

dup: Tibetanska knjiga mrtvih, Posmrtna iskustva uBardo ravni, 1988.

Beograd, Dečje novine - Hajnrih Harer: Sedamgodina na Tibetu, Moj život na dvoru Dalaj lame, 1998

Heinrich Harrer: Sieben Jahre in Tibet,1988/1953 by Verlag Ullstein GmbH, Frankfurt/Main-Berlin.

Goa, India Indian Journal of marine science,april 1987.

Daramsala, India,Tibetan Review, Sept-Oct,1986. Works & Archives, 1980.

234

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No2,Library of Tibetan Works & Archives, 1981.

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No2,Vol2, Library of Tibetan Works & Archives, 1980.

Daramsala, India Tibetan medicine, series No5,Library of Tibetan Works & Archives, 1982.

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No6,Library of Tibetan Works & Archives, 1983.

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No7,Library of Tibetan Works & Archives, 1984.

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No8,Library of Tibetan Works & Archives, 1984.

Daramsala, India,Tibetan medicine, series No9,Library of Tibetan Works & Archives, 1985.

Daramsala, IndijaTenzin Gjatso (dalaj lama):Moja zemlja i moj narod

Dharamsala, India Dr Lobsang Dolma Khan-gkar: Lectures on Tibetan Medicine, 1986.

Dharamsala, India T. J. Tsarong: Funda-mentals of Tibetan Medicine, Tibetan Medical Centre,1981

Dharamsala, India The diagnosis of the Sig-ne of Death of the Tibetan Tradicional Medicine, 1984.

Dharamsala, India Vaidya Bhagwan Dash:Tibetan Medicine, Library of Tibetan Works & Archives,1976.

Zagreb, Hrvatska Start, 1985. Tomo Križnar: Ti-bet u Indiji, Od jednog do drugog kraja sveta.

Internet, Sajt koji održava i aktuelizuje "TheOffice of Tibet", zvanična agencija Njegove svetostidalaj lame u Londonu.

Kalimpong, India T. J. Tsarong: Handbook ofTraditional Tibetan Drugs - composition, use anddosage, 1986.

235

Lucknow, India, Saopštenje Nacionalnog bota-ničkog instituta, 06.10.85.

Moskva, Rusija Znanie-sila, oktobar 1985.New Delhi, India K. Dhondup: The Water-Bird

and Other Years, Library of Tibetan Works & Archives,1986.

New Delhi, India Patriot Magazin, sept. 1985.New Delhi, India Statesman, 14.10.1984New Delhi, India Thimes of India, 28.09.1986.New Delhi, India, Patriot, 31.10.1986.New Delhi, India, Patriot, izveštaj iz Makliod

Gandža, Himačal Pradeš, 31.10.86Nju Delhi, Indija Razgovori i intervjui kombino-

vani sa kompilacijma raznih izvora.New York, Webster Stedman's Medical

dictionary, 1987.Peking, Kina 100 pitanja o Tibetu, 1989.Peking, Kina, Xinhua, 22.12.97 - China's

pharmaceutical industryTrivandrum, India PTI, 09.02.1987.Čandigar, India The Sanday Tribune, septem-

ber 1984.

18.2 POTENCIJALNI IZVORI

18.2.1 Radovi i dela na ruskom54

1. P.A .B admajev Glavni tekst o leakrskojnauci Tibeta, 1903.

2. D.U ljanov Tibetanska medicina, 1903.3. A.M .P ozdnejev Udžbenik Tibetanske

medicine (Prevod sa tibetanskog), 1908.

54 Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

236

4.M .N .V arlakov Pregled istorije Tibetanskemedicine i njenih pisanih izvora. Časopis "Žiznj Burja-ti", br. 5. i 6. - 1930.

5. M.N .V arlakov Kratka istorija Tibetanskemedicine. Časopis "Sovjetskaja klinika", br. 1, 1932.

6. S.J u.B elenki i M.I .T ubjanski - O problemuproučavanja Tibetanske medicine. Časopis "Savreme-na Mongolija", br. 3, Ulan Bator, 1935.

7. A.F .G amerman i B.V .S emičov - Rečnik tibe-tansko-latinsko-ruskih imena medicinskih biljakakorišćenih u Tibetanskoj medicini, Akademija naukaSSSR-a, sibirski ogranak, burjatsko odelenje 1963.

8. Referati podneti na Svesaveznoj naučnoj kon-ferenciji ŠSR-a za širu upotrebu prirodnih biljnih izvorasa osvrtom na studije narodne medicine, Tbiisi, 1971.

9. grupa autora Glang thabs (akutne bolestiorgana abdominalne šupljine) i njihovo lečenje u Tibe-tanskoj medicini, Akademija nauka ŠSR-a, sibirskiogranak, burjatsko odelenje, 1976.

18.2.2 Druge knjige i članci55

1. Theodor Burang Tibetische Heilkunde,Zurich, Origo Verlag, 1957.

2. T.B urang Tibetan Art of Healing, London,Watkins, 1957, 1974.

3. W.Y .E vans-Wentz Tibetan Yoga and secretdoctrines, London, Oxford Uiversity Preš, 1958.

4. R.A .S tein La Civilasiton Tibetaine, Paris,1961.

5. L.D avid Snellgrove The Nine Ways of Bon,London, 1967.

55 Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

237

6. S.G .K armay A Tibetan History of Bon, Lon-don, 1972.

7. R. Rinpoche Tibetan Medicine, Berkeley,University of California Preš, 1973.

8. L.Y.D onden Tibetan Medicine, A Shorthistory, Tibetan Review, May-June, 1974.

9. E.Norbu The Modernity of Tibetan Medicine,Tibetan Review, May-June, 1974.

10. E.Finckh Foundations of Tibetan Medici-ne, London, Watkins, 1975.

11. E.F inckh Tibetan Medicine, theory andpractice, London, Watkins, Wikas Publishing, New Del-hi, 1980.

12. grupa autora Goiter in Tibetan Medecine,Department of Medicine, University of Toronto, Canadaand Department of Religious Studies of Virginia, U.S .A, 1982.

18.2 .3 Ostali mogući izvoriPotencijalni izvori mogu biti i zemlje u kojima se

Tibetanska medicina praktikuje i biblioteke koje sadrželiteraturu o Tibetu.

Tibetanska medicina danas se primenjuje u:

1. IndijiDaramsali,Nju Delhiju,Bombaju,Dardželingu iLadaku

2. Tibetu3. Sikimu4. Butanu

238

5. Mongoliji

Podaci o Tibetanskoj medicini postoje u:1. Tibetanskim manastirima2. Privatnim zbirkama tibetanskih lekara3. Kineskoj akademiji nauka i u kineskim biblio-

tekama4. Međunarodnoj akademiji indijske kulture u

Nju Delhiju5. Biblioteci u Sankt Peterburgu6. Francuskoj nacionalnoj biblioteci u Parizu7. Britanskoj nacionalnoj biblioteci u Londonu8. Arheološkoj biblioteci u Nju Delhiju9. Biblioteci tibetanske literature i dokumenata u

Daramsali(KRAJ KNJIGE)