TISKOVINA IMPRIMEE - savezjos.org · prof. dr Jovan Elazar, o knjizi su govorili dr Miloje Pršić,...

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: [email protected]; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd

www.savezscg.org

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

RAD LEKARSKOG SAVETOVALIŠTA Maršala Birjuzova 19

Dr Lucija Rajner, kardiolog - pulmolog

ponedeljkom od 10:00 do 14:00(potrebno zakazati na tel. Socijalne službe JOB: 2622 449)

Dr Mirko Caran, hirurg traumatolog

četvrtkom od 12:00 do 16:00(nije potrebno zakazivati)

Godina XX l Broj 2 l Beograd l februar 2011. l ŠEVAT / ADAR 5771.

jevrejskiIS

SN 1

821-

1062

strana 7

strane 2 – 5

strane 10 - 11

SEĆANJANovi Sad l Staro sajmište l Topovske šupe

FOTO VEST:

Svastika na zidu JO Sombor

INTERVJU: GORAN LEVI

Očekujem mnogo od mladih

2 februar 2011. JevrejskiPregled

JevrejskiPregled

www.savezscg.org

Pomen žrtvama zloglasne Novosadske racije, u kojoj su mađarske okupacione snage u januaru 1942. godine pobile i pod led Dunava bacile više od 1.300 civila, najviše Jevreja, Srba i Roma, održan je 21. januara na Keju žrtava racije u Novom Sadu.

Na komemorativnom skupu kod spomenika “Porodica”, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić pod-setio je da su u trodnevnoj akciji pripadnika tadašnjeg Hortijevog fašističkog režima, u Novom Sadu surovo likvidirani mirni i nedužni građani, među kojima je bilo više od 800 Jevreja, oko 400 Srba i više desetina pripadnika drugih naroda.

- Neka sećanje na žrtve racije služi slobodi i miru, napretku i ljudskim pravima, nacionalnoj ravnopravnosti, solidarnosti i demokratskim društvenim odnosima - rekao je gradonačelnik naglasivši da se zločini nikad ne smeju zaboraviti.

U ime Jevrejske zajednice Srbije, u pomen žrtvama Novosadske racije govorio je vrhovni rabin Isak Asiel, podsetivši na stravične događaje tih januarskih dana pre 69 godina, kada je temperatura dostizala 40 sepeni ispod nule.

- Mi smo ljudi i naše je da budemo ono što je najteže - ljudi. Svakog dana i svakog trenutka – kazao je Asiel. Stihovima “Dunavske elegije” glumci Maja Brukner i Saša Stojković podsetili su okupljene na misao da reka i vreme protiču, a da se gradovi menjaju jer ih čine ljudi.

Na komemoraciji, održanoj u organizaciji grada Novog Sada, učestovali su i hor Jevrejske opštine “Hašira” i hor “Novosadski nonet”.

Na spomenik “Porodica”, rad vajara Jovana Soldatovića, kao i pored tabli sa imenima nevino nastrada-lih u Novosadskoj raciji, vence su položili gradonačelnik

NOVI SAD: ODRžANA KOmEmORAcIJA žRtVAmA RAcIJE Naše je da

budemo ljudi

Delegacija SJOS polaže venac

U ime JONS venac je položio predsednik Goran Levi

Ambasador Izraela Artur Kol

ŠEVAT / ADAR 5771. 3Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Pavličić u ime grada Novog Sada, delegacija Skupštine Vojvodine, predvođena predsednikom Šandorom Egerešijem i ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol. Vence su, takođe, položile i delegacije novosadske Jevrejske opštine, Saveza jevrejskih opština Srbije, predvođene predsednicima Goranom Levijem, odnosno Aleksandrom Nećakom, Matice romske, potomaka žrtava racije, kao i predstavnici boraca NOR-a, a po tradiciji, venac je spušten u Dunav sa broda Rečne flotile Vojske Srbije. To su učinili zamenik gradonačelnika Novog Sada Zoran Mandić, u ime JO Novi Sad Marko Fišer i predstavnici Matice romske.

Naše je da

budemo ljudiProšlo je 69 godina

od kada su mađarski fašisti u Novom Sadu počinili

nezapamćen zločin

Jedna racija – dve komemoracije

Pravoslavna Eparhija bačka, koja je prethodnih godina učesvovala u zajedničkom pomenu žrtvama racije, ovoga puta pomen je održala dva dana kasnije jer, kako je ranije saopšteno iz te eparhije, gradske strukture nisu ispoštovale dogovor o načinu molitvenog obeležavanja racije. I na tom pomenu bili su prisutni predstavnici jevrejske zajednice.

Spuštanje venca u Dunav

“Porodica”, rad vajara Jovana Soldatovića

Najteže je biti čovek – rabin Asiel “Dunavska elegija” - glumci maja Brukner i Saša Stojković

Delegacija Matice romske

4Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

Polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu i na spomen obeležju topovske šupe obeležen je 27. januar, međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. tog dana 1945. godine, Crvena armija je oslobodila kon-clogor Aušvic i susedni Birkenau, najveća stratišta u istoriji čovečanstva na kojima je umoreno 1,5 milion ljudi, od toga milion Jevreja kojih je u Drugom svetskom ratu stradalo više od šest miliona. međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanov-ljen je 1. novembra 2005. rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

- Posle Estonije, Srbija je bila druga evropska okupirana teritorija koju su nacisti nazvali „očišćenom od Jevreja”. Zbog svega toga, Vlada Republike Srbije u više navrata iskazivala je

posvećenost naše države obrazovanju, sećanju i istraživanju Holokausta, smatrajući to svojom civilizacijskom, moralnom i ljudskom obavezom. Srbija je ponosna na svoju antifašističku tradiciju i doprinos u slamanju naciz-ma – rekao je pred skromnim brojem okupljenih ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, dodajući da čuvanje uspomena na žrtve nije samo obaveza nego i jedan od osnovnih pre-duslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti.

Vence na spomenik položili su u ime Vlade Srbije ministar rada i soci-jalne politike Rasim Ljajić, predsednik i sekretar SJOS Aleksandar Nećak i Danijela Danon, ambasador Izraela Artur Kol, predstavnici ambasada Nemačke i Holandije i Skupštine grada Beograda.

OBELEžEN DAN SEĆANJA NA žRtVE HOLOKAUStA

Da se ne zaboraviRasim Ljajić: Srbija ponosna na antifašističku

tradiciju i doprinos u slamanju nacizma

5Jevrejski


Istim povodom, dva časa kasnije, na spomen-obeležje Topovske šupe, kod Autokomande, vence su položile deleg-acije Ministarstva rada i socijalne politike, Saveza jevrejskih opština, Ambasade Izraela i Opštine Voždovac.

Nakon verskog obreda koji je tom prilikom održao rabin Isak Asiel, okupljenima se obratio Aleksandar Nećak, pred-sednik SJOS.

- Mi, Jevreji, svoj zavet izgovaramo glasno kako bismo podsetili one koji su zaboravili i na žrtve i na zločine. Činimo to posebno da bi nas čula mlada generacija koja o Holokaustu ne zna dovoljno. Sećajući se svojih žrtava, na isti način i sa dužnim poštovanjem sećamo se i svih drugih žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pri-padnost i njihovo političko opredeljenje - rekao je Nećak, podsetivši na istoriju logora „Topovske šupe”. On se poseb-no suprotstavio pokušajima relativizacije i revizionizma koji vređaju kako jevrejsku zajednicu tako i većinu građana Srbije. Iskazujući u ime Vlade Republike Srbije iskreno poštovanje i pijetet prema žrtvama Holokausta, Dejan Ristić, savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, između ostalog je rekao: - Holokaust je zločin koji se ne može meriti ni sa jednim u čitavoj svetskoj istoriji. Zbog toga svake godine posećujemo mesta stradanja i trudimo se da sa lokalnom samoupra-vom i drugim partnerskim organizacijama promovišemo kulturu sećanja, utičemo na povećani nivo obrazovanosti mladih kada su u pitanju Holokaust, genocid i zločini protiv čovečnosti, kako bismo predupredili da se takve strahote ponove u budućnosti

PREDSTAVLJENA KNJIGA O DR ALBALI

Borac za jevrejsku i srpsku sloboduU subotu 25. decembra, u prepunoj sali Jevrejske

opštine Beograd prvi put je svečano promov-isana knjiga „Dr. David Albala specijalni delegat pri Jugoslovenskom Kraljevskom poslanstvu u Vašingtonu 1939-1942”, koju je priredio dr Đorđe N. Lopičić.

Nakon što je prisutne pozdravio predsednik JOB prof. dr Jovan Elazar, o knjizi su govorili dr Miloje Pršić, prof. dr Momir Milivojević, Miodrag Janković – urednik edicije i dr Đorđe N. Lopičić, priređivač.

Knjiga o dr Davidu Albali koju je 2010. objavila izdavačka kuća „Teovid“ iz Beograda, u svojoj ediciji „Jelisaveta“, a pod pokroviteljstvom kneginje Jelisavete Karađorđević, govori o uzbudljivoj misiji u SAD ovog beogradskog Jevrejina, velikog cioniste, borca za jevre-jsku i srpsku slobodu. Dr David Albala (1886-1942) uživao je veliko poverenje Nj.K.V. kneza Pavla, koji ga je rado primao u Belom dvoru i sa njim vodio razgovore kako o umetnosti, tako i o politici.

Na promociji su izneti zanimljivi detalji i istorijski podaci iz vremena kneza Pavla, koji nisu toliko poznati javnosti. Po završetku, princeza Jelisaveta je zainteresov-anima potpisala primerke knjige.

Promociji je prisustvovala i Jafa Ben-Ari, bivša am-basadorka Izraela u Srbijii. I. Beker

Uvek zanimljive diplomatske priče: Jafa Ben-Ari u društvu princeze Jelisavete Karađorđević

Predavači

Aleksandar Nećak: Mi, Jevreji, svoj zavet izgovaramo glasno, kako bismo podsetili one

koji su zaboravili i na žrtve i na zločine

ŠEVAT / ADAR 5771.

6Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

U velikoj sali JO Beograd održano je 28. decembra predavanje Filipa Davida, književnika i dramaturga i Zorana Amara, filmskog i tV reditelja i profesora na Skul of vižual arts u Njujorku, zasnovano na literaturi Geršoma Šolema: „Osnovni tokovi jevrejskog misticiz-ma“, „Šabataj cevi - mistični mesija“, „mesijanska ideja u jevrejstvu“ i Eriha Koša: „U potrazi za mesijom“.

Nakon što je Branko Šnap pozdravio predavače i brojne slušaoce, David i Amar su, smenjujući se u kazivanju, nadahnuto govorili prenoseći svoje poznavanje velikog istraživačkog rada Geršoma Šolema posvećenog Šabataju Ceviju, mistiku čiji mesijanizam zauzima značajno mesto u istoriji Jevrejskog naroda, a njegove posledice dosežu do današnjih dana.

Godine 1453, Turci su osvojili Konstantinopolis i ubrzo stvorili snažnu muslimansku zemlju na ruševinama Vizantijske carevine. Posle izgona iz Španije i Portugalije, Jevreji, koji su trpeli okrutnost fanatičnih hrišćana, krenuli su masovno ka balkanskim zemljama i Turskoj u nadi da će sa muslimanima imati bolji odnos. I zaista, moćni sultani su veoma cenili sposobne Jevreje koji su često bili njihovi lični lekari, diplomate, finansijski stručnjaci, vrsni trgovci i zanatlije. U ovom periodu se obnavljaju i jevrejske zajed-nice u Palestini gde sinagoge i ješive postaju centri u koji-ma rabini sanjaju o ponovnom uspostavljanju Sanhedrina. To je vreme kada su slavni rabini i mistici verovali da Jevreji mogu predanim učenjem i strogom pobožnošću približiti dan dolaska Mesije.

Izgonom sa Iberijskog poluostrva i pogromima u srednjoj i istočnoj Evropi u kojima je stradalo na hiljade Jevreja, nastupilo je vreme patnje, očaja i ogromne čežnje za spasiocem koji će vratiti narod u Erec Jisrael. Ta duhovna čežnja za Mesijom otelotvorena je u pojavi Šabataja Cevija iz turskog grada Smirne. To što je potekao iz dobro stojeće porodice omogućilo je Šabataju Ceviju da se potpuno posveti izučavanju kabale Isaka Lurije. Pošlo

mu je za rukom i da okupi krug mladih ljudi sa kojima se posvetio kabalističkom učenju, pevanju mističnih pe-sama i postu. Obišao je mnoge zemlje, a kada je došao u Palestinu, otišao je kod velikog duhovnika, mladog rabina Natana iz Gaze koji je u njemu, osim depresivnog čoveka koga je lečio, prepoznao i Mesiju. Svim jevrejskim opštinama Evrope počele su da stižu dugo očekivane poruke da je spas blizu jer je Šabataj Cevi zaista dugo očekivani Mesija. Jevrejske mase su bile ustalasane veli-kim oduševljenjem i zanosom. Očekivalo se da pri pov-ratku u Istambul svrgne sultana sa vlasti, oslobodi Erec Jisrael i obnovi Hram. Ali Turci su ga uhapsili i zatvorili u jednu galipoljsku tvrđavu. Ova vest se brzo pronela po svetu i odmah proizvela skeptike, među kojima je bio i kabalistički rabin iz Poljske Nehemija Koen, koji je, stigavši u Istambulsku tvrđavu u posetu zatočeniku, ubr-zo utvrdio da on nije pravi Mesija. Turci su, vrlo mudro, ponudili Ceviju da primi islam i tako spasi živu glavu, sprečivši ga time da žrtvovanjem sopstvenog života post-ane Mesija poput hrišćanskog primera. Stavljajući turban na glavu tog odlučujućeg jutra, Šabataj postaje Mehmed efendi. Život završava u progonstvu u Ulcinju 1676. go-dine. Njegov “prorok” Natan iz Gaze je i dalje govorio na verskim skupovima i dokazivao na osnovu kabale da je Šabataj Cevi pravi mesija i da kao takav mora da dot-akne zlo na putu ka dobrom. Posle smrti Šabataja Cevija članovi njegovog verskog pokreta dobili su karakter sekte, koju je turska vlada ubrzo zabranila. Sledeći primer svog mesije, primili su islam, postali muslimani čijih potomaka “donmi” ima i danas u Solunu.

Gromoglasnim aplauzum Filipu Davidu i Zoranu Amaru ovo izuzetno predavanje je završeno, a da im ono još po nečemu ostane u lepom sećanju pobrinuo se Branko Šnap poklonivši im po primerak knjige “Sefardski nok-turno” Žaka Fincija. Promocija ovog reprint izdanja, čulo se, sledi ubrzo.

IZ AKtIVNOStI B’NEI B’RIt LOžE SRBIJA

Šabataj Cevi, mesijanizam i misticizam

Pun pogodak: Zoran Amar i Filip David Slušalo se bez daha

7Jevrejski


POSLEDNJA VEST

Novi napad na Jevrejsku

opštinu Sombor

U nedelju 30. januara, samo tri dana nakon obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, između 21.30 i 22.00 časa osvanuo je novi grafit na zgradi Jevrejske opštine Sombor: “Six million more” i na kolima parkiranim ispred zgrade: “Death to Zog” sa prekriženom Davidovom zvezdom.

Svastika na zidu JO Sombor

U noći između 16. i 17. januara nepoznati izgred-nici su nacrtali kukasti krst i razbili prozor na zgradi JO Sombor. Slučaj je prijavljen policiji, a dato je saopštenje i za medije. O svemu su obavešteni gradonačelnik i predsednik Skupštine Opštine Sombor.

Na sednici Izvršnog odbora Jevrejske opštine Sombor najoštrije je osuđen ovaj vandalski napad. Članovi rukovodstva JO Sombor su najblaže rečeno iznenađeni što se niko od nadležnih gradskih vlasti i lokalne samouprave nije javno oglasio, a od Policijske uprave Sombor zahteva se da se otkriju inspiratori i počionici ovog neprijateljskog akta. Poslednji izliv netrpeljivosti prema somborskim Jevrejima zbio se pre tri godine kada su na nekoliko lokacija u gradu ispisani uvredljivi antisemitski grafiti. Posle ovog vandalskog čina postavljen je video nadzor. A. Sekelj

ŠEVAT / ADAR 5771.

8Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

Sveštenici u vojsciVlada Srbije pripremila je nedavno Nacrt

Uredbe o vršenju verske službe u Vojsci Sr-bije. Kada ona bude doneta, a to bi moglo biti

već u februaru, uniformu Vojske Srbije poneće i sveštenici.

Vojni sveštenici biće raspoređeni na formacijska mesta u Generalštabu Vojske Srbije, komandama opera-tivnog nivoa, komandama brigada i bataljona, Vojnoj akademiji i vojnozdravstvenim ustanovama. Od broja pripadnika Vojske Srbije određene veroispovesti zavisiće i broj vojnih sveštenika.

Ukoliko ima od 100 do 500 vernika određene crkve ili verske zajednice, u redovima vojske biće jedan sveštenik, za 500 do 1.000 pripadnika vojske dva sveštenika. Njihov broj povećavaće se za jedan na svakih sledećih 1.000 pri-padnika. Vojni sveštenik nosi uniformu Vojske Srbije, kao svaki oficir VS, ali i odeću za bogosluženje saglasno pro-pisima njegove crkve, odnosno verske zajednice. Tako će pravoslavni sveštenik na pločici koja označava pripadnost vojnim snagama imati i krst sa trolistom na svakom kraku, katolički ravan krst, protestantski krst koji izlazi iz ruže, vojni rabin imaće Davidovu zvezdu, a vojni imam pol-umesec.

Uredbom je predviđena primena načela pozitivne dis-kriminacije kada broj pripadnika Vojske Srbije, vernika određene tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice padne ispod navedenih brojki.

Odgovor na „Pomozite“U januarskom broju Jevrejskog pregleda objavljen

je tekst pod naslovom „Pomozite“, u kojem se rodbina djevojčice Helene Rot obraća svima koji nešto znaju o njoj, nadajući se da je, možda, preživela Holokaust, i mole ih da o tome obaveste kancelariju SJOS, odnosno miroslava Grinvalda, tel: 26 21 837. Rođaci misle da bi im od pomoći bila i informacija o Hugu Levingeru iz Beograda, koji je 1940. stanovao u Dakanskoj ulici 23. Djevojčica je na fotografiji, načinjenoj 1941. u Beogradu, u šetnji sa ženom, za koju znaju samo to da se zoveTeri.

Podstankuta time - istraživala sam u bazi poda-taka o žrtvama Holokausta, u Matičnim knjigama rođenih, venčanih, umrlih i rastav-ljenih, u Spisku Jevreja koji su, prema naredbi vojnog zapovednika u Srbiji od 30. maja 1941. podneli opštini grada Beograda prijave o imovini, u Popisu poreskih obveznika iz 1940. i u građi o logoru Samište - i došla do sledećih podataka:

Tereza – Teri Levinger stradala je u logoru na Sajmištu, a njen suprug Hugo u Topovskim šupama. Ne zna se je li Helen, sa Terezom, odvedena na Sajmište. Tereza i Hugo su 1940. godine stanovali u Dečanskoj, a ne Dakanskoj br. 23, a, prilikom prijavljivanja imovine, naveli su adresu Nedeljka Čabrinovića 14.

Helen Rot niko nije prijavio kao žrtvu, možda zato jer nije bilo podataka o njoj: nije rođena u Beogradu, roditelji su joj, kao izbeglice iz Evrope, stradali u Kladovo-transportu i najverovatnije su, u nekom tre-nutku, poverili kćerku Terezi.

Sestrić Huga Levingera poklonio je Muzeju 2000. godine jedan originalni lutkarski tekst za decu autora Tereze Levinger, sa uputstvima o načinu izvođenja, napisan za pčelice iz Skautske organizacije. Predviđeno je da deca prave lutkice i haljinice za njih i da glume. Osim toga, trebali su da nauče kako da šiju lutke i nji-hovu odeću i prišivaju dugmad. Kao modistkinja, Tereza je na najbolji način, kroz igru, htela naučiti decu onom što najbolje zna.

Tekst je pisan olovkom, ima četrnaest stranica. Sačuvala ga je sestra Huga Levingera, Lujza Pirnak, a njen sin Franjo, koji ga je našao u zaostavštini svoje ma-jke, u napomeni o poklonu, nije znao kako je tu dospeo.

Branka Džidić, arhivista JIm-a

9Jevrejski


Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu već četvrtu akademsku godinu zaredom organizuje multidisciplinarnu radionicu „Jevrejska umetnost i tradicija“, koja će se održati od 7. do 11. februara 2011. godine. Inicijativa potekla sa Odeljenja za istoriju umetnosti predstavlja jedinstven projekat koji okuplja stručnjake za pitanja umetnosti, tradicije i kulturne istorije Jevreja iz zemlje i inos-transtva, ustanovivši na taj način regionalni centar za izučavanje jevrejskih studija.

Jedinstven program kurseva obuhvata pre-davanja iz domena is-torije, religije, vizuelne kulture, arhitekture, arheologije, pisanih tekstova i književnosti, te folklorne tradicije Jevreja, kako na Balkanu i Centralnoj Evropi, tako i šire. Pored predavača sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručnjaka za pitanja umetnosti i tradicije Jevreja iz Srbije, kurseve će držati i vodeći svetski stručnjaci za pitanja umetnosti i tradicije Jevreja, među kojima su prof. dr Rudolf Klajn (Univerzitet Sv. Stefana, Budimpešta, Mađarska), prof. dr Eliezer Papo (Univerzitet Ben Gurion del Negev, Izrael) i drugi.

Radionica je pre svega namenjena studentima humanističkih nauka, teologije, filologije, studentima umetničkih univerziteta i fakulteta, kus-tosima, konzervatorima, zaposlenim u muzejima, galerijama i kulturnim centrima, kao i svima onima koji žele da nauče više o tradiciji, umetnosti i kulturi Jevreja.

Predavanja se održavaju na srpskom jeziku. Program ovogodišnje ra-dionice sadrži detaljne informacije o kursevima i predavačima. Prijava se vrši putem elektronskih formulara najkasnije do 25. januara 2011. godine uz napomenu da je neophodno platiti kotizaciju za učešće na radionici. Po završetku radionice i ispitu u formi pisanog rada, studenti dobijaju odgovarajući sertifikat Filozofskog fakulteta u Beogradu. Broj polaznika je ograničen.

Radionica se organizuje u saradnji sa Savezom jevrejskih opština Srbije, Jevrejskom opštinom Zemun i Jevrejskim istorijskim muzejem u Beogradu.

Sve informacije možete dobiti preko elektronske adrese: [email protected]

JEVREJSKA OPŠTINA BEOGRAD

Obaveštenje “Hevra kadiše”

članovima za-jednice

u zemlji i inostranstvuNa predlog Komisije „Hevra

Kadiša“, Veće Jevrejske opštine Beograd na sednici održanoj 29. decembra 2010. donelo je odluku o povećanju takse za sahranu i godišnje takse za grobno mesto na Jevrejskom groblju:

l taksa za sahranu članova zajednice 70 evra, protivvrednost u dinarima

l taksa za sahranu nečlanova za-jednice 140 evra, protivvrednost u dinarima

l godišnja taksa za grobno mesto 1.200 dinara

Molimo članove zajednice koji nisu izmirili svoju obavezu godišnje takse za grobno mesto za 2010. godinu, da to učine i uplate taksu za 2011. godinu.

Uplata se može doznačiti na ž.r. JO Beograd br. 205-49527-14 (Komercijalna banka Beograd) ili na blagajni JO Beograd.

Godišnja taksa za grobno mesto i vaši prilozi su jedini prihodi za održavanje groblja, obnovu alata i jednim delom za angažovanje čuvara na groblju.

Nažalost, od jevrejskih orga-nizacija u svetu JO Beograd nema obezbeđena finansijska sredstva za održavanje groblja. Zbog toga apelu-jemo na sve članove Opštine da daju doprinos i pomognu da groblje bude uredno i čisto.

Hvala na razumevanju.Komisija Hevra Kadiša

Miroslav Grinvald, predsednik

Radionica „Jevrejska umetnost

i tradicija”

ŠEVAT / ADAR 5771.

10Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

Piše: Vlada todorović

Neposredno pre kraja prošle godine za predsednika JO Novi Sad izabran je Goran Levi čiji je motiv za kan-didaturu, kako je naveo, bio vezanost za jevrejstvo, dok je po izboru objasnio da nov angažman smatra časnom obavezom prema svom poreklu. Sem ovog u Opštini, Levi je inženjer rudarsko-geološkog usmerenja, poliglot i zaposlen je u firmi sa sedištem u rumunskoj prestonici. Privatno – snalazi se u ulogama supruga, oca, deke...

Povod razgovoru, dakako je nov izazov koji se nalazi pred čovekom iz čijeg se svakog pokreta može jasno uočiti pred kakvom osobom se nalazite. Što bi se reklo, slow mo-tion - šta je to? Takvom, užurbanom verovatno da nisu dovoljna samo 24 sata u danu. Koji čas više sigurno bi mu dobrodošao, pogotovo sada, pošto se Levi nesumnjivo nal-azi pred ogromnim izazovom, bez obzira što ne pripada onima u čiju bi se energiju moglo posumnjati. Pred Levijem su dve vrste tereta i baš se čini zgodnim da se upravo od njih započne razgovor.

Od Ane Frenkel pa u prošlost ili drugačije, kroz svoju istoriju u potpunosti je novosadska jevrejska opština redovno imala vrlo sposobne predsed-nike i, uz sve ostalo, zamašan je izazov biti nji-hov naslednik. To je prvi teret, a drugi je da se na mnogo tog naviklo, a vreme je velike krize i na gotovo svakoj adresi je čest odgovor da se, nažalost, nema.

- Tačno, po oba osnova. Došao sam na mesto na kojem su radili sjajni ljudi, o čemu najrečitije može da posvedoči to da sam se susreo sa vrlo solidnom organizacijom opštine. I što se finansija tiče, mora se biti zadovo-

ljan. Saldo je u plusu, u najkraćem. Prethodnici su mi, znači, ostavili osnov s kog se možemo lakše nositi s okol-nostima u kojima se čitav svet zatekao, s lošim vremenima. Na koju god stranu da se okreneš - kriza. Ipak, ponavljam, temelj imamo i još možemo da izađemo u susret onima kojima je potrebna pomoć, mada se mora priznati da je prostor za delovanje sve skučeniji. Bilo bi užasno da smo u tome onemogućeni, pošto je takvih ljudi sve više.l Tema je delikatna, ali možemo li makar malo konkret-

nije da je sagledamo?- Zašto da ne? Na primer, kod nas se deli šezdesetak

obroka svakodnevno, ne samo Jevrejima. Donacija za to nam se, nažalost, ukida. Naravno, nije došlo u obzir da se predamo i blizu smo toga da pronađemo novog dona-tora, tako da nam je plan da se do leta rad kuhinje obnovi. Rešimo li to, traganje ćemo nastaviti i pokušati da nađemo rešenje i za druga polja. Znam, siguran sam, negde ćemo uspeti. Pred ogromnom smo obavezom, jer ljudi očekuju da im se donese makar malo sigurnosti. I još nešto: nisu u pitanju jedino oni skromnog finansijskog stanja, nego i

star svet. Potrebno je da ih neko obiđe, da ih snabdemo neophodnim lekovima ili da im na neki drugi način

pomognemo da bi što manje osetili dah vremena u kojem smo. Jesmo li u tome uspeli i ako smo nešto postigli nije na nama da cenimo. l A što se predsednika tiče, možemo li konk-

retnije i tu? - Da. Izneo sam kakvu sam situaciju za-

tekao. Pretpostavljam da je svaki od mojih pre-thodnika pokušao da učini više od onog na čiju

je funkciju stigao i zbog tog i ne krijemo ponos. Iz svega ovog proističe i ono šta je meni da

činim, i to u svakom segmentu. l Posmatrajući vreme iz

ekonomskog ugla, neve-selo je. Ali, nije mnogo proteklo ni od doba kad je bilo nevolja i druge vrste. Nalazi li opština svoje mesto i kada se radi o vid-anju tih rana?

- Svakako, moj cilj je da naša zajednica da što veći

doprinos. Na prostoru smo na kom se, pre iz-

vesnog vremena, izno-va javilo nepoverenje za kojim su ostale nove nevolje.

REč-DVE SA GORANOm LEVIJEm

OSNOVA USMERENJA - veći stepen poverenja Zbog krize sve skučeniji prostor za delovanje, ali rešenja ipak ima. Nije sve u tome da se jedino

valorizuje vlastiti doprinos, treba sagledati i to da i drugi mnogo pružaju

Došao sam na mesto na kojem su pre mene radili sjajni ljudi, o čemu najrečitije može da posvedoči to da sam se susreo sa vrlo solidnom organizacijom opštine

11Jevrejski


l Smatrate li, kad se radi o toj temi, da se o njoj u do-voljnoj meri govori, da se tu u dovoljnoj meri deluje?- Nikad nije dovoljno i uvek se može bolje. Daje se i u

tom pravcu, ali kad se radi o takvim stvarima, nikad nem-ojmo valorizovati jedino svoj doprinos, već sagledajmo i to da i drugi mnogo pružaju. Ako svi... Uostalom, evo pri-mera. JONS je jedan od glavnih inicijatora za obeležavanje tragičnog događaja kakav je bila racija u Novom Sadu. Grad je, međutim, preuzeo na sebe organizaciju i, ni to se ne sme ispustiti, pružio ogromnu pomoć kada se radi o komemoraciji. Idemo dalje. I Srpska pravoslavna crkva je veoma mnogo učinila, s tim što se ne sme zaboraviti da su tu i druge verske zajednice. Eto dokaza onog o čemu govorim, o onom kad sam rekao - ako svi... Jedino tako možemo uspeti. Januarske komemoracije, i one u Novom Sadu i druge kojima prisustvujemo, dokaz su da nam je svima stalo do tog da se zlo ne sme zaboraviti, kako se tako nešto nikad ne bi ponovilo, ali i do tog da se da oprost. Pogledajte i to kako se organizuju seminari o Holokaustu. Šta mislite da li bi ih bilo, pogotovo u ovom ambicioznom tempu, da nije zajedništva?l Postoji li oko angažovanja generacijska podela, ona po

kojoj ti takozvani ozbiljni zadaci idu starijima? - Ne, ni govora. U svemu što planiram očekujem mno-

go od mlađih članova. Ne krijem uverenje da će i oni do-prineti stvaranju još većeg stepena poverenja, kako među svojim vršnjacima tako i u celosti. A kad se generacije koja dolazi već dotakosmo, da kažem kako od nje očekujem i angažovanje po pitanju omasovljenja organizacije. l Pristalica ste, znači, ulaganja kompletnog potenci-

jala članstva, bez da se štede ovi ili oni, bez tog da se mlađima povere “lake” teme, starijima one ozbiljne?- Puno iziskuje sve što radimo i što želim još da se ura-

di. Tako je ma o čemu da govorimo, u koju god stranu da zavirimo. Za svaku aktivnost valja okupiti puno ljudi, na kojima je da ulože mnogo rada, uz koji ide isto toliko ma-terijalnih sredstava, zatim vremena... To ne pripada samo jednoj generaciji, kao što nije samo njeno ni zadovoljstvo zbog nečeg do čega se došlo. l Rođeni ste u Zagrebu, živeli neko vreme u Sarajevu, pa

onda bili Beograđanin. Dugo ste već Novosađanin i sig-urno je da biste mogli da ocenite koliko je jednostavno bilo živeti onda i sada. - Otac je bio vojno lice i znate kako je bilo u njihovim i

životima njihovih porodica. Nešto što je išlo uz te pozive bila je promena sredine. Tako glasi objašnjenje o tome da me je baš posvud bilo, da sam, živeo u raznim sredinama. Kada se, pak, radi o poređenju onog što je bilo tada i ovog što je danas, verujem da moja ocena nikog neće iznena-diti. Mom životu, a i godinama čini mi se da pristaje da budem, kako se to naziva, jugonostalgičar. l Selidbe i godine. Nesumnjivo je, sve se to

mora uvažiti kao argument, ali dajte i neku “opipljiviju” činjenicu po kojoj ste se odredili.- Danas mi nedostaje veći nivo otvorenos-

ti. Zašto treba da razmišljamo gde bi trebalo da ostavimo automobil ako odemo u posetu prijatelju u Dubrovnik, ili čak ni kod koga ne odemo nego se samo jednostavno zaputimo na tu stranu, na letovanje. Zbog čega bi trebalo da brinem hoće li tokom noći nečijem umu zasmetati ta i ta registracija mog auta.

Razume se, sve ovo što sam rekao važi i za nekog kog more brige kada se zaputi na ovu stranu, kada spava ovde kod nas. To mi fali, ta otvorenost i ne mogu da se ne setim da je onda, u ono vreme, bilo drugačije. Bilo je ne bezbrižnije nego bezbrižnol Ponovo se vraćamo, zar ne, pitanju poverenja?

- Svakako, samo kad smo već kod toga, da kažem kako me je nedavno izuzetno obradovala atmosfera na jednom skupu na Bjelolasici. Tamo sam prisustvovao sastanku predsednika jevrejskih opština u bivšoj Jugoslavijii bilo je kao što je nekad bilo. Atmosfera je odisala međusobnim uvažavanjem i poverenjem, iskazivanjem želje za sarad-njom, kao i za tim da se na veći stepen dignu već dobri odnosi. l Za kraj je ostala tema uspostavljanja pojedinih veoma

čvrstih veza Novog Sada i Vojvodine sa Izraelom. Čemu ih možemo pripisati? Možemo li uz njih staviti, recimo, konstataciju da je određenu vrstu zamajca predstavljalo to da su Novosađani, Mirko Stefanović i Mile Isakov bili ambasadori u Izraelu, ili je opet u svemu vreme učinilo svoje, a ispostavile se određene podudarnosti, pa je sagledan interes...- Hajde da tako kažemo da ima i jednog i drugog.

Svakako da je za predstavnicima naše zemlje u Izraelu ostao trag, ali je istina i da vreme čini značajan faktor. Upostavljeni su kontakti što se tiče poljoprivrede i, veru-jem, da će doneti korist na obe strane. Vojvodina je, kome to nije poznato, na planu poljoprivrede mnogo postigla, za rezultate se dobro zna i van naše zemlje i sigurno je da predstavlja vrlo ozbiljan faktor napretka naše zemlje. Međutim, treba znati i to da je Izrael veoma mnogo učinio u istoj oblasti, da je došao do zapaženih uspeha. Dakle, dve strane su pronašle zajedničku tačku i dogovorena je saradnja radi koristi na oba kraja. l Nije tajna ni to da se u Novom Sadu planira podizanje

velikog izraelskog trgovačkog centra?- I kada se o ovom molu radi, ponovo treba da

uzmemo u obzir postojanje faktora vremena, otvorenosti i interesa dve zemlje. Možda bi, kad je interes već pomenut, tu nečem mogla da se nada i naša opština.

Imamo mladih ljudi, fakultetski obrazovanih i poznavalaca jezika, i naravno da smo zain-teresovani da i naši članovi tu nađu zaposlenje. Dosad, međutim, u ovom pravcu, interes druge strane nije iskazan.

* * *Goran Levi se zaustavio na ovoj konstataciji.

Nije joj pridodao ono što se čini mora podra-zumevati kad je nov predsednik Novosadske jevrejske opštine u pitanju. Među karakteris-tikama mu je i upornost. Prema tome, ni vrata koja su sada zatvorena možda sutra neće biti.

OSNOVA USMERENJA - veći stepen poverenja Atmosfera na skupu predsednika jevrejskih

opština bivše Jugoslavije na Bjelolasici odisala je međusobnim uvažavanjem i poverenjem, iskazivanjem želje za saradnjom, kao i za tim da se na veći stepen dignu već dobri odnosi

Mom životu, a i godinama,

čini mi se, pristaje

da budem, kako se

to naziva, jugonostalgičar

ŠEVAT / ADAR 5771.

www.savezscg.org

12Jevrejski

PregledJevrejskiPregledfebruar 2011.

ZAKLJUčcI 106. SEDNIcE IZVRŠNOG ODBORA SJOS ODRžANE U BEOGRADU 16. JANUARA

Osim predstavnika JO Prištine, sednici su prisust-vovali svi članovi IO Saveza, predsednik Nadzornog od-bora Saveza, koordinator za finansije Saveza i kao gost direktor Jointa.

l Predsednik A. Nećak, na početku sednice pozdravio je direktora Jointa, gospodina R. Đerasija

l Dnevni red 106. sednice IO Saveza usvojen je jedno-glasno.

l Jednoglasno je usvojen Zapisnik 105. sednice IO Saveza održane 7. novembra 2010.

l Izvršenje odluka sa 105. sednice IO:Donet je zaključak: a) JO Niš povlači svoju primedbu datu na 105. sednici IO u vezi neevidentiranja prisustva predstavnika JO Niš na sednicama b) Drugih primedbi na izvršenje odluka sa 105. sednice IO nije bilo.

l Odgovori R. Đjerasija u vezi zaključaka sa 105. sed-nice IO.

Zaključak: 1. Da se odluke sa sednice IO objavljuju u Jevrejskom pregledu i na Sajtu Saveza JOS2. Da se Savez zahvali donatoru Connection za stipendi-je koje je dao do 2011. g.3. Da Ela Rojnik dostavi IO izveštaj o proteklom radu za Connection, zaključno sa 2011. godinom.4. Posle čitanje Deklaracije koju je pročitao R. Đerasi,l A.Nećak predlaže:Da R. Đerasi informiše IO u vezi nove Deklaracije koju je na sednici prezentovao, da li je ona doneta pre ili posle naše diskusije ili je to rezultat nekih naših razgo-vora na Bjelolasici, pre ili posle Bjelolasice, tj. da nam R. Đerasi da objašnjenje kada i u kom smislu je doneta ta Deklaracija.Zaključak: Da će na prvoj narednoj sednici SJOS doneti zaključak u vezi sa predloženom deklaracijom i o tome obavestiti preko R. Đerasija JDC. l Izvršenje budžeta u 2010.g.Zaključak: jednoglasno je usvojeno izvršenje budžeta u 2010. godinil U vezi kriterijuma za solidarnu raspodelu sredstava u

budžetu, usvojen je predlog podnosioca Saše Cvejina.l U vezi dopisa Nadzornom odboru Saveza JOS, nije

donet zaključak IO pošto se članovi IO nisu uključili u rešavanje nastalog problema.

INFORMACIJE PREDSEDNIKA :l Podnet je zahtev za utvrđivanje ustavnosti Zakona o

crkvama i verskim zajednicama, koji reguliše i pitanje restitucije komunalne imovine. Obaranje ovog za-kona imalo bi ozbiljne reperkusije za našu zajednicu. Mi smo se pridružili svim crkvama i verskim zajedni-cama u zaštiti naših interesa.

l Savez je posetila Karol Belman Verner, visoki funk-cioner Ministarstva inostranih poslova SAD, razgo-varali smo o pitanjima restitucije, antisemitizma i memorijalnog centra Staro sajmište.

l Savez i državne institucije u Srbiji 18. januara posetio je rabin Andrew Baker, direktor AJC za jevrejska pi-tanja izvan SAD. Razgovori sa vlastima su se vodili u vezi restitucije, antisemitizma i memorijalnog centra Staro sajmište.

l Savez je primio dopis gospodina Herbeta Blocka o prestanku radnog odnosa Eitana Horvata direktora SELF-a. Ubuduće će SELF voditi H.Block.

l Savez će uputiti pismo Eitanu Horvatu u kome će se zahvaliti na dosadašnjoj saradnji.

l 19. januara u Art centru biće održana promocija knjige Jevrejski istorijski muzej, autora Vojislave Radovanović i prikazan film koji su snimili J. Raković, Mento Mentović i Zoran Pantelić.

l A. Nećak informisao je IO o ponovnom zahtevu Podunavskih

l Nemaca da se podignu spomenici navodno nevinim nemačkim žrtvama komunističkog terora i o even-tualnom vraćanju jevrejske imovine Folksdojčerima. Savez je ukazao vlastima na takvu moguću anomaliju.

l IO upoznat je i sa razmenom dopisa sa direktorom Muzeja Narodnog pozorišta u vezi izdatog kataloga u kojem je bez ikakvog osnova Ulica Maršala Birjuzova, u kojoj se nalazi naša sinagoga, preimenovana u Ulicu Milana Nedića.

l Prihvaćen je projekat omladine za susret na Fruškoj Gori za omladinu iz ex Jugoslavije, u organizaciji Saveza i JDC

l Prihvata se predlog Roberta Đerasija, da se Savez JOS pismeno obrati JDC, u vezi finansijske pomoći i nas-tavka rada po pitanju restitucije.

l Odbijen je predlog J. Elazara o zakazivanju redovne i izborne Skupštine SJOS u martu.

l Prihvaćeno je da se maces i maces brašno poruči od dobavljača prema uslovima kao i 2010.god. Deo mac-esa obezbediće Joint za ugroženije članove zajednice.

Prilog Dnevni red 106. sednice IO

13Jevrejski


U prostorijama ART Centra, u sredu 19. januara, održana je promocija dokumentarnog filma i monograf-ske publikacije “Jevrejski istorijski muzej u Beogradu”. Prisutne, gospodina Artura Kola, ambasadora Izraela, rabina Isaka Asijela, članove Jevrejske zajednice, kolege iz drugih kulturnih i naučnih institucija, kao i sve zainteresovane za kulturno nasleđe Jevreja sa prostora nekadašnje Jugoslavije, pozdravio je predsednik SJOS Aleksandar Nećak. On je tom prilikom dao i prikaz monografije “Jevrejski istorijski muzej u Beogradu” au-torke Vojislave Radovanović, upravnice JIm-a, ističući značaj i neophodnost ovakve publikacije, ne samo kao vodiča kroz izložbenu postavku muzeja nego i istorijata sveukupne delatnosti rada te ustanove od osnivanja 1948. godine.

U nastavku programa prikazan je film “Jevrejski istori-jski muzej u Beogradu”, treće ostvarenje iz ciklusa “Jevreji u Beogradu”, kreativnog tima JORAK. Ovaj mali tim, koji čine članovi zajednice i prijatelji Muzeja - Menta Mentović, Zoran Pantelić i Jovan Raković, bez finansijske podrške, samo sa ogromnim entuzijazmom i radom, napravio je odlično ostvarenje, o čemu svedoče pohvale upućene Muzeju već sledećeg dana.

Jevrejski istorijski muzej osnovan je 1948. kao deo Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Delovao je u Zagrebu kao Muzejsko – istorijski odsek u okviru Pravnog odeljenja odseka Saveza do 1952. godine kada su sva

sakupljena dokumenta preneta u Beograd. Maja 1960. otvorena je prva izložbena postavka Muzeja Saveza jevre-jskih opština Jugoslavije. Druga stalna izložbena post-avka, u Muzeju novog naziva – Jevrejski istorijski muzej, otvorena je 1969. Pored bogate muzejske zbirke koju čine umetničko-likovna kolekcija, kolekcije judaike, arheološka zbirka, Holokaust zbirka, kolekcija starih i retkih knjiga, medalja, znački, plaketa i zastava, Muzej poseduje i bogatu arhivsku građu koja se odnosi kako na predratni život i rad Saveza i opština, tako i na period nakon Drugog svetskog rata. Od 1971. godine do danas muzej je priredio veliki broj izložbi, od kojih su neke - Vezene tkanine iz jevrejskih zbirki u Jugoslaviji, Jevrejska štampa na tlu Jugoslavije do 1941, Logor na Rabu, Geca Kon – knjižar i izdavač, Jevreji Dorćola – priča o komšijama kojih više nema, Životni ciklus – običaji kod Jevreja, Kladovo – Transport, jedna evropska priča, Dokumenta filatelističke judaike, Sefardski slikari – Albert Alkalaj, Dida Demajo, Bora Baruh, Rajko Levi, Savez jevrejskih opština 1919 – 2009... Od Kraljevine SHS do Republike Srbije. U rad Muzeja uključena je i bogata izdavačka delatnost. Objavljuju se naučne i stručne pub-likacije kao što je Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, izložbeni katalozi, edicija pod nazivom Mi smo preživeli – Jevreji o Holokaustu. U periodu od 1989. do 1997. godine Muzej je obavljao celokupan posao oko dodele Medalje pravednika.

Piše: Barbara Panić, kustos Jevrejskog istorijskog muzeja

Knjiga “Jevreji i Srbi u Jasenvcu” autora Jaše Almulija bila je promovisana 23. decembra 2010. u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u Banjaluci. Promociju su organizovali Ministarstvo prosvete i kulture i nevladina organizacija Nefeš haja . Knjigu su predstavili publici dr Nikola Popović, član Akademije nauka i umet-nosti Republike Srpske i profesor Predrag Lazarević

Članovi naše zajednice koji žele da po povlašćenoj ceni (popust od 40 posto) kupe poslednju knjigu J. Almulija “Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja”, treba da se obrate Aronu Albahariju u Savezu na adresu Kralja Petra 71a, tel 2624 359, ili na e-mail: [email protected]

Promocija u Banja Luci

Dokumentarac i publikacija o JIM-u

ŠEVAT / ADAR 5771.

www.savezscg.org

14Jevrejski


Ovaj udžbenik napisali su Jisrael Gutman i Haim Šacker i prvi je sa tom temom na srpskom jeziku. Knjigu su uspešno prevele s he-brejskog originala Ana Šomlo i Ela Krstić. Objavljen je prošle godine, a izdavač je Zavod za udžbenike u Beogradu. Prvenstveno je namenjen učenicima starijih razreda osnovnih škola i srednjoškolcima, pre svega gimnazijalcima ali i studentima fakulteta gde se izučavaju istorija i društvene nauke.

Na promocijama ove knjige izrečene su, s punim pravom, mnoge pohvalne reči. Saglasan sam s tim, što ne znači da novo izdanje ne bi moglo biti bolje pripremljeno za učenike u Srbiji.

Pre svega treba navesti da je ova knjiga, napisana na 282 strane, za ovdašnje učenike preopširna (po pre-poruci prosvetnih vlasti predviđen je jedan čas da se učenicima govori o Holokaustu). Ona je odličan izvor činjenica o Holokaustu i bilo bi veoma dobro ako bi neko od istoričara, sam ili s kolegama, koristeći je, suštinu o Holokaustu napisao na 3-4 strane i to dao učenicima kao štivo koje bi mogli da savladaju i zapamte. Razume se, ako bi se u školama formirale „radi-onice“ gde bi se ova tema razrađivala, onda bi ova knjiga bila odličan tekst za to. Knjiga je u originalu, očigledno, namenjena učenicima u Izraelu i jevrejskim školama u dijaspori gde se o Holokaustu uči tokom cele školske godine, ali u ovom obimu to je u Srbiji pre svega „udžbenik“ za nastavnike.

Još jedno zapažanje. U Udžbeniku je posvećeno sasvim malo mesta žrtvama Holokausta u Srbiji. To se može objasniti, ali se ne bi moglo opravdati u udžbeniku namenjenom korisnicima u Srbiji. U Jugoslaviji je stradalo 60.000 Jervreja što je jedan posto svih žrtava u toku nacističke strahovlade. Šta je 60.000 prema 6 miliona ubijenih Jevreja... A u Srbiji

je živelo pred rat, bez Bačke i Srema oko 20.000 što je još manje od jedan posto, ali taj mali procenat bio je deo ovog društva, ovdašnjeg stanovništva, bili su to naši roditelji, braća, ses-tre, naši rođaci, prijatelji s ostalim stanovništvom. U Srbiji su stradali svi Jevreji, celokupno jevrejsko stanovništvo, spasli su se samo oni malobrojni koji su uspeli da pobegnu ili su se krili uz pomoć ljudi u Srbiji.

Haim Šacker, jedan od dvojice autora Udžbenika, bio je gotovo godinu i po izbeglica u Srbiji i spa-sio se, doslovno, u poslednji čas pre početka Aprilskog rata. Bio bi Šackerov svojevrsni „dug časti“ što mu je boravak u Srbiji pomogao da spase glavu, da za srpsko izdanje napiše dva – tri pasusa tim pre što je Holokaust u Srbiji bio specifičan: Jevreji nisu deportovani u logore sm-rti, van Srbije, sem iz Bačke, Pirota i još stotinak ili nešto više iz drugih krajeva. „Konačno rešenje“ obavljeno je ovde. Svi su streljani ili ugušeni gasom ovde, u okolini Beograda i, u daleko manjem broju, u okolini Niša.

Nacisti su Jevreje deportovali s grčkih ostrva kroz pola Evrope do logora smrti, u Poljskoj, čak su iz severne Afrike uspeli da deportuju u te logore preko stotinu Jevreja. Osim teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, Srbija je bila jedina gde je celokupno jevre-jsko stanovništvo, sem pomenutih izuzetaka, usmrćeno u zemlji gde su živeli. Bila je jedna od prvih zemalja „očišćena od Jevreja“, da ne spomin-jem Banat - pod formalnom upravom okupatorskih snaga u Beogradu - faktički, pod vlašću tamošnjih Nemaca (Folksdojčera), nezavisniji nego, npr. NDH, administrativno-politički entitet koji je u Evropi prvi postao „očišćen od Jevreja“. U istoriogrfiji se navodi da je prva takva država bila Estonija. Formalno je to je tačno jer Banat nije imao status države, ali je faktički bio nezavisniji od okupirane Estonije.

Zar sve to nije vredno da se u ovom izdanju istakne?

Na kraju, još jedno zapažanje. Dosta se često čuje mišljenje da su Jevreji išli u smrt „kao ovce na klanje“. Ne bi se moglo reći da je baš tako

O UDžBENIKU „HOLOKAUSt I NJEGOVO ZNAčENJE“

I preopširno i nedovoljno

Srpskim đacima prosvetne vlasti namenile su jedan školski čas za upoznavanje sa Holokaustom

15Jevrejski


bilo. Nacisti su bili velemajstori u obmanjivanju, falsifikovanju, laganju. Trajalo je duže od godinu dana dok se nije postepeno saznavalo šta znači „Konačno rešenje“, šta je značilo odvođenje „na rad“, „na Istok“. A kada se saznalo, bilo je kasno. Jevreji su već bili u getima, koncentracionim logorima. Još ranije (treba se samo setiti Konferencije u Evianu) ni-jedna država nije htela da ih primi, na stranu što je Hitler još pre rata odlučio da sve Jevreje uništi. Pa ipak, i u tim uslovima, bez, takoreći, ikakve pomoći okolnog stanovništva, bez pomoći Saveznika, samo s nešto revolvera što su dobili od poljskog pokreta otpora, stajali su, u stvari, goloruki, nasuprot svojim krvnicima - jednoj od najmoćnih armija sveta. Najpoznatiji je ustanak u Varšavskom getu. Kada je bilo očigledno da su na-cisti odlučili da unište ceo geto, trista „naoružanih“ boraca blizu tri sedmice davalo je otpor. Komandant ustanika Mordehaj Anilevič, 23 godine (gotovo nepomenut u ovoj knjizi) svestan da će svi izginuti, rekao je „Ovaj ustanak je najbezizglediniji u istoriji!“ Spasilo se dvadesetak boraca geta. Mlade osobe sklone su da se identifikuju s herojima. Zar Anilevič i njegovi i saborci nisu heroji? Zar njegove reči ne podsećaju na Hajduk Veljkovu: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“

Čvrsto verujem da bi većim uka-zivanjem na ta herojstva, a bilo ih je bezbroj, spominjem samo ustanak u logoru smrti Sobibor, nedaleko od Lublina gde se trista logoraša di-glo protiv SS-stražara, pobilo ih 11, probilo se van logora i stotinak ih se spaslo. Zar ti ustanci ne bi doprineli opovrgavanju fame da su Jevreji išli u smrt „kao ovce na klanje“? Ovo bi pisci udžbenika o Holokaustu trebalo da imaju u vidu.

Na kraju, još da dodam da se kn-jiga završava spiskom literature koja se preporučuje za bolje upoznavanje ove teme. Njemu bi se mogle dodati i „Crna knjiga“ („Zločini fašističkih okupatora i njihovih pomagača protiv Jevreja u Jugoslaviji“), iz-danje Saveza jevrejskih opština FNR Jugoslavije 1952, kao i knjiga dr Jaše Romana „Jevreji Jugoslavije 1941-1945, žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata“, Savez jevrejskih opština Jugoslavije 1980. Anonimni sastavljači ovog spiska (prevodioci?) zaslužuju priznanje što su iz velikog broja publikacija izabrali reprezentativna dela.

Dr teodor Kovač,Novi Sad

KOMŠIJSKE PRIČE: MARGELOV INSTITUT,

ZAGREBPriopćenje

Predsjedniku Republike HrvatskePredsjednici Vlade Republike Hrvatskeministru pravosuđa Republike HrvatskeGlavnom državnom odvjetniku Republike HrvatskePredsjedniku Sabora Republike HrvatskeCentru Simon Wiesenthal

Poštovani naslove,

Obraćam Vam se povodom Međunarodnog sjećanja na žrtve Holokausta 27. siječnja 2011. godine, kao osoba koja je razotkrila svijetu ime i zločinačko djelo šefa ustaške policije Milivoja Ašnera (1913), osobe koja je u smrt poslala na stotine civila Požeške kotline i grada Požege temeljem rasnog zločinačkog zakonodavstva kvislinške Nezavisne Države Hrvatske kroz pe-riod 1941 – 42. godine.

Od 2004. godine do danas pred-stavljam posljednji glas svih žrtava Milivoja Ašnera, znanih i neznanih, a u cilju pravnog procesuiranja osobe koja se trenutno nalazi pod zaštitom austrijskih vlasti i koja nikada – otkad postoji Interpolova tjeralica i zahtjev Republike Hrvatske za njegovim izručenjem Županijskom sudu u Požegi – nije bila ni dana u pritvoru (niti u Hrvatskoj, niti u Austriji), a od bijega iz Hrvatske već sedmu godinu nesmetano prebiva u Klagenfurtu.

Premda su austrijska židovska zajednica i Centar Simon Wiesenthal uložili znatne napore da se toga ratnog zločinca kazni, uz opasku da istoga potražuje i Republika Srbija, ističemo i naglašavamo kako su zadnji koraci protiv ovog izvršitelja genocida i Holokausta provedeni upravo u vrijeme mandata predsjednika Vlade Republike Hrvatske dr. Ive Sanadera. No da apsurd bude veći, bivši hrvatski premijer Ivo Sanader jest u pritvoru u Austriji, dok Ašner uživa sva građanska prava i slobode, iako je izgubio austrijsko državljanstvo. Ne želim ulaziti u komentiranje procesa koji se vodi protiv bivšeg hrvatskog premijera, ali želim istaknuti da ogromna volja i angažman hrvatskih vlasti uz potporu medija koji se ulaže prema Austriji za progon Ive Sanadera, nikada, ponavljam nikada u toj mjeri nije uložen za pravni progon ustaškog ratnog zločinca Milivoja Ašnera.

Tražimo stoga, u ime svih žrtava Milivoja Ašnera, na Međunarodni dan sjećanja na Holokaust, da državne institucije napokon počnu raditi svoj posao, bez obzira što ratni zločin ne zastarijeva, jer vremena je vrlo malo, pa će prije Ašneru “presuditi” biloška dob, nego svi sudovi ovoga svijeta. Ovo je tužna, ali istinita poruka da se za izvršitelje Holokausta više ne traži kazna, pa se samim time Holokaust negira i zaboravlja. Hrvatska ima šansu pokazati svijetu i sebi, ne samo deklarativno, već i stvarno, da može i želi ustrajavanjem na izručenju Ašnera poručiti svima da se zločin Holokausta nikada neće ponoviti, ali niti zaboraviti - nikada više.

Zagreb, 26. siječnja 2011.Direktor, Alen Budaj

žrtve šefa ustaške policije nisu imale sreće da dočekaju njegovu starost –

Milivoje Ašner

ŠEVAT / ADAR 5771.

www.savezscg.org

16Jevrejski


U glavnom gradu Makedonije, pre izvesnog vremena pronađena šesnaesta slika Leona Koena „Sara Martin I“ 1892-94, ulje na

platnu 123 X 93 cm, nesigniranaU dosadašnjim istraživanjima u oblasti istorije umet-

nosti objavljeno je da je sačuvano samo 15 dela čuvenog beogradskog slikara Leona Koena. Najveći broj njegovih radova (45 slika) nalazio se do 6. aprila 1941. u zgradi Jevrejskog doma u Beogradu. Dolaskom okupatorskih vlasti njima se gubi svaki trag. Posle završetka Drugog svetskog rata pronađeno je 15 slika koje se danas čuvaju u nekoliko ustanova kulture: Narodni muzej u Beogradu (Portret Atanasija Todorovića, Skica za otmicu, Haronova barka, Adam i Eva u Raju, Skica za Raj, Jesen, Josifov san, Večiti Juda, Amor universalis, Skica za Simfoniju proleća) Jevrejskom istorijskom muzeju (Autoportret, Proleće, Večiti Juda, Pogrom) i Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci (Proleće). U Skoplju je pre izvesnog vremena pronađena šesnaesta slika Leona Koena „Sara Martin I“ 1892-94, ulje na platnu 123 X 93 cm, nesignirana. Ljubaznošću kustosa savetnika Nacionalne galerije Makedonije Mirjane Taleske dobili smo fotografiju slike Leona Koena koju ekskluzivno objavljujemo.

R. Davidović

UGAŠEN DVOmESEčNIK „NEKAD I SAD“

Besparica je presudila

Početkom prošle, 2010. godine, objavljen je prvi broj dvomesečnika „Nekad i sad“, s geslom, svojevrsnim podnaslovom - Književnost, umetnost – život. Urednik je Ivan Ninić, dugogodišnji novinar, a članovi Redakcije su Ana Šomlo, poznata književnica, urednikova supruga i njihova ćerka Ela Krstić.

Štampan je u Izraelu, na jezicima naroda nekadašnje Jugoslavije, osim na slovenačkom i makedonskom, na 32 strane formata A-4, s malo fotografija, verovatno da bi ostalo više mesta za tekst. Namenjen je čitaocima u Izraelu, ali i drugima bilo gde da su našli svoj domicil. Zapravo svim Jevrejima (mada ne samo njima) koji su svoju osnovnu pismenost stekli na jezicima navedenih naroda, na kojima su sticali svoje obrazovanje, kulturu. „Nekad i sad“, s Bejahadom, bio je, u neku ruku, je-dina emocionalna, prijateljska spona koja je povezivala Jevreje s jugoslovenskog prostora.

U svom poslednjem, šestom, novembarsko-decem-barskom broju, u uvodnoj kolumni stoji da se ovaj list gasi s tim brojem. Šteta. Obaveštenje je delovalo kao ve-liko neočekivno iznenađenje. Kao razlog navodi se ne-dostatak novca. A godišnja pretplata iznosila je 40 evra, uključujući i poštanske troškove. Koliko znam, bar u Srbiji, srećom, nema mnogo porodica koje ne bi mogle odvojiti nepuna tri i po evra mesečno za pretplatu.

Zaista šteta. Objavljivao je štiva, intervjue, više ili manje re-

nomiranih autora kao što su David Albahari, Albert Moravija, Filip David, Ana Šomlo, Tatjana Cvejin i mnoga druga. Sad više nećemo moći da čitamo ni tužno-smešne priče Josefa Lapida (nekadašnjeg Novosađanina Tomija Lampela), izraelskog novinara, političara, ministra, preminulog na funkciji predsed-nika centra Jad Vašema. Njegove dnevničke zapise, pod nazivom „Sećanja posle moje smrti“ njegov sin Jair pripremio je za štampu i knjiga je objavljena pod malopre navedenim naslovom; nije prevedena na srpski jezik, objavljene odlomke prevela je s hebrejskog Ana Šomlo. U časopisu su preštampani i članci iz raznih dnevnih i periodičnih novina, dati su prikazi o prezent-acijama knjiga, pozorišnih predstava, muzičkih koncer-ata, slikarskih izložbi itd. Za mnoge od njih ne bismo ni znali da o njima nismo pročitali u ovom glasilu. Ni „Život“, kako stoji u podnaslovu, nije bio uskraćen, ali se o politici malo pisalo, vesti su bile kratke, informa-tivne iz raznih sfera interesovanja, od nauke do zabave. Bilo bi još toga da se navede.

Mitovi ostaju mitovi. Možda će jednom biti izuzetka pa će ptica feniks da vaskrsne i donese ponovo „Nekad i sad“.

Šteta što je prestao da se štampa. Nije stigao da zasija punim sjajem što bi se sigurno dogodilo da ga be-sparica nije ugasila.

Dr teodor Kovač

Sara Martin nađena u Skoplju

17Jevrejski


Ovogodišnja dobitnica glumačke nagrade “Dobričin prsten” za životno delo Jelisaveta - Seka Sablić izjavila je tanjugu da nije očekivala to veliko priznanje koje dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, ali da je ono došlo u pravo vreme.

“Nisam čekala nagradu i zato mislim da je primam mirno i da je primam na vreme, na nekoj granici svojih godina kada mogu da je primim srećna i sa punom svešću o tome”, rekla je Sablićeva. Srećna sam zato što sam još u poslu, zato što se radujem svojim ulogama koje igram i koje ću igrati, o kojima upravo pregovaram. Mislim da imam još uvek i veliku šansu da i pred sobom i pred drugima opravdam to zaista veliko, veliko glumačko priznanje”, istakla je popularna glumica.

Deo nagrade je i objavljivanje monografije o laureatu. Uz na-pomenu da je od one vrste glumaca koji ne sakupljaju nikakvu dokumentaciju i da su to nekada uredno radili teatri kao matične kuće, Sablićeva je podsetila da je o njoj svojevremeno objavljena jedna mala monografija kada je dobila nagradu “Ljubinka Bobić”.

“Tu ima divnih tekstova, mislim da će dobro poslužiti, ali ipak će biti dosta posla. Nema tu baš nekih štabova ljudi koji će za tebe to da urade”, dodala je Sablićeva.

Na pitanje gde posle višedecenijske karijere nalazi energiju, odgovorila je - “u životu, kako je to rekao Branko Pleša”.

“Uvek zahvalim sebi i Bogu što sam u snazi i što postoji ta energija u meni, što se i ljutim i radujem, što volim svoj poziv, što se mnogo, mnogo radujem svom poslu”, naglasila je Sablićeva, dodajući da je svesna da će je i to jednog dana napustiti.

„Nisam ja ništa posebno, prosto sam jedna tipska glumica koja se toliko godina bavi poslom sa velikom ljubavlju i, hajde da kažem tu relativnu reč, uspehom. Ostavlja te strast za ovim i onim, za putovanjima i ljubavnicima, to je prirodno, to je bi-ologija, ali mislim da je strast za glumu ona koja te poslednja ostavlja. Zahvalna sam životu što sam u toj i takvoj priči”, istakla je Sablićeva.

Odluku o nagradi doneo je žiri čiji je predsednik bio Vojislav Brajović. Naknadno će biti objavljen datum svečanog uručenja zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, barda srpskog glumišta iz prošlog veka.

Uoči nove 2011. godine, hor “Braća Baruh” je još jednom upriličio koncert u Svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd, na opšte zadovoljstvo verne publike, članova Jevrejske opštine i njenih prijatelja. mogle su se čuti popu-larne operske numere poput nezao-bilaznog “Hora Jevreja” iz opere “Nabuko” Đuzepea Verdija, arija “Dalile” iz opere “Samson i Dalila” Kamij Sen-Sansa, kao i odlomci iz mjuzikla “Džozef end hiz teh-nikolor drimkout” (Joseph and his technicolor dreamcoat” engleskog

kompozitora Endrjua Lojd Vebera. Premijerno su izvedene obrade za hor pesama “Juče” (“Yesterday”) Pola makartnija, “memory” Vebera i obrada popularne izraelske melo-dije “Ani v’ ata” koja se zbog svoje jednostavnosti, melodike, ali i prijemčivosti u celini, posebno do-pala publici, koja je, nakon prvog bias, tražila da je čuje još jednom.

Predanim izvođenjem, solisti Iva Profaca (meco-sopran), Sanja Kosanić (sopran), Tijana Dmitrović (flauta), Ljubica Okilj (klavir), Vuk Zekić (bas), Vanja Biserčić (tenor) i Ivan Zekić

(glumac) doprineli su ovom svečanom događaju, a na opšte zadovoljstvo Hora i publike, učestvovao je i dugogodišnji član Hora, perkusionista Aleksandar Radulović.

Zajedno sa upravom Hora, maestro Stefan Zekić je još jednom pokazao da se originalnim pristupom program-skoj koncepciji može “razbiti” kliše prigodnih novogodišnjih pesama koje već polako, sa svakim ponavljanjem, bez obzira na svoju zvučnu lepotu, dobijaju monotoni prizvuk i stvaraju déjà-vu utisak.

J. Stojanović

čestitkaPostovana Seko,U ime Saveza jevrejskih opstina Srbije, jevrejske za-

jednice Srbije i u svoje ime, čestitam Vam na prestižnoj nagradi koju ste dobili.Radujemo se zajedno sa Vama zbog ovog značajnog priznanja.

Aleksandar Necak Predsednik Saveza jevrejskih opstina Srbije

IZ AKtIVNOStI “BRAĆE BARUH”

Vernoj publici koncert na dar

“DOBRIčIN PRStEN” SEKI SABLIĆ

U pravo vremeSeka Sablić sa priznanjem “Dobričin prsten” (foto Z. Anastasijević, „Politika“)

ŠEVAT / ADAR 5771.

www.savezscg.org

18Jevrejski


član Jevrejske opštine Beograd marko Dragić, zvanično je 14. janu-ara primljen u članstvo Udruženja likovnih umetnika Srbije, prestižnu instituciju nastalu još davne 1919, čiji je prvi predsednik i jedan od osnivača bio slikar Uroš Predić. Talentom i predanim radom Marko je to zaslužio.

Rođen u Beogradu 1975. godine, Dragić je još u osnovnoj školi počeo da se bavi kompjuterskom grafikom i fotografijom. Devedesetih, ratnih, go-dina prošlog veka, sa velikom grupom jevrejskih omladinaca otišao je u Izrael gde je završio srednju školu. Izraelski pustinjski predeo snažno je delovao na njega. Okom kamere zabeležio je suro-vost, ali i lepotu prirode Svete zemlje, stvarajući ciklus fotografija koji je kas-nije bio inspiracija za izložbu “Drvo i cvetanje”. Po povratku u Beograd nastavio je da se bavi istraživanjima na polju vizuelnih komunikacija i in-teraktivnih multimedijalnih informa-cionih sistema.

Učestvovao je na brojnim samo-stalnim i kolektivnim izložbama - Evropski dan jevrejske kulture (2003), Esperansa (2004), No Name 2 - festival grafičkih komunikacija u Čačku (2005), Osmi međunarodni bije-nale umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu (2005), Šesti bijenale likovnih i primenjenih umetnosti u Smederevu (2008), Prolećna izložba udruženja Široka staza Narodnog uni-verziteta Braća Stamenković (2009), Beogradska Mini Art Scena (2009).

Na Desetom međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Mladenovcu 2010. osvojio je prvu na-gradu za grafiku sa radom Momenat pre praska.

Od izložbi svakako treba spomenuti one koje su poslužile kao ilustracija za jevrejski kalendar za

5767 (2006/7) i 5768 (2007/8). To su Sinagoga kao umetničko nasleđe i Sarajevska Hagada kao inpiracija. Uspešnost prve izložbe potvrđuje i prikaz dat u časopisu Likovni život perom Aleksandara Jovanovića Birilja, istoričara umetnosti i slikara, gde se između ostalog kaže: “U slikama Atribut Tore i Keter Tora najsuptilnije su iskolažirani simboli jevrejskog naroda pretvoreni u likovnu igru, koji mogu da budu samo likovni doživljaji, ili pak ako neko želi da ih isčitava ima dovoljno značenja za to.”

Takođe je dizajnirao jevrejski kalendar u koji su uvršćeni radovi sa izložbe Čipke moje tektka Erne Mirjane Lehner–Dragić, za koju je um-etnica 2002. dobila godišnju nagradu ULUPUDS-a.

Polje umetničkog interesovanja se ne završava samo na vizuelnim um-etnostima. Marko Dragić se dugi niz godina bavi i jevrejskom duhovnom muzikom, a kao prateći vokal grupe Shira u’tfila snimio je nekoliko CD-a i gostovao na koncertima u zemlji i inostranstvu.

Pred mladim umetnikom je budućnost u kojoj će, sasvim sigurno, imati još mnogo toga da pokaže.

B. Panić

Priznanje Marku Dragiću

19Jevrejski


Piše: Jelena Kalderon

Dok su u nedostatku jevrejske škole naša deca na Tu-bišvat bila zasuta pričama o svetom Jovanu, a na međunarodni dan sećanja na Holokaust o Svetom Savi, taj prostor ispunila je kablovska TV. Na međunarodni dan sećanja na Holokaust, „Nešanal džiografik“ (National Geographic), premijerno je emitovao film ‘’Suđenje Bogu’’, nastao u produkciji BBc-ja, 2008. go-dine. Nevezano za stepen tolerancije prema Jevrejima, koji nije posebno visok, naročito na britanskim univer-zitetima, Britancima, ipak, nije strano da u projektu koji za ciljnu grupu ima najšire slojeve stanovništva, postavljaju ozbiljna i teška moralna pitanja.

Film je zasnovan na priči iz Drugog svetskog rata o grupi zatočenika Aušvica, koji, čekajući smrt, drže suđenje Bogu. Nju čine Jevreji raznih fela, advokati, lopovi, bogati, siromašni, vernici i sekularni. Na suđenju se raspravlja pitanje: kako je svemogući i pravedni Bog mogao da dozvoli Holokaust? Iako je ono fokusirano na

mogući raskid Saveza Boga sa Izraelom, religija, ipak, nije jedina tema kojom se film bavi. Naprotiv, on zadire duboko i u pitanja morala i humanosti. Bez obzira na to što je Aušvic scena na koju je postavljena ova mračna drama, to nije samo film o ratu i Holokaustu. To je film koji preispituje same osnove vere i humanosti, pri čemu vas snažna gluma uvlači i zadržava vam misli i srce u priči.

Priča se bavi istraživanjem ideja porodice, kulture i časti. Jedan od najboljih primera u filmu jeste odnos između vrlo religioznog oca i sina u koga je otac jako razočaran. Njihove živote i životne poglede deli provalija, ali su oni, ipak, zajedno u najstrašnijim danima. Kako suđenje odmiče, pred nama se odvija dramatičan odnos koji kulminira u konačnom prevazilaženju razdora, prkoseći teškim životnim trenucima. Film pokazuje i primere ispoljavanja antisemitizma među logorašima, zbog njihovog različitog etničkog porekla. Na dubljem nivou ovaj sukob govori o odnosu ideja do-brog i lošeg, slobodne volje i prinude, humanosti i prirode, što sve zajedno podstiče gledaoca na razmišljanje i

preispitivanje, tj. na aktivno učešće u sopstvenom životu i životu bližnjih, što i jeste jedna od potki u bogatom tkanju judaizma, iz kojeg se izrodila i hrišćanska civilizacija.

Ovaj film postavlja teška pitanja, ali ne nameće konačne odgovore u čemu se ogleda njegov kvalitet. Za razliku od većine medija koji se u svetu i Srbiji uopšte ne bave moralnim dilemama, iz onoga što svakodnevno gledamo i čitamo sledi da ih ni nemaju, i koji samo prodaju svoje ili tuđe stavove i izbore, autori ovog filma svojom nepristrasnošću postižu izazovnost i inovativnost. Podstiču i vernika i never-nika na preispitivanje sopstvenih stavo-va. Umetnost u najboljem izdanju.

Kako vreme merimo sa dva paralelna kalendara, napominjemo da je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta bio u nedelji u kojoj se čitala Parašat Jitro, a sam film se emitovao uoči čitanja Parašat Mišpatim. Dakle, “Suđenje Bogu” se pred našim očima odvijalo između dve Zavetne priče. Prve, u kojoj je Bog dao Zapovesti, tj. moralni kod Izraelu i civilizaciji koja je iz njega proizašla, i druge, u kojoj je dao Zakone koje je Moše postavio Izraelu da bi mu omogućio da uredi svoje društvo.

Za razliku od većine koja je nes-vesna ove slučajnosti, za Jevreje je ona dodatni zadatak za razmišljanje. Naša generacija, suočena sa opstankom u galutu, ovo filmsko podsećanje na suđenje Bogu trebalo bi da isko-risti da preispita svoj odnos prema Zapovestima, zakonima i načinima na koje će ih preneti svom potomstvu. Ako ovaj izazov ne shvatimo ozbiljno, gledaćemo svoju decu kako nestaju sa jevrejskog horizonta.

FILM Suđenje Bogu

Priča je zasnovana na događaju iz jedne logoraške barake u Aušvicu u kojoj je vođena rasprava o tome da li je Svevišnji

kriv za ljudsku patnju

ŠEVAT / ADAR 5771.

www.savezscg.org

20Jevrejski


Piše: Danijel Bogunović

U novembru prošle godine u Jevrejskoj opštini Pančevo održan je međuklupski susret Jevrejske omla-dine Srbije. Bio je to prvi događaj ovakvog tipa koji se organizuje u Pančevu i uspeo je da privuče 35 omladinaca iz raznih JO Srbije.

Cilj međuklupskih susreta bio je da omladinci manjih opština učestvuju u organizaciji ovakvih susreta, da se na neki način aktiviraju i bar na to jedno veče okupe u svojim opštinama. Ovi susreti se takođe koriste za održavanje veza i prijateljstva među omladincima raznih gradova. Druženje ovog tipa pruža mogućnost za razmenu ideja o organizaciji novih događaja i aktivnosti koje svrstavaju Jevrejsku omladinu Srbije među najaktivnije u Balkanskom regionu.

Susret je počeo u Subotu okupljanjem u prostorijama JO Pančevo, uz mali koktel dobrodošlice i susret drugara koji se dugo nisu videli. Usledile su prezentacija istorije Jevreja u Pančevu i tamošnje jevrejske opštine, kako bi gos-ti iz drugih opština saznali nešto više o svom domaćinu. Prezentaciju je pripremila i predstavila Lidija Blagojević član Jevrejske omladine Pančevo.

Cenjeni omladinci,Jedna vrlo lepa vest. Ove godine

omladina Ex-Jugoslavije dobila je mogućnost da formira i u Izrael pošalje još jednu grupu, ali ovoga puta u letnjem periodu. Grupa će biti sastavljena samo od om-ladinaca iz Ex-Jugoslavije. Imaćemo oko 30 mesta. Putovanje će biti najverovatnije u Julu 2011. god. Tačan datum će biti na-knadno utvrđen. Uslovi za putovanje su i dalje isti. Za ovaj program mogu da se prijave sledeće osobe: 1. Da su starosti od 18 do 26 godina; 2. Imaju Jevrejsko poreklo, koje mogu da dokažu;

3. Nikada nisu putovale u Izrael preko nekog organizovanog programa. Ukoliko bude bilo više prijavljenih nego što imamo mesta, u tom slučaju prilikom izbora kandidata vrlo važan faktor će biti angažovanost i aktivnost u svojoj Jevrejskoj zajednici. Celokupan boravak od 12 dana u Izraelu, intenzivan obilazak cele zem-lje, ishrana, kao i svi troškovi putovan-ja do Izraela su pokriveni od strane organizatora “Jewish agency”. Znači, ceo put i obilazak je besplatan. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da će jedna naša grupa imati priliku da u letnjem periodu obilazi Izrael. Samim tim obilazak će biti više us-meren ka priobalju Izraela i biće više prostora za kupanje na plažama koje

spadaju u najlepše na svetu. Pozivam sve omladince iz naše zajed-nice da iskoriste svoje pravo koje im se pruža samo jednom do navršene 26 godine. Posebno bi hteo da ohrabrim omladince iz manjih Jevrejskih opština da uzmu učešće u ovom vrlo atrak-tivnom putovanju. Prijavljivanje na mail [email protected] Pošaljite ime i prezime, godište, broj mobilnog i iz koje ste Jevrejske opštine, tj u kojem gradu trenutno živite. Prijavljivanje počinje od 25. januara, a oko 5. marta počinje formiranje grupe. Ukoliko ima dodatnih pitanja, možete ih postaviti na gore navedeni mail. Danijel Bogunović, predsednik Jevrejske omladine Srbije i koordina-tor za putovanje u Izrael

OBAVEŠTENJE

Putovanje u Obećanu zemlju za omladince

mEĐUKLUPSKI SUSREt JEVREJSKE OmLADINE SRBIJE

Pančevci odlični

domaćini

21Jevrejski


STUDENTSKI SEMINAR NA JUGOSLOVENSKI NAčIN

“Susret starih

prijatelja”

Jevrejska omladina Srbije, u sara-dnji sa omladincima iz drugih re-publika bivše Jugoslavije, organizuje studentski seminar za sve omladince starosti od 18 do 35 godina koji će se održati od 24. do 27. marta 2011. u ho-telu Norcev na Fruškoj gori.

U okviru seminara biće brojne radi-onice, predavanja, obeležavanje Šabata, kao i druge zanimljive aktivnosti, a neće, obećavaju organizatori, izostati ni lud noćni program.

Studentski seminar je rezultat iz-vanredne saradnje i razmene ideja među omladincima bivše Jugoslavije. Odvija se pod pokroviteljstvom Saveza jevrejskih opština Srbije i JDC-a, a očekuje se da će na njemu učestvovati oko 80 omladinaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Participacija po učesniku je 35 evra, a u nju su uključeni: smeštaj i boravak u hotelu sa 3+ zvezdice na bazi punog pansiona (doručak, ručak, večera), prevoz do hotela i povratak, celokupni program tokom seminara i, na kraju, izlet u Sremske Karlovce. Zainteresovani treba da navedu ime, prezime i kojoj jevrejskoj opštini pri-padaju i da te podatke pošalju na e-mail adresu [email protected] na kojoj mogu dobiti i podrobnije in-formacije o seminaru.

Prijavljivanje traje do 10. marta.D. Bogunović

OBAVEŠTENJE

Putovanje u Obećanu zemlju za omladince

Posle prezentacije usledilo ukusno posluženje. Fino pecivo, salate i posebno pripremljen pasulj po receptu Dragana Singera uz punu podršku ženske sekcije JOP-a. Zabava i druženje u Opštini su potrajali do 23 časa, a nakon toga vesela ekipa se uz noćnu vožnju brodićem po Tamišu prebacila u romatičnu kafanicu “Šajka”. Za omladince koji nisu iz Pančeva bilo je obezbeđeno noćenje u hotelu “Konoba”, što im je pružilo mogućnost da i u nedelju preko dana, po lepom vremenu krenu u obilazak Pančeva.

Ovaj međuklupski susret je ispunio svoj cilj da okupi celu om-ladinu Pančeva i da je aktivira. Veći deo pančevačkih omladinaca je učestvovao u organizovanju susreta, među njima se posebno istakao predsednik Jevrejske omladine Pančevo Stefan Bugarin. Poneki od pančevačkih omladinaca vrlo brzo će učestvovati u organizaciji većih događaja koje Jevrejska omladina Srbije planira.

Ostaje još da se pomene da se Jevrejska opština Pančevo pokazala kao izvanredan domaćin izlazeći svim mladalačkim zahtevima u sus-ret.

ŠEVAT / ADAR 5771.

22Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

Piše: dr teodor Kovač

Hašomer Hacair (mladi stražar) bio je Pokret omladine na krajnjem levom krilu cionističkih pokreta. Cilj mu je bio da vaspita omladinu u kolektivističkom duhu, za život u komuni posle odlaska u, tadašnju, mandatarnu Palestinu na izgradnju kibuca gde nema privatne imovine. Pokret je postojao u mnogim zem-ljama, u Jugoslaviji od tridesetih godina prošlog veka. S obzirom na to da je u središtu pažnje bila grupa, osnivan je tamo gde je bilo „kritične mase“, veći broj jevrejske omla-dine, u većim gradovima, u Srbiji u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. članovi su bili mladi između 11 i 19 godina, svrstani u grupe (kvuce) prema uzrastu. Grupa je obuh-vatala desetak članova, odvojeno za devojčice i omladinke i odvojeno za dečake i omladince. Svaka je imala predvodnika, starijeg 2-3 godine. U Jugoslaviji pripadnici Pokreta bili su pretežno srednjoškolci. život grupa odvijao se u „gnezdu“ (kenu) od ranih popodnevnih sati do kasno uveče, za najmlađe, naravno, znatno ranije. U „gnezdu“ svako je imao

jevrejsko ime i, uopšte, korišćene su kad god se moglo hebrejske reči. tu se pevalo, igralo, sviralo i održavani su „razgovori“ (sihot), u stvari, pre-davanja iz najrazličitijih oblasti, od istorije Jevreja do razvoja cionizma, od osnovnih pojmova o društvu, psihologiji, književnosti, pretežno jevrejske, i sl. Naravno, onoliko ko-liko su o tome znali predvodnici.

Juna 1940, rukovodstvo Pokreta u N. Sadu rešilo je da mladi između 12 i 15 godina odu 10 dana na logorovanje tokom leta. Predložili su, naređenja u Pokretu nije bilo, da ga nas troje njihovih predvodnika organizujemo. Bili smo to Jita (Mira) Švarc, umrla od bolesti koju je dobila u Aušvicu neko-liko meseci po oslobođenju, Jehošua (Robi) Vajnman, živi već blizu 50 godina u Beču, sada dugo i teško bolestan i ja. Imao sam tada 17, a njih dvoje 18 godina.

Prvo smo se dogovorili gde da se logoruje. U obzir je došla je samo pit-oma Fruška Gora, nju smo dobro poz-navali, sa čestih izleta. Odlučili smo se za Vrdnik. Znali smo jednu livadu, s ravnom površinom, zgodnu za fudbal i druge igre, oko koje su bili vinogradi i voćnjaci, drveće, a samo jednim

delom bila je otvorena prema putu za selo. Uz livadu bio je kaptirani iz-vor, mesto je bilo na svega petnaestak minuta hoda do sela u kojem je bio je veliki bazen za kupanje. Postojale su i zdravstvena služba, pošta, telefon, pekara i pijaca i, što nam je bilo važno, voz je tada saobraćao do Vrdnika. Tada smo podelili obaveze: Jita će se brinuti oko ekonomata, za kuhinju, a i za devojčice i omladinke, Jehošua za „unutrašnju organizaciju“, za-bavu i sport, a meni je pripao posao „spoljnog momka“. U tom svojstvu otišao sam u Vrdnik, prvo u Opštinu, malo su se nećkali ali su se na kraju saglasili, čak su nam livadu ustupili besplatno, rekli su i da im se možemo obratiti za pomoć ako nam zatreba. Potom sam otišao u Žandarmerijsku stanicu, gledali su me sumnjičavo, ali su posle razgovora rekli da će nam pomoći ukoliko bude potrebno, u zdravstvenoj službi rekli su da su oni za to i ovde da pomognu kad god im se i obratimo, a s pekarom sam se dogovorio da nam redovno isporučuje hleb po povoljnijj ceni. I na bazenu su obećali povoljnu cenu za ulaznice.

Prikazali smo rukovodstvu šta smo uradili i kako zamišljamo boravak na logorovanju, a onda smo objavili i našim grupama šta smo naumili. Bili su oduševljeni, deset dana bez „tutorstva“ roditelja, sami s nama na logorovanju. Onda smo obišli roditelje i zatražili njihovu saglasnost. Neki su kategorički odbili, neki su se dvoumili, a bilo je i onih koji su odmah pristali. Sakupilo se dvadesetak mladih, dva ili tri omladinca više nego omladinki.

Tada smo fiksirali dan odlaska. Pre toga smo spakovali šatore, a gde smo nabavili pribor za kuvanje, potrebne daske i kolčeve za ležajeve, ne znam više. Roditelji su platili koliko smo rekli da treba. Bila je to mala svota, pa su mnogi dali više nego što smo izračunali da će nam trebati.

Krenuli smo sredinom avgusta. Svi su imali rezervni veš, kostim ili gaćice za kupanje i (i što je bilo oso-bito važno!) fudbalsku i jednu manju loptu za hazenu (igru pomalo sličnu rukometu). Pošli smo jutarnjim vo-

SEĆANJA: JEDNO LOGOROVANJE PRE 70 GODINA

Rat porušio gnezdoJevrejski omladinci Novog Sada pripremali su se za život u komuni ne sluteći šta ih čeka

23Jevrejski


zom, do uveče preneli stvari sa stanice do „naše“ livade, postavili šatore, namestili kolčeve, postavili na njih daske i slamu i prekrili ih čaršavima, iskopali dve latrine i ogradili ih nekim platnom i već smo isti dan večerali kuvanu hranu.

Još smo ranije sačinili plan svakod-nevnih aktivnosti. Centralni događaj dana bila je logorska vatra kad se smrači, gasila se oko pola jedanaest, zbog toga je ustajanje bilo posle sedam, zatim umivanje, spremanje svog šatora, ženskog, muškog i trećeg u kojem su bili kuhinja i ekonomat. Posle doručka, išlo se na „posao“: dvoje, troje po hleb, ako je trebalo i na pijacu, a neki u šumu po suve grane za logorsku vatru. Ne mogu da se setim čime se kuvalo, da li isto sa suvim granjem ili na neki drugi način, kao ni kako smo se i gde umivali, verovatno ne u hladnoj izvorskoj vodi. Odakle voda za kuvanje i piće - i to sam zaboravio. Dvojica su određeni za noćno dežurstvo jer nije bilo zgodno da noću šatori budu bez nadzora i to dežuranje su obavljali samo dečaci, S Jehošuom spavali smo na ulazu u šator da budemo „pri ruci“ ako zatreba (samo su nas jednom budili, toga se sećam, a i to bez potrebe („u strahu su velike oči“).

Po povratku s „posla“ na red su došla predavanja („razgovori“). Verovatno sam govorio, tu materiju znao sam dosta dobro za moje go-dine, o istoriji jevrejskog naroda, o

cionizmu, o nastanku i radu našeg Pokreta, o jevrejsko-arapskim su-kobima, o odnosu s mandatarnom vlašću, o ratu koji je već bio zahvatio pola Evrope, o nacifašizmu, a slične su teme bile i na predavnjima Jite i Jehošue. Posle, do ručka, na redu bio je fudbal, hazena ili druge igre s loptom, a onda ručak pa na bazen, do pred večeru, a posle pripreme za logorsku vatru. Tu je uvek bilo ve-selo. Pevalo se, igrala hora... Jehošua je imao veliku harmoniku, dobro je i dugo svirao, puno se pričalo, šalilo, ukratko, veselilo se.

Nijednom nije bilo kiše, niti smo morali tražiti bilo čiju pomoć, nije bilo nikakvih bolesti, povreda. Niko nas nije posetio iako su neki roditelji rekli da će doći da nas vide. Ponekad su seljaci, kada su prolazili pored nas, pitali ko smo i šta tu radimo, jednom nas je posetila patrola žandarmerije, taman smo počeli s ručkom, ponudili smo ih, ali samo su okusili šta jedemo i otišli. Nismo čuli nijednu ružnu reč meštana ili prolaznika.

Nije bilo nikakvih, ni verbalnih sukoba u našoj sredini niti svađa. Stvoreni su neki parovi, što u tom dobu zaista nije retkost, neki su se održali i kasnije, neki nisu.

Kada je došlo vreme odlaska, spakovali smo stvari, zatrpali latrine, koliko smo mogli ostavili smo mesto gde smo logorovali kako smo ga za-

tekli.Rastali smo se na stanici u N. Sadu,

preplanuli, istovremeno i veseli i tužni zbog rastanka. Podneli smo izveštaj našem rukovodstvu, obračunali se s blagajnikom i predali mu novac koji nam je preostao, vratili sve ponete stvari. Niko nam nije stavio zamerke. Narednih dana otišao sam u Vrdnik da se zahvalim Opštini na besplatno ustupljenoj livadi i dogovorili se da ćemo, doći i naredne godine, ne sluteći šta nas je čekalo. Zahvalio sam se i žandarmerijskoj stanici na ponuđenoj zaštiti, pekaru i upravi bazena.

A onda, jedva nešto više od pola godine, rat je stigao. Pokret je razbijen, prostorije su oduzete, neke porodice proterane u Hrvatsku ili u centralnu Srbiju, neke se preselile u Peštu ili u druga mesta. Onda je došao jezivi januarski pokolj 1942. godine kada je okupator ubio preko 800 Jevreja u gradu i bacio ih pod dunavski led. Neke su ubili na ulici pred kućom gde su stanovali. Većinu mlađih i sredovečnih muškaraca odveli na pri-nudni rad, mnogi od njih se nikada nisu vratili. Onda je došla deportacija u Aušvic i druge logore smrti.

Od učesnika logorovanja danas su, koliko znam, u životu samo Jehošua i Benjamin, koga pod tim imenom niko nije znao. Bio je za sve nas samo Campi (Bruno) Hofman i nas dvojica smo danas jedini još u N. Sadu.

ŠEVAT / ADAR 5771.

24Jevrejski


www.savezscg.org

Piše: Aleksandar mošić

moj uvaženi prijatelj iz Novog Sada dr teodor Kovač, sastavio je dopis pod naslovom „Selidba - da ili ne?“ i poslao ga “Jevrejskom pregledu” za decembarski broj. Negativna ocena namere da se Savez jevrejskih opština preseli u svoju zgradu u Ulici Kneginje Ljubice jeste srž sadržaja dopisa dr Kvača.

Lošu ocenu nameri za selidbu Saveza ne treba pripi-sati samo većini članova Izvršnog odbora koji su glasali za nju. Malo šire posmatranje ovog slučaja otkriva nemilo stanje duhova u Beogradu. Beograd nema razumevanja za čuvanje istorijske i kulturne tradicije.

Beograd je dvadeset i nešto vekova star evropski grad. Jedan je od tri jedino označenih na političkoj zemljopisnoj karti Evrope iz VIII veka sa dvora Ferdinanda I, rođenog brata Karla Velikog Habzburga. Karta je izuzetno zan-imljiva. Označeni su još samo Pariz i Carigrad, odnosno Konstantinopolis. Geodetski prikaz je pomeren za 90 ste-peni u smeru kazaljke na satu da bi se istaklo poštovanje vladaru, a bez obzira na docniju normu da se sever crta uvek uz gornji rub, a zapad uz levi rub lista hartije. Jasno je da Beograd ima dovoljno starosti, istorije i tradicije da ova treća osobina ne treba da se zanemari.

Odsustvo tradicije je hronična bolest koje se ogleda u lakoći kojom se menjaju nazivi ulica i trgova u Beogradu. U Evropi ima dosta velikih gradova mlađih od Beograda u kojima promene naziva ulica i trgova ne smeju da se vrše, da se ne bi izazvali haos i nerazumni troškovi.

Zanemarivanje tradicije – što se na žalost ovde sas-vim jasno vidi – ogleda se u sedmogodišnjem mrtvilu Narodnog muzeja i šestdecenijskoj zapuštenosti Starog sa-jma, kao i u drugim žalosnim pojavama.

Ova lakomost se očigledno bez mnogo razmišljanja iz velike aglomeracije preliva u mala susedstva sa svim mogućim pošastima za nekretnine i socijalne potrese.

Na broju 71 u Ulici Kralja Petra, nekadašnjoj Dubrovačkoj, nalazi se najlepša zgrada u njoj, sa fasadom u mavarskom stilu. Ona je sedište Jevrejske opštine od 1930. godine, Saveza jevrejskih opština od 1945, Jevrejskog isto-rijskog muzeja nešto malo docnije. Nekada je u prizemlju postojala i Jevrejska čitaonica sa bogatom bibiliotekom. Između Prvog i Drugog svetskog rata ova čitaonica je čak imala i ulogu narodnog univerziteta za celi veliki Dorćol sa Jalijom i Zerekom. Pošto je Dobrovoljno vatrogasno društvo ove prostorije oslobodilo umesto obnove Jevrejske čitaonice sa bogatom tradicijom i njenom obrazovnom ul-ogom, ove prostorije će zauzeti neka anonimna agencija.

Gledajući zgradu, utisak je jasan: ona odražava dostoj-anstvo jevrejskih ustanova čije je sedište. Ako se arhitekturi priznaje da je spoj tehnike i umetnosti, dostojanstvo naše

kuće ima da se čuva zajedno i jednovremeno sa tradicijom.Pisac ovih redova nije dovoljno zainteresovan za vred-

nost tradicije u negovanju kulture jedne etničke skupine, čak i čitavog naroda, a da zaboravi finansijske probleme u osnivanju i delovanju kulturnih ustanova, kao i u negov-anju kulturnih i naučnih tradicija.

Društveno razaranje desetkovanjem jevrejskog de-mografskog tela u Beogradu i Srbiji u okviru Holokausta između 1941. i 1945. godine pogubno je izazvalo finan-sijsku nemoć Opštine i Saveza. Ovo stanje upućuje na traženja novih puteva za preživljavanje. Međutim oni se moraju tražiti mimo uništavanja društvene i kulturne tradicije.

Devetnaesti i rani dvadeseti vek u Beogradu dali su dobre učitelje: zadužbinarstvo je ostavilo dovoljno lepih i korisnih zadužbina kakve bi mogle da budu putokaz za rešavanje spomenutih problema.

REAGOVANJE

Ne protiv tradicijeAko se arhitekturi priznaje da je

spoj tehnike i umetnosti, dostojanstvo naše kuće ima da se čuva zajedno

i jednovremeno sa tradicijom

25Jevrejski


IN MEMORIAMZdenko Dizdar (1911 – 2010)

Rođen 29. novembra 1911. u Zadru, odakle porodica pred Italijanskom okupacijom prelazi u Dubrovnik, a kasnije u Beograd.

Diplomirao 1934. na Tehnološkom odseku Tehničkog fakulteta Beogradskog Univerziteta.

Pre Drugog svetskog rata radio je kao asistent na Univerzitetu. Posle oslobođenja na raznim rukovodećim položajima u NR Srbiji: pomoćnik ministra industrije, upravnik Instituta za industrijska istraživanja, direktor Direkcije za hemijsku industriju kao i u Saveznim organima kao načelnik Savezne planske komisije.

Godine 1949. oženio se Reom Gordanom Ašerović (1914-2005). Dve godine kasnije prelazi u Institut za nuklearne nauke u Vinči, gde je 25 godina radio na raznim naučnim, stručnim i organiza-cionim problemima, prešavši put od asistenta do naučnog savetnika. Godinu 1955. je proveo na specijal-izaciji u Norveškoj gde je radio na hemiji plutonijuma.

Zdenko Dizdar je doktorirao 1970. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Na položaju direktora Instituta IBK Vinča bio je do 1976. godine kada je otišao u penziju.

Objavio je veliki broj stručnih i naučnih radova iz oblasti radio-hemije i fizičke hemije, ko-autor i recenzent je brojnih udžbenika i priručnika iz ovih oblasti. Istovremeno, radio je na popu-larizaciji nauke objavivši bezbroj članaka u enciklopedijama, stručno-popularnim časopisima i dnevnoj štampi, a 1991. godine je objavio knjigu “Nobelove nagrade za nau-ku - lice i naličje”.

Pored niza nagrada i priznanja za svoj rad 1961. godine je od-likovan “Ordenom rada sa cr-venom zastavom”, a 1965. godine i “Ordenom Republike sa srebrnim vencem” za dugogodišnji rad na području nauke, kulture i prosvete.

Društveno je svestrano angažovan, posebno u Organizaciji inženjera i tehničara i u Srpskom hemijskom društvu. Proglašen je počasnim članom tih organizacija.

Od 1994. godine živeo je u Izraelu.

Za sobom je ostavio sina Dejana i unuke Renena, Liora, Šai i Kleo.

VESTI ZANIMLJIVOSTIAsimilacija

ITALIJA - Na nedavno održanoj Konferenciji rabina u Milanu, koju je orga-nizovao Rabinski Centar Evrope (krovna organizacija evropskih rabina posvećena uvažavanju verskih i duhovnih potreba jevre-jskih zajednica Evrope) između ostalog razgo-varalo se o načinima da se ublaže posledice asimilacije među Jevrejima u Italiji.

Rabini iz Milana Rima Torina i Đenove saopštili su svom kolegi Jeremiji Koenu, čelniku Saveta evropskih Rabina i predsedavajućem francuskog rabinskog suda, da asimilacija u Italiji zahteva “masovne ak-tivnosti i obrazovne projekte kako bi se ojačao jevrejski identitet.”

Rabbi Arije Goldberg, potpredsednik RCE, obećao je da će pomoći italijanskim ra-binima jednim praktičnim i delotvornim pro-gramom, kako bi se izborili sa asimilacijom.

Rabini su takođe razmatrali pitanje kon-verzija koje se obavljaju u Italiji, i diskutovali o potrebi da se pojasne motivi onih koji žele da konvertiraju. U obraćanju na konferenciji Rabi Avram Jozef, sin glavnog rabina Izraela Ovadije Jozefa i glavni rabin grada Holona, zamolio je italijanske rabine da “budu stroži u procesu konverzije”.

Plemeniti ser Nikolas

čEŠKA - U Pragu je izvedena premijera dokumentarne drame na osnovu istinite priče Nikolasa Vintona, Britanca koji je spasao 669 dece, većinom jevrejskog porekla, iz okupi-rane Slovačke.

Ser Nikolas koji danas ima 101 godinu, došao je u Prag da prisustvuje prmijeri i sret-ne se sa onima čije je živote nekada spasio.

Priča o njegovom izvanrednom poduh-vatu postala je poznata javnosti tek kasnih 80 godina prošlog veka. Punih 50 godina nikome nije pričao o transportima koje je organizivao, a koji su kretali iz Praga, preko teritorije nacističke Nemačke, do Londona.

Ser Nikolas se uključio u operaciju

spašavana 1938. godine, nakon što su Nacisti okupirali Sudetsku oblast.

Nakon posete izbegličkim logorima koji su se nalazili izvan Praga, odlučio je da po-mogne deci da dobiju britanske propusnice, na isti način kao što su deca iz drugih zemalja bila spašvana u tzv. “kinder transportima”.

Piscu uskraćeno priznanje zbog antisemitske prošlosti

FRANCUSKA – Na godišnjoj ceremoniji posvećenoj sećanju na znamenite istorijske ličnosti Francuske, izostavljen je, zbog svoje antisemitske prošlosti, francuski pisac i lekar Luj Ferdinand Selin.

Ceremonija sećanja održana je krajem jan-uara, a ministar kulture Francuske Frederik Miteran isključio je Selina sa liste “izuzetnih”, i osudio one koji su ga na tu listu uopšte stavili.

Selinov pripovedački talenat i dalje se priznaje u Francuskoj, ali njegova bliska saradnja sa nacističkom Nemačkom uključujući otrovne pamflete koje je pisao pre i tokom rata, nastavljaju da podstiču rasprave.

Pre izvesnog vremena je Serž Klarsfeld, čovek koji je preživeo Holokaust i tužilac u procesima protiv nacističkih zločinaca, zamolio francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija da ukloni Selinovo ime sa liste onih kojima francuska nacija odaje počast. Klarsfeld je javno osudio odluku da se ovom književniku, na godišnjoj ceremoniji oda priznanje uporedo sa pojedincima kao što su Marija Kiri ili bivši predsednik Francuske Žorž Pompidu. Miteran je krajem januara izjavio da je ponovno čitanje jednog od ozloglašenih antisemitskih Selinovih pamfleta iz 1937. godine, “bilo dovoljno” da ga ubedi da ga skloni sa liste.

Katarina Klement, pisac i filozof , član komiteta koji je vršio odabir znamenitih ličnosti, napustila je komitet u znak protesta.

Ova odluka je izazvala snažnu reakciju onih koji se takođe protive Klarsfeldovoj “cenzuri”.

- Nije normalno, čak je i skandalozno da jedan lobi, ma koliko cenjen bio, preko minis-tra kulture diktira ponašanje čitave Francuske države - izjavio je televizijski komentator i pisac Erik Naulo tokom popularne televizijske emisije na Drugom kanalu francuske televiz-ije. Ovu izjavu je publika u studiju propratila gromkim aplauzom.

- Godinama smo pravili razliku između ljudi i njihovih umetničkih dela – dodao je pisac Filip Beson, koji je gostovao u pomenu-toj emisiji.

ŠEVAT / ADAR 5771.

26Jevrejski


www.savezscg.org

februar 2011.

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODIčNE VEStI LIčNE VEStISOMBOR

U subotu, 22. januara venčali su se Beate Sekelj (Székely Beáta) ćerka Andrije Sekelja i Klare Gajić i Zoltan Kemiveš (Kőmüves Zoltán).

BEOGRAD

Za rad Socijalne službe 1 000 din. – Vida Janković 2 000 din. – Johana Borić

Za Omladinski klub50 USD - Daniel Verber, u pomen na oca Eugena

Verbera i Irena Nuić-Verber, u pomen na majku Blanku Danon-Nuić i oca Ivicu Nuića

Hevra kadiša – jevrejsko groblje100 USD – Daniel Verber, u pomen na oca Eugena

Verbera i Irena Nuić-Verber, u pomen na majku Blanku Danon-Nuić i oca Ivicu Nuića

5 000 din. – Stevan Koen2 000 din. – Hari Štajner, u spomen na roditelje 1 000 din. – Vida Janković

Za mi smo preživeli200 cND - Lea Srajer, Toronto - Kanada, za prevod

četvrte knjige na engleski

Roditelji Branka Kon (rođ. Erlih) i doc. dr Velimir Kon, te sestra Debora, imaju posebno zadovoljstvo da objave da je ćerka i sestra Lea, sa najvišom akadem-skom ocenom odbranila magistarsku tezu iz područja francuske literature na Odeljenju za fracuski jezik i kulturu na University of manitoba,Winnipeg. Zbog vi-sokog kvaliteta i obima istraživanja (francuski roman-tizam-realizam) univerzitetska komisija je predožila da se teza proširi na doktorsku disertaciju.

SJOS

Za “Jevrejski pregled”70 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada3 000 din. – Natalija Danon2.000 din. - Vladimir Lukić, u spomen na suprugu

Divnu Lukić

Za Muzej101 USD - više NN6.610 din.- više NN50 USD - Branka Bogdanov i David-Duško Mladinov,

Boston, USA2.000 din. - Boba i Borka, u znak sećanja na roditelje

Leu (rođenu Abinun) i Ervina Salcbergera

Za prevod knjige “Mi smo preživeli”100 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg,

Kanada, u spomen na oca, tasta i dedu Josipa Erliha5.000 din.- više NN50 USD - Branka Bogdanov i David-Duško Mladinov,

Boston, USA50 cND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada,

u spomen na sestru Ružicu Zokić, rođenu Erlih30 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada,

u spomen na Luci-Bebu Petrović

Za socijalnu delatnost50 cAD – Branka Kon, Vinipeg, Kanada, u spomen na

sestru Ružicu Zokić, rođ. Erlih

NOVI SAD

Dana 18. decembra 2010. u Novom Sadu rođena je Asja milinović, ćerka tamare Petrović-milinović i Andreje milinovića, unuka Lidije Petrović, praunuka Eve i Nikole Timar

Za Omladinski klub5.000 din. - dr Ranka i Bencion Musafija, u znak

sećanja na roditelje Floru Bukicu Atias-Salamon, Monika Musafija i Mila i Cvetka Ninkov

Dana 23. januara dr Jakiru Kostadinoviću priznata je titula doktora nauka od strane Ministarstva za obra-zovanje Izraela. Na taj način dr Kostadinović postao je prvi doktor nauka u Izraelu sa Fakulteta za poljo-privredu Univerziteta Novi Sad. Ista titula priznata mu je i u Holandiji.

27Jevrejski


VESTI ZANIMLJIVOSTI VESTI Horovic piše roman o Šerloku Holmsu

VELIKA BRITANIJA – Zadužbina Artura Konana Dojla ovlastila je Antonija Horovica, autora popularne serije o Aleksu Rajderu tinejdžerskom špijunu, da napiše roman o Šerloku Holmsu. Peti ikada napisani roman, čiji je glavni junak Šerlok Holms, biće objavljen u septembru, u Velikoj Britaniji. Dojl je, takođe, napisao 56 kratkih priča o popularnom detek-tivu.

Horovic, poreklom Jevrejin, izjavio je za Gardijan da je izabran da napiše “prvorazrednu misteriju za modernu publiku, a da pri tome ostane u potpunosti veran duhu originala”.

Horovic je rekao da se zaljubio u priče o Šerloku Holmsu kada je imao 16 godina.

Bitlsi u sinagogi

SAD – Kada je košer slušati “Bitlse” na Šabat?

Onda kada vaš hazan Kabalat šabat ili službu petkom uveče prilagodi melodijama Džona Lenona i Pola Makartnija.

Leni Solomon, osnivač muzičke grupe “Šlok rok”, uveo je prošlog decembra “muziku Liverpula” u ortodoksnu sinagogu u južnoj Floridi.

- Nikada se nisam više ponosio nekim svojim izvođenjem kao što sam se ponosio ovim - rekao je Solomon, koji se jevrejskom muzikom bavi više od 25 godina. - Stvorio sam nešto što se može pevati u hramu. Ovo je prvi put da sam uradio tako nešto i do kraja službe sam osetio kako sav zračim.

Služba je predstavljala vrhunac dugogodišnjeg Solomonovog projekta obrade i pripreme za objavljivanje 21 pesme Bitlsa, prilagođene različitim delovima službe i liturgi-je za Šabat.

Menš Ban Kimun

SAD – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun, prisustvovao je službi u sinagogi povodom sećanja na žrtve Holokausta. Služba se odvijala 20. januara u Park ist sinagogi u Njujorku, a Ban Kimun je tokom službe nosio kipa.

- Mi nikada ne možemo tolerisati one koji negiraju Holokaust -, rekao je generalni sekretar UN i tom prilikom okarakterisao Holokaust kao “najmračnije poglavlje u istoriji”.

Tokom službe rabin Artur Šnajer nazvao je Ban Kimuna “menš” (na Jidišu dobra osoba, koristi se da označi plemenitog, pravednog i dostojanstvenog čoveka), i dodao da prvi čovek UN veruje u “diplomatiju saosećanja, diplo-matiju koja dolazi iz srca”.

Ceremoniji su prisustvovali i drugi najviši zvaničnici Ujedinjenih nacija, uključujući i iz-raelskog ambasadora u UN.

mornarička blokada Gaze bila legalna

IZRAEL - Izraelska komisija čiji je zadatak bio da istraži incident koji se 31. maja, 2010. go-dine odigrao na brodu Mavi Marmara, objavila je u svom izveštaju da mornarička blokada Gaze ne predstavlja kršenje međunarodnih zakona.

Turkelova komisija čiji je zvanični naziv Javna komisija za ispitivanje pomorskog in-cidenta od 31. maja, 2010. godine, je, takođe, ustanovila da su na palubi broda Mavi Marmara izraelski vojnici reagovali u samoodbrani što je rezultiralo smrću devet turskih aktivista.

Izveštaj ima oko 300 strana i bavi se pomor-skom blokadom Gaze, akcijama Izraelskih od-brambenih snaga u jačanju iste, kao i akcijama aktivista u pokušaju da je probiju.

Komisiju su činila četiri člana iz Izraela, kao i dva strana posmatrača: Lord David Trimbl iz Irske, dobitnik Nobelove nagrade i general ma-jor Kanet Votkin iz Kanade.

Tokom petnaestodnevnog postupka koji je bio otvoren za javnost Komisija je saslušala 27 svedoka. Još 12 svedoka je svedočilo iza zat-vorenih vrata.

U izveštaju je obelodanjeno da je izraelsko primenjivanje pomorske i kopnene blokade kao i obraćanje pažnje na humanitarne aspekte, u sa-glasnosti sa međunarodnim zakonom. Izveštaj je međutim sugerisao da Izrael mora pronaći način da sankcije usmeri isključivo prema Hamasu, a da pri tom ne naudi civilima, kao i da poboljša isporuku medicinske pomoći Gazi.

Izveštaj će biti predat grupi u Ujedinjenim nacijama koja je zadužena da istraži incident od 31. maja. Turska je već podnela izveštaj u kojem navodi da je Izrael u potpunosti odgovoran za ovaj incident.

Umrla Sonja Peres, žena izraelskog

predsednikaIZRAEL - Sonja Peres, žena izraelskog pred-

sednika Šimona Peresa umrla je u svom stanu u Tel Avivu u 87. godini.

Sonja Peres je bila povučena osoba i retko je viđana na političkim događajima kojima je prisustvovao njen muž. Kada se Šimon Peres 2007. godine preselio u predsedničku rezi-denciju, ona je izabrala da ostane u njihovoj porodičnoj kući u Tel Avivu.

Sonja Peres je iz Poljske stigla u Obećanu zemlju još 1927. godine, pre nego što je osno-vana država Izrael. Imala je četiri godine kada je njena porodica napustila Poljsku, a muža je upoznala u omladinskom selu Ben Šemen.

Služila je kao medicinska sestra u britanskoj vojsci blizu Kaira, a potom je kao vojni vozač vozila po celoj Evropi.

Sonja i Šimon Peres su se venčali u maju 1945. godine, i bili su osnivači kibuca Alumot. Imaju troje dece.

Hendikepirani jevrejski

tinejdžeri posetili Svetu zemlju

IZRAEL – Trinaest jevrejskih tinejdžera posetilo je Izrael na prvom putovanju ove vrste koje ta država organizuje za hendikepirane i hronično bolesne tinejdžere.

Desetodnevni program pod nazivom “Želja na zidu” sponzoriše međunarodna zdravstvena organizacija za pružanje pomoći deci “HAJ životni put”.

Mlade ljude, od kojih se njih jedanaestoro nalazi u invalidskim kolicima, pratilo je kom-pletno medicinsko osoblje.

Kao i većina tinejdžerskih tura za Izrael, put je uključio obilazak Masade na koju su se tinejdžeri popeli žičarom, da bi potom, kao i svi ostali turisti, nekoliko poslednjih koraka do vrha prešli peške. U njihovom slučaju korišćena su kolica na kojima su za tu priliku napravljene potrebne prepravke.

ŠEVAT / ADAR 5771.

TISKOVINA IMPRIMEE - savezjos.org · prof. dr Jovan Elazar, o knjizi su govorili dr Miloje Pršić,...

Documents

Transcript of TISKOVINA IMPRIMEE - savezjos.org · prof. dr Jovan Elazar, o knjizi su govorili dr Miloje Pršić,...