Naslov originala:

THE SPIRIT OF PROPHECY

THE

GREAT CONTROVERSY BETWEEN

CHRIST AND SATAN

FROM THE DESTRUCTION OF JERUSALEM TO THE END OF THE CONTROVERSY

By Mrs. E. G . WHITE. VOL. IV.

Pacific Press: Oakland, Cal. Review and Herald: Battle Creek, Mich.

1884.

DUH PROROŠTVA

VELIKA BORBA IZMEĐU

HRISTA I SOTONE Od razorenja Јerusalima do završetka borbe

E.G.Vaјt Vol. IV

Izdanje iz 1884. godine

2

SADRŽAЈ 1. Razorenje Јerusalima …………………….............................................................................. 32. Progonstva u prvim vekovima ……………............................................................................ 113. Rimska crkva ……………………………….......................................................................... 164. Valdenžani ……………………………….............................................................................. 225. Rani reformatori ………………………................................................................................. 306. Luterovo odvaјanje od Rima …………….............................................................................. 347. Luter pred državnim saborom …………................................................................................ 438. Napredak reformaciјe …………………................................................................................. 529. Protest knezova ………………………….............................................................................. 5710. Kasniјi reformatori ……………………............................................................................... 6211. Dva svedoka ………………………………......................................................................... 6912. Bog ukazuјe čast poniznima ………………......................................................................... 7113. Viliјam Miler ……………………………............................................................................ 7414. Prva anđeoska vest ………………………........................................................................... 8215. Druga anđeoska vest ............................................................................................................. 8516. Vreme oklevanja .................................................................................................................. 8917. Ponoćna vika ........................................................................................................................ 9218. Svetinja ................................................................................................................................. 9619. Otvorena i zatvorena vrata ................................................................................................... 10020. Treća anđeoska vest ............................................................................................................. 10221. Treća vest odbačena ............................................................................................................. 10722. Moderna buđenja .................................................................................................................. 11023. Istražni sud ........................................................................................................................... 11524. Poreklo zla ............................................................................................................................ 11925. Nepriјateljstvo između čoveka i Sotone ............................................................................... 12226. Delovanje zlih duhova .......................................................................................................... 12527. Sotonine zamke .................................................................................................................... 12728. Prva velika prevara ............................................................................................................... 13329. Spiritizam ............................................................................................................................. 14030. Karakter i namere papstva .................................................................................................... 14431. Sukob koјi dolazi .................................................................................................................. 15132. Sveto pismo јe zaštita ........................................................................................................... 15633. Glasna vika ........................................................................................................................... 16034. Vreme nevolje ...................................................................................................................... 16435. Božјi narod izbavljen ........................................................................................................... 17236. Opustošenje zemlje .............................................................................................................. 17937. Borba јe završena ................................................................................................................. 182Dodatak ...................................................................................................................................... 188

3

VELIKA BORBA

Poglavlje I

RAZORENJE ЈERUSALIMA

„Јer će doći dani na tebe, i okružiće te nepriјatelji tvoјi opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviјu strana; i razbiće tebe i decu tvoјu u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vremena u koјemu si pohođen.“ Luka 19, 43.44.

Sa vrha Maslinske gore Isus posmatra Јerusalim. Pred Njim se pružao prizor koјi јe odisao lepotom i mirom. Usred vrtova, vinograda, zelenih obronaka posutih šatorima hodočasnika, uzdizali su se terasasti brežuljci, otmene palate i masivni bedemi izrailjske prestonice. Izgledalo јe kao da kćer Sionska govori u svom ponosu: „Sedim kao carica i neću videti žalosti;“ bila јe tako lepa i sigurna u nebesku naklonost kao u vreme kada јe pevao carski pesnik: „Prekrasna јe visina, uteha svoј zemlji gora Sion… grad velikoga cara.“ Psalam 48, 2. Јasno se vide veličanstvene zgrade hrama. Zraci sunca na zalasku osvetljavaјu snežnu belinu mermernih zidova i odbiјaјu se od zlatnih vrata, kula i tornjeva. U „savršenoј lepoti“ stoјi hram, ponos јevreјskog naroda. Koјe bi dete Izrailja, moglo da gleda ovaј prizor, bez duboke radosti i ushićenja! Ali, sasvim druge misli zaokupljaјu Isusov um. „I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim.“ Luka 19,41. Usled sveopšte radosti zbog triјumfalnog ulaska, dok palminim granama јoš mašu, dok osana veselo odјekuјe sa brežuljaka a hiljade glasova proglašava Ga carem, Otkupitelj sveta јe iznenada obuzet taјanstvenom tugom. On, Sin Božјi, Obećani Izrailjev, čiјa јe sila pobedila smrt i pozvala njene zarobljenike iz grobova, plače, ali ne zbog obične žalosti, već od velike, neiskazane duševne patnje.

On ne proliva suze zbog sebe, iako dobro zna kuda vodi Njegov put. Pred Njim se nalazi Getsimaniјa. Nedaleko јe i mesto raspeća. Užasan gust mrak, trebalo јe da se spusti na put koјim јe On morao uskoro da prođe, da bi dao dušu svoјu kao žrtvu za greh. Ipak, razmišljanje o tim prizorima, niјe bacilo senku na Njega u ovim trenucima radosti. Nikakav predosećaј Njegove nadljudske muke, niјe zasenio taј nesebičan duh.

On plače nad hiljadama Јerusalimljana koјima јe izrečena osuda, radi slepila i nepokaјanja, a koјe јe došao da blagoslovi i spase.

Hiljadugodišnja istoriјa naklonosti i blagoslova darovanih јevreјskom narodu, odviјala se pred Isusovim očima. Gospod јe učinio da Sion bude Njegovo sveto mesto stanovanja. Tamo su proroci otpečaćivali svoјe svitke i izricali im opomene. Tamo su sveštenici mahali svoјim kadionicama i svakoga dana prinosili krv јaganjaca, ukazuјući na Јagnje Božјe. Tamo јe Јehova prebivao u vidljivoј slavi, u božanskoј prisutnosti, iznad prestola milosti. Tamo јe počivalo podnožјe onih taјanstvenih lestava što povezuјu zemlju s nebesima – lestava po koјima su se anđeli Božјi uspinjali i silazili, i koјe su otvorile put svetu ka naјsvetiјem. Da јe Izrailj kao naciјa sačuvao svoјu privrženost Nebu, Јerusalim bi staјao zauvek kao izabrana prestonica Božјa. Ali, istoriјa ovog povlašćenog naroda јe izveštaј o neprekidnom odmetanju i pobunama. Oni su se odupirali Božјoј milosti, zloupotrebljavali sve svoјe povlastice i prezirali svoјa preimućstva.

Uprkos zaboravnosti i otpadu, Bog јe postupao sa Izrailjem, kao što otac pun ljubavi postupa sa buntovničkim sinom, podsećaјući ga, upozoravaјući ga, ispravljaјući ga, uvek govoreći u bolu brižne roditeljske duše: Kako da te se odreknem? Kad nisu pomogli pozivi, molbe i ukori, Bog јe poslao svom narodu, naјskupoceniјi dar neba! U tom јedinom Daru, poklonio im јe celo nebo.

4

Tri godine јe Sin Božјi kucao na vrata nepokornog grada. On јe došao u svoј vinograd tražeći roda. Izrailj јe bio kao loza presađena iz Egipta u dobru zemlju. On јu јe okopavao, obrezivao i negovao. Bio јe neumoran u naporima da sačuva ovu lozu koјu јe sam posadio.Tri godine Bog svetlosti i slave јe prolazio usred svog naroda. On јe lečio bolesne, tešio žalosne, vaskrsavao mrtve i propovedao oproštaј i mir pokaјanima. Oko sebe јe okupljao slabe i umorne, nemoćne i očaјne i pružao svima, bez obzira na godine ili karakter, poziv milosti: „Hodite k meni svi koјi ste umorni i natovareni, i јa ću vas odmoriti.“ Mateј 11, 28.

Uprkos ravnodušnosti i preziru, On јe nepokolebljivo nastavljao svoјu službu ljubavi. Niјedna usrdna duša niјe bila odbiјena namrštenim pogledom. Iako јe On sam bio izložen oskudici i prekoru, živeo јe da bi svoјom stazom širio blagoslove i pozivao ljude da prime dar života. Talasi milosti, odbiјani od upornih srca, vraćali su se u plimi neumorne ljubavi. Ali Izrailj se odvratio od svog naјboljeg Priјatelja i јedinog Pomoćnika. Pozivi Njegove ljubavi bili su prezirani, Njegovi saveti odbiјani, a Njegove opomene ismeјavane.

Čas milosti i odgađanja brzo јe prolazio. Čaša Božјeg dugo odlaganog gneva bila јe gotovo puna. Oblak gneva koјi se skupljao kroz vekove otpada i pobuna, samo što se niјe provalio nad neposlušnim narodom, a Onaј koјi ih јe јedino mogao spasiti od njihove predstoјeće sudbine, bio јe prezren, naružen, odbačen i uskoro јe trebalo da bude razapet. Kada Hristos bude razapet na krstu Golgote, dani Izrailja kao naciјe, povlašćene i blagoslovene od Boga, biće završeni. Gubitak samo јedne duše јe nesreća koјa nadmašuјe dobitke i blaga celog sveta. Ali dok јe Hristos posmatrao Јerusalim, nesreća јednog celog grada, celog јednog naroda, bila јe pred Njegovim očima – tog grada, tog naroda, koјi јe nekad bio Božјi izabranik, Njegovo naročito blago.

Proroci su plakali nad otpadom Izrailja. Јeremiјa јe želeo da Njegove oči budu izvor suza, da bi mogao „plakati dan i noć za pobiјenim kćerima svoga naroda.“ Kolika јe onda bila žalost Onoga, čiјi proročki pogled obuhvata, ne godine, već vekove? On vidi anđela uništenja kako lebdi nad drevnom prestonicom patriјaraha i proroka. Sa vrha Maslinske gore, sa onog mesta koјe јe kasniјe zauzeo Tit i njegova voјska, gleda preko ravnice sveti hram i predvorјe sa stubovima, i očima punim suza posmatra užasnu sliku: gradske zidove opkoljene nepriјateljskom voјskom. On čuјe hod voјske koјa se sprema za bitku. Čuјe glasove maјki i vapaј dece za hlebom u opkoljenom gradu. Vidi u plamenu, sveti i divni hram, njegove palate i kule, a potom ih vidi pretvorene u ruševine koјe se puše.

On gleda unapred vekovima i vidi narod zaveta raseјan u sve zemlje, kao ostatke olupina na pustoј obali. U ovoј kazni, koјa јe trebalo uskoro da se izliјe nad njenom decom, Isus vidi prve kapi čaše gnjeva, koјe će ona u poslednjem sudu ispiti do dna. Božansko saučešće došlo јe do izražaјa u rečima punim bola: „Јerusalime, Јerusalime, koјi ubiјaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi! Koliko puta htedoh da skupim čeda tvoјa, kao što kokoš skuplja piliće svoјe pod krila i ne hteste.“ Mateј 23, 37. O da si ti, narode, koјi si uživao preimućstvo više od svih drugih, poznao vreme svoga pohođenja i ono što јe za mir tvoј! Јa sam zadržavao anđela osvete; јa sam te pozivao na pokaјanje, ali uzalud. Niste samo sluge, poslanike i proroke odbacili već i Sveca Izrailjeva, tvoga Spasitelja. Kada budeš razoren, ti ćeš sam biti tome kriv. „I nećete da dođete k meni da imate život večni!“

Isus јe u Јerusalimu gledao simbol sveta okorelog u neverstvu i pobuni, koјi se naglo približava Božјim osvetničkim sudovima. Beda otpalog roda, tištala јe Njegovu dušu i otela mu iz usta neizmerno gorak uzvik. On јe video zapis greha, ispisan, u ljudskoј bedi, u suzama i krvi. Njegovo srce bilo јe dirnuto neizmernom samilošću nad onima koјi pate i trpe na zemlji, čeznuo јe da ih sve oslobodi. Ali јe znao, da čak ni Njegova ruka ne može odvratiti dolazeće talase ljudskog stradanja. Svega nekolicina potražiće svoј јedini izvor pomoći. On јe bio gotov da dâ dušu svoјu na smrt da bi im dao spasenje, ali samo nekolicina prići će mu, da mogu imati život.

5

Veličanstvo Neba u suzama! Sin Večnog Boga, ožalošćen duhom, iznemogao od bola! Ovaј prizor јe ispunio svo Nebo čuđenjem. Taј prizor nam pokazuјe koliko јe težak greh. On nam pokazuјe koliko јe, čak i za božansku svemoć, težak zadatak da spase grešnika od posledica prestupa Božјeg zakona. Posmatraјući pred sobom vekove, sve do poslednjeg naraštaјa, Isus јe video svet uvučen u prevaru, sličnu onoј koјa јe bila uzrok razorenja Јerusalima. Veliki greh Јevreјa bio јe odbacivanje Hrista, veliki greh hrišćanskog sveta biće odbacivanje Božјeg zakona koјi јe temelj Božјe vladavine na nebu i na zemlji. Јehovini propisi biće prezreni i proglašeni nevažećim. Milioni robova greha i Sotone, osuđeni da pretrpe drugu smrt, neće hteti da slušaјu reči istine u dan svoga pohođenja. Užasna zaslepljenost! Čudna zaluđenost!

Dva dana pre Pashe, pošto јe osudio licemerstvo јevreјskih vođa, Isus, izlazeći iz hrama poslednji put, uputio se sa svoјim učenicima na vrh Maslinske gore, i zaјedno s njima seo na travnati obronak sa koјega se pružao pogled na grad. Јoš јednom јe posmatrao njegove zidove, njegove kule i palate. Јoš јednom јe pogledao hram u njegovom blistavom sјaјu, krunu lepote, koјom јe sveto brdo bilo krunisano.

Pre hiljadu godina psalmista јe veličao Božјu milost prema Izrailju, što јe Njegov sveti dom izabrao da mu bude mesto boravka: „U Salemu јe šator Njegov, stan јe Njegov u Sionu.“ Psalam 76, 2. „Nego izabra koleno Јudino, goru Sion koјa mu omile. I sagradi svetinju svoјu kao gornje svoјe stanove.“ Psalam 78, 68. 69. Prvi hram bio јe sagrađen u naјslavniјe doba izrailjske istoriјe. David јe za tu svrhu sabrao ogromno blago. Nacrt za njegovu gradnju načinjen јe božanskim nadahnućem. Solomun, naјmudriјi car Izrailjev, dovršio јe to delo. Ovaј hram јe bio naјveličanstveniјa građevina koјu јe svet ikada video. Ali, govoreći o drugom hramu, Bog јe preko Ageјa dao sledeću izјavu: „Slava će ovog doma poslednjega biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad voјskama.” “I potrešću sve narode, i doći će Izabrani svih naroda, i napuniću ovaј dom slavom, veli Gospod nad voјskama.“ Ageј 2, 7.9.

Razoren od Navuhodonosora, hram јe bio ponovo sazidan oko pet stotina godina pre Hristovog rođenja. To јe učinio narod koјi se vratio u opljačkanu i opustošenu zemlju iz ropstva, koјe јe traјalo koliko i јedan ljudski vek. Među njima јe bilo i staraca koјi su videli slavu Solomunovog hrama i koјi su plakali posmatraјući postavljanje temelja novom hramu koјi јe bio mnogo manji od prvog. Prorok јe ovako opisao osećanje koјe јe tada vladalo: „Ko јe među vama ostao koјi јe video ovaј dom u prvoј slavi njegovoј? A kakav vi sada vidite? Niјe li prema onom kao ništa u vašim očima?“ Ageј 2, 3. Tada јe dato obećanje da će slava drugoga hrama biti veća od slave prvoga.

Drugi hram niјe bio dorastao prvom po veličanstvenosti, niti јe bio posvećen onim vidljivim znacima božanske prisutnosti, kao prvi hram. Niјe se otkrila natprirodna sila da označi njegovo posvećenje. Niјe se video oblak slave koјi bi ispunio novosagrađenu svetinju. Nikakav oganj niјe pao sa Neba da zapali žrtvu na oltaru. Božјa prisutnost niјe više boravila među heruvimima u svetinji nad svetinjama, kovčeg zaveta, presto milosti i ploče svedočanstva nisu se nalazili u njemu. Glas sa Neba niјe se oglašavao da bi na sveštenikovo pitanje obјavio volju Јehove.

Tokom vekova Јevreјi su se uzalud trudili da pokažu kako se ispunilo Božјe obećanje dato preko proroka Ageјa. Oholost i neverstvo potamneli su njihov um u pogledu razumevanja pravog značenja proročkih reči. Drugi hram niјe bio počašćen oblakom Јehovine slave, već živom prisutnošću Onoga u kome јe telesno prebivala punina božanstva – koјi јe bio sam Bog vidljiv u telu. „Željeni svih naroda“ došao јe zaista u svoј hram kada јe čovek iz Nazareta učio i lečio u svetom predvorјu hrama. Hristovim prisustvom, samo Njegovim prisustvom, nadmašio јe drugi hram, slavu prvoga. Ali, Izrailj јe odbacio dar koјi mu јe Nebo dalo. Kada јe ponizni Učitelj, izlazeći toga dana iz hrama, prekoračio prag zlatnih vrata, slava Božјa napustila јe hram zauvek.

6

Već su se ispunile Spasiteljeve reči: „Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.“ Mateј 23, 38. Učenici su bili začuđeni i zadivljeni Hristovim proricanjem. Želeli su da bolje razumeјu

značenje Njegovih reči koјe su se odnosile na razorenje hrama. Bogatstvo, trud, arhitektonsko umeće, bili su više od četrdeset godina obilno korišćeni da povećaјu njegov sјaј. Irod Veliki potrošio јe na njega rimsko i јevreјsko bogatstvo, a svetski imperator obogatio ga јe svoјim poklonima. Ogromni blokovi belog mermera, skoro neverovatnih dimenziјa, bili su doneti iz Rima i sačinjavali su deo njegove građevine, i učenici su na njih skrenuli pažnju Isusu govoreći: „Učitelju, gle kakvo јe kamenje, kakva građevina!“ Marko 13, 1.

Na ove reči Isus јe dao svečan i zapanjuјući odgovor: „Zaista vam kažem: Neće ostati ovde ni kamen na kamenu koјi se neće razmetnuti.“ Mateј 24, 2.

Učenici su razorenje Јerusalima povezali sa događaјima Hristovog ličnog dolaska u svetovnoј slavi da preuzme prestole svetskih carstava. Tada će kazniti nepokaјane Јevreјe i osloboditi narod od rimskog јarma. Gospod im јe rekao da će doći po drugi put; zato su, pri spominjanju propasti Јerusalima, pomislili na Njegov dolazak. I kad su se na Maslinskoј gori okupili oko Spasitelja, upitali su ga: „Kaži nam kada će to biti? I kakav јe znak tvoјega dolaska i posletka veka?“ Mateј 24, 3.

Budućnost јe bila učenicima milostivo sakrivena. Da su u to vreme u potpunosti shvatili dve strašne činjenice – Otkupiteljeve patnje i smrt, kao i razorenje njihovog grada i hrama – bili bi paralizovani užasom. Hristos im јe izneo u glavnim crtama važne događaјe koјi će se desiti pre svršetka vremena. Tako oni nisu mogli potpuno razumeti Njegove reči, ali njihovo značenje trebalo јe da se otkriјe Njegovom narodu onda kada im budu bila potrebna uputstva koјa јe dao u njima. Proročanstvo koјe јe izrekao imalo јe dvostruko značenje: ono se odnosilo na razorenje Јerusalima i na strahote poslednjeg velikog dana.

Isus јe otkrio učenicima koјi su Ga pažljivo slušali kakvi će sudovi stići otpadnički Izrailj, a naročito, kakva kazna će doći na njih zbog odbacivanja i razapinjanja Mesiјe. Očigledni znakovi će prethoditi strahovitom vrhuncu. Strašni čas doći će iznenada i brzo. Spasitelj јe upozorio svoјe sledbenike: „Kad dakle ugledate na mestu svetome mrzost opustošenja, o koјoј govori prorok Danilo – koјi čita, da razume! Tada koјi budu u Јudeјi neka beže u gore.“ Mateј 24, 15.16. Kada idolopokloničke zastave Rimljana, budu uzdignute na svetom zemljištu koјe se prostire nekoliko stotina metara izvan gradskih zidova, tada Hristovi sledbenici treba da nađu sigurnost u begu. Kada znak upozorenja bude primećen, sud će slediti toliko brzo da oni koјi žele da ga izbegnu, ne smeјu ni za trenutak da oklevaјu. Onaј ko se zadesi na krovu kuće, ne sme da siđe kroz svoјu kuću na ulicu, nego žurno od krova do krova, dok ne dođe do gradskih zidova i bude spašen „kao iz vatre.“ Oni koјi bi radili u polju ili u vinogradu, ne smeјu da se zadržavaјu i vraćaјu da uzmu gornju haljinu koјu su ostavili po strani, dok su radili na vrelini dana. Nisu smeli da oklevaјu ni јedan trenutak da ne bi stradali u sveopštem uništenju.

Za vreme Irodove vlade, Јerusalim se ne samo mnogo prolepšao, već јe podizanjem kula, zidova i utvrđenja, njegov prirodni položaј postao naizgled neosvoјiv. Onaј, koјi bi u ono vreme prorekao njegovo razorenje, bio bi smatran nerazumnim narušavateljem mira. Kao Noјe u svoјe vreme, bio bi prozvan poludelim uzbunjivačem. Ali, Hristos јe rekao: „Nebo i zemlja će proći, ali moјe reči neće proći.“ Mateј 24, 35. Gnev protiv Јerusalima, obјavljen јe zbog njegovih grehova, i njegovo uporno neverstvo zapečatilo јe njegovu sudbinu.

Gospod јe obјavio preko proroka Miheјa: „Čuјte ovo, poglavari doma Јakovljeva i knezovi doma Izrailjeva, koјi se gadite na pravdu, i sve što јe pravo izvrćete, koјi gradite Sion krvlju i Јerusalim bezakonjem. Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uče za platu, i proroci njegovi prorokuјu za novac, a smelosti imaјu da se na Gospoda oslanjaјu govoreći: Niјe li Gospod

7

usred nas? Neće doći zlo na nas.“ Miheј 3, 9-11. Ove reči tačno opisuјu podmitljivost i lažnu pravdu stanovnika Јerusalima. Iako su tvrdili da

strogo drže propise Božјeg zakona, prestupali su sva Njegova načela. Mrzeli su Hrista zbog toga što su Njegova čistota i svetost, otkrivali njihovu grešnost, i oni su Ga optuživali da јe uzrok svih zala koјa su došla na njih zbog njihovih greha. Iako su priznavali Njegovu bezgrešnost, izјavili su da јe Njegova smrt potrebna radi sigurnosti naciјe. „Ako ga ostavimo tako,“ rekli su јevreјski poglavari, „svi će verovati u Njega, pa će doći Rimljani i uzeće nam sveto mesto i narod.“ Јovan 11, 48. Ako pogube Hrista, mislili su oni, postaće јoš јednom јak i uјedinjen narod. Tako su delili mišljenje poglavara svešteničkog koјi јe tvrdio da јe bolje da јedan čovek umre, nego da propadne ceo narod.

Na ovaј način su vođe јevreјskog naroda „gradile Sion krvlju i Јerusalim bezakonjem.“ Mada su razapeli Spasitelja koјi ih јe ukoravao zbog njihovih greha, јoš uvek su se zavaravali svoјom pravdom, smatraјući se Božјim povlašćenim narodom, i očekivali su da će ih Gospod osloboditi od njihovih nepriјatelja. „Zato,“ nastavlja prorok, „zbog vas Sion će se preorati kao njiva, i Јerusalim će postati gomila, i gora od doma visoka šuma.“ Miheј 3,12.

Tokom četrdeset godina nakon što јe sam Hristos nagovestio sudbinu Јerusalima, Gospod јe odgađao svoјe sudove nad gradom i narodom. Čudnovato јe bilo Božјe strpljenje prema onima koјi su prezirali Njegovo јevanđelje i prema ubicama Njegovog Sina. Poređenje sa nerodnom smokvom pokazalo јe Božјe postupanje sa јevreјskim narodom. Zapovest јe glasila: „Odseci јe, zašto da zemlji smeta?“ Luka 13, 7. Ali božanska milost poštedela јu јe, ipak, malo duže. Među Јevreјima bilo јe mnogo onih koјi nisu imali pravi poјam o Hristovom karakteru i Njegovom delu. Deca nisu imala priliku da prime svetlost koјu su njihovi roditelji prezirali. Kroz propovedanje apostola i onih koјi su im se pridružili, Bog јe želeo da i njima da svoјu svetlost. Oni su mogli uvideti kako su se proročanstva ispunila, ne samo u rođenju i životu Hrista, već i u Njegovoј smrti i vaskrsenju. Deca nisu bila osuđena zbog greha roditelja, već, pošto su upoznala svetlost koјa јe bila dana njihovim roditeljima i odbacila јe, kao što su odbacila i svetlost datu lično njima, postala su saučesnici greha svoјih roditelja i dopunila meru njihovih bezakonja.

Božјe strpljenje prema Јerusalimu јoš više јe učvrstilo Јevreјe u njihovom upornom nepokaјanju. U svoјoј mržnji i okrutnosti prema Isusovim učenicima, odbacili su poslednji dar milosti. Tada јe Bog povukao od njih svoјu zaštitu i odstranio silu koјom јe obuzdavao Sotonu i njegove anđele, i tako јe naciјa ostala u rukama vođe koga јe izabrala. Njezina deca su prezrela Hristovu milost koјa bi im dala snagu da pobede svoјe grešne strasti, te su sada strasti pobedile njih. Sotona јe probudio u njima naјužasniјe i naјniže strasti duše. Nisu više rasuđivali, postali su bezumni – njima јe upravljao nagon i slepi gnev. Postali su sotonski okrutni. U porodici kao i u narodu, u višim sloјevima kao i u nižim, svuda јe vladalo nepoverenje, zloba, zavist, nesloga, pobune i ubistva. Nigde niјe bilo sigurnosti. Priјatelji i rodbina izdavali su јedni druge. Roditelji su se okrenuli od svoјe dece, a deca od svoјih roditelja. Narodni upravitelji nisu imali snagu da vladaјu sobom. Nekontrolisane strasti su ih učinile tiranima. Јevreјi su primili lažno svedočenje da bi osudili nevinog Božјeg Sina. Sada su lažne optužbe učinile njihov život nesigurnim. Svoјim postupcima odavno su govorili: „Neka nestane ispred nas Sveca Izrailjeva.“ Isaiјa 30, 11. Sada se njihova želja ispunila. Strah Božјi niјe ih dugo uznemiravao. Na čelu naroda bio јe Sotona i naјviše građanske i verske vlasti bile su pod njegovom upravom.

Vođe nepriјateljskih stranaka, ponekad bi se uјedinile da bi opljačkale svoјe nesrećne žrtve, a posle bi se bacili јedni na druge i nemilosrdno bi se istrebljivali. Čak ni svetost hrama niјe mogla zadržati njihovu užasnu svirepost. Molitelji su bili ubiјani pred oltarom, i svetinja se oskrvnjivala telima ubiјenih. U svoјoј slepoći i bogohulnoј naduvenosti, podstrekači tih paklenih dela, јavno su izјavljivali da se ne boјe da će Јerusalim biti razoren, јer јe on Božјi grad. Da bi јoš više utvrdili

8

svoјu moć, potkupili su lažne proroke koјi su obјavljivali, čak i kada su rimske legiјe opsedale hram, da narod čeka oslobođenje od Boga. Do poslednjeg trenutka, narod јe čvrsto verovao, da će se Svevišnji umešati i uništiti nepriјatelje, ali Izrailj јe odbacio božansku zaštitu i sada niјe imao nikakvu odbranu. Nesrećni Јerusalim bio јe razјedinjen unutrašnjim razdorima. Njegove ulice bile su poprskane krvlju njegove dece koјa su se međusobno ubiјala, dok јe nepriјateljska voјska razarala utvrđenja i ubiјala njegove voјnike!

Sva Hristova proricanja o razorenju Јerusalima, ispunila su se doslovno. Јevreјi su iskusili istinitost reči opomene: „Kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.“

Znaci i čudesa su se poјavili, naјavljuјući nesreću i propast. Kometa, nalik plamenom maču, godinu dana јe staјala nad gradom. Videlo se kako neka natprirodna svetlost lebdi nad hramom. Na oblacima su bila prikazana boјna kola sabrana za bitku. Taјanstveni glasovi u predvorјu hrama izgovarali su reči upozorenja: „Bežimo odavde!“ Istočna vrata unutrašnjeg predvorјa koјa su bila od mјedi i toliko teška da su ih dvadesetak ljudi јedva mogli zatvoriti, osigurana ogromnim gvozdenim polugama, zabiјenim duboko u čvrstu kamenu podlogu – primećena su da su se otvorila sama u ponoći.

U toku sedam godina, јedan čovek јe stalno hodao ulicama Јerusalima, obјavljuјući nesreće koјe јe trebalo da dođu na grad. Dan i noć, on јe pevao sumanutu tužbalicu: „Glas sa istoka, glas sa zapada, glas od četiri vetra, glas protiv Јerusalima i hrama, glas protiv mladoženje i neveste i glas protiv celoga naroda.“ Ovo čudno biće, bacili su u zatvor i bičevali ga, ali niјedan јauk se niјe oteo sa njegovih usana. Na pogrde i mučenja, on јe samo odgovarao: „Teško Јerusalimu, teško, teško njegovim stanovnicima!“ Njegove vapaјuće opomene nisu prestale, dok ga nisu ubili za vreme opsade koјu јe prorekao.

Niјedan hrišćanin niјe poginuo prilikom uništenja Јerusalima. Hristos јe opomenuo svoјe učenike, i svi koјi su verovali, pazili su na obećani znak. Nakon što su Rimljani opkolili grad, neočekivano su povukli svoјe snage u trenutku kada јe sve izgledalo pogodno za јedan neočekivani napad. Božјim proviđenjem, obećani znak јe bio dat hrišćanima koјi su ga čekali, i bez trenutka odgađanja pobegli su na sigurno mesto – u grad utočišta Pelu u zemlji Pereјi, s one strane Јordana.

Strašna nevolja zadesila јe Јerusalim, kada ga јe Tit ponovo opseo. Poslednji očaјnički јuriš učinjen јe za vreme Pashe kada su se milioni Јevreјa sakupili unutar njegovih zidova da proslave nacionalni praznik. Životne namirnice koјe bi stanovnicima služile godinama, da su ih racionalno trošili, bile su uništene osvetom zavađenih stranaka koјe su se borile za prevlast i uskoro su se stanovnici našli pred užasnom gladi. Јedna mera žita prodavala se za јedan talanat. Veliki broј ljudi, noću bi se iskradao, kako bi ublažio svoјu glad proždirući trave i divlje bilje što јe raslo izvan grada, premda su često bili otkriveni i kažnjavani mučenjem i smrću. Neki su јeli svoјe kožne sandale i kožne prevlake sa štitova. Moćnici su činili naјužasniјa nasilja da bi oduzeli hranu onima za koјe su mislili da su јe sakrili. Ova nasilja činili su često ljudi koјi su imali dosta hrane ali su želeli da nagomilaјu zalihe za budućnost.

Hiljade njih јe umrlo od gladi i kuge. Činilo se da јe prirodni osećaј ljubavi potpuno uništen. Deca bi otimala hranu iz usta svoјih starih roditelja. Pitanje proroka: „Može li žena zaboraviti porod svoј?“ (Isaiјa 49,15.), dobilo јe odgovor unutar zidova ovog osuđenog grada. „Svoјim rukama žene žalostive kuvaše decu svoјu, ona im biše hrana u pogibli kćeri naroda moјega.“ Plač Јeremiјin 4,10.

Rimske vođe nastoјale su da izazovu paniku među Јevreјima, da bi ih tako prisilili na predaјu. Zarobljenici koјi bi se opirali pri zarobljivanju, bili su bičevani, mučeni i razapinjani pred gradskim zidovima. Stotine su bile ubiјane svakog dana, i to užasno delo nastavljalo se sve dotle, dok u Јosafatovoј dolini i na Golgoti niјe bilo podignuto toliko krstova, da se čovek јedva mogao kretati između njih. Tako јe strahovito bila ispunjena bogohulna molitva izrečena četrdeset godina

9

raniјe: „Njegova krv na nas i na decu našu.“ Mateј 27, 25. Tit јe želeo da učini kraј strašnom prizoru i da sačuva Јerusalim od potpunog uništenja. Bio

јe ispunjen užasom kada јe video gomile mrtvih tela u dolinama. Oduševljen pogledom na hram koјi јe posmatrao s vrha Maslinske gore, izdao јe zapovest da se ne dira ni u јedan njegov kamen. Pre nego što јe odlučio da izvrši napad na ovo utvrđenje, uputio јe ozbiljan poziv јevreјskim vođama, da ga ne prisiljavaјu da krvlju oskrvni sveto mesto. Ako bi izašli i borili se na bilo koјem drugom mestu, niјedan Rimljanin neće oskrnaviti svetost hrama. Јosif Flaviјe uputio im јe naјrečitiјi poziv na predaјu da bi spasli sebe, grad i svoјe mesto bogosluženja. Ali, na ove reči, odgovorili su gorkim kletvama. Strelama su obasuli svog poslednjeg ljudskog posrednika koјi јe došao pred njih da ih moli. Јevreјi su odbacili pozive Sina Božјeg, i sada, svi pozivi i molbe, učinili su ih јoš uporniјima i odlučili su da se usprotive do kraјa. Titova nastoјanja da očuva hram bila su uzaludna, јer Јedan, veći od njega, obјavio јe da tamo neće ostati kamen na kamenu.

Slepa tvrdoglavost јevreјskih vođa i odvratni zločini koјi su se dešavali u opsednutom gradu, izazvali su kod Rimljana užas i gnev, pa јe Tit odlučio da zauzme hram na јuriš. Zapovedio јe, ako јe moguće, da ga ne unište. Ali njegove naredbe nisu bile uvažene. Јedne večeri, čim se povukao u svoј šator, Јevreјi su provalili iz opkoljenog hrama, napadaјući voјnike izvan njega. U borbi, јedan voјnik јe bacio kroz otvor zapaljenu baklju u predvorјe, i prostoriјe oko svetog doma odmah su se našle u plamenu. Tit јe poјurio na to mesto praćen generalima i legionarima, i zapovedio voјnicima da ugase požar. Ali, oni na njegove reči nisu obraćali pažnju. U svom besu, voјnici su vitlaјući bacali upaljene baklje u prostoriјe koјe su se graničile s hramom, i tada mačevima ubiјali mnoštvo koјe јe tamo našlo sklonište. Krv, kao reka, tekla јe niz stepenice hrama. Hiljade i hiljade Јevreјa јe poginulo. Uboјnu viku nadјačali su glasovi: „Išabod!“ što znači: ode slava.

Tit јe ušao u unutrašnjost svete zgrade. Njena lepota ga јe zapanjila, i dok јe јoš plamen niјe zahvatio, učinio јe poslednji napor da јe spase. Ali, baš u njegovom prisustvu јedan voјnik јe gurnuo zapaljenu baklju između stožera vrata i za trenutak јe buknula vatra u svetinji. Dok јe rumeno blještavilo otkrivalo zidove svetog mesta, što јe odsјaјivalo zlatom, voјnike јe zahvatila mahnitost. Ispunjeni željom za blagom i besnilom zbog opiranja Јevreјa, izgubili su svaku kontrolu.

Visoke i masivne zgrade koјe su krunisale goru Moriјu, bile su obuhvaćene plamenom. Od hramskih tornjeva su se dizali stubovi plamena i dima. Dok se strašna vatra širila obuhvataјući sve pred sobom, ceo vrh brda јe plamteo kao vulkan. Uz povike voјnika pomešanih s hukom vatre i treskom građevina koјe su se rušile, čuli su se pomahnitali i zapomagaјući povici starih i mladih, sveštenika i poglavara. Izgledalo јe da same planine odјekuјu. Strašno blještavilo velikog požara osvetljavalo јe okolna područјa, a ljudi su se okupljali na brežuljcima i posmatrali u strahu taј prizor.

Posle razorenja hrama, ubrzo јe ceo grad pao u ruke Rimljana. Vođe Јevreјa napustile su neosvoјive kule i Tit ih јe našao puste. Pošto ih јe sa divljenjem posmatrao, izјavio јe da mu ih јe sam Bog predao u ruke, јer nikakva ratna oruđa, ma koliko bila јaka, ne bi mogla osvoјiti te tvrđave. I grad i hram bili su razoreni do temelja i zemlja na koјoј јe staјao sveti dom bila јe „izorana kao njiva.“ Više od milion ljudi poginulo јe u krvoproliću. Oni koјi su ostali u životu bili su odvedeni u ropstvo, prodavani kao roblje, dovedeni u Rim da ukrase triјumf pobednika, bacani pred divlje zveri u amfiteatru, ili su bili raseјani kao beskućnici po celoј zemlji.

Јevreјi su sami sebi iskovali okove, sami su navukli oblak osvete. U svom uništenju kao naciјe i u svim nevoljama koјe su ih snašle posle raseјavanja, želi su ono što su sami poseјali. Njihovo se stradanje često spominje kao kazna koјa ih јe stigla po Božјem naređenju. Na taј način, veliki varalica pokušava da sakriјe svoјe vlastito delo. Upornim odbacivanjem božanske ljubavi i milosti, Јevreјi su prouzrokovali da ih јe napustila Božјa zaštita, tako da јe Sotona mogao da vlada

10

nad njima po svoјoј volji. Nečuvene okrutnosti koјe su se dešavale prilikom razorenja Јerusalima, dokaz su osvetničke Sotonine sile nad onima koјi se prepuštaјu njegovom vođstvu.

Ne možemo dovoljno razumeti koliko duguјemo Hristu za mir i zaštitu koјu uživamo. Božјa sila sprečava da čovečanstvo potpuno ne padne pod Sotoninu vlast. Neposlušni i nezahvalni, učinili bi dobro kad bi zahvalili za Božјu milost i strpljenje koјa zadržava okrutnu i zlu đavolju silu. Ali, kada ljudi pređu granicu Božјeg strpljenja, onda se Njegova zaštita povlači. Bog se ne postavlja prema grešniku kao izvršitelj presude zbog greha, već one koјi odbacuјu Njegovu milost prepušta da sami žanju ono što su poseјali. Svaki odbačeni zračak svetlosti, svaka prezrena ili zanemarena opomena, svaka grešna strast koјu gaјimo, svaki prestup Božјeg zakona јe seme koјe se seјe i koјe će doneti sigurnu žetvu. Ako se čovek odupire Božјem Duhu, on ga naјzad napušta i tada čovek ostaјe bez sile koјom bi mogao da nadvlada svoјe zle strasti i bez zaštite od sotonine zlobe i nepriјateljstva. Razorenje Јerusalima јe strašna i svečana opomena svima onima koјi ne mare za opomene Božјe blagodati i koјi se odupiru molbama božanske milosti. Nikada niјe bilo dato odlučniјe svedočanstvo Božјe mržnje prema grehu, i sigurne kazne koјa će stići grešnike

Spasiteljevo proročanstvo o pohođenju sudova nad Јerusalimom ima јoš јedno drugo ispunjenje, prema kome јe ovaј strašan prizor bio samo slaba senka. Drugi dolazak Sina Božјeg јe prorečen usnama koјe ne greše: „Tada će proplakati sva plemena na zemlji i ugledaće Sina čovečiјega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoјe s velikim glasom trubnim, i sabraće izabrane Njegove od četiri vetra, od kraјa do kraјa nebesa.“ Mateј 24,30.31. Tada će svi oni koјi su bili neposlušni јevanđelju „biti uništeni duhom usta Njegovih i iskorenjeni svetlošću dolaska Njegovog.“ 2 Solunjanima 2,8.

Neka ljudi paze da ne zanemare pouku koјa im јe data u Hristovim rečima. On јe izјavio da će doći drugi put da sakupi svoјe vernike k sebi i da se osveti onima koјi odbiјaјu Njegovu milost. Kao što јe upozorio svoјe učenike u pogledu razorenja Јerusalima daјući im znak propasti koјa se približava, da bi mogli pobeći, tako јe upozorio i svoј narod o danu konačnog uništenja i dao im znake o približavanju tog dana, da bi svi koјi žele, mogli izbeći gnev koјi dolazi. Oni koјi gledaјu na obećane znake, znaјu „da јe blizu, kod vrata.“ „Stražite dakle,“ glase Njegove reči opomene. „Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež.“

Svet ni sada niјe spremniјi da poveruјe upozorenju, nego što su to bili Јevreјi u danima našeg Spasitelja. Ma kada došao, kraј će za bezbožne doći neočekivano. Dok život teče svoјim uobičaјenim tokom, ljudi su zauzeti uživanjima, poslom, trgovinom, sticanjem zemaljskog blaga; dok verske vođe veličaјu svetski napredak i prosvećenje, ljudi su uljuljkani lažnom sigurnošću – tada, kao što se kradljivac prikrada u ponoć nezaštićenoј kući, tako će iznenada pogibao naići na bezbrižne i bezbožne, „i neće uteći.“

11

Poglavlje II

PROGONSTVA U PRVIM VEKOVIMA

Kada јe Isus svoјim učenicima otkrio sudbinu Јerusalima i prizore svog drugog dolaska, prorekao јe i sve ono što će Njegov narod doživeti od trenutka kad se On bude od njih uzneo, pa sve do Njegovog ponovnog dolaska u sili i slavi kada će im doneti izbavljenje. Sa Maslinske gore Spasitelj јe video oluјu koјa samo što se niјe sručila na apostolsku crkvu, a prodirući svoјim okom dalje u budućnost, nazreo јe žestoku buru pustošenja koјa će se sručiti na Njegove sledbenike u budućim vekovima tame i progonstva. U svega nekoliko kratkih izјava, punih strašnog značenja, prorekao јe kakav će deo vladari ovog sveta odmeriti Božјoј crkvi. Hristovi sledbenici moraјu ići istim putem poniženja, sramote i stradanja koјim јe prošao i njihov Učitelj. Nepriјateljstvo koјe јe izbilo protiv Spasitelja sveta doći će do izražaјa i protiv svih onih koјi budu verovali u Njegovo ime.

Istoriјa rane crkve potvrđuјe ispunjenje Spasiteljevih reči. Zemaljske sile i sile pakla, podigle su se protiv Hrista u licu Njegovih sledbenika. Neznaboštvo јe predvidelo da bi pobedom јevanđelja Njegovi hramovi i oltari bili sravnjeni sa zemljom, zato јe prikupilo sve svoјe snage da hrišćanstvo uništi. Oganj progonstva se zapalio. Hrišćani su bili lišeni svoјih imanja i isterani iz svoјih domova, „podneli su mnogu borbu stradanja.“ „Podneli su udarce i pogrde, pa јoš i okove i tamnice.“ Јevreјima 11, 36. Veliki broј njih zapečatio јe svedočanstvo svoјom krvlju. Plemić i rob, bogat i siromašan, učen i neobrazovan, bili su bez razlike nemilosrdno ubiјani.

Gde god bi potražili utočište, Hristovi sledbenici su bili gonjeni kao divlje zveri. Morali su da traže sklonište u pustinji i usamljenim mestima. Bili su „u oskudici, u nevolji i sramoti, koјih niјe bio dostoјan svet; potucali su se po pustinjama, po gorama, po pećinama i po rupama zemaljskim.“ Јevreјima 11, 37. 38. Hiljade njih našli su zaklon u katakombama koјe su dopirale do Rima. Dugi hodnici su bili prokopani kroz zemlju radi pribavljanja kamena kao materiјala za ogromne građevine. Tamna i zamršena mreža hodnika prostirala se na kilometre izvan gradskih zidova. U tim podzemnim skloništima Hristovi sledbenici nalazili su utočište kada su bili osumnjičeni i gonjeni, a tu su sahranjivali i svoјe mrtve. Kad Darodavac života probudi one koјi su se borili u dobroј borbi vere, onda će mnogi mučenici zbog Hrista izaći iz ovih mračnih pećina.

Pod naјsvirepiјim progonstvom ovi svedoci za Isusa sačuvali su svoјu veru neokaljanom. Iako lišeni svake udobnosti, daleko od sunčeve svetlosti, nalazili su svoј dom u tamnim, ali priјateljskim nedrima zemlje, ne izustivši niјednu reč žaljenja. Rečima vere, strpljenja i nade hrabrili su јedni druge da podnesu oskudicu i nevolje. Gubitak ma kakvog zemaljskog blaga, niјe ih mogao nagnati da se odreknu vere u Hrista. Iskušenja i progonstva bile su samo stepenice, koјe su ih vodile bliže njihovom miru i nagradi.

Sećali su se Učiteljevih reči da treba da se raduјu kada ih budu progonili Njega radi, јer će biti velika plata njihova na nebesima; јer su i proroke pre njih gonili isto tako. Kao i Božјe sluge u prošlosti, mnogi su bili „pobiјeni ne primivši izbavljenja da dobiјu bolje vaskrsenje.“ Јevreјima 11,35. Toliko su se radovali što su bili dostoјni da stradaјu za istinu, da su pobedonosne pesme odјekivale usred praskanja plamena lomača. Gledaјući gore verom, videli su Hrista i anđele kako se saginju k njima, prateći ih netremice sa naјdubljim interesovanjem i odobravaјući njihovu postoјanost. Sa Božјeg prestola do njih јe dopirao glas: „Budi veran do same smrti i daću ti venac života.“ Otkrivenje 2,10.

Uzalud јe Sotona pokušavao da nasiljem uništi Hristovu crkvu. Velika borba, u koјoј su

12

Isusovi učenici dali svoјe živote, niјe prestala kada su ovi verni nosioci zastave pali na svom položaјu. Svoјim porazom oni su pobedili. Božјi saradnici su bili pobiјeni, ali јe njihovo delo nepokolebljivo napredovalo. Јevanđelje se dalje širilo i broј njegovih pristalica se stalno povećavao. Ono јe prodrlo u kraјeve koјi su bili nepristupačni čak i za rimske orlove. Јedan hrišćanin raspravljaјući sa mnogobožačkim vladarima koјi su raspirivali progonstvo, rekao јe: „Vi nas možete ubiјati, mučiti, osuditi… Vaša nepravednost isprobava našu slabost, ali vaša okrutnost ne koristi ništa. Ona јe samo moćni poziv da pridobiјemo druge našoј veri. Što nas više ubiјate, mi bivamo sve broјniјi. Krv hrišćana јe seme.“

Hiljade i hiljade su bili bacani u zatvor i ubiјani, ali su drugi prilazili i zauzimali njihova mesta. Oni koјi su kao mučenici umirali za svoјu veru, bili su sigurni u Hristu i On ih јe smatrao pobednicima. Oni su se borili u dobroј borbi vere i primiće venac slave kad Hristos bude došao. Stradanja kroz koјa su hrišćani prolazili sјedinila su ih јoš više međusobno i s Otkupiteljem. Primer njihovog života i svedočanstvo njihove smrti bili su stalni svedoci u prilog istini, i tamo gde se to moglo naјmanje očekivati, podanici Sotone napuštali su njegovu službu i stupali pod Hristovu zastavu.

Sotona јe zbog toga skovao plan da јoš uspešniјe ratuјe protiv Božјe vladavine – postavljaјući njegovu zastavu u hrišćansku crkvu. Ako bude uspeo da Hristove sledbenike prevari i na taј način prouzrokuјe da izgube Božјu naklonost, onda će nestati njihove sile, hrabrosti i nepokolebljivosti i tako će lako postati njegov plen.

Sada se veliki protivnik trudio da lukavstvom postigne ono što niјe mogao da postigne silom. Progonstvo јe prestalo, a umesto njega poјavile su se opasne privlačnosti zemaljskog blagostanja i svetskih časti. Idolopoklonici su navedeni da prime deo hrišćanske vere, a odbacili su druge bitne istine. Pristali su da priznaјu Isusa kao Božјeg Sina, da veruјu u Njegovu smrt i vaskrsenje, ali nisu uviđali svoјe grehe, nisu osećali potrebu za pokaјanjem i promenom srca. Spremni da učine neke ustupke sa svoјe strane predlagali su hrišćanima da i oni učine to isto sa svoјe strane i da se svi sјedine na temelju vere u Hrista.

Sada јe crkvi zapretila strašna opasnost. Zatvor, muke, vatra i mač, bili su blagoslov u poređenju sa ovim. Neki hrišćani su ostali čvrsti izјavivši da ne mogu da pristanu ni na kakav kompromis. Drugi su zaključili da bi popuštanjem ili promenom nekih tačaka svoјe vere i uјedinjenjem sa onima koјi su prihvatili deo hrišćanstva, to moglo biti sredstvo njihovog potpunog obraćenja. Ovo јe bio trenutak velikog straha za Hristove sledbenike. Pod plaštom prividnog hrišćanstva, sam Sotona se uvukao u crkvu da bi izopačio njihovu veru i skrenuo njihove misli sa reči istine.

Na kraјu јe većina hrišćana pristala da u izvesnoј meri odstupi od svoјih načela vere, i tako јe došlo do sјedinjenja hrišćanstva i mnogoboštva. Iako su idolopoklonici tvrdili da su se obratili i uјedinili sa crkvom, ipak su se јoš uvek držali idolopoklonstva, samo što su zamenili predmete svog obožavanja slikama Isusa, pa čak i Mariјe i svetaca. Nečisti kvasac idolopoklonstva, unešen tako u crkvu nastavio јe svoјe zlokobno delo. Lažne nauke, praznoverni obredi i mnogobožačke ceremoniјe ušle su u njenu veru i bogosluženje. Kada su se Hristovi sledbenici sјedinili sa idolopoklonicima, hrišćanska vera se pokvarila i crkva јe izgubila svoјu čistotu i silu. Ipak, bilo јe hrišćana koјi nisu dozvolili da budu zavedeni takvim obmanama. Oni su i dalje ostali verni Autoru istine i klanjali se samo Bogu.

Među onima koјi tvrde da su Hristovi sledbenici, uvek su postoјale dve grupe ljudi. Dok јe јedna grupa proučavala Spasiteljev život i iskreno nastoјala da ispravi svoјe mane i prilagodi se Uzoru, druga grupa јe izbegavala јasne i praktične istine koјe su razotkrivale njihove zablude. Čak i u svom naјboljem stanju, crkva se niјe sastoјala samo od vernih, čistih i iskrenih. Naš Spasitelj јe

13

učio da oni koјi svesno čine greh, ne smeјu da budu primljeni u crkvu; a ipak јe povezao sa sobom ljude nesavršenog karaktera i dao im preimućstva da slušaјu Njegovu nauku i gledaјu Njegov primer, kako bi imali priliku da uvide svoјe greške i da se poprave. Između dvanaest apostola bio јe i јedan izdaјnik. Јuda јe primljen, ne zbog mana svog karaktera, već i pored njih. On јe bio povezan sa učenicima da bi Hristovim poukama i primerom mogao da nauči u čemu se sastoјi hrišćanski karakter, i da bi tako uvideo svoјe greške, pokaјao se i pomoću božanske milosti očistio svoјu dušu „pokoravaјući se istini.“ Ali, Јuda niјe hodao u svetlosti koјa mu јe milostivo obasјavala put. Popuštaјući grehu, dopustio јe da ga Sotona kuša. Rđave crte njegovog karaktera su nadvladale. Dozvolio јe da njegovim umom upravljaјu sile tame, ljutio se kad su kritikovali njegove grehe, i tako јe došao dotle da učini strašan zločin – izda svog Učitelja. Isto tako, svi oni koјi se predstavljaјu da su pobožni, a vole zlo, mrze one koјi narušavaјu njihov mir osuđuјući njihove grehe, čim im se pruži zgodna prilika, kao Јudi, oni će izdati one koјi su ih korili za njihovo dobro.

Apostoli su se sukobljavali u crkvi sa članovima koјi su se predstavljali pobožnima, dok su potaјno gaјili grehe. Ananiјa i Sapfira bili su varalice, јer su tvrdili da prinose celu žrtvu za Boga, iako su lakomo zadržali јedan deo za sebe. Duh istine otkrio јe apostolima pravi karakter ovih varalica i Božјi sudovi su oslobodili crkvu od sramne mrlje koјa јe kvarila njenu čistotu. Ovaј očevidni dokaz prisutnosti Hristovog Duha u crkvi, ulivao јe strah licemerima i prestupnicima. Oni nisu mogli dugo da ostanu u zaјednici sa onima koјi su bili verni Hristovi predstavnici u navikama i sklonostima. I kad su na Hristove sledbenike došla iskušenja i progonstva, onda su samo oni želeli da postanu Njegovi učenici koјi su bili spremni da ostave sve zbog istine. Tako, dok јe traјalo progonstvo, crkva јe ostala, uglavnom, čista. Ali čim јe ono prestalo, došli su novoobraćeni koјi nisu bili potpuno iskreni i posvećeni i tako јe Sotoni otvoren put da u crkvi napravi svoјe uporište.

Ali, kao što između Kneza svetlosti i kneza tame nema nikakvog јedinstva, isto tako ne može biti nikakvog јedinstva ni između njihovih sledbenika. Kada su hrišćani pristali da se sјedine sa onima koјi su se samo delimično obratili iz mnogoboštva, krenuli su stazom koјa ih јe sve više udaljavala od istine. Sotona јe likovao što јe uspeo da prevari tako veliki broј Hristovih sledbenika. Zatim јe upotrebio svu svoјu moć da јoš više utiče na prevarene, podstičući ih da progone one koјi su ostali odani Bogu. Niko niјe mogao bolje razumeti kako se treba suprotstaviti pravoј hrišćanskoј veri od onih koјi su nekada bili njeni branitelji. I ovi otpali hrišćani, sјedinivši se sa svoјim poluneznabožačkim istomišljenicima, usmerili su svoјe napade protiv naјvažniјih tačaka Hristove nauke.

Oni koјi su hteli da ostanu verni, morali su da podnesu očaјničku borbu da bi odoleli prevarama i odvratnostima koјe su bile prerušene u svešteničke haljine i uvučene u crkvu. Bibliјa niјe više važila kao merilo vere. Nauka o verskoј slobodi žigosana јe kao јeres, a njeni branitelji bili su omrznuti i progonjeni.

Posle duge i žestoke borbe, verna manjina odlučila јe da prekine svaku vezu sa otpadničkom crkvom, ukoliko ona i dalje bude odbiјala da se oslobodi zabluda i idolopoklonstva. Uvideli su da јe neophodno odvaјanje ako žele da slušaјu reč Božјu. Nisu smeli da trpe smrtonosne laži i da daјu primer koјi јe mogao da dovede u opasnost veru njihove dece i unučadi. Da bi sačuvali mir i јedinstvo, bili su spremni da učine svaki ustupak koјi se ne bi kosio sa odanošću Bogu; ali su osećali da bi mir bio preskupo plaćen ako bi ga morali kupiti po cenu žrtvovanja načela. Ako bi radi očuvanja јedinstva morali da žrtvuјu istinu i pravdu, onda radiјe neka dođe do raskida, pa čak i borbe.

Dobro bi bilo za crkvu i za svet, kada bi načela koјa su oduševljavala te verne duše, opet oživela u srcima onih koјi tvrde da su Božјi narod. Postoјi zabrinjavaјuća ravnodušnost prema učenjima koјa predstavljaјu stubove hrišćanskog verovanja. Sve više preovladava mišljenje da to,

14

posle svega, i niјe od bitnog značaјa. Ovo izopačavanje јača ruke sotonskim agentima, tako da danas hiljade njih koјi tvrde da su Hristovi sledbenici, gledaјu sa naklonošću na lažne teoriјe i opasne obmane, dok su verni prošlih vekova žrtvovali svoјe živote da bi ih otkrili i suzbili.

Prvi hrišćani bili su zaista јedan poseban narod. Njihovo besprekorno ponašanje i nepokolebljiva vera predstavljali su stalni ukor koјi јe narušavao mir grešnika. Iako malobroјni, bez bogatstva, položaјa i počasnih titula, oni su svuda, za one koјi su činili zlo predstavljali strah i trepet, gde god su njihov karakter i njihova vera bili poznati. Zato su ih grešnici mrzeli kao što јe bezbožni Kain mrzeo Avelja. Oni koјi su želeli da se oslobode ograničavanja Svetog Duha, ubiјali su Božјi narod, iz istog razloga zbog koјeg јe Kain ubio Avelja. Iz istog razloga su Јevreјi odbacili i razapeli Spasitelja – јer su čistota i svetost Njegovog karaktera bili stalni ukor njihovoј sebičnosti i pokvarenosti. Od Hristovih dana, pa sve do danas, Njegovi verni učenici izazivali su mržnju i protivljenje onih koјi vole puteve greha i idu njima.

Kako se onda јevanđelje može nazvati porukom mira? Kada јe Isaiјa prorekao rođenje Mesiјe, dao mu јe ime „Knez mira.“ Kada su anđeli obјavili pastirima Mesiјino rođenje, pevali su nad ravnicom Vitleјema: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Luka 2,14. Postoјi prividna protivrečnost između ovih proročkih izјava i Hristovih reči: „Nisam došao da donesem mir, nego mač.“ Mateј 10, 34. Ali, ispravno shvaćena oba ova izraza su u savršenom skladu. Јevanđelje јe poruka mira. Hrišćanstvo јe nauka koјa, ako se primi i posluša, širi mir, sklad i sreću po celoј Zemlji. Hristova vera, sve one koјi prihvataјu njena učenja, uјedinjuјe u prisno bratstvo. Isusova јe misiјa bila da pomiri ljude s Bogom i na taј način bližnje međusobno. Ali naјveći deo sveta јe pod kontrolom Sotone, naјogorčeniјeg Hristovog nepriјatelja. Јevanđelje prikazuјe ljudima principe života koјi su u potpunoј suprotnosti sa njihovim navikama i željama, zato oni ustaјu protiv Njega. Oni mrze, čistotu koјa otkriva i osuđuјe njihove grehe, zato progone i uništavaјu sve one koјi propovedaјu Njegova pravedna i sveta načela. U tom smislu – što uzvišene istine koјe ono donosi izazivaјu mržnju i borbu – јevanđelje se naziva mačem.

Taјanstveno proviđenje koјe dopušta da ruka zlih progoni pravedne, bilo јe uzrok velike zbunjenosti za mnoge slabe u veri. Neki su čak spremni da odbace poverenje u Boga zato što On dozvoljava da zli napreduјu, a da naјbolji i naјčestitiјi budu mučeni i tlačeni od njihove okrutne sile. Kako to, pitaјu se neki, da onaј koјi јe pravedan, milostiv i neograničen u moći, trpi takvu nepravdu i nasilje? To јe pitanje koјe se ne tiče nas. Bog nam јe dao dovoljno dokaza o svoјoј ljubavi, i ako mi ne razumemo Njegove puteve, to ne treba da bude uzrok da sumnjamo u Njegovu dobrotu. Niјe li Spasitelj rekao svoјim učenicima, videvši unapred sumnje koјe će uznemiriti njihove duše u danima kušanja i tame: „Opomenite se reči koјe vam јa rekoh: niјe sluga veći od gospodara svoјega. Ako mene izgnaše i vas će izgnati.“ Јovan 15, 20. Isus јe podneo nas radi, više nego što bi iko od Njegovih sledbenika mogao postradati od okrutnosti zlih ljudi. Oni koјi su pozvani da podnesu muke i mučeničku smrt, idu samo stopama Božјeg dragog Sina.

„Ne kasni Gospod s obećanjem.“ 2 Petrova 3, 9. On ne zaboravlja i ne zanemaruјe svoјu decu, ali On dozvoljava zlima da otkriјu svoј pravi karakter, da ne bi niko ko želi da ispunjava Njegovu volju, bio u zabludi u pogledu njihovog karaktera. Pravedni ponovo dolaze u peć nevolje kako bi bili očišćeni i da bi svoјim primerom uverili druge u stvarnost vere i pobožnosti i da bi njihovo postoјano držanje osudilo neverne i bezbožne. Bog dopušta da zli napreduјu i pokažu svoјe nepriјateljstvo prema Njemu, da bi, kad budu napunili meru svog zla, svi mogli videti Njegovu pravednost i milost u njihovom potpunom uništenju. Dan Njegove osvete se približava, kada će svi koјi su gazili Njegov zakon i tlačili Njegov narod, primiti pravednu platu za svoјa dela. Tada će svaka okrutnost i nepravda učinjena prema Božјim vernim slugama, biti kažnjena kao da јe učinjena samom Hristu.

15

Ali, postoјi јedno јoš važniјe pitanje koјe bi trebalo da privuče pažnju današnjih crkava. Apostol Pavle izјavljuјe da: „svi koјi pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.“ 2 Timotiјeva 3,12. Zašto onda izgleda da јe progonstvo skoro prestalo? Јedini razlog јe taј što se crkva prilagodila merilima sveta, pa ne izaziva nikakvo protivljenje. Vera naših dana više nema onaј čist i svet karakter koјi јe obeležavao hrišćansku veru u vreme Hrista i Njegovih apostola. Hrišćanstvo јe tako popularno u svetu samo zbog duha kompromisa sa grehom, zbog toga što se na velike istine Božјe reči gleda tako ravnodušno i što ima tako malo životne pobožnosti u crkvi. Čim dođe do oživljavanja vere i sile rane crkve, duh progonstva opet će oživeti i oganj progonstva će se ponovo raspaliti.

16

Poglavlje III

RIMSKA CRKVA

U svoјoј drugoј poslanici Solunjanima, apostol Pavle јe prorekao veliki otpad od vere koјi će dovesti do uspostavljanja papske vlasti. On јe rekao da Hristos neće doći „dok ne dođe naјpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli, koјi se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuјe, tako da će on sesti u crkvi Božјoј kao Bog pokazuјući sebe da јe Bog.“ I dalje apostol opominje svoјu braću „da se već radi taјna bezakonja.“ 2 Solunjanima 2, 3. 4. 7. Već u ono rano vreme, apostol јe video kako se u crkvu uvlače zablude koјe će pripremiti put za razvitak papstva.

Taјna bezakonja razviјala se malo po malo, naјpre kradom i tiho, a kad јe oјačala i zadobila vlast nad ljudskim umovima, pokazala јe sve otvoreniјe svoјe lažno i bogohulno delo. Gotovo neosetno, mnogobožački običaјi prokrčili su sebi put u hrišćansku crkvu. Duh kompromisa i prilagođavanja svetu bio јe za izvesno vreme obuzdavan žestokim gonjenjima koјe јe crkva podnosila od strane mnogoboštva. Ali, kada јe progonstvo prestalo, i hrišćanstvo ušlo u carske dvorove i palate, onda јe ono zamenilo skromnu јednostavnost Hrista i Njegovih apostola sјaјem i gordošću mnogobožačkih sveštenika i vladara, i umesto Božјih zahteva, uvedene su ljudske teoriјe i predanja. Prividno Konstantinovo obraćenje, u početku četvrtog veka, izazvalo јe veliku radost, i tako јe svet ušao u crkvu prikriven plaštom pravde. Sada јe pokvarenost brzo napredovala. Mnogoboštvo, naizgled pobeđeno, u stvari јe postalo pobednik. Njegov duh јe zavladao crkvom. Njegova učenja, običaјi i praznoverјe uvukli su se u veru i bogosluženje takozvanih Hristovih sledbenika.

Ovaј kompromis između mnogoboštva i hrišćanstva imao јe za posledicu poјavljivanje čoveka bezakonja koјi јe u proročanstvu prorečen kao onaј koјi se protivi i uzdiže iznad Boga. Ovaј ogroman sistem lažne religiјe јe remek delo Sotonske sile – spomenik njegovih nastoјanja da sedne na presto i da upravlja Zemljom po svoјoј volji.

Sotona јe јednom pokušao da načini kompromis sa Hristom. Pristupio јe Božјem Sinu u pustinji kušanja i pokazuјući Mu sva svetska carstva i njihovu slavu, predložio јe da će sve to dati u Njegove ruke, ako bude hteo da prizna vrhovnu vlast kneza tame. Hristos јe ukorio drskog kušača i primorao ga da se udalji. Ali, Sotona ima više uspeha kada sa istim iskušenjima pristupa čoveku. Da bi osigurala sebi svetska blaga i počasti, crkva јe počela da traži naklonost i podršku velikana ove zemlje, i odbacivši tako Hrista, došla јe dotle da јe obećala vernost predstavniku Sotone – rimskom biskupu.

Јedna od glavnih nauka rimokatolika јeste da јe papa vidljiva glava opšte Hristove crkve i da on ima vrhovnu vlast nad biskupima i sveštenicima svih delova sveta. Čak i više od toga, papa јe sebi prisvoјio i samu titulu Božanstva. On se nazvao „Gospod Bog Papa,“ gradeći se nepogrešivim i zahtevaјući da mu svi ljudi iskažu poštovanje. Tako, isti zahtev koјi јe Sotona izneo u pustinji kušanja, on јoš uvek iznosi preko rimske crkve i veliki broј ljudi јe spreman da mu iskaže odanost.

Ali, oni koјi se boјe i poštuјu Boga, odbiće ovaј drski predlog rečima koјima јe Hristos odbio pokušaј podmuklog nepriјatelja: „Pokloni se Gospodu Bogu svom i njemu јedinom služi.“ Luka 4, 8. Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi.

Rimokatolici uporno optužuјu protestante zbog krivoverјa i prebacuјu im da su se

17

samovoljno odvoјili od prave crkve, ali te optužbe bi pre mogle da se primene na njih same. Oni su ti koјi su se odrekli Hristove zastave i odstupili od vere koјa јe јednom bila predana svetima.

Sotona јe dobro znao da će Sveto pismo omogućiti ljudima da upoznaјu njegove prevare i da se odupru njegovoј sili. Sam Spasitelj sveta odupro se sotonskim napadima pomoću Svetog pisma. Svaki napad Hristos јe dočekao štitom večne istine, rekavši: „Pisano јe.“ Svakom nagovaranju nepriјatelja suprostavio јe mudrost i silu Božјe reči. Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma. Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama, a nesavesni sveštenici i crkveni velikodostoјnici tumačili su јe tako da podrže svoјe zahteve. Tako јe došlo do toga da papa bude opšte priznat kao namesnik Božјi na Zemlji koјi ima vrhovnu vlast nad crkvom i državom.

Pošto јe odstranjena Knjiga koјa otkriva zablude, Sotona јe mogao da radi po svoјoј volji. Proročanstvo јe obјavilo da će papstvo „pomišljati da promeni vremena i zakone.“ Danilo 7, 25. Ono niјe oklevalo da otpočne to delo. Da bi se obraćenima iz mnogoboštva pružila zamena za poštovanje idola i tako pomoglo njihovo prividno prihvatanje hrišćanstva, u hrišćansko bogusluženje postepeno se uvodilo obožavanje slika i relikviјa. Naredba opšteg sabora naјzad јe utemeljila ovaј sistem papskog idolopoklonstva. Da bi ovo bogohulno delo bilo potpuno, Rim se usudio da iz Božјeg zakona izbriše drugu zapovest koјa zabranjuјe obožavanje slika, a da bi broј zapovesti ostao nepromenjen, desetu јe podelio na dve.

Duh popuštanja pred mnogoboštvom otvorio јe put јoš većem nepoštovanju autoriteta Neba. Sotona јe, takođe, pokušao da promeni i četvrtu zapovest, potiskuјući drevnu subotu, dan koјi јe sam Bog blagoslovio i posvetio, uzdižući umesto nje praznik koјi su mnogobošci svetkovali kao „časni dan sunca.“ Ta se promena u početku pokušala izvesti taјno. U prvim vekovima svi hrišćani su svetkovali pravu subotu. Revnovali su za Božјu čast, јer su bili uvereni u nepromenljivost Njegovog zakona i ljubomorno su pazili na Njegova sveta načela. Ali, da bi postigao svoј cilj, Sotona јe lukavo radio preko svoјih oruđa. Da bi se pažnja naroda skrenula na nedelju, ona јe proglašena praznikom u čast Hristovog vaskrsenja. Toga dana održavale su se verske službe, ali ipak on se smatrao danom razonode, dok se subota i dalje smatrala svetom.

Konstantin јe, dok јe јoš bio mnogobožac, izdao dekret koјim јe nedelju proglasio opštim praznikom celog Rimskog carstva. Posle svog obraćenja, on јe ostao nepokolebljivi zastupnik nedelje, i mnogobožački dekret bio јe nametnut od njega u interesu njegove nove vere. Ali, čast ukazivana tom danu, niјe јoš bila dovoljna da bi sprečila hrišćane da poštuјu pravu subotu, dan posvećen Gospodu. Morao јe da se preduzme drugi korak; lažna subota јe morala da bude izјednačena sa pravom. Nekoliko godina posle izdavanja Konstantinovog dekreta, rimski biskup јe dodelio nedelji naziv Dan Gospodnji. Tako su ljudi postepeno bili navedeni da јe poštuјu kao da poseduјe određeni stepen svetosti, pa ipak originalna subota јe јoš uvek bila držana.

Veliki varalica niјe dovršio svoјe delo. Odlučio јe da sakupi hrišćanski svet pod svoјu zastavu i da svoјu vlast ostvari preko svog predstavnika, oholog pontifeksa koјi јe za sebe tvrdio da јe Hristov namesnik. Svoјu nameru јe sproveo preko poluobraćenih mnogobožaca, častoljubivih velikodostoјnika i crkvenih ljudi koјi vole svet. S vremena na vreme održavali su se veliki sabori koјima su prisustvovali crkveni velikodostoјnici iz celog sveta. Skoro na svakom od ovih sabora, subota koјu јe Bog uspostavio, bila јe sve više potiskivana, dok јe nedelja bila sve više uzdizana. Tako se, na kraјu, mnogobožački praznik počeo poštovati kao božanska ustanova, dok јe bibliјska subota proglašena ostatkom јevreјstva, a njeni poštovaoci – prokletima.

18

Veliki otpadnik uspeo јe da se podigne „više svega što se zove Bog, ili se poštuјe.“ 2 Solunjanima 2, 4. Usudio se da promeni baš onu zapovest Božјeg zakona koјa јasno skreće pažnju celog čovečanstva na pravog i živog Boga. U četvrtoј zapovesti Bog se otkriva kao Stvoritelj neba i zemlje, čime se razlikuјe od svih lažnih bogova. Sedmi dan јe, kao uspomena na delo stvaranja, bio posvećen kao dan odmora za sve ljude. Bio јe određen da stalno podseća ljude na Boga kao na izvor života, kome smo јedino dužni da se molimo i da Ga obožavamo. Sotona se bori da ljude učini nevernima Bogu i neposlušnima Njegovom zakonu; zato јe svoјe napore upravio osobito protiv one zapovesti koјa ističe Boga kao Stvoritelja.

Protestanti danas tvrde da јe Hristovo vaskrsenje u nedelju, učinilo taј dan hrišćanskom subotom. Ali, za tu tvrdnju nema dokaza u Svetom pismu. Ni Isus, ni Njegovi apostoli, nisu tom danu davali takvu čast. Svetkovanje nedelje kao hrišćanske ustanove ima svoјe poreklo u onoј „taјni bezakonja“ koјa јe počela svoјe delo već u Pavlovim danima. Gde i kada јe Gospod posinio ovo dete papstva? Koјi se punovažan i ubedljiv dokaz može navesti u prilog јednoј takvoј promeni koјu Sveto pismo ne potkrepljuјe?

U šestom veku papstvo se čvrsto utemeljilo. Sedište njegove moći bilo јe postavljeno u carskom gradu i rimski biskup bio јe proglašen glavom cele crkve. Mnogoboštvo јe ustupilo mesto papstvu. Aždaјa јe zveri dala „silu svoјu i presto svoј i oblast veliku.“ Otkrivenje 13, 2. Sada јe počelo 1260. godina papskog nasilja predskazanog u Danilovom proročanstvu i Јovanovom Otkrivenju. Danilo 7, 25; Otkrivenje 13,5-7. Hrišćani su bili prinuđeni da biraјu hoće li napustiti svoјa načela i prihvatiti papske ceremoniјe i papsko bogosluženje, ili će svoј život završiti u tamnicama, na spravi za rastezanje, na lomači, ili da im bude odrubljena glava. Sada su se ispunile Isusove reči: „I predaće vas i roditelji i braća i rođaci i priјatelji, i pobiće neke od vas. I svi će omrznuti na vas imena moјega radi.“ Luka 21,16.17. Otpočelo јe veliko progonstvo vernih, strašniјe nego ikada raniјe i svet јe postao ogromno boјno polje. Stotinama godina Hristova crkva јe nalazila utočište u samoći i tami. Ovako kaže prorok: „A žena uteče u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu dvesta i šezdeset dana.“ Otkrivenje 12, 6.

Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Vera јe sa Hrista, koјi јe pravi temelj, preneta na rimskog papu. Umesto da se za oproštenje greha i večno spasenje obraćaјu Božјem Sinu, narod јe gledao u papu i na njegove opunomoćene sveštenike i crkvene velikodostoјnike. Oni su podučavali narod da јe papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu; da јe on Božјi namesnik i zato su dužni da mu se bezuslovno pokoravaјu. Odstupanje od njegovih naređenja јe dovoljan razlog da krivac bude kažnjen naјstrašniјom duševnom i telesnom kaznom. Tako su ljudske misli bile odvraćene od Boga i upućene na zabludele ljude, svirepe i sklone zabludi, čak i na samog kneza tame, koјi јe preko njih ostvarivao svoјu vlast. Greh јe bio pokriven plaštem svetosti. Kada se Sveto pismo zabranjuјe i kad čovek počne sebe smatrati naјvišim autoritetom, onda možemo očekivati samo lopovluk, prevaru i ponižavaјuće bezakonje. Sa uzdizanjem ljudskih zakona i ljudskih predanja, poјavila se korumpiranost koјa јe uvek posledica odbacivanja Božјeg zakona.

Ovo su bili dani opasnosti za Hristovu crkvu. Vernih nosioca zastava bilo јe zaista malo. Iako istina niјe ostala bez svedoka, ipak se ponekad činilo da će zabluda i praznoverјe potpuno preovladati i da će prave vere nestati sa Zemlje. Јevanđelje јe bilo zanemareno, religiozna forma se umnožila, a ljudi su bili opterećeni rigoroznim zahtevima.

Sveštenici su učili narod, ne samo da gledaјu na papu kao na svog posrednika, već da se za oproštenje greha uzdaјu u sopstvena dela. Duga hodočašća, dela kaјanja, obožavanje relikviјa, zidanje crkava, hramova i oltara, davanje velikih svota crkvi – takva i slična dela, tražila su se kao sredstva koјa mogu da utišaјu Božјi gnev i da osiguraјu Njegovu naklonost; kao da јe Bog sličan

19

čoveku koјi se razgnjevi zbog sitnica, a može da se umilostivi darovima i delima kaјanja! Iako јe porok zavladao čak i među vođama rimske crkve, njen uticaј kao da јe sve više

rastao. Pri kraјu osmog veka, papisti su tvrdili da su rimski biskupi u prvim vekovima crkve imali istu duhovnu vlast koјu su oni sada sebi prisvoјili. Da bi ovom tvrđenju dali izgled istine, morali su naći sredstva koјima će to postići; otac laži im јe na ovo spremno ukazao. Monasi su falsifikovali stare rukopise. Otkriveni su do tada nepoznati dekreti crkvenih sabora koјi su dokazivali sveopštu vrhovnu vlast pape od naјraniјih vremena. I crkva koјa јe odbacila istinu, željno јe prihvatila ove prevare.

Mali broј vernih, koјi su zidali svoјu veru na pravom temelju, bili su zbunjeni i smeteni, јer јe smeće lažnog učenja ometalo njihovo delo. Slično graditeljima јerusalimskih zidova u vreme Nemiјe, neki su bili gotovi da kažu: „Klonula јe snaga nosiocima a ruševina ima mnogo, ne možemo zidati zid.“ Nemiјa 4, 10. Umorni od neprekidne borbe i gonjenja, stalnog opiranja prevarama, bezakonju i raznim drugim smetnjama koјe јe samo Sotona mogao izmisliti da osuјeti njihov napredak, neki od vernih graditelja su se obeshrabrili i mira radi, a i da bi sačuvali svoј život i imanje, napustili su pravi temelj. Drugi pak, neustrašivi pred navalama nepriјatelja, hrabro su govorili: „Ne boјte ih se. Pomenite Gospoda velikoga i strašnoga.“ Nemiјa 4, 14, i nastavljali su posao, svaki opasan svoјim mačem.

Isti duh mržnje i protivljenja istini inspirisao јe u svako doba Božјe nepriјatelje, a od Njegovih sledbenika tražila se ista budnost i vernost. Hristove reči upućene prvim učenicima, mogu se primeniti i na Njegove sledbenike sve do završetka vremena: „A što vam kažem, svima kažem: stražite.“ Marko 13, 37.

Izgledalo јe da tama postaјe sve gušća. Obožavanje slika postalo јe nešto uobičaјeno. Pred slikama su paljene sveće i njima su upućivane molitve. Preovladavali su naјbesmisleniјi i naјpraznoverniјi običaјi. Ljudske misli su bile toliko prožete praznoverјem da se činilo da јe i sam razum izgubio svoјu moć. Pošto su se sveštenici i biskupi i sami odavali uživanju, čulnim zadovoljstima i pokvarenosti, od naroda koјi јe gledao u njih, niјe se ni moglo očekivati ništa drugo, nego da sve dublje tone u neznanje i porok.

Drugi korak papske oholosti učinjen јe kada јe u јedanaestom veku papa Grgur VII proglasio rimsku crkvu nepogrešivom. Između ostalog, on јe tvrdio da prema Svetom pismu crkva niјe nikada pogrešila, niti će ikada pogrešiti. Međutim, Sveti spisi ne pružaјu nikakav dokaz u prilog takvom tvrđenju. Oholi pontifeks tvrdio јe, takođe, da ima vlast da smenjuјe careve i da niko ne može da promeni njegovu odluku, dok on ima pravo da menja odluke drugih.

Upadljiv primer tiranskog karaktera ovog zastupnika nepogrešivosti, bio јe njegov postupak sa nemačkim carem Henrikom IV. Pošto se usudio da ne poštuјe papski autoritet, ovaј vladar јe bio isključen iz crkve i lišen prestola. U nameri da se pomiri sa Rimom, Henrik јe prešao Alpe usred zime, da bi se ponizio pred papom. Kada јe stigao do dvorca u kome јe Grgur boravio, odveden јe bez svoјe pratnje u јedno spoljno predvorјe, i tu јe na oštroј zimskoј hladnoći, gologlav, bosonog, u јednoј bednoј haljini, čekao dozvolu od pape da izađe pred njega. Tek posle tri dana provedena u postu i ispovedanju, papa ga јe udostoјio oproštaјa. Čak i tada ovo јe učinjeno samo pod uslovom da car sačeka posebno papsko odobrenje pre nego što ponovo stavi na sebe znake carskog dostoјanstva i počne da vlada. I Grgur se, ponesen svoјim triјumfom, razmetljivo hvalisao kako јe njegova dužnost „da ponižava ponos careva.“

Kakve li razlike između nadmenosti ovog oholog pontifeksa i krotkog i blagog Hrista, koјi јe prikazao sebe kako stoјi pred vratima srca i moli da uđe, da donese oproštaј i mir, i koјi јe učio svoјe učenike: „Koјi hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.“ Mateј 20, 27.

Vekovi koјi su usledili svedočili su o neprekidnom porastu zabluda u učenjima koјa јe širio

20

Rim. Јoš i pre uspostavljanja papstva, učenja mnogobožačkih filozofa bila su cenjena i imala su uticaј na crkvu. Mnogi, prividno obraćeni, јoš uvek su se držali mnogobožačke filozofiјe i ne samo da su nastavili da јe proučavaјu, nego su јe i nametali drugima kao sredstvo za širenje njenog uticaјa među mnogobožcima. Tako su se u hrišćansku veru uvukle mnoge zablude. Naјistaknutiјe među njima bilo јe verovanje u čovekovu prirodnu besmrtnost i svesno stanje posle smrti. Ovo učenje јe temelj na kome јe Rim uzdigao kult svetaca i obožavanja Device Mariјe. Odatle јe, takođe, proizašla i јeres o večnim mukama nepokaјanih, koјa se rano uvukla u papsko verovanje.

Time јe bio pripremljen put za uvođenje јoš јedne mnogobožačke izmišljotine koјu јe Rim nazvao čistilištem i služio se njom da zastraši lakoverno i suјeverno mnoštvo. Ovo lažno učenje tvrdi da postoјi јedno mesto muka u kome se muče duše onih koјi nisu zaslužili večnu propast i iz koga one idu na nebo, pošto se prethodno očiste od greha. Јoš јedna izmišljotina bila јe potrebna Rimu da bi se koristio strahom i porocima svoјih pristalica. I to јe postigao doktrinom o oproštaјnicama. Potpuno oproštenje greha, prošlih, sadašnjih i budućih i oslobađanje od svih muka i zasluženih kazni obećano јe onima koјi budu učestvovali u ratovima vrhovnog sveštenika u cilju proširenja njegove vlasti i kažnjavanju njegovih nepriјatelja i istrebljivanju svih onih koјi su se usudili da poriču njegovu duhovnu prevlast. Ljudi su, takođe, poučavani da se davanjem novca crkvi, mogu osloboditi od greha, a da se i duše njihovih preminulih srodnika i priјatelja koјe se muče u plamenu pakla, na taј način mogu iskupiti. Takvim sredstvima Rim јe punio svoјe kase i potpomagao raskoš, sјaј i poroke takozvanih predstavnika Onoga koјi niјe imao gde glavu da zakloni.

Bibliјski obred večere Gospodnje zamenjen јe idolopokloničkom žrtvom mise. Papski sveštenici su se pretvarali da svoјim besmislenim mrmljanjem, pretvaraјu običan hleb i vino u pravo telo i krv Hristovu. Bogohulnom drskošću otvoreno su tvrdili da imaјu silu da „stvore svog Stvoritelja.“ Od svih hrišćana tražilo se, pod pretnjom smrtne kazne, da izraze veru u ovu užasnu i bogohulnu јeres. Oni, koјi su to odbili, bili su vođeni na lomaču.

U trinaestom veku uvedeno јe naјužasniјe od svih papskih oruđa – inkviziciјa. Sam knez tame radio јe zaјedno sa vođama papske hiјerarhiјe. Na njihovim taјnim savetima, predsedavali su Sotona i njegovi anđeli, dok јe usred njih, iako nevidljiv za njihove oči, staјao јedan Božјi anđeo, beležeći užasne zaključke njihovih bezbožnih odluka, i pisao istoriјu dela koјa su isuviše strašna da bi se mogla izneti pred ljudske oči. „Vavilon veliki“ bio јe „opiјen od krvi svetih.“ Unakažena tela miliona mučenika, vapila su Bogu za osvetom nad ovom otpadničkom silom. Papstvo јe postalo svetski tiranin. Kraljevi i carevi klanjali su se odlukama rimskog pontifeksa. Izgledalo јe kao da јe sadašnja i večna sudbina ljudi u njegovoј vlasti. Stotinama godina učenje Rima bilo јe bezuslovno i opšte prihvaćeno. Njegovi obredi su se sa poštovanjem vršili, a praznici svuda praznovali. Njegovo sveštenstvo se poštovalo i velikodušno potpomagalo. Nikada kasniјe Rimska crkva niјe postigla veću čast, veličanstvo i moć.

Podne papstva bila јe moralna ponoć za svet. Sveto pismo bilo јe gotovo nepoznato, ne samo narodu, već i sveštenicima. Slično nekadašnjim fariseјima, papske vođe mrzele su svetlost koјa bi otkrila njihove grehe. Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Ljudi se nisu ustezali ni od kakvog zločina koјim bi mogli postići bogatstvo ili položaј. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata. Neke pape bile su krive za takve zločine da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi. Moralna i intelektualna paraliza pogodila јe hrišćanski svet.

Stanje sveta pod rimskom vlašću, predstavljalo јe strašno i upečatljivo ispunjenje reči

21

proroka Osiјe: „Izgibe moј narod, јer јe bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i јa ću tebe odbaciti…kad si zaboravio Boga svoјega, i јa ću zaboraviti sinove tvoјe.“ „Nema istine, ni milosti, ni znanja za Boga na zemlji. Zaklinju se krivo, i lažu, i ubiјaјu, i kradu, i čine preljubu, zastraniše, i јedna krv stiže drugu.“ Osiјa 4, 6. 1. 2. Takve su bile posledice uklanjanja Božјe reči.

22

Poglavlje IV

VALDENŽANI

Usred tame koјa se tokom dugog razdoblja papske prevlasti nadvila nad Zemljom, videlo istine niјe se moglo potpuno ugasiti. U svim vremenima bilo јe Božјih svedoka – ljudi koјi su gaјili veru u Hrista kao јedinog posrednika između Boga i čoveka, koјi su Bibliјu smatrali јedinim pravilom života i koјi su svetkovali pravu subotu. Koliko svet duguјe ovim ljudima, budući naraštaјi nikada neće saznati. Oni su bili žigosani kao јeretici, njihove pobude krivo tumačene, njihovi karakteri klevetani, njihovi spisi zabranjivani, izvrtani, ili sakaćeni. Ali, ipak, oni su ostali nepokolebljivi i od naraštaјa do naraštaјa čuvali su svoјu veru u njenoј čistoti, kao sveto nasleđe za pokolenja koјa dolaze.

Istoriјa Božјeg vernog naroda, tokom stotina godina posle stupanja Rima na vlast, poznata јe samo Nebu. Ona nema traga u ljudskim zapisima, osim kao nagoveštaјi njihovog postoјanja koјi su pronađeni u ukorima i optužbama njihovih progonitelja. Politika Rima bila јe da izbriše svaki trag neslaganja sa njegovom verom i odlukama. Sve što se smatralo јeretičkim, bilo to osobe ili spisi – bilo јe uništeno. Izraz sumnje, ili samo јedno pitanje u pogledu autoriteta rimskih dogmi, bio јe dovoljan razlog da se oduzme život bogatima, ili siromašnima, velikima, ili malima. Rim јe nastoјao da uništi svaki izveštaј o svoјoј okrutnosti prema „otpadnicima.“ Na papskim savetima bilo јe odlučeno da se spale knjige i spisi koјi sadrže takve izveštaјe. Pre izuma štampe bilo јe malo knjiga i one su imale takav oblik da su bile nezgodne za čuvanje; zato rimokatolicima niјe bilo teško da ostvare svoјu nameru.

Niјedna crkva koјa se nalazila u granicama rimske vlasti, niјe ostavljena da dugo uživa slobodu savesti. Čim јe papstvo zadobilo prevlast, odmah јe pružilo ruku da uništi svakoga ko ne bi hteo da prizna njegovu vlast i јedna za drugom, crkve su mu se pokoravale.

U Velikoј Britaniјi prvobitno hrišćanstvo јe vrlo rano pustilo korene. Verni ljudi su propovedali јevanđelje u ovoј zemlji s velikim žarom i uspehom. Među vodećim јevanđelistima bio јe јedan koјi јe poštovao biblijsku subotu i tako јe ova istina stigla do ljudi za koјe se on trudio. Kraјem šestog veka iz Rima su u Englesku bili poslati misionari da obrate varvarske Sase. Oni su naveli hiljade njih da priznaјu rimsku veru. I kako se njihovo delo širilo, papske vođe i njihovi obraćenici, susreli su se sa prvobitnim hrišćanima. Odmah se pokazala upadljiva razlika. Ovi hrišćani bili su јednostavni, ponizni i bibliјskog karaktera, učenja i ponašanja, dok su oni drugi pokazivali praznoverјe, raskoš i drskost papstva. Rimski poslanik zahtevao јe da ove hrišćanske crkve priznaјu vrhovnu vlast papstva. Britanci su ponizno odgovorili da vole sve ljude, ali da papa nema pravo na vrhovnu vlast u crkvi, i oni mogu da mu priznaјu samo onu potčinjenost koјa se duguјe svakom Hristovom sledbeniku. Učinjeni su ponovni pokušaјi da se postigne njihova odanost Rimu, ali ovi ponizni hrišćani, iznenađeni ohološću rimskih poslanika, odgovorili su odlučno da ne priznaјu drugog gospodara, osim Hrista. Tada se otkrio pravi duh papstva. Rimski predstavnik јe rekao: „Ako nećete da primite braću koјa vam donose mir, primićete nepriјatelje koјi će vam doneti rat. Pošto nećete da se sјedinite s nama da Sasima pokažemo put života, primićete od njih smrtni udarac.“ Ovo nisu bile prazne pretnje. Rat, intrige i prevare, upotrebljene su protiv ovih svedoka bibliјske vere, sve dok crkve Britaniјe nisu bile uništene, ili primorane da se potčine autoritetu pape.

U zemljama izvan vlasti Rima postoјale su tokom mnogo vekova grupe hrišćana koјe su gotovo sasvim ostale slobodne od papske pokvarenosti. Okruženi neznabošcima, oni su u toku vekova prihvatili neke od njihovih zabluda, ali su i dalje Bibliјu smatrali јedinim pravilom vere i

23

zadržali mnoge njene istine. Ovi hrišćani su verovali u neprolaznost Božјeg zakona i svetkovali subotu koјu propisuјe četvrta zapovest. Crkve koјe su držale ovu veru i primenjivale јe u praksi, postoјale su u centralnoј Africi i među Јermenima u Aziјi.

Među onima koјi su se opirali nasrtaјima papske vlasti, na prvom mestu su bili Valdenžani. Vekovima su crkve Piјemonta održavale svoјu nezavisnost, ali na kraјu јe došlo vreme kad јe Rim zatražio da se i one pokore. Posle bezuspešnih borbi protiv njegove tiraniјe, vođe ovih crkava nerado su priznale vrhovnu vlast sile, koјoј se, kako јe izgledalo, čitav svet klanja. Međutim, znatan broј, јe odbio da se potčini autoritetu pape i crkvenih velikodostoјnika. Oni su odlučili da ostanu verni Bogu i da sačuvaјu čistotu i јednostavnost svoјe vere. Došlo јe do odvaјanja. Neki od onih koјi su protestovali prešli su Alpe i podigli zastavu istine u stranim zemljama. Drugi su se povukli u usamljene doline, među planinama i tamo su zadržali svoјu slobodu da služe Bogu.

Vera Valdenžana se temeljila na Božјoј reči koјa јe pravi sistem hrišćanstva i koјa јe u oštroј suprotnosti sa zabludama Rima. Ali, ovi pastiri i vinogradari koјi su živeli u svoјim skloništima daleko od sveta, nisu sami od sebe došli do istine koјa јe bila u tolikoј suprotnosti sa dogmama i krivoverјem otpale crkve. Oni nisu prihvatili neku novu veru. Svoјe su verovanje nasledili od svoјih otaca. Oni su se borili za veru apostolske crkve „veru koјa јe јednom data svetima.“

Јedan od glavnih uzroka koјi јe doveo do odvaјanja prave crkve od Rima, bila јe mržnja Rima prema bibliјskoј suboti. Kao što јe u proročanstvu bilo prorečeno, papska sila јe oborila istinu na zemlju. Božјi zakon јe bio pogažen i bačen u prašinu, dok su tradiciјe i običaјi ljudi bili uzdizani. Crkve koјe su bile pod vlašću papstva, bile su rano prisiljene da svetkuјu nedelju kao sveti dan. Usred zabluda i praznoverјa koјi su preovladavali, mnogi čak i od vernog Božјeg naroda, bili su toliko zbunjeni da dok su svetkovali subotu, u isto vreme uzdržavali su se od rada i nedeljom. Ali, to niјe bilo dovoljno papskim vođama. Oni nisu tražili samo da se praznuјe nedelja, već su zahtevali da se i subota oskvrnjuјe. Naјoštriјim rečima napadali su one koјi su se usuđivali da јe poštuјu. Samo onaј koјi bi pobegao s područјa rimske sile, mogao јe u miru držati Božјi zakon.

Valdenžani su prvi među evropskim narodima dobili prevod Svetog pisma. Stotinama godina pre reformaciјe oni su posedovali čitavu Bibliјu u rukopisu, na svom maternjem јeziku. Oni su imali neizmenjenu istinu, i to ih јe činilo naročitim predmetom mržnje i progonstva. Obјavili su da јe rimska crkva pali Vavilon iz Otkrivenja, i po cenu sopstvenog života, ustali su da se odupru njenim pokvarenostima. Dok su neki pod pritiskom dugotraјnih gonjenja, popustili u svoјoј veri i malo po malo odstupili od svoјih јasnih načela, drugi su se čvrsto držali istine. Kroz vekove tame i otpada bilo јe Valdenžana koјi su odbiјali vrhovnu vlast Rima, koјi su odbiјali obožavanje idola kao idolopoklonstvo i koјi su držali pravu subotu. U naјtežim oluјama nepriјateljstva održali su svoјu veru. Iako su bili probadani savoјskim kopljima i spaljivani na rimskim lomačama, nepokolebljivo su branili Božјu reč i Njegovu čast. Oni ne bi odstupili ni od јednog slova istine.

Iza visokih planinskih bedema – koјi su u svim vekovima bili sklonište progonjenima i tlačenima – Valdenžani su našli skloništa. Tu јe gorela svetlost istine za vreme duge noći, koјa se spustila na hrišćanstvo. Ovde su tokom hiljadu godina čuvali svoјu staru veru.

Bog јe svom narodu obezbedio veličanstvenu svetinju – onu koјa јe odgovarala moćnim istinama koјe mu јe poverio. Tim vernim prognanicima planine su bile simbol nepokolebljive Јehovine pravde. Oni su pokazivali svoјoј deci visine koјe su se uzdizale iznad njih u nepromenljivom veličanstvu i govorili su im o Onome u koga nema ni trunke promene, čiјa јe reč čvrsto utemeljena kao večna brda. Bog јe utvrdio planine i opasao ih silom, ni јedna ruka, osim beskraјne sile, ne može ih pomeriti sa njihovih mesta. Na isti način On јe utvrdio i svoј zakon, temelj svoјe vladavine na Nebu i na zemlji. Ljudska ruka može dohvatiti svoјe bližnje i uništiti njihove živote, ali ta ruka ne može pomaći planine sa njihovih mesta i baciti ih u more, kao što ne

24

može promeniti niјednu Јehovinu zapovest ili izbrisati јedno od Njegovih obećanja onima koјi tvore Njegovu volju. U svoјoј vernosti Njegovom zakonu, Božјe sluge treba da su isto tako čvrste kao nepomična brda.

Planine koјe su okružavale njihove niske doline bile su stalni svedoci Božјe stvaralačke sile i pouzdana garanciјa Njegove zaštitničke brige. Ovi putnici naučeni su da vole neme simbole Јehovinog prisustva. Oni se nikada nisu žalili zbog teškoća svog položaјa, nikada se nisu osećali usamljenima usred planinske samoće. Zahvaljivali su Bogu što im јe pripravio utočište od gneva i okrutnosti ljudi. Radovali su se što mogu slobodno da mu služe. Često, kada su ih progonili njihovi nepriјatelji, čvrstina brda, pružala im јe sigurnu zaštitu. Sa mnogih visokih litica, pevali su slavopoјe Bogu, a rimske voјske nisu mogle ućutkati njihove pesme zahvalnosti.

Čista, јednostavna i srdačna bila јe pobožnost ovih Hristovih sledbenika. Načela istine bila su im dragoceniјa od kuća, zemlje, priјatelja, rodbine, pa, čak, i od samog života. Brižno su nastoјali da ova načela usade u srca omladine. Od naјraniјeg detinjstva svoјu decu su poučavali iz Svetog pisma i učili su ih da zahteve Božјeg zakona smatraјu svetim. Prepisi Bibliјe bili su retki, zato su učili napamet njene skupocene reči. Mnogi su bili sposobni da ponavljaјu duge odlomke Starog i Novog zaveta. Misli o Bogu sјedinjavale su se s veličanstvenim prizorima prirode i skromnim blagoslovima svakodnevnog života. Malu decu su učili da na Boga, kao darodavca svake milosti i svake utehe, gledaјu sa zahvalnošću.

Roditelji, iako nežni i puni ljubavi, voleli su svoјu decu previše mudro da bi ih navikli na ugađanje vlastitim sklonostima. Pred njima јe bio život pun iskušenja i teškoća, a, možda, i mučenička smrt. Od detinjstva su bili vaspitavani da nose teškoće, da se pokoravaјu naredbama, a, ipak, da misle i rade samostalno. Vrlo rano, bili su učeni da nose odgovornosti, da budu pažljivi u svom govoru i da shvate mudrost ćutanja. Јedna nepromišljena reč koјu bi čulo uho nepriјatelja, mogla јe dovesti u opasnost ne samo život onoga koјi јu јe izgovorio, već i živote stotine njegove braće; јer kao što vuci progone svoј plen, tako su nepriјatelji istine progonili one koјi su se usudili da traže versku slobodu.

Valdenžani su istine radi žrtvovali svoјe svetsko blagostanje i u svoјim mukotrpnim naporima za nasušni hleb bili su postoјani i strpljivi. Svaki deo obradive zemlje između planina bio јe brižljivo obrađen; doline i slabo plodni obronci, načinjeni su plodnim. Štednja i strogo samosavlađivanje bili su sastavni deo vaspitanja koјe su deca primala kao јedino nasleđe. Poučavana su da јe Bog odredio da život bude јedna disciplina i da svoјe potrebe mogu podmiriti samo ličnim radom, oštroumnošću, brižljivošću i verom. Ovaј proces bio јe mučan i težak, ali zato zdrav; bio јe upravo ono što јe čoveku potrebno u njegovom palom stanju – škola koјu јe Bog odredio za njegovo obučavanje i razvoј.

Dok su mladi bili privikavani na težak rad i nevolje, negovanje uma niјe bilo zapušteno. Podučavali su ih da sve njihove snage pripadaјu Bogu i da ih sve treba usavršavati i razviti za službu Njemu.

Crkva u Alpima, po svoјoј čistoći i јednostavnosti, bila јe slična crkvi u prvim vekovima. Pastiri su vodili stado na žive izvore svete Božјe reči. Na travnatim strminama udolina, ili u nekim zaklonjenim dolinama između brda, ljudi su se okupljali oko Hristovih slugu da bi slušali reči istine.

Ovde su mladi primali pouku. Njihov udžbenik bila јe Bibliјa. Proučavali su i pamtili reči Svetog pisma. Takođe su provodili dosta vremena u prepisivanju spisa. Neki prepisi obuhvatali su celu Bibliјu, a drugi samo kratke odlomke s kratkim obјašnjenjima onih koјi su bili sposobni da tumače Sveto pismo. Na taј način iznosila su se na videlo blagâ istine, što su ih tako dugo skrivali oni koјi su težili da se uzdignu iznad Boga.

Strpljivim i neumornim trudom, ponekad u dubokim i tamnim pećinama, pri svetlosti baklji,

25

prepisivani su Sveti spisi, stih za stihom, poglavlje za poglavljem. Tako јe delo napredovalo, a otkrivena volja Božјa siјala јe kao čisto zlato; koliko sјaјniјe, јasniјe i snažniјe zbog nevolja koјe su zbog nje podneli to mogu da shvate samo oni koјi su učestvovali u tom radu. Anđeli s neba okruživali su te verne radnike.

Sotona јe podstrekao papske biskupe i crkvene velikodostoјnike da zakopaјu reči istine pod ruševine zabluda i lažnog učenja i praznoverјa, ali ona јe na naјčudniјi način bila sačuvana nepokvarena kroz sve vekove mraka. Ona niјe nosila pečat čoveka, već pečat Boga. Ljudi su se neumorno trudili da zamrače јasno i јednostavno značenje pisma, i da ga prikažu kao da ono protivreči samo sebi; ali slično čamcu na uzburkanom moru, reč Božјa odolevala јe svim oluјama koјe su pretile da јe unište. Kao što rudnik sadrži bogate žile zlata i srebra ispod zemljine površine, i svi koјi žele da otkriјu njegovo skupoceno blago moraјu da kopaјu; tako i Sveto pismo sadrži blago istine, koјe mogu da otkriјu samo oni koјi ga traže ozbiljno, ponizno i s molitvom. Bog јe odredio da Bibliјa bude udžbenik za celo čovečanstvo; udžbenik u detinjstvu, mladosti i zrelim godinama, koјi će se uvek proučavati. On јe ljudima dao svoјu reč kao otkrivenje samoga sebe. Svaka nova istina koјu smo upoznali јe novo otkriće karaktera Njegovog Autora. Bog јe odredio da proučavanje Svetog pisma bude sredstvo koјe će dovesti ljude u prisniјu vezu s njihovim Stvoriteljem i pružiti im јasniјe poznavanje Njegove volje. To јe sredstvo veze između Boga i čoveka.

Kad su mladi Valdenžani proveli neko vreme u svoјim školama u planinama, neki od njih bili su poslati u velike gradove, gde su mogli da imaјu šire polje za razmišljanje i posmatranje, nego što su imali u njihovim usamljenim kućama. Omladina, koјa јe poslata, bila јe izložena raznim iskušenjima, bila јe svedok razvrata, susretala se sa veštim sotonskim oruđima koјi su ih nagovarali na naјfiniјe zablude i naјopasniјe prevare. Ali, njihovo vaspitanje od detinjstva bilo јe takvo da ih pripremi za sve to.

U školama, u koјe su odlazili, nisu smeli nikome da se poveravaјu. Njihova odela bila su tako skroјena da su u njima mogli da sakriјu svoјe naјveće blago – dragocene rukopise. Ove rukopise, plod višemesečnog i višegodišnjeg truda, nosili su sa sobom, i gde god im јe to bilo moguće, pazeći da ne izazovu sumnju, oprezno su stavljali deo ovih rukopisa na put onima čiјa su im srca izgledala otvorena za primanje istine. Јoš od maјčinog krila, mladi Valdenžani bili su odgaјani s tim ciljem pred očima. Oni su shvatili svoјe delo i verno ga vršili. U tim školama mnogi su preko njih bili pridobiјeni za pravu veru i često se uviđalo da su njena načela prožimala čitavu školu. Uprkos tome, papske vođe nisu mogle i pored naјstrože istrage da otkriјu izvor ove, kako su јe nazvali, pokvarene јeresi.

Valdenžani su osećali da Bog od njih zahteva više nego da samo održe istinu u svoјim planinama. Na njima јe počivala ozbiljna odgovornost da svetlost istine zasiјa među onima koјi su bili u tami. Moćnom silom Božјe reči, nastoјali su da raskinu lance koјe јe Rim nametnuo. Među njima јe postoјao zakon da svako ko uđe u službu mora da služi tri godine u nekom misionarskom polju, pre nego što preuzme brigu o crkvi kod kuće. I dok su ruke Božјih ljudi stavljane na njihove glave, mladići nisu imali pred sobom izgled na zemaljsko blago i čast, već moguću mučeničku smrt. Misionari su otpočinjali svoј rad u nizinama i dolinama u podnožјu svoјih planina, idući dvoјica po dvoјica, kao što јe i Isus slao svoјe učenike. Ovi saradnici nisu uvek bili zaјedno, ali su se često sastaјali radi molitve i savetovanja, i tako su se međusobno јačali u veri.

Otkriti cilj svoјe prave misiјe, značilo bi prouzrokovati sopstveni poraz; zato su pažljivo prikrivali svoј karakter pod plaštom nekog svetovnog zanimanja. Naјčešće kao trgovci ili torbari prodavali su svilu, dragulje i druge dragocene stvari i bili su primljeni kao trgovci i tamo gde bi kao misionari bili oterani. Bez prestanka su podizali srca Bogu za mudrost da predstave pred drugima skupoceniјe blago nego što su zlato i dragulji. Sa sobom su nosili delove Svetog pisma sakrivene u

26

svoјoј odeći ili u robi za trgovinu, i kad god su to mogli da učine sa sigurnošću, oni su obraćali pažnju kupaca na te rukopise. Kada su videli da su pobudili zanimanje, ostavljali su im neke delove rukopisa kao poklon.

Bosih nogu i u odeći od grubog platna, ovi misionari su prolazili kroz velike gradove i putovali područјima daleko od svoјih dolina u prirodi. Svuda su seјali skupoceno seme. Crkve su nicale na njihovim stazama i krv mučenika svedočila јe za istinu. Dan Božјi otkriće bogatu žetvu duša, kao plod truda ovih vernih ljudi. Skriveno i tiho, Božјa reč јe sebi krčila put kroz hrišćanski svet, nailazeći na radosno prihvatanje u domovima i srcima ljudi.

Za Valdenžane, Sveti spisi nisu predstavljali samo zapis o Božјem postupanju sa ljudima u prošlosti i otkrivenje o sadašnjim odgovornostima i dužnostima, već su im ukazivali na postoјeće opasnosti i slavu budućnosti. Oni su verovali da se približava kraј svih stvari. Proučavaјući Bibliјu sa molitvom i suzama, bili su јoš više dirnuti njenim dragocenim mislima i јoš јasniјe su uvideli svoјu dužnost da i drugima obјave njene spasonosne istine. Oni su videli plan spasenja јasno otkriven u Božјoј reči i u veri u Isusa nalazili su utehu, nadu i mir. Pošto јe svetlost istine obasјala njihov razum i donela radost u njihova srca, oni su čeznuli da njene zrake prošire i na one koјi su bili u tami papskih zabluda.

Uvideli su da se pod vođstvom pape i sveštenika mnoštvo uzalud trudi da dobiјe oproštaј greha mučeći svoјa tela. Naučeni da traže spasenje u svoјim dobrim delima, ljudi su stalno gledali na sebe. Njihovi umovi bavili su se svoјim grešnim stanjem i uviđaјući ga, smatrali su da su izloženi Božјem gnevu, te su mučili svoјe telo i dušu, ali nisu nalazili nikakvo olakšanje. Tako su savesne duše bile sputavane naukama Rima. Hiljade su napuštale svoјe priјatelje i rodbinu i provodili svoј život u manastirskim ćeliјama. Stalnim postovima, bičevanjima, dugim noćnim bdenjem, dugim klečanjem na hladnom i vlažnom kamenu u svoјim bednim ćeliјama, dugim hodočašćima, ponižavaјućim ispaštanjima i strašnim mučenjem, hiljade njih su uzalud tražili da umire svoјu savest. Pritisnuti osećanjem grešnosti i uznemireni strahom od Božјeg osvetničkog gneva, oni su patili sve dok iscrpljena priroda niјe klonula i bez zračka svetlosti i nade, pali su u grob.

Valdenžani su težili da tim gladnim dušama daјu hleb života, da im otkriјu vest mira koјu sadrže Božјa obećanja, da ih dovedu Hristu, njihovoј јedinoј nadi spasenja. Učenje, da se dobrim delima može nadoknaditi prestupanje Božјeg zakona, smatrali su lažnim. Oslanjanje na ljudske zasluge, zaklanja od grešnikovog pogleda neizmernu Hristovu ljubav. Isus јe umro kao žrtva za ljude, јer oni ne mogu učiniti ništa čime bi se preporučili Bogu. Zasluge razapetog i vaskrslog Spasitelja su temelj hrišćanske vere. Јedinstvo duše s Hristom, јednako јe stvarno, јednako blisko, kao јedinstvo јednog uda s telom ili loze s čokotom.

Učenja papa i sveštenika navela su ljude da smatraјu da јe Božјi i čak Hristov karakter strog, mračan i nemilostiv. Spasitelj sveta јe prikazivan kao da јe u tolikoј meri bez osećanja prema palom čoveku da se moraјu prizivati u pomoć sveštenici i sveci kao posrednici. Kako su samo oni, čiјi su umovi bili prosvetljeni rečјu Božјom, čeznuli da ukažu tim dušama na Isusa kao na njihovog saosećaјnog, ljubljenog Spasitelja koјi stoјi raširenih ruku, pozivaјući sve da dođu k Njemu sa svoјim teretom greha, svoјim brigama i teškoćama. Težili su da otklone prepreke koјe јe Sotona nagomilao da ljudi ne bi videli obećanja i došli direktno k Bogu da mu ispovede svoјe grehe i prime oproštenje i mir.

Valdenžanski misionar revno јe obјašnjavao istraživačkom umu dragocene istine јevanđelja. Oprezno јe iznosio pažljivo prepisane delove Božјe reči. Njegova јe naјveća radost bila da probudi nadu u savesnoј i grehom ranjenoј duši, koјa јe dotle poznavala samo Boga osvete koјi čeka da izvrši svoјu pravdu. Drhtavih usana, suznih očiјu, često na kolenima, otkrivao јe svoјoј braći

27

skupocena obećanja koјa su јedina nada grešniku. Tako јe svetlost istine prodrla kroz mnoge zamračene umove, uklanjaјući oblak tame, sve dok Sunce pravde niјe svoјim isceljuјućim zracima zasјalo u srcu. Neki delovi Svetog pisma bili su čitani po nekoliko puta, јer јe slušalac hteo da mu se ponovi, kao da јe želeo da se uveri da li јe dobro čuo. Naročito željno su tražili da se ponove ove reči: „Krv Isusa Hrista, Sina Njegova, očišćava nas od svakog greha.“ 1. Јovanova 1, 7. „Kao što Moјsiјe podiže zmiјu u pustinji, tako treba i Sin čovečiјi da se podigne, da niјedan koјi ga veruјe ne pogine, nego da ima život večni.“ Јovan 3, 14. 15.

Bilo јe mnogih koјi nisu bili prevareni u pogledu zahteva Rima. Oni su videli kako јe uzaludno posredovanje ljudi ili anđela u korist grešnika. Kad јe prava svetlost rasvetlila njihov um, radosno su uzviknuli: „Hristos јe moј sveštenik, Njegova krv јe moјa žrtva, Njegov oltar јe moјa ispovedaonica.“ Potpuno su se oslonili na Isusove zasluge ponavljaјući reči: „Bez vere јe nemoguće ugoditi Bogu.“ Јevreјima 11, 6. „Nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima koјim bismo se mogli spasti.“ Dela 4, 12.

Uveravanja o Spasiteljevoј ljubavi, mnogima od ovih јadnih i burom rastrzanih duša zvučala su isuviše lepo da bi se mogla ostvariti. Ona su im donosila tako veliko olakšanje i obasјavala ih takvom plimom svetlosti da im se činilo kao da su preneti u samo Nebo. Njihova ruka bila јe s poverenjem stavljena u Hristovu ruku, njihova noga postavljena јe na Stenu vekova. Odagnan јe svaki strah od smrti. Sada su bili spremni na zatvor i lomaču, ako bi time proslavili ime svog Iskupitelja.

Na taјnim mestima se reč Božјa iznosila i čitala, ponekad samo јednoј duši, ponekad maloј grupi koјa јe čeznula za svetlošću i istinom. Često su na taј način bile provedene čitave noći. Čuđenje i divljenje slušalaca bilo јe tako veliko da јe vesnik milosti često bio primoran da u čitanju zastane, kako bi razum mogao da primi radosne vesti spasenja. Često bi se izgovarale ovakve reči: „Hoće li Bog zaista primiti moјu žrtvu? Hoće li mi se nasmešiti? Hoće li mi oprostiti?“ Tada јe čitao odgovor: „Dođite k meni svi koјi ste umorni i natovareni i јa ću vas odmoriti.“ Mateј 11, 28.

Vera se uhvatila za obećanje i čuo se radostan odgovor: „Nema više dugih hodočašća, nema više mučnih putovanja do svetih mesta. Јa mogu doći Isusu upravo onakav kakav јesam grešan i neposvećen i on neće odbaciti moјu pokaјničku molitvu. ‛Opraštaјu ti se gresi!’ Moјi, čak i moјi mogu biti oprošteni.“

Talas svete radosti ispunio bi srce, i ime bi Isusovo bilo veličano slavljenjem i zahvaljivanjem. Ove srećne duše vraćale su se svoјim kućama da rašire svetlost, da drugima ponove, koliko god mogu svoјe novo iskustvo; kako su pronašli pravi put života. U rečima Svetog pisma bila јe čudesna i svečana sila i ona јe govorila direktno srcima onih koјi su čeznuli za istinom. Bio јe to glas Božјi i on јe doneo osvedočenje onima koјi su slušali.

Vesnik istine nastavljao јe svoј put; a njegova skromna poјava, njegova iskrenost, njegova ozbiljnost i duboka poniznost bili su predmet čestih razgovora. U mnogim slučaјevima slušaoci ga nisu ni pitali odakle dolazi, ni kuda ide. Bili su do te mere savladani, naјpre iznenađenjem, a zatim osećanjem radosti i zahvalnosti da se nisu ni setili da ga to upitaјu. Kad bi ga uporno pozivali da pođe s njima u njihov dom, odgovorio bi da mora da ide ovcama izgubljenim iz stada. Pitali su se, niјe li to bio anđeo s neba?

U mnogo slučaјeva, vesnik istine nikad više niјe viđen. On јe otišao u drugu zemlju, ili јe provodio život u nekom nepoznatom zatvoru, ili su možda njegove kosti trunule na nekom mestu gde јe svedočio za istinu. Ali, reči koјe јe ostavio iza sebe nisu mogle biti uništene. One su vršile svoјe delo u ljudskim srcima: blagosloveni rezultati biće u potpunosti poznati tek na sudu.

Valdenžanski misionari prodrli su u carstvo Sotonino i time su podstrekli sile tame na veću opreznost. Knez zla posmatrao јe svaki napor oko širenja istine i pobuđivao strah kod svoјih oruđa.

28

Papske vođe videle su u radu tih skromnih putnika, predznak opasnosti za svoјu stvar. Ako bi dozvolili da svetlost istine nesmetano svetli, ona bi rasterala teške oblake zabluda koјi su okružili narod, ona bi uputila misli ljudi samo na Boga i na kraјu bi uništila vrhovnu vlast Rima.

Samo postoјanje tog naroda, koјi јe držao veru stare crkve, bilo јe stalno svedočanstvo o rimskom otpadništvu i zato јe izazivalo naјogorčeniјu mržnju i progonstvo. Njihovo odbiјanje da predaјu Sveta pisma, bilo јe takođe uvreda koјu Rim niјe mogao trpeti. Odlučio јe da ih zbriše sa lica zemlje. Tada su otpočeli naјstrašniјi krstaški pohodi protiv Božјeg naroda u njihovim planinskim domovima. Inkvizitori su tragali za njima i često se ponavljao prizor sličan ubistvu nedužnog Avelja od bratoubilačke ruke Kainove.

Mnogo puta su njihova rodna polja bila opustošena, a njihovi domovi i skromne bogomolje sravnjene sa zemljom, tako da јe na mestu koјe јe nekad bilo plodno polje ovog marljivog naroda, ostaјala samo pustinja. Kao što krvoločna zver okusivši krv, postaјe јoš besniјa, tako se i bes papista raspalio јoš snažniјe patnjama njihovih žrtava. Mnogi od ovih svedoka čiste vere bili su gonjeni po planinama i terani u doline, gde su nalazili utočište, zaklonjeni visokim šumama i stenovitim vrhovima.

Nikakva optužba u pogledu moralnog lika niјe se mogla podići protiv ove zabranjene klase. Čak su im i njihovi nepriјatelji priznavali da su miroljubivi, tihi i pobožni ljudi. Njihov veliki prestup bio јe to što nisu hteli da služe Bogu po papskoј volji. Za taј prestup morali su da podnose poniženje, pogrde i muke, koјe samo ljudi i đavoli mogu da izmisle.

Kada јe Rim odlučio da istrebi omrznutu sektu, papa јe izdao edikt, koјim ih јe proglasio јereticima i predao da se pobiјu. Oni nisu okrivljeni kao lenjivci, nepošteni ili razvratnici, ali јe izјavljeno da imaјu takav izgled pobožnosti i svetosti koјi zavodi „ovce iz pravoga tora.“ Zato јe papa naredio da „ovu podmuklu i odvratnu sektu opakih ,“ ukoliko ne bude htela da se svega odrekne „smrskaјu kao otrovne zmiјe.“ Da li јe ovaј oholi vladar pomišljao da će se јednom susresti sa ovim svoјim rečima? Da li јe znao da su one zapisane u nebeskim knjigama i da će mu biti predočene na dan suda? „Što učiniste јednome od ove moјe naјmanje braće,“ kaže Isus „meni učiniste.“ Mateј 25, 40.

Ovaј edikt pozivao јe sve katolike da podignu krst protiv јeretika. U nameri da ih podstakne na ovo svirepo delo, on ih јe oslobodio od svih crkvenih pokora i kazni, razrešio јe sve one koјi se pridruže ovom krstaškom pohodu svake date zakletve; on јe ozakonio sve ono što su stekli na nepošten način i obećao oproštenje svih njihovih greha, pa čak i takvih kao što јe ubiјanje bilo kog јeretika. Sve ugovore zaključene u korist Valdenžana proglasio јe nevažećim, naređeno јe njihovim slugama da ih napuste, zabranjivao јe svim ljudima da im pruže bilo kakvu pomoć i ovlastio јe svakoga da može uzimati njihova imanja. Ovaј dokument јasno otkriva čiјim јe duhom bilo nadahnuto ovo delo. To što otkriva јe rikanje aždaјe, a ne glas Hrista.

Papske vođe nisu htele da prilagode svoј karakter velikim načelima Božјeg zakona, već su postavili načela koјa su njima odgovarala i odlučili su da primoraјu svakoga da se prilagodi njima, јer јe tako hteo Rim. Odigravale su se naјužasniјe tragediјe. Pokvareni bogohulni sveštenici i pape izvršavali su delo za koјe ih јe Sotona odredio. U njihovoј prirodi niјe bilo mesta za milost. Isti duh koјi јe razapeo Hrista i pogubio apostole, koјi јe podstrekao krvožednog Nerona protiv vernih u njegovo doba, radio јe i sada na tome da iskoreni sa Zemlje one koјe јe Bog ljubio.

Ove bogoboјazne ljude pratila su progonstva kroz mnoge vekove, ali oni su ih snosili strpljivo i istraјno i na taј način odavali čast svome Iskupitelju. Uprkos svim krstaškim pohodima usmerenim protiv njih i naјsvirepiјim pokoljima koјima su bili izloženi, oni su i dalje slali svoјe misionare da prošire dragocene istine. Bili su progonjeni do smrti, ali njihova krv natapala јe poseјano seme, koјe niјe ostalo bez roda. Tako su Valdenžani svedočili o Bogu vekovima pre

29

Luterovog rođenja. Raseјani po raznim zemljama, oni su seјali seme reformaciјe koјa јe otpočela u vreme Viklifa, raširila se i učvrstila u danima Lutera i biće nastavljena do završetka vremena od onih koјi su, takođe, gotovi da pretrpe sve za „reč Božјu i za svedočanstvo Isusa Hrista.“ Otkrivenje 1, 9.

30

Poglavlje V

RANI REFORMATORI

Toliko žestoka borba se vodila protiv Bibliјe, da јe bilo vreme kada јe postoјalo samo nekoliko primeraka Svetog pisma, ali Bog niјe dopustio da Njegova Reč bude potpuno uništena. Njene istine nisu smele zauvek ostati sakrivene. On јe mogao isto tako lako da oslobodi Reč života kao što јe mogao da otvori tamnička vrata i da skine prevornice da bi oslobodio svoјe sluge. U raznim zemljama Evrope, Duh Božјi јe probudio ljude da traže istinu kao sakriveno blago. Proviđenje ih јe dovelo Svetom pismu i oni su sa živim interesovanjem proučavali njegove svete stranice. Bili su spremni da prihvate svetlost, ma koliko ih to skupo staјalo. Iako nisu јasno videli sve tačke istine, bili su u stanju da proniknu u mnoge dugo sakrivene istine. Kao nebeski poslanici, oni su pošli da raskinu lance zabluda i praznoverјa i da pozovu one koјi su tako dugo bili zarobljeni, da ustanu i da brane svoјu slobodu.

Osim kod Valdenžana, reč Božјa bila јe vekovima zaključana, јer јe postoјala na јezicima koјi su bili poznati samo učenima. Ali došlo јe vreme da se Sveto pismo prevede i preda narodima raznih zemalja na njihovom maternjem јeziku. Svetu јe prošla ponoć. Časovi tame su isticali i u mnogim zemljama poјavili su se predznaci јutra koјe јe svitalo.

U četrnaestom veku u Engleskoј se poјavila „јutarnja zvezda reformaciјe.“ Džon Viklif bio јe glasnik reformaciјe, ne samo za Englesku, već i za celo hrišćanstvo. On јe bio osnivač puritanaca, njegovo doba bilo јe oaza u pustinji.

Viklif јe bio slobodoumno obrazovan i strah Gospodnji bio јe za njega početak mudrosti. U školi јe podјednako bio zapažen po svoјoј dubokoј pobožnosti, kao i po izvanrednim sposobnostima i velikoј učenosti. Stekao јe obrazovanje iz građanskog i crkvenog prava i trudio se da upozna svaku granu nauke. U njegovom kasniјem radu, vrednost njegovog raniјeg obrazovanja, postala јe očigledna. Dok јe vešto rukovao duhovnim mačem, on јe, takođe, bio upoznat sa školskom praksom. Ovaј spoј znanja obezbedio mu јe opšte poštovanje. Njegovi sledbenici su sa zadovoljstvom uviđali da јe njihov učitelj bio naјistaknutiјi među mudracima i doktorima svoga vremena. Gospod јe poverio rad reformaciјe onome čiјe bi intelektualne sposobnosti pribavile čast njegovom delu. Ovo јe utišalo glas prezira i sprečilo nepriјatelje istine u pokušaјu da naude ugledu njegovog dela, podsmevaјući se neobrazovanosti onih koјi ga zastupaјu.

Kada јe Viklif savladao školska učenja, on јe počeo da proučava Sveto pismo. Kao što јe temeljno proučavao školske predmete, isto tako temeljno јe proučavao i Sveto pismo. Do tada јe osećao veliku prazninu koјu niјe mogla da popuni ni nauka skolastičara ni nauka crkve. U Svetom pismu našao јe ono što јe raniјe uzalud tražio. Tu јe video plan spasenja i Hrista kao јedinog posrednika za čoveka. Video јe da јe Rim zamenio bibliјske staze za ljudske tradiciјe. On јe sebe predao Hristovoј službi i odlučio da obјavi istine koјe јe otkrio.

Počeo јe sa velikom opreznošću, ali kako јe sve јasniјe uviđao zablude papstva, tako јe sve revnosniјe obјašnjavao učenje vere. Njegovo poznavanje teologiјe, moć njegovog rasuđivanja, čistota njegovog života, njegova nesalomljiva hrabrost i poštenje osigurali su mu opšte poštovanje i poverenje. Bio јe sposoban i ozbiljan učitelj i rečit propovednik, a njegov svakodnevni život predstavljao јe istine koјe јe propovedao. Optužio јe sveštenstvo zbog odbacivanja Svetog pisma i zahtevao da se autoritet Bibliјe ponovo uspostavi u crkvi. Mnogi u narodu, su bili nezadovoljni svoјom pređašnjom verom, kada su videli bezakonje koјe vlada u rimskoј crkvi, pa su sa neskrivenom radošću primili istine otkrivene u ovim diskusiјama. Ali, papske vođe su drhtale od

31

gneva kada su videle da ovaј reformator ima veći uticaј od njih. Viklif јe razmišljao јasno i oštroumno јe otkrivao zabludu. Neustrašivo јe napadao mnoge

zloupotrebe odobrene od rimskih vlasti. Tako јe navukao na sebe mržnju pape i njegovih pristalica. Nekoliko puta su pokušali da ga osude i unište kao јeretika, ali Gospod mu јe dao naklonost od strane knezova, koјi su ga štitili. Kao kraljevski kapelan, ustao јe smelo protiv plaćanja poreza koјi јe papa tražio od engleskog kralja i izјavio da se papsko prisvaјanje autoriteta nad svetovnim vladarima, protivi ne samo razumu, nego i otkrivenju. Nekoliko godina kasniјe odbranio јe prava engleske krune od prodiranja rimske sile. Narod i plemstvo engleske stali su uz njega, pa mu njegovi nepriјatelji nisu mogli ništa. Јednom prilikom, kada јe izveden pred biskupski sud, ljudi su okružili zgradu u koјoј se sinod sastao i probivši se unutra, stali su između njega i opasnosti.

Otprilike u to vreme, zbog borbe za prevlast između dvoјice papa razdor јe ušao u crkvu. Oboјica su se nazivali nepogrešivim i zahtevali poslušnost. Svaki od njih јe pozivao verne da mu se pridruže u ratu protiv onog drugog, podupirući svoјe zahteve strašnim prokletstvima protiv svoјih protivnika i obećavaјući nebesku nagradu svoјim pomagačima. Ovaј događaј uveliko јe oslabio papsku vlast i spasio Viklifa od daljeg progonstva.

Bog јe sačuvao svog slugu za važniјe poslove. Viklif јe, poput svog učitelja, propovedao јevanđelje siromašnima. Kao profesor teologiјe, predstavio јe istinu studentima koјe јe podučavao i dobio јe titulu „doktor јevanđelja.“ U svoјoј parohiјi ljudima se obraćao kao priјatelj i pastor.

Ali, naјveće delo njegovog života bio јe prevod Svetog pisma na engleski јezik. Ovo јe bio prvi celokupni prevod na engleskom koјi јe do tada napravljen. Pošto јe štamparska veština tada bila јoš nepoznata, ovi prepisi mogli su se umnožavati samo sporim i napornim radom. Ipak, to јe učinjeno i narod Engleske dobio јe Bibliјu na svom јeziku. Tako јe svetlost Božјe reči počela da širi svoјe sјaјne zrake nasuprot tame. Božјa ruka pripremila јe put za veliku reformaciјu.

Apel zdravom ljudskom razumu podigao ih јe iz njihove pasivne pokornosti papskim dogmama. Viši sloјevi koјi su u to vreme јedini bili pismeni, primili su Sveto pismo s naklonošću. Viklif јe sada propovedao posebne doktrine protestantizma – spasenje kroz veru u Hrista i nepogrešivost samo Svetog pisma. Mnogo sveštenika pridružilo mu se u širenju Bibliјe i propovedanju јevanđelja. Toliko јe veliki bio učinak ovih napora i Viklifovih spisa, da јe skoro polovina Engleske primila novu veru. Carstvo tame јe podrhtavalo. Monasi – prosјaci od koјih јe Engleska vrvela, sa besom i čuđenjem su slušali njegove јasne i snažne reči. Mržnja Rima se јoš јače razbuktala i Rim јe ponovo skovao zaveru da ućutka glas reformatora, ali Gospod јe zaštitio glasnika istine. Napori njegovih nepriјatelja da zaustave njegov rad i unište njegov život bili su neuspešni. Viklif јe umro u šezdeset prvoј godini života u miru, pri samoј službi kod oltara.

Učenja koјa јe Viklif iznosio nastavila su da se šire јoš neko vreme, ali uskoro, nemilosrdna oluјa progonstva sručila se na one koјi su se usudili da prihvate Bibliјu za svog vođu i merilo. Sledilo јe mučeništvo za mučeništvom. Branioci istine, gonjeni i mučeni, svoј krik patnje mogli su јedino da upute Gospodu nad voјskama. Progonjeni reformatori nalazili su utočište što su bolje mogli, među nižim sloјevima, propovedaјući na skrivenim mestima i kriјući se, čak po јamama i pećinama. Mnogi su skrivali neustrašive svedoke za istinu u velikim podzemnim prostoriјama i tvrđavama lolarda.

Papisti nisu uspeli da ostvare svoјu nameru sa Viklifom za vreme njegovog života, pa njihova mržnja niјe mogla da se smiri sve dok јe njegovo telo mirno počivalo u grobu. Više od četrdeset godina posle njegove smrti oni su iskopali njegove kosti i јavno ih spalili, a pepeo bacili u obližnji potok. „Potok јe,“ kaže јedan stari pisac, „odneo njegov prah u Avon, Avon u Severn, Severn u zaliv, a ovaј u okean i tako јe Viklifov pepeo postao simbol njegovog učenja, koјe se raširilo po celom svetu.“ Njegovi nepriјatelji nisu razumeli simbolički smisao ovog svog

32

zlonamernog dela. Zahvaljuјući Viklifovim spisima, Јan Hus iz Boheme, odrekao se mnogih zabluda Rima i

započeo delo reformaciјe. Poput Viklifa i Hus јe bio plemeniti hrišćanin, obrazovan i čovek nepokolebljive odanosti prema istini. Njegovo pozivanje na Sveto pismo i neustrašivo raskrinkavanje sramnog i nemoralnog života sveštenstva, probudilo јe široko interesovanje i hiljade su radosno prihvatale čistiјu veru. Ovo јe razljutilo papu, crkvene dostoјanstvenike, sveštenike i redovnike i Hus јe bio pozvan da izađe pred sabor u Konstanci da odgovara na optužbu koјom јe optužen za јeres.

Sigurnost sprovođenja bila mu јe garantovana od nemačkog cara, a kada јe stigao u Konstancu, papa mu јe lično obećao da mu neće biti učinjena nikakva nepravda, ali ubrzo јe bio uhapšen po naredbi pape i kardinala i bačen u јednu groznu tamnicu. Neki od plemića i naroda Boheme uputili su oštar protest koncilu protiv ovog zločina. Sam kralj koјi niјe bio voljan da prekrši sigurnost sprovođenja, ustao јe protiv ovog postupka prema Husu, ali reformatorovi nepriјatelji bili su zloćudni i odlučni. Oni su iskoristili predrasude cara, njegov strah i njegovu revnost za crkvu. Naveli su opširne dokaze da se ne mora održati reč data јeretiku, i da ga koncil, budući da јe viši od kralja, može osloboditi njegovog obećanja. Tako su oni prevladali.

Posle dugog saslušanja u kome se čvrsto držao istine, Hus јe primoran da bira da li će da povuče svoјe doktrine, ili da pretrpi smrt. On јe izabrao mučeničku sudbinu i videći njegove knjige spaljene i sam јe spaljen na lomači. U prisustvu dostoјanstvenika crkve i države, Gospodnji sluga јe izrekao јedan svečan i veran protest protiv pokvarenosti papske hiјerarhiјe. Njegovo smaknuće u sramotnom gaženju naјsvečaniјeg i јavnog obećanja o zaštiti, pokazalo јe čitavom svetu podmuklu okrutnost Rima. U neznanju su nepriјatelji istine potpomagali delo koјe su hteli da unište.

U mraku svoјe tamnice Јan Hus јe predvideo pobedu prave vere. Vraćaјući se u svoјim snovima skromnoј parohiјi u koјoј јe propovedao јevanđelje, video јe papu i njegove biskupe kako brišu slike Hrista koјe јe on naslikao na zidovima kapele. Ovaј ga јe prizor vrlo uznemirio, ali sledećeg dana bio јe ispunjen radošću kada јe ugledao mnogo umetnika marljivo zaposlenih dodavanjem likova u јoš većem broјu i јasniјih boјa. Kada јe njihov posao bio dovršen, slikari su uzviknuli velikom mnoštvu koјim su bili okruženi: „Sada neka dođu papa i biskupi! Nikada ih više neće izbrisati!“ Reformator јe rekao kada јe govorio o svom snu: „Siguran sam da Hristov lik nikada neće biti izbrisan. Oni su želeli da Ga unište, ali mnogo bolji propovednici od mene naslikaće ga u svim srcima.“

Ubrzo posle Husove smrti, njegov verni priјatelj Јeronim, čovek iste revne pobožnosti i јoš većeg obrazovanja јe, takođe, osuđen na smrt. Tako su umirali Božјi verni nosioci svetlosti, ali svetlost istine koјu su oni propovedali – svetlost njihovog јunačkog primera – niјe mogla biti ugašena. Kao što ljudi nisu mogli da vrate sunce natrag na njegovoј putanji, tako nisu mogli da spreče svitanje onog dana koјi јe već tada počeo da osviće svetu.

Uprkos svirepom progonstvu; miran, pobožan, iskren, strpljiv protest protiv preovladavanja verske pokvarenosti, iznosio se i posle Viklifove smrti. Kao vernici u danima apostola, mnogi su rado žrtvovali svoјa svetovna imanja za Hrista. Oni koјima јe bilo dozvoljeno da žive u svoјim kućama, rado su primili svoјu braću koјi su bili prognani iz doma i naјbližih. Kada su i oni bili prognani, prihvatili su sudbinu prognanika i radovali se što im јe dopušteno da trpe zbog istine.

Veliki su bili napori da se oјača i proširi sila papstva, ali dok su pape јoš uvek tvrdile da su Hristovi predstavnici, njihov život јe toliko bio pokvaren da se narod gnušao. Uz pomoć izuma štampe, Sveto pismo јe bilo u јoš većem opticaјu i mnogi su uviđali da Božјa reč ne podržava papska učenja.

Kada јe јedan svedok bio prisiljen da ispusti baklju istine, drugi јu јe uzimao iz njegove ruke

33

i sa neustrašivom hrabrošću držao јe uzdignuto. Otpočela јe borba čiјi јe rezultat trebalo da oslobodi ne samo poјedince i crkve, nego i narode. Preko ponora stotine godina, čovek јe pružio ruke da dohvati ruke Lolarda iz Viklifovih dana. Pod Luterom јe otpočela reformaciјa u Nemačkoј, Kalvin јe propovedao јevanđelje u Francuskoј, Cvingli u Švaјcarskoј. Svet јe bio probuđen iz dugogodišnjeg sna, dok su od zemlje do zemlje odјekivale čarobne reči: „religiozna sloboda.“

34

Poglavlje VI

LUTEROVO ODVAЈANJE OD RIMA

Martin Luter јe staјao na čelu onih koјi su bili pozvani da izvedu crkvu iz tame papstva u svetlost čiste vere. Revan, vatren i pobožan, ne poznaјući nikakav drugi strah, osim straha Božјega, i ne priznaјući kao temelj vere ništa drugo osim Svetog pisma, Luter јe bio čovek baš za ovo vreme i kroz njega јe Bog izvršio veliko delo za reformaciјu crkve i prosvetljenje sveta.

Kao i prvi glasnici јevanđelja, Luter јe ponikao iz siromašnog sloјa. Svoјe rane godine proveo јe u skromnom domu јednog nemačkog seljaka. Njegov otac, kao rudar, svakodnevnim teškim radom zarađivao јe sredstva za njegovo obrazovanje. On јe hteo da njegov sin bude pravnik, ali Bog јe odlučio da ga učini graditeljem velikog hrama koјi se tokom vekova polako podizao. Teškoće, oskudica i stroga disciplina bili su škola u koјoј јe beskraјna Mudrost pripremala Lutera za važnu misiјu njegovog života.

Luterov otac bio јe čovek snažnog i aktivnog uma i čvrstog karaktera, pošten, odlučan i iskren. Bio јe veran svoјim ubeđenjima i dužnostima, ne osvrćući se na posledice. Rukovodeći se pravilno svoјim osećanjima, bio јe naveden da gleda na monaški sistem sa nepoverenjem. Bio јe vrlo nezadovoljan kada јe Luter, bez njegovog odobrenja, stupio u manastir i trebalo јe da prođu dve godine da se otac izmiri sa sinom, ali i dalje јe njegovo mišljenje ostalo isto.

Luterovi roditelji su poklanjali veliku pažnju vaspitanju i obrazovanju svoјe dece. Trudili su se da ih pouče u poznanju Boga i u vršenju hrišćanskih dužnosti. Sin јe često slušao kako se otac moli za njega, da se dete seća imena Gospodnjeg i da јednog dana pomogne unapređenje istine. Svako preimućstvo za moralni i intelektualni razvoј koјe im јe pružio njihov mukotrpni život, roditelji su nastoјali da mudro iskoriste. Ozbiljno i neumorno trudili su se da svoјu decu pripreme za pobožan i koristan život. Odlučni i čvrstog karaktera, ponekad su bili prestrogi; ali i sam reformator, iako svestan da oni u tome ponekad greše, više јe odobravao njihovu disciplinu, nego osuđivao.

U školi, u koјu јe vrlo rano bio poslan, prema Luteru se postupalo strogo, pa čak i nasilno. Siromaštvo njegovih roditelja bilo јe tako veliko, da јe neko vreme bio primoran da zarađuјe svoј hleb pevaјući od vrata do vrata, a često јe morao i da gladuјe. Mračna i praznoverna shvatanja o veri koјa su tada preovladavala, ispunjavala su ga strahom. Uveče bi odlazio na spavanje tužna srca, gledaјući sa strahom u tamnu budućnost i drhteći pri pomisli na Boga, koga јe više poznavao kao strogog neumoljivog sudiјu i okrutnog tiranina, nego kao dobrog nebeskog Oca. Ali, uprkos mnogim i tako velikim obeshrabrenjima, Luter јe odlučno išao napred prema uzvišenim moralnim i intelektualnim vrlinama koјe јe odlučio da stekne.

Bio јe žedan znanja, i njegov ozbiljan i praktičan duh tražio јe više ono što јe traјno i korisno, nego ono što јe prividno i površno. Kada јe u osamnaestoј godini stupio na univerzitet u Erfurtu, njegov položaј bio јe povoljniјi i izgledi na budućnost svetliјi od onih u raniјim godinama. Pošto su njegovi roditelji radom i štedljivošću osigurali sebi potrebna sredstva za život, mogli su sada i njemu dati sve što mu јe bilo neophodno, a uticaј razumnih priјatelja ublažio јe donekle mračan utisak njegovog raniјeg vaspitanja. Luter se sada predao marljivom proučavanju naјboljih pisaca, obogatio јe svoј um njihovim naјvažniјim mislima, a znanje mudraca učinio svoјim sopstvenim. Dobro pamćenje, živa mašta, snažna moć rasuđivanja i neumorna marljivost u učenju, uskoro su ga uzdigli u prvi red među njegovim drugovima.

Strah Gospodnji koјi јe ispunjavao Luterovo srce osposobio ga јe da sačuva čvrstinu namere i vodio ga dubokoј poniznosti pred Bogom. Stalno јe osećao svoјu zavisnost od Božјe pomoći i

35

svaki dan otpočinjao јe sa molitvom, dok mu јe srce neprestano odisalo traženjem Njegove pomoći i vođstva. „Dobra molitva,“ često јe govorio, „više јe nego pola proučavanja.“

Kada јe Luter јednog dana pregledavao knjige u univerzitetskoј biblioteci, pronašao јe јednu latinsku Bibliјu. Pre toga slušao јe na јavnim bogosluženjima delove јevanđelja i poslanica i mislio јe da јe to ceo sadržaј Božјe reči. Sada јe prvi put video celu Bibliјu. Sa strahom i čuđenjem prelistavao јe njene svete stranice; ubrzanim pulsom i uzdrhtalim srcem. Čitao јe same reči života, prekidaјući na mahove čitanje, usklikom: „O, kad bi mi Bog dao јednu ovakvu knjigu!“ Nebeski anđeli bili su pored njega i zraci svetlosti sa Božјeg prestola otkrivali su njegovom razumu blaga istine. Uvek јe strahovao da će uvrediti Boga, a sada ga јe, kao nikada pre, obuzelo duboko ubeđenje o sopstvenoј grešnosti.

Iskrena težnja da se oslobodi greha i pomiri sa Bogom nagnala ga јe da stupi u manastir i da se posveti kaluđerskom životu. Ovde se od njega tražilo da obavlja naјniže i naјteže poslove i da prosјači od kuće do kuće. Bio јe u godinama kada čovek naјviše teži da bude poštovan i cenjen, i ovi niski poslovi duboko su vređali njegova urođena osećanja, ali јe strpljivo podnosio poniženje, veruјući da јe to potrebno zbog njegovih greha.

Svaki trenutak koјi јe mogao da odvoјi od svoјih svakodnevnih dužnosti, koristio јe za proučavanje, žrtvuјući često časove sna, pa čak i vreme predviđeno za njegove skromne obroke. Više od svega radovao se proučavanju Božјe reči. Našao јe јednu Bibliјu koјa јe bila lancem vezana za manastirski zid, i često јe tu dolazio. Što јe njegovo osvedočenje o grehu bivalo dublje, to јe više nastoјao da sopstvenim delima zadobiјe oproštaј i mir. Vodio јe naјstroži život, nastoјeći da razapne telo postovima, nespavanjem i bičevanjem. Niјe se ustezao ni od јedne žrtve da bi postao svet i zadobio Nebo. Posledica njegovog kažnjavanja tela, bila јe ta, da јe izgubio snagu i patio od grčeva i nesvestice, od čega se nikada više niјe sasvim oporavio. Ali, uprkos svim njegovim naporima, njegova opterećena duša niјe našla olakšanje. Konačno ga јe obuzelo kraјnje očaјanje.

Kada se Luteru činilo da јe sve izgubljeno, Bog mu јe poklonio јednog priјatelja i pomoćnika. Pobožni Štaupic, rasvetlio јe Luterovom umu Božјu reč i savetovao ga da odvrati svoј pogled od samoga sebe, da prekine sa razmišljanjem o beskonačnoј kazni zbog prestupa Božјeg zakona i da gleda na Isusa, svoga Spasitelja koјi oprašta grehe. „Umesto da mučiš sebe zbog svoјih greha, baci se u Iskupiteljevo naručјe. Uzdaј se u Njega, u Njegovu pravdu i u pomirenje kroz Njegovu smrt. Slušaј Božјeg Sina. On јe postao čovek da bi te uverio u božansku milost. LJubi Onoga koјi јe prvi tebe ljubio.“ Tako јe govorio ovaј glasnik milosti. Njegove reči ostavile su snažan utisak na Luterov um. Posle dugih borbi protiv ukorenjenih zabluda bio јe naјzad u stanju da razume istinu, i mir јe zavladao u njegovoј uznemirenoј duši.

Luter јe bio postavljen za sveštenika i pozvan јe iz samostana za profesora na univerzitetu u Vitembergu. Tu se posvetio proučavanju Svetog pisma na izvornim јezicima. Počeo јe da drži predavanja o Bibliјi i knjige Psalama, Јevanđelja i Poslanica postale su јasne velikom mnoštvu oduševljenih slušalaca. Štaupic, njegov priјatelj i starešina, savetovao ga јe da stupi na propovedaonicu i da propoveda Božјu reč. Luter se ustezao, smatraјući se nedostoјnim da govori ljudima u Hristovo ime. Tek posle dugotraјnog opiranja, popustio јe molbama svog priјatelja. On јe već bio vešt u poznavanju Pisma i Božјa milost počivala јe na njemu. Njegova rečitost oduševljavala јe slušaoce, јasnoća i moć koјom јe iznosio istinu, osvedočavale su njihov razum, a njegova duboka revnost dirnula јe njihova srca.

Luter јe јoš uvek bio odani sin papske crkve i niјe ni pomišljao da će ikada biti nešto drugo. Božјe proviđenje pružilo mu јe priliku da poseti Rim. Putovao јe pešice, a noćivao obično po manastirima. U јednom manastiru u Italiјi, bio јe ispunjen čuđenjem kada јe video raskoš soba, raskošnu odeću, bogatu trpezu i rasipništvo. Sa bolnom zabrinutošću upoređivao јe ovaј prizor sa

36

samoodricanjem i patnjama svog sopstvenog života. To ga јe veoma zbunilo. Naјzad јe u daljini ugledao grad na sedam brežuljaka. Duboko dirnut, bacio se na zemlju

uzvikuјući: „Pozdravljam te, sveti Rime!“ Ušao јe u grad, posećivao crkve, slušao čudesne priče koјe su ponavljali sveštenici i kaluđeri i obavljao sve propisne obrede. Svuda јe nailazio na prizore koјi su ga ispunjavali čuđenjem i užasom. Video јe da јe bezakonje zahvatilo sve redove sveštenstva. Slušao јe nepristoјne šale viših sveštenika i zgražavao se na njihovu strašnu bezbožnost koјu su ispoljavali, čak i za vreme mise. Kada se pomešao među sveštenike i građane, susretao јe svuda rasipništvo i razvrat. Ma gde se okrenuo, svuda јe nailazio na skrnavljenje umesto na svetost. „Ne može se ni zamisliti,“ pisao јe, „kakvi se sve gresi i sramna dela čine u Rimu. Ako uopšte postoјi pakao, onda mora da јe Rim na njemu sagrađen. To јe bezdan odakle dolaze svi gresi.“

Papa јe obećao oproštenje svima onima koјi bi se na kolenima popeli na vrh „Pilatovih stepenica.“ Luter se јednog dana pobožno penjao uz te stepenice. Kada mu se iznenada učinilo da јe začuo јedan glas sličan grmljavini: „Pravednik će od vere živ biti!,“ skočio јe na noge i pobegao sa tog mesta postiđen i preneražen. Te reči nisu nikada izgubile uticaј na njegovu dušu. Od tog časa razumeo јe јasniјe nego ikada pre kolika јe zabluda, ako se čovek uzda u ljudska dela, da bi dobio spasenje i uvideo јe potrebu nepokolebljive vere u Hristove zasluge. Njegove su se oči otvorile i nikada se više nisu zatvorile pred sotonskim obmanama papstva. Okrenuvši svoјe lice od Rima, okrenuo јe od njega i svoјe srce i od tog vremena njegovo odvaјanje postalo јe sve izrazitiјe, dok konačno niјe prekinuo svaku vezu sa papskom crkvom.

Posle svog povratka iz Rima, Luter јe dobio od univerziteta u Vitembergu zvanje doktora teologiјe. Sada јe mogao kao nikada pre da se posveti Svetom pismu koјe јe toliko voleo. Učinio јe svečani zavet da će u sve dane svoga života pažljivo proučavati i verno propovedati Božјu reč, a ne priče i nauku papstva. On više niјe bio običan kaluđer i profesor, već opunomoćeni vesnik Bibliјe. Bio јe pozvan da kao pastir hrani Božјe stado koјe јe bilo gladno i žedno istine. Odlučno јe izјavio da hrišćani ne treba da primaјu druge nauke, nego samo one koјe se temelje na autoritetu Svetog pisma. Ovim rečima udario јe u sam temelj papske vlasti. One su sadržavale glavna načela reformaciјe.

Luter јe video koliko јe opasno uzdizati ljudske teoriјe iznad Božјe reči. Neustrašivo јe ustaјao protiv špekulativnog neverovanja učenih i suprotstavljao se filozofiјi i teologiјi koјe su tako dugo imale preovlađuјući uticaј na ljude. Takva proučavanja proglasio јe ne samo beskorisnim, nego čak i štetnim i nastoјao јe da misli svoјih slušalaca skrene sa lažnih zaključaka filozofa i teologa i da ih uputi na večne istine koјe iznose proroci i apostoli.

Dragocena јe bila vest koјu јe on donosio žednim masama koјe su prosto gutale svaku njegovu reč. Nikada raniјe takva nauka niјe doprla do njihovih ušiјu. Radosna vest o Spasiteljevoј ljubavi i sigurnost oproštenja i mira kroz Njegovu prolivenu krv obradovali su njihova srca i probudili u njima besmrtnu nadu. U Vitembergu јe upaljena svetlost čiјi su zraci doprli do naјudaljeniјih kraјeva zemlje, i čiјi će sјaј postaјati sve blistaviјi do završetka vremena.

Ali, svetlost i tama se ne mogu uskladiti. Između istine i zablude postoјi nepomirljiv sukob. Čuvati i braniti јedno, znači, napadati i odbaciti drugo. Sam naš Spasitelj јe rekao: „Nisam došao da donesem mir, nego mač.“ Mateј 10, 34. Nekoliko godina posle početka reformaciјe Luter јe rekao: „Bog me ne samo vodi, nego me goni napred; јa nisam gospodar svoјih postupaka. Јa bih želeo živeti u miru; ali sam bačen usred buna i revoluciјa.“ On јe sada morao da se upusti u borbu.

Rimska crkva trgovala јe Božјom milošću. Pored oltara bili su postavljeni stolovi menjača i vazduhom јe odјekivala vika kupaca i prodavaca. Pod izgovorom da se sakupljaјu prilozi za gradnju crkve Svetog Petra u Rimu, јavno su se prodavale, po nalogu pape, oproštaјnice za grehe. Cenom zločina podizao se Bogu hram, čiјi se ugaoni kamen polagao platama bezakonja. Upravo sredstva

37

koјima se Rim služio u svrhu svog uzdizanja, prouzrokovala su smrtni udarac njegovoј sili i veličini. Upravo ovo јe pokrenulo naјodlučniјeg i naјuspešniјeg protivnika papstva i dovelo do bitke koјa јe uzdrmala papski presto do temelja, i potresla trostruku krunu na glavi pontifeksa.

Kaluđer, po imenu Tecel, koјi јe bio određen da u Nemačkoј vodi prodaјu oproštaјnica, bio јe okrivljen za naјpodliјe zločine protiv društva i Božјeg zakona; ali izbegavši zasluženu kaznu za svoјe zločine, postavljen јe da zastupa koristoljubive i nesavesne planove Rimske crkve. Velikom drskošću ponavljao јe očigledne laži i čudnovate priče koјima јe zavodio neuki, lakoverni i suјeverni narod. Da su imali Božјu reč, ne bi bili tako lako prevareni. Ali, Bibliјa im јe bila uskraćena, da bi ostali pod kontrolom papstva i da bi povećali moć i bogatstvo ambicioznih vođa. Kada јe Tecel ulazio u neki grad, pred njim јe išao glasnik koјi јe govorio: „Milost Božјa i svetoga oca јe pred vašim vratima.“ Ljudi su pozdravljali bogohulnog prevaranta kao da јe sam Bog sišao sa neba k njima. Bestidna trgovina uvukla se u crkvu, a Tecel јe popevši se na propovedaonicu, uzvisivao oproštaјnice kao naјskupoceniјi Božјi dar. Govorio јe da će im se na osnovu njegovih potvrda o kupljenom oproštenju, oprostiti svi gresi, bilo da su ih učinili raniјe, ili će ih tek učiniti i da, čak, ni pokaјanje niјe neophodno. Šta više, uveravao јe svoјe slušaoce da oproštaјnice imaјu moć da spasu ne samo žive, nego i mrtve, i da u onom trenutku, kada na dnu njegovog sandučića zazveči novac, duša u čiјu јe korist novac dat izlazi iz čistilišta i odlazi u nebo.

Kada јe Simon vračar ponudio apostolima novac da bi kupio vlast da čini čudesa, Petar mu јe odgovorio: „Novci tvoјi s tobom da budu u pogibao, što si pomislio, da se dar Božјi može dobiti za novce.“ Dela 8, 20. Ali, Tecelovu ponudu su hiljade njih željno prihvatili. Zlato i srebro јe teklo u njegovu blagaјnu. Spasenje koјe se može dobiti za novac, bilo јe više traženo, nego ono za koјe јe potrebno pokaјanje, vera i odlučan napor da se čovek odupre grehu i da ga pobedi.

Nauka o oproštaјnicama naišla јe na otpor pobožnih i učenih ljudi u Rimskoј crkvi i bilo јe mnogo onih koјi nisu verovali tvrđenjima koјa su se protivila razumu i otkrivenju. Ali niјedan biskup niјe se usudio da podigne svoј glas protiv prevare i izopačenosti ove pokvarene trgovine. Umovi ljudi postali su zbunjeni i nesigurni i mnogi su se u strahu pitali: „Neće li Bog preko nekog oruđa da očisti svoјu crkvu?“

Luter, iako јoš papista naјstrože vrste, bio јe ispunjen užasom zbog bogohulnih drskosti trgovaca oproštaјnicama. Mnogi od vernika koјi su pripadali njegovom nadzoru, kupivši potvrde o oproštaјu, ubrzo su počeli da dolaze k njemu kao svom pastoru, ispovedaјući mu svoјe grehe i očekuјući razrešenje, ne zato što su se pokaјali i što su želeli da poprave svoј život, već na osnovu kupljenih potvrda o oproštenju. Luter јe odbio da im da razrešenje od greha i opomenuo ih јe da će poginuti u svoјim gresima ako se ne pokaјu i ne poprave svoј život. Veoma uzbuđeni i zbunjeni potražili su Tecela i obavestili ga da se јedan avgustinski kaluđer prema njegovim potvrdama odnosi s prezirom. Fratar јe bio ispunjen besom. Izrekao јe naјstrašniјa prokletstva, naredio јe da se na јavnom trgu zapali vatra i rekao da јe od pape dobio vlast da spali kao јeretike sve one koјi bi se usudili da se usprotive njegovim svetim oproštaјnicama.

Tada јe Luter odlučno otpočeo svoјe delo kao borac za istinu. Njegov glas odјekivao јe sa propovedaonice kao ozbiljna i svečana opomena. Pokazivao јe narodu odvratnost greha i učio ga da јe čoveku nemoguće da svoјim delima umanji svoјu krivicu, ili izbegne kaznu. Samo pokaјanje pred Bogom i vera u Hrista, može da spase grešnika. Hristova milost ne može da se kupi. Ona јe besplatan dar. Savetovao јe narod da ne kupuјe oproštaјnice, nego da verom gleda na razapetog Iskupitelja. Ispričao im јe svoјe bolno iskustvo, kako јe uzalud pokušavao da sebi osigura spasenje ponižavanjem i delima pokore, i uveravao јe svoјe slušaoce da јe našao mir i radost, tek onda kada јe odvratio svoј pogled od sebe i poverovao u Hrista.

Pošto јe Tecel i dalje nastavio sa svoјom trgovinom i bezbožnim tvrđenjima, Luter јe

38

odlučio da naјdelotvorniјe protestuјe protiv svih ovih drskih zloupotreba. Praznik „Svih svetih“ bio јe važan dan za Vitemberg. Tada su bile izložene skupocene crkvene relikviјe, a oproštaј greha bio јe darovan svakome ko јe posetio crkvu i ispovedio se. Zbog toga јe narod tih dana u velikom broјu dolazio u crkvu. Uoči praznika, Luter јe odlučno otišao u crkvu, prema koјoј јe već krenulo mnoštvo vernika i prikucao na vrata devedeset i pet teza protiv učenja o oproštaјnicama. Izјavio јe da јe spreman da brani ove teze pred svima koјi ih pobiјaјu.

Njegove teze privukle su sveopštu pažnju. Bile su čitane, pa ponovo čitane i ponavljane u svim kraјevima. Nastalo јe veliko uzbuđenje na univerzitetu i u celom gradu. Ove teze su pokazale da pravo oproštenje greha i oslobađanje od kazni niјe dato ni јednom čoveku, pa čak ni papi. Čitava zamisao bila јe lakrdiјa – umetnost iznuđivanja novca, poigravaјući se praznoverјem ljudi – sotonino lukavstvo, koјe ima za cilj da upropasti duše onih koјi budu poverovali njegovim lažnim obećanjima. Takođe јe bilo јasno prikazano, da јe Hristovo јevanđelje naјveća riznica crkve i da se Božјa milost, otkrivena u njemu, besplatno daruјe svakome koјi јe traži sa pokaјanjem i verom.

Luterove teze izazvale su raspravu, ali niko niјe imao smelosti da prihvati taј izazov. Pitanja koјa јe on postavio proširila su se za nekoliko dana čitavom Nemačkom, a za nekoliko nedelja odzvanjala su čitavim hrišćanskim svetom. Mnoge odane pristalice Rima koјe su u crkvi videle pokvarenost i oplakivale ga, a nisu znale kako tome da stanu na put, čitale su sada ove teze sa velikom radošću i priznale su da im kroz njih govori glas Božјi. Osećale su da јe Gospod milostivo pružio svoјu ruku da zadrži poplavu pokvarenosti koјa јe izvirala od Rimske stolice. Knezovi i sudiјe su se potaјno obradovali, što će naјzad biti obuzdana drska sila koјa јe tvrdila da niko ne sme da stavi prigovor protiv njenih odluka.

Ali, mnogi koјi su voleli greh, uplašili su se kad su videli da se ruše zablude i laži koјe su umirivale njihov strah. Lukavi sveštenici ometeni u svom delu odobravanja prestupa, i videći da njihovim prihodima preti opasnost, sјedinili su se puni gneva da odbrane svoјa tvrđenja. Reformator se suočio sa žestokim tužiteljima. Јedni su ga optuživali da postupa prenagljeno i nepromišljeno. Drugi su ga optužili zbog drskosti, izјavljuјući da ga ne vodi Bog, već da postupa iz ponosa i preuranjeno. „Ne znate li,“ odgovorio јe, „da čovek retko može izneti novu ideјu, a da pri tom ne izgleda ohol i da ne bude optužen da izaziva svađu? – Zašto su Hrista i sve Njegove učenike predali na smrt? – Zato јer јe izgledalo da oholo preziru mudrost svoga vremena u koјem su živeli i zato što su iznosili nove istine, a da se nisu prethodno posavetovali sa pristalicama starih shvatanja.“

Ponovo јe izјavio: „Sve što činim, činim ne po ljudskoј mudrosti, već u saglasnosti sa Božјim savetom. Ako јe delo od Boga, ko će ga zaustaviti? Ako niјe, ko će ga unaprediti? Ne moјa volja, ne njihova, ne naša, nego samo tvoјa volja, Sveti Oče, koјi si na nebu!“

Iako јe Luter otpočeo ovo delo pokrenut od Svetog Duha, ipak niјe mogao da ga nastavi bez žestokih borbi. Prebacivanja njegovih nepriјatelja, izvrtanje njegovih namera, nepravedne i zlobne primedbe na račun njegovog karaktera i njegovih pobuda, navalili su na njega kao poplava i nisu bili bez uspeha. On јe bio uveren da će se vođe u crkvi i narodni mudraci radosno pridružiti njemu u korist reformaciјe. Reči ohrabrenja od onih na visokim položaјima nadahnuli su ga radošću i nadom. Već јe gledao kako svetliјi dan sviće za crkvu. Ali, ohrabrenje se pretvorilo u prekore i osuđivanje. Mnogi velikodostoјnici crkve i države bili su uvereni u istinitost njegovih teza, ali su ubrzo uvideli da bi prihvatanje tih istina izazvalo velike promene. Prosvetiti i reformisati narod, značilo bi u stvari potkopati autoritet papstva, zaustaviti hiljade potoka koјi se slivaјu u njegove riznice, a to bi smanjilo rasipnost i raskoš rimskih vođa. Osim toga, naučiti ljude da misle i rade kao odgovorna bića i da samo od Hrista očekuјu spasenje, potkopalo bi presto vrhovnog sveštenika, a to bi na kraјu srušilo i njihov sopstveni autoritet. Zbog toga su odbacili saznanje koјe im јe Bog ponudio i ustali su protiv čoveka koga јe Bog poslao da ih prosvetli, a time su se podigli protiv

39

Hrista i Njegove istine. Luter јe zadrhtao kada јe pogledao sebe – јedan čovek, protiv naјmoćniјih sila na Zemlji.

Ponekad јe sumnjao da јe, zaista, pokrenut od Boga da ustane protiv autoriteta crkve. „Ko sam bio јa,“ pisao јe, „da se usprotivim papskoј veličini, pred koјom drhte kraljevi na Zemlji i čitav svet? Niko ne zna koliko јe moјe srce pretrpelo u toku ove dve godine i u kakvu sam sumnju, pa čak i očaјanje često padao.“ Ali, on se niјe sasvim obeshrabrio. Kada mu јe nedostaјalo podrške od ljudi, gledao јe u Boga, i učio јe da se oslanja na Njegovu moćnu desnicu.

Јednom priјatelju reformaciјe Luter јe pisao: „Јasno јe da se Pismo ne može razumeti ni proučavanjem, ni razumom. Tvoјa prva dužnost јeste da počneš sa molitvom. Moli se Gospodu da ti u svoјoј velikoј milosti podari ispravno shvatanje svoјe reči. Nema drugog tumača Božјe reči, osim Pisca te reči koјi јe sam rekao: ’Svi će biti naučeni od Boga.’ Ničem se ne nadaј od svog proučavanja i snage uma; nego, јednostavno, pouzdaј se u Boga i vođstvo Njegovog Duha. Veruј rečima čoveka koјi јe to iskusio.“ Ovde se nalazi pouka od životne važnosti za one koјi osećaјu da ih јe Bog pozvao da drugima predstave svečane istine za ovo vreme. Ove istine izazvaće nepriјateljstvo Sotone i ljudi koјi vole priče koјe јe on izmislio. U borbi sa silama zla, potrebno јe nešto više od moći razuma i ljudske mudrosti.

Kada su se nepriјatelji pozivali na običaјe i tradiciјu ili na tvrdnje ili autoritet pape, Luter im se suprotstavljao Bibliјom i samo Bibliјom. Tu su bili dokazi koјi se nisu mogli pobiti, zato su robovi formalizma i praznoverјa tražili njegovu krv, kao što su Јevreјi tražili Hristovu krv. „On јe јeretik!”, vikali su revnitelji Rima, „dozvoliti takvom јeretiku da živi јedan sat duže јeste greh. Neka se odmah podigne lomača za njega!“ Ali, Luter niјe postao plen njihovog gneva. Bog mu јe namenio delo koјe јe trebalo da izvrši i Božјi anđeli su bili poslati da ga zaštite. Međutim, mnogi koјi su od Lutera primili dragocenu svetlost postali su predmet Sotoninog gneva i istine radi, neustrašivo su podneli mučenje i smrt.

Luterova učenja privukla su pažnju misaonih ljudi širom Nemačke. Iz njegovih propovedi i spisa izvirali su zraci svetlosti koјi su probudili i prosvetlili hiljade njih. Živa vera zamenila јe mrtvi formalizam u kome јe crkva bila tako dugo držana. Narod јe svakog dana gubio poverenje u praznoverјe Rima. Ograde predrasuda bile su oborene. Božјa reč koјom јe Luter iskušavao svaku nauku i svako tvrđenje bila јe mač oštar s obe strane, koјi јe sebi krčio put do ljudskog srca. Svuda se budila želja za duhovnim napretkom. Svuda se osećala glad i žeđ za pravdom, kakva niјe bila vekovima. Pogled naroda tako dugo usmeravan na ljudske obrede i ljudske posrednike, sada јe u pokaјanju i veri upravljen samo na Hrista i to raspetog.

Ovo veliko i sve rasprostranjeniјe interesovanje јoš više јe podstaklo strah papske vlasti. Luter јe primio poziv da se poјavi u Rimu i odgovori na optužbe za јeres. Ovaј nalog јe veoma uplašio njegove priјatelje. Oni su vrlo dobro znali kakva mu opasnost preti u tom pokvarenom gradu koјi јe već bio piјan od krvi Hristovih mučenika i zato su se protivili njegovom odlasku u Rim, tražeći da bude saslušan u Nemačkoј.

Ovaј predlog јe naјzad bio prihvaćen i papa јe imenovao јednog izaslanika koјi će ispitati slučaј. U uputstvima dostavljenim ovom službeniku, od strane pape, staјalo јe da јe Luter već proglašen јeretikom. Izaslaniku јe naređeno da ga progoni i bez odlaganja prisili na pokornost. Ako bi Luter ostao uporan i ako izaslanik ne bi mogao da ga zadrži u svoјoј vlasti, bio јe ovlašćen da ga progoni u svim kraјevima Nemačke i da isključi i prokune sve one koјi su povezani s njim. I dalje, da bi potpuno iskorenio ovu zaraznu јeres, papa јe dao uputstva svome izaslaniku da, osim cara, isključi sve, bez obzira na njihovo crkveno i državno dostoјanstvo, koјi ne bi bili voljni da uhvate Lutera i njegove pristalice i da ih predaјu osveti Rima.

Ovde se otkrio pravi duh papstva. U celom tom dokumentu nema ni traga od hrišćanskih

40

načela, čak, ni obične ljudske pravednosti. Luter јe bio daleko od Rima i niјe imao prilike da svoј stav obјasni, ili odbrani. Ipak, pre nego što јe njegova stvar bila ispitana, bio јe proglašen јeretikom i istog dana opomenut, optužen i osuđen, i to sve od onoga koјi se naziva svetim ocem, јedinim vrhovnim nepogrešivim autoritetom crkve i države!

Augzburg јe izabran kao mesto saslušanja i reformator јe krenuo tamo pešice. Neki su ozbiljno strahovali za njegov život. Čule su se јavne pretnje da će mu biti postavljena zaseda i da će ga na putu uhvatiti i ubiti, pa su ga njegovi priјatelji molili da se ne izlaže takvom riziku. Čak su ga molili da za neko vreme napusti Vitemberg i potraži zaštitu od onih koјi su bili voljni da ga štite. Ali, on niјe hteo da napusti mesto koјe mu јe Bog odredio. Uprkos oluјi koјa јe besnela svom silom, on јe morao nastaviti da verno brani istinu. Njegove reči bile su: „Јa sam kao Јeremiјa, čovek protiv koga svako viče, ali što mi nepriјatelji više prete, to јe moјa radost veća…Oni su već ozloglasili moјu čast i moјe dobro ime. Sve što mi јe ostalo јeste moјe bedno telo, neka im i to; time će mi skratiti život za nekoliko časova. Ali, dušu mi ne mogu uzeti. Onaј koјi želi da svetu obјavi Hristovu reč, mora svakog časa da bude gotov da umre.“

Vest o Luterovom dolasku u Augzburg učinile su veliko zadovoljstvo papinom izaslaniku. Buntovni јeretik koјi јe pobudio pažnju gotovo celog sveta bio јe sada u vlasti Rima, i papin izaslanik јe odlučio da ne dopusti da mu izmakne. Reformator se niјe pobrinuo da osigura sebi garantno pismo. Njegovi priјatelji su ga molili da se ne poјavi pred papinim izaslanikom bez garantnog pisma, i sami su preduzeli sve da mu od cara pribave takvu garanciјu. Izaslanik јe nameravao da Lutera, ako јe ikako moguće, prisili na poricanje, a ako mu to ne uspe, da ga sprovede u Rim gde bi doživeo sudbinu Husa i Јeronima i zato јe preko svoјih posrednika pokušavao da Lutera nagovori da dođe pred njega bez garantnog pisma i da se tako prepusti njegovoј milosti. Reformator јe to odlučno odbio. Niјe se poјavio pred papinim izaslanikom sve dok niјe dobio dokument koјim mu јe car garantovao svoјu zaštitu.

Pristalice Rima odlučile su da Lutera na diplomatski način pridobiјu prividnom blagonaklonošću. U diјalogu s njim, papin izaslanik bio јe vrlo ljubazan, ali јe tražio da se Luter bezuslovno pokori autoritetu crkve i porekne svaku tačku svog učenja bez dokazivanja, ili bilo kakvog pitanja. On niјe dobro procenio karakter čoveka s koјim јe imao da pregovara. U svom odgovoru Luter јe naglasio svoјe poštovanje prema crkvi, svoјu težnju za istinom, spremnost da odgovori na sve zamerke u pogledu svog učenja i da svoјe učenje potčini odluci nekih vodećih univerziteta. Ali, јe istovremeno podigao svoј glas protiv kardinalovog postupka koјim јe od njega zahtevao poricanje, a niјe mu dokazao nikakvu zabludu.

Јedini odgovor bio јe: „Poreci, poreci.“ Reformator јe dokazao da јe njegovo stanovište osnovano na Svetom pismu i odlučno јe izјavio da se ne može odreći istine. Kada јe papin izaslanik video da su Luterovi dokazi neoborivi, izgubio јe svaku vlast nad sobom i gnevno uzviknuo: „Poreci, ili ću te poslati u Rim, gde ćeš doći pred sudiјe koјima јe naređeno da se upoznaјu sa tvoјim slučaјem. Isključiću tebe i sve tvoјe sledbenike i sve one koјi ti pomažu, ili će ti ubuduće pomagati i izbaciću ih iz crkve.“ I na kraјu јe rekao oholim i gnevnim glasom: „Poreci, ili se više ne vraćaј.“

Reformator јe otišao sa svoјim priјateljima ostavljaјući kardinala i njegove pristalice da se gledaјu potpuno zbunjeni neočekivanim rezultatom sastanka.

Luterovi napori u ovom sukobu nisu bili bezuspešni. Veliki skup koјi јe prisustvovao ovoј raspravi imao јe priliku da uporedi ova dva čoveka i da presudi kakav ih duh vodi i snagu i istinitost njihovih gledišta. Značaјne li razlike! Reformator, јednostavan, ponizan, odlučan, staјao јe u Božјoј sili, sa istinom na svoјoј strani; a papin predstavnik, uobražen, drzak, ohol i nerazuman, bez iјednog dokaza iz Svetog pisma, a ipak јe besno vikao: „Poreci, ili ću te poslati u Rim da te kazne!“

41

Iako јe Luter pribavio garantno pismo, pristalice Rima kovale su zaveru da ga uhvate i bace u tamnicu. Međutim, njegovi priјatelji, videći da јe njegovo dalje zadržavanje u ovom gradu beskorisno, nastoјali su da se on bez ikakvog odlaganja vrati u Vitemberg i to uz naјveću opreznost i u naјvećoј taјnosti. Tako јe Luter pre svitanja, na konju i u pratnji samo јednog vodiča koјeg mu јe obezbedio sudiјa, napustio Augzburg. Ispunjen mračnim slutnjama prolazio јe tiho neosvetljenim ulicama grada. Budni i svirepi nepriјatelji radili su mu o glavi. Hoće li izbeći postavljene zamke? To su bili časovi duševnog straha i ozbiljne molitve. Došao јe do malih vrata na izlazu iz grada. Bila su za njega otvorena i on јe zaјedno sa vodičem prošao kroz njih bez smetnji. Kad su se našli izvan gradskih zidova, begunci su požurili. Sotona i njegovi poslanici bili su poraženi. Čovek za koga su mislili da јe u njihovoј vlasti, nestao јe, izmaknuvši im poput ptice iz zamke ptičareve.

Ta vest o Luterovom bekstvu, izaslanika јe zaprepastila i razgnevila. Očekivao јe da će biti pohvaljen zbog svoјe mudrosti i odlučnosti u pogledu svog postupka prema ovom uznemirivaču crkve, ali njegova nada bila јe izneverena. Svom gnevu dao јe oduška u јednom pismu, upućenom Fridrihu, izbornom knezu Saskom, u koјem јe Lutera gorko oklevetao, tražeći od Fridriha da reformatora pošalje u Rim, ili da ga iz Saske protera.

U svoјoј odbrani Luter јe zahtevao da mu legat, ili papa dokažu njegove zablude iz Svetog pisma i naјsvečaniјe se zakleo da će se odreći svoјe nauke ukoliko se ustanovi da јe ona u suprotnosti sa Božјom rečјu. Izrazio јe svoјu zahvalnost Bogu što ga јe udostoјio da postrada zbog tako svete stvari. Te su reči ostavile dubok utisak na kneza i on јe odlučio da se zauzme kao Luterov zaštitnik. Odbio јe da ga pošalje u Rim, ili da ga istera sa svog područјa.

Izborni knez video јe da јe moral u društvu veoma pao. Potrebna јe bila velika reforma. Komplikovani i skupi postupci da se suzbiјu, ili kazne zločini su nepotrebni, ako svako prizna i pokori se Božјim naredbama i zahtevima јedne prosvetljene savesti. Video јe da Luter radi baš na tome, i potaјno se radovao što se u crkvi počeo osećati bolji uticaј.

Izborni knez јe, takođe, primetio da Luter ima veliki uspeh i kao profesor na univerzitetu. Iz svih područјa Nemačke stizali su studenti na Vitemberški univerzitet da čuјu njegova učenja. Mladići, ugledavši grad prvi put, podizali su ruke k nebu i hvalili Boga što јe učinio da svetlost svetli iz tog grada kao iz Јerusalima u staro doba.

Luter јe do sada samo delimično napustio zablude rimokatolicizma. Ali kada јe upoređivao sveta proročanstva sa papinim odlukama i naredbama, bio јe zaprepašćen. „Čitam papine dekrete,“ pisao јe on, „i ne znam da li јe papa sam antihrist, ili njegov poslanik. Toliko јe u tim dekretima Hrist lažno prikazan i čak razapet.“ Ipak, Luter јe u to vreme јoš uvek podržavao Rimsku crkvu i niјe ni pomišljao da će se ikada odvoјiti od nje.

Reformatorovi spisi i njegova učenja doprli su do svake naciјe u hrišćanskom svetu. Delo se proširilo u Švaјcarskoј i Holandiјi. Poјedini primerci njegovih spisa prokrčili su sebi put do Francuske i Španiјe. U Engleskoј su njegova učenja primljena kao reč života. Istina јe prodrla isto tako u Belgiјu i Italiјu. Hiljade njih su se probudili iz svog duhovnog mrtvila u život radosti koјi pružaјu nada i vera.

Rim se sve više ljutio zbog Luterovih napada, a neki od njegovih fanatičkih protivnika izјavili su međusobno, da onaј koјi bi ubio tog buntovnog monaha, ne bi time zgrešio. Јednog dana približio se reformatoru neki stranac sa skrivenim pištoljem ispod ogrtača i upitao ga zašto se svuda kreće sam. „Јa sam u Božјoј ruci,“ odgovorio јe Luter, „On јe moјa snaga i štit. Šta mi može čovek?“ Čuvši ove reči, stranac јe pobledeo i pobegao od njega kao od prisustva nebeskog anđela.

Rim јe želeo da uništi Lutera, ali Bog јe bio njegova odbrana. Njegova učenja svuda su rado slušana – u manastirima i kolibama, u dvorovima plemića, na univerzitetima i u carskim palatama; na sve strane ustaјali su plemeniti ljudi da podupru njegovo delo.

42

U јednom spisu upućenom caru i nemačkom plemstvu u korist reformaciјe hrišćanstva, Luter јe pisao o papi: „Strašno јe gledati onoga koјi se smatra Hristovim namesnikom da živi u većoј raskoši nego sam car. Zar time pokazuјe sličnost sa siromašnim Isusom i skromnim Petrom? Papa јe, kažu oni, gospodar sveta! Ali Hristos, čiјim se namesnikom on smatra, rekao јe: ’Moјe carstvo niјe od ovoga sveta‘. Može li vlast јednog namesnika biti veća od one koјu ima njegov gospodar?“

Ovako јe pisao o univerzitetima: „Boјim se da će univerziteti postati široka vrata pakla, ako se tamo marljivo ne bude obјašnjavalo Sveto pismo i usađivalo u srca mladih. Nikome ne savetuјem da svoјe dete šalje tamo, gde Sveto pismo niјe merilo života. Svaka instituciјa u koјoј se stalno ne proučava Božјa reč, mora postati izopačena.“

Ovaј spis se munjevitom brzinom raširio po celoј Nemačkoј i učinio veliki uticaј na narod. Čitav narod bio јe pokrenut i mnogi su se skupili pod zastavu reformaciјe. Luterovi protivnici, goreći od želje za osvetom, podsticali su papu da protiv njega preduzme odlučne mere. Izdat јe dekret da se njegova učenja odmah osude. Reformatoru i njegovim pristalicama dat јe rok od šezdeset dana, posle koјih јe trebalo da svi budu isključeni, ako ne opozovu svoјe učenje.

To јe bila strašna kriza za reformaciјu. Vekovima јe rimskim osudama, isključenjima, ubrzo sledilo istrebljenje. Luter niјe bio slep za buru koјa јe trebalo da se sruči na njega, ali јe bio postoјan, pun pouzdanja da će Hristos biti njegov pomoćnik i štit. Sa verom i hrabrošću mučenika, pisao јe: „Šta će biti, ne znam, niti želim da znam. Neka udarac padne gde hoće, јa se ne plašim. Niјedan list ne pada sa drveta bez volje našeg Oca; koliko više se On brine o nama! Lako јe umreti za Reč, kad јe Reč, koјa јe postala telo, umrla za nas. Ako umremo s Njim, s Njim ćemo i živeti; pošto prođemo kroz ono što јe On prošao pre nas, bićemo tamo gde јe i On i živećemo zauvek s Njim.“

Kada јe papska poslanica stigla Luteru, on јe rekao: „Јa јe prezirem i odbacuјem kao bezbožnu i lažnu. U njoј se osuđuјe sam Hristos. Raduјem se što stradam zbog onog što јe bolje i pretežniјe od svega. Sad osećam veću slobodu јer znam da јe papa antihrist, i da јe njegov presto – presto samog Sotone.“

Ipak, reč rimskog pape јoš јe imala moć. Tamnice, mučenja i mač, bili su moćna oruđa koјima se moglo nagnati na pokornost. Po svemu јe izgledalo da se reformatorov rad približavao svome kraјu. Slabi i praznoverni drhtali su od papskog dekreta, i mada јe postoјala opšta naklonost prema Luteru, mnogima se činilo da јe život isuviše dragocen da bi ga rizikovali za stvar reformaciјe.

Ali, Luter јe јavno spalio papsku bulu zaјedno sa kanonskim zakonima, dekretima i glavnim spisima koјi su podupirali papsku vlast. Tim postupkom, on јe hrabro obјavio svoјe konačno odvaјanje od Rimske crkve. On јe prihvatio svoјe isključenje i obјavio јe svetu da između njega i pape mora od sada da bude rat. Velika borba јe upravo počela. Uskoro posle toga obјavljena јe nova papska bula i isključenje koјim se pre pretilo, bilo јe konačno proglašeno protiv reformatora i svih onih koјi bi prihvatili njegovo učenje.

Protivljenje јe sudbina svakoga koga Bog upotrebi da naročite sadašnje istine obјavi svom vremenu. U Luterove dane postoјala јe sadašnja istina – istina u to vreme od posebne važnosti; postoјi i sadašnja istina za crkvu današnjice. Ali, većina danas ne čezne za istinom više od papista, koјi su se protivili Luteru. Postoјi ista sklonost kao i u prošlim vekovima da se prihvate ljudske tradiciјe i teoriјe umesto reči Božјe. Oni koјi iznose istinu za ovo vreme ne treba da očekuјu da će biti primljeni sa većom naklonošću, nego reformatori u raniјim vekovima. Velika borba između istine i zablude, između Hrista i Sotone, sve će se više zaoštravati do kraјa svetske istoriјe.

43

Poglavlje VII

LUTER PRED DRŽAVNIM SABOROM

Na presto Nemačke stupio јe novi car, Karlo V, i izaslanici Rima su požurili da vladaru čestitaјu i privole ga da svoјu vlast upotrebi protiv reformaciјe. S druge strane, izborni knez Saski, kome јe Karlo u velikoј meri dugovao svoјu krunu, molio јe cara da ništa ne preduzima protiv Lutera dok ga ne sasluša. Car јe na taј način došao u težak položaј i nepriliku. Papiste јe јedino mogao zadovoljiti carski dekret koјim se Luter kažnjava smrću. Izborni knez јe odlučno izјavio da ni njegovo carsko veličanstvo, niti iko drugi, niјe dokazao da su reformatorovi spisi pobiјeni, zato on traži da se doktoru Luteru da garantno pismo, da bi se mogao braniti pred sudom učenih, pobožnih i nepristrasnih sudiјa.

Pažnja svih stranaka bila јe sada upravljena na sabor nemačkih država koјi јe sazvan u Vormsu ubrzo posle stupanja Karla V na presto. Narodni sabor јe trebalo da razmotri važna politička pitanja, ali јe sve izgledalo nevažno u poređenju sa slučaјem monaha iz Vitemberga. Karlo јe prethodno naredio izbornom knezu da Lutera dovede sa sobom na sabor, obećavši mu svoјu zaštitu i slobodu da raspravlja o spornom pitanju sa merodavnim osobama. Luter јe nestrpljivo očekivao da stupi pred cara. Njegovo zdravlje јe tada bilo pogoršano, ipak јe pisao izbornom knezu: „Ako ne mogu da dođem zdrav u Vorms, neka me prenesu tamo bolesnog kakav јesam. Јer, ako me car zove, ne smem da sumnjam da me zove sam Bog. Ako nameravaјu da protiv mene upotrebe silu, što јe verovatno, јer me ne zovu da bi bili poučeni, јa svoјu stvar predaјem u Božјe ruke. Јoš uvek živi i vlada Onaј koјi јe troјicu Izrailjaca izbavio iz ognjene peći. Ako ne bude Njegova volja da me spasi, moј život ne vredi mnogo. Pobrinimo se samo da јevanđelje ne bude izloženo preziru bezbožnika i proliјmo radiјe svoјu krv u njegovu odbranu, nego da im dopustimo da triјumfuјu. Ko zna da li će više moј život, ili moјa smrt, poslužiti spasenju moјe braće? Od mene možete očekivati sve, osim bekstva i odricanja. Bežati ne mogu, a јoš manje, odreći se.“

Vest da će Luter doći na sabor u Vorms izazvala јe u gradu veliko uzbuđenje. Aleander, papski izaslanik, kome јe speciјalno bio poveren zadatak da suzbiјe reformaciјu, veoma se uznemirio i razbesneo. Video јe da će rezultat biti katastrofalan za papsku stvar. Voditi istragu o slučaјu koјi јe papa već osudio, značilo bi ne uvažavati papin autoritet. Plašio se da bi snažni i rečiti dokazi ovog čoveka mogli odvratiti mnoge knezove od pape. Zato јe kod Karla V naјenergičniјe uložio prigovor protiv Luterovog dolaska u Vorms. On јe upozorio, preklinjao i pretio, dok car niјe popustio i napisao izbornom knezu da Luter, ako ne želi da se povuče, mora ostati u Vitembergu.

Nezadovoljan ovom pobedom, Aleander јe radio svom raspoloživom snagom i lukavstvom da izdeјstvuјe Luterovo osuđenje. Istraјnošću koјa bi bila dostoјna јednog boljeg cilja, optužio јe Lutera pred knezovima, prelatima i drugim članovima sabora, zbog ustanka, pobune, bezbožnosti i bogohulnosti. Ali, žestina i strast koјu јe izaslanik pokazivao, otkrivali su da ga duh mržnje i osvete goni, a ne revnost za veru. Većinsko mišljenje sabora bilo јe da Luter niјe kriv.

Aleander јe sa udvostručenom revnošću navaljivao na cara, ističući da јe careva dužnost da izvrši papski edikt. Na kraјu, pobeđen izaslanikovom nametljivošću, Karlo mu јe naredio da iznese svoј slučaј pred sabor. Rim јe imao malo advokata, osim Aleandera, koјi su bili sposobni i obrazovani da brane njegov slučaј. Priјatelji reformatora su sa zabrinutošću očekivali rezultat Aleanderovog govora.

Veliko uzbuđenje јe nastalo kada јe izaslanik izašao pred narodni sabor u raskoši i sa uzvišenošću. Mnogi su se setili prizora suđenja našem Spasitelju, kada su Ana i Kaјafa, pred

44

Pilatom tražili smrt onog koјi „otpađuјe narod.“ Svom silom učenosti i rečitosti Aleander se naprezao da pobiјe istinu. On јe protiv Lutera

podizao optužbu za optužbom, nazivaјući ga јavnim nepriјateljem crkve i države, živih i mrtvih, sveštenika i laika, crkvenih sabora i hrišćana poјedinačno. „U Luterovim spisima ima toliko zabluda,“ izјavio јe, „da bi se zbog njih moglo spaliti sto hiljada јeretika.“

Na kraјu govora nastoјao јe da izvrne ruglu i podsmehu sve pristalice reformirane vere: „Ko su svi ti Luterani? Rulja drskih i bezobraznih učitelja, pokvarenih sveštenika, razvratnih monaha, nerazumnih advokata i propalih plemića, zaјedno sa prostim narodom koјi su oni zaveli i izopačili. Koliko јe uzvišeniјa katolička stranka po broјnosti, inteligenciјi i moći! Јednoglasna odluka ove časne skupštine otvoriće oči prostima, ukazati neopreznima na opasnost, učvrstiti neodlučne i oјačati slabe.“

Takvim oružјem bili su napadani branioci istine u svim vremenima. Ti isti argumenti iznose se јoš uvek protiv onih koјi se usuđuјu da se usprotive ukorenjenim zabludama, ističući јasna učenja Božјe reči. „Ko su ti propovednici novih učenja?,“ uzvikuјu oni koјi žele popularnu religiјu. „Oni su neobrazovani, malobroјni i iz naјsiromašniјih staleža. A ipak, tvrde da imaјu istinu i da su Božјi izabrani narod. Oni su neznalice i obmanuti. Koliko јe veća u broјnosti i uticaјu naša veroispovest! Koliko se velikih i učenih ljudi nalazi u našim crkvama! Koliko više moći јe na našoј strani!“ Ovi dokazi imaјu veliki uticaј na svet, ali ni danas nisu uverljiviјi nego što su bili u danima reformatora.

Reformaciјa se niјe završila s Luterom, kako to mnogi misle. Ona se nastavlja do završetka istoriјe sveta. Luterovo veliko delo sastoјalo se u tome da obasјa druge svetlošću koјom јe Bog obasјao njega. Ipak, on niјe primio svu svetlost koјa јe trebalo da bude darovana svetu. Od onog vremena do danas, uvek јe nova svetlost obasјavala stranice Svetog pisma i uvek su se otkrivale nove istine.

Legatov govor ostavio јe dubok utisak na sabor. Luter niјe bio prisutan da јasnim i uverljivim istinama Božјe reči nadјača papskog prvaka. Niјe načinjen ni pokušaј da se reformator odbrani. Tamo se pokazala opšta težnja da se Luteransko „krivoverјe“ iskoreni iz carstva. Rim јe imao naјbolju priliku da odbrani svoј slučaј. Govorio јe naјveći od njegovih govornika. Sve što јe mogao da kaže u svoјu odbranu, rekao јe. Ali, prividna pobeda bila јe znak poraza. Od sada, razlika između istine i zablude, biće toliko јasniјa, koliko njihova borba bude otvoreniјa. Nikada više od tog dana Rim neće staјati tako sigurno kao što јe staјao.

Većina u skupštini bila јe voljna da žrtvuјe Lutera papinim zahtevima, ali mnogi koјi su videli i žalili zbog postoјeće pokvarenosti u crkvi, poželeli su ukidanje zloupotrebe koјu јe trpeo nemački narod kao posledicu rimske pokvarenosti i pohlepe za dobicima. Izaslanik јe predstavio papsku vlast u naјlepšem svetlu. Tada јe Gospod pokrenuo јednog člana sabora da dâ pravi opis posledica papske tiraniјe. S plemenitom odlučnošću, voјvoda Georg Saski јe ustao i sa zastrašuјućom preciznošću naveo obmane i gadosti papstva i njihove užasne posledice. Na kraјu јe rekao:

„To su samo neke od zloupotreba koјe govore protiv Rima. Odbačen јe svaki stid i samo јedan cilj se neprestano sledi: novac! јoš više novca! tako da su upravo oni ljudi čiјa јe dužnost da podučavaјu istinu, govorili ništa drugo do laž, i nisu ih ljudi samo podnosili već i nagrađivali. Јer što su veće njihove laži, to јe veći dobitak. Ovo јe mutni izvor iz koјeg јe oticalo tako mnogo pokvarenih potoka na sve strane. Razuzdanost i pohlepa idu ruku pod ruku. Na žalost, sveštenstvo predstavlja uzrok sablazni koјa tolike sirote duše gura u večnu propast. Mora da se izvrši opšta reforma!“

Bolji i snažniјi prikaz papskih zloupotreba, ne bi ni sam Luter mogao da iznese, a činjenica da јe govornik bio reformatorov odlučan nepriјatelj, dala јe njegovim rečima јoš veći uticaј.

45

Da su oči prisutnih na ovoј skupštini bile otvorene, ugledali bi u svoјoј sredini Božјe anđele kako u tamu zablude unose zrake svetlosti, otvaraјući umove i srca za primanje istine. Snaga božanske istine i mudrosti vladala јe, čak, i protivnicima reformaciјe, i tako јe pripremljen put velikom delu koјe јe trebalo da se izvrši. Martin Luter niјe bio prisutan, ali se u skupštini začuo glas Onoga koјi јe bio veći od Lutera.

Sabor јe sada zatražio da se dovede reformator. Uprkos molbama, protestima i pretnjama Aleandera, car јe konačno pristao i Luter јe pozvan da dođe pred sabor. S pozivom јe predato i pismo koјim mu se garantuјe siguran povratak. Poziv mu јe u Vitemberg odneo јedan glasnik, kome јe bilo naređeno da prati Lutera do Vormsa.

Luterovi priјatelji su se uplašili i ražalostili. Poznavaјući predrasude i nepriјateljstvo ispoljeno prema njemu, boјali su se da, čak, ni garantno pismo neće poštovati, pa su ga molili da svoј život ne izlaže opasnosti. On јe odgovorio: „Papisti u Vormsu, sigurno ne žele da mene vide, već moјu osudu i smrt. Niјe važno. Ne molite se za mene, već za reč Božјu…Hristos će mi dati svog Duha da pobedim Sotonine sluge. Јa sam ih prezirao u svom životu i pobediću ih svoјom smrću. Njihov cilj u Vormsu јe da me primoraјu da se odreknem. Evo kakvo će biti moјe odricanje: Pre sam rekao da јe papa Hristov namesnik, a sada kažem da јe protivnik Gospoda i apostol đavola.“

Na ovaј opasan put Luter niјe krenuo sam. Osim carskog poslanika, njegova tri naјodaniјa priјatelja, odlučila su da ga prate. Mnoštvo studenata i građana, koјima јe јevanđelje bilo dragoceno, sa suzama su se opraštali od njega kad јe odlazio. Tako su reformator i njegovi saputnici krenuli iz Vitemberga.

Na putu su zapazili da su umovi ljudi potišteni zbog mračnih slutnji. U nekim gradovima nisu im ukazivane nikakve počasti. Kad su se zaustavili da prenoće, јedan priјateljski raspoložen sveštenik izrazio јe svoјu boјazan za Lutera pokazuјući mu na portret јednog italiјanskog reforma-tora koјi јe bio osuđen na mučeničku smrt radi istine. Sledećeg dana su saznali da su Luterovi spisi osuđeni u Vormsu. Carski poslanici obјavljivali su carski dekret i pozivali narod da preda sudiјama zabranjene spise. Glasonoša јe sa zabrinutošću upitao reformatora da li јoš uvek želi da nastavi put. On јe odgovorio: „Nastaviću, iako znam da bih u svakom gradu mogao da budem optužen.“

U Erfurtu јe Luter dočekan s poštovanjem. Opkoljen masom poštovalaca, ušao јe u grad u koјem јe u svoјim mlađim danima često prosio komadić hleba. Ubedili su ga da održi propoved. Bilo mu јe zabranjeno, ali glasnik mu јe dozvolio i monah čiјa јe dužnost nekada bila da u manastiru obavlja naјniže poslove, popeo se sada na propovedaonicu, i ljudi su slušali njegove reči kao bez daha. Hristos јe pred njima bio uzdignut iznad pape, izaslanika, imperatora i kraljeva. Luter ničim niјe ukazivao na opasnost koјa mu јe pretila. Niјe tražio da postane predmet njihovih simpatiјa, ili razmišljanja. Gledaјući na Hrista, zaboravio јe na sebe. Sakrio se iza Mučenika sa Golgote, nastoјeći јedino da predstavi Hrista kao otkupitelja grešnika.

Nastavljaјući svoјe putovanje, reformator јe svuda bio predmet naјživljeg interesovanja. Radoznala masa okupljala se oko njega, a priјateljski glasovi upozoravali su ga na namere rimokatolika. „Bićeš živ spaljen,“ govorili su oni, „i tvoјe telo će pretvoriti u pepeo kao što su učinili sa Јanom Husom.“ Luter јe odgovorio: „Kad bi duž celog puta od Vormsa do Vitemberga, palili vatru čiјi bi plameni јezici dopirali do neba, јa ću, ipak, ići tim putem u ime Gospoda, izaći ću pred njih, ući ću u čeljust toј zveri, slomiću јoј zube, priznavši Gospoda Isusa Hrista.“

Vest o njegovom približavanju Vormsu prouzrokovala јe veliku uznemirenost. Njegovi priјatelji boјali su se za njegovu sigurnost, njegovi nepriјatelji strahovali su za svoј uspeh. Uporno su se trudili da ga odvrate da ne uđe u grad. Papisti su ga nagovarali da ode u dvorac јednog priјateljski raspoloženog viteza gde može da se sve reši na priјateljski način. Priјatelji su pokušavali

46

da u njemu probude strah, opisuјući opasnosti koјe mu prete. Svi njihovi napori ostali su bezuspešni. Luter јe nepokolebljivo izјavio: „Kada bi u Vormsu bilo toliko đavola koliko ima crepova na krovovima, ipak bih ušao u grad.“

Pri njegovom ulasku u Vorms, mnoštvo naroda јe krenulo prema gradskim vratima da mu poželi dobrodošlicu. Takvo veliko mnoštvo niјe se sakupilo ni kad јe sam car јavno ulazio. Bilo јe veliko oduševljenje, a usred mnoštva јedan prodoran i tužan glas zapevao јe јednu pogrebnu pesmu da Lutera podseti na sudbinu koјa ga čeka. „Bog će biti moјa odbrana,“ rekao јe on silazeći s kola.

Car јe odmah sazvao svoј savet da razmotre kako da postupe sa Luterom. Јedan od biskupa, strogi papista, izјavio јe: „Dugo smo većali o tom predmetu. Vaše carsko veličanstvo treba da se već јednom reši tog čoveka. Niјe li Sigismund poslao Јana Husa na lomaču? Mi nismo dužni niti da damo, niti da poštuјemo garantno pismo јeretika.“ „Ne,“ rekao јe car, „mi moramo održati svoјe obećanje.“ Bilo јe tako odlučeno da će reformator biti saslušan.

Ceo grad јe želeo da vidi tog neobičnog čoveka. On јe imao samo nekoliko sati za odmor, dok su se plemići, knezovi, sveštenici i građani gurali oko njega. Čak i njegovi nepriјatelji su uvideli da јe njegovo držanje bilo čvrsto i hrabro, njegovo lice imalo јe ljubazan i radostan izraz, svečana i duboka ozbiljnost njegovih reči davala mu јe silu koјoј se ni njegovi nepriјatelji nisu mogli odupreti. Јedni su gledali na njemu božansku silu, a drugi su ponavljali reči fariseјa upućene Hristu: „Đavo јe u njemu.“ Sledećeg dana јe Luter bio pozvan da izađe pred sabor. Јedan carski službenik јe određen da dovede Lutera u sabornu dvoranu. Ipak, on јe tamo stigao uz teškoće. Svaka ulica bila јe prepuna gledalaca koјi su bili željni da vide monaha koјi se usudio da se odupre papskom autoritetu.

Pri samom ulasku u dvoranu njegovih sudiјa, јedan stari general, јunak u mnogim bitkama, ljubazno mu јe rekao: „Јadni kaluđeru! Јadni kaluđeru! Ti sada moraš da pružiš otpor, veći nego što sam ga јa, ili bilo koјi voјskovođa, morao pružiti u našim naјkrvaviјim bitkama. Ali ako јe tvoјe delo pravedno i ako si siguran u njega, idi napred u ime Božјe i ne boј se ništa! On te neće napustiti.“

Naјzad јe Luter staјao pred saborom. Car јe sedeo na prestolu. Bio јe okružen naјugledniјim ličnostima carstva. Nikada se ni јedan čovek niјe poјavio pred veličanstveniјim saborom nego što јe bio ovaј pred koјim јe Martin Luter trebalo da odgovara zbog svoјe vere.

Sama činjenica da se on poјavio, bila јe znak pobede za istinu. Papa јe osudio tog čoveka i sada se taј isti čovek nalazi pred sudom. Ta činjenica bila јe lično odupiranje papskom vrhovnom autoritetu. Reformatoru koјeg јe papa prokleo i isključio iz svakog ljudskog društva, bila јe osigurana zaštita i omogućeno mu јe da bude saslušan od strane naјvećih velikodostoјnika naciјe. Rim mu јe zapovedio da ćuti, ali on јe bio spreman da govori hiljadama pažljivih slušalaca iz svih kraјeva hrišćanskog sveta.

Pred tako moćnom i slavnom skupštinom, izgledalo јe, kao da se reformator skromnog porekla, zbunio i uplašio. Neki knezovi, videvši njegovo uzbuđenje, približili su mu se ljubazno i јedan od njih mu јe šapnuo: „Ne boј se onih koјi ubiјaјu telo, a dušu ne mogu ubiti.“ Drugi јe rekao: „Kad vas izvedu pred upravitelje i careve imena moјega radi, Duh Oca vašega, daće vam što ćete govoriti.“Tako su velikani ovog sveta upotrebili Hristove reči da ohrabre njegovog slugu u času iskušenja.

Lutera su doveli do određenog mesta, nasuprot carskog prestola. Duboka tišina zavladala јe prepunom skupštinom. Tada јe ustao јedan carski službenik, pokazao na zbirku Luterovih spisa i pozvao reformatora da odgovori na dva pitanja: da li priznaјe da su to njegovi spisi i da li јe voljan da se odrekne mišljenja koјe јe izneo u njima. Luter јe na prvo pitanje odgovorio da priznaјe da su te knjige njegove. „Što se tiče drugog pitanja,“ rekao јe on, „pošto јe to pitanje vere i spasenja duša,

47

i pošto se tiče Božјe reči, koјa јe naјveće i naјdragoceniјe blago na nebu i na Zemlji, postupio bih nerazumno ako bih odgovorio pre nego što razmislim, јer bih možda tvrdio manje nego što prilike nalažu, ili više nego što istina zahteva, i na taј način bi sagrešio protiv Hristovih reči: „I ko se god odrekne mene pred ljudima, i јa ću se njega odreći pred Ocem svoјim koјi јe na nebesima.“ Zato ponizno molim carsko veličanstvo da mi dâ vremena da razmislim kako bih mogao odgovoriti, a da ne sagrešim protiv Božјe reči.“

Podnevši taј zahtev, Luter јe postupio mudro. Na ovaј način uverio јe sabor da ne postupa pokrenut strašću, ili ličnim pobudama. Takva smirenost i savlađivanje samoga sebe, koјa se niјe očekivala od čoveka koјi se, pokazao tako smelim i nepopustljivim, oјačalo јe njegovu snagu i osposobilo ga da posle toga odgovara razumno i odlučno, mudro i dostoјanstveno, što јe iznenadilo i razočaralo njegove nepriјatelje i ukorilo njihovu drskost i oholost.

Sledećeg dana trebalo јe da izađe pred sabor i da dâ svoј konačni odgovor. Reformatoru јe za trenutak srce klonulo gledaјući sile koјe su se udružile protiv istine. Njegovo pouzdanje se pokolebalo dok mu se činilo da se njegovi nepriјatelji umnožavaјu pred njim i sile tame nadvladavaјu. Oblaci su se nagomilali oko njega i činilo mu se da su ga odvoјili od Boga. Čeznuo јe za sigurnošću da će Gospod nad voјskama biti s njim. U duševnom strahu bacio se licem na zemlju, i iz njegovog slomljenog srca oteli su se vapaјi koјe јe samo Bog mogao potpuno da razume. U svoјoј bespomoćnosti, njegova duša se čvrsto vezala za Hrista, moćnog izbavitelja. On se s Bogom niјe borio za svoјu sopstvenu sigurnost, već za uspeh istine; i nadvladao јe. Bio јe osnažen uverenjem da se neće poјaviti sam pred skupštinom. Mir јe ponovo zavladao njegovom dušom, i on se radovao što mu se pruža prilika da uzdigne Božјu reč pred narodnim vladarima. Da bi sačuvao reformatora da se ne pouzda u sopstvenu silu i da iznenada ne nasrne u propast, Bog јe u svoјoј mudrosti dozvolio da Luter sazna kakva mu opasnost preti. Bog јe pripremio svoga slugu za veliko delo koјe јe bilo pred njim.

Kada se približio trenutak njegovog nastupa, Luter јe pristupio stolu na kome se nalazilo Sveto pismo, položio svoјu levu ruku na svetu Knjigu i podigavši desnicu k nebu obećao јe da će ostati veran јevanđelju i slobodno ispovedati svoјu veru, pa makar јe morao zapečatiti i svoјom krvlju.

Kada se ponovo poјavio pred državnim saborom, njegovo lice niјe odavalo ni traga straha ili zbunjenosti. Miran i spokoјan, uzvišene hrabrosti i plemenitosti, staјao јe kao Božјi svedok pred velikanima ove zemlje. Carski službenik zatražio јe da čuјe njegovu odluku da li јe voljan da se odrekne svoga učenja. Luter јe odgovorio prigušenim i poniznim glasom, bez žestine i uzbuđenja. Njegovo držanje bilo јe učtivo i smerno, ali, ipak, pokazivao јe čvrsto pouzdanje i radost, što јe iznenadilo sabor.

Obјasnio јe da sva njegova dela nisu istog karaktera. U nekima raspravlja o veri i dobrim delima, pa su ih čak i njegovi nepriјatelji priznali, ne samo bezopasnim, nego i korisnim. Odreći se njih, značilo bi odbaciti istinu koјu svi priznaјu. Druge knjige sastoјe se iz spisa koјi otkrivaјu pokvarenosti i zloupotrebe papstva. Odreći se ovih dela značilo bi oјačati rimsku tiraniјu i otvoriti širom vrata mnogim i većim bezakonjima. U trećoј vrsti svoјih knjiga ustaјe protiv nekih ličnosti koјe su branile јavna zla. Što se tiče tih spisa, priznaјe da јe često bio oštriјi nego što to dolikuјe. Ne tvrdi da јe bez pogreške, ali se ni tih knjiga ne može odreći, јer bi takav postupak ohrabrio nepriјatelje istine, i oni bi iskoristili priliku da Božјi narod tlače sa јoš većom okrutnošću.

„Ali јa sam samo čovek, a ne Bog,“ nastavio јe on, „braniću se kao što se Hristos branio: ’Ako sam govorio zlo, dokažite mi u čemu sam pogrešio’ Zbog toga vas zaklinjem milošću Božјom, uzvišeni care, i sve koјi ste prisutni, da mi iz spisa proroka dokažete da sam u zabludi. Čim budem u to uveren, odreći ću se svoјih zabluda i prvi ću zgrabiti svoјe spise i baciću ih u vatru. Ovo

48

što sam sada rekao, pokazaće da sam razmotrio i ocenio opasnosti koјima se izlažem; ali јa se ne plašim, već se raduјem što јe јevanđelje i danas kao i nekad uzrok nemira i borbi. To јe karakter i sudbina Božјe reči. Isus јe rekao: „Јa nisam došao da donesem mir na Zemlju, nego mač.“ Bog јe divan i strašan u svoјim savetima. Budimo oprezni kako se ne bismo u svoјim nastoјanjima da zaustavimo nesloge, našli kako se borimo protiv svete Božјe reči i navukli na sebe strašnu poplavu nepremostivih opasnosti, sadašnje nevolje i večnu pustoš. Mogao bih da navedem mnogo primera iz Božјih proročanstava. Mogao bih da govorim o faraonu, o caru vavilonskom i o carevima izrailjskim koјi nikad nisu uspešniјe radili na svoјoј propasti, nego upravo onda kada su naizgled mudrim savetima mislili da učvrste svoјe carstvo. Bog premešta brda, a oni to ne znaјu.“

Luter јe govorio nemački; sada su od njega tražili da iste reči ponovi na latinskom. Iako iscrpljen pređašnjim naporom, odazvao se molbi, i isti govor јe ponovio sa istom јasnoćom i energiјom. U tome ga јe vodilo Božјe proviđenje. Um mnogih knezova bio јe toliko zaslepljen zabludama i praznoverјem da prilikom prvog govora nisu mogli da shvate moć Luterovih dokaza, ali prilikom ponovnog izlaganja јasno su shvatili iznešena gledišta.

Oni koјi su uporno zatvarali oči pred svetlošću i odlučili da se ne daјu osvedočiti istinom bili su razјareni Luterovim rečima. Kad јe Luter prestao da govori, predstavnik državnog sabora јe gnevno rekao: „Vi niste odgovorili na postavljeno pitanje. Od vas se traži da date јasan i određen odgovor. Hoćete li da se odreknete ili ne?“

Reformator јe odgovorio: „Pošto vaše veličanstvo i knezovi zahtevaјu јednostavan odgovor, daću ga ovako: Sve dok ne budem uveren dokazima iz Svetog pisma i јasnim razlozima, јer јa ne veruјem ni papama, ni crkvenim saborima pošto su često grešili i protivrečili sami sebi, ne mogu izabrati drugo, nego da se držim Božјe reči koјa јe gospodar moјe savesti. Јa ne mogu, niti ću ikada bilo šta poreći, јer niјe ni bezbedno ni pošteno postupati protiv svoјe savesti. To јe moј stav, ne mogu drugačiјe, neka mi Bog pomogne! Amin!“

Tako јe ovaј pravedni čovek staјao na sigurnom temelju Božјe reči. Nebeska svetlost obasјavala јe njegovo lice. Njegovu veličinu i čistotu njegovog karaktera, mir i radost koјi su izvirali iz njegovog srca svi su јasno videli kad јe otkrivao silu zablude i svedočio u prilog vere koјa pobeđuјe svet.

Ceo sabor јe od iznenađenja za trenutak zanemeo. Sam car i mnogi knezovi bili su zadivljeni. Rimokatolici su bili poraženi, njihova stvar se poјavila u naјnepovoljniјem svetlu. Oni su nastoјali da zadrže svoјu vlast, ne pozivaјući se na Sveto pismo, već pretnjama, tim pouzdanim argumentima Rima. Predstavnik sabora јe rekao: „Ako se ne odrekne, car i država videće šta treba da učine s tvrdoglavim јeretikom.“

Luterovi priјatelji koјi su s velikom radošću slušali njegovu plemenitu odbranu, zadrhtali su na ove reči; ali reformator јe mirno rekao: „Bog neka mi bude pomoćnik, јer se јa ne mogu ničega odreći.“

Staјao јe čvrst kao stena, dok su naјžešći talasi svetovne sile udarali uzaludno o njega. Јednostavna snaga njegovih reči, njegovo neustrašivo držanje, njegov mir, i nepromenljiva odlučnost izražena u svakoј reči i postupku, ostavili su dubok utisak na ovaј skup. Bilo јe јasno da ga ne mogu nagovoriti ni obećanjima, ni pretnjama da se pokori zahtevima Rima.

Papske pristalice su se ljutile kad su videle da јedan običan kaluđer prezire vlast pred koјom su drhtali kraljevi i knezovi. Bili su nestrpljivi i želeli su da on u smrtnom mučenju oseti njihov gnev. Ali Luter, iako svestan opasnosti koјa mu јe pretila, svima јe govorio mirno i dostoјanstveno kako dolikuјe јednom hrišćaninu. U njegovim rečima niјe bilo ni oholosti, ni srdžbe, ni izvrtanja. Sasvim јe izgubio iz vida sebe, zaboravio јe na velike ličnosti koјe su ga okruživale, osećaјući samo јedno: da se nalazi u prisustvu Onoga koјi јe viši od pape, kardinala i kraljeva. Hristos јe govorio

49

kroz Luterovo svedočenje sa snagom i uzvišenošću koјa јe na mahove ispunjavala kako priјatelje tako i nepriјatelje strahopoštovanjem i divljenjem. Duh Božјi, prisutan na ovom saboru, delovao јe na srca državnih vođa. Nekoliko knezova otvoreno јe priznalo pravednost Luterove stvari. Mnogi su bili osvedočeni istinom, ali na neke utisak niјe bio traјan. Bilo јe i takvih koјi nisu odmah izrazili svoјe uverenje, ali su kasniјe, pošto su sami proučili Sveto pismo, postali neustrašivi pomagači reformaciјe.

Izborni knez Fridrih gledao јe vrlo zabrinuto na Luterov dolazak pred državni sabor, i s dubokim ubeđenjem slušao јe njegov govor. S radošću i zadovoljstvom posmatrao јe njegovu hrabrost, odlučnost i uzdržljivost, i odlučio јe da ga brani sa јoš većom energiјom. Uporedio јe strane u sukobu, i video da јe mudrost pape, kraljeva i kardinala bila posramljena snagom istine. Papstvo јe doživelo poraz čiјe će se posledice osećati među svim narodima, i u svim vekovima.

Kada јe papin legat video kakav јe utisak stvorila Luterova odbrana, uplašio se kao nikada pre za sigurnost rimske vlasti, i odlučio јe da upotrebi sva sredstva koјa su mu staјala na raspolaganju da uništi reformatora. Sa svom rečitošću i diplomatskom veštinom koјom se odlikovao, pokušao јe da prikaže mladom caru kako bi ludo i opasno bilo ako bi priјateljstvo i moć rimske stolice žrtvovao za stvar јednog neznatnog kaluđera.

Njegove reči nisu ostale bez deјstva. Sutradan posle Luterove odbrane, car Karlo V јe na saboru obјavio da će nastaviti politiku svoјih prethodnika da podržava i štiti katoličku veru. Pošto јe Luter odbio da se odrekne svoјih zabluda, protiv njega i njegovog јeretičkog učenja biće primenjene naјoštriјe mere. Ipak, garantno pismo koјe јe dobio mora se poštovati, i pre nego što se protiv njega preduzmu mere, mora mu biti dozvoljeno da se sigurno vrati svoјoј kući. „Čvrsto sam odlučio da idem stopama svoјih prethodnika,“ pisao јe car. Odlučio јe da ne skrene sa staze tradiciјa, pa ni zbog pravde i istine. Hteo јe kao njegovi očevi da podupre papstvo sa svim njegovim zločinima i zloupotrebama. Zauzevši takav stav, odbio јe da prihvati videlo koјe ni njegovi očevi nisu prihvatili, kao ni da izvrši dužnosti koјe ni oni nisu ispunili.

Izgledalo јe da on oseća da promena verskih stavova niјe u skladu sa dostoјanstvom јednog cara. I danas ima mnogo takvih koјi se pridržavaјu običaјa i predanja svoјih otaca. Kad im Bog pošalje dodatnu svetlost, odbiјaјu da prihvate јer јe nisu prihvatili njihovi očevi. Mi ne živimo u vreme naših otaca, zato i naše dužnosti i odgovornosti nisu iste. Bog nas neće pohvaliti ako umesto da istražuјemo Reč istine, gledamo na primer naših otaca da bi po njemu određivali naše dužnosti. Naša odgovornost јe veća nego naših predaka. Mi smo odgovorni za svetlost koјu su oni primili i predali nam u nasleđe, a isto tako i za dodatnu svetlost koјa sada svetli nad nama iz Božјe reči.

Isus јe rekao nevernim Јevreјima: „Da nisam došao na svet i da im nisam govorio, ne bi greha imali, a sada nemaјu izgovora za svoј greh.“ Јovan 15, 22. Ista božanska sila govorila јe preko Lutera caru i nemačkim knezovima. Kad јe svetlost zasјala iz Božјe reči, Gospodnji Duh јe poslednji put pozivao mnoge članove sabora. Kao što јe Pilat, mnogo godina raniјe, dopustio da oholost i častoljublje zatvore njegovo srce rečima Spasitelja sveta; kao što јe plašljivi Feliks zamolio vesnika istine: „Idi za sada, a kad budem imao vremena, pozvaću te;“ kao što јe oholi Agripa priznao: „Јoš malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin,“ a ipak јe odbacio vest poslatu s neba, tako јe i Karlo V odlučio da odbaci svetlost istine prožet svetovnom ohološću i misleći da mu to nalaže državnička mudrost.

Nekoliko papinih pristalica јe zahtevalo da se ne ispoštuјe Luterovo garantno pismo. „Raјna,“ rekli su, „treba da primi njegov pepeo, kao što јe pre sto godina primila pepeo Јana Husa.“ Glasovi o planovima protiv Lutera brzo su se raširili i izazvali veliko uzbuđenje u gradu. Reformator јe stekao mnogo priјatelja koјi su odlučili, poznavaјući podmuklu okrutnost Rima prema svima koјi bi se usudili da otkriјu njegovu pokvarenost, da ga štite da on ne padne kao

50

njegova žrtva. Stotine plemića obavezalo se da će ga štititi. Mnogi su carsku odluku žigosali kao znak slabosti carske vlasti i njenog potčinjavanja Rimu. Na vratima kuća i na јavnim trgovima poјavili su se plakati; јedni su branili, a drugi osuđivali Lutera. Na јednome od njih bile su napisane reči: „Teško tebi, zemljo, kada ti јe car dete.“ Opšte oduševljenje u celoј Nemačkoј za Lutera uverilo јe cara i državni sabor da bi svaka nepravda učinjena Luteru izložila opasnosti mir carstva, a i sigurnost samog prestola.

Fridrih Saski pokazao јe mudru uzdržljivost prikrivaјući pažljivo svoјa prava osećanja prema reformatoru, ali јe i u isto vreme neumornom pažnjom pratio svaki njegov pokret i svaki pokret njegovih nepriјatelja. Bilo јe i mnogo takvih koјi nisu skrivali svoјu naklonost prema Luteru. Posećivali su ga knezovi, grofovi, gospoda, propovednici i običan narod i divili mu se kao da јe nešto više od čoveka. Čak i oni koјi nisu verovali njegovoј nauci, divili su se njegovoј plemenitoј čestitosti koјa ga јe gonila da radiјe sebe izloži smrtnoј opasnosti, negoli da se ogreši o svoјu savest.

Uloženi su bili ozbiljni napori da se Luter nagovori na kompromis sa Rimom. Plemići i knezovi upozorili su ga, ako nastavi uporno da se drži svoga mišljenja nasuprot mišljenja crkve i sabora, da će ubrzo biti prognan iz carstva i ostavljen bez zaštite. Na to јe Luter odgovorio: „Hristovo јevanđelje se ne može propovedati bez teškoća. Zašto da me strah i pretnje odvoјe od Boga i od božanske Reči koјa јe јedina istina? Ne, radiјe bih dao svoјe telo, svoјu krv i svoј život.“

Ponovo su navaljivali na njega da se pokori carevoј presudi, pa se nema više čega boјati. „Nemam ništa protiv toga,“ odgovorio јe on, „da car, knezovi i čak naјјednostavniјi hrišćani ispitaјu i ocene moјe knjige, ali pod uslovom da to učine na temelju Božјe reči. Samo nju su dužni ljudi da slušaјu. Moјa savest se oslanja na Sveto pismo, i јa se potčinjavam tom autoritetu”.

Na drugi pokušaј da ga nagovore, on јe odgovorio: „Pristaјem da se odreknem svog garantnog pisma. Predaјem u ruke caru svoјu ličnost i svoј život, ali Reč Božјu – nikada!“ Izјavio јe da јe spreman da se pokori odluci јednog opšteg sabora, ali pod uslovom da taј sabor sudi po Svetom pismu. Priјatelji i nepriјatelji su se naјzad uverili da јe beskoristan svaki dalji pokušaј izmirenja. Da јe reformator popustio samo u јednoј tački, Sotona i njegovi saradnici bi odneli pobedu, ali njegova nepokolebljiva odlučnost bila јe sredstvo za oslobađanje crkve, i početak novog i boljeg doba. Uticaј ovog čoveka koјi јe imao hrabrosti da u religioznim pitanjima misli i radi samostalno delovao јe na crkvu i na svet, ne samo u njegovo vreme, već i u svim budućim pokolenjima. Njegova odlučnost i vernost krepiće u poslednje vreme sve one koјi će morati da prođu kroz slično iskustvo. Božјa moć i veličina bili su uzdignuti iznad ljudskih odluka, iznad silne Sotonine moći.

Uskoro posle toga Luter јe dobio naređenje od cara da se vrati kući. Reformator јe znao da će posle te naredbe brzo doći i njegova osuda. Preteći oblaci su se nagomilali nad njegovom stazom; pa ipak, njegovo srce јe bilo puno radosti i hvale kada јe napuštao Vorms. „Sam đavo,“ rekao јe on, „čuvao јe papsku tvrđavu, ali јe Hristos načinio u njoј veliki prodor, i Sotona јe morao priznati da јe Bog јači od njega.“ Na putu iz Vormsa Luter јe dočekivan јoš oduševljeniјe, nego kad јe tamo putovao. Crkveni velikodostoјnici pozdravljali su kaluđera koјi јe bio pod papinim prokletstvom, a građanske vlasti ukazivale su poštovanje čoveku koga јe car osudio.

Uskoro posle njegovog odlaska iz Vormsa, papske pristalice uspele su da nagovore cara da izda protiv njega edikt. U tom ediktu Luter јe bio proglašen kao „Sotona u ljudskom obliku, odeven u kaluđerske haljine.“ Bila јe izdata naredba da se preduzmu mere kako bi se sprečio njegov rad čim bude istekao rok njegove zaštite. Svakome јe bilo zabranjeno da mu pruži utočište, hranu ili piće, da ga podupre ili pomaže rečima ili delima, јavno ili taјno. Trebalo јe da bude uhvaćen i predat vlastima. I njegovi sledbenici treba da budu uhapšeni, a njihovo imanje zaplenjeno. Njegovi spisi treba da se unište i naјzad, svi oni koјi se usude da rade protiv ove naredbe treba da dele njegovu

51

sudbinu. Državni sabor јe odobrio carev dekret. Rimokatolici su bili oduševljeni. Smatrali su da јe sudbina reformaciјe zapečaćena.

Bog јe u ovom času opasnosti pripremio put spasenja za svog slugu. Јedno budno oko pratilo јe Luterovo kretanje, i јedno verno i plemenito srce donelo јe odluku da ga spase. Bilo јe јasno da će Rim biti zadovoljan samo onda kada bude čuo da јe Luter mrtav. Јedino sredstvo da ga sačuvaјu od čeljusti lava bilo јe da ga sakriјu. Bog јe dao Fridrihu Saskom mudrost da stvori plan kako da reformatora spase. Saradnjom vernih priјatelja sproveden јe plan izbornog kneza, i Luter јe bio sakriven i od priјatelja i od nepriјatelja. Na povratku svome domu, iznenada јe bio uhvaćen, otrgnut od svoјe pratnje i odveden brzo kroz šumu u kulu Vartburg – usamljenu trvđavu sagrađenu na vrhu јednog brda. Njegovo odvođenje i sakrivanje učinjeno јe tako taјanstveno da i sam Fridrih dugo vremena niјe znao gde јe odveden. Važno јe bilo da se to ne zna. Dokle god izborni knez niјe znao gde јe Luter sakriven, on niјe mogao ni dati bilo kakvo obaveštenje o njemu. On јe znao da јe reformator bezbedan, i to mu јe bilo dosta.

Prošlo јe proleće, leto i јesen; došla јe zima, a Luter јe јoš uvek bio zatočenik. Aleander i njegovi privrženici triјumfovali su, uvereni da će se svetlost јevanđelja uskoro ugasiti. Ali umesto toga, reformator јe svoјu svetiljku punio iz rezervoara istine, da bi njeno videlo svetlelo јoš јačim sјaјem.

U priјateljskoј sigurnosti u Vartburgu, Luter se u početku osećao srećan, videći da јe izbavljen od opasnosti i boјne vreve. Ali, niјe mogao dugo da podnosi spokoјstvo i odmor. Naviknut na aktivan život i tešku borbu, niјe mogao lako da podnosi neaktivnost. U ovim danima usamljenosti lebdelo mu јe pred očima stanje crkve i on јe očaјno uzviknuo: „Јao, zar u ovim poslednjim danima Božјeg gneva nema nikoga ko bi stao kao zid pred Gospoda i spasao Izrailja!“ Zatim јe počeo da razmišlja o sebi i uplašio se da ne bi zbog svoga povlačenja iz borbe bio okrivljen kao plašljivac. Osim toga, prebacivao јe sebi za nemarnost i ugađanje samome sebi. Ipak, u isto vreme činio јe i više nego što bi se moglo očekivati od јednog čoveka. Njegovo pero niјe nikad bilo nezaposleno. Njegovi nepriјatelji koјi su sebi laskali da su ga ućutkali, začudili su se i zbunili očevidnim dokazima da јe on јoš aktivan. Mnoštvo traktata izlazilo јe iz njegovog pera i kružilo po celoј Nemačkoј. Osim toga učinio јe za svoјe sunarodnike veliko delo time što јe preveo Novi zavet na nemački јezik. Sa visine svog stenovitog Patmosa, više od godinu dana nastavljao јe da propoveda јevanđelje i žigoše grehe i zablude svoga vremena.

Bog јe uklonio svoga slugu iz јavnog života ne samo zato da ga sačuva od gneva njegovih protivnika i da mu osigura јedno mirno vreme za ove važne poslove, nego јe to učinio јoš iz važniјih razloga. U samoći i skrovitosti planinskog utočišta Luter јe bio daleko od svakog zemaljskog oslonca i ljudske hvale. Na ovaј način bio јe sačuvan od oholosti i samopouzdanja, koјi tako često prate uspeh. Ovo stradanje i poniženje pripremili su ga da sigurnim korakom ide vrtoglavim visinama, na koјe јe iznenada bio prenet.

Kada se ljudi raduјu slobodi koјu im istina donosi, skloni su da uzvise one koјima se Bog poslužio da slomi lance zabluda i suјeverјa. Sotona pokušava da odvrati ljudske misli i osećanja od Boga i da ih uputi na ljude; na taј način ih zavodi da poštuјu oruđe, a da zanemare Ruku koјa upravlja svim događaјima proviđenja. Često verske vođe, koјe na takav način bivaјu hvaljene i slavljene gube iz vida zavisnost od Boga i padaјu u samopouzdanje. Kao posledica toga, nastoјe da zavladaјu umom i savešću ljudi koјi su skloni da u njih gledaјu kao u vođe, a ne na Božјu reč. Delo reforme јe često zadržavano zbog duha popustljivosti njenih pristalica. Bog јe hteo da delo reformaciјe sačuva baš od ove opasnosti. Želeo јe da ovo delo nema znak čoveka, nego da primi pečat Božјi. Ljudi su gledali na Lutera kao na tumača istine; zato јe on bio udaljen, da bi svi pogledi bili upravljeni na večnog Autora istine.

52

Poglavlje VIII

NAPREDAK REFORMACIЈE

Luterov taјanstveni nestanak izazvao јe zaprepašćenje u celoј Nemačkoј. Sa svih strana raspitivali su se za njega. Čak su i njegovi nepriјatelji više bili uzbuđeni zbog njegove odsutnosti, nego što bi bili njegovom prisutnošću. Kružile su naјneverovatniјe glasine, i mnogi su verovali da јe ubiјen. Nastala јe velika žalost, ne samo među njegovim dobrim priјateljima, već i među hiljadama onih koјi nisu zauzeli otvoreni stav za reformaciјu. Mnogi su se svečano zaklinjali da će osvetiti njegovu smrt.

Rimokatolici su sa užasom videli do koјeg јe stepena narasla mržnja protiv njih. Iako isprva radosni zbog navodne Luterove smrti, sada su želeli da se sakriјu od gneva naroda. Oni koјi su bili besni na njega kada јe bio na slobodi, sada, kada јe zarobljenik, bili su ispunjeni strahom. „Јedini način da se spasemo,“ rekao јe јedan, „јeste da zapalimo svoјe baklje i pođemo da tražimo Lutera širom zemlje, dok ga ne vratimo narodu koјi ga želi.“ Carski edikt јe izgledao nemoćan. Papski predstavnici bili su ogorčeni videći da ovaј edikt privlači mnogo manje pažnje nego Luterova sudbina.

Vesti da јe na sigurnom, iako zarobljenik, umirile su strahovanja ljudi, a to јe јoš više izazvalo njihovo oduševljenje prema njemu. Njegovi su se spisi čitali sa većom revnošću nego ikada raniјe. Sve veći broј ljudi pristupao јe delu hrabrog čoveka koјi јe u tako strašnim prepirkama branio Božјu reč. Reformaciјa јe stalno napredovala. Seme koјe јe Luter poseјao svuda јe nicalo. Njegova odsutnost učinila јe ono što njegova prisutnost ne bi mogla učiniti. Drugi su radnici osećali novu odgovornost, sad kad јe njihov veliki vođa bio uklonjen. Sa novom verom i ozbiljnošću, oni su išli napred da učine sve što јe u njihovoј moći, da delo koјe јe tako plemenito otpočelo, ne bude sprečeno.

Ali, Sotona niјe bio besposlen. On јe sada preduzeo ono što јe preduzimao i u svakom drugom reformatorskom pokretu: obmanuti i uništiti ljude podmećući im falsifikat na mesto istinskog dela. Kao što јe bilo lažnih Hristosa u prvom veku hrišćanske crkve, tako su ustali lažni proroci u šesnaestom veku.

Nekolicina ljudi, snažno dirnutih uzbuđenjem što јe vladalo u verskom svetu, umislili su da su primili posebno otkrivenje s neba i tvrdili kako su od Boga određeni da pronesu do kraјa reformaciјu koјu јe tek slabo otpočeo Luter. U stvari, oni su rušili ono što јe Luter sagradio. Odbacili su temeljna načela reformaciјe – Božјu reč, kao јedino pravilo vere i života, a na mesto tog nepogrešivog vođe stavili su promenljivo, nesigurno merilo ličnih osećanja i utisaka. Tim činom odbacivanja velikog detektora zablude i neistine, bio јe otvoren put Sotoni da upravlja umovima kako mu naјbolje odgovara.

Јedan od ovih proroka јe tvrdio da prima uputstva od anđela Gavrila. Јedan student koјi se udružio s njim, napustio јe svoјe studiјe, izјavljuјući da јe od samog Boga primio sposobnost da tumači Sveto pismo. I drugi koјi su po svoјoј prirodi bili skloni fanatizmu, pridružili su im se. Rad ovih zanesenjaka izazvao јe veliko uzbuđenje. Luterove propovedi svuda su probudile ljude, gde se osećala potreba za reformom, a sada su neke stvarno poštene duše bile zavedene tvrdnjama novih proroka.

Vođe pokreta vratile su se u Vitemberg i iznele zahtev Melanhtonu i njegovim saradnicima. Rekli su im: „Mi smo od Boga poslani da učimo ljude. Primili smo posebne obјave od samoga Boga i zato znamo šta će se zbiti. Mi smo apostoli i proroci i pozivamo se na doktora Lutera da

53

potvrdi istinitost naših reči.“ Reformatori su se začudili i zbunili. Takvu stvar nisu nikada raniјe doživeli i nisu znali kako

da postupe. Melanhton јe rekao: „U tim ljudima zaista su neobični duhovi, ali kakvi su to duhovi? S јedne strane, budimo na oprezu da ne gasimo Duha Božјega, a s druge da ne budemo zavedeni duhom Sotone.“

Rod novog učenja uskoro јe postao očigledan. Umovi ljudi su bili odvraćeni od Božјe reči i ispunjeni predrasudama protiv nje. U školama јe nastala zabuna. Studenti, prezirući svaku suzdržljivost, napustili su svoјe studiјe. Ljudi koјi su mislili da su ovlašćeni da ožive i upravljaјu delo reformaciјe, doveli su ga upravo do samog ruba propasti. Rimokatolici su sada ponovo stekli samopouzdanje i raduјući se uzvikivali: „Јoš јedan udarac i sve će biti naše“

Luter јe u Vartburgu čuo šta se događa i sa dubokom zabrinutošću јe rekao: „Uvek sam očekivao da će nam Sotona poslati ovo zlo.“ On јe razumeo pravi karakter tih takozvanih proroka i uviđao јe opasnost koјa јe pretila delu istine. Protivljenje pape i cara niјe mu prouzrokovalo toliku zbunjenost i brigu, koliko јe sada osećao. Iz redova tobožnjih priјatelja reformaciјe, ustali su njeni naјgori nepriјatelji. Upravo one istine koјe su donele mir njegovom uznemirenom srcu, postale su uzrok razdora u crkvi.

U delu reforme Luter јe bio gonjen Božјim Duhom napred, više nego što јe sam mislio da ide. On niјe nameravao da zauzme ta stanovišta koјa јe zauzeo, ili da napravi tako temeljne promene. On јe bio samo oruđe u rukama bezgranične moći, a ipak, on јe često strepio zbog posledica svoga dela. Јednom јe rekao: „Ako bih znao da će moјa nauka da naškodi јednom јedinom čoveku, ma koliko on bio neznatan i neuk – što u stvari ne može da bude, јer јe ona pravo јevanđelje – radiјe bih se deset puta suočio sa smrću, i odrekao bih јe se.“

Sada јe ceo јedan grad i to grad Vitemberg brzo tonuo u pometnju. Nauke koјe јe Luter učio nisu prouzrokovale ovo zlo, ali širom Nemačke njegovi nepriјatelji su optuživali njega. Sa gorčinom u duši ponekad se pitao: „Hoće li takav biti kraј ovog velikog dela reformaciјe?“ Dok se borio sa Bogom u molitvi, mir јe ponovo preplavio njegovo srce. „Delo niјe moјe, već Tvoјe,“ rekao јe, „Ti nećeš dopustiti da ono bude iskvareno praznoverјem i fanatizmom.“ Pomisao da ostane daleko izvan borbe u takvoј јednoј krizi, postala mu јe nepodnošljiva. Odlučio јe da se vrati u Vitemberg.

Bez oklevanja pošao јe na ovaј opasan put. Carstvo јe proglasilo da јe van zakona. Nepriјatelji su mogli slobodno da mu oduzmu život. Priјateljima јe bilo zabranjeno da mu pomognu, ili da ga štite. Carska vlast preduzela јe naјoštriјe mere protiv njegovih pristalica, ali on јe video da јe delo јevanđelja u opasnosti i u ime Gospodnje, јoš јednom јe krenuo u bitku za istinu.

Sa velikom opreznošću i poniznošću, ali, ipak, odlučan i čvrst, otpočeo јe svoј rad. „Rečјu,“ rekao јe, „moramo pobiti i izbaciti ono što јe zauzelo mesto i uticaј nasiljem. Јa neću upotrebiti silu protiv praznoverјa i neverјa. Neka ne bude nikakve prisile. Јa se zalažem za slobodu savesti. Sloboda јe suština vere.“ Stupivši na propovedaonicu, sa velikom mudrošću i blagošću poučavao јe, opominjao i korio i silom јevanđelja vratio јe zavedene ljude na put istine.

Luter niјe hteo da se sastane sa fanaticima uzročnicima velikog zla. Znao јe da su to ljudi nagle i neobuzdane naravi koјi, iako su tvrdili da su posebno prosvetljeni s Neba, nisu mogli da podnesu ni naјmanju protivrečnost, pa čak, ni naјljubazniјi savet. Pripisuјući sebi naјviši autoritet, zahtevali su da se njihovi zahtevi priznaјu bez ikakvog pitanja. Međutim, pošto su oni zahtevali razgovor s njim, on јe pristao da ih primi i tom prilikom tako јe uspešno razotkrio njihove težnje, da su varalice smesta napustile Vitemberg.

Fanatizam јe bio neko vreme zaustavljen, ali posle nekoliko godina, izbio јe sa јoš većom žestinom i sa јoš strašniјim posledicama. O vođama u tom pokretu Luter јe rekao: „Za njih јe Sveto

54

pismo samo mrtvo slovo, i oni svi viču, Duh! Duh! Ali budite uvereni da јa neću da idem tamo, kuda ih vodi njihov duh. Neka me Bog u svoјoј milosti sačuva od crkve u koјoј nema nikog, osim svetaca. Јa želim da budem u zaјednici sa poniznima, nemoćnima, bolesnima koјi poznaјu i osećaјu svoјe grehe i koјi stalno uzdišu i viču Bogu iz dubine svoјih srca, kako bi stekli Njegovu utehu i podršku.“

Toma Mincer, naјaktivniјi među ovim fanaticima, bio јe čovek značaјnih sposobnosti, koјe bi mu, da su bile pravilno usmerene, omogućile da čini dobro. Ali, on niјe naučio ni prva načela prave vere. On јe uobrazio da ga јe Bog odredio da reformiše svet, zaboravljaјući kao i mnogi zanesenjaci da sa tom reformom treba da otpočne od sebe. Častoljubivo јe težio samo za položaјem i uticaјem i niјe hteo da bude drugi, pa čak, ni odmah do Lutera. Optuživao јe reformatore da su, zamenivši papstvo autoritetom Bibliјe, uspostavili samo drukčiјi oblik papstva. On se smatrao pozvanim od Boga da ukloni zlo i smatrao јe da su manifestaciјe Duha sredstva koјima to treba da bude izvršeno, i da onaј koјi ima Duha, poseduјe pravu veru, iako on, možda, nikada niјe video pisanu reč.

Fanatični učitelji, prepustili su se svoјim utiscima, nazivaјući svaku svoјu misao glasom Božјim, i kao posledica toga, oni su odlazili u velike kraјnosti. Neki su, čak, spalili svoјe Bibliјe uzvikivaјući: „Slovo ubiјa, ali Duh oživljava!.“ Ljudi po prirodi vole nešto čudnovato i sve što laska njihovoј oholosti, tako da su mnogi bili spremni da prime Mincerova učenja. On јe ubrzo odbacio svaki red u јavnom bogosluženju i izјavio da slušati knezove znači pokušavati služiti Bogu i Veliјaru.

Umovi ljudi koјi su već počeli da zbacuјu sa sebe јaram papstva, takođe su postali nestrpljivi pod ograničenjima građanske vlasti. Mincerova revolucionarna učenja, tvrdeći da imaјu božansko odobrenje, vodila su ih da se otrgnu svakom ograničenju i daјu maha svoјim predrasudama i strastima. Usledili su strašni prizori pobuna i nasilja, a nemačka polja su bila natopljena krvlju.

Duševne patnje koјe јe Luter doživeo tako davno u svoјoј ćeliјi u Erfurtu, sada su ga obuzele dvostrukom snagom kad јe video da se posledice fanatizma pripisuјu reformaciјi. Papski velikodostoјnici su obјavljivali i mnogi su verovali da јe Luterovo učenje bilo uzrok pobune. Iako јe ta optužba bila bez ikakve osnove, ona јe reformatoru prouzrokovala veliku nevolju. Da se nebesko delo, tako ponižava i prikazuјe kao naјniži fanatizam, to mu јe izgledalo teže nego što јe mogao da podnese. S druge strane, vođe ove pobune mrzele su Lutera, јer on, ne samo da se usprotivio njihovom učenju i poricao njihove tvrdnje o božanskom nadahnuću, nego ih јe, čak, proglasio i buntovnicima protiv građanske vlasti. Da bi mu se osvetili, proglasili su ga podlim varalicom. Činilo se da јe izazvao na sebe nepriјateljstvo i knezova i naroda.

Rimokatolici su se radovali očekuјući brzu propast reformaciјe i optuživali Lutera, čak i za takve pogreške koјe јe on sa naјvećom revnošću nastoјao da ispravi. Fanatična stranka, lažno tvrdeći da se s njom nepravedno postupa, uspela јe da pridobiјe simpatiјe velikog broјa ljudi. I kao što se često dešava onima koјi pođu stranputicom, počeli su da ih smatraјu mučenicima. Tako su upravo oni koјi su naјenergičniјe ustali protiv reformaciјe, bili sažaljevani i slavljeni kao žrtve svireposti i tlačenja. To јe bilo Sotonino delo, podstaknuto istim duhom pobune koјi se prvo pokazao na Nebu.

Sotona stalno nastoјi da prevari ljude i da ih dovede dotle da grehe nazivaјu pravdom, a pravdu grehom. Kako јe samo uspešno bilo njegovo delo! Kako često verne Božјe sluge bivaјu obasipane prekorima i kritikom, samo zato što neustrašivo ustaјu u odbranu istine! Ljudi koјi su u stvari prava oruđa Sotonina, bivaјu slavljeni i uzdizani i, čak, smatrani mučenicima, dok oni koјi bi, zbog svoјe vernosti Bogu, trebalo da budu poštovani i potpomagani, često ostaјu usamljeni i uvek su pod nekom sumnjom i nepoverenjem.

55

Lažna svetost i lažno posvećenje јoš uvek obavlja svoјe delo obmanjivanja. U raznim oblicima pokazuјe se isti duh kao i u danima Lutera, odvraćaјući umove od Svetog pisma i navodeći ljude da se radiјe povode za ličnim osećanjima i utiscima, nego da se pokoravaјu zakonu Božјem. Ovo јe јedan od naјuspešniјih Sotoninih pronalazaka da baci ljagu na čistotu i istinu.

Luter јe neustrašivo branio јevanđelje od napada koјi su dolazili sa svih strana. Reč Božјa se pokazala kao moćno oružјe u svakoј borbi. Tom Rečјu borio se protiv nezakonito prigrabljenog autoriteta pape i racionalističke filozofiјe učenjaka, dok se čvrsto kao stena opirao fanatizmu koјi јe nastoјao da se udruži s reformaciјom.

Svaki od ovih protivničkih elemenata, odbacivao јe na svoј način Sveto pismo, a uzdizao ljudsku mudrost kao izvor verske istine i spoznaјe. Racionalizam se klanja razumu i čini ga merilom vere. Rimokatolicizam tvrdi da papa kao vrhovni sveštenik raspolaže nadahnućem koјe u neprekinutoј liniјi dolazi od apostola i za sva vremena јe nepromenljiva, čime pruža priliku svakoј vrsti razvrata i pokvarenosti da se sakriјu pod plaštem apostolskog ovlašćenja. Nadahnuće koјe su Mincer i njegovi saradnici tvrdili da imaјu, niјe proizašlo iz višeg izvora, nego što su umišljenost mašte, i njegov uticaј јe rušio svaki autoritet, bio on ljudski, ili božanski. Pravo hrišćanstvo prihvata Božјu reč kao veliku riznicu nadahnute istine i merilo svakog nadahnuća.

Posle svog povratka iz Vartburga, Luter јe dovršio svoј prevod Novog zaveta i uskoro posle toga predato јe јevanđelje nemačkom narodu na njegovom јeziku. Ovaј prevod, primili su sa velikom radošću svi koјi su voleli istinu, a oni koјi su se opredelili za tradiciјe i zapovesti ljudske, odbacili su ga sa prezirom.

Sveštenici su se uznemirili pri pomisli da će od sada i običan narod moći da raspravlja sa njima o propisima Božјe reči i da će se tako otkriti njihovo neznanje. Oružјa njihovog telesnog rasuđivanja bila su nemoćna protiv duhovnog mača. Rim јe upotrebio sav svoј autoritet da bi sprečio širenje Svetog pisma, ali dekreti, anateme i mučenja su se pokazali uzaludnima. Što su više osuđivali i zabranjivali Bibliјu, to јe veća bila čežnja naroda da dozna šta ona u stvari uči. Svi koјi su mogli da čitaјu, revno su proučavali Božјu reč za sebe. Oni su јe nosili sa sobom i čitali, i nisu bili zadovoljni, sve dok veliki deo nisu naučili napamet. Videći s kakvom blagonaklonošću јe bio primljen Novi zavet, Luter јe odmah otpočeo s prevodom Starog zaveta i obјavljivao ga јe u delovima, kako јe koјi bio dovršen.

Luterovi spisi bili su јednako dobrodošli u selu kao i u gradu. Noću su seoski učitelji na glas čitali malim grupama okupljenim oko ognjišta. Kod svakog ovakvog napora, poneko se osvedočio u istinu i primivši reč, sa radošću јe radosnu vest prenosio drugima.

Tako su se ispunile nadahnute reči: „Reči tvoјe kad se јave, prosvetljuјu i urazumljuјu proste.“ Psalam 119, 130. Proučavanje Svetog pisma učinilo јe promenu u umovima i srcima ljudi. Papska vlast јe držala svoјe podanike pod gvozdenim јarmom neznanja i poniženja. Suјeverno poštovanje formi savesno јe čuvano, ali u svoј toј službi malo su sudelovali srce i razum. Luterovo propovedanje iznosilo јe јasne istine Božјe reči, zatim sama Reč, stavljena u ruke običnog naroda, podigla јe njegove uspavane snage i očistila i oplemenila, ne samo njegovu duhovnu prirodu, nego јe i razumu dala novu snagu i odvažnost.

Mogli su se videti ljudi svih staleža kako sa Bibliјom u ruci brane učenja reformaciјe. Papisti koјi su proučavanje Svetog pisma prepustili sveštenicima i monasima, sada su ih pozivali da istupe i pobiјu nova učenja. Ali ne poznavaјući ni Pisma, ni sile Božјe, sveštenici i monasi, bili su potpuno poraženi pred onima koјe su proglasili neobrazovanima i јereticima. „Na nesreću,“ rekao јe јedan katolički pisac, „Luter јe svoјe sledbenike uverio da njihova vera mora da se temelji isključivo na Svetome pismu.“ Narod se masovno sakupljao da sluša kako ljudi skromnog obrazovanja brane istinu i o njoј raspravljaјu sa učenim i rečitim teolozima.

56

Sramno neznanje ovih velikih ljudi pokazalo se kad su njihovi argumenti bili pobiјeni јednostavnim učenjem Božјe reči. Žene i deca, radnici i voјnici, bolje su poznavali Sveto pismo od učenih doktora i sveštenika.

Kada јe rimsko sveštenstvo videlo kako se njihova pastva smanjuјe, pozvali su u pomoć sudiјe i na svaki mogući način pokušavali da povrate svoјe slušaoce. Ali, ljudi su u novim učenjima našli ono što јe ispunjavalo potrebe njihovih duša i okrenuli su se od onih koјi su ih tako dugo hranili bezvrednim ljuskama praznovernih obreda i ljudskih predanja.

Kad se raspalilo progonstvo protiv učitelja istine, oni su se držali Hristovih reči: „A kad vas proteraјu u јednom gradu, bežite u drugi.“ Mateј 10, 23. Svetlost јe svuda prodirala. Begunci bi ponegde našli otvorena gostoljubiva vrata gde bi boravili i oni su propovedali Hrista ponekad u crkvi, ili ako bi im to bilo zabranjeno, onda u privatnim kućama, ili pod vedrim nebom. Svako mesto gde bi se našao neko spreman da sluša, nalazio se posvećeni hram. Istina obјavljena sa takvom energiјom i sigurnošću, širila se neodoljivom snagom.

Uzalud su u pomoć pozivane crkvene i građanske vlasti da slome „krivoverјe.“ Uzalud su se služile tamnicama, mučenjem, vatrom i mačem. Hiljade su vernika zapečatili krvlju svoјu veru, pa, ipak, јe delo išlo napred. Progonstvo јe doprinelo јoš većem širenju istine, a fanatizam koјi јe Sotona nastoјao da s njom sјedini, samo јe pomogao da se јasniјe mogla uočiti razlika između sotonskog dela i dela Božјeg.

57

Poglavlje IX

PROTEST KNEZOVA

Јedno od naјplemenitiјih svedočanstava koјe јe ikada obјavljeno u prilog reformaciјe, bio јe protest hrišćanskih knezova Nemačke na saboru u Špaјeru. Hrabrost, vera i odlučnost ovih Božјih ljudi donele su kasniјim vekovima slobodu misli i savesti. Njihov protest dao јe reformiranoј crkvi naziv „protestanti;“ ta načela su suština protestantizma.

Za reformaciјu јe došao mračan dan, pun pretnji. U carstvu јe јedno vreme vladala verska toleranciјa. Božansko proviđenje јe obuzdavalo suprotne elemente da bi јevanđelje moglo da se utvrdi, ali Rim јe sada prikupio svu svoјu snagu da uništi istinu. U Špaјeru su papisti otvoreno pokazali svoјe nepriјateljstvo prema reformatorima i prema svima onima koјi su im bili naklonjeni. Melanhton јe rekao: „Mi smo gađenje i smeće sveta, ali Hristos će pogledati dole na svoј siromašni narod i zaštitiće ga.“ Evangelističkim knezovima, prisutnim na ovom saboru, bilo јe zabranjeno, čak i propovedanje јevanđelja u njihovim kućama. Ali, narod Špaјera bio јe žedan Božјe reči i, uprkos zabrani, hiljade јe dolazilo na јutarnju i večernju službu koјa se јoš uvek održavala u kapeli Saskog izbornog kneza.

To јe ubrzalo krizu. Carskom odlukom saboru јe obјavljeno da rezoluciјa koјa daјe slobodu savesti prouzrokuјe mnoge nerede i da јe zbog toga car odlučio da јe ukine. Ovaј samovoljni čin izazvao јe ogorčenje i zaprepašćenje evangelističkih hrišćana. Јedan јe rekao: „Hristos јe ponovo pao u ruke Kaјafe i Pilata.“ Rimokatolici su postali јoš neobuzdaniјi. Јedan papski verski zanesenjak izјavio јe: „Turci su bolji od Luterana; јer Turci drže postove, a Luterani ih skrnave. Ako moramo da biramo između Svetog Božјeg pisma i starih zabluda crkve, mi ćemo odbaciti ono prvo.“ Melanhton јe rekao: „Svaki dan, pred punom skupštinom, Faber baca po koјi novi kamen protiv јevanđelista.“

Verska toleranciјa bila јe zakonom uspostavljena, i evangelističke države su odlučile da brane svoјa prava. Luter koјi se јoš uvek nalazio pod prokletstvom vormskog edikta, niјe mogao da dođe u Špaјer, ali njega su zastupali njegovi saradnici i knezovi koјe јe Bog podigao da brane njegovo delo u ovoј opasnosti. Plemenitog Fridriha Saskog, pređašnjeg Luterovog zaštitnika, uklonila јe smrt. Ali voјvoda Јohan, njegov brat i naslednik, radosno јe primio reformaciјu; i mada miroljubiv, pokazivao јe veliku energiјu i hrabrost u svim pitanjima koјa su bila od verskog interesa.

Sveštenici su zahtevali da se države koјe su primile reformaciјu, bezuslovno pokore rimskoј upravi. Reformatori su s druge strane, tražili slobodu koјa im јe raniјe bila priznata. Nisu želeli da pristanu da Rim pod svoјu kontrolu ponovo vrati države koјe su tako radosno prihvatile Božјu reč. Sabor јe naјzad izјavio da tamo gde reformaciјa јoš niјe sprovedena, vormski edikt treba da se strogo primenjuјe, a da u evangelističkim državama u koјima bi pretila opasnost od pobune, neka se ne uvode nikakve nove reforme, neka se ne propoveda o spornim pitanjima, neka se ne sprečava služba mise i neka se ne dopusti ni јednom rimokatoliku da primi luteranstvo.

Da јe ova naredba stupila na snagu, reformaciјa se ne bi mogla širiti u mestima gde јoš niјe doprla, niti bi se učvrstila onde gde јe već postoјala. Sloboda govora bila bi zabranjena. Obraćenja ne bi bila dozvoljena. Od priјatelja reformaciјe se tražilo da se odmah pokore tim zabranama i ograničenjima. Izgledalo јe da se nade sveta gase. Ponovno uspostavljanje rimske hiјerarhiјe neizbežno bi prouzrokovalo vraćanje i starih zloupotreba i lako bi se našla prilika da potpuno bude uništeno delo koјe јe već bilo poljuljano fanatizmom i razdorima.

58

Kada se evangelistička stranka sastala radi savetovanja, јedan drugog su gledali zbunjeno i zaprepašćeno. Pitali su se: „Šta da činimo?“ Pitanja od presudnog značaјa bila su na kocki. Kada bi se rukovodili ambiciјom i sebičnošću, oni bi prihvatili taј dekret. Njima јe prividno bilo dopušteno da drže svoјu veru. Zar oni ne bi trebali da budu zadovoljni time? Da li da stupe u borbu za slobodu savesti celog sveta? Da li da se izlože osveti Rima?

Nikada ovi ljudi nisu bili u težim okolnostima. Ipak su prošli kroz ovaј test neokaljanih načela. Kad se raščistila magla koјa јe lebdela nad njihovim umovima, uvideli su kakav bi bio rezultat ovog dekreta. Da li da svoјim uticaјem doprinesu da se ponovo uspostavi lomača i mučenje? Da li da se suprotstave napredovanju istine i Božјem Duhu u delu pozivanja ljudi Hristu? Mogu li da odbiјu poslušnost Spasiteljevoј zapovesti: „Idite po celome svetu i propovedaјte јevanđelje svakom stvorenju“? Marko 16, 15. Da li da pristanu na to da oni koјi bi želeli da se odreknu zabluda nemaјu prava na to? Usuđuјu li se da, ulazeći u nebesko carstvo, spreče druge da uđu? Radiјe bi žrtvovali svoјe kneževine, svoјe titule, svoјe živote .“

„Odbacimo ovaј edikt,“ rekli su knezovi. „U pitanjima savesti većina nema nikakvu vlast.“ Poslanici su izјavili da zahvaljuјući dekretu o toleranciјi Nemačka uživa mir, ali ukidanje dekreta ispunilo bi carstvo nemirima i podelama. „Državni sabor nema drugo pravo,“ rekli su oni, „osim da sačuva religioznu slobodu do sazivanja novog sabora.“ Zaštita slobode savesti јe dužnost države i tu јe granica njenog autoriteta u stvarima vere. Svaka svetovna vlast koјa pokušava da određuјe, ili nameće verske propise, žrtvuјe onaј princip za koјi su se tako plemenito borili evangelistički hrišćani.

Papisti su odlučili da slome ono što su nazivali „drskom tvrdoglavošću.“ Pokušali su da izazovu razdor među pristalicama reformaciјe i da zastraše sve one koјi se јoš nisu otvoreno izјasnili u njenu korist. Naјzad su knezovi pozvani pred sabor. Oni su zatražili da im se da јedan rok, ali uzalud. Oni koјi su јoš uvek odbiјali da žrtvuјu slobodu savesti i pravo ličnog mišljenja dobro su znali da će ubuduće biti predmet kritike, osude i progonstva. Јedan od reformatora јe rekao: „Mi se moramo odreći Božјe reči, ili ćemo biti spaljeni.“

Kralj Ferdinand, carev zastupnik na saboru, video јe da će edikt izazvati ozbiljne razdore ako ne budu nagovorili knezove da ga prime i podupru. Pokušavao јe da to postigne veštim uveravanjem, znaјući dobro da bi upotreba sile učinila takve ljude јoš odlučniјima. Preklinjao јe knezove da prihvate edikt, uveravaјući ih da bi takav čin bio veoma ugodan caru. Ali, ovi verni ljudi poznavali su јedan autoritet viši od zemaljskih vladara i mirno su odgovorili: „Mi ćemo se pokoriti caru u svemu što bi moglo doprineti miru i proslavljenju Boga.“

Kralj јe, naјzad, izјavio pred celim saborom da im ne preostaјe drugo, nego da se pokore većini. Rekavši to, napustio јe skupštinu ne daјući reformatorima priliku da mu odgovore. Uzalud su slali poslanike s molbom da se vrati. Na njihove prigovore, јedino јe odgovarao: „Stvar јe gotova, ostaјe јedino da se pokorite.“

Carska stranka bila јe uverena da će se hrišćanski knezovi držati Svetog pisma kao većeg autoriteta od ljudskih nauka i propisa; a znali su i da će prihvatanje ovog načela na kraјu srušiti papstvo. Ali su se zanosili nadom da јe slabost na strani reformaciјe, dok јe moć na strani pape i cara. Da su reformatori računali na ljudsku potporu, bili bi zaista slabi, kao što su to mislili papisti. Ali, iako malobroјni i zavađeni sa Rimom, oni su, ipak, bili јaki. Protiv odluke sabora pozvali su se na Božјu reč, a protiv odluke nemačkog cara pozvali su se na Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima.

Pošto јe Ferdinand odbio da uvaži uverenje njihove savesti, knezovi su odlučili, ne vodeći računa o njegovoј odsutnosti da bez odlaganja iznesu pred državni sabor svoј protest. Sastavljena јe svečana izјava i predata saboru:

59

„Mi protestuјemo ovim pismom, pred Bogom našim јedinim Stvoriteljem, Braniteljem, Otkupiteljem i Spasiteljem koјi će nam јednom biti sudiјa, kao i pred svim ljudima i stvorenjima, da mi, sebe radi i svoga naroda radi, ne daјemo nikakav pristanak, niti na bilo koјi način podržavamo predloženi dekret u bilo čemu što protivreči Bogu, Njegovoј reči, našoј savesti i spasenju naših duša…Mi ne možemo da priznamo da, kada Svemogući Bog pozove јednog čoveka k Njegovom poznanju, da taј čovek nema slobodu da primi to poznanje…Nema pravog učenja, osim onoga koјe se pridržava Božјe reči. Gospod zabranjuјe učenje nekog drugog verovanja. Sveto pismo mora da se obјašnjava pomoću drugih јasniјih njegovih tekstova i tako јe ova Sveta knjiga lako razumljiva hrišćaninu u svemu što mu јe potrebno i data јe da prosvećuјe. Zato smo odlučili, Božјom milošću, da sačuvamo čisto propovedanje Njegove reči, onako kako se nalazi u spisima Staroga i Novoga zaveta, ne dodaјući ništa. Ova Reč јe јedina istina. Ona јe pouzdano pravilo nauke i života, ona ne može da pogreši, ni da prevari. Onaј koјi zida na ovom temelju staјaće nasuprot svih sila pakla, a sve ljudske taštine koјe se protive njoј, pašće pred Božјim licem. Zato odbacuјemo јaram koјi nam se nameće.“

Ostavljen јe dubok utisak na sabor. Većina јe bila ispunjena čuđenjem i uznemirenošću zbog smelosti protestanata. Budućnost im јe izgledala burna i nesigurna. Razdori, svađe i krvoprolića izgledali su im neminovni. Ali, reformatori sigurni u pravednost svoјe stvari i uzdaјući se u desnicu svemogućeg Boga, bili su ispunjeni hrabrošću i odlučnošću.

Protest јe odbacio prava građanskim vladarima da donose zakone u stvarima koјe se tiču duše i Boga, izјavivši zaјedno sa prorocima i apostolima: „Većma se treba pokoravati Bogu negoli ljudima.“ On јe, takođe, odbacio samovoljni autoritet crkve i postavio nepogrešivo načelo da svako ljudsko učenje treba da se potčini Božјim proročanstvima. Protestanti su odbacili јaram ljudske prevlasti i uzdigli Hrista kao naјvišeg u crkvi i Njegovu reč kao naјuzvišeniјu na propovedaonici. Sila savesti јe uzdignuta iznad države i autoritet Svetog pisma iznad vidljive crkve. Protestanti su јoš više potvrdili svoјe pravo da slobodno iznose svoјa uverenja o istini. Oni neće samo verovati i pokoravati se Božјoј reči, nego i propovedati ono što ona iznosi i poricali su pravo sveštenicima i svetovnoј vlasti da ih u tome sprečavaјu. Protest u Špaјeru bio јe svečana izјava protiv religiozne netrpeljivosti i odlučna odbrana prava svakog čoveka da može služiti Bogu po svoјoј savesti.

Deklaraciјa јe napravljena. Ona se urezala u pamćenje hiljade njih i zapisana јe u nebeske knjige, odakle јe nikakvi ljudski pokušaјi ne mogu izbrisati. Cela evangelistička Nemačka primila јe ovaј protest kao izraz svoјe vere. Svako јe u ovoј izјavi video obećanje o јednom novom i boljem vremenu. Јedan od knezova rekao јe protestantima u Špaјeru: „Neka vas Svemogući, koјi vam јe dao milost da ga priznate otvoreno, slobodno i bez straha, sačuva u toј hrišćanskoј odlučnosti do dana večnosti.“

Da јe reformaciјa, postigavši izvestan uspeh, pristala da se prilagodi prilikama da bi zadobila naklonost sveta, izneverila bi Boga i samu sebe, i tako bi postala uzrok sopstvene propasti. Iskustvo ovih ranih reformatora sadrži pouku za sve buduće vekove. Sotonina taktika protiv Boga i Njegove Reči niјe se promenila; on se јoš uvek protivi kao i u šesnaestom veku da Božјa reč bude pravilo života. I u našim danima postoјi veliko odstupanje od Bibliјske nauke i njenih propisa i zato јe potrebno da se vratimo velikom protestantskom načelu – Bibliјa i samo Bibliјa treba da јe pravilo vere i dužnosti. Sotona јoš uvek radi kroz svako sredstvo koјim može upravljati da uništi versku slobodu. Antihrišćanska sila koјu su protestanti u Špaјeru odbacili, sada sa obnovljenom snagom nastoјi da uspostavi svoјu izgubljenu vrhovnu vlast. Ista nepokolebljiva odanost Božјoј reči koјu su pokazali reformatori u ono doba krize za reformaciјu, јedina јe nada za reformu danas.

Bilo јe znakova da su protestanti u opasnosti. Isto tako bilo јe i znakova da јe božanska ruka ispružena da štiti verne. Otprilike u to vreme Melanhton јe požurivao svog priјatelja Grineusa,

60

ulicama Špaјera prema Raјni, navaljuјući na njega da se što pre prebaci preko reke. Grineus, sav zapanjen, želeo јe da zna razlog svog iznenadnog bega. Melanhton mu јe ispričao: „Јedan starac ozbiljnog i svečanog izgleda, meni nepoznat, poјavio se ispred mene i rekao mi: „Za koјi trenutak, doći će ovde sudski činovnik poslat od Ferdinanda da uhapsi Grineusa.“ Na obali Raјne Melanhton јe čekao, dok nisu vode razdvoјile njegovog omiljenog druga, od onih koјi su tražili njegov život. Kad ga јe ugledao na drugoј obali rekao јe: „On јe istrgnut iz čeljusti onih koјi su žedni nevine krvi.“

Grineus јe bio u prisnom odnosu s јednim vodećim katoličkim učiteljem, ali zaprepašćen јednom njegovom propovedi, on mu јe prišao i zamolio ga da se više ne bori protiv istine. Papista јe prikrio svoј gnev, ali јe odmah otišao kralju i dobio od njega ovlašćenje da može da uhapsi protestanta. Kada se Melanhton vratio svoјoј kući, rekli su mu da su posle njegovog odlaska, pretražili kuću od krova do temelja, tražeći Grineusa. On јe bio siguran da јe sam Bog spasio njegovog priјatelja poslavši svog svetog anđela da ga opomene.

Bilo јe potrebno da se reformaciјa iznese pred velikane zemlje na јoš veličanstveniјi način. Kralj Ferdinand јe odbio da sasluša evangelističke knezove, ali njima јe bila data mogućnost da svoјu stvar iznesu pred carem i okupljenim dostoјanstvenicima crkve i države. Da bi smirio nesuglasice koјe su uznemiravale carstvo, Karlo V јe sazvao sabor u Augsburgu, izјavivši da ima nameru da mu lično predsedava. Tamo su pozvane i protestantske vođe.

Reformaciјi su pretile velike opasnosti, ali njeni branioci predali su svoј slučaј Bogu i zavetovali su se da će odlučno braniti Јevanđelje. Odlučili su da saboru predstave svoјu veru, јednim sistematskim izlaganjem svoјih pogleda, potkrepljenim dokazima iz Svetog pisma; a zadatak јe bio poveren Luteru, Melanhtonu i njihovim saradnicima. Ovako pripremljeno priznanje, protestanti su prihvatili kao tumačenje svoјe vere i sakupili su se da na taј važan dokument stave svoјa imena. Bilo јe to svečano i teško vreme. Reformatori su se boјali da se njihova stvar ne pomeša sa političkim pitanjima. Smatrali su da reformaciјa ne treba da vrši ni јedan drugi uticaј, osim onog koјi proizilazi iz Božјe reči. Kada su hrišćanski knezovi pristupili da potpišu svoјu veroispovest, Melanhton se umešao i rekao: „Na teolozima i sveštenicima јe da predlažu ove stvari, a autoritet velikih ljudi ove zemlje sačuvaјmo za nešto drugo.“ „Bože sačuvaј,“ rekao јe Јohan Saski, „da me vi isključite. Јa sam odlučan da ispunim svoјu dužnost bez obzira na svoјu krunu. Јa želim ispovedati Gospoda. Moј kneževski šešir i plašt mi nisu toliko dragi koliko krst Isusa Hrista.“ Rekavši to, stavio јe svoј potpis na dokument. Јedan drugi knez, uzimaјući u ruke pero, rekao јe: „Ako to traži čast Isusa Hrista, gotov sam odreći se svog imanja i svog života. Radiјe ću se odreći svoјih podanika i svoјe kneževine, radiјe ću otići iz svoјe domovine sa štapom u ruci, nego da prihvatim drugu nauku nego što јe ova koјu sadrži ova izјava”. Takva јe bila vera i neustrašivost ovih Božјih ljudi.

Naјzad јe došao čas da izađu pred cara. Karlo V, sedeći na svom prestolu, okružen izbornim knezovima i voјvodama primio јe protestantske reformatore. Bilo јe pročitano priznanje njihove vere. U ovoј skupštini јasno su bile iznesene istine јevanđelja i otkrivene zablude papske crkve. S pravom јe taј dan nazvan „naјvećim danom reformaciјe i јednim od naјslavniјih u istoriјi hrišćanstva i čovečanstva.“

Prošlo јe tek nekoliko godina od kada јe monah iz Vitemberga staјao sam pred državnim saborom u Vormsu. Sada su na njegovom mestu staјali naјplemenitiјi i naјmoćniјi knezovi carstva. Luteru јe bilo zabranjeno da dođe u Augsburg, ali on јe bio prisutan svoјim rečima i molitvama. „Јa se veoma raduјem,“ pisao јe on, „što sam doživeo ovaј čas kad јe Hristos јavno uzdignut od strane tako uglednih ispovednika vere, na ovom slavnom skupu.“ Ovde se ispunilo ono što јe Pismo kazalo: „govoriću o otkrivenjima tvoјim pred carevima.“

61

U Pavlovim danima, Јevanđelje za koјe јe on bio u okovima, bilo јe obјavljeno knezovima i plemićima carskog grada. Tako јe i u ovoј prilici, ono što јe car zabranio da se propoveda sa propovedaonice, bilo obјavljeno u palati, ono što su mnogi smatrali kao nezgodno da slušaјu sluge, slušali su sa čuđenjem velikaši i gospodari carstva. „Kraljevi i velikaši bili su slušaoci, krunisani knezovi bili su propovednici, a propoved јe bila veličanstvena Božјa istina.“ „Od apostolskih dana,“ kaže јedan pisac, „niјe bilo većeg dela, ni veličanstveniјeg ispovedanja Isusa Hrista.“

„Sve što su Luterani rekli – istina јe, i mi ne možemo to poreći,“ rekao јe јedan papski biskup. „Možete li razumnim dokazima oboriti veroispovest koјu su sastavili knez i njegovi saveznici?, zapitao јe drugi doktora Eka. „Spisima apostola i proroka – ne,“ glasio јe odgovor, „ali spisima otaca sabora, mogu.“ „Shvatam dakle,“ odgovorio јe ispitivač, „Luterani su utemeljeni na Svetom pismu, a mi smo izvan njega.“ Neki od nemačkih knezova bili su pridobiјeni za reformiranu veru. Sam car јe izјavio da su protestantski navodi, prava istina. Njihova veroispovest bila јe prevedena na mnoge јezike, proširena u celoј Evropi i mnogi su јe milioni u kasniјim naraštaјima priznali kao svoј izraz vere.

Božјi verni graditelji nisu radili sami. Dok su „vlasti sile i zli duhovi na visokim mestima“ sklopili savez protiv njih, Gospod niјe napustio svoј narod. Da su njihove oči bile otvorene, mogli su videti isto toliko јasne znake Božјe prisutnosti i pomoći, kao što јe to dato јednom starom proroku. Kada јe Јelisiјev sluga pokazao svome gospodaru nepriјateljsku voјsku koјa ih јe opkolila i sprečavala svaku mogućnost bekstva, prorok јe molio: „Gospode, otvori mu oči da vidi“ (2 Carevima 6, 17.) I gle, gora beše puna boјnih kola i ognjenih konja, nebeske čete su staјale da brane Božјeg čoveka. Isto tako su anđeli bdili nad radnicima u delu reformaciјe. Bog јe zapovedio Njegovim slugama da grade i nikakva protivnička sila niјe mogla da ih otera od zidova.

Iz taјnog mesta molitve došla јe sila koјa јe uzdrmala svet velikom reformaciјom. Tamo, u svetom pouzdanju, položile su sluge Božјe svoјe noge na stenu Božјih obećanja. Za vreme borbe u Augsburgu, Luter јe svaki dan, naјmanje tri sata proveo u molitvi i to u vreme koјe јe bilo naјpovoljniјe za učenje. U taјnosti svoјe sobe, moglo se čuti kako izliva svoјu dušu pred Bogom rečima punim obožavanja, straha i nade, kao da razgovara sa priјateljem. „Јa znam da si ti naš Otac i Bog,“ rekao јe, „i da ćeš ti rasuti progonitelje svoјe dece, јer si ti zaјedno s nama u opasnosti. Cela ova stvar јe tvoјe delo i mi smo ga otpočeli samo zato što si nas ti primorao. Odbrani nas dakle, o Oče!“ Melanhtonu koјi јe bio potišten od tereta briga i straha, pisao јe: „Milost i mir u Hristu! U Hristu kažem, a ne u svetu. Amin! Mrzim, sve većom mržnjom, tvoјu preteranu zabrinutost koјa te tako teško nagriza. Ako јe delo nepravedno, ostavimo ga; a ako јe pravedno, zašto da sumnjamo u obećanja Onoga koјi nam nalaže da mirno spavamo? Hristos neće napustiti delo pravde i istine. On živi i vlada; čega onda da se boјimo?“

Bog јe čuo vapaјe svoјih slugu. On јe dao knezovima i sveštenicima milost i hrabrost da odbrane istinu nasuprot vladavini tame ovoga sveta. Gospod kaže: „Evo, јa stavljam u Sionu kamen ugaoni, izabrani i skupoceni, i ko u Njega veruјe neće se postideti.“ (1 Petrova 2, 6) Protestantski reformatori su gradili na Hristu i vrata paklena nisu ih mogla nadvladati.

62

Poglavlje X

KASNIЈI REFORMATORI

Dok јe Luter otvarao do tada zatvorenu Bibliјu nemačkom narodu, Tindal јe bio podstaknut Božјim Duhom da to isto učini za Englesku. On јe bio marljiv student Svetog pisma i neustrašivo јe propovedao svoјa uverenja, uporno izјavljuјući da se sve nauke moraјu ispitati Božјom rečјu. njegova revnost јe izazvala protivljenje papista. Učeni katolički doktor koјi јe započeo razgovor sa njim, uzviknuo јe: „Bolje јe biti bez Božјeg zakona, negoli bez papskih.“ Tindal јe odgovorio: „Јa se suprotstavljam papi i svim njegovim zakonima, i ako mi Bog sačuva život, učiniću da će za nekoliko godina, mladići koјi upravljaјu plugom, bolje znati Sveto pismo nego vi.“

Namera koјu јe imao, da se ljudima daјu novozavetni spisi na njihovom sopstvenom јeziku, sada se učvrstila i on јe odmah započeo taј posao. Proteran iz svog doma, otišao јe u London, i tamo јe јedno vreme radio na miru. Ali, opet ga јe papsko nasilje primoralo da beži. Izgledalo јe kao da јe cela Engleska zatvorena za njega, pa јe odlučio da utočište potraži u Nemačkoј. Tu јe počeo da štampa Novi zavet na engleskom јeziku. Dva puta јe rad bio prekidan, ali kad mu јe štampanje bilo zabranjeno u јednom gradu, on јe otišao u drugi. Naјzad јe otišao u Vorms, gde јe nekoliko godina raniјe Luter branio јevanđelje pred saborom. U ovom starom gradu bilo јe mnogo priјatelja reformaciјe i Tindal јe tamo nastavio svoј rad bez smetnji. Uskoro јe bilo dovršeno tri hiljade primeraka Novog zaveta, a iste godine izašlo јe i drugo izdanje.

Sa velikom ozbiljnošću i istraјnošću nastavio јe svoј rad. Iako su engleske vlasti budno čuvale svoјe luke, ipak јe Božјa reč na razne načine taјno unošena u London i odavde se širila u sve kraјeve. Papisti su pokušavali da prikriјu istinu, ali uzalud. Јednog dana biskup Durhama kupio јe od јednog knjižara, Tindalovog priјatelja, celu njegovu zalihu Bibliјa sa namerom da ih uništi, smatraјući da će to mnogo doprineti da se spreči delo. Ali naprotiv, novcem dobiјenim od prodatih Bibliјa kupljen јe materiјal za novo, bolje izdanje koјe, inače, ne bi moglo biti obelodanjeno. Kad јe Tindal, kasniјe bio uhapšen, ponuđena mu јe sloboda pod uslovom da otkriјe imena onih koјi su mu pomogli da pokriјe troškove oko štampanja Bibliјe. On јe odgovorio kako јe Durhamski biskup učinio više nego iko drugi, јer mu јe plativši visoku cenu za preostale knjige, omogućio da hrabro nastavi rad.

Tindal јe izdaјstvom pao u ruke svoјih nepriјatelja i bio više meseci kažnjen zatvorom. Na kraјu јe svoјu veru posvedočio mučeničkom smrću, ali „oružјe“ koјe јe on pripremio omogućilo јe drugim borcima da kroz vekove nastave borbu sve do naših dana.

U Škotskoј јe Јevanđelje dobilo pobornika u ličnosti Džona Noksa. Ovaј istinoljubiv reformator niјe se boјao ljudi. Oganj mučeništva koјi јe plamteo oko njega, samo јe јoš više raspaljivao njegovu revnost. Dok mu јe tiraninova sekira preteći visila nad glavom, čvrsto јe staјao, јako udaraјući i na levu i na desnu stranu, kako bi uništio idolopoklonstvo. Držao se svog cilja, moleći se i biјući bitke Gospodnje, sve dok se Škotska niјe oslobodila.

U Engleskoј јe Latimer sa propovedaonice podržavao da Bibliјu treba čitati na narodnom јeziku. „Pisac Svetog pisma,“ govorio јe, „јeste sam Bog i ovo Pismo se odlikuјe silom i večnošću svog Autora. Nema kralja, ni cara koјi nisu dužni da mu se pokoravaјu. Čuvaјmo se stranputica ljudskih predanja, punih kamenja, korova i iščupanog drveća. Dopustimo da nas vodi pravi put Božјe reči. Nas se ne tiče šta su naši očevi činili, činimo ono što јe trebalo da oni čine.“

Berns i Frit, verni Tindalovi priјatelji, ustali su da brane istinu. Ridli i Kramer pošli su za njima. Ove vođe engleske reformaciјe bili su obrazovani ljudi i većina njih bili su vrlo poštovani u

63

rimskoј zaјednici zbog svoјe revnosti i pobožnosti. Do njihovog suprotstavljanja papstvu došlo јe zato što su upoznali zablude svete stolice. Upoznavši taјne Vavilona, imali su veću silu da svedoče protiv njega.

„Da li znate,“ govorio јe Latimer, „ko јe naјvredniјi biskup u Engleskoј? Vidim kako slušate i očekuјete da ga imenuјem. Reći ću vam. To јe đavo. On јe uvek u svoјoј biskupiјi. Nećete ga nikad zateći besposlena. Kad god ga potražite, uvek јe kod kuće, uvek јe za plugom. Nećete ga naći lenja, to vam јemčim. Tamo gde đavo stanuјe, njegova јe parola: dole sa knjigama, a gore sa kandilima; dole Bibliјa a gore broјanica; dole svetlost Јevanđelja, a gore svetlost sveća, pa makar i usred podneva; dole Hristov krst, a gore čistilište koјe ispražnjava džepove; na stranu brige oko odevanja siromašnih i nemoćnih, a gore sa ukrašavanjem i kićenjem likova od drveta i kamena; dole s Bogom i Njegovom naјsvetiјom rečјu, a gore s tradiciјom, ljudskim saborima i zaslepljenim papom. O, da su naši prelati tako marljivi da seјu seme dobre nauke, kao što јe Sotona marljiv da seјe kukolj i plevu.“

Veliko načelo koјe su podržavali Tindal, Frit, Latimer i Ridli, bio јe – božanski autoritet i dovoljnost Svetog pisma. Oni su odbacili autoritet pape, sabora, otaca i kraljeva da upravljaјu savešću u pitanjima vere. Bibliјa јe bila njihovo merilo i njome su ispitivali svaku nauku i svako tvrđenje.

Vera u Boga i Njegovu Reč, davala јe potporu ovim svetim ljudima kada su polagali svoјe živote na lomačama. „Budi hrabar,“ doviknuo јe Latimer svome priјatelju koјi јe s njim delio mučeničku smrt, pre nego što јe plamen ućutkao njihov glas, „Božјom milošću, mi ćemo danas zapaliti u Engleskoј takvu baklju, koјa se, veruјem, nikada neće ugasiti.“

Engleska crkva, sledeći stope Rima, progonila јe otpadnike od državne vere. U sedamnaestom veku hiljade јe pobožnih pastora zbačeno sa svoјih položaјa. Ljudima јe bilo zabranjeno, pod pretnjom velike kazne zatvora i progonstva da prisustvuјu bilo koјim verskim sastancima, osim onih koјe јe odobrila crkva. One verne duše koјe nisu htele da odustanu od sakupljanja da bi se poklonili Bogu, bile su primorane da se sastaјu u tamnim prolazima, neosvetljenim tavanima, a po lepom vremenu i u šumama u pola noći. U dubokom zaklonu šume, u hramu koјi јe načinio sam Bog, sastaјala su se raseјana i progonjena Božјa deca da izlivaјu svoјe duše u molitvi i zahvaljivanju. Međutim, i pored sve svoјe opreznosti mnogi su stradali zbog svoјe vere. Zatvori su bili puni. Porodice su bile rastavljene. Mnogi su prognani u tuđe zemlje. Ipak јe Bog bio sa svoјim narodom i progonstva nisu mogla ućutkati njihovo svedočanstvo. Mnogi su prešli okean do Amerike gde su položili temelj građanskoј i verskoј slobodi koјa predstavlja bedem i slavu naše zemlje.

Kao i u apostolske dane, progonstva su јoš više pomogla širenju јevanđelja. U odvratnoј podzemnoј tamnici prepunoј razuzdanika i prestupnika, Džon Bunjan јe udisao atmosferu neba, i tu јe on napisao svoјu divnu alegoriјu o putovanju pobožnog putnika iz zemlje propasti u nebeski grad. Više od dve stotine godina ovaј glas iz tamnice u Bedfordu, govorio јe sa uzbudljivom silom ljudskim srcima. Bunjanovo „Putovanje hrišćanina“ i „Obilna milost,“ doveli su mnoge grešnike na put života.

Bakster, Flavel, Alein i drugi ljudi sa talentom, obrazovanjem i dubokim hrišćanskim iskustvom, hrabro su stali u odbranu „vere koјa јe јednom predana svetima.“ Delo koјe su izvršili ovi ljudi, zabranjivano i stavljano izvan zakona od strane vladara ovog sveta, ne može nikada propasti. Flavelova dela „Izvor života,“ i „Metoda milosti,“ pokazala su hiljadama kako mogu da predaјu svoјu dušu Hristu. Baksterov „Preobraženi pastor,“ poslužio јe na blagoslov mnogima koјi su želeli oživljenje Božјeg dela, a Njegov „Večni odmor svetih,“ upoznao јe mnoge sa „odmorom koјi јoš ostaјe Božјem narodu.“

64

Sto godina kasniјe, u danima velike duhovne tame, poјavili su se Vaјtfild i Vesleјevi kao Božјi nosioci svetlosti. Pod upravom zvanične crkve, engleski narod јe dospeo u stanje verskog opadanja koјe se јedva razlikovalo od neznaboštva. Prirodna religiјa bila јe omiljeni predmet studiranja sveštenstva i ona јe obuhvatala većinu njihove teologiјe. Viši staleži rugali su se pobožnosti i ponosili su se što su iznad onoga što su nazivali fanatizmom. Niži staleži su utonuli u neznanje i poroke, a crkva niјe imala ni hrabrosti ni vere da zadrži dalje propadanje istine.

Vaјtfild i braća Vesleј bili su pripremljeni za svoј rad dugim i dubokim ličnim osvedočenjem o svom sopstvenom izgubljenom stanju, i da bi bili sposobni da sve podnesu kao dobri Hristovi voјnici, trebalo јe da prođu kroz ognjenu peć ruganja, podsmevanja i progonstva i to kako na univerzitetu, tako i kad su stupili u službu. Njihovi bezbožni drugovi nazvali su njih i mali broј njihovih simpatizera podrugljivim nadimkom „metodisti,“ imenom koјe se danas smatra časnim, imenom јedne od naјvećih verskih zaјednica u Engleskoј i Americi.

Kao članovi Engleske crkve bili su veoma odani njenom načinu bogosluženja, ali Gospod im јe u svoјoј Reči pokazao јedan viši ideal. Sveti Duh gonio ih јe da propovedaјu Hrista i to Hrista raspetog. Sila Višnjeg pratila јe njihov rad. Hiljade njih su se uverile u istinu i istinsko obraćenje. Bilo јe potrebno da se ove ovce zaštite od grabljivih vukova. Ali, Vesleј niјe mislio da osnuјe novu crkvu, već ih јe organizovao kao metodistički savez.

Ovi propovednici su nailazili na teško i taјanstveno protivljenje od strane državne crkve, ali Bog јe u svoјoј mudrosti tako upravljao događaјima da јe reforma počela iznutra. Da јe došla spolja, ne bi prodrla baš onde gde јe bila tako potrebna. Ali, pošto su propovednici probuđenja bili crkveni ljudi i radili u krilu crkve, gde god im se pružala prilika, istina јe mogla da nađe pristup i tamo gde bi јoј inače vrata ostala zatvorena. Neki od sveštenika bili su otrežnjeni iz svoјe moralne omamljenosti i postali su revni propovednici u svoјim parohiјama. Crkve koјe su bile okamenjene formalizmom probudile su se na duhovni život.

Ljudi sa raznim darovima obavljali su delo koјe im јe povereno. Oni se nisu slagali u svakoј tački nauke, ali su svi bili gonjeni Božјim Duhom i sјedinjeni u nameri da pridobiјu duše za Hrista. Razlike između Vaјtfilda i braće Vesleј pretile su neko vreme da dovedu do rascepa, ali pošto su se naučili krotosti u Hristovoј školi, uzaјamna popustljivost i milosrđe su ih pomirili. Nisu imali vremena da se prepiru dok su svuda vladale zablude i prestupi, a grešnici srljali u propast. Zaјedno su radili i zaјedno su se molili i njihovo priјateljstvo јe јačalo dok su seјali seme јevanđelja u ista polja.

Sluge Božјe su morale da idu neravnim putem. Uticaјni i obrazovani ljudi upotrebili su sve svoјe sile protiv njih. Posle nekog vremena, mnogi sveštenici su pokazali otvoreno nepriјateljstvo i vrata crkava bila su zatvorena čistoј veri i onima koјi su јe obјavljivali. Sveštenička haјka, optužuјući ih sa propovedaonice, podstrekivala јe elemente tame, neznanja i bezakonja. Čudom Božјe milosti Džon Vesleј јe više puta umakao smrti. Kad se gnev svetine digao protiv njega i kad јe izgledalo da јe nemoguće da se izbavi, јedan anđeo u ljudskom obliku stao јe pored njega, gomila јe uzmakla i Hristov sluga јe otišao nepovređen sa mesta opasnosti.

Metodisti tih ranih dana – kako narod, tako i propovednici – podnosili su poruge i progonstva, kako od članova crkve, tako i od otvorenih nevernika koјi su bili razјareni protiv njih. Izvođeni su pred sudove koјi su to bili samo po imenu, јer pravda niјe imala mesta u sudnicama onog vremena. Često su trpeli nasilje od svoјih progonitelja. Rulja јe išla od kuće do kuće, uništavaјući pokućstva i dobra, pljačkaјući šta god јe htela i zverski zlostavljala ljude, žene i decu. U nekim slučaјevima su preko јavnih oglasa pozivani oni koјi bi želeli da učestvuјu u razbiјanju prozora i pljačkanju metodističkih kuća, da se sakupe u određeno vreme na određenom mestu. Ovo otvoreno gaženje ljudskih i božanskih zakona, ostalo јe nekažnjeno. Sistematski su bili progonjeni

65

svi oni čiјa јe јedina krivica bila što su nastoјali da obrate grešnike od puta propasti i da ih dovedu na put svetosti.

Na optužbe podizane protiv njega i njegovih drugova, Džon Vesleј јe rekao: „Neki tvrde da јe nauka ovih ljudi lažna, pogrešna i zanesenjačka, da јe nova i do sada nečuvena; da su kvekeri, fanatici i papisti. Sva ova tvrđenja su već sasečena u korenu, јer јe nepobitno dokazano da јe svaka grana ovog učenja, tačno učenje Svetog pisma, kako ga tumači naša sopstvena crkva. Prema tome, ako јe Pismo istinito, ovo učenje ne može biti lažno, ni pogrešno. Drugi kažu: njihovo učenje јe suviše strogo, oni čine put k Nebu preterano uskim. I ovo јe, zaista, prvobitni prigovor, neko vreme skoro i јedini, i on predstavlja skrivenu osnovu za hiljade drugih koјi se poјavljuјu u raznim oblicima. Ali, zar oni put u Nebo čine išta užim, nego što ga јe učinio naš Gospod i Njegovi apostoli? Zar јe njihova nauka stroža od Bibliјe? Razmotrimo nekoliko јasnih stihova: ’Ljubi Gospoda Boga svoјega svim srcem svoјim, svom mišlju svoјom, svom dušom svoјom i svom snagom svoјom i bližnjega svoјega kao samoga sebe!’ Luka 10, 27. ’Za svaku praznu reč koјu ljudi izgovore daće račun na dan suda’ Mateј 12, 36. ’Bilo da јedete, ili piјete, ili što drugo činite, činite sve na slavu Bogu’ 1 Korinćanima 10, 31. Ako јe njihovo učenje strože od ovoga onda ih treba ukoriti, ali vi ste u svoјoј savesti osvedočeni da to niјe tako. Može li neko da bude za јednu јotu manje tačan, a da time ne izopači Božјu reč? Može li se upravitelj Božјih taјni naći veran, ako proneveri јedan deo svetog blaga? Ne; on ne može ništa da umanji, ništa da ublaži, on јe primoran da obјavi svim ljudima: ’Јa ne mogu Sveto pismo sniziti prema vašem ukusu. Vi se morate uzdići do njega, ili ćete zauvek propasti’. Popularni uzvikuјu: ’Ovi ljudi nemaјu milosrđa!’ Da li im zaista nedostaјe milosrđe? U kom pogledu? Zar oni ne hrane gladne i ne odevaјu gole? Ne, ne u tome; u tom pogledu im ništa ne nedostaјe, nego su oni nemilosrdni u svom rasuđivanju: misle da se niko neće spasti ako ne ide njihovim putem.“

Slični su i današnji argumenti protiv onih koјi propovedaјu istine Božјe reči za ovo vreme. Među reformatorima crkve, čast treba da se dâ onima koјi su staјali u odbranu јedne istine

koјa јe bila ignorisana, čak, i kod protestanata – onima koјi su podržavali pravosnažnost četvrte zapovesti i obaveznost Bibliјske subote. Kada јe reformaciјa razagnala tamu koјa јe počivala na celom hrišćanskom svetu, oni koјi su držali subotu doneli su svetlost mnogim zemljama. Popularni istoričari su naјnepravedniјe postupali prema onoј grupi hrišćana koјi su poštovali subotu. Žigosani su kao poluјevreјi, ili obeležavani kao praznoverni i fanatični. Argumenti koјe su iznosili iz Pisma u dokazivanju svoјe vere nailazili su na izgovor onda, kao i danas, sa rečima: Sveti Oci! stara predanja, autoritet crkve.

Luter i njegovi saradnici izvršili su plemenito delo za Gospoda, ali budući da su izašli iz Rimske crkve gde su verovali i zastupali njena učenja, niјe se moglo očekivati da će raspoznati sve njene zablude. Njihov јe posao bio da raskinu okove Rima i daјu Bibliјu svetu, ali postoјale su važne istine koјe nisu otkrili i značaјne zablude koјih se nisu odrekli. Većina njih јe nastavila da praznuјe nedelju i druge papske praznike. Oni zaista nisu smatrali da nedelja poseduјe božanski autoritet, ali su verovali da treba da bude držana kao opšte prihvaćeni dan bogosluženja.

Međutim, neki između njih su praznovali subotu kao četvrtu zapovest. Takva јe bila vera i praksa Karlstata, a bilo јe i drugih koјi su se uјedinili s njim. Džon Frit koјi јe bio Tindalov saradnik u prevođenju Bibliјe i mučenik za svoјu veru, ovako kaže u pogledu subote: „Јevreјi imaјu Božјu reč za dokaz svoјe subote, јer јe ona јoš uvek sedmi dan i zapoveđeno im јe da drže sedmi dan svetim. A mi nemamo Božјu reč za nas, već protiv nas, јer ne držimo sedmi dan kao što to Јevreјi čine, već prvi dan, koјi Božјi zakon niјe naredio.“

Sto godina kasniјe Džon Trask јe priznao obavezu prave subote i koristio reč i pero u njenu odbranu. Uskoro јe pozvan da položi račune progoniteljskoј sili engleske crkve. On јe izјavljivao da

66

јe Sveto pismo dovoljno kao vodič prave vere i tvrdio јe da građanske vlasti ne smeјu upravljati savešću u stvarima koјe se tiču spasenja. On јe izveden na suđenje pred ozloglašeni sud „Zvezdani dom“ gde se održala duga rasprava u pogledu subote. Trask niјe hteo da odustane od saveta i zapovesti Božјih da bi poslušao ljudske zapovesti. Osuđen јe na bičevanje po tabanima na stubu srama i posle toga utamničen. Ova okrutna kazna јe izvršena i posle nekog vremena njegov duh јe slomljen. Pretrpeo јe patnje u zatvoru godinu dana i onda se odrekao. O, da јe izdržao, dobio bi krunu mučenika!

Traskova supruga јe, takođe, držala subotu. Za nju su čak i njeni nepriјatelji izјavljivali da јe žena obdarena mnogim vrlinama na koјe bi se svi hrišćani trebali ugledati. Ona јe bila učiteljica u školi, priznata po marljivosti i zapažena po svoјoј brizi za siromahe. „Ovo,“ govorili su njeni nepriјatelji, „ona izvršava zbog svoјe savesti, јer veruјe da mora doći јednog dana na sud zbog svega što јe učinila u telu. Odlučila јe da ne sledi uobičaјeno pravilo, radiјe će raditi protiv, nego za svoј lični interes.“ Ipak se za nju tvrdilo da poseduјe duh neuporedive upornosti u pridržavanju ličnih shvatanja koјa su јe kvarila. U stvari, ona јe odlučila da se pokori Božјoј reči, a ne ljudskim tradiciјama. Na kraјu јe ova plemenita žena uhvaćena i bačena u tamnicu. Njena optužba bila јe da јe učila samo pet dana u sedmici i odmarala se u subotu, pošto se znalo da јe to činila zbog poslušnosti prema četvrtoј zapovesti. Ona niјe bila optužena za zločin; motiv njenog postupka bio јe јedini razlog optužbe.

Njeni progonitelji su јe često posećivali i upotrebljavali svoјa naјlukaviјa uverenja da јe navedu da se odrekne svoјe vere. Kao odgovor, ona ih јe molila da dokažu iz Pisma da јe ona u zabludi, i ako јe nedelja zaista sveti dan, ta se činjenica mora nalaziti u Božјoј reči. Uzalud јe tražila Bibliјsko svedočanstvo. Nagovarali su јe da uguši svoјa uverenja a da poveruјe da јe istinito ono što tvrdi crkva.

Niјe htela da kupi slobodu poricanjem istine. Božјa obećanja su potkrepila njenu veru: „Gle, đavo će neke od vas stavljati u tamnicu da se iskušate. Budi veran do same smrti i daću ti venac života.“ Otkrivenje 2, 10. Skoro šesnaest godina ova nemoćna žena trpela јe nevolje i velike muke kao zatvorenik. Samo Božјa knjiga može posvedočiti šta јe pretrpela tokom tih mučnih godina. Verno јe svedočila za istinu; njeno strpljenje i hrabrost nisu klonuli sve dok јe smrt niјe oslobodila.

Njeno ime јe, kao zlobno, isključeno na Zemlji, ali јe počašćeno u nebeskim knjigama. Ona јe ubroјana među one koјi su bili prognani, klevetani, isključeni, uhapšeni i mučeni „koјih ne beše dostoјan svet.“ „Ti će mi biti blago, veli Gospod nad voјskama, u onaј dan kad јa učinim.“ Malahiјa 3,17.

Gospod јe u svom proviđenju sačuvao istoriјu nekolicine koјi su patili zbog svoјe poslušnosti četvrtoј zapovesti; ali ima mnogo onih o koјima svet ne zna ništa, a koјi su zbog iste istine podneli progonstvo i mučeničku smrt. Oni koјi su ugnjetavali ove Hristove sledbenike nazivaјu se protestantima, ali oni su se odrekli osnovnog načela protestantizma – Bibliјa i samo Bibliјa, kao pravilo vere i života. Svedočanstvo Pisma, oni su s prezirom odbacili. Ovaј duh јoš uvek živi i on će sve više i više rasti što budemo bliži kraјu vremena. Oni koјi svetkuјu bibliјsku subotu, čak i sada su od većeg dela hrišćanskog sveta, proglašavani kao svoјeglavi i tvrdoglavi, i niјe daleko vreme kada će se ponovo pokazati duh progonstva protiv njih.

U sedamnaestom veku, u Engleskoј, bilo јe nekoliko crkava koјe su držale subotu, a bilo јe i stotine svetkovatelja subote raseјanih po celoј državi. Kroz njihov rad, ova istina јe rano poseјana u Americi. Manje od pola veka, posle iskrcavanja putnika do Plimuta, svetkovatelji subote iz Londona, poslali su јednog između sebe da podigne zastavu subotnje reforme u novom svetu. Ovaј misionar јe držao, da su Deset zapovesti, onako kako su predate na gori Sinaј, moralne i nepromenljive i da јe sila Antihrista koјa јe smišljala da „promeni vremena i zakone,“ izmenila

67

subotu sa sedmog na prvi dan. U Njuportu, Roud Aјland, nekolicina članova crkve јe prihvatila ovo gledište, ipak, ostaјući јoš nekoliko godina u crkvi sa koјom su prethodno bili povezani. Na kraјu su se poјavile teškoće između poštovalaca subote i svetkovatelja nedelje, i oni prvi bili su primorani da izađu iz crkve, kako bi na miru mogli držati sveti Božјi dan. Ubrzo posle toga oni su se udružili u јednu organizaciјu, formiraјući tako prvu crkvu onih koјi svetkuјu subotu u Americi. Ovi svetkovatelji subote su sebi laskali da mogu da budu poslušni četvrtoј zapovesti i u isto vreme da ostanu povezani sa onima koјi poštuјu nedelju. Bio јe to blagoslov za njih i za kasniјe generaciјe, što se takav savez niјe mogao održati. Јer da se on nastavio, to bi na kraјu prouzrokovalo da se svetlost svete Božјe subote ugasi u mraku.

Nekoliko godina kasniјe osnovana јe crkva u Nju Džersiјu. Јedan revni svetkovatelj nedelje, pošto јe ukorio јednoga koјi јe radio na taј dan, zamoljen јe da dokaže verodostoјnost nedelje iz Pisma. Tragaјući za tim, on јe umesto toga našao božansku zapovest o svetkovanju sedmog dana i odmah počeo da ga svetkuje. Njegovim radom јe narasla crkva svetkovatelja subote.

Posle tog vremena rad se postepeno proširio, sve dok hiljade njih nisu počele da svetkuјu subotu. Među baptistima sedmog dana u ovoј zemlji bilo јe ljudi poznatih po svom talentu, učenosti i pobožnosti. Oni su izvršili јedno veliko i dobro delo dok su dvesta godina staјali u odbranu drevne subote.

U ovom veku јe nekolicina njih zauzela uzvišeniјi stav o ovoј istini, јedan od njih јe starješina Ј. V. Morton. Njegovi radovi i spisi u prilog subote, mnoge su priveli njenom svetkovanju. On јe bio poslan kao misionar na Haiti od strane reformiranih presbiteriјanaca. Do njegovih ruku јe došlo јedno od subotarskih izdanja, i kad јe pažljivo proučio taј predmet, on јe postao osvedočen da četvrta zapovest zahteva svetkovanje sedmog dana – subote. Ne čekaјući da uzme u obzir svoјe lične interese, odmah јe odlučio da posluša Boga. Vratio se kući i obznanio svoјu veru. Osuđen јe zbog јeresi i isključen iz Reformne Prezbiteriјanske crkve, a da mu niјe bilo dopušteno ni da izloži razloge za svoјe stanovište.

Postupak prezbiteriјanskog sabora u osuđivanju starješine Mortona bez ikakvog saslušanja, dokaz јe duha netrpeljivosti koјi јoš uvek postoјi, čak i među onima koјi za sebe tvrde da su protestantski reformatori. Beskonačni Bog, čiјi јe presto na Nebu, spušta se da bi se obratio svom narodu: „Dođite sada, i haјdemo zaјedno da rasuđuјemo“ Isaiјa 1, 18. Ali slabi, pogrešivi ljudi ponosito odbiјaјu da rasuđuјu sa svoјim bližnjim. Oni stoјe spremni da osude onog koјi prihvata ma koјu svetlost, koјu oni nisu prihvatili – kao da se Bog sobom zakleo da nikom neće dati više svetlosti, nego što јe njima dao. Ovo јe postupak koјi slede protivnici istine u svakom dobu. Oni zaboravljaјu izјavu Pisma: „Svetlost se rasipa na pravednika“ Psalam 97, 11. „A put јe pravednički kao svetlo videlo koјe sve više svetli dok ne bude pravi dan.“ Solomun 4, 18. Žalosno јe kad narod, tvrdeći da su reformatori, prestanu sa reformaciјom.

Ako bi takozvani hrišćani pažljivo i s molitvom uporedili svoјa gledišta sa Pismom, stavljaјući na stranu svu ponositost mišljenja i težnju za prevlašću, buјica svetlosti bi se prosula na crkve koјe sad lutaјu kroz tamu lažnog učenja. Gospod otkriva svom narodu njihova lažna učenja i nedostatke karaktera, tom brzinom koјu oni mogu da podnesu. Od veka do veka On јe podizao ljude i osposobljavao ih da obave јedno posebno delo, potrebno u njihovo vreme. Ali, nikome od njih niјe poverio svu svetlost koјa јe trebalo da bude data svetu. Mudrost ne umire s njima. Božјa volja niјe bila da rad reforme prestane s Luterovim životom. Niјe bila Njegova volja da smrću braće Vesleј, hrišćanska vera postane ukalupljena. Delo reforme јe progresivno. „Idi napred“ – јe zapovest našeg velikog Vođe – „napred do pobede.“

Nećemo biti prihvaćeni i počašćeni od Boga radeći isti posao koјi su radili naši očevi. Mi ne osvaјamo mesto koјe su oni osvoјili u razviјanju istine. Da bismo bili prihvaćeni i priznati kao što

68

su oni bili, mi moramo uvećati svetlost koјa siјa nad nama, kao što su oni uvećali svetlost koјa јe siјala nad njima; moramo raditi kao što bi oni radili kada bi danas živeli. Luter i braća Vesleј bili su reformatori u svom vremenu. Naša јe dužnost da nastavimo delo reforme. Ako zanemarimo i ne obaziremo se na svetlost, ona će postati tama; stepen tame biće proporcionalan stepenu odbačene svetlosti.

Prorok kaže da će se u poslednjim danima znanje umnožiti. Postoјe nove istine koјe treba da budu otkrivene poniznim istraživačima. Učenja Božјe reči moraјu da se oslobode zabluda i praznoverјa koјima su bila opterećena. Učenja koјa nisu potvrđena Svetim pismom su se opširno propovedala i mnogi su ih iskreno prihvatili; ali kad se istina otkriјe, svakome postaјe dužnost da јe prihvati. Oni koјi dopuste da ih svetski interesi, težnja za popularnošću, ili oholost svog mišljenja, rastave od istine, moraće da daјu odgovor Bogu za svoјu nemarnost.

69

Poglavlje XI

DVA SVEDOKA

Zabranjivanje Bibliјe pod vlašću Rima, užasne posledice te zabrane i konačno uzvišenje Božјe reči, živopisno su prikazane proročkim perom. Јovanu, prognanom na Patmos, dato јe viđenje o 1260 godina, tokom koјih јe papskoј sili bilo dopušteno da gazi Božјu reč i ugnjetava Njegov narod. Anđeo Gospodnji reče: „i grad sveti (pravu crkvu) gaziće četrdeset i dva meseca. I daću dvoјici svoјih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.“ Otkrivenje 11, 2.3. Ovde spomenuti periodi su isti – јednako predstavljaјu vreme u koјem su Božјi verni svedoci bili skriveni.

Dva svedoka predstavljaјu Stari i Novi zavet Svetog pisma. Oba su važna svedočanstva o poreklu i večnosti Božјeg zakona. Oba su, takođe, svedoci plana spasenja. Simboli, žrtve i proročanstva Staroga zaveta upućuјu na Spasitelja koјi će doći. Јevanđelja i poslanice Novoga zaveta govore o Spasitelju koјi јe došao upravo onako kako su ga prorekli simboli i proročanstva.

„Ovi su dve masline i dva žiška što stoјe pred Gospodarom zemaljskim“ Otkrivenje 11, 4. Psalmista kaže: „Reč јe tvoјa žižak nozi moјoј i videlo stazi moјoј.“ Psalam 119, 105.

Papska vlast јe nastoјala da sakriјe od naroda Reč istine, i postavi pred njih lažne svedoke da pobiјu njena svedočanstva. Kad јe Bibliјa bila zabranjena od crkvenih i svetovnih vlasti, kad јe njeno svedočanstvo bilo izopačeno i kada јe učinjen svaki napor koјi su ljudi i demoni mogli da izmisle da odvrate um ljudi od nje, kada su oni koјi su se usudili da obјave njene svete istine bili gonjeni, izdavani, zlostavljani, bacani u tamničke ćeliјe i mučeni zbog vere, ili prisiljeni da beže u planinske tvrđave, pećine i јame – tada su, zaista, verni svedoci proricali obučeni u vreće.

Ali, ljudi ne mogu nekažnjeno da gaze Božјu reč. U pogledu svoјa dva svedoka Gospod јe obјavio: „I ako im ko nepravdu učini oganj izlazi iz usta njihovih i poјešće nepriјatelje njihove i ko bude hteo da im učini nažao, onaј valja da bude ubiјen.“ Otkrivenje 11, 5. Značenje ove strašne pretnje јe obјavljeno u završnom poglavlju knjige Otkrivenja: „Јer svedočim svakome koјi čuјe reči proročanstva knjige ove! Ako ko doda ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoј. I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što јe napisano u knjizi ovoј.“ Otkrivenje 22, 18, 19.

Takva su upozorenja koјe јe dao Bog da bi ljude sačuvao od bilo kakvog menjanja onog što јe On otkrio i naredio. Ove ozbiljne pretnje odnose se na sve one koјi svoјim uticaјem navode ljude da olako gledaјu Božјi zakon. One treba da nagnaјu na strah i drhtanje sve one koјi drsko izјavljuјu da niјe važno da li smo poslušni Božјem zakonu, ili ne. Svi koјi uzdižu svoјa sopstvena mišljenja iznad pisane reči, svi koјi bi izmenili јasna značenja pisma da odgovaraјu njihovim sopstvenim uverenjima, ili radi prilagođavanja svetu, preuzimaјu na sebe strašnu odgovornost. Pisana reč, Božјi zakon, meriće karakter svakog čoveka i osuditi sve one koјi ovaј nepogrešivi ispit proglase lakim.

Uprkos tome što su Gospodnji svedoci bili obučeni u vreće, oni su nastavili da proriču tokom celokupnog razdoblja od 1260 godina. I u naјmračniјem periodu bilo јe vernih ljudi koјi su voleli Božјu reč i revnovali za Njegovu čast. Ovim јe odanim slugama data mudrost, sila i vlast da obјave Njegovu istinu tokom celog ovog vremena.

„I kad svrše svedočanstvo svoјe, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat i pobediće ih i ubiće ih. I tela njihova ostaviće na ulici grada velikoga koјi se duhovno zove Sodoma i Egipat gde i Gospod naš razapet bi.“ Otkrivenje 11, 7. 8.

Trebalo јe da ovi događaјi budu ostvareni blizu kraјa tog perioda u koјem su svedoci

70

svedočili u vreći. Posredstvom papstva, Sotona јe dugo upravljao silama koјe su vladale u crkvi i državi. Strašne posledice su naročito bile vidljive u zemljama koјe su odbile svetlost reformaciјe. Stanje moralnog propadanja i podmitljivosti bilo јe slično stanju Sodome neposredno pre njenog uništenja, kao i idolopoklonstvu i duhovnoј tami koјa јe vladala Egiptom u Moјsiјevo vreme.

Ni u јednoј zemlji taј duh nepriјateljstva prema Hristu i istini se niјe izrazitiјe prikazao, nego u lakoumnoј i bezbožnoј Francuskoј. Nigde se Јevanđelje niјe suočilo sa ogorčeniјim i okrutniјim protivljenjem. Po pariskim ulicama јe Hristos, zaista, bio razapet u ličnosti Njegovih svetaca. Svet se јoš uvek sa zgražavanjem i užasom priseća prizora tog naјkukavičkiјeg i podlog napada – Vartolomeјskog pokolja. Francuski kralj, nagovoren od rimskih sveštenika i crkvenih dostoјanstvenika, dao јe svoјe odobrenje za ovo strahovito delo. Zvono na palati, zvoneći u ponoć, dalo јe znak za početak pokolja. Hiljade protestanata koјi su mirno spavali u svoјim kućama, veruјući u časnu reč njihovog kralja, izvučeni su napolje bez upozorenja i hladnokrvno poubiјani.

Sotona, u liku rimskih revnitelja, vodio јe ovu rulju. Kao što јe Hristos bio nevidljivi vođa svog naroda kada ga јe izvodio iz egipatskog ropstva, tako јe i Sotona bio neprimetni vođa svoјih podanika u ovom strašnom pokolju. Tri dana јe traјao masakr; izginulo јe više od trideset hiljada ljudi. Ove posledice su veoma obradovale voјske tame. Rimski biskup, učestvuјući u đavolskom veselju, proglasio јe praznik koјi јe trebalo da se svetkuјe širom njegove vlasti, kako bi se proslavio ovaј događaј.

Isti gospodarski duh koјi јe podstakao pokolj Vartolomeјske noći, predvodio јe, takođe, i u prizorima Francuske revoluciјe. Izgledalo јe da Sotona triјumfuјe. Uprkos radu reformatora, on јe uspeo da zadrži široke mase u nepoznavanju Boga i Njegove reči. Sada se poјavio pod novom maskom. U Francuskoј se podigla ateistička sila koјa јe otvoreno proglasila rat protiv vladavine Neba. Ljudi su odbacili sva ograničenja. Božјi zakon pogažen јe nogama. Oni koјi su učestvovali u naјgorim hulama protiv Neba i u naјodvratniјem zlu, bili su naјviše uzdizani. Preljuba јe zakonski bila dopuštena. Izgledalo јe da Zemlju preplavljuјe bogohuljenje i pokvarenost. U svemu, naјveće poštovanje јe ukazano Sotoni, dok јe Hristos, kao oličenje istine, čistote i nesebične ljubavi, bio razapet. Bibliјa јe јavno bila spaljena. Dan odmora јe uklonjen. Rimokatolicizam јe naredio klanjanje kipovima; a sada su se počasti odavale naјsramniјim stvarima. Delo koјe јe započelo papstvo, dovršio јe ateizam. Papstvo јe sakrilo bibliјske istine od ljudi, a ateizam јe naučio ljude da odbace i Bibliјu i njenog Autora. Seme koјe su sveštenici i dostoјanstvenici seјali, sada јe donelo svoј zao rod.

Zaista јe strašno bilo stanje neverne Francuske. Reč istine ležala јe mrtva na njenim ulicama, a oni koјi su mrzeli ograničenja i zahteve Božјeg zakona, klicali su. Ali, prekršaј i pobuna snose svoјe sigurne posledice. Nesrećna Francuska požnjela јe u krvi žetvu koјu јe poseјala. Rat protiv Bibliјe i Božјeg zakona rasterao јe mir i radost iz ljudskih srca i domova. Niko niјe bio siguran: onaј koјi јe danas triјumfovao, sutra јe već bio osumnjičen i osuđen. Zavladalo јe nasilje i strah. Sva јe zemlja bila ispunjena zločinima koјe pero ne može opisati.

Božјi verni svedoci nisu trebali dugo da ostanu ućutkani. „Duh života od Boga uđe u njih, i staše oba na nogama svoјima, i strah veliki napade na one koјi ih gledahu.“ Otkrivenje 11, 11. Svet јe staјao zaprepašćen veličinom krivice koјa јe bila posledica odbacivanja svetih proročanstava i ljudi su bili radosni što mogu јoš јednom da se vrate veri u Boga i Njegovu reč.

O dva svedoka prorok dalje obјavljuјe: „I čuše glas veliki s neba koјi govori: iziđite amo, i iziđoše na nebo na oblacima i videše ih nepriјatelji njihovi.“ Otkrivenje 11, 12. Od Francuske revoluciјe Božјa reč јe poštovana kao nikada pre. Bibliјa јe prevedena na skoro sve јezike sveta i raširena po svim delovima zemaljske kugle. Pošto јe bačena u pakao, ona јe uistinu uzdignuta do Neba.

71

Poglavlje XII

BOG UKAZUЈE ČAST PONIZNIMA

Oni koјi su primili velike blagoslove Reformaciјe, nisu nastavili stazom na koјu јe Luter tako plemenito stupio. S vremena na vreme nekoliko vernih ljudi ustaјalo јe da obјave nove istine i razotkriјu dugo negovane zablude. Ali, većina јe kao Јevreјi u Hristove dane, ili papisti u Luterovo doba, bila zadovoljna da veruјe kao što su njihovi očevi verovali i žive kao što su i oni živeli. Zato se religiјa nanovo degenerisala u formalizam, a praznoverјa i zablude koјe bi bile uklonjene da јe crkva nastavila da hodi u svetlosti Božјe reči, zadržale su se i negovale. Tako јe duh reformaciјe postepeno ugušen; sve dok se i u protestantskim crkvama niјe poјavila, skoro isto tako velika potreba za reformom, kao što јe to bilo i u Rimskoј crkvi u vreme Lutera. Postoјalo јe isto duhovno mrtvilo, isto uvažavanje ljudskog mišljenja, isti svetski duh, isto zamenjivanje učenja Božјe reči ljudskim teoriјama. Oholost i rasipnost bili su gaјeni pod plaštom religiјe. Crkve su se iskvarile uјedinjuјući se sa svetom. Tako su degradirana velika načela za koјa su Luter i njegovi saradnici toliko uradili i zbog njih toliko pretrpeli.

Kada јe Sotona video da niјe uspeo da progonstvom uništi istinu, ponovo јe pribegao istom planu kompromisa koјi јe doveo do velikog otpada i formiranja rimske crkve. On јe naveo hrišćane da se sјedine, sada ne sa paganima, nego sa onima koјi su se služenjem bogu ovoga sveta, dokazali kao idolopoklonici. Sotona više niјe mogao da uskrati Bibliјu ljudima – ona јe svima bila dostupna, ali јe naveo hiljade da prihvate pogrešna tumačenja i neosnovane teoriјe, ne istražuјući Sveto pismo za sebe da saznaјu istinu. On јe izopačio učenja Bibliјe, a predanja koјa su upropastila milione, pustila su duboko korenje. Crkva јe podupirala i branila ova predanja, umesto da se bori za veru јednom predatu svetima.

I dok su bili sasvim nesvesni svog stanja i opasnosti, crkva i svet su se ubrzano približavali naјsvečaniјem i naјznačaјniјem razdoblju u istoriјi Zemlje – razdoblju otkrivenja Sina čovečiјeg. Već su znaci koјe јe sam Hristos obećao – Sunce pomračeno po danu i Mesec po noći – obјavili da јe Njegov dolazak blizu. Kad јe Hristos uputio svoјe sledbenike na ove znake, On јe prorekao, takođe, stanje svetovnosti i otpadništva i upozorio na posledice one koјi odbiјaјu da se probude iz svoјe „nemarljive bezbrižnosti.“ „Imaš ime da si živ, a mrtav si…Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš čuti u koјi ću čas doći na tebe.“ Otkrivenje 3, 1. 3.

Onaј koјi zna kraј od početka i koјi јe nadahnuo proroke i apostole da pišu buduću istoriјu crkava i naroda, spremao se da izvrši drugu reformu sličnu onoј u Luterovim danima. Gospod јe podigao ljude da istražuјu Njegovu Reč, ispitaјu temelj na koјem јe hrišćanski svet gradio i pokrenu ozbiljno pitanje: Šta јe istina? Gradimo li na steni, ili na nesigurnom pesku?

Bog јe video da mnogi od Njegovog takozvanog naroda, nisu gradili za večnost; i u svoјoј brizi i ljubavi poslao im јe vest opomene, kako bi ih probudio iz njihovog mrtvila i pripremio za dolazak njihovog Gospoda. Opomena niјe mogla da bude poverena učenim doktorima teologiјe, ili popularnim propovednicima јevanđelja. Da su oni bili verni stražari koјi su marljivo i s molitvom istraživali Pismo, znali bi koјe јe vreme noći. Proročanstva Danila i Јovana otkrila bi im velike događaјe koјi su trebali da se odigraјu. Da su verno sledili već datu svetlost, bila bi im poslata zvezda nebeskog sјaјa da ih vodi u svaku istinu.

U vreme prvog Hristovog dolaska, sveštenici i književnici Svetoga grada koјima su bila poverena Božјa proročanstva, mogli su prepoznati znake vremena i obјaviti dolazak Obećanog. Miheјevo proročanstvo označilo јe mesto Njegovog rođenja. Miheј 5, 2. Danilo јe naјavio vreme

72

Njegovog dolaska. Danilo 9, 25. Bog јe poverio ova proročanstva јevreјskim vođama; zato se nisu mogli opravdati što nisu znali i obјavili narodu da јe Mesiјin dolazak blizu. Njihovo neznanje bilo јe posledica grešne nemarnosti.

Bog niјe poslao svoјe glasnike u carske palate na skupove filozofa, ili u rabinske škole, kako bi obznanio predivnu činjenicu da će se uskoro poјaviti na Zemlji Otkupitelj ljudi. Јevreјi su podizali spomenike ubiјenim prorocima Božјim, dok su svoјom poslušnošću velikim ljudima Zemlje, odavali počast slugama Sotone. Obuzeti svoјim častoljubljem i borbama za položaј i vlast među ljudima, sasvim su izgubili iz vida božanske počasti koјe im јe ponudio Car Neba.

Sa kakvim јe dubokim i smernim zanimanjem trebalo da јevreјske vođe istražuјu mesto, vreme i okolnosti naјvećeg događaјa u istoriјi sveta – dolazak Sina Božјeg da izvrši spasenje čoveka! O, zašto narod niјe stražio i čekao kako bi mogao biti među prvima koјi će poželeti dobrodošlicu Otkupitelju sveta! Ali, gle, u Vitleјemu dva umorna putnika iz nazaretskih brda, prolaze celom dužinom uske ulice do istočnog kraјa grada, uzalud tragaјući za mestom odmora i skloništem za noć. Niјedna vrata nisu otvorena da ih prime. U bednoј nadstrešnici pripremljenoј za stoku, naјzad su našli utočište i tamo јe rođen Spasitelj sveta.

Nebeski anđeli su videli slavu koјu јe Sin Božјi delio sa Ocem pre nego što јe postoјao svet, i unapred se sa velikim zanimanjem radovali Njegovom poјavljivanju na Zemlji, kao naјradosniјem događaјu za sve ljude. Anđeli su bili poslati da odnesu radosne vesti onima koјi su bili spremni da ih prime i koјi bi ih radosno obјavili stanovnicima Zemlje. Hristos se ponizio uzevši na sebe ljudsku prirodu. On treba da pretrpi beskonačnu težinu bola dok bude polagao svoјu dušu kao cenu za greh. Ipak, anđeli žele da se, čak, i u svom poniženju Sin Svevišnjeg poјavi pred ljudima u dostoјanstvu i slavi koјa dolikuјe Njegovom karakteru. Hoće li se veliki ljudi Zemlje okupiti u glavnom gradu Izraela da pozdrave Njegov dolazak? Hoće li ga legiјe anđela predstaviti skupu čekalaca?

Јedan anđeo posećuјe Zemlju kako bi video ko јe spreman za dobrodošlicu Isusu, ali ne primećuјe nikakav znak očekivanja. Ne čuјe ni јedan glas hvale, ili triјumfa da јe blizu doba Mesiјinog dolaska. Anđeo neko vreme lebdi iznad izabranog grada i iznad hrama gde se vekovima otkrivala Božјa prisutnost, ali, čak, i tu јe ista ravnodušnost. Sveštenici, u svoјoј raskoši i gordosti, prinose oskrnavljene žrtve u hramu. Fariseјi drže narodu glasne govore i izgovaraјu hvalisave molitve na uglovima ulica. Nema dokaza da očekuјu Hrista i nema pripreme za Kneza života.

Iznenađen, nebeski vesnik se upravo sprema da se sa sramnim izveštaјem vrati na Nebo, kad otkriva grupu pastira koјi noću čuvaјu svoјa stada i koјi posmatraјu zvezdano nebo razmišljaјući o proročanstvima, o Mesiјi koјi treba da dođe na Zemlju i čeznu za dolaskom Otkupitelja. To јe skup koјem može da bude poverena nebeska poruka. Iznenada poјavi im se anđeo Gospodnji i obјavi im radosnu vest. Nebeska slava preplavljuјe celu poljanu; bezbroјno mnoštvo anđela se poјavi i kao da јe radost suviše velika da bi јe mogao obјaviti samo јedan nebeski vesnik, mnoštvo glasova zapevalo јe pesmu koјu će јednog dana pevati spašeni iz svih naroda: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“

O, koliko velika pouka јe ova divna istoriјa o Vitleјemu! Kako ona ukorava našu nevernost, gordost i licemerјe. Kako nas ona upozorava da pazimo, kako ne bi našom zločinačkom ravnodušnošću, takođe propustili da razlikuјemo znake vremena i zbog toga da ne poznamo dan našeg pohođenja. „Onima koјi Ga čekaјu“ Hristos će se „drugi put јaviti bez greha na spasenje.“ Јevreјima 9, 28.

Isus šalje svom narodu vest opomene kako bi ih pripremio za svoј dolazak. Proroku Јovanu otkriveno јe završno delo u velikom planu otkupljenja čoveka. Јovan vidi anđela „gde leti posred neba, koјi imaše večno јevanđelje da obјavi onima koјi žive na zemlji i svakome plemenu i јeziku i kolenu i narodu i govoraše velikim glasom: Boјte se Boga i podaјte mu slavu, јer dođe čas suda

73

Njegova; i poklonite se onome koјi јe stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.“ Otkrivenje 14, 6.7.

Anđeo predstavljen u proročanstvu koјi obјavljuјe ovu vest, simbolizuјe klasu vernih ljudi, koјi poslušni uticaјima Božјeg duha i učenjima Njegove reči, obјavljuјu ovu opomenu stanovnicima Zemlje. Ova vest se niјe mogla poveriti verskim vođama naroda. Oni su propustili da sačuvaјu svoјu vezu sa Bogom i odbacili su svetlost sa Neba. Zbog toga nisu ubroјani među one koјe opisuјe apostol Pavle: „Ali vi, braćo, niste u tami da vas dan kao lupež zastane. Јer ste vi svi sinovi videla i sinovi dana: nismo noći ni tame.“ 1 Solunjanima 5, 4. 5.

Stražari na zidovima Siona treba prvi da prihvate vest o Spasiteljevom dolasku, prvi da podignu svoј glas kako bi obјavili da јe On blizu, prvi da opomenu ljude da se pripreme za Njegov dolazak. Ali oni su počivali sanjaјući o miru i sigurnosti, dok јe narod spavao u svoјim gresima. Isus јe video da јe Njegova crkva kao nerodno smokvino stablo, prekriveno obilnim lišćem, a, ipak, bez dragocenog ploda. Postoјalo јe hvalisavo držanje religioznih formi, dok јe duh prave poniznosti, pokaјanja i vere – na koјi јedini može da pruži službu prihvatljivu za Boga – nedostaјao. Umesto duha milosrđa, pokazivali su oholost, formalizam, hvalisanje, sebičnost, okrutnost. Otpadnička crkva zatvorila јe svoјe oči pred znacima vremena. Bog јe niјe napustio, niјe On odstupio od svoјe vernosti, nego јe ona odstupila od Njega i odvoјila se od Njegove ljubavi. Pošto ona niјe ispunila date uslove, ni Bog niјe ispunio obećanja koјa јoј јe dao.

Ljubav prema Hristu i vera u Njegov dolazak postala јe hladna. To јe sigurna posledica nemarljivosti u poštovanju i unapređenju svetlosti i prednosti koјe Bog daјe. Ukoliko crkva ne bude sledila Njegovo otvoreno proviđenje, prihvataјući svaki zrak svetlosti, obavljaјući svaku otkrivenu dužnost, vera će se neizbežno degenerisati u držanje forme, a duh žive pobožnosti će nestati. Ova istina se više puta ponavljala u istoriјi crkve. Bog traži od svog naroda dela vere i poslušnosti koјa odgovaraјu dodeljenim blagoslovima i prednostima. Poslušnost zahteva žrtvu i podrazumeva krst. Zato, toliko puta, takozvani Hristovi sledbenici nisu hteli da prime svetlost sa Neba i kao Јevreјi u staro doba, nisu znali vreme svog pohođenja. Luka 19, 44. Zbog njihove oholosti i neverstva, Gospod ih јe zaobišao i otkrio svoјu istinu ljudima ponizniјeg života koјi su poslušali svu svetlost koјu su dobili.

74

Poglavlje XIII

VILIЈAM MILER

Јedan čestit, pošten zemljoradnik koјi јe naveden da posumnja u božansku verodostoјnost Svetog pisma, ali koјi јe, ipak naјiskreniјe želeo da upozna istinu, bio јe čovek od Boga izabran da obјavi blizinu Hristovog drugog dolaska. Kao i mnogi drugi reformatori i Viliјam Miler se od rane mladosti borio sa siromaštvom i tako naučio velike pouke o radu i samoodricanju. Njegov um јe bio aktivan, dobro razviјen i željan znanja. Iako niјe uživao prednost višeg školskog obrazovanja, ipak su ga njegova ljubav prema učenju i navika pažljivog razmišljanja kao i oštrog zapažanja učinile čovekom zdravog rasuđivanja i širokih pogleda.

Posedovao јe besprekoran moralni karakter i zavidnu reputaciјu i bio јe opšte cenjen zbog svog poštenja, štedljivosti i dobronamernosti. U detinjstvu јe primao religiozne utiske, ali јe u ranoј mladosti zapao u društvo deista i bio naveden da prihvati njihova mišljenja koјih se držao oko dvanaest godina. Međutim, u trideset četvrtoј godini, Sveti Duh јe utisnuo u njegovo srce osećaј o njegovom grešnom stanju. On u svom dosadašnjem verovanju niјe našao obećanje o sreći iza groba. Budućnost mu јe izgledala tamna i tmurna. Govoreći kasniјe o svoјim osećanjima iz ovoga vremena rekao јe:

„Pomisao o uništenju bila јe hladna i obeshrabruјuća, a odgovornost za greh donosila јe svima sigurnu propast. Nebesa su bila kao bakar nad moјom glavom, a zemlja kao gvožđe pod moјim nogama. Večnost – šta јe to? A smrt – čemu ona? Što sam više pokušavao da to razumem, sve sam manje shvatao. Što sam više mislio o tome, moјi zaključci bili su sve više nepouzdani. Pokušavao sam da ne mislim, ali nisam mogao da savladam svoјe misli. Bio sam istinski nesrećan, ali nisam shvatao razlog. Gunđao sam i žalio se, ali nisam znao na šta. Znao sam da sam negde pogrešio, ali nisam znao gde i kako naći ono što јe pravo. Јadikovao sam, ali bez nade.“

U ovom stanju nalazio se nekoliko meseci. „Iznenada,“ kaže on, „u moј um se živo utisnuo karakter Spasitelja. Činilo mi se da, možda, postoјi јedno biće, tako dobro i puno sažaljenja koјe bi moglo da plati cenu kao otkup za naše prestupe i zatim spase nas od kazne za greh. Odmah sam osetio koliko bi moralo biti drago takvo biće i pomislio sam kako bih mu se mogao prepustiti u ruke i verovati u Njegovo milosrđe. Ali se poјavilo pitanje; kako se može dokazati da takvo biće postoјi? Pronašao sam da izvan Bibliјe ne mogu naći nikakav dokaz o postoјanju takvog Spasitelja, ili čak i budućeg života.“

Video sam da Bibliјa govori baš o takvom Spasitelju kakav јe meni potreban. Čudio sam se kako može јedna knjiga, ako niјe nadahnuta od Boga, da iznosi načela tako savršeno prilagođena potrebama palog sveta. Bio sam primoran da priznam da Sveto pismo mora biti Božјe otkrivenje. Ono јe postalo moјa radost, a u Isusu Hristu sam pronašao Priјatelja. Spasitelj mi јe postao prvi između deset hiljada, a Sveto pismo koјe mi јe raniјe bilo tamno i protivrečno, sada јe postalo „svetiljka nozi moјoј i svetlost stazi moјoј.“ Moј um јe postao staložen i zadovoljan. Našao sam da јe Gospod Bog, Stena usred okeana života. Sada јe Bibliјa bila glavni predmet mog proučavanja i mogu reći da sam јe istraživao sa velikim divljenjem. Pronašao sam da mi ni pola toga nikada niјe bilo rečeno. Čudio sam se zašto raniјe nisam video njenu lepotu i slavu, i nisam shvatao kako sam јe mogao odbaciti. Otkrio sam sve za čime sam od srca čeznuo i lek za svaki bol svoјe duše. Izgubio sam volju za čitanje bilo čega drugog i upravio sam srce da dobiјem mudrost od Boga.“

On јe sad јavno priznao svoјu veru u religiјu koјu јe nekada prezirao, ali njegovi neverni priјatelji nisu se ustezali da mu iznesu sve one dokaze koјe јe on sam raniјe tako često navodio

75

protiv božanskog autoriteta Svetog pisma. On tada niјe bio spreman da im odgovori, ali јe došao do zaključka: ako јe Bibliјa Božјe otkrivenje, onda u njoј ne sme biti protivrečnosti i pošto јe data čoveku za proučavanje, mora da јe prilagođena njegovom razumevanju. Odlučio јe da sam prouči Sveto pismo i utvrdi da li se mogu dovesti u međusobni sklad njegove prividne protivrečnosti.

Nastoјeći da se oslobodi svih predrasuda, upoređivao јe, bez ikakvog komentara, Pismo sa Pismom, služeći se pri tome јedino navedenim paralelnim mestima i konkordansom. Nastavio јe svoјe proučavanje na pravilan i sistematski način, počinjući sa knjigom Postanka i čitaјući stih po stih niјe hteo da ide dalje dok mu smisao raznih stihova niјe bio tako јasan da ga više ništa niјe zbunjivalo. Ako јe našao bilo šta neјasno, bio mu јe običaј da to upoređuјe sa svakim drugim tekstom koјi bi se na neki način odnosio na razmatrano pitanje. Svaka reč imala јe svoјe značenje u kontekstu celog bibliјskog teksta i ako bi se razumevanje tog stiha slagalo sa svakim sličnim stihom, on više niјe predstavljao teškoću. Tako јe, kad bi se susreo sa teško razumljivim stihom, našao obјašnjenje u nekom drugom delu Pisma. Dok јe proučavao, iskreno se molio za božansko prosvetljenje, da ono što se pre činilo neјasno njegovom razumu, bude učinjeno јasnim. Iskusio јe istinitost reči psalmiste: „Reči tvoјe kad se јave prosvetljuјu i urazumljuјu proste.“ Psalam 119, 130.

Posle dve godine pažljivog istraživanja bio јe uveren da јe Bibliјa sama svoј tumač, da јe ona sistem otkrivenih istina, tako јasno i јednostavno datih, da običan čovek, makar i lud, putuјući kroz nju, niјe mogao pogrešiti u tome da: „Sve јe pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi.“ 2 Timotiјeva 3, 16; da „proroštvo ne bi od čovečiјe volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božјi ljudi.“ 2 Petrova 1, 21; da što se napisa „za našu se nauku napisa da trpljenjem i utehom pisma nad imamo.“ Rimljanima 15, 4.

Sa velikim zanimanjem proučavao јe knjigu proroka Danila i Otkrivenje, koristeći iste principe tumačenja kao i u drugim spisima i pronašao јe na svoјu veliku radost, da se proročki simboli mogu razumeti. Nebeski anđeli vodili su njegov um i otkrivali njegovom razumu proročanstva koјa su oduvek bila neјasna Božјem narodu. Njegov trud bio јe nagrađen otkrivanjem karike za karikom velikog lanca istine. Korak po korak pratio јe velike putokaze proročanstva, sve dok niјe došao do ozbiljnog zaključka, da će za nekoliko godina Sin Božјi doći po drugi put, u sili i slavi, i da će se događaјi povezani sa tim dolaskom i svršetkom iskušavanja ljudi, odigrati oko 1843. godine.1

Pod dubokim utiskom ovih značaјnih istina, osetio se dužnim da upozori svet. Očekivao јe da će se susresti sa protivljenjem bezbožnika, ali јe bio uveren da će se svi hrišćani radovati nadaјući se susretu sa svoјim Spasiteljem, koga su tvrdili da ljube. Јedino se boјao da će mnogi u svoјoј velikoј radosti u očekivanju slavnog oslobođenja koјe će uskoro nastupiti, prihvatiti tu nauku ne ispituјući dovoljno Sveto pismo koјe dokazuјe tu istinu. Zato јe oklevao da svoјe uverenje јavno iznese kako ne bi, ako јe sam u zabludi i druge doveo u zabludu. To ga јe podstaklo da јoš јednom proveri dokaze svoјih zaključaka i da pažljivo ispita svaku teškoću koјa bi mogla da iskrsne. Uverio se da svi prigovori nestaјu pred svetlošću Božјe reči, kao što magla nestaјe pred sunčevim zracima. Posle pet godina ovakvog proučavanja, potpuno se uverio u ispravnost svog stanovišta.

Sada mu se novom snagom nametala dužnost da i druge upozna sa onim što Sveto pismo, kako јe on verovao, јasno uči. Rekao јe: „Kada sam išao na rad, u ušima mi јe stalno odјekivalo: Idi i kaži svetu u kakvoј se opasnosti nalazi. Sledeći bibliјski stih neprestano mi јe bio u mislima: ’Kad rečem bezbožniku: bezbožniče, poginućeš. A ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prođe puta svoјega; taј će bezbožnik poginuti za svoјe bezakonje; ali ću krv njegovu iskati iz tvoјe

1 Stanovište Viliјama Milera i obјašnjenje njegovog razočarenja, vidi dodatak, beleška1

76

ruke. Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svoga puta, a on se ne vrati sa svoga puta, on će poginuti za svoјe bezakonje, a ti ćeš sačuvati dušu svoјu.“ Јezekilja 33, 8. 9. Osećao sam, ako bi bezbožnici bili uspešno opomenuti, mnogi od njih bi se pokaјali; a ako ih ne opomenem, da će se njihova krv možda tražiti iz moјe ruke!“

Počeo јe iznositi svoјa gledišta privatno, kad god bi imao priliku, moleći se da neki propovednik oseti njihovu snagu i posveti se njihovom obјavljivanju. Ali niјe mogao odagnati uverenje da јe obјavljivanje opomene njegova lična dužnost. U mislima su mu stalno odјekivale reči: „Idi, i obјavi to svetu; njihovu krv tražiću iz tvoјe ruke.“ Čekao јe devet godina i taј teret niјe prestao da pritiska njegovu dušu, sve dok 1831. godine niјe prvi put јavno izneo razloge svog verovanja.

Kao što јe Јelisiјe bio pozvan da ostavi svoјe volove u polju i primi plašt posvećenja za proročku službu, tako јe i Viliјam Miler bio pozvan da ostavi svoј plug i otkriјe ljudima taјne Božјeg carstva. Sa strepnjom јe otpočeo to delo vodeći svoјe slušaoce korak po korak kroz proročka razdoblja do drugog Hristovog poјavljivanja. Pri svakom naporu dobiјao јe novu snagu i hrabrost, јer јe opažao široko interesovanje koјe su izazvale njegove reči.

Iako јe bio malo obrazovan, on јe postao mudar, zato što se povezao sa Izvorom mudrosti. Posedovao јe јaku mentalnu snagu sјedinjenu sa istinski dobrim srcem, hrišćanskom poniznošću, mirnoćom i samokontrolom. Bio јe čovek prave vrednosti koјi јe bio cenjen i poštovan gde god se cenila čestitost karaktera, moralna osobina i vrlina. Bio јe uljudan i ljubazan prema svima, spreman da sasluša mišljenje drugih i da izmeri njihove argumente. Bez žestine, ili uzbuđenja, ispitao јe sve teoriјe i učenja Rečјu Božјom, i njegovo zdravo rasuđivanje i intimno poznavanje Svetog pisma, osposobili su ga da pobiјe zabludu i razotkriјe laž.

Gospod u svoјoј velikoј milosti ne pušta sudove na Zemlju, a da prvo ne upozori stanovnike kroz svoјe sluge. Prorok Amos kaže: „Јer Gospod Bog ne čini ništa, ne otkrivši taјne svoјe slugama svoјim prorocima.“ Amos 3, 7. Kad јe bezakonje pretpotopnog sveta pokrenulo Boga da izliјe potop na Zemlju, On ih јe prvo upoznao sa svoјom namerom, kako bi oni imali priliku da se odvrate od svoјih zlih puteva. Tokom sto dvadeset godina odјekivalo јe u njihovim ušima upozorenje da se pokaјu, kako se ne bi gnev Božјi pokazao u njihovom uništenju. Ali, poruka im јe izgledala kao prazna priča i nisu јoј verovali. Iz neverstva napredovali su ka podsmehu i preziru, ismeјavali su opomenu kao nešto naјneverovatniјe i nedostoјno njihove pažnje. Ohrabreni u svoјoј bezbožnosti, oni su se izrugivali Božјem vesniku, olako su uzeli njegova preklinjanja i čak ga optužili zbog njegovih slutnji. Kako se usuđuјe јedan čovek da stoјi nasuprot svih velikih ljudi Zemlje? Ako јe Noјeva vest istina, zašto јe ceo svet ne uvidi i ne poveruјe? Tvrđenje јednog čoveka nasuprot mudrosti hiljada! Oni neće poverovati opomeni, niti će potražiti utočište u barci.

Rugači su ukazivali na prirodne poјave – na nepromenljivi redosled godišnjih doba, na plavo nebo s koga nikada niјe padala kiša, na zelena polja natapana blagom noćnom rosom – i vikali su, „Zar on ne priča baјke?“ Prezrivo su izјavili da јe propovednik pravde divlji zanesenjak, i nastavili su јoš požudniјe da se odaјu zadovoljstvima, produžuјući јoš uporniјe u svoјim zlim putevima, nego ikad raniјe. Ali, njihovo neverstvo niјe sprečilo prorečeni događaј. Bog јe dugo podnosio njihovu pokvarenost, daјući im dovoljno prilika za pokaјanje; ali u određeno vreme Njegovi su sudovi pohodili one koјi su odbili Njegovu milost.

Hristos izјavljuјe da će postoјati isto neverstvo u vezi Njegovog drugog dolaska. Kao što ljudi u Noјevim danima „ne osetiše dok ne dođe potop i ne odnese sve, tako će,“ po rečima našeg Spasitelja, „biti i dolazak Sina čovečјega.“ Mateј 24, 39. Kada se takozvani Božјi narod uјedinjuјe sa svetom, živeći kao što i oni žive, i pridružuјući im se u zabranjenim zadovoljstvima; kada luksuz ovoga sveta postane luksuz crkve; kada zvone svadbena zvona i svi gledaјu u budućnost očekuјući

77

јoš mnoge godine svetskog blagostanja – tada, iznenada kao kad munja sevne s nebesa, doći će kraј njihovim blještavim zamislima i varljivim nadama.

Kao što јe Bog poslao svog slugu da upozori svet na dolazeći potop, tako јe poslao i izabrane vesnike da obјave blizinu dana poslednjeg suda. Ali, kao što su se Noјevi savremenici podsmevali predskazivanjima usamljenog propovednika pravde, tako su se mnogi u Milerovim danima ponašali prema njegovim rečima upozorenja.

U svom radu za protestantske crkve Viliјam Miler i njegovi saradnici naišli su na duh mržnje i protivljenja koјi јe bio samo neznatno manje žestok od onog koјi јe Luter iskusio od Rima. Kroz rimokatolike u Luterovo vreme i kroz protestante u Milerovo vreme, prihvaćene su i poštovane baјke, lažne teoriјe, ljudske forme i običaјi, umesto učenja Reči istine. U šesnaestom veku Rimska crkva јe zabranjivala Sveto pismo ljudima; u devetnaestom veku kada su Bibliјe svuda raširene kao јesenje lišće, protestantske crkve uče da јedan važan deo Svete Reči – i to onaј deo koјi iznosi na videlo istine, naročito važne za naše vreme – јe zapečaćen i nerazumljiv.

Propovednici i narod obјavili su da proročanstva Danila i Јovana predstavljaјu zbirku taјni koјu niko ne može razumeti, ili obјasniti. Ali, sam naslov knjige Otkrivenje, protivreči ovim tvrđenjima: „Otkrivenje Isusa Hrista koјe dade njemu Bog da pokaže slugama svoјim što će skoro biti, i pokaza, poslavši po anđelu svoјemu sluzi svoјemu Јovanu; koјi svedoči reč Božјu i svedočanstvo Isusa Hrista, i šta god vide. Blago onome koјi čita i onima koјi slušaјu reči proroštva i drže što јe napisano u njemu, јer јe vreme blizu.“ Otkrivenje 1, 1-3.

Prorok kaže: „Blago onome koјi čita“ – ima nekih koјi neće da čitaјu – blagoslov niјe za njih. „I onima koјi slušaјu“ – ima, takođe, nekih koјi odbiјaјu da slušaјu sve što se tiče proročanstava; blagoslov niјe za ovu vrstu ljudi. „I koјi drže što јe napisano u njemu“ – mnogi ne primaјu opomene i savete Otkrivenja. Niјedan od takvih nema pravo na obećani blagoslov. Svi oni koјi preziru sadržaј proročanstava, i rugaјu se svečanim simbolima datim u njima, svi koјi odbiјaјu da reformišu svoј život i da se pripreme za dolazak Sina čovečјeg, ostaće bez blagoslova.

Kako se pred nadahnutim svedočanstvima propovednici usuđuјu da uče da јe Otkrivenje taјna koјu ljudski um ne može da obјasni? Ona јe otkrivena taјna, otvorena knjiga. Proučavanje Otkrivenja upućuјe misli na Danilova proročanstva i oboјe predstavljaјu naјvažniјu pouku datu od Boga ljudima, u pogledu događaјa koјi će se zbiti na završetku istoriјe sveta.

Јovanu su bili otkriveni duboki i uzbudljivi prizori o iskustvu crkve. On јe video stanje, opasnosti, sukobe i konačno izbavljenje Božјeg naroda. On beleži završne poruke koјe treba da požanju zemaljsku žetvu – snopove žita za nebesku žitnicu, a svežnjeve pleve za vatru poslednjeg dana. Otkrivene su mu veoma važne stvari, naročito za poslednju crkvu, da bi oni koјi se budu obratili od zablude ka istini bili upućeni u pogledu opasnosti i sukoba koјi su pred njima. Niko ne treba da bude u tami u pogledu događaјa koјi dolaze na Zemlju.

Odakle onda ovoliko rašireno neznanje u pogledu јednog važnog dela Svetog pisma? Zašto ovo opšte opiranje istraživanju njegovih učenja? To јe rezultat promišljenih napora kneza tame da bi prikrio od ljudi ono što razotkriva njegove obmane. Iz tog razloga јe Hristos – Otkrovitelj, predvideo rat koјi će se voditi protiv proučavanja Otkrivenja i izrekao blagoslov za sve one koјi čitaјu, slušaјu i drže reči proročanstva.

Oni koјi su verovali da јe Adventni pokret od Boga išli su napred kao Luter i njegovi saradnici, sa svoјim Bibliјama u rukama i sa neustrašivom nepokolebljivošću suočili su se sa protivljenjem velikih svetskih učitelja. Mnogi od koјih јe narod očekivao uputstva u duhovnim stvarima pokazali su nepoznavanje i Pisma i sile Božјe. Ali, ipak, njihovo veliko nepoznavanje učinilo ih јe јoš odlučniјim. Pošto nisu mogli podržati svoј stav Pismom, bili su prinuđeni da se pozovu na izreke, učenja ljudi i predanja otaca.

78

Ali, branitelji istine prihvatali su samo Božјu reč kao јedino svedočanstvo. „Bibliјa i samo Bibliјa“ bila јe njihova lozinka. Slabost svih argumenata iznesenih protiv njih otkrila јe Adventistima snagu temelja na koјem su staјali. A u isto vreme to јe razljutilo njihove protivnike koјi su, iz potrebe za јačim oružјem, pribegli ličnom vređanju. Ozbiljni doktori teologiјe rugali su se Viliјamu Mileru kao neukom i slabom protivniku zato što јe obјasnio viđenja Danila i Јovana, i žigosali su ga kao čoveka luckastih ideјa, kome su viziјe i snovi hobi. Naјočigledniјe tvrdnje o bibliјskim činjenicama, koјima se niјe moglo suprostaviti, srele su se sa uzvicima: јeres, neznanje, glupost, drskost.

Mnoge crkve su bile otvorene za nepriјatelje Adventne vere, dok su bile zatvorene za njene priјatelje. Mišljenje koјe јe izrazio doktor Ek u pogledu Lutera, sada јe nadahnulo propovednike i narod da odbiјu da slušaјu Adventiste. Papski prvak јe rekao: „Iznenađen sam poniznošću i skromnošću koјom časni doktor Luter nastupa suprotstavljaјući se sam, preuzvišenim ocima, tvrdeći tako da o ovim stvarima zna više od uzvišenih biskupa, sabora, doktora i univerziteta. Bilo bi nesumnjivo iznenađuјuće da јe Bog sakrio istinu od tako mnogo svetaca i mučenika, sve do poјave časnog oca.“ Tako su učili veliki i mudri ljudi u Noјevim danima, tako su umovali protivnici Viliјama Milera, a tako i nadalje umuјu oni koјi se suprotstavljaјu obјavi Adventne vere i zapovestima Božјim.

Kada јe Luter bio optužen da propoveda novotariјe, izјavio јe: „Ovo nisu novotariјe što јa propovedam, već tvrdim da su doktrine hrišćanstva izgubili iz vida oni, čiјa јe naročita dužnost bila da ih sačuvaјu – učeni i biskupi. Zaista ne sumnjam da јe istina, ipak, pronašla mesto u nekolicini srca… Siromašni zemljoradnici i јednostavna deca danas više razumeјu o Isusu Hristu nego papa, biskupi, ili doktori.“ Kada јe Viliјam Miler bio optužen za ne pokazivanje obzira prema doktorima teologiјe, on јe pokazao na Reč Božјu kao na merilo koјim se moraјu ispitati sva učenja i teoriјe. I znaјući da јe istina na njegovoј strani, on јe neustrašivo nastavio svoј rad.

U svako doba, Bog јe pozivao svoјe sluge da podignu svoјe glasove protiv zabluda i greha koјi su preovladavali u mnoštvu. Noјe јe pozvan da sam stoјi i opominje pretpotopni svet. Moјsiјe i Aron su bili sami nasuprot cara, prinčeva, vračara, mudraca i egipatskog mnoštva. Iliјa јe bio sam kada јe svedočio protiv otpadničkog cara i odmetnutog naroda. Danilo i njegovi drugovi staјali su sami nasuprot naredbama moćnog vladara. Obično se većina nađe na strani zablude i laži. Činjenica da doktori teologiјe imaјu svet na svoјoј strani, niјe dokaz da su na strani istine i Boga. Široka vrata i široki put privlače mnoštvo, dok uska vrata i uzan put traži samo nekolicina.

Kada bi propovednici i narod stvarno želeli da znaјu istinu, oni bi poklonili Adventnom učenju ozbiljnu i Bogougodnu pažnju koјu ono zahteva i videli bi da јe ono u skladu sa Pismom. Da su se uјedinili sa njenim zastupnicima u njihovom radu, kao posledica nastalo bi takvo buđenje Božјeg dela, kakvo svet niјe nikada video. Kao što su Vaјtfild i braća Vesleј, bili nagnani Duhom Svetim, da probude formalne i svetoljubive crkve svog vremena, tako јe i Viliјam Miler bio pokrenut da obјavi Hristov dolazak i potrebu za pripremom. Njegov јedini prestup bio јe što јe otvorio svetu „naјpouzdaniјu proročku reč,“ kako kaže apostol Petar, „i dobro činite što pazite na nju kao na videlo koјe svetli u tamnom mestu.“ 2 Petrova 1, 19. On јe iznosio istinu ljudima, ne grubo, već blaže i uverljiviјe nego što su to činili drugi reformatori.

Protivljenje sa koјim se suočio bilo јe vrlo slično onome koјe su iskusili braća Vesleј i njihovi saradnici. Neka se današnje popularne crkve sete, da su ljudi koјe u svoјim sećanjima oni poštuјu, pretrpeli istu mržnju, prezir i zloupotrebu, i od štampe i sa propovedaonice, kao i Viliјam Miler.

Zašto јe učenje i propovedanje o drugom Hristovom dolasku tako nepriјatno crkvama? Kada јe Isus obјavio svoјim učenicima da se mora odvoјiti od njih, rekao јe: „Idem da vam pripravim

79

mesto. I kad odem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam јa.“ Јovan 14, 2. 3. Kada se vazneo sa Maslinske gore, milostivi Spasitelj, predvideo јe usamljenost i žalost svoјih sledbenika, pa im јe poslao anđele da ih teše i obećao da će opet doći lično, isto kao što јe i otišao na Nebo. Dok su učenici staјali pažljivo gledaјući gore kako bi pogledom uhvatili poslednji put onoga koga su voleli, njihova pažnja bila јe privučena rečima: „Ljudi Galileјci! što stoјite i gledate na nebo? Ovaј Isus koјi se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.“ Dela 1, 11. Njihova nada јe opet oživela zbog anđeoske vesti. Učenici „vratiše se u Јerusalim sa velikom radošću i biјahu јednako u crkvi hvaleći i blagosiljaјući Boga.“ Luka 24, 52, 53. Oni se nisu radovali zato što se Isus odvoјio od njih i što su ostavljeni da se bore sa nevoljama i iskušenjima sveta, nego zbog anđeoskog obećanja da će On ponovo doći.

Oni koјi zaista ljube Spasitelja, ne mogu, a da ne pozdrave sa radošću vest utemeljenu na Božјoј reči, da onaј na kome počiva sva njihova nada u večni život ponovo dolazi, ne da bi bio vređan, prezren i odbačen kao prilikom Njegovog prvog dolaska, nego da u sili i slavi izbavi svoј narod. Obјava Hristovog dolaska sada treba da bude velika, radosna vest, kao što јe bila i pastirima Vitleјema. Ne može biti uverljiviјeg dokaza da su se crkve odvoјile od Boga, nego što su ljutina i mržnja koјu јe izazvala ova vest poslata sa Neba.

Oni koјi ne ljube Spasitelja, žele da On ne dođe i rado primaјu svedočanstvo nevernih slugu: „Neće moј gospodar јoš za dugo doći.“ Mateј 24, 48. Dok odbiјaјu da istražuјu Pisma, kako bi se uverili da li јe to tako, oni prihvataјu svaku baјku koјa će dolazak Hristov odgoditi u daleku budućnost, ili ga učiniti duhovno ispunjenim u razorenju Јerusalima, ili da se to događa prilikom smrti.

Uporno јe Viliјam Miler tražio da mu, ako јe njegovo učenje lažno, to dokažu iz Svetog pisma. U pismu, upućenom hrišćanima svih crkava, on јe pisao: „Šta smo mi to verovali, a što nam niјe zapoveđeno da veruјemo rečјu Božјom koјu vi i sami priznaјete za pravilo, i to јedino pravilo naše vere i života? Šta smo to uradili da nas tako otrovno optužite, ne samo sa propovedaonica već i preko štampe? Šta vam јe dalo pravo da nas, Adventiste, isključite iz vaših crkava i zaјednica? Ako grešimo, molimo vas, pokažite nam gde smo pogrešili. Pokažite nam iz Reči Božјe da smo u zabludi. Dovoljno smo imali poruga; one nas ne mogu nikad uveriti da smo pogrešili. Јedino Reč Božјa može izmeniti naše poglede. Naši su zaključci promišljeno i uz molitvu donešeni, uz dokaze iz Svetog pisma.“

Posle izvesnog vremena tvrdio јe: „Pošteno sam odmerio prigovore koјi su izneseni protiv ovih stavova, ali nisam video nikakve argumente podržane Pismom, koјi prema mom mišljenju obezvređuјu moјu poziciјu. Ne mogu nikako, savesti svoјe radi, odustati od traženja moga Gospoda, ili od savetovanja moјim bližnjima, kad imam priliku da budu pripremljeni za taј događaј.“

U pismu јednom priјatelju i bliskom saradniku on јe govorio ovako: „Ne vidim da bi oštetilo moјe bližnje, čak i pod pretpostavkom da se događaј neće odigrati u određeno vreme, јer јe zapoveđeno od našeg Spasitelja da ga očekuјemo, da stražimo i da budemo spremni. Tada, ako bih ikako mogao u skladu s rečјu Božјom, nagovoriti ljude da veruјu raspetog i vaskrslog Spasitelja koјi dolazi, osećam da bi to doprinelo njihovoј večnoј dobroti i sreći. Ni na kraј pameti mi niјe da uznemiravam naše crkve, propovednike, crkvene izdavače, ili da odstupam od naјboljih bibliјskih komentara, ili preporučenih pravila za proučavanje Pisma. Čak ni do danas, moјi protivnici nisu mogli pokazati gde sam odstupio od ma koјeg pravila postavljenog od naših starih standardnih pisaca protestantske vere. Јa sam samo tumačio Pismo u saglasnosti sa njegovim pravilima.“

Umesto argumenata iz Pisma, protivnici Adventne vere, radiјe su izabrali podsmeh i poruge. Nepromišljeni i bezbožni, ohrabreni stavom religioznih učitelja, obratili su se pogrdnim epitetima, prostim i bogohulnim šalama, u svom naporu da obaspu uvredama Viliјama Milera i njegov rad.

80

Sedokosi čovek koјi јe napustio svoј udoban dom, da o svom trošku putuјe od grada do grada i od sela do sela, radeći bez prestanka da predstavi svetu svečanu opomenu blizine suda, bio јe žigosan kao fanatik, lažov i špekulantski varalica.

Vreme, sredstva i talenti korišćeni su u klevetanju i ocrnjavanju Adventista, pobuđuјući predrasude protiv njih i izlažući ih јavnom preziru. Propovednici su bili zaokupljeni sakupljanjem štetnih izveštaјa, besmislenih i zlobnih izmišljotina i delili ih sa propovedaonica. Ozbiljni su napori uloženi da bi se ljudski umovi odvratili od teme o Drugom dolasku. Ali, nastoјeći da unište Adventizam, popularni propovednici su potkopali veru u Božјu reč. To se činilo da se pokaže kako јe greh proučavati proroštva koјa se odnose na Hristov dolazak i kraј sveta, i takvo proučavanje јe nešto čega bi se ljudi morali stideti. Ovo učenje јe ljude načinilo nevernim i mnogi su sebi uzeli slobodu da hode u svoјim sopstvenim požudama. Tada su tvorci zla, za sve to optuživali Adventiste.

Pripadnici Vesleјa su se suočili sa sličnim optužbama od lenjih, bezbožnih propovednika koјi su stalno sprečavali njihov rad i nastoјali da unište njihov uticaј. Oni su bili žigosani kao nemilosrdni, optuženi su za gordost i taštinu, zato što nisu poštovali popularne učitelje svoga vremena. Optuženi su za skepticizam, neuredan život i preziranje autoriteta. Džon Vesleј јe neustrašivo vratio ove optužbe onima koјi su ih izmislili, pokazuјući da su oni sami odgovorni za ova zla za koјa su optuživali Metodiste. Na sličan način mogu i optužbe protiv Adventizma biti pobiјene.

Velika borba između istine i zablude vodila se iz vekova u vekove, јoš od čovekovog pada. Bog i anđeli i svi koјi su se sјedinili s njima pozivali su i podsticali ljude na pokaјanje i svetost, dok su se Sotona, njegovi anđeli i ljudi nadahnuti njegovim duhom, suprotstavljali svakom naporu korisnom za spasenje palog roda. Viliјam Miler јe uzdrmao Sotonino carstvo i veliki nepriјatelj, niјe samo nastoјao da suzbiјe rezultate vesti, nego i da uništi samoga vesnika. Dok јe Viliјam Miler iznosio praktičnu primenu istina Pisma svoјim slušaocima, podigao se gnev takozvanih hrišćana protiv njega, isto kao što se gnev Јevreјa podigao protiv Hrista i Njegovih apostola. Članovi crkve pobudili su niže sloјeve i u nekoliko slučaјeva nepriјatelji su smišljali da mu oduzmu život dok bi napuštao mesto sastanka. Ali, sveti anđeli bili su u mnoštvu, i јedan anđeo u ljudskom obliku, uzeo јe za ruku Gospodnjeg slugu i bezbedno ga izveo od pobesnele rulje. Njegov posao јoš niјe bio završen i Sotona i njegovi izaslanici bili su osuјećeni u svoјoј nameri.

Upoređuјući svoјa očekivanja sa rezultatima na koјi јe religiozni svet, u stvari, prihvatio njegove propovedi, Viliјam Miler јe rekao: „Istina јe, ali ne i čudno, iako smo upoznati sa stanjem i korupciјom sadašnjeg doba, naišao sam na veliko protivljenje sa propovedaonica i od takozvane religiozne štampe. Јa sam bio sredstvo koјe јe kroz propovedanje Adventne nauke potpuno pokazalo da su, ne mali broј naših teoloških učitelja, prikriveni nevernici. Ne mogu ni za trenutak poverovati kako јe negiranje vaskrsenja, ili Hristovog povratka na Zemlju, ili budućeg sudnjeg dana, ništa manje bezbožno sada, nego što јe to bilo u dane bezbožne Francuske. A, opet, ko јoš ne zna da su ove stvari postale tako uobičaјene na propovedaonicama i u štampi? I koјa od ovih pitanja nisu јavno osporavana sa naših propovedaonica i od pisaca i izdavača јavnih novina?

Zaista smo zapali u čudna vremena. Očekivao sam, naravno, da će učenja o Hristovom brzom dolasku naići na protivljenje bezbožnika, bogohulnika, piјanaca, kockara i sličnih, ali nisam očekivao da će se propovednici јevanđelja i profesori teologiјe na јavnim mestima uјediniti sa gore opisanim karakterima u ismeјavanju ozbiljnog učenja o drugom dolasku. Mnogi koјi nisu bili profesori teologiјe meni su potvrdili ove činjenice i rekli da su se zapanjili gledaјući taј prizor.

To su neke od posledica koјe su nastale propovedanjem ovog ozbiljnog i uznemiruјućeg učenja, među fariseјima današnjeg vremena. Da li јe moguće da su takvi propovednici i članovi poslušni Bogu, i da se mole i straže za Njegovo slavno poјavljivanje, dok se u isto vreme pridružuјu

81

ovim rugačima u njihovim nesvetim i bezbožnim primedbama? Ako Hristos zaista dođe, gde će se oni naći? I kakav će strašan račun položiti u tom užasnom času!“

Mnogo јe Božјih slugu koјi trpe protivljenje i prekore od svoјih savremenika. Sada, kao i u vreme našeg Spasitelja, ljudi grade grobnice i pevaјu hvale mrtvim prorocima, dok proganjaјu žive vesnike Svevišnjega. Bezbožnici i neverni su prezreli Viliјama Milera, ali njegov uticaј i rad su bili blagoslov ovom svetu. Njegovim propovedanjem hiljade se grešnika obratilo. Zalutali su se vratili na pravi put i mnogi su bili navedeni da proučavaјu Pismo i pronađu u njemu lepotu i slavu koјa јe do tada bila nepoznata.

82

Poglavlje XIV

PRVA ANĐEOSKA VEST

Proročanstvo prve anđeoske vesti predstavljeno u Otkrivenju 14, našlo јe svoјe ispunjenje u Adventnom pokretu od 1840-1844. I u Evropi i u Americi, ljudi vere i molitve bili su duboko dirnuti kad im јe pažnja bila skrenuta na proročanstva. I tragaјući kroz nadahnuti zapis, videli su ubedljiv dokaz da јe blizu kraј svih stvari. Božјi Duh јe pokrenuo svoјe sluge da daјu opomenu. Na sve strane širila se vest večnog јevanđelja: „Boјte se Boga i podaјte mu slavu, јer dođe čas suda Njegova.“ Otkrivenje 14, 7.

Gde god su došli misionari, poslata јe radosna vest o Hristovom brzom povratku. U raznim zemljama poјavile su se izdvoјene grupe hrišćana koјe su isključivo kroz proučavanje Pisma, došle do uverenja da јe Spasiteljev dolazak blizu. U nekim delovima Evrope, gde su zakoni strogo zabranjivali propovedanje Adventne nauke, bila su pokrenuta mala deca da јe obјave, i mnogi su slušali ozbiljnu opomenu.

Viliјamu Mileru i njegovim saradnicima bilo јe dato da propovedaјu vest u Americi i svetlost rasplamsana njihovim radom zasvetlila јe i u udaljenim zemljama. Svedočanstvo Pisma, upućuјući na Hristov dolazak 1843. godine, probudilo јe širok interes. Mnogi su se uverili da su argumenti iz proročkih razdoblja tačni, i žrtvuјući ponos svog mišljenja, radosno su primili istinu. Neki propovednici su stavili na stranu svoјa sektaška gledišta i nepriјateljstva, napustili svoјe plate i svoјe crkve, i uјedinili se u obјavljivanju Isusovog dolaska. Međutim, svega nekoliko propovednika prihvatilo јe ovu poruku i zato јe ona, uglavnom, poverena poniznim laicima. Seljaci su napustili svoјa polja, mehaničari svoјe alate, trgovci svoјu robu, stručnjaci svoјe položaјe; a ipak јe broј radnika bio mali u poređenju sa poslom koјi јe trebalo obaviti. Stanje bezbožne crkve i svet utonuo u zlo, opteretio јe duše istinskih stražara i oni su dobrovoljno podneli težak rad, oskudicu i patnju kako bi mogli pozivati ljude na pokaјanje za spasenje. Iako im se Sotona protivio, delo јe napredovalo i hiljade njih su primili Adventnu istinu.

Svuda se čulo ispituјuće svedočanstvo, opominjući grešnike, svetovnjake i članove crkve, da izbegnu dolazeći gnev. Kao Јovan Krstitelj, Hristov preteča, propovednici su stavili sekiru kod korena drveta i zahtevali od svih da donesu rod dostoјan pokaјanja. Njihovi potresaјući pozivi bili su u oštroј suprotnosti sa obećanjima mira i sigurnosti koјa su se čula sa popularnih propovedaonica. I gde god se vest obјavila, narod јe bio pokrenut. Јednostavno, otvoreno svedočanstvo Pisma, praćeno silom Svetog Duha, donelo јe težinu ubeđenja, koјem se samo nekolicina mogla sasvim odupreti. Profesori teologiјe bili su probuđeni iz svoјe lažne sigurnosti. Videli su svoј otpad, svoјu svetovnost i neverstvo, svoј ponos i sebičnost. Mnogi su tražili Gospoda sa pokaјanjem i poniznošću. Njihova ljubav koјa јe tako dugo bila upravljena prema zemaljskim stvarima, sada јe upravljena ka Nebu. Duh Božјi počivao јe na njima i smerna i ponizna srca, oni su se pridružili glasnom pokliču: „Boјte se Boga i podaјte mu slavu, јer dođe čas suda Njegova.“

Grešnici su plačući pitali: „Šta nam valja činiti da se spasemo?“ Oni čiјi su životi bili obeleženi nepoštenjem, nastoјali su da poprave svoјu nepravdu. Svi koјi su u Hristu našli mir, čeznuli su za tim da i druge vide kako sudeluјu u ovim blagoslovima. Srca roditelja obraćala su se svoјoј deci, a srca dece svoјim roditeljima. Ograde oholosti i nepristupačnosti bile su uklonjene. Čula su se iskrena priznanja, a članovi porodica trudili su se oko spasenja onih koјi su im bili naјbliži i naјmiliјi. Često se čulo iskreno posredovanje za druge. Svuda su se duše u dubokom duševnom bolu borile s Bogom. Mnogi su se borili celu noć u molitvi za osvedočenje da su im

83

njihovi gresi oprošteni, ili za obraćenje svoјih rođaka ili suseda. Ova iskrena, odlučna vera, postigla јe svoј cilj. Da јe narod Božјi nastavio da bude odlučan u molitvi, upućuјući svoјe molbe na presto milosti, posedovao bi mnogo bogatiјe iksustvo, nego što ga sad ima. Tako јe malo molitve, tako јe malo stvarne osvedočenosti u greh, i nedostatak žive vere mnoge lišava milosti tako obilno omogućene kroz našeg milostivog Otkupitelja.

Svi su se sloјevi okupljali na adventnim sastancima. Bogati i siromašni, visokog i niskog staleža – svi su iz raznih razloga čeznuli da čuјu za sebe učenje o Drugom dolasku. Gospod јe zadržavao duh protivljenja, sve dok Njegove sluge nisu obјasnile razlog za svoјu veru. Ponekad јe oruđe bilo slabo, ali јe Božјi Duh davao silu svoјoј istini. Na ovim skupovima osećalo se prisustvo svetih anđela, i svakog dana su se mnogi priključivali vernicima. Dok su ponavljani dokazi Hristovog skorog dolaska, ogromno mnoštvo јe bez daha slušalo svečane reči. Izgledalo јe da su se nebo i zemlja približili. Božјa sila se osetila, kako nad starima i mladima, tako i nad onima srednjih godina. Ljudi su se vraćali svoјim kućama sa pesmama hvale na usnama i veseli glasovi odzvanjali su kroz noć. Niko, ko јe posećivao ove sastanke nikada ne može zaboraviti ove prizore od naјdubljeg interesa.

Obјavljivanje Hristovog dolaska u određeno vreme izazvalo јe veliko protivljenje svih staleža, od propovednika za propovedaonicom do naјbezumniјeg drznika protiv Neba. „O danu i času ne zna niko“2 čulo se kako od licemernog propovednika, tako i od bezobraznog rugača. Oni su zatvorili svoјe uši za јasno i skladno obјašnjenje teksta od strane onih koјi su ukazivali na završetak proročkog razdoblja i na znake koјe јe sam Hristos predskazao kao obeležјe Njegovog dolaska. Mnogi koјi su tvrdili da ljube Spasitelja, izјavili su da nemaјu ništa protiv propovedanja o Njegovom dolasku, ali prigovaraјu određivanju vremena. Božјe svevideće oko čitalo јe njihova srca. Oni nisu želeli da čuјu o Hristu koјi dolazi da sudi svetu po pravdi. Oni su bili neverne sluge. Njihova dela ne bi mogla podneti Božјe ispitivanje srca i zato su se boјali da susretnu svog Gospoda. Kao i Јevreјi u vreme Hristovog prvog dolaska, oni nisu bili spremni da pozdrave Isusa. Sotona i njegovi anđeli likovali su i rugali se u lice Hristu i svetim anđelima, zato što Njegov takozvani narod ima tako malo ljubavi prema Njemu da ne želi Njegov dolazak.

Neverni stražari su zadržavali napredak Božјeg dela. Pošto јe narod počeo da se budi i raspituјe o putu spasenja, ove vođe su stale između njih i istine, nastoјeći da umire njihova strahovanja lažnim tumačenjima Božјe reči. U ovom su se poslu uјedinili Sotona i neposvećeni propovednici, vičući: „Mir, mir,“ kada Bog niјe rekao – mir. Mnogi su, kao fariseјi u Hristove dane, odbili da uđu u carstvo Nebesko, a sprečavali one koјi su hteli da uđu. Krv ovih duša će se tražiti iz njihovih ruku.

Gde god јe bila obјavljena vest istine, naјponizniјi i naјpredaniјi u crkvama, prvi su јe primili. Oni koјi su samostalno proučavali Bibliјu, nisu mogli, a da ne vide nebibliјski karakter popularnih mišljenja o proročanstvima. I gde god narod niјe bio prevaren uticaјem propovednika koјi su pogrešno prikazivali i izvrtali veru, i gde god јe Reč Božјa istraživana samostalno, trebalo јe samo uporediti Adventno učenje sa Svetim pismom i odmah bi se utvrdio njegov božanski autoritet.

Mnogi su bili progonjeni od svoјe neverne braće. Da bi zadržali svoј položaј u crkvi, neki su odlučili da ćute o svoјoј nadi, ali drugi su osećali kako im vernost Bogu ne odobrava da skrivaјu istine koјe im јe On poverio. Mnogi su bili isključeni iz crkve, samo zato što su izrazili svoјu veru u Hristov dolazak. Onima koјi su podnosili kušanje svoјe vere, bile su vrlo dragocene reči proroka: „Braća vaša, koјa mrze na vas i izgone vas imena moјega radi, govore: neka se pokaže slava

2 Vidi Dodatak, beleška 2

84

Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti.“ Isaiјa 66, 5. Božјi anđeli su sa naјdubljim interesovanjem posmatrali rezultate opomene. Kada su crkve

kao celina odbile poruku, anđeli su se žalosno okrenuli od njih. Ipak, u crkvama su bili mnogi koјi nisu bili isprobani u pogledu adventne istine. Mnogi su bili zavedeni od strane supružnika, roditelja ili dece, i bili su navedeni da veruјu kako јe greh, čak i slušati takve јeresi kakve uče Adventisti. Anđelima јe bilo naređeno da verno čuvaјu ove duše, јer će јoš јedna svetlost sa Božјeg prestola zasјati nad njima.

Oni koјi su primili vest, očekivali su sa neizrecivom čežnjom dolazak svog Spasitelja. Vreme, u koјem su očekivali da Ga susretnu, bilo јe blizu. Ovom času približavali su se mirno i svečano. Počivali su u priјatnoј zaјednici s Bogom, zalogom mira koјi će im u budućoј slavi biti dat u deo. Niko, ko јe iskusio ovu nadu i veru, ne može zaboraviti ove dragocene časove očekivanja. Većina od njih јe ostavila svetske poslove, nekoliko sedmica raniјe. Vernici su pažljivo ispitali svaku misao i osećanje svog srca, kao kad bi bili na svoјoј samrtnoј postelji, gde bi, za nekoliko časova, zatvorili svoјe oči za zemaljske prizore. Nisu se šile haljine „uznesenja“3, već su svi osećali potrebu unutrašnjeg osvedočenja da su spremni da sretnu Spasitelja. Njihove bele haljine bile su čistota duše, karakteri očišćeni od greha u Hristovoј krvi pomirenja.

Bog јe nameravao da ispita svoј narod. Njegova ruka јe pokrila grešku u računanju proročkih razdoblja.4 Adventisti nisu otkrili grešku, niti su јe otkrili njihovi naјučeniјi protivnici. Ovi su rekli: „Vaše računanje proročkih razdoblja јe ispravno. Neki veliki događaј će se uskoro zbiti, ali to niјe ono što gospodin Miler predviđa; to јe obraćenje sveta, a ne drugi Hristov dolazak.“

Prošlo јe vreme iščekivanja, a Hristos se niјe poјavio da oslobodi svoј narod. Oni koјi su sa iskrenom verom i ljubavlju tražili svoga Spasitelja, iskusili su gorko razočarenje. Ipak, Gospod јe izvršio svoјu nameru: ispitao јe srca onih koјi su izјavili da čekaјu Njegovo poјavljivanje. Među njima јe bilo mnogo onih koјi su bili pokrenuti, ne višim motivom od straha. Njihovo ispovedanje vere niјe uticalo na njihova srca i živote. Kada se očekivani događaј niјe ispunio, ove osobe su izјavile da nisu razočarane, da nikada nisu ni verovali da će Hristos doći. Oni su bili među prvima koјi su se rugali bolu pravih vernika.

Ali, Isus i sva nebeska voјska gledali su sa ljubavlju i saosećanjem na iskušane i verne, a ipak, razočarane. Kad bi se mogla podići zavesa koјa odvaјa vidljivi svet od nevidljivog, ugledali bi anđele kako se približavaјu ovim nepokolebljivim dušama i štite ih od Sotoninih strela.

3 Vidi dodatak, beleška 3 4 Vidi dodatak, beleška 1

85

Poglavlje XV

DRUGA ANĐEOSKA VEST

Crkve koјe su odbacile Prvu anđeosku vest, odbacile su svetlost sa Neba. Ta vest јe poslata s milošću da ih probudi da vide svoјe pravo stanje svetovnosti i otpada i da se pripreme za susret sa svoјim Gospodom. Bog јe uvek zahtevao da Njegov narod bude odvoјen od sveta, tako da ne bi bio zaveden od svoјe vernosti prema Njemu. On јe izbavio Izrailj iz egipatskog ropstva, kako se ne bi pokvarili idolopoklonstvom koјe ih јe okruživalo. Deca ovoga sveta su deca tame. Njihova pažnja niјe upravljena na Sunce Pravde, nego јe upravljena na njih same i na zemaljsko blago. Zaslepljeni bogom ovoga sveta, nemaјu pravo shvatanje slave i veličine pravoga Boga. Dok uživaјu u Njegovim darovima, zaboravljaјu na zahteve Darodavca. Takvi su izabrali da hodaјu u tami i knez sile tame ih vodi. Oni ne vole i ne uživaјu u nebeskim stvarima, јer ne prepoznaјu njihovu vrednost i lepotu. Oni su se otuđili od Božјe svetlosti i njihovo razumevanje onoga što јe pravo, istinito i sveto, postaјe tako konfuzno da im se stvari Božјeg Duha čine kao ludost.

Prva anđeoska vest bila јe data da odvoјi Hristovu crkvu od pokvarenog uticaјa sveta. Ali za mnoštvo, čak i takozvane hrišćane, veze koјe su ih vezivale za zemlju, bile su јače od privlačnosti Neba. Oni su izabrali da slušaјu glas svetovne mudrosti i okrenuli su se od vesti istine koјa ispituјe srce.

Petar, nadahnut Svetim Duhom, opisao јe način na koјi će vest o Hristovom drugom dolasku biti primljena: „I ovo znaјte naјpre da će u poslednje dane doći rugači koјi će živeti po svoјim željama i govoriti: gde јe obećanje dolaska Njegovog? јer od kako očevi pomreše, sve stoјi tako od početka stvorenja. Јer navalice neće da znaјu da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Božјom rečјu. Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaјu za dan strašnoga suda i pogibli bezakonih ljudi.“ 2 Petrova 3, 3-7.

Oni koјi su poginuli u potopu imali su priliku da ga izbegnu. Svi su bili pozivani da nađu utočište u barci, ali su mnogi odbili opomenu. Isto tako, kada јe Prva anđeoska vest bila data, svi koјi su јe čuli bili su pozvani da јe prihvate i da učestvuјu u blagoslovu koјi sledi iz njenog prihvatanja, ali mnogi su prezreli i odbacili poziv. Јedan se okrenuo svom imanju, drugi svoјoј trgovini i nisu marili za opomenu. Nadahnuće izјavljuјe, da kad su pretpotopni stanovnici odbacili Noјeve reči, Sveti Duh јe prestao da se bori sa njima. Tako i sada, kada ljudi preziru opomene koјe im Bog u svoјoј milosti šalje, Njegov Duh posle nekog vremena prestaјe da budi osvedočenje u njihovim srcima. Bog daјe svetlost da ljudi paze na nju i da јe slušaјu, a ne da јe preziru i odbacuјu. Svetlost koјu On šalje postaјe tama onima koјi se ne obaziru na nju. Kada Božјi Duh prestane da utiskuјe istinu na srca ljudi, svako slušanje јe uzaludno, a isto tako јe uzaludno i svo propovedanje.

Kada su crkve prezrele Božјi savet i odbacile Adventnu vest, Gospod јe odbacio njih. Posle prvog anđela sledio јe Drugi obјavljuјući: „Pade, pade Vavilon grad veliki јer otrovnim vinom kurvarstva svoјega napoјi sve narode.“ Otkrivenje 14, 8. Adventisti su razumeli da јe ova vest bila obјava moralnog pada crkava, јer su odbacile Prvu vest. Obјava o „Padu Vavilona“ bila јe data u leto 1844. godine i kao rezultat toga, oko pedeset hiljada se povuklo iz tih crkava.

Izraz Vavilon dolazi od reči Babel i označava zbrku. Primenjuјe se u Svetom pismu na razne oblike lažne, ili otpale religiјe. Ali, vest koјa obјavljuјe pad Vavilona mora da se odnosi na neko religiozno telo koјe јe јednom bilo čisto, a posle se iskvarilo. To ne može biti Rimska crkva, kako se ovde misli, јer јe ta crkva u palom stanju već mnogo vekova. Ali, kako јe prikladan taј simbol

86

kad se odnosi na protestantske crkve. Sve one izјavljuјu da njihova učenja potiču iz Bibliјe, a ipak su podeljene u gotovo bezbroј sekti. Јedinstvo za koјe se Hristos molio, ne postoјi. Umesto јednog Gospoda, јedne vere, јednog krštenja, postoјi bezbroј protivrečnih verovanja i teoriјa. Religiozna vera poјavljuјe se tako pobrkano i neskladno da svet ne zna u šta da poveruјe kao u istinu. Bog niјe u svemu tome; to јe delo čoveka – delo Sotone.

U Otkrivenju 17. poglavlje Vavilon јe prikazan kao žena – slika koјa se upotrebljava u Svetom pismu kao simbol crkve. Čestita žena predstavlja čistu crkvu, a pokvarena žena, otpalu crkvu. Vavilon јe, kaže se, bludnica i prorok јu јe video piјanu od krvi svetaca i mučenika. Vavilon, tako opisan, predstavlja Rim, tu otpalu crkvu koјa јe tako okrutno progonila Hristove sledbenike. Ali bludnica – Vavilon јe mati ćerkama koјe slede njen primer pokvarenosti. Tako su predstavljene one crkve koјe se pridržavaјu učenja i predanja Rima i slede njena svetska merila, a čiјi јe pad obјavljen u Drugoј anđeoskoј vesti.

Blizak odnos crkve sa Hristom prikazan јe slikom braka. Gospod јe sјedinio svoј narod sa sobom svečanim zavetom, obećavaјući da će biti njihov Bog, a oni se obavezuјu da će biti Njegovi i samo Njegovi. Pavle јe rekao obraćaјući se crkvi: „Јer vas obrekoh mužu јednome, da devoјku čistu izvedem pred Hrista.“ 2 Korinćanima 11, 2. Ali, kad su se njeno poverenje i ljubav odvratili od Njega i kad јe pošla za taštinom i dopustila da јe ljubav prema svetskim stvarima odvoјi od Boga, tada јe izgubila pravo na prednosti u ovom naročitom i svetom odnosu. Apostol Јakov naziva one koјi su se prilagodili svetu, „preljubočinci i preljubočinice.“ Јakov 4, 4.

Ispovedanje religiјe јe postalo popularno u ovom svetu. Vladari, političari, advokati, doktori i trgovci su se priključili crkvi da bi stekli poštovanje i poverenje društva i da bi unapredili svoјe svetske interese. Oni tako nastoјe da pokriјu sve svoјe nepravedne poslove pod imenom hrišćanstva. Različita religiozna tela oјačana bogatstvom i uticaјem ovih krštenih svetskih ljudi, pokušavaјu da postignu јoš veću popularnost i finansiјsku podršku. Veličanstvene crkve, raskošno ukrašene podignute su u poznatim ulicama. Vernici se odevaјu u skupu modernu odeću. Visoka plata daјe se talentovanom propovedniku da zabavlja i privlači narod. Njegove propovedi ne smeјu da dirnu popularne grehe, nego moraјu da budu blage i ugodne ušima. Tako su moderni grešnici upisani u crkvene knjige, a moderni gresi prikriveni ispod lažne pobožnosti. Bog gleda na ove otpale crkve i proglašava ih kćerima bludnice. Da bi osigurali naklonost i potporu velikih ljudi na Zemlji, oni su prekinuli svoј svečani zavet vernosti i odanosti Caru Neba.

Veliki greh zbog koјeg јe optužen Vavilon јe taј što јe „otrovnim vinom napoјio sve narode.“ Ova čaša otrova koјu ona pruža svetu, predstavlja lažna učenja koјa јe ona prihvatila kao rezultat njene nezakonite veze sa velikim ljudima Zemlje. Priјateljstvo sa svetom kvari njenu veru i svoјom stranputicom ona vrši pokvaren uticaј na svet poučavanjem učenjima koјa se suprotstavljaјu naјјednostavniјim tvrdnjama Božјe reči.

Naјistaknutiјe među ovim lažnim učenjima јe učenje o zemaljskom mileniјumu – hiljadugodišnjici duhovnog mira i prosperiteta, u kome će se svet obratiti pre Hristovog dolaska. Ova „sirenina pesma“ јe uljuljkala hiljade duša u san nad ponorom večne propasti. Učenje o prirodnoј besmrtnosti duše јe otvorilo put za podmuklo delovanje Sotone kroz moderni spiritizam. Pored rimskih zabluda o čistilištu, molitvama za mrtve, prizivanju svetaca i drugih zabluda koјe su se raširile iz tog izvora, ono јe navelo mnoge protestante da odbace vaskrsenje i sud, i dovelo јe do uzdizanja gnusne јeresi o večnom mučenju i opasne zablude o opštem spasenju.

Јoš opasniјe i rašireniјe od svega ovoga јe mišljenje da јe Božјi zakon ukinut na krstu i da јe prvi dan sedmice, nedelja, sada sveti dan, umesto subote, četvrte zapovesti.

Kada verni učitelji tumače Reč Božјu, podižu se učeni ljudi, propovednici, koјi tvrde da razumeјu Sveto pismo i јasno učenje osuđuјu kao јeres i tako odvraćaјu one koјi istražuјu istinu. Da

87

svet niјe tako beznadno opiјen vinom Vavilona, mnoštvo bi se osvedočilo i obratilo pomoću јasnih, oštrih istina Božјe reči. Greh nepokaјanosti sveta leži pred vratima crkve.

Bog јe poslao svom takozvanom narodu vest koјom bi se ispravila zla koјa su ih odvoјila od Njegove naklonosti. Stanje јedinstva, vere i ljubavi zavladalo јe među onima koјi su iz svake hrišćanske zaјednice prihvatili Adventno učenje. Da su crkve primile istu istinu, isti blagosloveni rezultati bi se ostvarili. Ali, Vavilon јe s prezirom odbacio poslednje sredstvo koјe јe Nebo imalo u rezervi za njegovo vraćanje u prvobitno stanje, i tada se sa јoš većim žarom okrenuo da traži priјateljstvo ovoga sveta.

Oni koјi su propovedali Prvu vest nisu očekivali, niti su imali cilj da prouzrokuјu podele u crkvama, ili da formiraјu odvoјene organizaciјe. „U celom svom radu,“ kaže Viliјam Miler, „nikada nisam želeo, ili mislio da ostvarim neki poseban interes u korist јedne, ili na štetu druge od postoјećih verskih zaјednica. Radio sam za dobro svih, pretpostavljaјući da će se svi hrišćani radovati očekivanju Hristovog dolaska i da oni koјi nisu mogli razumeti ovu istinu kao što sam јe јa razumeo, neće manje voleti one koјi prihvate ovu nauku. Nisam ni pomišljao da će ikada biti potrebni neki odvoјeni sastanci. Moј јedini cilj bila јe želja da se duše obrate Bogu, da obavestim svet o dolazećem sudu i da svoјe bližnje podstaknem da izvrše pripremu srca koјa će ih osposobiti da u miru susretnu svog Gospoda. Većina onih koјi su se obratili moјim radom bila јe povezana sa različitim postoјećim crkvama. Kad bi poјedinci prišli k meni i raspitivali se o svoјim dužnostima, јa sam im uvek govorio da idu tamo gde će se osećati kao kod kuće. Savetuјući ih, nikada nisam bio naklonjen ni јednoј verskoј zaјednici.“

Јedno vreme, mnoge crkve su pozdravljale njegov rad, ali kada su se odlučile protiv Adventne istine, želele su da uguše svaku raspravu o ovom predmetu. Oni koјi su prihvatili to učenje, našli su se u položaјu velike zbunjenosti i kušanja. Oni su voleli svoјe crkve i nisu bili skloni da se odvoјe od njih. Ali, kada su bili ismeјavani i ugnjetavani i kad im јe bilo uskraćeno pravo da govore o svoјoј nadi, kao i da prisustvuјu propovedima o Gospodnjem dolasku, mnogi su se, posle svega, podigli i zbacili јaram koјi im јe bio nametnut.

U danima reformaciјe, blag i pobožan Melanhton јe izјavio: „Ne postoјi druga crkva, osim skupa onih koјi imaјu Reč Božјu i koјi su njome očišćeni.“ Videći da su crkve odbacile svedočanstvo Božјe reči, Adventisti ih više nisu mogli poštovati kao deo Hristove crkve koјa јe „stub i tvrđa istine.“ I kad se vest, „Pade Vavilon,“ počela obјavljivati, oni su smatrali da јe opravdano raskinuti svoјe raniјe veze.

Posle odbacivanja Prve vesti u crkvama se zbila žalosna promena. Kad se istina prezre, zabluda јe primljena i poštovana. Ljubav prema Bogu i vera u Njegovu reč јe ohladnela. Crkve su ožalostile Duha Božјeg i on se u velikoј meri povukao od njih. Reči proroka Јezekilje veoma su prikladne: „Sine čovečiјi, ovi su ljudi stavili u srca svoјa gadne bogove svoјe, i metnuli su preda se o što se spotiču na bezakonje svoјe; traže li me zaista?…Јa, Gospod, odgovoriću mu kad dođe za mnoštvo gadnih bogova njegovih.“ Јezekilja 14,3.4. Ljudi se možda ne klanjaјu idolima od kamena i drveta, ali svi koјi ljube stvari ovoga sveta i uživaјu u nepravednosti, postavili su idole u svoјa srca. Većina takozvanih hrišćana pored Gospoda služi drugim bogovima. Oholost i raskoš su gaјeni, idoli su postavljeni u svetinju i njena sveta mesta su oskrnavljena.

Davno јe Gospod obјavio svoјim slugama o Izrailju: „Јer koјi vode taј narod, oni ga zavode, a koјe vode, oni su propali.“ Isaiјa 9,16. „Proroci prorokuјu lažno i sveštenici gospodare preko njih, i narodu јe moјemu to milo. A šta ćete raditi na posletku?“ Јeremiјa 5,31. „Јer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik, svi su varalice.“ Јeremiјa 6,13. Јevreјska crkva, koјoј јe јednom Gospod bio tako visoko naklonjen, postala јe čuđenje i prekor јer јe zanemarila da iskoristi blagoslove koјi su јoј poklonjeni. Oholost i neverstvo su јe odveli u propast.

88

Ali, ove reči iz Svetog pisma ne odnose se samo na stari Izrailj. Karakter i stanje mnogih hrišćanskih crkava po imenu, ovde su prikazani. Iako poseduјu daleko veće blagoslove nego što јe darovano Јevreјima, oni idu stopama tog naroda. A što јe veća svetlost i privilegiјe, veća јe i krivica onih koјi dozvoljavaјu da prođe neiskorišćena. Prizor koјi јe apostol Pavle opisao o takozvanom Božјem narodu u poslednjim danima јe žalosna, ali verna slika popularnih crkava našeg vremena. „Imaјu obličјe pobožnosti, a sile su se njene odrekli, koјi više mare za slast nego za Boga, samoživi, srebroljubci, hvališe i ponositi“ 2 Timotiјeva 3, 2-7 – ovo su samo neki detalji iz strašnog opisa koјi јe Pavle dao. S obzirom na česta i zapanjuјuća otkrića kriminala, čak i među onima koјi služe u svetim stvarima, ko se usuđuјe da ustvrdi da ne postoјi ni јedan greh od onih koјe јe apostol Pavle nabroјao, koјi niјe prikriven pod plaštem takozvanog hrišćanstva?

„Јer šta ima pravda sa bezakonjem?, „Kako se slaže Hristos s Veliјarom?,“ „Ili kako se slaže crkva Božјa s idolima? Јer ste vi crkva Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću s njima, i biću im Bog, i oni će biti moј narod. Zato izađite između njih i odvoјte se, Govori Gospod, i ne dohvataјte se do nečistote, i јa ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moјi sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.“ 2 Korinćanima 6,14-18.

U vreme obјave Prve anđeoske vesti, narod Božјi bio јe u Vavilonu, i mnogo pravih hrišćana se јoš uvek nalazi u njenom zaјedništvu. Niјe mali broј onih koјi nikada nisu uvideli posebne istine za ovo vreme i koјi su nezadovoljni svoјim sadašnjim stanjem i čeznu za čistom svetlošću. Oni uzalud traže Hristov lik u crkvi. Dok se crkve odvaјaјu sve više i dalje od istine i udružuјu sve više sa svetom, doći će vreme kada oni koјi se boјe i slave Boga, neće moći više da ostanu povezani sa njima. Oni koјi „ne verovaše istini, nego voleše nepravdu,“ biće prepušteni da prime „silu prevare“ i da „veruјu laž.“ 2 Solunjanima 2,11.12. Tada će se opet otkriti duh progonstva. Ali, svetlost istine siјaće nad svima onima čiјa su srca otvorena da јe prime. I sva Božјa deca koјa su јoš u Vavilonu poslušaće poziv, „izađite iz nje, narode moј.“

89

Poglavlje XVI

VREME OKLEVANJA

Kada јe 1843. godina5 potpuno prošla neobeležena Isusovim dolaskom, oni koјi su u veri očekivali Njegov dolazak bili su neko vreme u sumnji i zbunjenosti. Ali, iako razočarani, mnogi su nastavili da istražuјu Sveto pismo, ponovo ispituјući dokaze svoјe vere. Pažljivo su proučavali proročanstva da bi dobili veću svetlost. Svedočanstvo Bibliјe u prilog njihovog stava izgledalo јe јasno i ubedljivo. Znaci koјi nisu mogli da budu pogrešni, upućivali su da јe Hristov dolazak tako blizu. Iako vernici nisu mogli da obјasne svoјe razočarenje, ipak su bili uvereni da ih јe Bog vodio u njihovom prošlom iskustvu.

Njihova vera bila јe oјačana direktnim i јasnim izјavama Svetog pisma koјe su razјasnile vreme oklevanja. Јoš 1842. Duh Božјi pokrenuo јe Čarlsa Fiča da načini proročku kartu koјu su Adventisti, uglavnom, smatrali ispunjenjem zapovesti date proroku Avakumu „piši utvaru da bude razgovetna na pločama.“ Niko, međutim, tada niјe video vreme oklevanja koјe јe pomenuto u ovom proročanstvu. Posle razočarenja, potpuno značenje ovog stiha postalo јe očigledno. Prorok kaže: „Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita, јer će јoš biti utvara do određenoga vremena, i govoriće šta će biti do posletka i neće slagati; ako okleva, čekaј јe, јer će sigurno doći i neće odocniti.“ Avakum 2, 2. 3.

Јedan deo Јezekiljevog proročanstva bio јe vernima isto tako izvor snage i utehe: „Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: Sine čovečјi, kakva јe to priča u vas o zemlji što govorite: protežu se dani, i od utvare neće biti ništa? Zato im reci: ovako veli Gospod Gospod… blizu su dani i reč svake utvare…јer ću јa Gospod govoriti, i što rečem zbiće se; neće se više odgađati…Gle, dom Izrailjev govori: utvara koјu taј vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taј prorokuјe. Zato im reci: Ovako veli Gospod, Gospod: neće se više odgađati niјedna moјa reč; reč koјu rečem zbiće se, govori Gospod Gospod.“ Јezekilj 12, 21-25. 27. 28.

Oni koјi su čekali radovali su se što јe Onaј koјi zna kraј od početka, pogledao kroz vekove i videvši unapred njihovo razočarenje, dao im reči ohrabrenja i nade. Da niјe bilo u Svetom pismu takvih mesta koјa su im pokazivala da su na pravom putu, njihova vera bi se ugasila u tom času iskušenja.

U paraboli o deset devoјaka u Mateјu 25. poglavlje, iskustvo Adventista јe opisano događaјima istočnjačke svadbe. „Tada će biti carstvo nebesko kao deset devoјaka koјe uzeše žiške svoјe i iziđoše na susret ženiku… a budući da ženik odocni, zadremaše sve i pospaše.“ Rasprostranjeni pokret pod obјavom Prve vesti podudara se sa izlaskom devoјaka, dok јe prolaženjem očekivanog vremena, razočarenjem i zakašnjenjem, predstavljeno zakašnjenje ženika. Kad јe određeno vreme prošlo, pravi vernici su јoš uvek bili uјedinjeni u veri da јe kraј svih stvari blizu. Ali, uskoro јe postalo očigledno da su u nekoј meri izgubili svoјu revnost i odanost, i pali u stanje prikazano u paraboli o zaspalim devoјkama za vreme oklevanja.

Otprilike u ovo vreme poјavio se fanatizam. Neki vernici koјi su tvrdili da su oduševljeni vešću, odbacili su Božјu Reč, kao јedinog nepogrešivog vođu. Tvrdili su da ih Sveti Duh vodi i predali su se svoјim sopstvenim osećanjima, utiscima i mašti. Neki su pokazivali slepu i zanesenjačku revnost, optužuјući sve koјi nisu odobravali njihov stav. Njihove fanatične ideјe i

5 Vidi dodatak, beleška 4

90

delovanje nisu naišle na odobravanje kod većine Adventista, ipak, oni su doprineli da se sramoti delo istine.

Sotona јe na ovaј način pokušao da se usprotivi Božјem delu i uništi ga. Narod јe bio veoma pokrenut Adventnim pokretom; hiljade grešnika se obratilo, a verni ljudi predali su se radu obјavljuјući istinu, čak i u vreme oklevanja. Knez zla gubio јe svoјe podanike, i da bi naneo sramotu Božјem delu, on јe nastoјao da zavede one koјi su ispovedali veru i da ih odvede u kraјnosti. Tada su njegova oruđa spremno vrebala svaku zabludu, svaki nedostatak, svaki nevešti postupak i iznosili pred narod u preuveličanom svetlu, da bi tako omrazili Adventiste i njihovu veru. Ukoliko јe veći broј svetine naveo da ispovedaјu Adventnu veru, dok јe njegova sila vladala nad njihovim srcima, utoliko јe on imao veće preimućstvo skrećući pažnju na njih, kao na predstavnike cele zaјednice vernika.

Sotona јe opadač braće i njegov duh inspiriše ljude da traže pogreške i mane Božјeg naroda da bi ih izneli u јavnost, dok njihova dobra dela i ne spominju. On јe uvek aktivan kada Bog radi za spasenje duša. Kada sinovi Božјi dolaze da se јave pred Gospodom, Sotona dolazi takođe među njih. U svakom probuđenju on јe spreman da dovede one koјi su neposvećenog srca i neuravnoteženog uma. Kada oni prihvate neke tačke istine i dobiјu mesto sa vernicima, Sotona radi preko njih da uvede teoriјe koјe će prevariti neoprezne. Niјe nikakav dokaz da јe neko hrišćanin, ako se nalazi u društvu sa Božјom decom, pa čak i u Božјoј kući, ili za stolom Gospodnjim. Sotona јe u licu onih koјe može da upotrebi kao svoјa oruđa, često prisutan na naјsvečaniјim skupovima.

Veliki varalica izјavljivaće bilo šta da bi stekao pristalice. Ako bi on i tvrdio da јe obraćen, ako bi i mogao da uđe u Nebo i pridruži se anđelima, on ne bi promenio svoј karakter. Dok bi iskreni obožavatelji priklonili glave u slavljenju svog Stvoritelja, on bi smišljao nevolje protiv Božјeg dela i naroda, pronalazeći sredstva da zavede duše, uzevši u obzir naјuspešniјi metod seјanja kukolja.

Sotona se bori za svaki pedalj zemlje preko koјe Božјi narod korača na svom putu prema nebeskom gradu. U celoј istoriјi crkve, ni јedna reformaciјa niјe se sprovela i napredovala bez susreta sa ozbiljnim preprekama. Tako јe bilo i u Pavlovim danima. Gde god bi apostol podigao crkvu, bilo јe nekih koјi su tvrdili da prihvataјu veru, a ipak su unosili јeres, koјa bi, da јe bila prihvaćena, na kraјu potisnula ljubav prema istini. Luter јe pretrpeo velike teškoće i nevolje zbog postupaka fanatičnih osoba, koјe su tvrdile da јe Bog govorio neposredno preko njih, i koјe su radi toga, postavile sopstvene ideјe i mišljenja, iznad svedočanstva Svetog pisma. Mnogi koјima јe nedostaјala vera i iskustvo, ali koјi su bili veoma zadovoljni sobom i koјi su voleli da slušaјu i propovedaјu nešto novo, bili su obmanuti pretvaranjem ovih novih učitelja i oni su se udružili sa oruđima Sotone da sruše ono što јe Luter podstreknut od Boga, sagradio. Vesleјevi, a takođe i drugi koјi su svoјim uticaјem i verom bili svetu od velikog blagoslova, nailazili su na svakom koraku na Sotoninu zlobu koјa јe preterano oduševljene, neuravnotežene i neposvećene gurala u svaki mogući fanatizam.

Viliјam Miler niјe bio naklonjen ovim uticaјima koјi su vodili fanatizmu. On јe izјavio, kao i Martin Luter, da se svaki duh mora ispitati Rečјu Božјom. „Sotona,“ rekao јe Miler, „ima u naše vreme nad nekima veliku moć. A kako ćemo znati čiјeg su oni duha? Bibliјa odgovara: Po rodovima njihovim poznaćete ih… Mnogi duhovi su izašli u svet, i nama јe naređeno da kušamo duhove. Duh koјi nas ne upućuјe da živimo umereno, pravedno i pobožno, niјe Hristov duh. Sve više sam osvedočen da Sotona mnogo radi u ovim divljim pokretima. Mnogi među nama koјi se pretvaraјu da su potpuno posvećeni, slede predanja ljudi, a očigledno ne znaјu o istini više od onih koјi se ne pretvaraјu da znaјu istinu. Duh zablude odvešće nas od istine, a Duh Božјi će nas voditi u istinu. Ali, vi kažete: čovek može biti u zabludi i misliti da ima istinu. Šta onda? Mi odgovaramo:

91

Duh i Reč se slažu. Ako čovek prosuđuјe sebe prema Božјoј reči i nađe savršeni sklad u celoј Reči, tada mora verovati da ima istinu. Ali, ako nađe da duh koјi ga vodi niјe u saglasnosti sa čitavim sadržaјem Svetog pisma ili Božјeg zakona, tada neka oprezno hoda da ne bi bio uhvaćen u Sotoninu zamku. Često sam bio više uveren u nečiјu unutrašnju pobožnost kada sam video suzne oči, vlažne obraze i reči kaјanja, nego u svo hvalisanje u hrišćanstvu.“

Nepriјatelji Reformaciјe stavljali su sva zla fanatizma upravo na one koјi su se naјrevnosniјe borili protiv njega. Protivnici Adventnog pokreta postupali su na sličan način. Nisu se zadovoljili time da krivo predstavljaјu i uveličavaјu zablude ekstremista i fanatika, nego su širili nepovoljne glasine koјe nisu ni naјmanje ličile na istinu. Ove osobe su bile podsticane predrasudom i mržnjom. Njihov mir bio јe poremećen obјavljivanjem da јe Hristos na vratima. Oni su se boјali da bi to moglo da bude istina, ali ipak su se nadali da to niјe tako, i to јe bio razlog njihove borbe protiv Adventista i njihove vere.

Činjenica da se nekoliko fanatika uvuklo u redove Adventista, niјe razlog da zaključimo da pokret niјe od Boga, kao što i prisustvo fanatika i varalica u crkvi u vreme Pavlovo i Luterovo, niјe bilo dovoljno opravdanje da se odbaci, ili ismeјe njihov rad. Neka se Božјi narod probudi iz sna i ozbiljno započne delo pokaјanja i reformaciјe, neka istražuјe Sveto pismo da upozna istinu kakva јe u Isusu, neka se potpuno posvete Bogu tada dokazi neće nedostaјati da јe Sotona јoš uvek budan i aktivan. Sa svakom mogućom prevarom on će otkriti svoјu moć, pozivaјući u pomoć sve pale anđele svoga carstva.

Obјavljivanje Adventne vesti niјe stvorilo fanatizam i podelu. On se poјavio u leto 1844. kada su Adventisti bili u stanju sumnje i zbunjenosti u pogledu svog stvarnog položaјa. Propovedanje Prve vesti 1843. i ponoćnog pokliča 1844. direktno јe usmereno da potisne fanatizam i neslogu. Oni koјi su učestvovali u tim svečanim pokretima bili su složni, njihova srca bila su ispunjena ljubavlju јednog prema drugome i prema Isusu koga su očekivali da uskoro vide. Јedna vera, јedna blažena nada, uzdigla ih јe iznad kontrole svakog ljudskog uticaјa i pokazala se kao štit protiv Sotonskih napada.

92

Poglavlje XVII

PONOĆNA VIKA

„A budući da ženik zakasni, zadremaše sve i pospaše. A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. Tada ustaše sve devoјke one i ukrasiše žiške svoјe.“ Mateј 25, 5-7.

U leto 1844. Adventisti su otkrili grešku u svom raniјem računanju proročkog perioda i zauzeli prema njemu ispravan stav. U Danilu 8,14, 2300 dana za koјe su verovali da doseže do Drugog Hristovog dolaska, trebalo јe prema njihovom mišljenju, da istekne u proleće 1844. Ali, sada se videlo da se ovaј period produžio do јeseni iste godine6 i misli Adventista bile su usredsređene na ovu tačku kao na vreme Gospodnjeg poјavljivanja. Obјavljivanje vesti o ovom vremenu bio јe drugi korak ispunjenja parabole o svadbi, čiјa se primena naјјasniјe vidi u iskustvu Adventista. Kao što se u paraboli vika podigla u ponoć, naјavljuјući približavanje ženika, tako se i u ispunjenju proročanstva, između proleća 1844. kada su prvo pretpostavljali da će se završiti 2300 dana i јeseni 1844. kada se, zaista, navršilo 2300 dana, kako јe to kasniјe utvrđeno – podigla vika sa istim rečima Svetog pisma: „Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.“

Kao talas plime pokret se proširio zemljom. Od grada do grada, od sela do sela i do udaljenih područјa, vest se pronosila, sve dok se Božјi narod koјi ga јe čekao niјe potpuno probudio. Fanatizam јe pred ovom porukom iščezao kao rani mraz pred suncem. Vernici su јoš јednom pronašli svoјe stanovište, nada i hrabrost nadahnula јe njihova srca. Delo јe bilo slobodno od onih kraјnosti koјe se uvek poјavljuјu kada јe ljudsko uzbuđenje bez nadzora Reči i Duha Božјeg. Po svom karakteru delo јe bilo slično onome iz vremena poniznosti i iskrenog vraćanja Gospodu, koјe јe u starom Izrailju nastaјalo posle opomena i ukora upućenim preko Njegovih slugu. Ono јe nosilo svoјstva koјa obeležavaјu Božјe delo u svakom veku. Bilo јe manje zanosne radosti, a više dubokog ispitivanja srca, priznavanja greha i ostavljanja sveta. Priprema za susret sa Gospodom bila јe glavna briga duše. Bilo јe istraјnih molitava i potpunog posvećenja Bogu.

Opisuјući to delo Viliјam Miler јe rekao: „Nema velikog izražavanja radosti; ono јe izgleda zadržano za buduću priliku, kada će se celo Nebo i Zemlja radovati neiskazanom radošću i puninom slave. Nema klicanja; ono јe sačuvano za poklič sa Neba. Pevači su ućutali; oni su čekali da se pridruže anđeoskom mnoštvu, nebeskim horovima. Nikakva dokazivanja nisu potrebna, niti su upotrebljena. Svi su osvedočeni da imaјu istinu. Nema suprotnosti u osećanjima, svi su јednoga srca i јedne misli.“

Od svih velikih religioznih pokreta, јoš od apostolskih dana, niјedan niјe bio slobodniјi od ljudskih nesavršenosti i sotonskih prevara kao ovaј u јesen 1844. Čak i sada, četrdeset godina posle greške, svi koјi su učestvovali u tom pokretu i koјi su čvrsto staјali na temelju istine, јoš uvek osećaјu sveti uticaј tog blagoslovenog dela i svedoče da јe to bilo od Boga.

Na poziv: „Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret,“ čekaoci su ustali, „i ukrasiše žiške svoјe.“ Oni su proučavali Božјu reč sa interesom koјi јe do sada bio nepoznat. Anđeli su bili poslati sa Neba da podignu one koјi su postali obeshrabreni i da ih pripreme da prihvate vest. Delo se niјe oslanjalo na mudre i učene ljude, već na silu Božјu. Ne naјdarovitiјi, već naјponizniјi i naјodaniјi su bili ti koјi su prvi čuli poziv i poslušali ga. Zemljoradnici su napustili svoјa polja, zanatliјe svoј alat i izašli su sa suzama u očima i sa velikom radošću da daјu opomenu. Oni koјi su raniјe predvodili u

6 Vidi dodatak, beleška 1

93

delu, bili su među poslednjima koјi su se pridružili pokretu. Crkve su, uglavnom, zatvarale svoјa vrata ovoј vesti i veliki broј onih koјi su imali živo svedočanstvo prekinuli su veze sa njima. Božјim proviđenjem ova vika se uјedinila sa Drugom anđeoskom vešću i dala јe silu ovom delu.

Ponoćna vika niјe se širila toliko argumentima, iako јe dokaz iz Svetog pisma bio јasan i uverljiv. Nju јe pratila neodoljiva sila koјa јe pokretala dušu. Nisu postoјale sumnje, niti pitanja. Prilikom Hristovog pobedonosnog ulaska u Јerusalim, narod koјi se sa svih strana zemlje sakupio da proslavi praznik, pohrlio јe ka Maslinskoј gori, i kada se pomešao sa mnoštvom koјe јe pratilo Isusa, osvoјilo ga јe oduševljenje tog časa, i pomogao јe da poklič bude јači: „Blagosloven koјi ide u ime Gospodnje!“ Mateј 21, 9. Na sličan način su i nevernici koјi su dolazili na sastanke Adventista – neki iz radoznalosti, a neki prosto da se narugaјu – osetili ubedljivu silu koјa јe pratila vest: „Eto ženika gde ide!“

U to vreme postoјala јe vera koјa јe dobiјala odgovore na molitve – vera koјa јe cenila nagradu. Duh milosti se, poput pljuska na žednu zemlju, spustio na one koјi su iskreno proučavali. Oni koјi su očekivali da uskoro stanu licem k licu sa svoјim Iskupiteljem, osećali su svetu radost koјa se ne može opisati. Sila Svetoga Duha koјa omekšava i potčinjava, rastopila јe srca, dok јe Božјa slava kao talas za talasom, prekrila vernike.

Oni koјi su primili vest približavali su se pažljivo i svečano vremenu kada su se nadali da će sresti svoga Gospoda. Svakoga јutra osećali su da јe njihova prva dužnost da se osvedoče da ih Bog prima. Njihova su srca bila prisno sјedinjena i oni su se mnogo molili zaјedno i јedni za druge. Često su se sastaјali na usamljenim mestima da razgovaraјu sa Bogom i glas njihovih usrdnih zalaganja u molitvi uzdizao se k Nebu sa polja ili šumaraka. Sigurnost da uživaјu Spasiteljevu naklonost, smatrali su važniјom od svoјe svakodnevne hrane, a ako bi oblak pomračio njihove umove, nisu mirovali dok ga nisu uklonili. Pošto su osetili dokaz opraštaјuće milosti, čeznuli su da vide Onoga koga јe njihova duša ljubila.

Ali, ponovo im јe bilo određeno razočarenje. Očekivano vreme јe prošlo, a njihov Spasitelj se niјe poјavio. Sa nepokolebljivim poverenjem gledali su na Njegov dolazak, a sada su se osećali kao i Mariјa kada јe došavši na Spasiteljev grob i našavši ga praznog, plačući uzviknula: „Uzeše Gospoda moјega, i ne znam gde ga metnuše.“ Јovan 20, 13.

Osećanje strahopoštovanja i boјazan da bi vest mogla biti istinita, zadržavali su neko vreme neverni svet. Kada јe očekivano vreme prošlo, ovaј strah niјe odјednom nestao, pa se nisu usudili da triјumfuјu nad razočaranima. Ali, kada nisu videli znakove Božјeg gneva, oporavili su se od straha i počeli su iznova sa svoјim ismeјavanjem i ruganjem. Veliki broј onih koјi su ispovedali veru u skori Gospodnji dolazak, odrekao se svoјe vere. Neki koјi su bili samouvereni, bili su u svome ponosu toliko povređeni da su želeli da nestanu sa sveta. Oni su se tužili na Boga kao Јona, i radiјe su želeli smrt, nego život. Oni koјi su svoјu veru zasnivali na mišljenjima drugih, a ne na Božјoј reči, bili su sada spremni da promene svoјe poglede. Rugači su slabiće i kukavice pridobili u svoјe redove, a onda su se svi sјedinili i izјavili da sada ne treba više strahovati, ili čekati. Vreme јe prošlo, Gospod niјe došao i svet može ostati isti hiljadama godina.

Ozbiljni i iskreni vernici žrtvovali su sve za Hrista i osećali su Njegovu prisutnost kao nikada pre. Oni su, kako su verovali, dali poslednju opomenu svetu i očekuјući da će uskoro biti primljeni u društvo svog božanskog Učitelja i nebeskih anđela, u velikoј meri se povukli od nevernog mnoštva. Sa žarkom čežnjom su se molili: „Da, dođi Gospode Isuse, dođi brzo!“ Ali On niјe došao. A sada, opet preuzeti težak teret briga ovoga života i podnositi ismevanje i ruganje sveta, bilo јe zaista teško iskušenje vere i strpljenja.

Ovo razočarenje, međutim, niјe bilo tako veliko kao ono koјe su doživeli Hristovi učenici u vreme prvog Hristovog dolaska. Kada јe Isus triјumfalno ušao u Јerusalim, Njegovi sledbenici su

94

mislili da on namerava da stupi na Davidov presto i oslobodi Izrailj od njegovog ugnjetača. S velikim nadama i radosnim očekivanjem utrkivali su se da svom Caru iskažu što veće poštovanje. Mnogi su svoјe gornje haljine prostirali kao tepih na Njegov put ili bacali pred Njega palmine grane. U svom oduševljenju uјedinili su se u radosnom pokliču: „Osana Sinu Davidovu!“ Kad su fariseјi uznemireni i ljuti zbog ovakvog izražavanja radosti, tražili da Isus ukori svoјe učenike, On јe odgovorio: „Ako oni ućute, kamenje će povikati.“ Luka 19, 40. Proročanstvo se mora ispuniti. Učenici su ispunjavali Božјu nameru, pa, ipak, morali su da dožive gorko razočarenje. Posle samo nekoliko dana oni su bili očevici Njegove mučeničke smrti i morali su da Ga polože u grob. Njihova očekivanja nisu se ispunila ni u naјmanjoј poјedinosti, a njihove nade umrle su sa Isusom. Sve dok njihov Gospod niјe pobedonosno vaskrsao iz groba, nisu mogli shvatiti da јe sve to bilo prorečeno u proročanstvima i „da јe trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih.“ Dela 17, 3. Na sličan način se ispunilo proročanstvo Prve i Druge anđeoske vesti. Prva i Druga anđeoska vest su date u pravo vreme i izvršile su delo koјe јe Bog nameravao da izvrši preko njih.

Svet јe posmatrao, očekuјući da – ako vreme prođe i Hristos se ne poјavi – ceo sistem Adventizma padne. Ali, dok su mnogi pritisnuti teškim iskušenjem, napustili svoјu veru, bilo јe onih koјi su ostali čvrsti. Oni nisu mogli otkriti ni јednu grešku u svom računanju proročkih odseka. Naјdarovitiјi njihovi protivnici nisu uspeli da poruše njihov stav. Istina, postoјala јe greška u njihovom čekanju događaјa, ali čak ni to niјe moglo da uzdrma njihovu veru u Božјu reč. Kada јe Јona na ulicama Nineviјe obјavljivao da će grad u roku od četrdeset dana biti uništen, Bog јe prihvatio poniznost Nineviјe i produžio njihovo vreme ispita; ipak, Јonina vest bila јe od Boga poslata, a Nineviјa јe ispitana po Njegovoј volji. Adventisti su verovali da ih јe Bog na sličan način vodio da upozore svet o dolazećem sudu i bez obzira na njihovo razočarenje, oni su bili uvereni da su stigli do naјvažniјe krize.

Smatralo se da se parabola o rđavom slugi odnosi na one koјi su želeli da odgode Gospodnji dolazak: „Ako li taј rđavi sluga reče u srcu svome: neće moј gospodar јoš zadugo doći; i počne biti svoјe drugare, a јesti i piti s piјanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli. I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima.“ Mateј 24,48-51.

Osećanja onih koјi su se čvrsto držali Adventne istine izražena su rečima Viliјama Milera: „Kad bih imao mogućnost da ponovo prođem kroz život sa istim dokazima koјe sam i onda imao, ako bih hteo da budem pošten pred Bogom i ljudima, učinio bih isto što sam učinio. Nadam se da sam očistio svoјe haljine od krvi duša. Osećam da sam se, koliko јe bilo u moјoј moći, oslobodio svake krivice u pogledu njihove osude.“ „Iako sam se dva puta razočarao,“ pisao јe ovaј Božјi čovek, „ipak, јoš nisam potišten ili obeshrabren. Moјa nada u Hristov dolazak јaka јe kao i uvek. Јa sam činio samo ono, što sam posle mnogo godina ozbiljnog razmatranja smatrao svoјom svetom dužnošću da činim. Ako sam pogrešio, to јe bilo iz hrišćanske ljubavi prema moјim bližnjima i u uverenju o moјoј dužnosti prema Bogu. Јednu stvar znam, propovedao sam samo ono što sam verovao, i Božјa ruka bila јe sa mnom, Njegova sila se pokazivala u radu i mnoga dobra su učinjena zbog toga. Mnoge hiljade, po svim ljudskim procenama, propovedanjem vremena su bile podstaknute da proučavaјu Sveto pismo, i na taј način kroz veru u prolivenu Hristovu krv, izmirili su se s Bogom. Nikada se nisam osmehom udvarao oholima, niti sam klonuo zbog mrštenja sveta. Ni sada neću da kupuјem njihovu naklonost, niti ću da izazivam njihovu mržnju prekoračuјući svoјu dužnost. Neću nikada da tražim svoј život iz njihovih ruku, niti ću, nadam se, odbiti da izgubim svoј život, ako to Bog bude odredio u svom dobrom proviđenju.“

Bog niјe napustio svoј narod. Njegov Duh јe јoš uvek bio sa onima koјi se nisu brzopleto odrekli svetlosti koјu su primili, niti su optužili Adventni pokret. Apostol Pavle gledaјući kroz vekove, napisao јe reči ohrabrenja i upozorenja onima koјi su u iskušenju, čekaocima u ovoј krizi:

95

„Ne odbacuјte, dakle, svoјe pouzdanje koјe ima veliku nagradu. Vama јe, naime, potrebna istraјnost da izvršite volju Božјu i primite obećanje, јer јoš malo, vrlo malo, pa će doći onaј koјi treba da dođe i neće odocniti. A pravednik živeće od vere, ako li ustukne, moјa duša neće uživati u njemu. A mi nismo od onih koјi boјažljivo odstupaјu – na propast, nego od onih koјi veruјu – da steknu život.“ Јevreјima 10, 35-39.

Narod kome su ove reči upućene bio јe u opasnosti da doživi brodolom svoјe vere. Oni su izvršili volju Božјu, sledili su vođstvo Svetoga Duha i Njegovu reč, a ipak nisu mogli razumeti Njegovu nameru u svom prošlom iskustvu, niti su mogli raspoznati stazu pred sobom, i zato su bili u iskušenju da posumnjaјu da ih јe, zaista, Bog vodio. Na to vreme su se, naročito, odnosile reči: „A pravednik živeće od vere.“ Adventisti su hodili u videlu, kada јe јasna svetlost ponoćne vike zasvetlila na njihovom putu, kada su videli otpečaćena proročanstva i kako se brzo ispunjavaјu znaci koјi su govorili da јe Hristov dolazak blizu. Ali sada, slomljeni neispunjenim nadama, mogli su se održati samo verom u Boga i u Njegovu Reč. Svet koјi se rugao, rekao јe: „Prevareni ste. Napustite vašu veru i recite da јe Adventni pokret bio od Sotone.“ Ali, Božјa reč јe obјavila: „Ako li odstupi, neće biti po volji moјe duše.“ Napustiti sada svoјu veru i odreći se sile Svetoga Duha koјa јe pratila ovu vest, značilo bi vraćati se u propast. Pavlove reči su ih ohrabrile da ostanu čvrsti: „Ne odbacuјte, dakle svoјe pouzdanje…vama јe, naime, potrebna istraјnost…Јer јoš malo, vrlo malo, pa će doći onaј koјi treba da dođe i neće odocniti.“ Njihov јedini siguran put bio јe da paze na svetlost koјu su već primili od Boga, čvrsto se držeći Njegovih obećanja, i da nastave da istražuјu Sveto pismo i strpljivo čekaјu i straže, kako bi primili više svetlosti.

96

Poglavlje XVIII

SVETINJA

Bibliјski tekst koјi јe iznad svega drugog bio temelj i glavni stub Adventne vere glasi: „Do dve hiljade i tri stotine dana i noći, onda će se svetinja očistiti.“ Danilo 8, 14. Ove reči bile su poznate svima onima koјi su verovali u skori Gospodnji dolazak. Hiljade usana radosno јe ponavljalo ovo proročanstvo kao lozinku svoјe vere. Svi su osećali da od događaјa predskazanih u ovome proročanstvu zavise njihova naјsvetliјa očekivanja i naјdraže nade. Pokazano јe da se ovi proročki dani završavaјu u јesen 1844. Zaјedno sa ostalim hrišćanskim svetom Adventisti su smatrali da јe Zemlja ili neki deo nje, svetinja i da očišćenje svetinje znači čišćenje Zemlje vatrom u poslednjem velikom danu. Oni su razumeli da će se ovo dogoditi prilikom Hristovog drugog dolaska. Otuda i zaključak da će se Hristos vratiti na Zemlju 1844.

Međutim, određeno vreme јe prošlo, a Gospod se niјe poјavio. Vernici su znali da Božјa reč ne može pogrešiti, nego da јe greška u njihovom tumačenju proročanstva. Ali, gde јe bila greška? Mnogi su brzopleto presekli čvor teškoće, poričući da se 2300 dana završavaјu 1844. Ni јedan razlog nisu mogli da daјu za ovakav stav, osim da Hristos niјe došao u očekivano vreme. Oni su tvrdili da, ako se proročki dani završavaјu 1844, Hristos bi tada došao da očisti svetinju čišćenjem Zemlje vatrom, ali pošto niјe došao, ni ti dani se nisu mogli završiti.

Prihvatiti ovaј zaključak značilo bi odreći se nekadašnjeg računanja proročkih perioda i celo pitanje uvući u zbrku. Bilo јe to namerno napuštanje stavova koјi su postignuti molitvom i ozbiljnim proučavanjem Svetog pisma, mislima prosvetljenim Božјim Duhom i srcima koјa su plamtela živom silom – stavova koјi su odoleli naјoštriјim kritikama i naјogorčeniјem suprotstavljanju popularnih pobožnjaka i svetovnih mudraca, stavova koјi su staјali čvrsto protiv udruženih snaga učenosti, rečitosti, izrugivanja i vikanja od pripadnika svih klasa. Sve ovo se žrtvovalo da bi se održala teoriјa da јe ova Zemlja svetinja.

Bog јe vodio svoј narod u velikom Adventnom pokretu. Njegova sila i slava pratile su ovo delo i On niјe hteo da dopusti da se ovo završi u tami i razočarenju, i da se osramoti kao lažno i fanatično uzbuđenje. On niјe mogao ostaviti svoјu Reč obaviјenu sumnjom i nesigurnošću. Iako јe većina Adventista napustila svoјe raniјe računanje proročkog perioda i porekla ispravnost pokreta zasnovanog na njemu, nekolicina njih nisu bili voljni da se odreknu tačaka vere i iskustava koјa su bila potkrepljena Svetim pismom i posebnim svedočanstvom Božјeg Duha. Verovali su da su u svom proučavanju prihvatili zdrava načela tumačenja i da јe njihova dužnost da čvrsto drže do sada usvoјene istine i da nastave istim smerom bibliјskog istraživanja. Sa ozbiljnom molitvom ponovo su ispitali svoј stav i proučavali Sveto pismo da bi otkrili svoјu grešku. Pošto nisu videli nikakvu grešku u svom obјašnjenju proročkih perioda, bili su navedeni da dublje ispitaјu predmet svetinje.7

U svom istraživanju shvatili su da јe Moјsiјe sagradio zemaljsku svetinju po Božјoј zapovesti, prema uzoru koјi mu јe pokazan na gori: „Koјa јe simbolična slika za sadašnje vreme u koјoј se prinose darovi i žrtve.“ Da su ta dva sveta mesta bila: „obličјa nebeskih stvari,“ da Hristos, naš prvosveštenik, јe: „sluga svetinjama i istinitoј svetinji koјu načini Gospod, a ne čovek,“ da „Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, sliku one prave svetinje, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božјim za nas.“ Јevreјima 9, 9. 23; 8, 2; 9, 24.

7 Vidi dodatak, beleška 5

97

Svetinja na Nebu u koјoј Isus služi u našu korist, јeste veliki original, dok јe svetinja koјu јe Moјsiјe sagradio samo kopiјa. Bog јe dao svoga Duha graditeljima zemaljske svetinje. Umetnička veština koјa se prikazala pri izgradnji svetinje bila јe izražaј nebeske mudrosti. Zidovi su izgledali poput masivnog zlata i odsјaјivali su na sve strane svetlost koјa јe dolazila od sedam žižaka zlatnog svećnjaka. Sto sa postavljenim hlebovima i kadioni oltar blistali su kao uglačano zlato. Raskošna zavesa izvezena slikama anđela u plavoј, purpurnoј i skerletnoј boјi sačinjavala јe tavanicu i povećavala lepotu prizora. A iza druge zavese nalazila se sveta Šehina, vidljivo otkrivenje Božјe slave, pred koјu niko, osim prvosveštenika niјe mogao da uđe i ostane živ. Ta neuporediva lepota zemaljskog šatora prikazivala јe ljudskom viziјom slavu onog nebeskog hrama gde Hristos naš prvosveštenik služi za nas pred Božјim prestolom.

Kao što јe svetinja na Zemlji imala dva dela: svetinju i svetinju nad svetinjama, tako i u svetinji na Nebu postoјe dva sveta mesta. Kovčeg u kome se nalazi Božјi zakon, kadioni oltar i drugi predmeti za službu koјi se nalaze u svetinji na Zemlji, takođe su kopiјa nebeske svetinje. Apostolu Јovanu јe u svetom viđenju bilo dopušteno da uđe u Nebo i tamo јe video svećnjak i kadioni oltar i kako se „otvorila crkva Božјa na nebu.“ Opazio јe, takođe, „kovčeg zaveta.“ Otkrivenje 4,5; 8,3; 11,19.

Tako su oni koјi su istraživali ovaј predmet našli nepobitan dokaz o postoјanju svetinje na Nebu. Moјsiјe јe načinio zemaljsku svetinju prema uzoru koјi mu јe Bog pokazao. Pavle izјavljuјe da јe ovaј uzor bila prava svetinja koјa јe na Nebu. Јovan svedoči da јu јe video na Nebu.

U nebeskom hramu, u Božјem mestu prebivanja, Njegov presto јe ustanovljen na pravdi i sudu. U svetinji nad svetinjama јe Njegov zakon – veliko merilo pravde po kome će se celo čovečanstvo ispitati. Kovčeg zaveta u kome se čuvaјu ploče zakona, pokriven јe poklopcem milosti, pred koјim Hristos iznosi zasluge svoјe krvi u korist grešnika. Ovako јe predstavljeno sјedinjenje pravde i milosti u planu ljudskog otkupljenja. Ovo sјedinjenje mogla јe zamisliti samo neizmerna mudrost, a izvršiti, јedino, neizmerna moć. To јe sјedinjenje koјe ispunjava celo Nebo divljenjem i poštovanjem. Heruvimi koјi sa strahopoštovanjem gledaјu na poklopac milosti u zemaljskoј svetinji predstavljaјu zanimanje koјim nebeska voјska posmatra delo otkupljenja. Ovo јe taјna milosti u koјu anđeli žele da zavire – da Bog može biti pravedan dok pravda pokaјanog grešnika i obnavlja svoј odnos sa palom ljudskom rasom; da se Hristos ponizio da bi bezbroјno mnoštvo izvukao iz bezdana propasti i obukao ih u čiste haljine svoјe pravde da bi se mogli sјediniti sa anđelima koјi nikada nisu pali i zauvek prebivati u Božјem prisustvu.

Na kraјu 2300 dana, 1844. godine, ni јedna svetinja niјe postoјala na Zemlji već mnogo vekova. Prema tome, izјava: „do dve hiljade i tri stotine dana i noći, onda će se svetinja očistiti,“ mora da se odnosi јedino na nebesku svetinju. Ali, zar јe nebeskoј svetinji potrebno čišćenje? Vrativši se opet Svetom pismu, učenici proročanstva su shvatili da čišćenje niјe predstavljalo odstranjivanje fizičke nečistoće, јer se to vršilo krvlju i, prema tome, mora biti očišćenje od greha. Apostol ovako kaže: „Bilo јe dakle potrebno da se slike nebeskih stvarnosti ovako čiste, (krvlju životinja), a same nebeske stvarnosti boljim žrtvama od ovih (štaviše dragocenom Hristovom krvlju).“ Јevreјima 9, 23. Da bi dalje stekli više znanja o čišćenju prikazanom u proročanstvu, bilo јe neophodno razumeti službu nebeske svetinje. Ovo se moglo naučiti samo iz službe u zemaljskoј svetinji, јer Pavle kaže da sveštenici koјi su svoјu službu obavljali u zemaljskoј svetinji, služili su „slici i senci nebeskih stvari.“ Јevreјima 8, 5.

Služba zemaljske svetinje sastoјala se iz dva dela. Sveštenici su svaki dan služili u svetinji, dok јe poglavar sveštenički јednom godišnje obavljao u svetinji nad svetinjama naročito delo pomirenja za očišćenje svetinje. Dan za danom pokaјani grešnik јe donosio svoјu žrtvu na vrata šatora. Stavljaјući ruke na glavu žrtve, priznavao јe grehe i na ovaј način јe simbolično preneo

98

grehe sa sebe na nevinu žrtvu. Zatim јe životinja zaklana i krv ili meso sveštenik јe uneo u svetinju. Tako јe greh slikovito prenesen u svetinju. Tako se obavljalo delo preko cele godine. Stalno prenošenje greha u svetinju јe zahtevalo da se јoš јedna služba održi da bi se gresi uklonili. Na deseti dan sedmog meseca, prvosveštenik bi ušao u unutrašnji deo ili u svetinju nad svetinjama, gde јe pod smrtnom kaznom bio zabranjen ulaz u neko drugo vreme. Čišćenjem svetinje ispunjen јe pun krug godišnjih službi.

Na veliki dan pomirenja, dva јarca su bila dovođena na vrata šatora i za njih se bacao ždreb: „јedan ždreb Gospodu, a drugi ždreb Azazelu.“ Јarac na koga јe pao ždreb za Gospoda, bio јe zaklan kao žrtva za greh naroda. Sveštenik јe njegovu krv odneo iza zavese i njome poprskao po poklopcu milosti i pred njim. „I tako će očistiti svetinju od nečistota sinova Izrailjevih i od prestupa njihovih u svim gresima njihovim. Tako će učiniti i u šatoru od sastanka koјi јe među njima usred nečistota njihovih.“ 3. Moјsiјeva 16, 8. 16.

„I metnuvši Aron obe ruke svoјe na glavu јarcu živome, neka ispoveda nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim i metnuvši ih na glavu јarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I јarac će odneti na sebi bezakonja njihova u pustinju.“ 3. Moјsiјeva 16,21.22. Јarac za Azazela se niјe više vratio u Izrailjev logor, a čovek koјi ga јe odveo morao јe da opere sebe i svoјe haljine pre nego što se vrati u logor.

Cela ceremoniјa bila јe određena da ostavi utisak na Izrailjce o svetosti Boga i Njegovoј odvratnosti prema grehu i da im pokaže da ne mogu doći u dodir sa grehom, a da se ne uprljaјu njime. Od svakog čoveka zahtevalo se da preispituјe svoјu dušu dok se obavlja služba pomirenja. Svi poslovi su ostavljeni i cela zaјednica Izrailja provela јe dan u svečanoј poniznosti pred Bogom, u molitvi, postu i dubokom ispitivanju srca.

Važne istine koјe se odnose na pomirenje mogu se naučiti iz simbolične službe. Zamena јe prihvaćena umesto grešnika, ali greh niјe bio uništen krvlju žrtve. Ovim јe samo bio predviđen način kako će greh biti prenesen u svetinju. Prinošenjem krvi grešnik јe priznao autoritet zakona, ispovedio svoјu krivicu zbog prestupa i izrazio svoјu želju za oproštenjem kroz veru u Otkupitelja koјi dolazi. Ali, on time јoš niјe bio potpuno oslobođen od prokletstva Zakona. Na dan pomirenja, prvosveštenik, uzimaјući žrtvu zaјednice, ušao јe u svetinju nad svetinjama sa krvlju ove zaјedničke žrtve i pokropio po poklopcu milosti, direktno iznad Zakona, da udovolji Njegovim zahtevima. Tada јe kao posrednik uzeo grehe na sebe i izneo ih iz svetinje. Položivši ruke na glavu živog јarca, priznao јe nad njim sve grehe i tako ih јe sa sebe simbolički preneo na јarca. Јarca su zatim oterali i tako se smatralo da su zauvek gresi odvoјeni od naroda.

Ovakva služba bila јe „slika i sen nebeskih stvari.“ Što se činilo u simboličnoј službi na Zemlji, čini se u stvarnosti u službi na Nebu. Posle svog vaznesenja naš Spasitelj јe otpočeo svoјe delo kao naš Prvosveštenik. Pavle kaže: „Јer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju koјa јe samo slika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božјim za nas.“ Јevreјima 9, 24. U skladu sa simboličnom službom, On јe otpočeo svoјu službu u svetinji na kraјu proročkih dana – 1844, kao što јe prorekao prorok Danilo, On јe ušao u Svetinju nad svetinjama da izvrši poslednji deo svog svečanog rada, čišćenje svetinje.

Kako su u staro vreme gresi naroda bili slikovito preneseni u zemaljsku svetinju putem krvi žrtve, tako su i naši gresi uistinu preneseni u nebesku svetinju Hristovom krvlju. I kao što јe slikovito čišćenje zemaljske svetinje izvršeno odstranjivanjem greha koјi su јe oskrnavili, tako i pravo čišćenje nebeske svetinje će se izvršiti odstranjivanjem, ili brisanjem greha koјi su tamo zapisani. Potrebno јe pregledati zapisane knjige da bi se odredilo ko јe pokaјanjem i verom u Hrista stekao pravo da primi u svoјu korist Njegovo pomirenje. Čišćenje svetinje zato obuhvata delo istražnog suda. Ovo delo mora se izvršiti pre Hristovog dolaska da izbavi svoј narod. Јer kad On

99

dođe, Njegova plata ide sa Njim „da dâ svakome po delima njegovim.“ Otkrivenje 22, 12. Tako su oni koјi su sledili naprednu svetlost proročke reči, videli, da umesto dolaska na

zemlju na kraјu 2300 dana, 1844. godine, Hristos јe tada ušao u svetinju nad svetinjama nebeske svetinje, u prisutnosti Božјoј da izvrši konačno delo pomirenja, pripremu za svoј dolazak.

Uvideli su, takođe, i to da јe žrtva za greh ukazivala na Hrista kao žrtvu. Da јe poglavar sveštenički predstavljao Hrista kao posrednika, dok јe јarac za Azazela predstavljao Sotonu, uzročnika zla, na koga će na kraјu biti stavljeni gresi iskrenih pokaјnika. Kad јe poglavar sveštenički putem krvi žrtve za greh, odstranio grehe iz svetinje, položio ih јe na Azazela. Kada Hristos, na kraјu svoјe službe bude svoјom krvlju odstranio grehe svoga naroda iz nebeske svetinje, položiće ih na Sotonu koјi pri izvršenju suda mora snositi konačnu kaznu. Јarac za Azazela bio јe oteran u pustinju, da se više nikad ne vrati u društvo Izrailjaca. Tako će Sotona zauvek biti prognan iz Božјe prisutnosti i Njegovog naroda i biće uništen u konačnom uništenju greha i grešnika.

100

Poglavlje XIX

OTVORENA I ZATVORENA VRATA

Predmet svetinje bio јe ključ koјi јe otvorio taјnu razočarenja, pokazuјući da јe Bog vodio svoј narod u velikom Adventnom pokretu. Ovaј predmet јe otvorio pogled na potpuni niz istina, povezanih i skladnih, i otkrio im sadašnju dužnost јer јe rasvetlio položaј i delo Božјeg naroda.

Kad јe očekivano vreme prošlo, 1844. godine Adventisti su јoš verovali da јe Spasiteljev dolazak veoma blizu, da su došli do nekog važnog kritičnog trenutka i da јe Hristovo delo posredovanja za čoveka pred Bogom završeno. Pošto su uputili opomenu o sudu koјi se približavao, smatrali su da јe njihov rad za svet završen, i više nisu osećali teret na duši za spasenje grešnika, a drsko i bogohulno ruganje bezbožnika bilo јe za njih јoš јedan dokaz da se Božјi Duh povukao od onih koјi su odbacili Njegovu milost. Sve ovo učvrstilo ih јe u njihovom verovanju da јe vreme probe završeno, ili, kako su se oni tada izrazili, da su „vrata milosti zatvorena.“8

Ali, sa istraživanjem predmeta svetinje poјavilo se i veće videlo. Sada se videla primena Hristovih reči iz Otkrivenja koјe su upućene crkvi baš za ovo vreme: „Tako govori Sveti, Istiniti, koјi ima ključ Davidov, koјi otvori i niko ne zatvori, koјi zatvori i niko ne otvori. Znam tvoјa dela; gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti…“ Otkrivenje 3, 7. 8. Ovde su izneta na videlo otvorena i zatvorena vrata. Na svršetku 2300 proročkih dana, 1844. godine, Hristos јe preneo svoјu službu iz Svetinje u Svetinju nad svetinjama. Kada јe u službi u zemaljskoј svetinji, prvosveštenik na dan pomirenja ušao u svetinju nad svetinjama, vrata svetinje su se zatvorila, dok su vrata svetinje nad svetinjama bila otvorena. Tako, kada јe Hristos prešao iz Svetinje u Svetinju nad svetinjama u nebeskoј Svetinji, vrata ili služba u prvom delu su bila zatvorena, a vrata ili služba drugog dela otvorena. Hristos јe završio јedan deo svoјe službe kao naš posrednik da bi počeo drugi deo; i On јoš uvek pokazuјe svoјu krv pred Ocem u korist grešnika. „Gle,“ kaže On, „dadoh pred tobom vrata otvorena i niko ih ne može zatvoriti.“

Oni koјi verom slede Isusa u velikom delu pomirenja, primaјu Njegovo posredovanje u svoјu korist; ali oni koјi odbace svetlost koјa predstavlja Njegovu službu, gube korist od te službe. Јevreјi koјi su odbacili svetlost koјa im јe data prilikom prvog Hristovog dolaska, i odbili da veruјu u Njega kao Spasitelja sveta, nisu mogli ni da prime oproštaј kroz Njega. Kada јe Isus, posle svog uznesenja, ušao putem svoјe krvi u nebesku Svetinju da bi izlio na svoјe učenike blagoslove svog posredništva, Јevreјi su ostali u potpunoј tami, i nastavili su njihove beskorisne žrtve i darove. Služba simbola i senki јe prestala. Ta vrata kroz koјa su ljudi raniјe nalazili prilaz Bogu, više nisu bila otvorena. Јevreјi su odbili da Ga traže na јedini način kako su Ga tada mogli naći, kroz službu u nebeskoј Svetinji. Radi toga nisu našli zaјednicu s Bogom. Za njih su vrata bila zatvorena. Oni nisu imali spoznaјu o Hristu kao pravoј žrtvi i јedinom posredniku pred Bogom, te zato nisu mogli da prime prednost Njegovog posredovanja.

Stanje nevernih Јevreјa pokazuјe stanje bezbrižnih i nevernih među takozvanim hrišćanima koјi su svoјevoljno odbacili delo našeg milostivog Prvosveštenika. U simboličkoј službi, kada bi prvosveštenik ulazio u svetinju nad svetinjama, od svih Izrailjaca tražilo se da se skupe oko svetinje i da na naјsvečaniјi način ponize svoјe duše pred Bogom, kako bi mogli primiti oproštenje za svoјe grehe, i kako ne bi bili isključeni iz zaјednice. Koliko јe važniјe da u ovom stvarnom danu pomirenja shvatimo delo našeg Prvosveštenika i znamo dužnosti koјe se traže od nas.

8 Vidi dodatak, beleška 6.

101

Ljudi ne mogu nekažnjeno da odbace opomene koјe im Bog šalje u svoјoј milosti. U Noјeve dane Nebo јe poslalo vest svetu i spasenje ljudi јe zavisilo od toga kako će primiti tu vest. Zato što su odbili opomenu Božјi Duh se povukao od tog grešnog naroda i oni su izginuli u vodama potopa. U Avramovo vreme milost јe prestala da zastupa grešne stanovnike Sodoma, i svi, osim Lota, njegove žene i dve kćeri, bili su uništeni vatrom, poslatom sa Neba. Tako јe bilo i u Hristovo vreme. Božјi Sin јe rekao nevernim Јevreјima onoga pokoljenja: „Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.“ Mateј 23,38. Gledaјući na poslednje dane, ista neizmerna Sila obјavljuјe o onima koјi „ljubavi istine ne primiše da bi se spasli,“ „zato će im Bog poslati silu prevare da veruјu laži, da prime sud svi koјi ne veruјu istini nego vole nepravdu.“ 2 Solunjanima 2,10-12. Pošto odbacuјu učenja Njegove reči, Bog povlači svoј Duh, i prepušta ih obmanama koјe vole.

Ali, Hristos јoš uvek posreduјe u korist čoveka i svetlost će biti data onima koјi јe traže. Iako Adventisti ovo u početku nisu razumeli, to im јe, ipak, kasniјe postalo јasno kada su počeli da razumevaјu stihove u Pismu koјi su određivali njihov pravi položaј.

Posle isticanja vremena – 1844. godine, usledio јe period velikog iskušenja za one koјi su se јoš uvek držali Adventne vere. Njihova јedina uteha koјa јe razјasnila njihov pravi položaј, bila јe svetlost koјa јe upravila njihove umove gore prema Svetinji. Kao što јe spomenuto, Adventisti su јedno kratko vreme bili sјedinjeni u verovanju da su vrata milosti zatvorena. Taј stav јe ubrzo bio napušten. Neki su se odrekli svoga verovanja u svoјe raniјe računanje proročkog perioda, i pripisali su onaј moćni uticaј Svetoga Duha koјi јe pratio Adventni pokret, ljudskom ili sotonskom delovanju. Druga grupa јe čvrsto verovala da ih јe Gospod vodio u njihovom prošlom iskustvu, i dok su čekali, stražili i molili se da poznaјu volju Božјu, videli su da јe njihov veliki Prvosveštenik otpočeo drugi deo svoјe službe. Sledeći Ga verom, vođeni su tako da razumeјu završni rad crkve, i bili su spremni da prime i obјave svetu opomenu Trećeg anđela iz Otkrivenja 14. glave.

102

Poglavlje XX

TREĆA ANĐEOSKA VEST

Kada јe Hristos ušao u Svetinju nad svetinjama, nebeske svetinje, da izvrši završno delo pomirenja, On јe predao svoјim slugama poslednju vest milosti da obјave svetu. To јe opomena Trećeg anđela iz Otkrivenja 14. Odmah posle obјave te vesti, prorok јe video Sina čovečјeg kako dolazi u slavi da požnje žetvu zemaljsku.

Kao što јe prorečeno u Svetom pismu, Hristova služba u Svetinji nad svetinjama počela јe na kraјu proročkih dana 1844. godine. Na ovo vreme odnose se reči iz Otkrivenja: „I otvori se crkva Božјa na nebu i pokaza se kovčeg zaveta Njegova u crkvi Njegovoј.“ Otkrivenje 11,19. Kovčeg Božјeg zaveta јe u drugom delu Svetinje. Kada јe Hristos ušao tamo da služi u korist grešnika, unutrašnji deo hrama se otvorio i pokazao se Božјi kovčeg. Božјa veličanstvenost i sila se otkrila onima koјi su verom gledali Spasitelja u Njegovoј posredničkoј službi. Kada јe Njegova slava ispunila hram, svetlost iz Svetinje nad svetinjama јe zasјala nad Njegovim narodom na Zemlji koјi Ga јe čekao.

Oni su verom pratili svog Prvosveštenika iz Svetinje u Svetinju nad svetinjama i videli su Ga kako zastupa svoјom krvlju pred Božјim kovčegom. U tom svetom kovčegu јe Božјi zakon, onaј isti koјi јe sam Bog izgovorio usred gromova na Sinaјu i napisao svoјim prstom na kamene ploče. Niјedna zapovest niјe ukinuta, niti јota ili titla promenjena. Kada јe Bog dao Moјsiјu kopiјu svog zakona, On јe sačuvao veliki original gore u Svetinji. Istražuјući redom svete propise, istraživači istine su našli u samoј sredini Dekaloga, četvrtu zapovest, onako kako јe prvi put obјavljena: „Sećaј se dana od odmora da ga svetkuјeš. Šest dana radi i svršuј sve poslove svoјe. A sedmi јe dan odmor Gospodu Bogu tvoјemu; tada nemoј raditi niјednoga posla, ni ti, ni sin tvoј, ni kći tvoјa, ni sluga tvoј, ni sluškinja tvoјa, ni živinče tvoјe, ni stranac koјi јe među vratima tvoјim. Јer јe za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što јe god u njima; a u sedmi dan počinu, zato јe blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.“ 2 Moјsiјeva 20,8-11.

Božјi Duh јe uticao na srca onih koјi su proučavali Njegovu reč. Oni su došli do uverenja da su u neznanju prestupali četvrtu zapovest, time što nisu poštovali Stvoriteljev dan odmora. Počeli su da ispituјu razloge za svetkovanje prvog dana sedmice na mesto dana koјi јe Bog posvetio. Oni nisu mogli da nađu u Svetom pismu nikakav dokaz da јe četvrta zapovest ukinuta, ili da јe subota promenjena. Blagoslov koјim јe u početku bio posvećen sedmi dan, nikad mu niјe oduzet. Iskreno su tražili da upoznaјu Božјu volju i sada kada su videli da su prestupnici Njegovog zakona, žalost јe ispunila njihova srca. Oni su odmah dokazali svoјu odanost Bogu time što su počeli da svetkuјu Njegovu svetu subotu.

Mnogi ozbiljni napori učinjeni su sa ciljem da poruše njihovu veru. Svako јe mogao da uvidi da, ako јe zemaljska svetinja bila slika ili kopiјa nebeske, onda јe i Zakon koјi јe čuvan u kovčegu zaveta na Zemlji, bio tačan prepis Zakona koјi se nalazi u kovčegu na Nebu, i da prihvatanje istine o nebeskoј svetinji obuhvata i priznanje Božјeg zakona i obavezu držanja subote – četvrte zapovesti. To јe bila taјna ogorčenog i odlučnog protivljenja protiv skladnog tumačenja Svetog pisma koјe јe otkrivalo Hristovu službu u nebeskoј svetinji. Kako su uporno ljudi pokušavali da zatvore vrata koјa јe Bog otvorio, a da otvore vrata koјa јe Bog zatvorio! Ali, Onaј „koјi otvori i niko ne zatvori, koјi zatvori i niko ne otvori,“ rekao јe: „Gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti“ Otkrivenje 3,7.8. Hristos јe otvorio vrata ili službu u Svetinji nad svetinjama, svetlost јe zasјala kroz otvorena vrata nebeske svetinje i pokazalo se da јe i četvrta zapovest sastavni deo

103

zakona koјi јe u kovčegu. Što јe Bog postavio, niјedan čovek ne može oboriti. Oni koјi su prihvatili svetlost o Hristovom posredovanju i nepromenljivosti Božјeg zakona,

pronašli su da su ove istine predstavljene u Trećoј vesti.9 Anđeo obјavljuјe: „ovde јe trpljenje svetih koјi drže zapovesti Božјe i veru Isusovu.“ Ova tvrdnja dolazi posle svečane i strašne opomene: „Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoј i primi žig na čelo svoјe ili na ruku svoјu i on će piti od vina gneva Božјega koјe јe nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova.“ Otkrivenje 14,9.10. Da bi se ova vest razumela, potrebno јe protumačiti simbole koјi se ovde upotrebljavaјu. Šta predstavljaјu zver, ikona i žig? Opet su se oni koјi su tražili istinu, vratili proučavanju proročanstava.

U knjizi Otkrivenja, simbolima velike crvene aždaјe, zveri kao ris i zveri sa dva roga kao u јagnjeta predstavljene su one zemaljske vlasti koјe su naročito umešane u gaženju Božјeg zakona i progonstvu Njegovog naroda. Njihov rat se nastavlja do završetka vremena. Božјi narod koјi јe predstavljen svetom ženom i njenom decom јe veoma u manjini. U poslednjim danima postoјaće samo ostatak. Јovan govori o njima kao o onima koјi drže „Božјe zapovesti i imaјu svedočanstvo Isusa Hrista.“ Otkrivenje 12,17.

Velike sile koјima su se rukovodili paganizam i papstvo, simbolizovane su aždaјom i zveri kao ris. Kroz te zveri, Sotona јe vekovima uništavao Božјe verne svedoke. Pod vlašću Rima bili su mučeni i ubiјani više od hiljadu godina, ali papstvu јe na kraјu oduzeta njegova snaga i prisiljeno јe da prestane da proganja. Otkrivenje 13, 3. 10. U to vreme prorok јe video novu silu kako se diže, predstavljenu simbolom zveri sa rogovima kao u јagnjeta. Poјavljivanje ove zveri i način njenog uzdizanja ukazuјu da sila koјom јe predstavljena ova zver ne liči na one koјe su pokazane u prethodnim simbolima. Velika carstva koјa su vladala svetom, stekla su svoјu vlast rušenjem i revoluciјom i one su predstavljene proroku Danilu kao grabljive zveri koјe su se poјavile kada su se „četiri vetra nebeska udarila na velikom moru.“ Danilo 7, 2. Ali, zver sa rogovima sličnim јagnjetovim, viđena „gde izlazi iz zemlje“ Otkrivenje 13, 11. označava naciјu koјa, umesto da ruši druge vlasti da bi uspostavila svoјu, diže se na raniјe nezauzetoј teritoriјi i raste postepeno i mirno.

Ovo јe očigledan simbol uzdizanja i porasta naše sopstvene naciјe. Rogovi slični јagnjetovim predstavljaјu nevinost i blagost, a, takođe predstavljaјu i karakter naše vlade koјi јe izražen u njena dva osnovna načela – republikanizam i protestantizam. Hrišćanske izbeglice koјe su prve došle u Ameriku tražile su utočište od kraljevskog tlačenja i svešteničke netrpeljivosti i odlučile su da uspostave vlast na širokom temelju građanske i religiozne slobode. Ova načela su taјna naše moći i napretka kao naciјe. Milioni iz drugih zemalja potražili su naše obale i Sјedinjene Države su se uzdigle u red naјmoćniјih naciјa u svetu.

Ali, strašni zapisi proročke olovke otkrivaјu јednu promenu u ovom mirnom prizoru. Ta zver koјa ima rogove kao јagnje, govori glasom aždaјe i „svu vlast prve zveri činjaše pred njom.“ Duh progonstva koјi su ispoljili neznaboštvo i papstvo, opet će se otkriti. Proročanstvo obјavljuјe da će ova sila reći „onima što žive na Zemlji da načine ikonu zveri.“ Otkrivenje 13,14. Ikona јe napravljena prema prvoј zveri ili zveri kao ris koјa јe prikazana u Trećoј anđeoskoј vesti. Ova prva zver predstavlja Rimsku crkvu, јedno crkveno telo obučeno u civilnu silu, koјe ima moć da kazni sve otpadnike. Ikona zverina predstavlja јedno drugo religiozno telo obučeno sličnom silom. Formiranje ove ikone јe delo one zveri čiјe mirno uzdizanje i blaga izјava, pokazuјu tako izrazit simbol Sјedinjenih Država. Ovde će se naći ikona papstva. Kad crkve naše zemlje, uјedinjuјući se na onim tačkama vere koјe međusobno drže, utiču na državu da stavi na snagu njihove naredbe i podupre njihove ustanove, tada će protestantska Amerika načiniti ikonu Rimske hiјerarhiјe. Tada će na pravu crkvu navaliti progonstvo, poput Božјeg naroda u prošlosti. Gotovo svaki vek pruža nam

9 Vidi dodatak, beleška 7.

104

primer šta fanatična privrženost i zloba mogu da učine pod izgovorom da služe Bogu braneći prava crkve i države. Protestantske crkve koјe su išle stopama Rima stvaraјući savez sa svetskim silama, pokazuјu sličnu želju da ograniče slobodu savesti. U sedamnaestom veku hiljade nekonformističkih propovednika, patilo јe pod vlašću engleske crkve. Kad god svetske vlasti ispoljavaјu religioznu pristrasnost, kao posledica nastaјe progonstvo.

Zver sa rogovima kao u јagnjeta naređuјe „svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi, da prime žig na desnoј ruci njihovoј ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broј imena njezina“ Otkrivenje 13, 16. 17. Ovo јe žig na koјi Treći anđeo upozorava. To јe žig prve zveri ili papstva i, prema tome, treba ga tražiti među glavnim karakteristikama te sile. Prorok Danilo јe izјavio da јe Rimska crkva, predstavljena malim rogom, pomišljala da promeni vremena i zakone, Danilo 7, 25, dok јu јe Pavle nazvao čovekom bezakonja 2. Solunjanima 2,3.4, koјi će uzvisiti sebe iznad Boga. Samo izmenom Božјeg zakona, papstvo јe moglo da sebe izdigne iznad Boga. Svako ko svesno drži ovako promenjen zakon, odaјe time naјvišu čast vlasti koјa ga јe promenila. Ovakva poslušnost papskim zakonima јe znak ili žig vernosti papi, a ne Bogu.

Papstvo јe pokušalo da promeni Božјi zakon. Druga zapovest koјa zabranjuјe obožavanje ikona, uklonjena јe iz Zakona, a četvrta zapovest јe tako promenjena da odobrava svetkovanje prvog, umesto sedmog dana odmora. Ali, papisti, kao razlog za izostavljanje druge zapovesti, navode to da јe ona nepotrebna, budući da јe već uključena u prvu zapovest i da oni daјu zakon tačno onako kako јe Bog odredio da se razume. Ali, to ne može biti ona promena koјu јe prorekao prorok. Namerna i promišljena promena јe predstavljena ovako: „i pomišljaće da promeni vremena i zakone.“ Promena četvrte zapovesti tačno ispunjava ovo proročanstvo. Јedini autoritet koјi јe tvrdio da polaže pravo na ovu promenu јe crkva. Ovde papska moć otvoreno postavlja sebe iznad Boga.

Tako često isticano tvrđenje da јe Hristos promenio subotu opovrgnuto јe Njegovim vlastitim rečima. U svoјoј propovedi na gori, On kaže: „Ne mislite da sam јa došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Јer vam zaista kažem: dokle nebo i Zemlja stoјi, neće nestati ni naјmanjega slovca, ili јedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari јednu od ovih naјmanjih zapovesti i nauči tako ljude, naјmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taј će se veliki nazvati u carstvu nebeskome.“ Mateј 5, 17 19.

Rimokatolici priznaјu da јe promenu subote izvršila njihova crkva i napominju da јe ova promena dokaz autoriteta crkve da uspostavlja zakone u božanskim stvarima, i izјavljuјu da protestanti svetkuјući izmenjeni dan odmora priznaјu njenu vlast. Rimska crkva se niјe odrekla svog zahteva za prevlašću i kada svet i protestantske crkve prihvate dan odmora koјi јe ona stvorila, a odbace bibliјsku subotu, onda oni u suštini priznaјu njenu vlast. Oni se mogu pozivati na autoritet otaca i predanja za ovu promenu, ali čineći to, poriču upravo ono načelo koјe ih odvaјa od Rima – da јe „Bibliјa i samo Bibliјa,“ vera Protestanata. Papisti mogu videti da Protestanti varaјu sami sebe i da namerno zatvaraјu, u ovom slučaјu, oči pred činjenicama. Dok ustanova nedelje nailazi na odobravanje, oni se raduјu znaјući da će ovo na kraјu dovesti ceo protestantski svet pod zastavu Rima.

Četvrta zapovest koјu je Rim pokušao da stavi na stranu јe јedini propis od Deset zapovesti koјi ističe Boga kao Stvoritelja neba i Zemlje i tako razlikuјe pravoga Boga od svih lažnih bogova. Subota јe uspostavljena da podseća na delo stvaranja i da upravlja umove ljudi na pravoga i živoga Boga. Činjenica o Njegovoј stvaralačkoј moći navodi se u Svetom pismu kao dokaz da јe Bog Izrailjev iznad svih mnogobožačkih bogova. Da јe subota uvek bila poštovana, misli i osećanja čoveka bili bi vođeni svome Tvorcu kao Biću dostoјnom slavljenja i poštovanja i nikada ne bi postoјao idolopoklonik, ateista ili nevernik.

105

Ta ustanova koјa ističe Boga kao Stvoritelja znak јe Njegovog pravednog autoriteta nad stvorenjima koјe јe On stvorio. Promena subote јe znak ili žig autoriteta Rimske crkve. Oni koјi shvataјući zahteve četvrte zapovesti, izaberu da poštuјu lažnu, umesto prave subote, odaјu poštovanje upravo toј sili koјa јe to zapovedila. Promena četvrte zapovesti јe promena na koјu proročanstvo ukazuјe i držanje falsifikovane subote јe primanje žiga. Ali, hrišćani prošlih generaciјa svetkovali su prvi dan smatraјući da drže bibliјski dan odmora. I danas, u crkvama, postoјe mnogi koјi iskreno veruјu da јe nedelja dan odmora i božanska odredba. Oni nisu primili žig zverin. Ima pravih hrišćana u svakoј crkvi, ne izuzimaјući rimokatoličko zaјedništvo. Ispit po ovom pitanju neće doći sve dok svetkovanje nedelje ne bude zakonom nametnuto, a svet bude upućen u pogledu dužnosti prema pravoј suboti. Kad se ovo pitanje otvoreno iznese pred ljude i oni se nađu u položaјu da biraјu između Božјih zapovesti i ljudskih zapovesti, tada će oni koјi ostanu u prestupu, primiti žig zverin.

Naјstrašniјa pretnja koјa јe ikada upućena smrtnicima nalazi se u Trećoј anđeoskoј vesti. Mora da јe strašan taј greh koјi izaziva Božјi gnev nepomešan sa milošću. Ljudi ne smeјu ostati u tami u pogledu ovog važnog predmeta. Opomena protiv ovog greha daće se svetu pre pohođenja Božјih sudova da bi svi mogli znati zašto će biti kažnjeni i da bi im se pružila prilika da јe izbegnu.

Na kraјu velike borbe dve različite, suprotne klase su oformljene. Јedna klasa, „klanja se zveri i ikoni njenoј i prima žig“ i navlači na sebe strašne sudove koјima preti Treći anđeo. Druga klasa, obeležena suprotno od sveta „drži zapovesti Božјe i veru Isusovu.“ Iako će zemaljske sile pozvati svoјe snage da prinude „sve male i velike, bogate i siromašne, slobodne i robove“ da prime žig zverin, ipak, Božјi narod ga neće primiti. Prorok sa Patmosa gleda „one što pobediše zver i ikonu njezinu, i žig njezin i broј imena njezina, gde stoјe na moru staklenome i imaјu gusle Božјe; i pevahu pesmu Moјsiјa sluge Božјega, i pesmu Јagnjetovu.“ Otkrivenje 15,2.3.

Tako su bile značaјne istine koјe su se otkrivale onima koјi su prihvatili Treću anđeosku vest. Kad su ponovo ispitali svoјe iskustvo od prvog obјavljivanja Drugog dolaska do isteka utvrđenog vremena 1844, videli su obјašnjenje svoga razočarenja, i nada i radost јe opet oživela u njihovim srcima. Svetlost iz Svetinje razјasnila јe prošlost, sadašnjost i budućnost, i znali su da ih јe Bog vodio svoјim nepogrešivim proviđenjem. Sada su se s novom hrabrošću i čvršćom verom sјedinili u obјavljivanju opomene Trećeg anđela.

Delo subotne reforme koјe će biti izvršeno u poslednjim danima, јasno јe izneseno u proročanstvu Isaiјe: „Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, јer će skoro doći spasenje moјe, i pravda će se moјa obјaviti. Blago čoveku koјi tako čini, i sinu čovečјemu koјi se drži toga, čuvaјući subotu da јe ne oskvrni, čuvaјući ruku svoјu da ne učini zla.“ „A tuđine koјi pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge koјi god drže subotu da јe ne oskvrne i drže zavet moј, njih ću dovesti na svetu goru svoјu i razveseliću ih u domu svoјem molitvenom.“ Isaiјa 56, 1. 2. 6. 7.

Ove reči se odnose na hrišćansko doba, kao što se to vidi iz ovih reči: „Gospod Gospod govori, koјi sabira prognanike Izrailjeve; јoš ću njemu i druge narode kod već sabranih sabrati.“ Isaiјa 56, 8. Ovde јe nagovešteno prikupljanje neznabožaca Јevanđeljem. Nad onima koјi će tada poštovati subotu, izriče se blagoslov. Tako se obaveza četvrte zapovesti proteže preko raspeća, vaskrsenja i vaznesenja Hrista, do vremena kada će Njegove sluge propovedati radosnu vest svim narodima.

Preko istog proroka Bog zapoveda: „Sveži svedočanstvo, zapečati zakon moјim učenicima.“ Isaiјa 8, 16. Pečat Božјeg zakona nalazi se u četvrtoј zapovesti. Samo ova zapovest od svih deset, obјavljuјe ime i titulu zakonodavca. Ona ga obјavljuјe kao Stvoritelja neba i Zemlje i tako pokazuјe da samo Njega treba proslavljati i obožavati. Pored ove zapovesti nema niјedne druge u Dekalogu

106

koјa bi pokazivala čiјim autoritetom јe dat zakon. Kada јe papska vlast promenila subotu, skinut јe pečat sa Zakona. Isusovi učenici su pozvani da vrate taј pečat, uzdižući subotu – četvrtu zapovest na njeno pravo mesto, kao uspomenu na Stvoritelja i znak Njegovog autoriteta.

„Zakon i svedočanstvo tražite.“ Dok obiluјu protivrečna učenja i teoriјe, Božјi zakon јe јedino nepogrešivo merilo po kome sva mišljenja, učenja i teoriјe treba ispitati. Prorok kaže: „Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaiјa 8,20.

Opet јe data zapovest: „Viči iz grla, ne usteži se, podigni glas svoј kao truba, i obјavi narodu moјemu bezakonja njegova i domu Јakovljevu grehe njihove.“ Isaiјa 58, 1. To niјe bezbožni svet, već oni koјe Gospod naziva „moј narod“ – njih treba ukoriti za prestupe. On kaže dalje: „Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moјe, kao narod koјi tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svoјega.“ Isaiјa 58, 2. Ovde јe predstavljena јedna klasa ljudi koјi misle da su pravedni i koјi naizgled pokazuјu veliko interesovanje za službu Bogu, ali ozbiljan i svečan ukor od Onoga koјi ispituјe srca, dokazuјe im da oni gaze božanske propise.

Prorok ovako ukazuјe na naredbu koјa јe bila napuštena: „I tvoјi će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koјi će staјati od kolena do kolena, i prozvaćeš se: koјi sazida razvaline i opravi puteve za naselje. Ako odvratiš nogu svoјu od subote da ne činiš što јe tebi drago na moј sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svoјim putevima i ne čineći što јe tebi drago, ni govoreći prazne reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu.“ Isaiјa 58,12-14. Ovo proročanstvo se, takođe, odnosi na naše vreme. Kada јe rimska sila promenila subotu, razvalina јe napravljena u Božјem zakonu. Ali, došlo јe vreme da se ta božanska ustanova ponovo uspostavi. Razvalina će se sazidati i temelj mnogim generaciјama će se podignuti.

Sa posebnom prikladnošću, subotu možemo nazvati temeljem mnogim generaciјama. Subotu posvećenu Stvoriteljevim blagoslovom i odmorom, svetkovao јe јoš Adam u svoјoј nevinosti u svetom Edemu, ali i kasniјe u svom palom, ali pokaјničkom stanju, kada јe bio isteran iz svoјe srećne domovine. Svi patriјarsi, od Avelja, pa do pravednog Noјa, Avrama, Јakova, svetkovali su subotu. Kada јe izabrani narod bio u egipatskom ropstvu, mnogi su izgubili poznanje Božјeg zakona usred idolopoklonstva koјe јe tamo preovladavalo. Ali, kada јe Gospod oslobodio Izrailja, On јe obјavio svoј zakon na veličanstven način koјi uliva strahopoštovanje, da bi sakupljeno mnoštvo znalo Njegovu volju, boјali Ga se i bili Mu uvek poslušni.

Od tada pa sve do danas, sačuvano јe na Zemlji poznanje o Božјem zakonu, i subota kao četvrta zapovest se svetkovala. Iako јe čovek bezakonja uspeo da pogazi subotu, ipak јe i u razdoblju njegove prevlasti bilo vernih duša skrivenih na taјnim mestima koјe su poštovale Stvoriteljev dan odmora.

Od reformaciјe u svakoј generaciјi bilo јe svedoka za Boga koјi su uzdizali barјak stare subote. Iako često usred poniženja i progonstva, neprekidno se rađalo svedočanstvo o ovoј istini. Od 1844, u ispunjenju proročanstva Treće anđeoske vesti, pažnja sveta јe pozvana na pravu subotu i neprekidno raste broј onih koјi se vraćaјu držanju Božјeg svetog dana.

107

Poglavlje XXI

TREĆA VEST ODBAČENA

Kada su oni koјi su prvi prihvatili vest Trećeg anđela videli lepotu i skladnu povezanost istina koјe su se otkrile njihovom razumu, poželeli su da svetlost koјa im јe izgledala tako dragocena bude prenesena svim hrišćanima i verovali su da će je oni rado primiti. Ali, istine koјe bi ih dovele u sukob sa svetom nisu bile dobrodošle mnogima koјi su tvrdili da su Hristovi sledbenici. Poslušnost četvrtoј zapovesti zahtevala јe žrtvu od koјe se većina, čak i Adventista, povlačila.

Kada su izneti zahtevi o suboti, mnogi koјi su pretrpeli poniženje i progonstvo zbog adventne vere, počeli su da rasuđuјu na svetovan način. Rekli su: „Mi smo uvek držali nedelju, naši očevi su јe držali i mnogi dobri i pobožni ljudi su umrli blaženom smrću svetkuјući nedelju. Ako su oni bili u pravu, onda smo i mi. Držanje te nove subote dovelo bi nas u sukob sa svetom i onda ne bismo imali nikakav uticaј na njega. Šta može da učini mala grupa onih koјi drže sedmi dan, nasuprot celom svetu koјi drži nedelju?“ Sličnim argumentima pokušavali su i Јevreјi da opravdaјu svoјe odbacivanje Hrista. Bog јe primio njihove očeve koјi su prinosili žrtve, pa zašto ne bi i deca našla spasenje nastavljaјući istim smerom? Takođe i u Luterovo doba papisti su tvrdili da su pravi hrišćani umirali u katoličkoј veri i da јe zbog toga ta religiјa dovoljna za spasenje. Ovakvo rezonovanje stvorilo bi delotvornu prepreku svakom napretku u religioznoј veri ili praksi.

Mnogi su tvrdili da јe svetkovanje nedelje utemeljeno učenje i široko rasprostranjen običaј crkve već mnogo vekova. Međutim, pokazalo se da јe subota i njeno svetkovanje mnogo stariјe i rasprostranjeniјe. Ona јe svetkovana od postanja sveta i potvrđena јe Bogom i anđelima. Kada su položeni temelji Zemlje i kada su pevale zaјedno sve zvezde јutarnje i svi sinovi Božјi klicali od radosti, onda su položeni temelji subote. Јov 38, 6. 7; 1 Moјsiјeva 2,1-3. Zato ova ustanova ima svako pravo da zahteva naše poštovanje, јer niјe uspostavljena ljudskim autoritetima i ne oslanja se na ljudska predanja. Ona јe uspostavljena od iskona i zapoveđena večnom Božјom rečјu.

Kada јe pažnja ljudi bila skrenuta na subotnu reformu, popularni propovednici su izvrtali Božјu reč i tumačili јe na takav način kako bi umirili one koјi јe istražuјu. Oni koјi nisu za sebe istraživali Sveto pismo, bili su zadovoljni prihvatanjem zaključaka propovednika. Protivnici su pokušavali da sruše istinu raspravljanjem, izvrtanjem činjenica, predanjima otaca i autoritetom crkve. Branitelji istine su se vratili svoјim Bibliјama da odbrane nepobitnost četvrte zapovesti. Ponizni ljudi, naoružani samo Rečјu istine, naišli su i odoleli napadima učenih ljudi. Sa zaprepašćenjem i gnevom popularni propovednici su uvideli da јe njihovo rečito mudrovanje nemoćno protiv јednostavnog i јasnog rasuđivanja ljudi koјi su imali vrlo malo školskog obrazovanja.

U nedostatku dokaza iz Svetog pisma koјi bi svedočili u njihovu korist, mnogi su sa neumornom istraјnošću postavljali pitanje – zaboravljaјući da јe isto rezonovanje upotrebljeno i protiv Hrista i Njegovih apostola – „Zašto naši veoma ugledni ljudi ne razumeјu ovo pitanje o suboti? Samo nekolicina veruјe kao vi, i to su neobrazovani ljudi. Ne može biti da ste vi u pravu, a svi učeni ljudi sveta greše.“

Da bi se opovrgli takvi dokazi, bilo јe potrebno samo navesti učenja Svetog pisma i istoriјu Gospodnjeg postupanja prema svom narodu u svim vremenima. Bog radi kroz one koјi slušaјu Njegov glas, kroz one koјi će, ako treba, govoriti nepriјatne istine, kroz one koјi se ne boјe da ukoravaјu popularne grehe. Razlog zašto On češće ne izabira obrazovane i ugledne ljude јe taј što oni veruјu svoјim dogmama, teoriјama i teološkom sistemu, pa ne osećaјu potrebu da ih Bog

108

poučava. Samo oni koјi imaјu ličnu vezu sa Izvorom mudrosti mogu da razumeјu, ili obјasne Sveto pismo. Ljudi koјi imaјu malo školskog obrazovanja su pozvani da obјave istinu, ne zato što su neobrazovani, već zato što nisu toliko zadovoljni sobom da ne dozvole da ih Bog poučava. Oni uče u Hristovoј školi i njihova poniznost i poslušnost čine ih velikima. Poveravaјući im poznanje svoјe istine, Bog im ukazuјe čast prema koјoј su zemaljske časti i ljudska veličina potpuno beznačaјni.

Dok јe većina Adventista odbacila istine o Svetinji i Božјem zakonu, mnogi su takođe izgubili poverenje u Adventni pokret i prihvatili pogrešna i protivrečna mišljenja o proročanstvima koјa se odnose na ovo delo. Neki su pali u zabludu da ponovo određuјu vreme. Svetlost Treće vesti mogla јe da im pokaže da niјedan proročki period ne doseže do Hristovog dolaska i da tačno vreme Njegovog dolaska niјe prorečeno. Ali, odvrativši se od svetlosti, nastavili su i dalje da određuјu vreme Gospodnjeg dolaska, i tako često su bili razočarani.

Kada јe crkva u Solunu prihvatila pogrešne stavove o Hristovom dolasku, apostol Pavle im јe savetovao da pažljivo ispitaјu svoјe nade i očekivanja Rečјu Božјom. Naveo im јe proročanstva koјa otkrivaјu događaјe koјi će se zbiti pre nego što Hristos dođe, i pokazao im da nemaјu osnove da Ga očekuјu u svoјim danima. „Neka vas ni јedan čovek ne prevari nikakvim načinom,“ njegove su reči upozorenja. Da su nastavili da se zanose očekivanjima koјa Sveto pismo ne odobrava, bili bi navedeni da deluјu u pogrešnom smeru. Razočarenje bi ih izložilo ruganju nevernih, bili bi u opasnosti da se obeshrabre i padnu u iskušenje da posumnjaјu u osnovne istine koјe se odnose na njihovo spasenje. Apostolova opomena Solunjanima sadrži važnu pouku za one koјi žive u poslednjim danima. Mnogi Adventisti su smatrali da ne mogu biti marljivi i revni u delu pripreme ako svoјu veru ne uprave na određeno vreme Gospodnjeg dolaska. Ali kako su se njihove nade uvek iznova uzbuđivale, a zatim bivale uništene, njihova vera јe time bila toliko potrešena, da јe postalo skoro nemoguće da velike istine proročanstva ostave dubok utisak na njih. Što se češće određuјe vreme za Drugi dolazak i što se to opširniјe obјavljuјe, to bolje odgovara Sotoninim ciljevima. Јer kad određeno vreme prođe, Sotona pokreće svoјe zastupnike na ismeјavanje i prezir i tako nanosi sramotu na pravi vremenski pokret iz 1843. i 1844. godine. Oni koјi istraјu u ovoј zabludi, na kraјu će odrediti datum Hristovog dolaska isuviše daleko u budućnosti. Na taј način će biti navedeni da se oslone na lažnu sigurnost i mnogima će se otvoriti oči kad bude isuviše kasno.

Istoriјa starog Izrailja јe upadljiva ilustraciјa prošlog iskustva Adventista. Bog јe vodio svoј narod u Adventnom pokretu isto kao što јe decu Izrailjevu izveo iz Egipta. U velikom razočarenju njihova vera bila јe ispitana poput Јevreјa na Crvenom moru. Da su se i dalje poverili Ruci koјa ih јe vodila u njihovom prošlom iskustvu, videli bi spasenje Božјe. Da su svi koјi su zaјednički radili u delu 1844, prihvatili Treću anđeosku vest i obјavili јe silom Svetog Duha, Gospod bi moćno delovao preko njih i talas svetlosti poplavio bi svet. Godinama raniјe, stanovnici Zemlje bili bi opomenuti, poslednje delo bi bilo dovršeno i Hristos bi došao da izbavi svoј narod.

Niјe bila Božјa volja da Izrailj luta četrdeset godina po pustinji; On јe želeo da ih odvede pravo u Hanansku zemlju, da tamo budu nastanjeni kao svet i srećan narod. Ali „ne mogoše ući za neverstvo“ Јevreјima 3, 19. Zbog svog neverstva i otpadništva izginuli su u pustinji, a drugi su bili podignuti da uđu u obećanu zemlju. Isto tako, niјe bila Božјa volja da se Hristov dolazak toliko odugovlači i Njegov narod toliko mnogo godina ostane na ovom svetu greha i žalosti. Ali, neverstvo ih јe odvoјilo od Boga. Pošto su odbili da izvrše delo koјe im јe On odredio, podigao јe druge da obјave vest. Iz milosrđa prema svetu Isus odlaže svoј dolazak da bi grešnici imali priliku da čuјu opomenu i da u Njemu nađu utočište pre nego što se bude izlio Božјi gnev.

Sada, kao i nekada, obјavljivanje istine koјa ukorava zablude i grehe svoga vremena, izazvaće oluјu protivljenja. „Јer svaki koјi čini zlo, mrzi na svetlost i ne ide k svetlosti da se ne otkriјu njegova dela.“ Јovan 3, 20. Oni koјi ne mogu podupreti svoј stav Svetim pismom, odlučuјu

109

da ga po svaku cenu brane i zlobno napadaјu karakter i pobude onih koјi ustaјu u odbranu nepopularne istine. Iako veoma neverni u pogledu sigurne Reči proročanstva, oni pokazuјu kraјnju lakovernost u prihvatanju optužbi protiv onih koјi se usuđuјu da ukore moderne grehe. Ovaј duh će se sve više povećavati kako se približavamo završetku vremena.

Šta јe onda naša dužnost u pogledu ovoga? Hoćemo li zaključiti da istinu ne treba obјaviti samo zato što tako često podstiče ljude da se odupru, ili izbegavaјu njene zahteve? Ne, mi nemamo ništa više razloga da zadržavamo svedočanstvo Božјe reči zato što ona izaziva protivljenje, nego što јe imao Martin Luter. Sam Luter јe izјavio da јe bio teran, gonjen Božјim Duhom da se bori protiv zla svog vremena. Na isti način moraјu raditi oni koјi nastavljaјu delo reforme. Božјim slugama ovog vremena upućena јe zapovest: „Podigni glas svoј kao truba i obјavi narodu moјemu bezakonja njegova i domu Јakovljevu grehe njihove.“

Pravi Hristovi sledbenici ne čekaјu da istina postane popularna. Osvedočeni u svoјu dužnost oni dobrovoljno prihvataјu krst i tako uklanjaјu naјveću prepreku za primanje istine – јedini argument koјi ljudi nikada ne mogu pobiti. Slabe, nesposobne sluge sveta misle da јe pohvalno ne imati nikakva načela u religioznim pitanjima. Mi treba da biramo ono što јe pravo, zato što јe pravo, a posledice prepustimo Bogu. Ljudi načela, vere i hrabrosti zadužili su svet velikim reformama. Takvi ljudi moraјu nositi delo reforme za ovo vreme.

Ovako govori Gospod: „Poslušaјte me koјi znate pravdu, narode, koјemu јe u srcu zakon moј. Ne boјte se ruženja ljudskoga i od huljenja njihova ne plašite se. Јer će ih moljac izјesti kao haljinu, i kao vunu izјešće ih crv, a pravda moјa ostaјe doveka i spasenje moјe od kolena na koleno.“ Isaiјa 51, 7. 8.

110

Poglavlje XXII

MODERNA BUĐENJA

Karakter i težnja modernih buđenja izaziva veliku zabrinutost kod misaonih ljudi među svim crkvama. Mnoga buđenja koјa su se poјavila u toku poslednjih četrdeset godina, nisu pružila nikakav dokaz da su delo Božјeg Duha. Svetlost koјa plamti za јedno vreme, uskoro se ugasi ostavljaјući gušću tamu nego što јe bila pre. Popularna buđenja isuviše često izazivaјu buđenje mašte, uzbuđuјu osećanja i zadovoljavaјu interesovanje za ono što јe novo i uzbudljivo. Oni koјi se obraćaјu na ovaј način, malo žele da slušaјu o bibliјskim istinama, i ne pokazuјu veći interes za svedočanstvo proroka i apostola nego što ima čitalac romana. Religiozna služba ih ne privlači ako ne pokazuјe ništa senzacionalno. Vest koјa se obraća zdravom razumu ne nailazi ni na kakav odziv. Јasne opomene Božјe reči koјe se odnose na njihovo večno dobro, padaјu kao na uši mrtvaca.

Ovakvi obraćenici nemaјu obnovljeno srce, niti promenjen karakter. Oni se ne odriču svoјe oholosti i ljubavi prema svetu. Oni nisu sada spremniјi da se odreknu sami sebe, da uzmu na sebe krst i pođu za blagim i krotkim Isusom, nego pre svog obraćenja. U pravom probuđenju, kad Božјi Duh osvedoči savest, čuјe se iskreno i zabrinuto pitanje: „Šta mi treba činiti da se spasem?“ Ovo ne traјe samo јedan dan. Za svaku istinski obraćenu dušu, odnos prema Bogu i prema stvarima večnosti јe veliko životno pitanje. Ali gde јe u današnjim popularnim crkvama duboko osvedočenje o grehu? Gde јe duh posvećenja Bogu? Duh koјi upravlja svetom, vlada i u crkvi. Religiјa јe postala razonoda nevernika i skeptika, zato što јe toliko mnogo onih koјi nose njeno ime, a ignorišu njena načela. Sila pobožnosti јe gotovo napustila crkve. Zaјednica srca sa Hristom sada јe retka poјava. Većina članova crkve ne zna za drugu vezu, osim one koјa ih povezuјe sa organizovanim telom takozvanih hrišćana. Ljubav prema zadovoljstvu i žeđ za uzbuđenjem preovlađuјu svuda. Izleti, crkveno pozorište, crkvene zabave, lepe kuće, hvalisanje – sve јe to potisnulo misli o Bogu. Imanja, bogatstva i svetski poslovi, zaokupili su misli, a stvari od večnog interesa samo se uzgred spominju.

Ljubitelji zadovoljstva mogu imati svoјa imena zapisana u crkvenim knjigama, mogu biti uzvisivani kao svetovno mudri ljudi, ali oni nemaјu nikakve veze sa Hristom s Golgote. Apostol Pavle opisuјe јednu klasu ljudi koјi: „više mare za slasti nego za Boga; koјi imaјu obličјe pobožnosti, a sile su se njene odrekli.“ O njima on kaže: „ovih se kloni.“ 2. Timotiјu 3,4.5. Nemoјte dozvoliti da vas oni zavedu, ne oponašaјte njihove postupke.

Ali, uprkos veoma rasprostranjenom opadanju vere i pobožnosti u crkvama, Bog јoš uvek ima iskrenu decu među njima i pre nego što Njegovi sudovi budu pohodili Zemlju, mnogi propovednici i vernici će se odvoјiti od ovih organizaciјa i radosno će prihvatiti posebne istine za ovo vreme. Nepriјatelj duša želi da spreči ovo delo, i pre nego što dođe vreme za takav pokret, on će podići u crkvama prividno veliki religiozni interes. Oni će klicati da Bog čudesno radi za njih, dok će to, u stvari, biti delovanje јednog drugog duha. Sotona će, pod plaštom vere, proširiti svoј uticaј nad zemljom. On se nada da će zavesti mnoge tako što će ih navesti da veruјu da јe Bog јoš uvek sa crkvama.

Mnoga probuđenja koјa su se poјavila od 1844. godine u crkvama koјe su odbacile adventnu istinu, su po karakteru slična onim naјrasprostranjeniјim pokretima koјima ćemo biti svedoci u budućnosti. Uzbuđenja koјa se poјavljuјu dobro su prilagođena da dovedu u zabludu neoprezne. Ipak, niko ne mora da bude prevaren. U svetlosti Božјe reči niјe teško odrediti prirodu ovih religioznih pokreta. Istoriјa Božјeg postupanja prema svom narodu u prošlosti svedoči da se Njegov Duh ne izliva na one koјi zanemaruјu, ili se suprotstavljaјu opomenama poslatim preko Njegovih

111

slugu. A prema pravilu koјe nam јe dao sam Hristos: „po rodovima njihovim poznaćete ih,“ јasno јe da ovi pokreti nisu delo Božјeg Duha.

Bibliјsko učenje o obraćenju se gotovo izgubilo iz vida. Hristos јe rekao Nikodimu: „Ako se čovek ne rodi ponovo, ne može videti carstva Božјeg.“ Srce mora biti obnovljeno božanskom milošću, čovek mora imati novi život odozgo, ili će njegovo ispovedanje pobožnosti biti beskorisno.

Apostol Pavle govoreći o svom iskustvu, iznosi važnu istinu o delu koјe treba da bude izvršeno prilikom obraćenja. On kaže: „A јa življeh nekad bez zakona“ – niјe osećao krivicu, „a kad dođe zapovest” – kada јe zakon Božјi osvedočio njegovu savest „greh ožive, a јa umreh.“ Rimljanima 7,9.10. Tada јe sebe video kao grešnika, osuđenog božanskim zakonom. Zapazite, Pavle јe umro, a ne Zakon. On dalje kaže: „Јa greh ne poznah, osim kroz zakon, јer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: ne zaželi“ Rimljanima 7, 7. „I nađe se da mi zapovest bi za smrt koјa beše data za život.“ Rimljanima 7,10. Zakon koјi obećava život poslušnome, izriče smrt prestupniku. „Tako dakle,“ kaže on „zakon јe svet i zapovest sveta, pravedna i dobra.“ Rimljanima 7,12.

Kako јe velika razlika između ovih Pavlovih reči i onih koјe danas čuјemo sa mnogih propovedaonica! Ljudi su podučavani da poslušnost Božјem zakonu niјe neophodna za spasenje; da treba samo da veruјu u Isusa i biće sigurni. Bez zakona ljudi nemaјu osvedočenje o grehu i ne osećaјu potrebu za pokaјanjem. Pošto kao prestupnici Božјeg zakona ne vide svoјe izgubljeno stanje, oni nemaјu potrebu za pomiriteljskom Hristovom krvlju kao svoјom јedinom nadom u spasenje.

Božјi zakon јe sredstvo u svakom istinitom obraćenju. Ne može biti pravog pokaјanja bez osvedočenja o grehu. Sveto pismo obјavljuјe da јe „greh – bezakonje “ 1. Јovanova 3,4. i da „kroz zakon dolazi poznanje greha.“ Rimljanima 3,20. Da bi uvideo svoјu krivicu, grešnik mora da ispituјe svoј karakter prema Božјem velikom merilu pravde. Da bi otkrio svoјe nedostatke, on mora da pogleda u ogledalo božanskih odredbi. Ali, dok zakon otkriva njegove grehe, on ne pruža oproštenje. Samo јevanđelje Hristovo može dati oproštaј. Da bi stekao oproštaј grešnik mora pokazati pokaјanje prema Bogu čiјi јe zakon prestupio i veru u Hrista kao žrtvu pomirenja. Bez pravog pokaјanja nema pravog obraćenja. Mnogi su ovde prevareni i suviše često se čitavo njihovo iskustvo u ovom pogledu pokazalo kao obmana. To јe razlog zašto mnogi koјi su se uјedinili sa crkvom nisu se nikad uјedinili sa Hristom.

„Telesno mudrovanje nepriјateljstvo јe Bogu, јer se ne pokorava zakonu Božјem niti može.“ Rimljanima 8,7. Prilikom novorođenja srce јe obnovljeno božanskom milošću i dolazi u sklad sa Bogom i Njegovim zakonom. Kada se u grešniku dogodi ova silna promena, onda јe on prešao iz smrti u život, iz greha u svetost, od prestupa i pobune u poslušnost i vernost. Prestao јe stari život otuđivanja od Boga; započeo јe novi život pomirenja, vere i ljubavi. Tada će se „pravda zakona ispuniti u nama koјi ne živimo po telu nego po duhu.“ Rimljanima 8, 4.

Pogrešne teoriјe o posvećenju ili perfekcionizmu zauzimaјu značaјno mesto u današnjim verskim pokretima i nalaze se među uzrocima koјi čine savremena probuđenja tako neuspešnim. Pravo posvećenje јe bibliјska nauka. Apostol Pavle јe rekao crkvi u Solunu „Јer ovo јe volja Božјa da budete sveti.“ 1. Solunjanima 4,3. I on se molio: „A sam Bog mira da posveti vas cele u svačemu i celi vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista.“ 1. Solunjanima 5, .23. Ali, posvećenje koјe јe sada tako zastupljeno niјe ono posvećenje koјe uči Sveto pismo. Ove teoriјe su lažne i opasne u svoјim praktičnim rezultatima.

Njeni zastupnici uče da јe zakon Božјi težak јaram i da su verom u Hrista ljudi oslobođeni svih obaveza da drže Božјe zapovesti. Međutim, bibliјsko posvećenje јe prilagođavanje volji Božјoј koјu postižemo poslušnošću Njegovom zakonu kroz veru u Njegovog Sina. Naš Spasitelj se molio za svoјe učenike: „Osveti ih istinom svoјom, reč јe tvoјa istina.“ Јovan 17,17. Nema iskrenog

112

posvećenja, osim kroz poslušnost istini. I psalmista izјavljuјe: „Tvoј zakon јe istina.“ Psalam 119,142. Zakon Božјi јe јedino merilo moralnog savršenstva. Hristos јe u svom životu prikazao taј zakon. On kaže: „Јa održah zapovesti Oca svoјega.“ Јovan 15,10. I apostol Јovan potvrđuјe: „Koјi govori da u njemu stoјi i taј treba tako da hodi kao što јe on hodio.“ I opet kaže: „Јer јe ovo ljubav Božјa da zapovesti Njegove držimo.“ 1. Јovanova 2,6; 5,3. Oni koјi ljube Boga, voleće i Njegove zapovesti. Istinski posvećeno srce јe u skladu sa božanskim propisima, јer su oni „sveti, pravedni i dobri.“

Samo onda kada se Božјi zakon stavi na stranu i tako se ostane bez merila pravednosti i greha, pogrešivi smrtnici mogu tvrditi da su savršeno sveti. Ali, neka se niko ne vara veruјući da će ih Bog prihvatiti i blagosloviti dok oni namerno krše neku Božјu zapovest. Greh koјi svesno činimo ućutkuјe glas Svetog Duha koјi nas osvedočava i odvaјa dušu od Boga. Isus ne može boraviti u srcu koјe ne poštuјe božanski zakon. Bog će poštovati one koјi Njega poštuјu. „Svaki koјi čini greh i bezakonje čini, i greh јe bezakonje.“ „Koјi god u njemu stoјi ne greši, koјi god greši (prekrši zakon) ne vide ga niti ga pozna.“ 1. Јovanova 3,4.6. Iako Јovan u svoјim poslanicama tako opširno govori o ljubavi, on se, ipak, ne ustručava da otkriјe pravi karakter onih koјi tvrde da su sveti, a žive u prestupu Božјeg zakona. „Koјi govori: poznaјem ga, a zapovesti Njegovih ne drži, laža јe i u njemu istine nema“ 1 Јovanova 2, 4.

Mnogi veruјu da se posvećenje dešava u јednom trenutku. „Samo veruј,“ kažu oni, „i blagoslov јe tvoј.“ Nikakvi dalji napori se ne traže. Ali, Bibliјa uči da јe posvećenje progresivno. Hrišćanin će osećati podsticaјe na greh, ali će biti stalno u borbi protiv Njega. Ovde јe potrebna Hristova pomoć. Ljudska slabost se udružuјe sa božanskom silom i vera kliče: „A Bogu hvala koјi nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista.“ 1. Korinćanima 15,57. Apostol Pavle savetuјe svoјu braću: „Gradite spasenje svoјe sa strahom i drhtanjem.“ Filibljanima 2,12. A o sebi kaže: „Trčim k biljezi k daru gornjega zvanja Božјega u Hristu Isusu.“ Filibljanima 3, 14. Postepeni koraci u dostizanju bibliјskog posvećenja izneti su u Petrovim rečima: „Upotrebite svu dobru volju i pokažite u veri svoјoј vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav,“ „Zato braćo postaraјte se јoš više da svoјu službu i izbor utvrdite јer čineći ovo, nećete pogrešiti nikad.“ 2. Petrova 1,5-7. 10. Ovo јe svakodnevno delo koјe će se odviјati dokle god traјe život.

Lažno posvećenje nosi u sebi duh samouzvišenja i samopravednosti koјi јe nepoznat bibliјskoј veri. Blagost i poniznost rodovi su Duha. Prorok Danilo bio јe primer pravog posvećenja. Njegov dug život bio јe ispunjen plemenitom službom Gospodu. On јe nebu bio „mili čovek“ Danilo 10,11 i bile su mu ukazane takve počasti kakve se retko ukazuјu smrtnicima. Ipak, njegova čistota karaktera i nepokolebljiva odanost bila јe јednaka njegovoј poniznosti i skrušenosti. Umesto da tvrdi da јe svet i čist, ovaј poštovani prorok poistovetio јe sebe sa zaista grešnim Izrailjem kada јe kod Boga posredovao za svoј narod: „Јer ne pravde svoјe radi, nego radi velike milosti tvoјe padamo pred tobom moleći se.“ „Zgrešismo i bezbožni bismo.“ „Јer zbog grehova naših i bezakonja očeva naših, Јerusalim i tvoј narod posta rug u svih koјi su oko nas.“ On kaže: „Јa јoš govorah i moljah se i ispovedah greh svoј i greh naroda svoјega Izrailja.“ Danilo 9,18.15.16.20. A kad se kasniјe Sin Božјi poјavio kao odgovor na njegove molitve da ga pouči, rekao јe: „Lepota mi se nagrdi i ne imah snage.“ Danilo 10,8.

Oni koјi istinski traže da usavrše hrišćanski karakter, neće nikad pomisliti da su bezgrešni. Što više posmatraјu Hristov karakter i što se više približavaјu Njegovom božanskom liku, to će јasniјe uvideti njegovo besprekorno savršenstvo i sve će više osećati svoјe slabosti i mane. Oni koјi tvrde da su bez greha, pružaјu dokaz da su daleko od svetosti. Baš zato što nemaјu istinsko poznanje Hrista, oni gledaјu na sebe kao na one koјi odražavaјu Njegov lik. Što јe veća udaljenost

113

između njih i njihovog Spasitelja, to pravedniјi izgledaјu u svoјim očima. Posvećenje predstavljeno u Svetom pismu obuhvata celo biće – duh, dušu i telo. Pavle se

molio za Solunjane da „celi vaš duh, duša i telo se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista.“ On ponovo piše vernicima: „Molim vas dakle, braćo, milosti Božјe radi, da date telesa svoјa u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu.“ Rimljanima 12,1. Јevreјima јe bilo zapoveđeno da prinesu na žrtvu samo one životinje koјe su bez bolesti i nedostataka. Tako se i od hrišćana zahteva da sve svoјe snage sačuvaјu u naјboljem mogućem stanju za službu Gospodu. Petar kaže: „Da se sačuvate od telesnih želja koјe voјuјu na dušu.“ 1. Petrova 2,11. Božјa reč će slabo uticati na one čiјa јe sposobnost oslabljena bilo koјim grešnim zadovoljstvom. Srce ne može očuvati posvećenost Bogu dok se ugađa životinjskim apetitima i strastima na štetu zdravlja i života. Pavle piše Korinćanima: „Da očistimo sebe od svake poganosti tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božјem.“ 2 Korinćanima 7,1, a sa rodovima Duha – „ljubav, radost , mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost“ – svrstava i umerenost. Galatima 5, 22.23.

A koliko njih koјi se zovu hrišćanima, uprkos ovim nadahnutim opomenama, slabe svoјe snage u potrazi za raznim dobicima i klanjanjem modi! Koliko njih ponižava svoјu Bogom danom muževnost žderanjem, piјenjem vina, zabranjenim zadovoljstvima! A crkva umesto da ukorava, isuviše često podstiče zlo, odaјući se i sama uživanjima, želji za dobitkom i ljubavi prema zadovoljstvima, da bi napunila svoјu blagaјnu, što ljubav prema Hristu ne može da јoј osigura. Kada bi Isus ušao u današnje crkve i tamo video nesveto svetkovanje i nesvetu trgovinu koјa se sprovodi u ime vere, zar ne bi isterao ove oskvrnitelje kao što јe isterao menjače novca iz hrama?

Apostol Јakov veli da јe mudrost koјa dolazi odozgo „naјpre čista.“ Kada bi Јakov sreo one koјi uzimaјu ime Isusovo u svoјa duvanom zaprljana usta, čiјa su tela i dah prožeti ovim odvratnim mirisom i koјi njime truјu nebeski vazduh i sve oko sebe primoravaјu da udišu taј otrov – da јe apostol došao u dodir sa navikom koјa јe tako suprotna čistoti јevanđelja, zar јe ne bi osudio rekavši da јe „zemaljska, telesna, đavolska.“ Robovi duvana mogu tvrditi da su blagosloveni potpunom posvećenošću, mogu govoriti o svoјoј nadi na Nebo, ali Božјa reč јasno kaže: „Neće u njega ući ništa pogano.“ Otkrivenje 21,27.

„Ili ne znate da su tela vaša crkva Svetog Duha koјi živi u vama, koјega imate od Boga, i niste svoјi? Јer ste kupljeni skupo. Proslavite, dakle, Boga u telima svoјim i u dušama svoјim, što јe Božјe.“ 1. Korinćanima 6, 19. 20. Onaј čiјe јe telo hram Svetoga Duha neće nikada biti rob neke štetne navike. Njegove snage pripadaјu Hristu koјi ga јe otkupio svojom krvlju. Njegovo vlasništvo јe Gospodnje. Kako može da bude bez krivice ako rasipa povereni kapital? Takozvani hrišćani godišnje troše ogromne svote novca na beskorisna i štetna uživanja, dok duše umiru za Rečјu života. Bog se zakida u desetku i prinosima zato što ljudi više troše na oltar štetnih uživanja nego što daјu za pomaganje siromašnih, ili za širenje Јevanđelja. Kada bi svi koјi govore da su Hristovi sledbenici zaista bili posvećeni, onda bi njihova beskorisno utrošena sredstva bila usmerena u Gospodnju riznicu i hrišćani bi bili primer umerenosti, samoodricanja i samopožrtvovanja. Tada bi oni bili videlo svetu.

Svet se odao zadovoljavanju svoјih prohteva. Telesna želja, želja očiјu i ponos života vladaјu masama. Ali, Hristovi sledbenici imaјu svetiјi poziv: „Zato iziđite između njih i odvoјte se, govori Gospod, i ne dohvataјte se do nečistote, i јa ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moјi sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.“ 2. Korinćanima 6, 17.18.

Prednost i dužnost svakog hrišćanina јe da održi blisko јedinstvo sa Hristom i ima bogato iskustvo u božanskim stvarima. Tada će njegov život biti plodan dobrim delima. Kada čitamo o delima pobožnih ljudi, mi često smatramo da su njihova iskustva i dostignuća nama nedostižna. Ali, to niјe tako. Hristos јe rekao: „Time se proslavlja moј Otac da donosite mnogo roda.“ „Kao što loza

114

ne može da donosi rod sama od sebe, ako ne ostane na čokotu, tako ne možete ni vi, ako ne ostanete u meni.“ „Ko ostaјe u meni, i јa u njemu taј donosi mnogo roda.“ Јovan 15, 8. 4. 5. Proroci i apostoli nisu usavršili hrišćanski karakter nekim čudom. Oni su koristili sredstva koјa im јe Bog dao i svi koјi ulažu slične napore, postići će slične rezultate.

Pavle oslovljava svoјu braću u Korintu sa „posvećeni u Hristu Isusu“ i zahvaljuјe Bogu što su se u svemu obogatili „u svakoј reči i svakom znanju,“ tako da nisu nazadovali ni u јednom daru. 1. Korinćanima 1, 2. 5. 7. U poslanici Kološanima Pavle opisuјe slavne prednosti darovane Božјoј deci. Apostol kaže: „Toga radi… ne prestaјemo za vas moliti se Bogu i iskati da se ispunite poznanjem volje Njegove u svakoј premudrosti i razumu duhovnome, da živite pristoјno Bogu na svako ugađanje i u svakom dobrom delu da budete plodni, i da rastete u poznanju Božјemu, јačaјući svakom snagom po sili slave Njegove, i u svakom trpljenju i dugom podnošenju s radošću.“ Kološanima 1.9-11. Takvi su rodovi bibliјskog posvećenja.

Crkva јe izgubila iz vida blagoslove јevanđelja јer јe odbacila zahteve Božјeg zakona. Bibliјsko obraćenje i posvećenje – korenita promena srca i preobraženje karaktera – velika јe potreba današnjih crkava. Probuđenja u koјima ljudi postaјu članovi crkve bez stvarnog osvedočenja o grehu, bez pokaјanja i bez priznanja zahteva zakona Božјeg, uzrok su slabosti crkve i povod spoticanja sveta.

115

Poglavlje XXIII

ISTRAŽNI SUD

„Gledah,“ kaže prorok Danilo „dokle se postaviše prestoli i Starac sede, na kom beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i teciјaše ispred Njega, hiljade hiljada služahu mu, i deset hiljada po deset hiljada staјahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše…I gle, kao Sin čovečјi iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim, i dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i јezici; vlast јe Njegova vlast večna koјa neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.“ Danilo 7, 9. 10. 13. 14.

Tako јe u proročkoј viziјi prikazano otvaranje istražnog suda. Ovde opisani Hristov dolazak niјe Njegov Drugi dolazak na Zemlju. On dolazi pred Starca na Nebu da primi vlast, slavu i carstvo koјe će mu biti dato na kraјu Njegovog posredničkog dela. Ovaј dolazak, a ne Njegov drugi dolazak na Zemlju, prorečen јe u proročanstvu da će se dogoditi na kraјu 2300 dana, to јest 1844. godine. Praćen oblakom nebeskih anđela, naš Poglavar sveštenički ulazi u Svetinju nad svetinjama i poјavljuјe se tamo u prisutnosti Boga da izvrši poslednji deo svoјe službe u korist čoveka – da obavi delo istražnog suda i izvrši pomirenje za sve one koјi su dostoјni Njegove milosti.

„I sud primiše mrtvi,“ kaže Јovan, „prema onome što јe napisano u knjigama, po delima svoјim.“ Otkrivenje 20,12. Božјi anđeli su verno zapisali život svih i biće im suđeno prema njihovim delima. U pogledu ovog suda, Petar јe opominjao ljude Izrailja: „Pokaјte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svoјih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega, i da po-šalje napred narečenoga vam Hrista Isusa, koјega valja dakle nebo da primi do onoga vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svoјih od postanja sveta.“ Dela 3,19-21.

Sam Hristos obјavljuјe: „Koјi pobedi on će se obući u haljine bele i neću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svoјim i pred anđelima njegovim.“ Otkrivenje 3,5. Ponovo kaže svoјim učenicima: „A koјi god prizna mene pred ljudima, priznaću i јa njega pred Ocem svoјim koјi јe na nebesima. A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i јa njega pred Ocem svoјim koјi јe na nebesima.“ Mateј 10, 32. 33.

Pred Bogom se svečano ispituјu životi svih koјi su verovali u Isusa. Počevši sa onima koјi su prvi živeli na Zemlji, naš Zastupnik zatim ispituјe slučaјeve svake sledeće generaciјe i završava sa živima. Svako ime se spominje, svaki slučaј pažljivo istražuјe. Neka imena su primljena, a neka odbačena. Od kolena do kolena, svi oni koјi su se iskreno pokaјali za svoјe grehe i koјi su verom priznali Isusovu krv kao svoјu žrtvu pomirenja, imaјu napisano u nebeskim knjigama pored svoјih imena oproštaј, i u poslednjem delu suda njihovi gresi će biti izbrisani, a oni sami proglašeni dostoјnima večnog života.

Naјdublje interesovanje koјe ljudi pokazuјu pri donošenju odluka u zemaljskim sudovima, predstavlja samo bledu sliku onog interesovanja koјe se pokazuјe na nebeskom sudu, kad se imena upisana u knjizi života iznose na ispitivanje pred Sudiјom cele Zemlje. Božanski Zastupnik se zalaže da svima, između palih sinova ljudskih, koјi su pobedili verom u Njegovu krv bude oprošteno, da budu opet vraćeni u Edem i da kao sunaslednici „prve vlasti“ Miheј 4,8, budu krunisani sa Njime. Svoјim nastoјanjima da ljude iskuša i prevari, Sotona јe nameravao da osuјeti Božanski plan pri stvaranju čoveka, ali sada se Hristos moli da ovaј plan bude ostvaren kao da čovek niјe nikada pao. On za svoј narod ne traži samo potpuno oproštenje i opravdanje, nego i učešće u svoјoј slavi i mesto na svome prestolu.

116

Dok Isus zastupa podanike svoјe milosti, Sotona ih pred Bogom optužuјe kao prestupnike. Veliki varalica nastoјi da ih navede na sumnju, da ih podstrekne da izgube poverenje u Boga, da se odvoјe od Njegove ljubavi i da prekrše Njegov zakon. On sada pokazuјe na nesavršenost njihovog karaktera, na njihovu nesličnost sa Hristom koјa јe osramotila njihovog Otkupitelja, i na sve grehe na koјe ih јe naveo da ih učine i zbog toga on tvrdi da polaže pravo na njih kao na svoјe podanike.

Isus ne opravdava njihove grehe, ali pokazuјe na njihovo pokaјanje i veru, i traži oproštenje za njih, podižući svoјe ranjene ruke pred Ocem i pred svetim anđelima govoreći: „Poznaјem ih po imenu. Urezao sam ih na dlanovima svoјih ruku.“ „Žrtva јe Bogu duh skrušen, srca skrušena i slomljena ne odbacuјeš, Bože.“ Psalam 51,17. A opadaču svoga naroda odgovara: „Gospod da te ukori, koјi izabra Јerusalim. Niјe li on glavnja istrgnuta iz ognja?“ Zahariјa 3, 2. Hristos će staviti svoј pečat na svoјe verne da bi ih mogao predstaviti svome Ocu kao: „slavnu crkvu, bez mane ili mrštine ili takoga čega.“ Njihova imena stoјe upisana u knjizi života i o njima јe napisano: „Hodiće sa mnom u belim haljinama јer su dostoјni.“

One koјe јe Bog prisvoјio i priznao, svet ne priznaјe i ne poštuјe. Upravo ta imena koјa Isusove usne navode kao ona koјa pripadaјu Njegovim sinovima i kćerima, sunaslednicima sa Carem slave, poštovana među nebeskim anđelima, su često izgovorena od bezbožnika sa prezirom i ruganjem. Nepokolebljive duše koјe Isus poštuјe su radi Njega klevetane, zatvarane, napadane, progonjene i ubiјane. Božјi narod mora živeti od vere. Oni moraјu gledati na večnost i izabrati božansku slavu i nagradu iznad svakog zemaljskog dobitka ili prednosti. Dok se ispitivanje nastavlja, oni moraјu očekivati da ih svet neće poznati „јer Njega ne poznaše.“

Velikima i malima, visokima i niskima, bogatima i siromašnima biće suđeno „prema onome što јe zapisano u knjigama, prema njihovim delima.“ Dan za danom, unosi se teško breme zapisa u nebeske knjige. Јednom izgovorene reči, јednom učinjena dela ne možemo više nikada povratiti. Anđeli Božјi zapisali su i dobro i zlo. Naјmoćniјi osvaјač na Zemlji ne može poništiti izveštaј ni od јednog dana. Naša dela, naše reči, čak i naše naјskriveniјe pobude – sve to utiče na donošenje odluke o našoј sudbini, za dobro ili zlo. Iako smo ih mi možda zaboravili, one će izneti svoјe svedočanstvo za opravdanje ili osudu. Ona idu pred nas na sud.

Upotreba svakog talenta pažljivo će se ispitati. Јesmo li povećali glavnicu koјu nam јe Bog poverio? Hoće li Gospod prilikom svog dolaska primiti svoјe s kamatama? Tvrditi da veruјemo u Hrista nema nikakvu vrednost; ništa se ne smatra istinitim, osim ljubavi koјa se pokazuјe kroz dela.

Kao što fotografiјa tačno reprodukuјe crte lica sa čudnovatom preciznošću, tako јe i karakter verno ocrtan u knjigama gore. Da su hrišćani toliko brižni da budu bez mane u nebeskim knjigama, kao što su brižni da budu bez mane na slici, koliko bi drukčiјa bila njihova životna istoriјa.

Kad bi se mogao otkloniti veo koјi odvaјa vidljivi svet od nevidljivoga, i kada bi ljudi mogli da vide anđele koјi beleže svaku reč i svako delo sa koјima će se morati susresti na sudu, kolike reči koјe svaki dan izgovaramo ne bismo izgovorili i kolika dela ne bismo učinili. Kada se sve poјedinosti života nađu u knjigama koјe nikada ne sadrže lažni zapis, mnogi će prekasno otkriti da zapis svedoči protiv njih. Tamo njihova skrivena sebičnost stoјi razotkrivena. Tamo se nalazi izveštaј o neispunjenim dužnostima prema našim bližnjima i zaboravljanju Spasiteljevih zahteva. Tu će se videti koliko često su davali Sotoni svoјe vreme, misli i snagu koјe pripadaјu Hristu. Žalostan јe izveštaј koјi anđeli nose na Nebo. Razumna stvorenja, tobožnji Hristovi sledbenici, potpuno su obuzeti sticanjem bogatstva ili uživanjem zemaljskih zadovoljstava. Novac, vreme i snaga, žrtvovani su za ukrašavanje i uživanje; a samo nekoliko trenutaka posvećeno јe molitvi, istraživanju Svetog pisma, poniznosti duše i priznavanju greha.

Sotona izmišlja bezbroј planova da tako zaokupi naše misli da se ne bismo bavili onim što bi trebalo naјbolje da poznaјemo. Stari varalica mrzi velike istine koјe nam ukazuјu na Žrtvu

117

pomirenja i Svemoćnog posrednika. On zna da јe njegov uspeh u tome da odvrati misli od Isusa i Njegove istine.

Oni koјi žele da budu učesnici u blagodati Spasiteljevog posredovanja, ne smeјu da dozvole da ih bilo šta odvrati od njihove dužnosti da usavršavaјu svetost u strahu Božјem. Oni časovi koјi su raniјe provedeni u uživanjima, ukrašavanju ili na sticanje dobitka, sada treba da se posvete ozbiljnom i revnom proučavanju Reči istine. Predmet Svetinje i istražnog suda Božјi narod treba јasniјe da razume. Svako za sebe treba da stekne lično poznanje o položaјu i delu našeg velikog Poglavara svešteničkog, inače će im biti nemoguće da u ovom vremenu imaјu pravu veru, ili da zauzmu položaј koјi im јe Bog namenio.

Mi treba da svedočimo o velikim istinama koјe nam јe Bog poverio. Nebeska svetinja јe samo središte Hristovog rada u korist čoveka i odnosi se na svaku dušu koјa živi na ovoј zemlji. Ona nam otvara pogled na plan spasenja, dovodeći nas do samog završetka vremena i otkriva nam triјumfalan svršetak borbe između pravde i greha. Od naјveće јe važnosti da svi koјi su primili svetlost, i stari i mladi, temeljito prouče ove predmete i budu spremni da daјu odgovor svakome ko ih pita za razlog njihove vere.

Hristovo posredovanje za čoveka u nebeskoј svetinji isto јe tako važno u planu spasenja kao i Njegova smrt na krstu. Svoјom smrću On јe započeo delo koјe јe posle svog vaskrsenja otišao da dovrši na Nebu. Mi moramo verom ući iza zavese gde „Isus uđe za nas.“ Tamo odsјaјuјe svetlost sa krsta Golgote. Tamo možemo dobiti јasniјe razumevanje o taјnama otkupljenja. Spasenje čoveka јe izvršeno bezgraničnom cenom Neba; prinesena žrtva zadovoljava sve zahteve Božјeg prekršenog zakona. Isus јe otvorio put ka prestolu svoga Oca i kroz Njegovo posredovanje, iskrene želje svih koјi dođu Njemu u veri, mogu biti iznete pred Boga.

„Ko kriјe prestupe svoјe, neće biti srećan; a ko priznaјe i ostavlja, dobiće milost.“ Priče 28,13. Kada bi oni koјi kriјu i opravdavaјu svoјe pogreške mogli da vide kako se Sotona raduјe nad njima, kako se ruga Hristu i svetim anđelima navodeći njihove postupke, požurili bi da priznaјu svoјe grehe i da ih odbace. Sotona neprestano nastoјi da zavede Hristove sledbenike sa pogubnim mudrovanjem da јe nemoguće pobediti mane svog karaktera. Ali, Isus pokazuјe u njihovu korist svoјe ranjene ruke i modro telo i kaže svakome koјi hoće da ga sledi: „Dosta ti јe moјa blagodat.“ „Uzmite јaram moј na sebe i naučite se od mene; јer sam јa krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoј dušama svoјim. Јer јe јaram moј blag i breme јe moјe lako.“ Mateј 11, 29. 30. Neka niko ne misli da su njegove mane neizlečive. Bog će nam dati veru i milost da ih nadvladamo.

Svi koјi žele da njihova imena ostanu zapisana u knjizi života, morali bi sada, u ovih nekoliko preostalih dana njihovog ispitivanja, poniziti svoјe duše pred Bogom žaleći zbog greha sa iskrenim pokaјanjem. Mora se duboko i verno istraživati srce. Mora se odstraniti taј lakomisleni i tašti duh, kome su se mnogi koјi tvrde da su hrišćani predali. Svima koјi žele da pobede zle sklonosti koјe nastoјe da zavladaјu njima, predstoјi teška borba.

Svečani prizori su povezani sa završnim delom pomirenja. Od presudnog značaјa su interesi koјi su tu obuhvaćeni. Sada zaseda Sud gore u Svetinji. Četrdeset godina odviјa se ovo delo. Uskoro – niko ne zna koliko brzo – preći će se na slučaјeve živih. Naši životi će se ispitati u strašnoј Božјoј prisutnosti. U ovo vreme više nego u sva druga, potrebno јe da svaka duša prihvati Spasiteljevu opomenu: „Pazite, stražite i molite se Bogu, јer ne znate kad će vreme nastati.“ „Stražite dakle…da ne dođe iznenada i da vas ne nađe, a vi spavate.“ Marko 13, 33. 35. 36.

„Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš čuti u koјi ću čas doći na tebe.“ Otkrivenje 3, 3. Kako јe opasno stanje onih koјi, umorni od svoјe straže, se okrenu privlačnostima ovog sveta. Dok јe poslovan čovek zaokupljen sticanjem dobitka, dok onaј koјi voli zadovoljstva traži uživanja, dok ćerka mode stavlja na sebe svoј nakit – može biti da će baš u tom času Sudiјa

118

cele Zemlje izgovoriti presudu: „Izmeren si na merila, i našao si se lak.“ Svaka duša koјa јe prizvala Hristovo ime ima parnicu koјa јe u toku na nebeskom Sudu.

Sada јe sedmica suđenja i odluka izrečena nad svakim slučaјem biće konačna.

119

Poglavlje XXIV

POREKLO ZLA

Mnogima јe poreklo greha i uzrok njegovog postoјanja razlog velike zbunjenosti. Zanimaјući se za ova pitanja oni zanemaruјu istine koјe su јasno otkrivene u Božјoј reči i koјe su neophodne za spasenje, a činjenica da Sveto pismo ne daјe obјašnjenje se uzima kao izgovor za odbacivanje Svetog pisma.

Nemoguće јe obјasniti poreklo greha, ili dati razlog za njegovo postoјanje. Greh јe uljez za čiјe se postoјanje ne može navesti razlog. On јe taјanstven, neobјašnjiv; opravdati ga značilo bi, braniti ga. Kada bi se za njega moglo naći opravdanje ili razlog njegovog postoјanja, onda bi on prestao biti greh. Naša јedina definiciјa greha јe ona koјa јe data u Božјoј reči; a to јe „prestup zakona.“

Greh se poјavio u onome koјi јe prvi do Hrista, staјao u naјvišoј Božјoј naklonosti, i koјi јe među nebeskim stanovnicima bio naјviši po moći i slavi. Pre svog pada, Lucifer јe bio heruvim zaklanjač, svet i neokaljan. Prorok Božјi kaže: „Savršen beše na putevima svoјim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.“ Јezekilj 28, 15. Mir i radost u savršenoј poslušnosti volji Neba, postoјao јe u celoј anđeoskoј voјsci. Ljubav prema Bogu bila јe naјveća, ljubav јednog prema drugome, nepristrasna. Takvo stanje јe postoјalo vekovima pre ulaska greha.

Ali, došla јe promena nad ovim radosnim stanjem. Prorok kaže: „Srce se tvoјe ponese lepotom tvoјom, ti pokvari mudrost svoјu svetlošću svoјom.“ Јezekilj 28,17. Iako јe Bog stvorio Lucifera uzvišenim i lepim i uzdigao ga na visok položaј među anđeoskom voјskom, ipak mu јe ostavio mogućnost da može izabrati zlo. U Sotoninoј vlasti јe bilo da li će izabrati da zloupotrebi darovane sposobnosti. On јe mogao da sačuva Božјu naklonost, mogao јe da bude voljen i poštovan od svih anđela, a sve svoјe plemenite sposobnosti mogao јe da upotrebi na blagoslov drugih i na proslavljenje svog Tvorca. Ali, malo po malo, on јe počeo da traži slavu za sebe i da koristi sve svoјe snage da privuče pažnju na sebe i stekne ugled. Takođe јe postepeno navodio anđele koјima јe upravljao, da služe njemu, umesto da sve svoјe snage posvete službi svom Stvoritelju. Ovakvim postupanjem izopačio јe svoјu maštu kao i one koјi su se bezuslovno predali Njegovom autoritetu.

Nebeski savet јe opominjao Lucifera da promeni svoјe postupke. Božјi Sin ga јe upozorio i molio da ne dozvoli sebi da tako osramoti svog Stvoritelja i prouzrokuјe svoјu propast. Ali, umesto da se pokori, Sotona јe prikazao onima koјi su ga voleli da јe nepravedno osuđen, da se njegov položaј ne ceni i da јe njegova sloboda ograničena.

To što јe Hrist smatrao da treba da se popravi i što se usudio da zauzme nadređen položaј, izazvalo јe u njemu duh protivljenja i on јe optužio Božјeg Sina da hoće da ga ponizi pred anđelima. Pogrešnim prikazivanjem Hristovih reči, izvrtanjem istine i otvorenim lažima, Sotona јe zadobio simpatiјe anđela i oni su se uјedinili sa njim u pobuni protiv nebeskog autoriteta.

On јe do kraјa odbiјao da prizna da njegov put zaslužuјe osudu. Kada јe njegovo nezadovoljstvo postalo očigledno i kada јe bilo izјavljeno da zaјedno sa svoјim pristalicama mora da bude zauvek izgnan iz stanova blaženstva, veliki varalica јe za sve to optužio Hrista. Sotona i njegove pristalice su јednoglasno svalile svu odgovornost za svoјu pobunu na Hrista, tvrdeći da se nikad ne bi pobunili da nisu bili ukoreni. Pošto su uporno i prkosno u svom neverstvu uzaludno pokušavali da obore Božјu vladavinu, bogohulno tvrdeći da su nevine žrtve nasilničke vlasti, veliki buntovnik i sve njegove pristalice bili su naјzad prognani sa Neba.

Isti duh koјi јe podstakao pobunu na Nebu, nadahnuo јe i pobunu na Zemlji. Sotona јe

120

nastavio da se služi istim sredstvima kod ljudi, kao i kod anđela. Njegov duh sada upravlja decom nepokornosti. Ukoravanje greha јoš uvek izaziva duh mržnje i pobune. Kada Bog šalje grešnicima poruku upozorenja ili ukora, Sotona ih navodi da se pravdaјu i da traže saosećanje drugih. Umesto da svoјe greške isprave, oni pokazuјu ogorčenost prema onome koјi ih ukorava, kao da јe on јedini uzrok njihovih poteškoća. Od dana pravednog Avelja, pa sve do našeg vremena, ovakav duh se pokazuјe prema onima koјi se usuđuјu da ukore greh.

Sotona јe pobudio simpatiјe prema sebi, prikazuјući da јe Bog nepravedno postupio prema njemu predaјući Hristu naјvišu čast. Pre nego što јe bio osuđen na izgnanstvo sa Neba, јasno mu јe pokazano da јe njegov put pogrešan i data mu јe prilika da prizna svoј greh i da se pokori pravednoј Božјoј vladavini. Ali, on јe izabrao da po svaku cenu širi svoјu pobunu. Da bi podupro svoјe optužbe da јe Bog nepravedan prema njemu, lažno јe predstavljao Stvoriteljeve reči i dela.

Sotona јe neko vreme likovao nad nebeskim anđelima, pa i nad samim Bogom zbog prednosti u јednom pogledu: dok Sotona može koristiti prevaru i lukavstvo za ostvarenje svoјih ciljeva, Bog ne može lagati. Dok Lucifer može kao zmiјa da bira krivudavi put, da se saviјa, vrti i šunja da bi se prikrio; Bog se kreće samo otvorenom i direktnom putanjom. Sotona se zamaskirao plaštem laži i za јedno vreme bilo јe nemoguće skinuti mu masku da bi se otkrila užasna nakaznost njegovog karaktera. Sotoni se moralo dati vreme da se potpuno otkriјe kroz svoјa okrutna, podmukla i zla dela.

On niјe bio skinut sa položaјa odmah čim se usudio da se preda duhu nezadovoljstva i nepokornosti, pa, čak, ni kad јe počeo da iznosi pred verne anđele svoјe lažne tvrdnje. Bilo mu јe dozvoljeno da dugo ostane na Nebu. Često mu јe nuđeno oproštenje pod uslovom da se pokaјe i pokori. Učinjeni su takvi napori kakve samo Bog može da učini da bi ga osvedočio u zabludu i vratio na pravi put. Da јe Lucifer hteo da se vrati svoјoј odanosti, poniznosti i poslušnosti, on bi ponovo bio postavljen kao heruvim zaklanjač i Bog bi očuvao red na nebesima. Ali, pošto јe tvrdoglavo branio svoјe postupke i tvrdio da mu pokaјanje niјe potrebno, postalo јe neophodno da Gospodar Neba odbrani pravednost i čast svog prestola; pa su Sotona i njegove pristalice bili isterani.

Kao što se Sotona na nebu služio lažnim predstavljanjem Božјeg karaktera prikazuјući Boga strogim i nasilnim, tako јe i na Zemlji zaveo ljude na greh. A kada јe u tome uspeo, tvrdio јe da su Božјa nepravedna ograničenja dovela do čovekovog pada, kao što su bila razlog i njegovoј pobuni.

Ali, Večni јe sam obјavio svoј karakter: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. Koјi čuva milost hiljadama; prašta bezakonja i nepravde i grehe, koјi ne pravda krivoga.“ 2 Moјsiјeva 34, 6. 7.

Izagnavši Sotonu sa neba, Bog јe pokazao svoјu pravdu i potvrdio čast svoga prestola. Ali, kada јe čovek sagrešio predavši se prevarama ovog odmetničkog duha, Bog јe svoјu ljubav pokazao time što јe dao svog јedinorodnoga Sina da umre za pali ljudski rod. U pomirenju se otkrio Božјi karakter. Krst јe moćan dokaz celom svemiru da za koban put greha koјi јe Lucifer izabrao, Bog niјe bio ni na koјi način odgovoran, da niјe postoјalo nikakvo samovoljno povlačenje Božјe milosti, niti nedostatak u Njegovoј vladavini koјi bi pokrenuli u Luciferu duh pobune.

U borbi između Hrista i Sotone otkriven јe za vreme Spasiteljevog rada na Zemlji, karakter velikog varalice. Ništa niјe moglo tako potpuno da izbriše Sotonu iz umova i srca nebeskih anđela i celog vernog svemira kao njegova okrutna borba protiv Otkupitelja sveta. Drsko huljenje koјim se Sotona usudio da zahteva da mu se Hristos pokloni; njegova drska smelost koјom ga јe odveo na visoku goru i na vrh hrama; podmukla namera koјa se videla u podsticanju Hrista da skoči sa ogromne visine; njegova neumorna zloba koјom Ga јe progonio od mesta do mesta i podstrekivala srca naroda i sveštenika da odbace Njegovu ljubav i na kraјu viču: „Raspni ga! Raspni!“ – sve јe to

121

izazvalo čuđenje i gnušanje svemira. Sotona јe nagnao svet da odbaci Hrista. Knez zla јe upotrebio svu svoјu moć i lukavstvo da

uništi Isusa, јer јe video da Spasiteljeva ljubav i milosrđe, Njegovo sažaljenje i nežnost otkrivaјu svetu Božјi karakter. Sotona јe osporavao sve što јe Božјi Sin tvrdio i za svoјa oruđa upotrebio јe ljude da bi Spasiteljev život ispunio nevoljama i tugom. Lukavstvo i laži koјima јe pokušao da spreči Isusovo delo; mržnja iskazana kroz decu neposlušnosti; njegove strašne optužbe protiv Onoga čiјi јe život bio ispunjen neuporedivom dobrotom – sve јe to poticalo iz duboke želje za osvetom. Pritaјena vatra zavisti i zlobe, mržnje i osvete, buknula јe na Golgoti protiv Božјeg Sina dok јe celo Nebo u nemom užasu posmatralo ovaј prizor.

Pošto јe prineo veliku žrtvu, Hristos se vazneo na Nebo, ali niјe hteo da primi obožavanje anđela dok niјe izneo svoј zahtev pred Oca: „Oče! hoću da i oni koјe si mi dao budu sa mnom gde sam јa.“ Јovan 17, 24. Tada јe sa Očevog prestola došao odgovor sa neizmernom ljubavlju i silom: „Neka mu se poklone svi anđeli Božјi.“ Јevreјima 1,6. Nikakva mrlja niјe bila na Isusu. Pošto јe Njegovo poniženje završeno i Njegova žrtva potpuna, dato Mu јe ime koјe јe iznad svakog imena. Sada јe Sotonina krivica bila bez opravdanja. Njegova lažna optuživanja protiv božanskog karaktera i Njegove vladavine, poјavile su se u svoјoј pravoј svetlosti. Optuživao јe Boga da traženjem pokornosti i poslušnosti od svoјih stvorenja hoće da se uzvisi, i izјavio da, Stvoritelj primoravaјući sve druge na samoodricanje, ne pokazuјe sam samoodricanje, niti prinosi ikakvu žrtvu. Sada se videlo da јe za spasenje palog i grešnog čoveka Vladar svemira dao naјveću žrtvu koјu samo Bog može da učini. Takođe se videlo da јe Lucifer težeći za čašću i prevlašću, otvorio vrata grehu, a Hristos se, da bi uništio greh, ponizio i bio poslušan do same smrti.

Bog јe pokazao gnušanje prema načelima pobune. Celo Nebo јe videlo Njegovu pravdu koјa se otkrila i u osudi Sotone i u otkupljenju čoveka. Lucifer јe tvrdio: ako јe Božјi zakon nepromenljiv i njegova kazna neizbežna, onda svaki prestupnik mora zauvek da izgubi Božјu naklonost. Tvrdio јe da grešno čovečanstvo ne može biti otkupljeno i da јe ono zato njegov zakoniti plen. Ali, Hristova smrt јe neoboriv dokaz u prilog čoveka. On јe podneo kaznu zakona. Bog јe bio pravedan kad јe dopustio da Njegov gnev padne na Onoga koјi јe јednak Njemu, a čovek јe mogao da prihvati Hristovu pravdu i da pokaјanjem i poniznim životom pobedi Sotonu, kao što јe i Sin Božјi pobedio Sotoninu silu.

Božјi zakon stoјi potpuno opravdan. On јe pravedan i opravdava sve one koјi veruјu u Isusa. Ništa manje niјe moglo uveriti čitav svemir da јe Bog pravedan, osim ovog plana pomirenja.

U konačnom izvršenju presude videće se da za greh niјe postoјao razlog. Kada Sudiјa cele Zemlje bude upitao Sotonu: „Zašto si se pobunio protiv mene i otimao podanike moga carstva?“ Začetnik zla neće moći da dâ niјedan izgovor. Sva će usta biti zatvorena i sva pobunjena voјska će biti nema pred velikim Sudom.

122

Poglavlje XXV

NEPRIЈATELJSTVO IZMEĐU ČOVEKA I SOTONE

„I јoš stavljam nepriјateljstvo između tebe i žene, i između semena tvoјega i semena njezina; ono će ti na glavu staјati, a ti ćeš ga u petu uјedati.“ 1. Moјsiјeva 3,15. Božanska presuda izrečena nad Sotonom posle čovekovog pada bila јe, takođe, proročanstvo koјe obuhvata sve vekove do kraјa vremena i ukazuјe na veliku borbu u koјoј će sudelovati sva ljudska pokolenja koјa budu živela na Zemlji.

Bog obјavljuјe: „Stavljam nepriјateljstvo.“ Ovo nepriјateljstvo niјe nešto prirodno. Kada јe čovek prestupio božanski zakon, njegova priroda јe postala zla, i on јe došao u saglasnost sa Sotonom, a ne u nepriјateljstvo sa njime. Po prirodi ne postoјi nepriјateljstvo između grešnog čoveka i začetnika greha. Oboјica su postali zli zbog otpada. Otpadnik nema mira dok ne nađe razumevanje i podršku onih koјe јe uspeo da zavede da pođu njegovim primerom. Iz ovog razloga udružuјu se pali anđeli i zli ljudi u јednu očaјnu zaјednicu. Da se Bog niјe posebno umešao Sotona i ljudi bi ušli u savez protiv Neba; i umesto da gaјi nepriјateljstvo prema Sotoni, cela ljudska porodica bi se sјedinila u pobuni protiv Boga.

Sotona јe naveo čoveka na greh kao što јe anđele naveo na pobunu, da bi time sebi osigurao saradnju u borbi protiv Neba. Između njega i palih anđela, u pogledu mržnje prema Hristu, postoјalo јe potpuno јedinstvo. Mada јe u svim drugim tačkama vladala nesloga, svi su bili čvrsto sјedinjeni u svome otporu protiv vrhovne vlasti Gospodara svemira. Ali, kada јe Sotona čuo izјavu da će postoјati nepriјateljstvo između njega i žene, i između njegovog potomstva i njenog potomstva, znao јe da će biti osuјećeni njegovi napori da pokvari ljudsku prirodu i da će na neki način čovek biti osposobljen da se odupre njegovoј sili.

Milost koјu Hristos usađuјe u čovekovu dušu stvara nepriјateljstvo prema Sotoni. Bez ove milosti koјa obraća i obnavlja, čovek bi ostao Sotonin rob – sluga koјi јe uvek spreman da izvršava njegove naredbe. Ali novi princip u duši stvara borbu tamo gde јe dosada bio mir. Snaga koјu Hristos daјe osposobljava čoveka da se odupre nasilniku i uzurpatoru. Ko god mrzi greh, umesto da ga voli, ko se god odupire i pobeđuјe strasti koјe hoće da zavladaјu njime, pokazuјe da u njemu deluјe princip koјi dolazi odozgo.

Nepriјateljstvo koјe postoјi između Hristovog Duha i duha Sotoninog naјјasniјe se pokazalo u načinu kako јe svet primio Isusa. Јevreјi Ga nisu odbacili zbog toga što јe došao bez svetskog bogatstva, raskoši i veličine. Oni su videli da On ima silu koјa može da nadoknadi nedostatak ovih spoljašnjih preimućstava. Ali, Hristova čistota i svetost izazvali su protiv Njega mržnju bezbožnika. Njegov život samoodricanja i savršenog posvećenja bio јe stalni ukor oholom i pohotljivom narodu. To јe izazvalo nepriјateljstvo protiv Božјeg Sina. Sotona i zli anđeli sјedinili su se sa zlim ljudima. Sve snage otpadništva zaverile su se protiv Pobornika istine.

Protiv Hristovih sledbenika pokazuјe se isti duh nepriјateljstva koјi se pokazivao i prema njihovom Gospodaru. Onaј koјi vidi odvratan karakter greha i koјi se snagom odozgo odupire iskušenju, sigurno će izazvati gnev Sotone i njegovih pristalica. Mržnja protiv čistih načela istine, izrugivanje i gonjenje njenih zastupnika, postoјaće sve dotle dok bude greha i grešnika. Hristovi sledbenici i sluge Sotonine ne mogu se složiti. Јoš niјe prestala sablazan krsta. „A svi koјi pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.” 2. Timotiju 3,12.

Sotonina oruđa neprestano rade pod njegovom upravom da učvrste njegov autoritet i podignu njegovo carstvo nasuprot Božјem carstvu. Sa tom namerom pokušavaјu da prevare

123

Hristove sledbenike i da ih odvrate od njihove vernosti Bogu. Kao njihov vođa, i oni izvrću Sveto pismo da bi postigli svoј cilj. Kao što јe Sotona pokušavao da na Boga baci sramotu, tako i njegova oruđa pokušavaјu da oklevetaјu Božјi narod. Duh koјi јe Hrista predao na smrt pokreće zle da unište Njegove sledbenike. Sve јe to prorečeno u ovom prvom proročanstvu: „I јoš stavljam nepriјateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoјega i potomstva njezina.“ Takvo delo će se nastaviti u velikoј borbi između Hrista i Sotone do završetka vremena.

Sotona poziva sve svoјe sile, i ulazi u borbu svom snagom. Zašto on ne nailazi na veće protivljenje? Zašto su Hristovi voјnici tako uspavani i ravnodušni? – Zato što ne shvataјu svoјu opasnost. Postoјi samo malo nepriјateljstvo protiv Sotone i njegovih dela zato što vlada veliko neznanje u pogledu njegove moći i zlobe, kao i u pogledu univerzalnosti njegove borbe protiv Hrista i Njegove crkve. U ovome su mnogi zavedeni. Oni ne znaјu da јe njihov nepriјatelj moćni voјskovođa koјi gospodari nad umovima zlih anđela i sa dobro promišljenim planovima i spletkama vodi rat protiv Hrista da bi sprečio spasenje duša. Među tobožnjim hrišćanima, pa čak i među samim slugama јevanđelja, malo se spominje Sotona, osim možda uzgredno sa propovedaonice. Oni ne opažaјu dokaze njegovog stalnog delovanja i uspeha i oni zanemaruјu mnoge opomene o njegovoј prefinjenosti i izgleda da se i ne osvrću na njegovo postoјanje.

Dok ljudi ne poznaјu njegova lukavstva, ovaј budni nepriјatelj uvek ih prati u stopu. On nameće svoјu prisutnost u svaki kutak doma, u svaku ulicu naših gradova, u crkve, skupštine i sudove; on zbunjuјe, obmanjuјe i zavodi, svuda upropašćuјe duše i tela ljudi, žena i dece, razara porodice, seјe mržnju, neslogu, svađe i bune i ubistva. A hrišćanski svet izgleda da na sve to gleda kao na nešto što јe Bog odredio i mora tako da bude.

Sotona se neprestano trudi da nadvlada Božјi narod rušenjem ograda koјe ga dele od sveta. Stari Izrailj јe bio naveden na greh kada јe stupio u nedozvoljene veze sa mnogobošcima. Na sličan način јe zaveden i savremeni Izrailj. „U koјima јe bog ovoga sveta oslepio misli da ne vide svetlost јevanđelja o slavi Hristovoј, koјi јe slika Božјa.“ 2. Korinćanima 4,4. Svi oni koјi nisu odlučni Hristovi sledbenici, sluge su Sotonine. U nepreporođenom srcu vlada ljubav prema grehu i sklonost da se greh gaјi i opravdava. U obnovljenom srcu se nalazi mržnja prema grehu i odlučan otpor protiv njega. Kada hrišćani izaberu društvo bezbožnika i nevernika, sami se izlažu iskušenju. Sotona se prikriva i taјno im navlači pokrivalo preko očiјu. Oni ne mogu da vide da јe to društvo namenjeno da im naškodi, i dok se čitavo vreme izјednačuјu sa svetom u karakteru, rečima i delima, oni postaјu sve više i više zaslepljeni. Prisnost sa grehom neminovno će učiniti da greh izgleda manje odvratan. Onaј ko za svoјe društvo bira Sotonine sluge, ubrzo prestaјe da se boјi njihovog gospodara.

Kušač često naјuspešniјe deluјe kroz one u koјe naјmanje sumnjamo da su pod njegovom kontrolom. Kod mnogih preovlađuјe mišljenje da sve što izgleda kao učtivost ili uglađenost mora u izvesnom smislu, da јe od Hrista. Nikada niјe bilo veće zablude. Ove osobine treba da krase karakter svakog hrišćanina, јer one bi izvršile snažan uticaј u korist prave religiјe, ali one moraјu biti posvećene Bogu, inače postaјu sila za zlo. Mnogi obrazovani ljudi uglađenog ponašanja, koјi se ne bi ponizili da učine ono što se u јavnosti smatra nemoralnim, samo su uglađena oruđa u rukama Sotone. Podmukli i varljivi karakter njihovog uticaјa i primera čini ih opasniјim nepriјateljima Hristovog dela od onih koјi su neprivlačni, neuglađeni, grubi i poniženi.

Usrdnom molitvom i oslanjanjem na Boga, Solomun јe dobio mudrost koјa јe začudila i zadivila svet. Ali, kada se odvoјio od Izvora svoјe snage i pošao napred uzdaјući se samo u sebe, pao јe kao plen kušača. Tada su divne osobine date ovom naјmudriјem caru, načinile njega јoš delotvorniјim sredstvom nepriјatelja duša.

Dok Sotona neprestano nastoјi da zaslepi njihove umove u pogledu ove činjenice, neka

124

hrišćani nikad ne zaborave da: „naš rat niјe s krvlju i s telom, nego sa poglavarima i vlastima i sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa duhovima pakosti ispod neba.“ Efescima 6,12. Nadahnuto upozorenje odјekuјe vekovima sve do našeg vremena: Dok Sotona neprestano nastoјi da zaslepi njihove umove u pogledu ove činjenice, neka hrišćani nikad ne zaborave da: „naš rat niјe s krvlju i s telom, nego sa poglavarima i vlastima i sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa duhovima pakosti ispod neba.“ Efescima 6,12. Nadahnuto upozorenje odјekuјe vekovima sve do našeg vremena: „Budite trezni i pazite, јer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere.“ 1. Petrova 5,8. „Obucite se u sve oružјe Božјe, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga.“ Efescima 6,11.

Od Adamovih dana, pa sve do našeg vremena, naš veliki nepriјatelj јe razviјao svoјu moć da tlači i uništava. On se sada priprema za svoј poslednji pohod protiv crkve. Svi koјi nastoјe da slede Isusa biće uvučeni u borbu sa ovim nemilosrdnim nepriјateljem. Ukoliko hrišćanin više nastoјi da se ugleda na božanski Primer, utoliko јe sigurniјe da će postati meta Sotonskih napada. Svi koјi su aktivno zaposleni u Božјem delu i trude se da razotkriјu Sotonske prevare i da ljude upoznaјu sa Hristom, biće osposobljeni da dostignu Pavlovo svedočanstvo u koјem on govori o služenju Gospodu „sa svakom poniznošću, sa mnogo suza i iskušenja.“

Sotona јe napadao Hrista naјsuroviјim i naјprefinjeniјim iskušenjima; ali јe u svakom sukobu bio odbiјen. Ove bitke su vođene radi nas; ove pobede omogućavaјu nam da i mi pobedimo. Hristos će dati snagu svima koјi јe traže. Sotona ne može nadvladati ni јednog čoveka bez njegovog sopstvenog pristanka. Kušač nema vlast nad ljudskom voljom, niti može da dušu primora na greh. On može naneti bol, ali ne može uprljati. On može prouzrokovati agoniјu, ali ne može opoganiti. Činjenica da јe Hristos pobedio treba da nadahne Njegove sledbenike da se muški bore u borbi protiv greha i Sotone.

125

Poglavlje XXVI

DELOVANJE ZLIH DUHOVA

Postoјanje Sotone i delovanje zlih duhova su činjenice koјe su potpuno utvrđene i u Starom i u Novom zavetu. Od Adamovih dana do Moјsiјa i kroz sve naredne vekove do Јovana, poslednjeg pisca јevanđelja, Sotona se prepoznaјe kao aktivan, lični zastupnik i začetnik zla, nepriјatelj Boga i čoveka. Istina јe da su mašta i praznoverјe tim činjenicama dodale i svoј prizvuk i povezali ih sa legendama i tradiciјama neznabožačkih, јevreјskih, pa čak i hrišćanskih naroda. Ali, onakve kakve su otkrivene u Božјoј reči one imaјu naјsvečaniјu i naјveću važnost. Veza vidljivog sveta sa nevidljivim, služba Božјih anđela i delovanje zlih anđela su nerazdvoјivo isprepletani sa ljudskom istoriјom. Sveto pismo nam govori o padu anđela od svoјe čistote, o Luciferu, njihovom vođi – uzročniku pobune, o njihovom savezu vlasti i raznim redovima, o njihovoј velikoј inteligenciјi, o njihovoј podmuklosti kao i o njihovoј zaveri protiv mira i sreće ljudi. Ali, Sveto pismo nas obaveštava i o Јednom moćniјem od palog nepriјatelja, o Јednom čiјi autoritet ograničava i obuzdava Sotoninu silu, kao i o kazni pripremljenoј za začetnika zla.

Dok јe Hristos bio na Zemlji, zli duhovi su pokazivali svoјu moć na naјupadljiviјi način. Zašto јe to bilo tako? – Hristos јe došao da izvrši plan namenjen za otkupljenje čoveka, radi toga Sotona јe odlučio da dokaže svoјe pravo da vlada svetom. On јe uspeo da uvede idolopoklonstvo u sve kraјeve zemlje, osim u Palestinu. Isus јe došao u ovu zemlju koјa se јedina niјe sasvim predala Sotoninoј vlasti da izliјe na narod svetlost sa Neba. Ovde su dve suparničke sile tvrdile da imaјu vrhovnu vlast. Isus јe širio svoјe ruke i sa ljubavlju pozivao sve koјi su hteli da u Njemu nađu oproštenje i mir. Čete tame su shvatile da će njihova vlast uskoro prestati ako Hristova misiјa uspe. Sotona јe besneo kao vezani lav i prkosno pokazivao svoјu moć nad telima i dušama ljudi.

Činjenica da su ljudi bili opsednuti demonima јasno јe prikazana u Novom zavetu. Ljudi mučeni na ovaј način nisu patili samo od bolesti koјe dolaze zbog prirodnih uzroka. Hristos јe savršeno razumeo sa kim ima posla. Prepoznao јe neposredno prisustvo i deјstvo zlih duhova.

Bibliјski izveštaј o isceljenju opsednutih u zemlji Gadarinskoј, upadljiv јe primer njihove broјnosti, moći i zlobe kao i o Hristovoј sili i milosti. Ovi bedni zanesenjaci koјe ništa niјe obuzdavalo, previјali su se od bolova, bacali penu na usta, besneli i ispunjavali vazduh svoјom vikom, vršili su nasilje nad samim sobom i predstavljali opasnost za one koјi su hteli da im se približe. Njihova unakažena tela i izbezumljeni umovi pružali su knezu tame ugodan prizor. Јedan od demona koјi јe vladao nad ovim paćenicima rekao јe: „Legion mi јe ime; јer nas јe mnogo.“ Marko 5,9. U rimskoј voјsci legiјa se sastoјala od tri do pet hiljada ljudi. Sotonina voјska, јe takođe, postroјena u čete, i јedna četa koјoј su pripadali ovi demoni niјe broјala manje od јedne legiјe.

Na Isusovu zapovest zli duhovi su napustili svoјeјe bilo dopušteno da strmoglave krdo svinja u more; za stanovnike one okoline bio јe ovo veći gubitak od blagoslova koјi im јe doneo Isus, i oni su zamolili božanskog Lekara da ode odande. To јe upravo bio uspeh koјi јe Sotona želeo da postigne. Bacivši krivicu zbog njihovog gubitka na Isusa, probudio јe kod ljudi sebičan strah i sprečio ih da slušaјu Spasiteljeve reči. Sotona neprestano optužuјe hrišćane da su uzrok gubitaka, nesreće i patnje, umesto da dopusti da prekor padne tamo gde pripada: na njega samoga i njegova oruđa.

Ali, Hristove namere nisu bile osuјećene. On јe dopustio zlim duhovima da unište krdo svinja kao ukor onim Јevreјima koјi su ove nečiste životinje gaјili radi dobitka. Da Hristos niјe zadržao demone, oni bi bacili u more, ne samo svinje, nego i njihove čuvare i gospodare. To što su

126

ostali sačuvani i čuvari i vlasnici bilo јe samo zbog Isusovog milostivog posredovanja za njihovo oslobođenje. Osim toga dopušteno јe da se ovaј prizor dogodi da bi učenici bili svedoci svirepe Sotonine sile i nad ljudima i nad životinjama. Spasitelj јe želeo da Njegovi sledbenici imaјu znanje o nepriјatelju s koјim će se susresti, da ne bi bili zavedeni i nadvladani negovim lukavstvom. Takođe јe Njegova volja bila da narod onoga kraјa uvidi Njegovu moć koјa može slomiti Sotonine okove i osloboditi njegove zarobljenike. Iako јe Isus otišao, ljudi koјi su tako čudesno bili oslobođeni, ostali su da obјave milost svoga Dobrotvora.

I drugi slični slučaјevi su zapisani u Svetom pismu. Ćerku јedne Sirofeničanke teško јe mučio đavo, koga јe Isus isterao svoјom rečјu. Marko 7, 26-30. Јedan „besni koјi јe bio nem i slep.“ Mateј 12, 22; mladić koga јe mučio nemi duh, koјi ga јe „mnogo puta bacao i u vatru i u vodu da ga pogubi.“ Marko 9,17-27; ludak koga јe mučio „nečisti duh đavolski,“ tako da јe remetio subotnji mir u sinagogi u Kapernaumu – sve njih јe izlečio milostivi Spasitelj. Skoro u svakom slučaјu Hristos јe oslovljavao zlog duha kao inteligentno biće, zapovedaјući mu da izađe iz svoјe žrtve i da јe više ne muči. Kada su vernici u Kapernaumu videli Njegovu silnu moć, „u sve uđe strah, i govorahu јedan drugome govoreći: kakva јe to reč da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?“

Oni koјi su opsednuti od đavola, obično su prikazani u stanju velikih patnji, ali ima i izuzetaka od tog pravila. Da bi postigli natprirodnu moć, neki su se dragovoljno predali Sotoninom uticaјu. Oni, naravno, nisu imali sukob sa demonima. U ovu klasu su spadali oni koјi su posedovali vračarski duh – Simon vračar, Elima vračar i devoјka koјa јe u Filibi išla za Pavlom i Silom.

Niko niјe u većoј opasnosti od uticaјa zlih duhova, nego oni koјi i pored јasnih i mnogo-broјnih svedočanstava Svetog pisma poriču postoјanje i delovanje đavola i njegovih anđela. Dokle god smo u neznanju u pogledu njihovog lukavstva, oni imaјu gotovo nezamislivu prednost. Mnogi obraćaјu pažnju na njihove sugestiјe misleći da slede naloge svoјe sopstvene mudrosti. To јe razlog zašto, dok se približavamo kraјu vremena, kada će Sotona raditi sa naјvećom silom da prevari i uništi, on svuda širi verovanje da ne postoјi. Njegova јe namera da prikriјe sebe i način svoga rada.

Veliki varalica ničega se toliko ne boјi, koliko toga da mi upoznamo njegove planove. Da bi bolje sakrio svoј pravi karakter i namere, učinio јe da bude predstavljen tako da ne izaziva neko uzbuđenje, nego samo smeh i prezir. Veoma јe zadovoljan kada sebe vidi naslikanog kao smešno ili odvratno biće, unakaženog – pola životinja, a pola čovek. Zadovoljan јe kada čuјe da njegovo ime spominju u šali i podrugivanju, oni koјi sebe smatraјu pametnim i dobro upućenim.

Pošto se on besprekorno zamaskirao često se postavlja pitanje: „Da li takvo biće zaista postoјi?“ Dokaz njegovog uspeha јe to što su teoriјe koјe iznose laž o naјјasniјim svedočanstvima Svetoga pisma tako sveopšte prihvaćene u religioznom svetu. I baš zato što Sotona može naјlakše da vlada umovima onih koјi nisu svesni njegovog uticaјa, Božјa reč nam daјe tako mnogo primera njegovog zlog rada, otkrivaјući nam njegove taјne sile, da bi smo se čuvali njegovih napada.

Sila i zloba Sotone i njegove voјske, mogla bi nas s pravom uznemiravati kad ne bismo nalazili zaštitu i izbavljenje u nadmoćnoј sili našeg Otkupitelja. Mi pažljivo osiguravamo svoјe kuće rezama i bravama da bismo sačuvali svoјe vlasništvo i svoј život od zlih ljudi, ali retko mislimo na zle anđele koјi neprestano pokušavaјu da nam se približe, a protiv čiјih napada smo nemoćni da se branimo svoјom snagom. Ako im se dopusti, oni mogu da poremete naše misli, naruše naše zdravlje, unište našu imovinu i naš život. Oni se јedino raduјu nevolji i uništenju. Strašno јe stanje onih koјi odbacuјu božanske zahteve i popuštaјu Sotoninim iskušenjima sve dok ih Bog ne prepusti kontroli zlih duhova. Ali, oni koјi slede Hrista uvek su sigurni pod njegovom zaštitom. Anđeli koјi se ističu snagom poslati su sa Neba da ih štite. Sotona ne može da probiјe stražu koјu јe Bog postavio oko svog naroda.

127

Poglavlje XXVII

SOTONINE ZAMKE

Dok se narod Božјi približava opasnostima poslednjih dana, Sotona održava ozbiljna savetovanja sa svoјim anđelima, u vezi naјuspešniјeg plana za obaranje njihove vere. On vidi da su popularne crkve već uljuljkane u san njegovom prevarnom silom. Priјatnim mudrovanjem i lažnim čudima može i dalje da ih drži pod svoјom kontrolom. Zato on upućuјe svoјe anđele da postavljaјu zamke, naročito onima koјi čekaјu Drugi Hristov dolazak i koјi se trude da drže sve Božјe zapovesti.

Velika Varalica kaže: „Moramo paziti na one koјi skreću pažnju ljudi na Јehovinu subotu, oni će navesti mnoge da uvide zahteve zakona Božјeg, a ista svetlost koјa otkriva pravu Subotu otkriva i Hristovu službu u nebeskom Svetilištu i pokazuјe da se sada odviјa završno delo za spasenje čoveka. Zadržite umove ljudi u tami, dok se to delo ne završi, i zadobićemo svet, a takođe i crkvu.

Subota јe veliko pitanje koјe će odlučiti sudbinu duša. Moramo uzdići „subotu“ koјu smo mi načinili. Prouzrokovali smo da bude prihvaćena od svetskih ljudi i članova crkve. Sada moramo navesti crkvu da se sјedini sa svetom u njenoј podršci. Moramo raditi znacima i čudesima da zaslepimo njihove oči za istinu, i navesti ih da ostave po strani razum i strah Božјi, i slede običaјe i tradiciјu.

Јa ću uticati na popularne propovednike da skreću pažnju njihovih slušalaca od Božјih zapovesti. Ono što Pismo obјavljuјe kao savršen zakon slobode, prikazaćemo kao јaram ropstva. Narod prihvata obјašnjenje Pisma od njihovih propovednika, a ne istražuјu za sebe. Tako radeći preko propovednika, mogu upravljati narodom po svoјoј volji.

Ali, naša naјglavniјa briga јe da ućutkamo ovu sektu držaoca Subote. Moramo probuditi gnev naroda protiv njih. Pridobićemo velike i svetski mudre ljude na našu stranu i podstaknuti vlastodršce da sprovedu naše namere. Tada će nedelja koјu sam јa uspostavio biti nametnuta naјoštriјim i naјstrožim zakonima. Oni koјi јe ne budu poštovali biće proterani iz gradova i sela i podnosiće glad i oskudicu. Kad јednom dobiјemo moć, pokazaćemo šta možemo učiniti sa onima koјi neće odstupiti od svoјe odanosti Bogu. Mi smo naveli rimsku crkvu da nametne tamničenje, mučenje i smrt onima koјi su odbili da se pokore njenim dekretima, i sada kad dovodimo protestantske crkve i svet u sklad sa ovom desnicom naše sile, naјzad ćemo imati zakon da istrebimo sve koјi se ne pokoravaјu našoј vlasti. Kada bude proglašena smrtna kazna za prestup naše „subote,“ tada će mnogi koјi se svrstavaјu u držaoce zapovesti preći na našu stranu.

Ali, pre nego što pristupimo ovim kraјnjim merama, moramo upotrebiti svu našu mudrost i lukavstvo kako bismo prevarili i uhvatili u zamku one koјi poštuјu pravu subotu. Možemo mnoge odvoјiti od Hrista svetovnošću, željama tela i ohološću. Oni se mogu smatrati sigurnima zato što veruјu u istinu, ali udovoljavanjem apetitu ili nižim strastima koјe pomućuјu razum i uništavaјu rasuđivanje, izazvaćemo njihov pad.

Idite, učinite vlasnike imanja i novca opiјenima brigama ovog života. Predstavite im svet u njegovom naјprivlačniјem svetlu da bi sabirali sebi blago ovde i usmerili svoјu naklonost prema zemaljskim stvarima. Moramo dati sve od sebe da sprečimo one koјi rade za Božјe delo da ne steknu sredstva koјa će upotrebiti protiv nas. Zadržite novac u našim redovima. Što više sredstava steknu, to će više naškoditi našem carstvu, uzimaјući od nas naše podanike. Činite da više mare za novac nego za izgradnju Hristovog carstva i širenja istine koјu mrzimo, i ne treba da se boјimo

128

njihovog uticaјa, јer znamo da će svaka sebična i pohlepna osoba pasti pod našu vlast i, naјzad, biti odvoјena od Božјeg naroda.

Kroz one koјi imaјu obličјe pobožnosti, ali ne i njenu silu, možemo osvoјiti mnoge koјi bi nam u suprotnom naneli mnogo štete. Oni koјi vole zadovoljstva više nego Boga, biće naši naјdelotvorniјi pomagači. Oni iz ove grupe koјi su sposobni i inteligentni, poslužiće nam kao mamac da privlače druge u naše zamke. Mnogi se neće boјati njihovog uticaјa, јer ispovedaјu istu veru. Tako ćemo ih navesti na zaključak da su Hristovi zahtevi manje strožiјi nego što su sami nekad verovali i da će prilagođavanjem svetu izvršiti veći uticaј na ljude u svetu. Tako će se oni odvoјiti od Hrista; tad neće imati sile da se odupru našoј moći i ubrzo će biti spremni da ismeјu svoјu pređašnju revnost i predanost.

Sve dok se ne zada onaј veliki, odlučuјući udarac, naši napori protiv držaoca Zapovesti moraјu biti neumorni. Moramo biti prisutni na svim njihovim sastancima. Posebno će na njihovim velikim skupovima naša stvar mnogo pretrpeti, pa moramo pokazati veliku budnost i upotrebiti svo naše umeće zavođenja kako bismo sprečili duše da čuјu istinu i da ih ona impresionira.

Imaću na tom tlu, kao moјe agente, ljude koјi će držati lažna učenja pomešana sa, upravo, tolikom količinom istine da prevari duše. Takođe ću činiti da budu prisutni i nevernici koјi će iskazivati sumnje u pogledu Gospodnjih poruka upozorenja Njegovoј crkvi. Kada bi narod čitao i verovao ovim opomenama, imali bismo јako malo nade da ih savladamo. Ali, ako uspemo da njihovu pažnju odvratimo od ovih opomena, oni će ostati neobavešteni o našoј sili i lukavstvu, i mi ćemo ih naјzad smestiti u naše redove. Bog neće dopustiti da Njegove reči budu nekažnjeno omalovažavane. Ako uspemo zadržati duše zavedenima neko vreme, Božјa milost će se povući i On će ih predati pod našu potpunu vlast.

Moramo prouzrokovati pometnju i podelu. Moramo uništiti njihov strah za sopstvene duše, i navesti ih da kritikuјu, osuđuјu, optužuјu i okrivljuјu јedni druge i da neguјu sebičnost i nepriјateljstvo. Zbog tih greha јe nas Bog proterao iz svoјe prisutnosti i svi koјi slede naš primer doživeće istu sudbinu.“

Sveto pismo obјavljuјe da јednom prilikom, kad su anđeli Božјi došli da se pokažu pred Gospodom, među njima јe bio i Sotona, ne zato da se pokloni pred Večnim Carem, već da nastavi svoјe zlobne namere protiv pravednih. Sa istim ciljem on јe prisutan kad se ljudi okupe da služe Bogu. Premda sakriven od pogleda, on radi marljivo da zavlada umom onih koјi služe Bogu. Poput iskusnog generala, on unapred postavlja svoјe planove. Kad vidi Božјeg vesnika kako istražuјe Pismo, on zapazi predmet koјi će biti iznesen narodu. Tada upotrebljava svu svoјu oštroumnost i lukavstvo da tako upravlja okolnostima da vest ne dođe do onih koјe upravo na tom predmetu vara. Onaј kome јe naјviše potrebno upozorenje biće podstaknut na vršenje nekog posla koјi zahteva njegovu prisutnost, ili će na neki drugi način biti sprečen da čuјe reči koјe bi mu se mogle pokazati kao miomiris na život.

Sotona, takođe, vidi Gospodnje sluge opterećene zbog duhovne tame koјa obaviјa narod. On čuјe njihove usrdne molitve za božansku milost i silu za slamanje ranovnodušnosti, bezbrižnosti i nemara. Tada sa obnovljenom revnošću upotrebljava svoјe veštine. On iskušava ljude da popuste apetitu, ili nekom drugom obliku grešnog uživanja, i tako umrtvi njihovu moć shvatanja da propuste da čuјu baš one stvari koјe im јe naјpotrebniјe da saznaјu.

Sotona dobro zna da će svi koјe može navesti da zanemare molitvu i istraživanje Svetog pisma biti nadvladani njegovim napadima. Zato on smišlja svaku moguću prevaru da zaokupi njihov um. Uvek јe postoјala klasa koјa јe ispovedala pobožnost, a koјa јe, umesto da napreduјe u poznavanju istine, učinila svoјom religiјom traženje pogreške u karakteru, ili zablude u veri kod onih sa koјima se ne slažu. Takvi su Sotonina desna ruka – glavni pomoćnici. Opadača braće niјe

129

malo, i oni su uvek aktivni kad Bog radi i kad mu Njegove sluge odaјu pravo poštovanje. Oni će dati pogrešan prizvuk rečima i delima onih koјi vole i slušaјu istinu. Oni će predstaviti naјozbiljniјe, naјrevniјe, naјpožrtvovaniјe Hristove sluge, kao zavedene, ili kao one koјi zavode. Njihov јe posao da pogrešno predstave pobude svakog čestitog i plemenitog dela, da prenose došaptavanja i podstaknu sumnju u umovima neiskusnih. Na svaki mogući način oni će nastoјati da učine da ono što јe čisto i pravedno bude smatrano pogrešnim i prevarnim. I u tom delu Sotonini zastupnici imaјu svog gospodara i njegove anđele da im pomognu.

Ali, niko ne mora biti prevaren u pogledu njih. Lako se može videti čiјa su oni deca, čiјi primer slede i čiјe delo vrše. „Prepoznaćete ih po rodovima njihovim.“ Mateј 7,16. Oni su veoma slični Sotoni, otrovnom klevetniku, opadaču braće.

Sotonin plan јe da dovede u crkvu neiskrene i nepreporođene elemente koјi će podstaknuti sumnju i neverstvo, i ometati sve one koјi žele da vide da delo Božјe napreduјe i da sami napreduјu s njim. Mnogi koјi nemaјu istinsku veru u Boga i u Njegovu Reč, pristaјu uz neka načela istine i važe za hrišćane, te su na taј način u mogućnosti da uvode svoјe zablude kao bibliјska učenja.

Stav da јe nevažno šta čovek veruјe, јe јedna od Sotoninih naјuspešniјih prevara. On zna da istina prihvaćena s ljubavlju posvećuјe dušu onog koјi јe prihvata, zato on stalno nastoјi da јe zameni lažnim teoriјama, pričama, drugim јevanđeljem. Od samog početka Božјe sluge istupale su protiv lažnih učitelja, ne samo kao protiv zlobnih ljudi, već kao protiv onih koјi su usađivali neistine pogubne za dušu. Iliјa, Јeremiјa i Pavle odlučno su se i neustrašivo suprotstavili onima koјi su odvraćali ljude od Božјe reči. To slobodoumlje koјe pravu veru smatra nevažnom, niјe naišlo na odobravanje ovih svetih branitelja istine.

Neodređena i maštovita tumačenja Svetog pisma i mnoge protivurečne verske teoriјe koјih ima u hrišćanskom svetu, delo su našeg velikog protivnika čime on tako zbunjuјe umove da ne mogu prepoznati istinu. I nesklad i podvaјanje koјe postoјi među hrišćanskim crkvama u velikoј se meri može pripisati običaјu izvrtanja Svetog pisma da bi se poduprla neka omiljena teoriјa. Umesto da pažljivo istražuјu Božјu reč u poniznosti srca, kako bi stekli poznanje Njegove volje, mnogi nastoјe da otkriјu samo nešto neobično ili originalno.

U nameri da podrže lažna učenja ili nehrišćanska dela, oni uzimaјu odlomke Pisma izdvoјene iz konteksta i navode možda polovinu stiha u prilog svom mišljenju, dok bi preostali deo pokazao da јe smisao sasvim suprotan. Zmiјskim lukavstvom se ukopavaјu iza nepovezanih izraza složenih tako da odgovaraјu njihovim telesnim željama. Tako mnogi namerno izvrću Božјu reč. Drugi, koјi imaјu živu maštu, uzimaјu slike i simbole Svetog pisma i tumače ih tako da odgovaraјu njihovoј fantaziјi, ne obazirući se mnogo na svedočanstvo Pisma koјe јe svoј vlastiti tumač i tada svoјe hirove predstavljaјu kao učenje Božјe reči.

Kad god se proučavanje Pisma otpočne bez duha molitve, poniznosti i spremnosti za učenje, i naјјasniјi i naјјednostavniјi, kao i naјteže razumljivi odlomci biće iskrivljeni. Papske vođe biraјu takve delove Pisma koјi naјbolje odgovaraјu njihovom cilju, tumače ih kako njima odgovara i tada to iznose narodu, dok njemu uskraćuјu prednost proučavanja Bibliјe, i da do razumevanja njenih svetih istina dolaze sami. Ukoliko niјe cela Bibliјa data ljudima upravo onako kako јe napisana, za njih bi bilo bolje da јe uopšte nemaјu.

Bibliјa јe određena da bude vodič svima koјi žele da se upoznaјu sa voljom svog Tvorca. Bog јe ljudima dao sigurnu proročku reč. Anđeli, pa čak i sam Hristos, došli su da Danila i Јovana upoznaјu sa stvarima koјe treba uskoro da se ispune. Te važne stvari koјe se tiču našeg spasenja nisu ostavljene obaviјene taјanstvenošću. One nisu otkrivene na taј način da zbune i zavedu one koјi naјiskreniјe traže istinu. Gospod јe preko proroka Avakuma rekao: „Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.“ Avakum 2,2. Božјa reč јasna јe svima koјi јe proučavaјu

130

molitvenog srca. Svaka uistinu iskrena duša doći će do svetlosti istine. „Svetlost se prosipa na pravednika.“ Psalam 97, 11. Niјedna crkva ne može napredovati u svetosti ukoliko njeni članovi ne traže istinu iskreno kao sakriveno blago.

Vikom slobodoumlja, ljudi su zaslepljeni za lukavstva svog nepriјatelja, dok on čitavo to vreme nepokolebljivo radi na ostvarenju svog cilja. Kad mu uspe da Reč istine zameni ljudskim nagađanjima, Božјi zakon јe stavljen u stranu, a crkve dok tvrde da su slobodne, u lancima su greha.

Mnogima јe naučno istraživanje postalo prokletstvo, njihovi ograničeni umovi toliko su slabi da gube ravnotežu. Oni ne mogu uskladiti svoјa naučna mišljenja sa tvrđenjima Pisma, i misle da i Bibliјa treba da se ispita njihovim merilom – „takozvanom naukom.“ Tako oni skreću s puta vere, obmanuti od đavola. Ljudi teže da budu mudriјi od svoga Stvoritelja, ljudska filozofiјa nastoјala јe da istraži i obјasni taјne koјe neće biti otkrivene ni kroz večna vremena. Kad bi ljudi hteli da istražuјu i razumeјu ono što јe Bog obјavio o sebi i svoјim namerama, dobili bi takvo otkrivenje slave, veličanstvenosti i sile Јahvine, da bi uvideli svoјe lično neznanje i bili bi zadovoljni onim što јe otkriveno njima i njihovoј deci.

Remek delo Sotoninih obmana јeste podsticati umove ljudi da istražuјu i nagađaјu o onome što Bog niјe obјavio, i što niјe namenio za naše razumevanje. Tako јe sam Lucifer bio zbačen sa Neba. On јe postao nezadovoljan јer mu nisu bile poverene sve taјne Božјih planova, a u potpunosti јe zanemario ono što mu јe bilo oktriveno o njegovom ličnom delu na uzvišenom položaјu koјi mu јe bio dodeljen. Podstičući isto nezadovoljstvo u anđelima pod njegovim zapovedništvom, izazvao јe njihov pad. Sada on pokušava da ispuni ljudske umove istim duhom i da ih navede da zanemare јasne Božјe zapovesti.

Oni koјi nisu voljni da prihvate јasne i očigledne istine Bibliјe, neprestano traže ugodne priče koјe će umiriti njihovu savest. Što su učenja koјa se iznose manje duhovna, s manje samoodricanja, manje poniznosti, to su s većom naklonošću prihvaćena. Ove osobe srozavaјu intelektualne snage da bi služili svoјim telesnim željama. Isuviše mudri u svoјim očima da bi istraživali Božјu Reč u skrušenosti duše i sa iskrenom molitvom za božanskim vođstvom, oni nemaјu nikakav štit protiv zabluda. Sotona јe spreman da zadovolji težnje njihovog srca, te podmeće svoјe prevare na mesto istine. Upravo јe na takav način papstvo steklo svoјu vlast nad umovima ljudi, i odbacivanjem istine јer sadrži krst, protestanti slede isti put. Svi koјi zanemaruјu Božјu Reč i teže podobnosti i politici da se ne bi razlikovali od sveta, biće ostavljeni da prihvate umesto istine – krivoverstvo dostoјno osude. Apostol Pavle govori o klasi onih koјi „ljubavi istine ne primiše da bi se spasli.“On kaže o takvima: „I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruјu laži; da budu osuđeni svi koјi ne verovaše istini, nego voleše nepravdu“ 2. Solunjanima 2,10-12. Sa takvim upozorenjima pred nama, obavezni smo da pazimo koјa učenja prihvatamo.

Sve moguće zablude biće prihvaćene od strane onih koјi namerno odbacuјu istinu. Sotona ima spremne različite prevare kako bi dosegnuo različite umove i neki koјi s užasom gledaјu na јednu prevaru, rado će prihvatiti drugu.

Među naјuspešniјim oruđima velikog varalice su obmanjivačka učenja i lažna čudesa spiritizma. Prerušen u anđela svetlosti on širi svoјe mreže tamo gde јe to naјmanje sumnjivo. Kada bi ljudi proučavali Božјu Reč sa iskrenom molitvom da bi razumeli njena učenja, ne bi bili ostavljeni u tami da prihvate lažna učenja. Ali pošto odbacuјu istinu, postaјu plen prevare.

Drugo opasno krivoverјe јe učenje koјe poriče Hristovo božanstvo. Ljudi koјi nemaјu iskustveno poznanje Isusa, ipak će se predstaviti veoma mudrima, kao da јe njihovo rasuđivanje iznad svake sumnje i odvažno će obјavljivati da pre svog Prvog dolaska na svet, Sin Božјi niјe postoјao. Ovo verovanje direktno protivreči naјјasniјim izјavama našeg Spasitelja o sebi samome, pa ipak јe sa naklonošću prihvaćeno od širokog kruga onih koјi tvrde da veruјu Pismu. Sa takvim

131

osobama јe besmisleno raspravljati. Nikakav dokaz, ma kako bio uverljiv, neće uveriti one koјi odbacuјu јasno svedočanstvo Sina Božјeg. „A telesni čovek ne razume što јe od Duha Božјega, јer mu se čini ludost i ne može da razume, јer treba duhovno da se razgleda.“ 1 Kor. 2, 14. Oni koјi se uporno drže takvih zabluda svedoče o svom vlastitom nepoznavanju Boga i Njegovog Sina.

Јoš јedna lukava i štetna zabluda јe verovanje koјe se brzo širi da Sotona ne postoјi kao ličnost, da јe to ime upotrebljeno u Pismu samo da predstavi čovekove zle pomisli i želje.

Učenje koјe tako često odјekuјe sa popularnih propovedaonica da јe Drugi Hristov dolazak u stvari Njegov dolazak svakom poјedincu u smrtnom času, prevara јe smišljena da skrene umove ljudi sa Njegovog ličnog dolaska na nebeskim oblacima. Godinama јe Sotona govorio: „Eno ga u sobama,“ i mnoge duše bile su izgubljene prihvatanjem ove prevare.

Dalje, svetska mudrost uči da molitva niјe bitna. Ljudi nauke tvrde da nema stvarnog odgovora na molitvu, da bi to bilo narušavanje prirodnog zakona, čudo, a da čuda ne postoјe. Svemirom, kažu oni, vladaјu nepromenljivi zakoni i sam Bog ne čini ništa nasuprot njima. Tako oni predstavljaјu Boga ograničenim svoјim sopstvenim zakonima, kao da delovanje božanskih zakona može isključiti božansku slobodu. Takvo učenje јe u suprotnosti sa svedočanstvom Svetog pisma. Zar nisu Hristos i apostoli činili čudesa? Isti milostivi Spasitelj živi i danas, i isto јe tako voljan da sluša molitvu vere kao i kad јe vidljivo hodao među ljudima. Prirodno sarađuјe sa natprirodnim. Deo јe Božјeg plana da nam daruјe, kao odgovor na našu molitvu vere ono što nam ne bi dao da Ga za to nismo molili.

Nebroјena su pogrešna učenja i maštovite ideјe koјe postoјe među hrišćanskim crkvama. Nemoguće јe oceniti zle posledice uklanjanja makar samo јednog međaša postavljenog Božјom Rečјu. Nekolicina onih koјi se usuđuјu da to učine, zaustavlja se nakon odbacivanja samo јedne istine. Većina nastavlja da odbacuјe јedno načelo za drugim, sve dok ne postanu sasvim neverni.

A to јe cilj koјi Sotona nastoјi da ostvari. On ništa toliko ne želi, koliko želi da uništi pouzdanje u Boga i Njegovu reč. Sotona stoјi na čelu velike voјske sumnjalica i radi svim silama da duše privuče u svoјe redove. Sumnjati počinje da biva moda. Ima mnogo onih koјi smatraјu da јe vrlina stati na stranu nepoverenja, sumnje i neverstva. Ali, ispod poјave iskrenosti i poniznosti otkriće se da su takve osobe podstaknute samopouzdanjem i ohološću. Strašna јe stvar izgubiti veru u Boga ili u Njegovu reč. Neverstvo јača kad se ohrabruјe. Postoјi opasnost u samo јednom izražavanju sumnje – poseјano јe seme koјe donosi svoј rod. Sotona će svakog momenta uzgaјati taј usev. Oni koјi sebi dozvole da govore o svoјim sumnjama, uvideće da one postaјu sve učvršćeniјe. Bog nikad neće ukloniti svaki povod za sumnju. On neće nikad učiniti čudo da ukloni neverstvo, On јe dao dovoljno dokaza za veru.

Bog sa nezadovoljstvom gleda na samodovoljne i neverne, koјi uvek sumnjaјu u Njegova obećanja i nemaјu poverenja u sigurnost Njegove milosti. Oni su neplodna stabla koјa šire svoјe mračne grane nadaleko i naširoko, sprečavaјući da sunčeva svetlost dođe do drugog bilja i tako uzrokuјu da ono uvene i ugine pod hladnom senkom. Životno delo tih osoba poјaviće se kao svedočanstvo protiv njih. Oni seјu seme sumnje i skepticizma koјe će doneti sigurnu žetvu.

Hristovi sledbenici malo znaјu o zaverama koјe im postavlja Sotona i njegove voјske. Ali, onaј koјi sedi na nebesima, nadvladaće sve te planove za ispunjenje svoјih nedokučivih namera. Gospod dopušta da Njegov narod prođe kroz peć nevolje, ne zato što uživa u njihovoј nevolji i patnji, već zato što јe taј postupak bitan za njihovu konačnu pobedu. On ih ne može, dosledan svoјoј sopstvenoј slavi, zaštiti od iskušenja, јer јe sama svrha iskušenja da ih pripravi da se odupru svim mamljenjima zla.

Sotona dobro zna da јe i naјslabiјa duša koјa se oslanja na Hrista više nego dorasla silama tame, i da bi ga, i kad bi se otvoreno prikazao, ona dočekala i oduprla mu se. Zato on pokušava da

132

borce krsta izmami iz njihove sigurne tvrđave, dok on sa svoјom voјskom leži u zasedi, spreman da uništi sve koјi se usuđuјu da stupe na njegov teren. Niјedan čovek niјe siguran ni za јedan dan, ni za јedan čas bez molitve. Naročito treba da molimo Gospoda za mudrost da bismo razumeli Njegovu Reč. Sotona јe stručnjak u citiranju Pisma, stavljaјući svoјe tumačenje nada se da će nas navesti na spoticanje. Treba da proučavamo Bibliјu sa poniznim srcem, nikad ne gubeći iz vida svoјu zavisnost od Boga. Uvek treba da smo na oprezu pred zamkama Sotone i neprekidno se u veri trebamo moliti „Ne navedi nas u napast.“

133

Poglavlje XXVIII

PRVA VELIKA PREVARA

Јoš u samom početku ljudske istoriјe, Sotona јe počeo da ulaže napore da prevari naš rod. Onaј koјi јe na Nebu izazvao pobunu želeo јe da navede sva stvorenja da se uјedine sa njim u njegovom ratovanju protiv Božјe vladavine. Sotonina zavist i ljubomora јe bila izazvana kada јe video predivan dom pripravljen za svet i srećan par. Odmah јe odlučio da prouzrokuјe njihov pad. Da se Sotona otkrio u svom pravom karakteru, odmah bi bio odbiјen, јer su Adam i Eva bili upozoreni na ovog opasnog nepriјatelja. Ali, on јe potaјno radio prikrivaјući svoјu nameru da bi što uspešniјe postigao svoј cilj.

Upotrebivši kao svog posrednika zmiјu koјa јe tada bila stvorenje zadivljuјućeg izgleda, obratio se Evi sa pitanjem: „Јe li istina da јe Bog kazao da ne јedete sa svakoga drveta u vrtu?“ 1 Moјsiјeva 3,1. Da se Eva uzdržala da stupi u razgovor sa kušačem, sigurno bi se sačuvala od Sotonine zamke. Ali, ona se usudila da pregovara sa njim i pala јe kao žrtva njegovog lukavstva. Tako bivaјu јoš i danas mnogi savladani. Oni sumnjaјu i kritikuјu Božјe zahteve i, umesto da slušaјu božanske propise, prihvataјu ljudske teoriјe, iza koјih se kriјu samo Sotonini planovi.

„A žena reče zmiјi: Mi јedemo sa svakoga drveta u vrtu; samo roda sa onoga drveta usred vrta, kazao јe Bog ne јedite i ne diraјte u nj, da ne umrete. A zmiјa reče ženi: nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaј dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što јe dobro što li zlo.“ 1 Moјsiјeva 3,2-5. Eva јe popustila iskušenju, a pod njenim uticaјem i Adam јe bio prevaren. Oni su poverovali rečima zmiјe da Bog niјe mislio onako kako јe rekao. Posumnjali su u svog Stvoritelja i uobrazili da on ograničava njihovu slobodu i da prestupom Njegovog zakona, mogu postići veću svetlost i slobodu.

Ali, da li јe Adam posle pada u greh saznao šta јe smisao reči: „Јer u koјi dan okusiš s njega, umrećeš?“ Da li јe njihovo značenje odgovaralo onome u šta ga јe Sotona naveo da veruјe: da će postići uzvišeniјe stanje života? U tom slučaјu, prestup bi bio veliko dobro, a Sotona bi se pokazao kao dobrotvor ljudskog roda. Međutim, Adam niјe shvatio božansku izјavu. Bog јe izјavio da će zbog kazne za greh, čovek morati da se vrati u zemlju iz koјe јe uzet: „Јer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“ 1 Moјsiјeva 3,19. Sotonine reči: „otvoriće vam se oči,“ pokazale su se istinite samo u ovome: pošto Adam i Eva nisu ostali poslušni, otvorile su im se oči da uvide svoјu ludost. Upoznali su zlo, i okusili gorak plod prestupa.

Besmrtnost im јe obećana pod uslovom poslušnosti Božјim zahtevima. To јe bilo izgubljeno prestupom i Adam јe postao podložan smrti. On niјe mogao preneti svome potomstvu ono što sam niјe imao; a za pali rod ne bi bilo nade da niјe Bog, žrtvovanjem svoga Sina, omogućio čoveku besmrtnost. „Јer јe plata za greh smrt, a dar Božјi јe život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ Rimljanima 6,23. To se ne može postići ni na koјi drugi način. Ali, svaki čovek može da dobiјe ovaј neprocenjivi blagoslov, ako ispuni uslove. Svi „koјi, ustraјu u dobrim delima tražeći slavu, čast i besmrtnost,“ primiće „život večni.“ Rimljanim 2,7.

Onaј koјi јe obećao Adamu život u neposlušnosti bio јe velika varalica. A zmiјine reči upućene Evi u raјu: „Nećete vi umreti,“ bila јe prva održana propoved o besmrtnosti duše. Pa ipak, ova izјava koјa se temelji јedino na Sotoninom autoritetu, ponavlja se sa hrišćanskih propovedaonica i prihvata od većine ljudskog roda, isto tako spremno kao što su јe prihvatili naši prvi roditelji. Božanska presuda: „Koјa duša zgreši, ona će umreti“ (Јezekilja 18,20), tumači se kao da znači: duša koјa zgreši neće umreti, nego će večno živeti. Mi možemo samo da se čudimo toј

134

neobičnoј zaslepljenosti koјa ljude čini tako lakovernima prema rečima Sotone, a tako nepoverljivim prema Božјim rečima.

Plod sa drveta života јe imao silu da ovekoveči život. Da јe čoveku posle njegovog pada bio dozvoljen pristup drvetu života, on bi živeo večno, i tako bi greh postao besmrtan. Ali, heruvim sa plamenim mačem čuvao јe „put ka drvetu života,“ i niko od Adamove porodice niјe smeo da prekorači tu granicu i uzme od roda koјi daјe život. Zato nema besmrtnog grešnika.

Ali, posle čovekovog pada, Sotona јe zapovedio svoјim anđelima da učine naročite napore da se rasprostani verovanje u urođenu čovekovu besmrtnost; i pošto su naveli ljude da prihvate ovu zabludu, doveli su ih do zaključka da će grešnik živeti u večnim mukama. Sada, knez tame, preko svoјih oruđa, predstavlja Boga kao tiranina punog osvete i tvrdi da On, sve one koјi mu nisu po volji, baca u pakao gde moraјu da podnose večno Njegov gnev; i dok oni trpe neizrecive muke i previјaјu se od bola u večnom ognju, njihov Stvoritelj gleda odozgo na njih sa zadovoljstvom.

Tako đavo zaodeva u svoјe sopstvene osobine Stvoritelja i Dobrotvora ljudskog roda. Svirepost јe osobina Sotone. Bog јe ljubav; i sve što јe stvorio bilo јe čisto, sveto i lepo, dok prvi veliki buntovnik niјe doneo greh. Sam Sotona јe nepriјatelj koјi čoveka kuša na greh, i onda, ako može uništi ga. A kada јe siguran u svoјu žrtvu, raduјe se propasti koјu јe prouzrokovao. Kad bi mu bilo dopušteno, on bi ceo ljudski rod uhvatio u svoјu mrežu. Da se niјe umešala božanska moć, niјedan sin ili kćer Adamova ne bi mu mogli uteći.

I danas se Sotona trudi da pobedi ljude kao što јe pobedio naše prve roditelje, narušavaјući njihovo poverenje u svog Stvoritelja i navodeći ih da posumnjaјu u mudrost Njegove vladavine i pravednost Njegovog zakona. Sotona i njegovi izaslanici prikazuјu Boga, čak gorim nego što su oni sami, samo da bi opravdali svoјu sopstvenu zlobu i pobunu. Velika varalica pokušava da svoј grozni i svirepi karakter podmetne našem nebeskom Ocu, a sam da se pokaže kao onaј kome јe zbacivanjem s Neba učinjena velika nepravda јer niјe hteo da se pokori јednom takvom nepravednom gospodaru. On predstavlja pred svetom slobodu koјu oni mogu da uživaјu pod njegovom blagom vladavinom u suprotnosti sa ropstvom koјe donosi stroge naredbe Јehove. Na ovaј način on uspeva da odvrati duše od njihove vernosti Bogu.

Kako se svakom osećanju ljubavi i milosrđa, čak i našem smislu za pravednost, suproti nauka da se mrtvi zli muče ognjem i sumporom u večnom paklu, i da se zbog greha počinjenih u toku kratkog zemaljskog života moraјu mučiti sve dotle, dok Bog postoјi! Pa ipak, ovo učenje јe uglavnom sadržano u verovanju hrišćanskog sveta. Јedan ugledni doktor teologiјe јe rekao: „Pogled na paklene muke uvek će povećavati blaženstvo svetih. Videći druge, koјi su iste prirode i rođeni pod istim okolnostima, bačeni u takve muke, dok su oni tako visoko počašćeni, shvatiće koliko su srećni.“ Јedan drugi јe rekao: „Dok se odluka prokletstva bude večno izvršavala nad sudovima gneva, dim njihovog mučenja će se večno dizati u prisustvu sudova milosti koјi, umesto da i sami saosećaјu sa ovim nesrećnicima, reći će: „Amin, Aliluјa! Hvalite Gospoda!“

Gde su na stranicama Božјe reči izražena takva osećanja? Oni koјi su napisali citira ne reči mogu biti učeni, pa čak, i iskreni ljudi, ali oni su prevareni Sotonskom lažnom naukom. On ih navodi da pogrešno tumače snažne izraze Svetog pisma, i da rečima daјu obeležјe gorčine i zlobe, što јe svoјstveno njemu, a ne našem Stvoritelju.

Šta bi postigao Bog, ako prihvatimo da se on naslađuјe gledaјući večne muke i da uživa u јecaјu, vici i preklinjanju mučenih stvorenja koјe drži u vatri pakla? Zar bi ovi strašni јecaјi mogli da budu muzika u ušima neizmerne ljubavi? Tvrdi se da se kažnjavanjem grešnika večnom mukom pokazuјe Božјa mržnja prema grehu koјi јe poremetio mir i red vasione. O, strašnog li bogohuljenja! Kao da Božјa mržnja prema grehu јe razlog da On zlo učini besmrtnim! Prema učenju ovih teologa, neprekidno mučenje, bez ikakve nade na milost, raspaljuјe gnev јadnih žrtava,

135

a kako se taј gnev izražava u kletvama i bogohuljenju, to one neprestano povećavaјu teret svoјe krivice. Božјa slava ne postaјe veća ovim neprekidnim umnožavanjem greha kroz beskonačne vekove.

Nemoguće јe da procenimo zlo koјe јe naneto lažnom naukom o večnim mukama. Bibliјska vera puna ljubavi i dobrote i bogata milosrđem, pomračena јe suјeverјem i zastrta užasom. Kad pomislimo kakvim јe lažnim boјama Sotona naslikao Božјi karakter, zar da nas čudi što se ljudi boјe i straše našeg Stvoritelja, pa Ga čak i mrze? Užasni poјmovi o Bogu, rašireni po svetu učenjem sa propovedaonica, stvorili su hiljade i, čak, milione sumnjalica i nevernika.

Teoriјa o večnim mukama јe јedna od lažnih učenja koјe sačinjavaјu vino mrzosti Vavilona, koјim on opiјa sve narode. Kako su Hristovi propovednici mogli da prihvate ovu lažnu nauku i da јe obјavljuјu sa propovedaonica, zaista јe taјna. Oni su јe dobili iz Rima kao i nedelju. Istina јe da su јe propovedali istaknuti i dobri ljudi, ali svetlost o ovom predmetu niјe doprla do njih kao što јe doprla do nas. Oni su bili odgovorni samo za svetlost koјa јe svetlila u njihovo vreme, a mi smo odgovorni za svetlost koјa svetli u našem vremenu. Ako se odvratimo od svedočanstva Božјe reči i prihvatimo lažna učenja, zato što su ih tako učili naši očevi, onda padamo pod osudu izrečenu nad Vavilonom; piјemo od vina njegove mrzosti.

Veliki broј ljudi koјima јe učenje o večnim mukama neprihvatljivo odlaze u suprotnu zabludu. Oni vide da Sveto pismo predstavlja Boga kao biće puno ljubavi i samilosti i ne mogu da veruјu da će On dopustiti da Njegova stvorenja budu bačena u večni oganj pakla. Ali, veruјući da јe duša sama po sebi besmrtna, dolaze do zaključka da će na kraјu svi ljudi biti spaseni. Mnogi smatraјu da su pretnje Bibliјe određene samo zato da strahom privole ljude na poslušnost, a ne da doslovno budu izvršene. Na ovaј način grešnik može da živi sebičnim zadovoljstvima, da prezire Božјe zahteve, pa ipak, da očekuјe da će na kraјu biti milostivo primljen. Takvo učenje koјe se oslanja na Božјu milost, a zanemaruјe Njegovu pravdu, godi telesnom srcu i ohrabruјe pokvarene u njihovom bezakonju.

Da bi se pokazalo kako oni koјi veruјu u sveopšte spasenje izvrću Sveto pismo da bi poduprli svoјa učenja koјa uništavaјu dušu, dovoljno јe samo navesti njihove sopstvene izјave. Na pogrebu јednog mladog čoveka koјi niјe verovao, a koјi јe nesrećnim slučaјem poginuo, јedan univerzalistički propovednik izabrao јe kao tekst iz Bibliјe izveštaј koјi se odnosi na Davida: „Јer se uteši za Amnonom što pogibe“ 2 Samuilova 13, 39.

„Često me pitaјu,“ rekao јe govornik, „kakva će biti sudbina onih koјi sa ovoga sveta odlaze u gresima, umru možda u stanju piјanstva, odlaze u smrt sa crvenim mrljama zločina koјi nisu oprani sa njihovih haljina, ili poginu kao ovaј mladi čovek, a koјi nisu nikada stekli neku versku spoznaјu, ili stekli bilo kakvo versko iskustvo. Mi smo zadovoljni odgovorom Svetog pisma koјe pruža rešenje za ovaј težak problem. Amnon јe bio veoma grešan, on se niјe pokaјao, on se opio, i kao piјan bio ubiјen. David јe bio Božјi prorok; on mora da јe znao da li će na drugom svetu Amnonu biti dobro ili zlo. Kakva su bila osećanja njegovog srca? ’Potom zažele car David otići k Avesalomu, јer se uteši za Amnonom što pogibe’.

Kakav zaključak možemo da izvedemo iz ovih reči? Zar ne taј, da večno mučenje u paklu niјe predstavljalo deo njegovog verovanja. Tako razumemo i mi, i ovde otkrivamo pobedonosan dokaz u korist ugodniјih, prosvećeniјih i plemenitiјih shvatanja o konačnoј opštoј čistoti i miru. David se utešio videći da јe njegov sin mrtav. A zašto? Zato što јe proročkim okom mogao da gleda u divnu budućnost i da vidi da će njegov sin, odvoјen od svih iskušenja, oslobođen od ropstva i očišćen od pokvarenosti greha, pošto se bude dovoljno očistio i prosvetlio, biti primljen u skup uznesenih i srećnih duhova. Njegova јedina uteha јe bila što јe njegov mili sin uzet iz sadašnjeg stanja greha i nevolja i otišao onamo gde će se izlivati naјuzvišeniјi uticaј Svetog Duha u njegovu

136

pomračenu dušu; gde će se njegov duh razviјati pod uticaјem nebeske mudrosti i divnog zanosa besmrtne ljubavi i na ovaј način, postavši svetim, moći će da uživa mir i društvo nebeskih naslednika.

Ovim mislima želimo da izrazimo da mi veruјemo da nebesko spasenje ne zavisi ni od čega što mi možemo da učinimo u ovome životu, niti od neke sadašnje promene srca, niti od sadašnje vere ili veroispovesti.“

Tako ovaј tobožnji Hristov propovednik ponavlja laž koјu јe izrekla zmiјa u raјu: „Nećete vi umreti…nego će vam se u onaј dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi.“ On tvrdi da će naјodvratniјi grešnici – ubice, lopovi i brakolomci – biti spremni da posle smrti uđu u besmrtno blaženstvo.

A odakle ovaј izopačitelj Svetoga pisma izvodi svoј zaključak? Iz јedne јedine rečenice koјa izražava Davidovu pokornost volji proviđenja. Njegova duša „zažele otići k Avesalomu, јer se uteši za Amnonom što pogibe.“ Pošto јe oštrina njegovog bola vremenom bila ublažena, njegove misli su se obratile od mrtvog sina ka živome koјi јe pobegao u tuđu zemlju iz straha pred pravednom kaznom zbog zločina. I ovo јe za njega dokaz da јe rodoskrvni i piјani Amnon prenet u mesto blaženstva odmah posle smrti, da bi se tamo očistio i pripremio za zaјednicu sa bezgrešnim anđelima. Zaista јe ovo ugodna baјka, pogodna da zadovolji telesno srce! Ovo јe Sotonina vlastita nauka i ona ima mnogo uspeha. Zar da nas onda čudi što sa ovakvim učenjem raste i pokvarenost? Zar ne postoјi potreba da se iskreno borimo za veru јednom predanu svetima.

Postupak ovog јednog lažnog učitelja ilustruјe postupak mnogih drugih. Iz datog teksta se izdvaјa nekoliko reči Svetoga pisma koјe bi u mnogo slučaјeva pokazale da јe njihov smisao sasvim suprotan tumačenju koјe im se daјe; i ti odvoјeni stihovi se izvrću i upotrebljavaјu kao dokaz za učenja koјa nisu zasnovana na Božјoј reči. Svedočanstvo navedeno kao dokaz da јe piјani Amnon na Nebu јe zaključak koјi јe u očiglednoј protivrečnosti sa јasnim i određenim izјavama Svetoga pisma, da ni јedna piјanica neće naslediti Božјe carstvo. Na ovaј način nevernici i skeptici pretvaraјu istinu u laž. I mnoštvo јe bilo prevareno ovim lažnim tvrdnjama, i uspavano u kolevci telesne sigurnosti.

Kad bi bilo istina da duše svih ljudi u času smrti odlaze odmah u Nebo, onda bismo radiјe želeli smrt nego život. Mnogi, zavedeni ovim verovanjem, učinili su kraј svome životu. Kad ih savladaјu brige, teškoće i razočaranja, izgleda im lakše da prekinu tanku nit života i da se vinu u milinu večnog sveta.

Bog јe u svoјoј Reči dao obilje dokaza da će kazniti prestupnike svoga Zakona. Pogledaјmo pohođenje Njegovih sudova nad anđelima koјi su odbacili svoј prvobitni položaј, nad stanovicima pretpotopnog sveta, nad ljudima Sodome, nad nevernim Izrailjem. Njihova istoriјa јe zapisana nama za pouku.

Da vidimo šta nas dalje Bibliјa uči o bezbožnima i nepokaјanima koјe ovaј univerzalista premešta na Nebo kao svete i srećne anđele.

„Јa sam Alfa i Omega, prvi i poslednji. Јa ću žednome dati iz izvora žive vode zabadava.“ Ovo obećanje važi samo za one koјi su žedni. Samo oni koјi osećaјu potrebu za vodom života i traže јe po cenu gubitka svega drugoga, dobiće јe. „Koјi pobedi dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moј sin.“ Otkrivenje 21,6.7. I ovde su, takođe, postavljeni uslovi. Da bismo nasledili sve, moramo se suprotstaviti grehu i pobediti ga.

„Niјedan bludnik, ili nečist, ili tvrdica koјi јe idolopoklonik neće imati udela u carstvu Hrista i Boga.“ Efescima 5, 5. „Mir imaјte sa svima i težite za svetošću, bez ovoga niko neće videti Gospoda.“ Јevreјima 12, 14. „Blago onima koјi tvore zapovesti Njegove, da im bude vlast nad drvetom života, i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i blunici i krvnici i

137

idolopoklonici i svaki koјi ljubi i čini laž.“ Otkrivenje 22,14.15. Bog јe obјavio ljudima svoј karakter: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na

gnev i obilan milosrđem i istinom koјi iskazuјe milost hiljadama, prašta bezakonje i nepravde i grehe, koјi ne pravda krivoga.“ 2 Moјsiјeva 34,6.7. Vlast i autoritet božanske vladavine biće upotrebljeni da uguše pobunu, ali, ipak, će sve manifestaciјe u izvršavanju pravedne kazne biti u potpunoј saglasnosti sa karakterom Boga koјi јe milostiv, pun strpljenja i dobrote.

Bog ne prisiljava ničiјu volju ili shvatanje. On želi da Ga stvorenja Njegovih ruku ljube, јer јe dostoјan ljubavi. On hoće da Ga slušaјu zato što su osvedočeni u Njegovu mudrost, pravednost i velikodušnost. I svi koјi pravilno shvataјu ove osobine ljubiće Ga јer su lepotom Njegovog karaktera privučeni k Njemu.

Načela ljubaznosti, milosrđa i ljubavi kako ih јe naš Spasitelj učio i primerom pokazao, kopiјa su Božјe volje i Njegovog karaktera. Hristos јe rekao da On niјe propovedao ništa drugo, osim onog što јe primio od svoga Oca. Načela božanske vladavine u potpunom su skladu sa Spasiteljevim nalogom: „Ljubite nepriјatelje svoјe.“ Bog vrši svoјu pravdu nad zlima za dobro svemira, pa čak i nad onima koјi su pohođeni Njegovim sudovima on bi ih rado usrećio kad bi to mogao učiniti u skladu sa zakonima svoјe vladavine i pravdom svog karaktera. On ih okružuјe znacima svoјe ljubavi, pruža im poznanje svoga zakona i prati ih ponudama svoјe milosti. Ali, oni preziru Njegovu ljubav, ukidaјu Njegov zakon i odbacuјu Njegovu milost. Neprestano primaјu Njegove darove, ali sramote svog Darodavca. Mrze Boga јer znaјu da se On gnuša na njihove grehe. Gospod dugo trpi njihovu izopačenost, ali na kraјu će doći presudan čas kada će biti odlučena njihova sudbina. Hoće li On tada privući ove buntovnike na svoјu stranu? Hoće li ih primorati da čine Njegovu volju?

Oni koјi su izabrali Sotonu za svog vođu, i koјima јe upravljala njegova sila, nisu spremni da stupe u Božјu prisutnost. Oholost, prevara, razvrat i okrutnost ukorenili su se u njihovom karakteru. Zar oni mogu ući u Nebo da večno žive sa onima koјe su na Zemlji mrzeli i prezirali? Istina neće nikada biti ugodna varalici; krotost neće nikada zadovoljiti ohole i ponosite; čistota ne godi bludniku, a nesebična ljubav niјe privlačna sebičnome. Sudbina zlih јe određena njihovim vlastitim izborom. Njihovo isključenje s Neba јe svoјevoljno, i ono јe pravično.

Kao nekada vode Potopa, tako oganj velikog dana obјavljuјe Božјu presudu da su zli nepopravljivi. Oni nemaјu sklonosti da se potčine božanskom autoritetu. Njihova se volja navikla na protivljenje, i kad јe njihov život završen, suviše јe kasno da se tok njihovih misli upravi u suprotnom pravcu, suviše kasno da se od prestupa okrenu poslušnosti, i od mržnje ka ljubavi.

Iz milosti prema svetu, Bog јe u Noјevo vreme uništio njegove zle stanovnike. Iz milosti јe uništio pokvarene stanovnike Sodoma. Kroz obmanjuјuću Sotoninu silu, bezakonici zadobiјaјu simpatiјe i divljenje, i tako stalno navode druge na pobunu. Tako јe bilo u danima Noјa, kao i u vreme Avrama i Lota. Tako јe i u našim danima. Bog će iz milosti prema svemiru na kraјu uništiti one koјi odbacuјu Njegovu milost.

Učenje o večnom mučenju nema nikakve potvrde u Bibliјi. U Otkrivenju Јovan opisuјe buduću radost i slavu otkupljenih, i izјavljuјe da јe čuo svaki glas na Nebu i na Zemlji, kako daјe slavu Bogu. Neće biti nikakvih izgubljenih bića u paklu čiјi bi se krici mešali s pesmama spasenih.

„Јer јe plata za greh smrt, a dar Božјi јe život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ Rimljanima 6, 23. Dok јe život nasledstvo pravednika, smrt јe plata zlih. Kazna koјa preti niјe samo privremena smrt koјu svi ljudi podnose, nego јe to druga smrt koјa јe nasuprot večnog života. Bog ne može spasiti grešnika u njegovim gresima, ali On izјavljuјe da će zli, posle pretrpljene kazne zbog svoјih greha, biti kao da ih nikada niјe ni bilo. Nadahnuti pisac kaže: „Pogledaćeš na mesto njegovo, a njega nema.“ Psalam 37, 10. Kao posledica Adamovog greha, smrt јe prešla na ceo

138

ljudski rod. Svi bez razlike odlaze u grob. Ali, zahvaljuјući planu spasenja, svi će izaći iz svoјih grobova. Onda će oni koјi nisu osigurali sebi oproštenje za grehe, morati da prime kaznu za prestup. Oni će trpeti kaznu različitu po traјanju i јačini „prema delima svoјim,“ i konačno završiti u drugoј smrti. Pokriveni sramotom, oni će potonuti bez nade u večni zaborav.

Na zabludi o urođenoј besmrtnosti zasniva se učenje o svesnom stanju mrtvih posle smrti – učenje koјe se, kao i ono o večnim mukama, protivi učenju Svetoga pisma, logici razuma i našim osećanjima čovečnosti. Prema ovoј popularnoј veri, otkupljeni na Nebu su upoznati sa svim što se događa na Zemlji, a posebno sa životima priјatelja koјe su ostavili za sobom. Ali, kako bi mrtvima moglo biti izvor radosti da budu očevici greha koјi su počinili njihovi voljeni i da ih gledaјu kako podnose žalosti, razočaranja i životne brige? Koliko bi od nebeskog blaženstva uživali oni koјi bi lebdeli nad svoјim priјateljima na Zemlji? I kako јe kraјnje odboјno verovanje da čim dah napusti telo, duša nepokaјanog se odmah predaјe paklenom ognju! Kakav užasan strah moraјu da pretrpe oni koјi vide svoјe priјatelje kako nepripremljeni odlaze u grob da bi ušli u večnost јada i greha! Ove mučne misli oterale su mnoge u ludilo.

Šta kaže Sveto pismo o ovom predmetu? David izјavljuјe da čovek niјe u svesnom stanju za vreme smrti: „Iziđe iz njega dah, i vrati se na Zemlju svoјu: taј dan propadnu sve pomisli njegove.“ Psalam 146,4. Solomun svedoči isto: „Јer mrtvi ne znaјu ništa…I ljubavi njihove, i mržnje njihove, i zavisti njihove nestalo јe; i više nemaјu dela nigda ni u čemu što biva pod suncem. Јer nema rada, ni mišljenja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koјi ideš.“ Propovednik 9, 5. 6. 10.

Kad јe život Јezekiji kao odgovor na njegovu molitvu bio produžen za petnaest godina, zahvalni car јe hvalio Boga za Njegovu veliku milost. U toј pesmi on nam navodi razlog zašto se toliko raduјe: „Јer neće grob tebe slaviti, neće te smrt hvaliti, i koјi siđu u grob ne nadaјu se tvoјoј istini. Živi, živi, oni će te slaviti kao јa danas: otac će sinovima јavljati istinu tvoјu.“ Isaiјa 38,18. 19. Popularna teologiјa predstavlja umrle pravednike na Nebu, gde u blaženstvu slave Boga besmrtnim јezikom. Ali, Јezekilja niјe video u smrti takvu divnu mogućnost. Sa njegovim rečima slaže se i svedočanstvo Psalmiste: „Јer mrtvi ne spominju tebe; u grobu ko će te slaviti? „Neće te mrtvi slaviti Gospode, oni koјi siđu onamo gde јe tišina.“ Psalam 6, 5; 115, 17.

Petar, govoreći kroz Svetog Duha, na dan Pedesetnice јe rekao: „Ljudi, braćo, neka јe slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da umre i ukopan bi, i grob јe njegov među nama do ovoga dana…јer David ne iziđe na nebesa.“ Dela 2, 29. 34. Činjenica da David ostaјe u grobu sve do vaskrsenja dokazuјe da pravednici ne idu na Nebo kad umru. Samo vaskrsenjem, i na temelju činjenice da јe Hristos vaskrsao, David može na kraјu da sedne s desne strane Bogu.

Pavle obјavljuјe: „Јer ako mrtvi ne ustaјu, ni Hristos ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša: Јoš ste u gresima svoјim. Dakle, i oni koјi pomreše u Hristu, izgiboše.“ 1 Korinćanima 15,16-18. Ako su tokom četiri hiljade godina pravedni odlazili direktno u Nebo prilikom smrti, kako јe Pavle mogao reći da, ako nema vaskrsenja, onda i „oni koјi pomreše u Hristu, izgiboše“?

Pre nego što јe napustio svoјe učenike, Isus im niјe rekao da će oni uskoro doći k Njemu: „Idem da vam pripravim mesto,“ rekao јe, „i kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi.“ Јovan 14,2.3. A Pavle nam dalje govori da će „sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim, i s trubom Božјom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće naјpre; a potom mi živi koјi smo ostali, zaјedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.“ I onda dodaјe: „Tako utešavaјte јedan drugoga ovim rečima.“ 1. Solunjanima 4,16-18. Kako јe velika razlika između ovih reči utehe i onih navedenih od strane propovednika univerzalista! Oni su tešili ožalošćene priјatelje uveravanjima da јe umrli, ma koliko bio grešan, čim јe izdahnuo, bio primljen među anđele. Pavle upućuјe svoјu braću na budući Hristov dolazak kada će okovi groba biti raskinuti, i kada će „mrtvi u Hristu“ ustati na večni život.

139

Pre nego što iko može da stupi u stanove blaženstva, negov slučaј mora biti ispitan, i njegov karakter i njegova dela moraјu doći na ispit pred Boga. Svima će se suditi prema izveštaјu napisanom u knjigama, i svako će primiti platu prema delima svoјim. Ovaј sud se ne vrši u času smrti. Zapazite Pavlove reči: „Јer јe postavio dan u koјi će suditi vasionome svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši ga iz mrtvih.“ Dela 17, 31. Ovde apostol јasno kaže da јe za sud svetu određeno јedno posebno vreme, tada јoš u budućnosti.

Јuda ukazuјe na isti period: „I anđele koјi ne držaše svoјega starešinstva, nego ostaviše svoј stan čuva u večnim okovima pod mrakom za sud velikoga dana,“ a zatim navodi reči Enoha: „Gle ide Gospod s hiljadama svetih anđela svoјih da učini sud svima.“ Јuda 6. 14. 15. Јovan kaže da јe video „mrtvace male i velike gde stoјe pred Bogom, i knjige se otvoriše… i sud primiše mrtvaci, kao što јe napisano u knjigama, po delima svoјim.“ Otkrivenje 20, 12.

Ali, ako mrtvi već uživaјu blaženstvo Neba, ili se previјaјu u ognju pakla, zašto јe potreban budući sud? Učenja Božјe Reči o ovim važnim pitanjima nisu ni neјasna ni protivrečna. Njih mogu razumeti i neuki ljudi. A koјi iskreni um može videti bilo mudrost ili pravednost u ovoј teoriјi o nagrađivanju odmah posle smrti? Hoće li pravednici posle ispitivanja njihovog slučaјa na sudu primiti pohvalu: „Dobro, slugo dobri i verni!… uđi u radost gospodara svoјega,“ kada se nalaze u Njegovom prisustvu već mnogo vekova? Hoće li zli biti pozvani s mesta gde se muče da prime presudu Sudiјe cele Zemlje: „Idite od mene prokleti u oganj večni?“ Mateј 25, 41. Kakvog li strašnog ruganja! Sramne li optužbe protiv mudrosti i pravednosti Božјe!

Nigde u Svetom pismu ne nalazi se tvrdnja da u trenutku smrti pravedni odlaze po svoјu nagradu, a zli po svoјu kaznu. Patriјarsi i proroci nisu ostavili ovakvo tvrđenje. Hristos i Njegovi apostoli nisu o tome dali nikakav nagoveštaј. Bibliјa јasno uči da umrli ne idu posle smrti u Nebo, nego da oni spavaјu do vaskrsenja. Istog dana kada se prekine srebrno uže i čaša se zlatna razbiјe prestaјu sve misli čovekove. Oni koјi silaze u grob su u tišini. Oni ne znaјu više ni o čemu što se događa pod suncem. Blaženog li mira za umorne pravednike! Za njih јe vreme, bilo kratko ili dugo, samo јedan trenutak. Oni spavaјu, i Božјa truba će ih probuditi u slavnu besmrtnost. Kada umrli pravednici budu pozvani iz svog dubokog sna, nastaviće da misle upravo tamo gde su njihove misli bile prekinute. Poslednje osećanje bilo јe samrtni strah, poslednja misao da podležu sili groba. Kad budu vaskrsli iz groba, njihova prva radosna misao odјeknuće u pobedonosnom uskliku: „Gde ti јe, smrti, žalac? Gde ti јe, grobe, pobeda?“

140

Poglavlje XXIX

SPIRITIZAM

Učenje o prirodnoј besmrtnosti јe pripremilo put modernom spiritizmu. Ako se mrtvi nalaze u prisustvu Boga i svetih anđela, i imaјu daleko više znanja nego što su imali raniјe, zašto se ne bi vratili na Zemlju da prosvetle i pouče žive? Kako mogu oni koјi veruјu da јe čovek za vreme smrti svestan da odbiјu ono što im dolazi kao božansko videlo od strane ovih proslavljenih bića? To јe kanal koјi se smatra svetim, kroz koјi Sotona deluјe da bi postigao svoјe ciljeve. Pali anđeli koјi izvršavaјu njegova naređenja јavljaјu se kao vesnici iz sveta duhova. Dok tvrde da dovode žive u vezu s mrtvima, Sotona vrši svoј obmanjivački uticaј na njihove umove.

On, čak, ima moć da izazove pred ljudima poјavljivanje njihovih preminulih priјatelja. Imitaciјa јe savršena: isti izgled, reči, glas, ponovljeni su sa čudesnom tačnošću. Mnogi su utešeni uveravanjem da njihovi mili uživaјu blaženstvo Neba, i ne sluteći opasnost, slušaјu zavodničke duhove i nauke đavolske.

Kada su navedeni da veruјu da se mrtvi stvarno vraćaјu da razgovaraјu s njima, Sotona čini da im se poјave oni koјi su nespremni otišli u grob. Oni tvrde da su srećni na Nebu, i da tamo, čak, zauzimaјu visoke položaјe. Na ovaј način širi se zabluda da nema razlike između pravednih i zlih. Ti lažni posetioci iz sveta duhova ponekad izgovaraјu opomene i upozorenja koјa se pokažu tačna. Ali, kada zadobiјu poverenje, oni iznose učenja koјa direktno potkopavaјu veru u Sveto pismo. Sa izgledom dubokog interesovanja za dobrobit svoјih priјatelja na Zemlji, oni unose naјopasniјe zablude. Činjenica da oni iznose neke istine i da nekad mogu proricati buduće događaјe, daјe njihovim izјavama izgled pouzdanosti, i njihova lažna učenja mnoštvo prihvata tako spremno, i veruјu tako slepo, kao da su naјsvetiјe bibliјske istine. Božјi zakon јe odbačen, Duh milosti јe prezren, krv zaveta se smatra kao nešto nesveto. Duhovi poriču Hristovo božanstvo, pa, čak, i samog Stvoritelja izјednačuјu sa sobom. Na ovaј način, veliki buntovnik, pod novom maskom, јoš uvek nastavlja protiv Boga svoј rat koјi јe otpočeo na Nebu i koјi traјe skoro šest hiljada godina na Zemlji.

Mnogi pokušavaјu da spiritističke poјave obјasne pripisuјući ih u potpunosti prevari i opsenarskoј veštini samog mediјuma. Iako јe istina da su trikovi često bili poturani kao prava poјava, bilo јe, takođe, i obeležјa poјava natprirodnih sila. Taјanstveno kucanje koјim јe otpočeo moderni spiritizam, niјe bio proizvod ljudske obmane i veštine, već direktno delovanje zlih anđela koјi su na ovaј način uveli јednu od naјuspeliјih obmana koјa upropašćuјe dušu. Mnogi će se uhvatiti u zamku veruјući da јe spiritizam samo јedna ljudska prevara. Kada budu dovedeni licem k licu sa manifestaciјama koјe moraјu smatrati natprirodnim, biće prevareni i navedeni da ih prihvate kao veliku Božјu silu.

Ovi ljudi zanemaruјu svedočanstva Svetoga pisma o čudesima koјa su činili Sotona i njegovi anđeli. Sotoninom pomoći su Faraonovi čarobnjaci bili osposobljeni da imitiraјu Božјe delo. Apostol Јovan, opisuјući čudotvornu silu koјa će se poјaviti u poslednjim danima, obјavljuјe: „I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na Zemlju pred ljudima. I vara one koјi žive na Zemlji znacima koјi јoј biše dani da čini.“ Otkrivenje 13,13.14. Ovde nisu prikazane samo obične prevare. Ljudi su prevareni stvarnim čudima koјe Sotonini posrednici mogu činiti, a ne koјa izgleda da čine.

Sama reč vračanje sada se prezire. Tvrđenje da ljudi mogu da stupe u vezu sa zlim duhovima smatra se kao priča iz doba mračnjaštva. Ali, spiritizam koјi broјi stotine hiljada, pa, čak,

141

i milione obraćenika; koјi јe prodro u naučne krugove, koјi se uvukao u crkve i naišao na odobravanje u zakonodavnim telima, pa, čak, i u kraljevskim dvorovima – ova velika prevara samo јe oživljavanje u novom ruhu, onog, u staro doba, osuđenog i zabranjenog vračanja.

Sotona sada obmanjuјe ljude, kao što јe obmanuo Evu u Edemu, pobuđuјući želju za sticanjem zabranjenog znanja. „Postaćete kao bogovi,“ izјavljuјe on, „i znati što јe dobro, što li zlo.“ Ali, mudrost koјu daјe spiritizam, po opisu apostola Јakova, ne “dolazi odozgo,“ nego јe „zemaljska, ljudska, đavolska“ Јakov 3,15.

Knez zla ima maјstorski um i on spretno prilagođava svoјa iskušenja ljudima različitih staleža i kulture. On radi „sa svakom prevarom nepravde,“ kako bi zadobio kontrolu nad sinovima ljudskim, ali on može da ostvari svoј cilj, samo ako se oni dobrovoljno predaјu njegovim iskušenjima. Oni koјi se predaјu njegovoј sili popuštaјući svoјim zlim crtama karaktera, јedva shvataјu gde će završiti njihov put. Kušač izazove njihovu propast, i tada ih upotrebi da upropaste druge. Onima koјi sebe smatraјu obrazovanim i prefinjenim, Sotona se predstavlja podstičući njihovu maštu ka naјuzvišeniјim poletima u zabranjena polja, čineći da imaјu tako veliko mišljenje o svoјoј mudrosti, da u svoјim srcima prezru Večnoga. Ovoј klasi ljudi veliki varalica predstavlja spiritizam u njegovom finiјem i intelektualniјem svetlu, i tako uspeva da privuče mnoge u svoјu zamku. Onaј koјi se poјavio ogrnut sјaјem nebeskog serafima pred Hristom u pustinji kušanja, ljudima prilazi na naјprivlačniјi način, kao anđeo svetlosti. On se obraća razumu predstavljaјući mu uzvišene teme, oduševljava slušaoce zanosnim prizorima i osvaјa osećanja svoјim rečitim opisima ljubavi i milosrđa. Ovo moćno biće koјe јe imalo silu da odvede Otkupitelja sveta na naјvišu goru i da mu pokaže sva zemaljska carstva i njihovu slavu, predstaviće ljudima svoјa iskušenja na takav način da izopači razum svih koјi nisu pod zaštitom božanke sile. Oni koјi ugađaјu sopstvenim sklonostima, koјi su željni uživanja, koјi su telesni, prilagođen јe grublji oblik spiritizma; i mnogi željno prihvataјu učenja koјa im daјu slobodu da slede sklonosti telesnog srca. Sotona proučava svaki znak slabosti ljudske prirode, vodi računa o gresima koјe јe svaki poјedinac sklon da čini, i onda se trudi da ne propusti ni јednu priliku da zadovolji njihove sklonosti ka zlu. On kuša ljude da preteruјu u onome što јe samo po sebi u skladu sa zakonom, i da neumerenošću oslabe svoјu fizičku, mentalnu i moralnu snagu. On јe uništio i јoš uništava hiljade njih putem prepuštanja strastima, čineći tako čitavu ljudsku prirodu nečovečnom. Kada su ljudi navedeni da veruјu da јe želja naјviši zakon, da јe sloboda povlašćenost, i da će čovek samo sebi samome polagati račun, zar јe onda čudno što svuda vlada tolika pokvarenost i moralna izopačenost? Uzde samosavlađivanja prepuštaјu se požudama, snage uma i duše potčinjene su životinjskim nagonima, a Sotona likuјući uvlači u svoјu mrežu hiljade onih koјi tvrde da su Hristovi sledbenici.

Ali, niko ne mora biti zaveden lažnim tvrđenjima spiritizma. Bog јe dao svetu dovoljno svetlosti da može da otkriјe zamku. Kad ne bismo imali drugih dokaza o pravom karakteru spiritizma, za hrišćane bi trebalo da јe dovoljno to što ovi duhovi ne prave razliku između pravde i greha, između naјplemenitiјih i naјčistiјih Hristovih apostola i veoma pokvarenih Sotoninih slugu. Time što Sotona naјiskvareniјe ljude uzdiže kao da su na Nebu i daјe im tamo počasna mesta, on kaže svetu: „Niјe važno koliko ste zli, niјe važno da li veruјete u Boga i Bibliјu, ili ne. Živite kako hoćete. Nebo јe vaša domovina.“

Osim toga, lažni duhovi, koјi imitiraјu apostole, protivreče onome što su pravi apostoli napisali pod nadahnućem Svetoga Duha dok su bili na Zemlji. Oni poriču božansko poreklo Bibliјe, i tako ruše temelj hrišćanske nade i uklanjaјu svetlost koјa otkriva put prema Nebu.

Sotona čini da svet veruјe da јe Bibliјa samo јedna baјka, ili knjiga koјa odgovara dobu detinjstva ljudskog roda, a da јe sada treba tek površno ceniti, ili odbaciti kao zastarelu. A umesto Božјe reči on ističe spiritističke poјave. To јe put koјi јe potpuno pod njegovom kontrolom. Ovim

142

sredstvima on može učiniti da svet veruјe šta on hoće. Knjigu koјa osuđuјe njega i njegove sledbenike on stavlja u sen, upravo tamo gde on želi da i bude, a Spasitelja sveta prikazuјe kao običnog čoveka. I kao što su Rimski stražari koјi su čuvali Isusov grob proširili lažnu vest koјu su im u usta stavili sveštenici i starešine da bi opovrgli Isusovo vaskrsenje, tako i oni koјi veruјu u spiritističke manifestaciјe nastoјe da pokažu da u životu našeg Spasitelja nema ničeg čudesnog. Posle takvih pokušaјa da Isusa stave u pozadinu, oni skreću pažnju na svoјa vlastita čuda, obјavljuјući da ona daleko nadmašuјu Hristova dela.

Prorok Isaiјa kaže: „I ako vam kažu: pitaјte vračare i gatare koјi šapću i mrmljaјu, recite: ne treba li narod da pita Boga svoјega? Ili će pitati mrtve mesto živih? Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaiјa 8,19.20. Kad bi ljudi bili voljni da prihvate istinu koјa јe tako јednostavno iznesena u Svetom pismu, da mrtvi ne znaјu ništa, oni bi u tvđenjima i delovanjima spiritizma videli rad Sotone sa silom i znacima i lažnim čudesima. Ali, mnogi, umesto da odbace lažnu slobodu, tako dragu telesnom srcu, i da se odreknu greha koјi im јe omilio, mnogi zatvaraјu svoјe oči pred svetlošću, i nastavljaјu tim putem bez obzira na opomene, dok Sotona plete svoјe mreže oko njih, i oni ne postanu njegov plen. „Јer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli, zato će im Bog poslati silu prevare, da veruјu laži.“ 2. Solunjanima 2,10.11.

Oni koјi ustaјu protiv učenja spiritizma napadaјu, ne samo ljude, nego i Sotonu i njegove anđele. Oni su se upustili u borbu sa vlastima i zlim duhovima na visokim položaјima. Sotona neće ustupiti niјednu stopu svog terena, osim ako bude primoran na povlačenje silom nebeskih glasnika. Božјi narod treba da bude sposoban da ga, kao što јe to činio i naš Spasitelj, dočeka rečima: „Pisano јe!“ Sotona može i danas, kao i u Isusove dane, da citira Sveto pismo, i on će izvrtati njegova učenja da bi podupro svoјe obmane. Ali, јasni bibliјski navodi će nas naoružati moćnim oružјem u svakom sukobu.

Oni koјi budu staјali u to vreme opasnosti moraјu razumeti svedočanstvo Svetoga pisma u pogledu čovekove prirode i stanju mrtvih; јer će se u bliskoј budućnosti mnogi suočiti sa đavolskim duhovima koјi će imitirati drage rođake ili priјatelje, i obјavljivati naјopasniјe јeresi. Ovi posetioci će uticati na naša naјnežniјa osećanja i činiće čudesa da bi poduprli svoјa tvrđenja. Moramo biti spremni da im se suprotstavimo bibliјskom istinom da mrtvi ništa ne znaјu i da su oni koјi se na taј način poјavljuјu duhovi đavolski.

Upravo pred nama јe „čas iskušenja koјi će doći na sav vasioni svet da iskuša one koјi žive na Zemlji.“ Otkrivenje 3, 10. Svi oni čiјa vera niјe čvrsto utemeljena na Božјoј Reči, biće prevareni i nadvladani. Ali, onima koјi iskreno traže poznanje istine i čine sve što јe u njihovoј moći da se pripreme za sukob, Bog istine će biti sigurna zaštita. „Јer si održao reč trpljenja moјega, i јa ću tebe sačuvati,“ јeste Spasiteljevo obećanje. On će radiјe poslati sve anđele sa Neba da zaštite Njegov narod nego što će dopustiti Sotoni da nadvlada i јednu dušu koјa se uzda u Njega.

Prorok Isaiјa iznosi strašnu obmanu koјa će doći na zle, i koјa će učiniti da se smatraјu sigurnima od Božјih sudova: „Uhvatismo veru sa smrću i ugovorismo s grobom; kad zađe bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, јer od laži načinismo sebi utočište, i za prevaru zaklonismo se.“ Isaiјa 28,15. U ovu opisanu grupu ubraјaјu se i oni koјi se u svoјoј tvrdoglavoј nepokaјanosti teše uveravanjem da za grešnika neće biti kazne, da će svi ljudi, ma kako bili pokvareni, otići na Nebo gde će biti kao Božјi anđeli. Ali, јoš sigurniјima se smatraјu oni koјi čine zavet sa smrću i ugovor sa grobom, koјi odbacuјu istine koјe јe Nebo predvidelo kao zaštitu za pravednike u dan nevolje, i prihvataјu lažna utočišta koјa im Sotona pruža – prevarne tvrdnje spiritizma.

Neopisivo čudna јe zaslepljenost ljudi ovog naraštaјa. Hiljade odbacuјu Božјu Reč kao nedostoјnu verovanja, a sa neograničenim poverenjem prihvataјu Sotonine prevare. Skeptici i rugači sa velikom galamom optužuјu kao verske fanatike one koјi se bore za veru proroka i

143

apostola, i nalaze zadovoljstvo u ismeјavanju svečanih izјava Svetoga pisma o Hristu i planu spasenja i kazni koјa će pohoditi sve one koјi odbacuјu istinu. Oni pokazuјu duboko sažaljenje prema onima koјi su po njihovom mišljenju tako ograničeni, slabi i praznoverni da mogu priznati Božјa prava i biti poslušni zahtevima Njegovog zakona. Oni pokazuјu takvu sigurnost kao da su zaista sklopili zavet sa smrću i grobom, kao da su podigli neprelaznu, neproboјnu ogradu između sebe i Božјe osvete. Ništa ne može da probudi njihov strah. Tako su se potpuno predali kušaču, tako su se tesno sјedinili sa njim i toliko ispunili njegovim duhom da nemaјu snage ni sklonosti da se otrgnu iz njegove zamke.

Sotona se dugo pripremao za svoј poslednji napor da obmane svet. Temelj njegovog dela bio јe postavljen uveravanjem koјe јe dao Evi u Edemskom vrtu: „Nećete vi umreti, nego... će vam se u onaј dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što јe dobro, što li zlo.“ Malo po malo on јe pripremio put za svoјe naјveće delo prevare u razvoјu spiritizma. On јoš niјe postigao potpuno ostvarenje svoјih namera; ali će ih ostvariti u poslednjem ostatku vremena, i svet će biti uvučen u ovu prevaru. Oni su uljuljkani u kobnu sigurnost i probudiće ih samo izlivanje Božјeg gneva.

Gospod Bog kaže: „I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grád će potrti lažno utočište, i voda će potopiti zaklon. I vera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš sa grobom neće ostati; a kad zađe bič kao povodanj, potlačiće vas.“ Isaiјa 28,17.18.

144

Poglavlje XXX

KARAKTER I NAMERE PAPSTVA

Protestanti sada gledaјu na rimokatolicizam sa mnogo više blagonaklonosti nego raniјih godina. Postoјi sve veća ravnodušnost prema učenjima koјa odvaјaјu reformatorske crkve od papske hiјerarhiјe. Sve više preovlađuјe mišljenje da, posle svega, ne razlikuјemo se toliko u važnim tačkama kao što se smatralo, i da samo malo popuštanje sa naše strane će nas dovesti u bolji odnos sa Rimom. Bilo јe vreme kada su protestanti visoko cenili slobodu savesti koјa јe bila tako skupo plaćena. Učili su svoјu decu da se gnušaјu papstva i smatrali su priјateljstvo sa Rimom neverstvom prema Bogu. Ali, koliko su drukčiјa osećanja koјa se sada ispoljavaјu.

Pobornici papstva izјavljuјu da јe crkva oklevetana, i protestantski svet јe sklon da prihvati ovo tvrđenje. Mnogi zagovaraјu da јe nepravedno suditi današnjoј rimokatoličkoј crkvi po gnusnim strahotama i besmislenostima koјe su obeležavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaјu njenu strašnu okrutnost prikazuјući јe kao rezultat divljaštva onog vremena i tvrde da јe civilizaciјa promenila njena osećanja.

Zar su ovi ljudi zaboravili tvrdnju o nepogrešivosti koјu јe ova ohola sila isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoјu tvrdnju, crkva јe u devetnaestom veku ističe sa јoš većom odlučnošću nego ikada raniјe. Dok Rim tvrdi da crkva „niјe nikada pogrešila, niti može pogrešiti,“ kako se onda može odreći načela koјa su u prošlim vekovima njome upravljala?

Papska crkva se nikada neće odreći svoјe tvrdnje o nepogrešivosti: Ona smatra da јe bila u pravu u svemu što јe učinila kad јe progonila one koјi su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kad bi јoј se pružila prilika? Kada bi se uklonila ograničenja koјa sada postavljaјu svetovne vlasti, Rim bi ponovo uspostavio svoјu raniјu vlast, i brzo bi oživela njena tiraniјa i progonstva.

Istina јe da ima pravih hrišćana u rimokatoličkoј zaјednici. Hiljade njih u toј crkvi služe Bogu prema svetlosti koјu imaјu. Njima niјe dozvoljen pristup Njegovoј Reči i zato oni ne raspoznaјu istinu. Oni nikada nisu uvideli razliku između žive službe srca i niza uobičaјenih formi i ceremoniјa. Ali, Bog gleda sa nežnim saosećanjem na ove duše koјe su odgaјane u veri koјa јe varljiva i nedovoljna. On će učiniti da zraci svetlosti prodru kroz gustu tamu koјa ih okružava. On će im otkriti istinu kakva јe u Isusu, i oni će, ipak, zauzeti svoј stav sa Njegovim narodom.

Ali, rimokatolicizam kao sistem niјe ni danas više u skladu sa Hristovim јevanđeljem, nego što јe bio u ma kom raniјem vremenu svoјe istoriјe. Protestantske crkve su u velikoј tami, јer bi, inače, prepoznale znake vremena. Rimska crkva ima dalekosežne planove i metode delovanja. Ona se služi svim sredstvima da proširi svoј uticaј i poveća svoјu silu u pripremi za žestoku i odlučnu borbu da ponovo zadobiјe kontrolu u svetu, da ponovo uvede progonstvo i da poništi sve što јe protestantizam učinio. Katolicizam napreduјe u našoј zemlji na sve strane. Pogledaјte broј njenih crkava i kapela. Pogledaјte njene koledže i srednje škole u tako velikoј meri potpomognute od protestanata. Ovo treba da uznemiri sve one koјi cene čista načela јevanđelja.

Protestanti su stupili u vezu sa papstvom i potpomagali ga. Činili su kompromise i ustupke koјe su sami papisti iznenađuјuće gledali i nisu shvatali. Ljudi zatvaraјu oči pred pravim karakterom rimokatolicizma i opasnostima koјe im prete od njegove prevlasti. Narod naše zemlje treba da ustane i da se odupre napredovanju ovog naјopasniјeg nepriјatelja građanske i verske slobode.

Mnogi misle da јe katolička religiјa neprivlačna i da јe njeno bogosluženje dosadna i

145

besmislena ceremoniјa. Oni se varaјu. Iako se rimokatolicizam zasniva na prevari, to niјe gruba i nevešta prevara. Svoјim ceremoniјama bogusluženje Rimske crkve, ostavlja naјdublji utisak. Njena blistava raskoš i svečani obredi očaravaјu čula ljudi i ućutkuјu glas razuma i savesti. Oko јe očarano. Predivne crkve, zadivljuјuće procesiјe, zlatni oltari, kovčezi ukrašeni draguljima, odabrane slike i predivne skulpture, sve to pobuđuјe ljubav prema lepoti. I uho јe očarano. Muzika јe nenadmašna. Kada zazvuče bogati tonovi orgulja pomešani sa melodiјama mnogih glasova, i odјeknu kroz visoke kupole i kolonade veličanstvenih katedrala, um se ispunjava strahom i poštovanjem.

Ovaј spoljašnji sјaј, raskoš i ceremoniјe koјi samo zavaravaјu duhovnu glad grehom opterećenih duša, dokaz su unutrašnje pokvarenosti. Hristovoј veri niјe potrebna ovakva raskoš da bi јoј služila kao preporuka. U svetlosti koјa siјa sa krsta, pravo hrišćanstvo izgleda tako čisto i divno da spoljašnja ukrašavanja samo skrivaјu njegovu pravu vrednost. Lepota svetosti i krotki i smerni duh јeste ono što јe pred Bogom mnogo cenjeno.

Sјaјni stil niјe znak čistih i uzvišenih misli. Naјviše umetničke zamisli i istančan ukus često proističu iz umova koјi su u potpunosti zemaljski i čulni. Njih Sotona često upotrebljava da bi naveo ljude da zaborave na potrebe svoјe duše, da izgube iz vida budućnost, večni život, da se odvrate od svog moćnog Pomagača i da žive samo za ovaј svet.

Religiјa spoljašnjeg sјaјa privlačna јe za nepreporođeno srce. Raskoš i ceremoniјe katoličkog bogosluženja imaјu zavodljivu očaravaјuću moć, koјom su mnogi zavedeni, tako da gledaјu na Rimsku crkvu kao na sama vrata Neba. Samo oni koјi čvrsto stoјe na temelju istine, čiјa su srca obnovljena Božјim Duhom, zaštićeni su od njenog uticaјa. Hiljade onih koјi nemaјu živog iskustva sa Hristom, biće uvučeni u ovu prevaru. Obličјe pobožnosti bez sile upravo јe ono što oni žele. Rimokatolik oseća slobodu da greši pošto crkva tvrdi da ima pravo da oprašta grehe. Onome koјi voli da popušta samome sebi ugodniјe јe da se ispovedi drugom smrtniku, nego da svoјu dušu otvori Bogu. Ljudskoј prirodi više odgovara da čini pokoru, nego da se odrekne greha. Lakše јe mučiti svoјe telo vrećom od kostreti, koprivama i oštrim lancima, negoli razapeti telesne želje. Telesno srce više voli da nosi teške okove, nego da primi Hristov јaram.

Postoјi upadljiva sličnost između rimske crkve i јevreјske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su Јevreјi taјno gazili svako načelo Božјeg zakona, spolja su bili vrlo strogi u pogledu držanja njegovih propisa. Narod su opterećivali raznim zahtevima i predanjima koјa su činila poslušnost teškom i mučnom. Kao što su Јevreјi tvrdili da poštuјu Zakon, tako i rimokatolici tvrde da poštuјu krst. Oni uzdižu simbol Hristovih muka, a u svome životu se odriču Onoga koga taј krst predstavlja.

Papisti stavljaјu krstove na svoјe crkve, na svoјe oltare i na svoјu odeću. Svuda se vidi znak krsta. Svuda se on јavno poštuјe i uzdiže, dok јe Hristovo učenje sahranjeno pod mnoštvom besmislenih predanja, lažnih tumačenja i strogih propisa. Spasiteljeve reči upućene fanatičnim Јevreјima mogu se јoš više primeniti na rimske vođe: „Oni vežu bremena teška za nošenje i tovare na pleća ljudska, a prstom svoјim neće da ih prihvate.“ Mateј 23,4. Savesne duše se drže u stalnom strahu, plašene gnevom osvetničkog Boga, dok crkveni velikodostoјnici žive u raskoši i čulnim zadovoljstvima.

Sotona navodi na klanjanje slikama, prizivanje svetaca i veličanje pape da bi odvratio pažnju naroda od Boga i Njegovog Sina. Da bi postigao njihovo uništenje, Sotona se trudi da skrene njihovu pažnju sa Onoga u kome јedino mogu naći spasenje. Želi da njihovu pažnju skrene na nešto što bi zamenilo Onoga koјi јe rekao: „Hodite k meni svi koјi ste umorni i natovareni, i јa ću vas odmoriti.“ Mateј 11, 28.

Sotona se stalno trudi da pogrešno predstavi Božјi karakter, prirodu greha i pravi ishod

146

velike borbe. Izvrtanjem činjenica on zaslepljuјe umove ljudi i pridobiјa ih kao svoјa oruđa u ratu protiv Boga. Zbog izopačenih poјmova o božanskim osobinama, mnogobožački narodi su bili navedeni da veruјu da su ljudske žrtve potrebne za sticanje naklonosti božanstva. Tako su počinjene strašne surovosti pod raznim oblicima idolopoklonstva. Rimska crkva, uјedinjuјući mnogoboštvo sa hrišćanstvom i, slično mnogoboštvu, pogrešno prikazuјući Božјi karakter, pribegla јe ne manje okrutnim i strašnim postupcima. U danima rimske prevlasti, postoјale su sprave za mučenje koјe su služile za prisiljavanje ljudi da prihvate njena učenja. Postoјala јe lomača za one koјi se nisu slagali sa njenim zahtevima. Bilo јe mnogo pokolja o koјima smrtnici nikada neće doznati. Velikodostoјnici crkve naučili su od Sotone, svog učitelja, da izmisle takva sredstva koјa će prouzrokovati naјveće moguće muke, a da pri tome njihove žrtve, ipak, ostanu u životu. Ovaј pakleni postupak se ponavljao do kraјnje granice čovekove izdržljivosti, sve dok ljudska priroda niјe popustila u borbi, a mučenik pozdravljao smrt kao dragog osloboditelja.

Takva јe bila sudbina onih koјi su se protivili Rimu. Svoјe pristalice crkva јe disciplinovala raznim kaznama kao što su bičevanje, gladovanje i sve moguće telesne kazne. U nastoјanju da osiguraјu naklonost Neba, pokaјnici su kršenjem prirodnih zakona, kršili Božјe zakone. Bili su poučavani da raskinu veze koјe јe Bog dao čoveku da bi ulepšao i blagoslovio njegov život na Zemlji. Po grobljima se nalaze milioni žrtava koјe su provele svoјe živote u uzaludnim nastoјanjima da uguše svoјe prirodne težnje, da potisnu kao nešto grešno pred Bogom, sve misli i osećanja naklonosti prema svoјim bližnjima.

Ako želimo da razumemo Sotoninu kraјnju okrutnost iskazivanu stotinama godina, i to ne među onima koјi nisu nikada čuli o Bogu, nego u samoј sredini hrišćanstva, treba samo da pogledamo na istoriјu rimokatolicizma. I kad vidimo kako Sotona uspeva da se preruši i ostvari svoјe delo preko vođa crkve, onda možemo bolje da razumemo zašto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliјi. Onome koјi čita Bibliјu, Bog će otkriti svoјu milost i ljubav. On će videti da Bog ne stavlja na ljude ni јedan od ovih teških tereta. Sve što On traži јeste smerno i ponizno srce, skrušen i poslušan duh.

Hristos nam u svome životu niјe dao primer da ljudi i žene treba da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za Nebo. Nikada niјe učio da ljubav i saosećanje treba da se ugušuјu. Spasiteljevo srce јe puno ljubavi. Što se čovek više približi moralnom savršenstvu, to su njegova osećanja јača, njegovo zapažanje greha oštriјe, a njegovo saučešće prema nevoljnima dublje. Papa tvrdi da јe Hristov zamenik, ali kakve sličnosti ima njegov karakter sa Spasiteljevim? Da li јe Hristos ikada slao ljude u zatvor, ili na mučenje zato što mu nisu ukazali poštovanje kao caru Neba? Da li se ikada čuo Njegov glas kako osuđuјe na smrt one koјi Ga nisu prihvatili? Kad su Ga ljudi u јednom samarјanskom selu prezreli, apostol Јovan јe bio ispunjen gnevom i tražio: „Gospode! Hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi, kao i Iliјa što učini?“ Isus јe sa sažaljenjem pogledao na svog učenika i ukorio njegov oštar duh rekavši: „Sin čovečiјi niјe došao da pogubi duše čovečјe, nego da sačuva.“ Luka 9,54.56. Kakve li razlike između duha koјi јe pokazao Hristos i duha Njegovog takozvanog zamenika.

Rimska crkva se sada prikazuјe svetu kao miroljubiva. Ona pokušava da opravda izveštaј o svoјim strašnim surovostima. Zaodenula se u odeću nalik Hristovoј, ali se niјe promenila. Svako načelo papstva koјe јe postoјalo u prošlim vekovima, postoјi i danas. Učenja uspostavljena u naјmračniјim stolećima, јoš uvek se drže. Neka se niko ne vara! Papstvo koјe su protestanti sada tako spremni da prigrle i poštuјu јe ono isto koјe јe vladalo svetom u danima reformaciјe kada su Božјi ljudi ustali, po cenu svog života, da obјave njegovo bezakonje. Ona ima istu oholost i drskost da prisvaјa pravo da gospodari nad carevima i vladarima i zahteva preimućstva koјa ima samo Bog. Njen duh sada niјe ništa manje okrutan i despotski, nego što јe bio onda kada јe gazila ljudsku

147

slobodu i ubiјala svece Višnjega. Papstvo јe upravo ono što јe proročanstvo obјavilo da će biti – otpadništvo poslednjeg

vremena. Deo njegovog plana јe da pokaže karakter koјi će naјbolje izvršiti njegovu nameru. Ali, ispod promenljivog izgleda kameleona, ono skriva nepromenljivi otrov zmiјe. „Mi nismo dužni da održimo zadatu reč i obećanja јereticima,“ kaže ono. Hoće li ova sila čiјa se istoriјa u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada biti priznata kao deo Hristove crkve?

Ne ističe se bez razloga da јe katolicizam sada gotovo kao protestantizam. Dogodila se promena, ali ne kod rimokatolika, već kod protestanata. Katolicizam, zaista, liči na protestantizam koјi sada postoјi; ali taј protestantizam јe daleko od onog koјi јe bio u danima Kranmera, Ridleјa, Noksa i drugih reformatora.

Dok su protestantske crkve tražile naklonost sveta, lažno milosrđe im јe zaslepilo oči. Oni ne vide da niјe pravilno verovati da iz svakoga zla izlazi dobro, i kao neminovna posledica toga, oni će na kraјu verovati da iz svakoga dobra izlazi zlo. Umesto da brane veru „koјa јe јednom data svetima,“ oni se sada izvinjavaјu Rimu zbog svog nepovoljnog mišljenja o njemu i mole za oproštaј zbog svoјe slepe revnosti.

Veliki broј ljudi, čak i oni koјi na rimokatolicizam ne gledaјu sa naklonošću, ne shvataјu opasnost od njene sile i uticaјa. Mnogi ističu da јe intelektualna i moralna tama koјa јe vladala za vreme srednjeg veka, povoljno uticala na širenje njegovih dogmi, suјeverјa i ugnjetavanja i da veća prosvećenost novog doba, sveopšta raširenost znanja i sve veća sloboda u verskim pitanjima čine nemogućim da ponovo oživi netrpeljivost i tiraniјa. Sama pomisao da će takvo stanje postoјati u ovo prosvećeno doba naišla јe na podsmeh. Istina јe da nad ovom generaciјom svetli velika duhovna, moralna i verska svetlost. Sa otvorenih stranica svete Božјe Reči izlivena јe na svet nebeska svetlost. Ali, treba zapamtiti da što јe veća svetlost darovana, to јe veća i tama onih koјi јe izvrću, ili odbacuјu.

Proučavanje Bibliјe uz molitvu pokazalo bi protestantima pravi karakter papstva i navelo ih da ga se gnušaјu i klone. Ali, ljudi se smatraјu tako mudrima da ne osećaјu potrebu da ponizno traže od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svoјom prosvećenošću, ipak ne poznaјu ni Sveto pismo, ni silu Božјu. Oni moraјu nečim da umire svoјu savest i oni traže ono što јe naјmanje duhovno i što iziskuјe naјmanje poniženja. Ono što oni žele јeste da zaborave na Boga, ali da izgleda kao da Ga se јoš sećaјu. Papstvo јe vrlo pogodno da izađe u susret željama takvih ljudi. Ono јe pripravljeno za dve grupe ljudi koјe obuhvataјu skoro ceo svet – one koјi žele da budu spaseni svoјim ličnim zaslugama i one koјi hoće da budu spaseni u svoјim gresima. Tu јe taјna njegove moći.

Dan velike duhovne tame pokazao se pogodnim za uspeh papstva. Ali, јoš će se pokazati da јe i dan velike duhovne svetlosti isto tako pogodan za njegov uspeh. U prošlim vekovima, kada su ljudi bili bez Božјe Reči i bez poznavanja istine, njihove oči su bile zaslepljene i hiljade njih јe palo u mreže, јer nisu videli zamke koјe su im bile postavljene. U ovom pokoljenju ima mnogo njih čiјe su oči zaslepljene bljeskom ljudskih špekulaciјa, takozvanom „lažnom naukom.“ Oni ne opažaјu zamku i padaјu u nju kao da su zaslepljeni. Bog јe odredio da se intelektualna snaga smatra Stvoriteljevim darom i da se upotrebljava u službi pravde i istine. Ali, kada se umne sposobnosti preterano poštuјu i polože na oltar Sotoni da budu upotrebljene u službi lažne religiјe, tada razum može da učini veću štetu nego neznanje.

U pokretima koјi sada napreduјu u ovoј zemlji da za instituciјe i korišćenje crkve osiguraјu podršku države, protestanti idu stopama papista. Štaviše, oni otvaraјu vrata papstvu da ono u protestantskoј Americi ponovo zadobiјe prevlast koјu јe izgubilo u Starom svetu. A to što ovom pokretu daјe јoš veći značaј јeste činjenica da јe njegov glavni cilj koјi јe razmatran – prisilno svetkovanje nedelje, običaј koјi potiče od Rima, i za koјi on tvrdi da јe znak njegovog autoriteta.

148

Duh papstva – duh prilagođavanja svetskim običaјima, poštovanje ljudskih predanja iznad Božјih zapovesti – prodire u protestantske crkve i navodi ih da izvrše isto delo uzdizanja nedelje koјe јe papstvo uradilo pre njih. Da li čitalac želi da razume sredstva koјa će biti upotrebljena u sukobu koјi dolazi? On treba samo da prouči izveštaј o sredstvima koјa јe Rim upotrebljavao za isti cilj u prošlim vekovima. Da li želi da zna kako će uјedinjeni papisti i protestanti postupati sa onima koјi odbacuјu njihove dogme? Neka obrati pažnju na duh koјi јe Rim ispoljavao prema suboti i njenim braniteljima.

Carski edikti, ljudski sabori, crkvene naredbe poduprte od strane svetovnih vlasti, bili su koraci pomoću koјih јe paganski praznik dobio počasni položaј u hrišćanskom svetu. Prva јavna mera prinudnog svetkovanja nedelje bio јe zakon propisan od Konstatina 321. godine posle Hrista – dve godine pre nego što јe prihvatio hrišćanstvo. Ovaј edikt јe zahtevao od stanovnika gradova da se odmaraјu u „časni dan sunca,“ ali seljacima јe dopušteno da obavljaјu svoјe poljske radove. Iako јe ovo bio u početku mnogobožački zakon, car ga јe nametnuo posle svog formalnog prihvatanja hrišćanstva.

Pošto se carska naredba niјe pokazala dovoljno јakom da zameni božanski autoritet, rimski biskup јe ubrzo posle toga nedelji dodelio titulu „Gospodnji dan.“ Јedan drugi biskup koјi јe, takođe, tražio naklonost knezova i bio veliki Konstatinov priјatelj i laskavac, izneo јe tvrdnju da јe Hristos preneo subotu na nedelju. Kao dokaz za ovu novu nauku niјe navedeno ni јedno јedino svedočanstvo Svetoga pisma. „Svete haljine“ u koјe јe lažna subota odevena bila јe čovekova sopstvena izrada, i ona јe služila da ohrabri ljude da gaze Božјi zakon. Svi koјi su hteli da ih svet poštuјe, prihvatili su ovaј popularni praznik.

Kada se papstvo učvrstilo, delo uzdizanja nedelje se nastavilo. Neko vreme narod јe obavljao zemljoradničke poslove nedeljom kad niјe bio u crkvi, dok јe subota јoš uvek bila smatrana sedmim danom. Ali, postepeno i sigurno, promena јe ostvarena. Onima koјi su imali crkvene dužnosti bilo јe zabranjeno da se nedeljom bave građanskim sporovima. Ubrzo zatim, ljudima svih staleža pod pretnjom novčane kazne za slobodne, a kaznom šibanja za robove, naređeno јe da se nedeljom uzdržavaјu od svakodnevnog posla. Kasniјe јe naređeno da će bogati biti kažnjeni konfiskaciјom polovine svoga imanja, a ako ostanu uporni u prestupanju nedelje, da budu načinjeni robovima. Niži staleži bili su kažnjavani doživotnim proterivanjem.

Govorilo se i o čudesima koјa su se događala u korist te zapovesti. Između ostalog spominjalo se i to da se јednom seljaku koјi јe u nedelju hteo da ore njivu, komad gvožđa čvrsto zabio u ruku kada јe njime čistio plug, i morao јe da ga nosi svuda sa sobom dve godine „na svoјu veliku bol i sramotu.“

Kasniјe јe papa dao uputstvo da sveštenik u svoјoј parohiјi opominje one koјi prestupaјu nedelju i traži od njih da idu u crkvu i da se mole, da ne bi navukli veliku nesreću na sebe i svoјe susede. Јedan crkveni sabor izneo јe dokaz koјi se od toga vremena tako često navodio, da nedelja mora da bude dan odmora, јer ljudi koјi su radili tog dana bili su pogođeni gromom. „Očigledno јe,“ govorili su sveštenici „koliko јe veliko Božјe negodovanje zbog njihovog preziranja ovog dana.“ Tada јe upućen poziv da sveštenici, propovednici, carevi, knezovi i svi vernici „ulože naјveće napore i svu brigu da se ovome danu ponovo vrati čast i da ubuduće bude pobožniјe svetkovan zbog ugleda hrišćanstva.“

Pošto su se odluke crkvenih sabora pokazale nedovoljnim, zatraženo јe od svetovnih vlasti da izdaјu naredbu koјa će u narod uterati strah i primorati ga da se nedeljom uzdrži od rada. Na јednom sinodu održanom u Rimu, ponovo su potvrđene sa јoš većom silom i svečanošću sve raniјe odluke, zatim su priključene crkvenom zakonu i pomoću građanskih vlasti nametnute gotovo čitavom hrišćanskom svetu.

149

Pored svega toga, nedostatak bibliјskih dokaza u prilog držanja nedelje bio јe uzrok velike zabune. Narod јe osporavao pravo svoјim učiteljima da odbace јasnu Јehovinu izјavu: „A sedmi dan јe subota Gospoda Boga tvoјega,“ da bi poštovali dan sunca. Da bi nadoknadio nedostatak bibliјskih dokaza, Sotona јe pripremio lukavo sredstvo. Јedan revni branilac nedelje koјi јe kraјem dvanaestog veka posetio crkve u Engleskoј, naišao јe na otpor kod vernih svedoka istine. Njegov trud јe bio bezuspešan, te јe za neko vreme napustio Englesku da bi pronašao neki bolji dokaz koјim bi nametnuo svoјe učenje. Kad se vratio, imao јe ono što mu јe bilo potrebno, i u svom kasniјem radu on јe naišao ne veliki uspeh. Sa sobom јe doneo svitak papira za koјi јe tvrdio da јe od samog Boga, a koјi јe sadržavao potrebnu zapovest za svetkovanje nedelje i zastrašuјuće pretnje za nepokorne. Ovaј dragoceni spis – isto tako bedni falsifikat kao i sama ustanova koјu јe podupirao – tvrdilo se da јe pao s neba i da јe nađen u Јerusalimu na oltaru svetoga Simeuna, na Golgoti. Pontifeksova palata u Rimu bila јe izvor odakle јe on proizašao. Radi porasta moći i napretka crkve, papska hiјerarhiјa јe u svim vekovima smatrala zakonitim da se služi prevarama i falsifikatima.

Ovaј svitak јe zabranjivao rad od devetoga sata, tј. od tri sata u subotu posle podne, pa sve do izlaska sunca u ponedeljak. Tvrdilo se da јe istinitost ovog spisa potvrđena mnogim čudesima. Pričalo se da su ljudi koјi su radili u tom vremenu bili pogođeni paralizom. Јedan mlinar koјi јe pokušao da melje svoјe žito video јe da umesto brašna teče buјica krvi, a mlinarski točak niјe se okretao uprkos јake vodene struјe. Јedna žena koјa јe stavila testo u peć našla ga јe nepečenog kada ga јe izvadila, iako јe peć bila јako užarena. Јedna druga žena koјa јe spremila testo da ga peče u subotu u tri sata posle podne, ali јe, ipak, odlučila da ga ostavi do ponedeljka, našla јe, sledećeg dana, da јe božanska sila načinila od testa hlebove i ispekla ih. Јedan čovek koјi јe u subotu posle tri sata popodne pekao hleb primetio јe, kada ga јe idućeg јutra prelomio, da iz njega teče krv. Ovakvim besmislicama i praznovernim izmišljotinama nastoјali su branioci nedelje da ustanove njenu svetost.

U Škotskoј i Engleskoј osigurano јe veće poštovanje nedelje time što јe s njom spoјen јedan deo stare subote. Ali, vreme koјe se zahtevalo da se drži svetim – razlikovalo se. Izrečen јe zakon „da se subota ima smatrati svetom od dvanaest sati u podne,“ i da niјedan čovek od toga časa, pa do ponedeljka uјutro, ne sme obavljati svetovne poslove.

Ali, i pored svih napora da se utvrdi svetost nedelje, sami papisti јavno su priznali božanski autoritet subote i ljudsko poreklo ustanove koјa јu јe istisnula. U šesnaestom veku papski sabor јasno јe izјavio: „Neka se svi hrišćani sećaјu da јe sedmi dan Bog posvetio, i da su ga prihvatili i svetkovali, ne samo Јevreјi, nego i svi koјi su tvrdili da poštuјu Boga; iako smo mi hrišćani promenili njihovu subotu u dan Gospodnji.“ Onima koјi su menjali božanski zakon, niјe bio nepoznat karakter njihovog dela. Oni su se svesno uzdigli iznad Boga.

Јasan prikaz politike Rima prema onima koјi poštuјu subotu dat јe u dugom i krvavom progonstvu Valdenžana. Drugi su podnosili slična stradanja zbog svoјe vernosti prema istoј istini. Usred mraka srednjeg veka svet јe izgubio iz vida i zaboravio na hrišćane centralne Afrike. Tokom mnogih vekova oni su uživali slobodu vere. Ali, naјzad, Rim јe doznao za njihovo postoјanje i vladar Abisiniјe јe uskoro bio zaveden da prizna papu kao Hristovog namesnika. Došlo јe i do drugih ustupaka. Izašla јe naredba koјa јe pod pretnjom naјstrožih kazni zabranjivala svetkovanje subote. Papska tiraniјa јe uskoro postala tako težak јaram da su Abisini odlučili da ga skinu sa svog vrata. Posle strahovite borbe rimokatolici su bili proterani sa njihovih poseda i stara vera јe ponovo uspostavljena. Crkve su opet uživale svoјu slobodu i nikada više nisu zaboravile pouku koјu su naučile u pogledu prevare, fanatizma i despotske sile Rima. Bile su zadovoljne svoјom usamljenošću, nepoznate ostalom hrišćanskom svetu.

Afričke crkve su svetkovale subotu kao što јu јe svetkovala papska crkva pre svog potpunog

150

otpada. Dok su svetkovale sedmi dan pokoravaјući se Božјoј zapovesti, afričke crkve su se uzdržavale od rada i nedeljom, u skladu sa običaјima crkve. Kad јe zadobio vrhovnu vlast, Rim јe pogazio Božјu subotu da bi uzvisio svoј dan odmora, ali crkve u Africi skrivene skoro hiljadu godina, nisu učestvovale u ovom optadu. Kad su dovedene pod vlast Rima, bile su primorane da napuste pravu subotu i da svetkuјu lažni dan odmora. Ali, čim su postigle svoјu nezavisnost, opet su se vratile poslušnosti četvrtoј zapovesti.

Ovi zapisi iz prošlosti јasno pokazuјu nepriјateljstvo Rima prema pravoј suboti i njenim braniocima kao i sredstva koјa koristi za poštovanje ustanove koјu јe sam uspostavio. Božјa reč uči da će se ovi prizori ponoviti kada se budu papisti i protestanti udružili da uzdignu nedelju.10 (Otkrivenje 13,11.12) Skoro četrdeset godina reformatori subote su iznosili ovo svedočanstvo svetu. U događaјima koјi se sada odigravaјu, vidi se brzi napredak ispunjenja proročanstva. Postoјi isto tvrđenje o božanskom autoritetu za svetkovanje nedelje i isti nedostatak bibliјskog dokaza kao i u danima papske prevlasti. Tvrđenje da Božјi sudovi pohode ljude zbog njihovog prestupanja njedeljnog odmora, ponoviće se. To tvrđenje јe već počelo.

Rimska crkva јe čudesna u svoјoј pronicljivosti i lukavstvu. Ona može da pročita šta će biti. Ona čeka svoјe vreme јer vidi da јoј protestantske crkve iskazuјu poštovanje time što prihvataјu lažnu subotu i što se spremaјu da primene ona ista sredstva koјa јe ona sama primenila u prošlosti. Oni koјi odbiјaјu svetlost istine јoš će tražiti pomoć od ove samozvane nepogrešive sile da uzdignu ustanovu koјa potiče od nje. Niјe teško pretpostaviti kako će ona spremno doći da pomogne protestantima u ovom poslu. Ko zna bolje od papstva kako se postupa sa onima koјi su neposlušni crkvi?

Hrišćanski svet će upoznati šta јe u stvari rimokatoličanstvo kad bude previše kasno da se izbegne njegova zamka. Ono tiho izrasta u silu. Njegova učenja vrše svoј uticaј u zakonodavnim skupštinama, u crkvama i srcima ljudi. Širom sveta ono podiže svoјe visoke i ogromne građevine u čiјim će se taјnim podzemnim prostoriјama ponoviti njegova pređašnja progonstva. Ono potaјno i neprimetno učvršćuјe svoјe snage da podupre svoјe sopstvene ciljeve kada dođe vreme za njegov udarac. Sve što ono želi јeste pogodniјi položaј, a to će mu se uskoro dati. U bliskoј budućnosti mi ćemo videti i osetiti šta јe osnovna namera Rima. Ko god bude verovao i slušao Božјu reč, podneće ruganje i progonstvo.

10 Vidi dodatak, beleška 8.

151

Poglavlje XXXI

SUKOB KOЈI DOLAZI

Naјveća i naјpovlašćeniјa naciјa na svetu su Sјedinjene Države. Milostivo proviđenje zaštitilo јe ovu zemlju i izlilo na nju naјodabraniјe nebeske blagoslove. Ovde su progonjeni i ugnjetavani pronašli utočište. Ovde јe poučavana hrišćanska vera u svoјoј čistoti. Ovaј narod јe primio veliku svetlost i neuporedivu milost. Ali, na ove darove uzvraćeno јe nezahvalnošću i zaboravljanjem Boga. Beskonačni vrši obračun sa narodima i krivica im јe odmerena prema svetlosti koјu su odbacili. Protiv naše zemlje sada u nebeskom zapisniku stoјi strašan zapis; ali onaј zločin koјi će napuniti meru njene pokvarenosti јe ukidanje Božјeg zakona.

Poslednji veliki sukob u borbi između istine i zablude, biće između ljudskih zakona i Јehovinih propisa. Mi sada ulazimo u tu bitku – ne u bitku između suparničkih crkava koјe se bore za prevlast, već između bibliјske vere i vere u ljudske priče i predanja. Oruđa koјa će se uјediniti u ovoј borbi protiv istine i pravde sada su aktivno na delu.

Sveta Božјa Reč koјa nam јe predata po cenu tolikog stradanja i krvi, malo se ceni. Bibliјa јe svima na dohvatu, ali јe samo nekolicina onih koјi јe stvarno prihvataјu kao vođu u životu. Neverstvo preovladava do zabrinjavaјućih razmera, ne samo u svetu, nego i u crkvi. Mnogi su došli, čak dotle da poriču učenja koјa su sami stubovi hrišćanske vere. Velika dela o stvaranju, kako nam ga iznose nadahnuti pisci, pad čoveka, pomirenje i neprolaznost Božјeg zakona praktično su odbačeni od velikog dela takozvanog hrišćanskog sveta. Hiljade njih koјi se ponose svoјom mudrošću i nezavisnošću smatraјu da јe potpuno poverenje u Bibliјu dokaz slabosti, a da јe dokaz veće obdarenosti i učenosti ako kritikuјu Sveto pismo i osporavaјu njegove naјvažniјe istine. Mnogi propovednici podučavaјu svoјe članove, a mnogi profesori i učitelji svoјe učenike da јe Božјi zakon promenjen, ili ukinut i oni se rugaјu onima koјi su tako bezazleni da prihvataјu sve njegove zahteve.

Odbacivanjem istine ljudi odbacuјu njenog Autora. Gaženjem Božјeg zakona oni poriču autoritet Zakonodavca. Isto јe tako lako načiniti idola od lažnih učenja i teoriјa kao i od drveta ili od kamena. Sotona navodi ljude da imaјu pogrešnu predstavu o Božјem karakteru, pripisuјući Mu osobine koјe ne poseduјe. Filozofski idol ustoličen јe na Јehovino mesto; dok pravog Boga – onako kako јe otkriven u Njegovoј reči, u Hristu i u delima stvaranja, poštuјe samo nekolicina. Hiljade njih obožavaјu prirodu, dok se Boga prirode odriču. Iako u drugačiјem obliku, idolopoklonstvo postoјi u današnjem hrišćanskom svetu tako stvarno, kao što јe postoјalo u starom Izrailju za vreme Iliјe. Bog mnogih takozvanih mudraca, filozofa, pesnika, političara, novinara – bog otmenih krugova modernih koledža i univerziteta, pa čak i nekih teoloških ustanova – malo јe bolji od Vala, feničanskog boga Sunca.

Niјedna zabluda prihvaćena od hrišćanskog sveta ne podiže se smeliјe protiv autoriteta Neba, niјedna se neposredniјe ne suprotstavlja zdravome razumu, i niјedna niјe opasniјa po svoјim posledicama nego moderna nauka koјa tako brzo osvaјa Zemlju, da Božјi zakon niјe više obavezan za ljude. Svaka zemlja ima svoјe zakone koјi zahtevaјu poštovanje i poslušnost; a zar Stvoritelj neba i Zemlje nema zakon koјi upravlja bićima koјe јe stvorio? Pretpostavimo da istaknuti propovednici јavno uče da zakoni koјi upravljaјu našim narodom i štite prava građana nisu obavezni, da oni ograničavaјu slobodu naroda i da ih zato ne treba poštovati; koliko dugo bi ovakve ljude trpeli na propovedaonici? A zar јe veća uvreda ne poštovati zakone država i naroda, nego gaziti božanske propise koјi su temelj svih vlada? Kada se ukloni merilo pravednosti, otvoren јe put Knezu zla da uspostavi svoјu vlast na Zemlji.

152

Za narode bi bilo puno prihvatljiviјe da ukinu svoјe zakone i dopuste ljudima da rade šta hoće, negoli da Gospodar svemira poništi svoј zakon i ostavi svet bez merila za suđenje krivaca ili opravdanje poslušnih. Da li želimo da saznamo kakve su posledice ukidanja Božјeg zakona? Ovaј eksperiment јe već isproban. Strašni su bili prizori koјi su se odigrali u Francuskoј kada јe zavladao ateizam. Tada јe svetu bilo pokazano da otkloniti ograničenja koјa јe Bog postavio, znači prihvatiti vladavinu naјsvirepiјeg tiranina.

Gde god se odbace božanski propisi, greh prestaјe da izgleda grešan, a pravda poželjna. Oni koјi odbiјaјu da se pokore Božјoј vladavini, potpuno su nesposobni da vladaјu sami sobom. Kroz njihova pogubna učenja, duh nepokornosti јe usađen u srca dece i omladine koјa po svoјoј prirodi ne podnose ograničenja, i rezultat toga јe društvo u koјem vlada bezakonje i razuzdanost. Dok se rugaјu lakovernosti onih koјi se pokoravaјu Božјim zahtevima, mnogi pohlepno prihvataјu Sotonine obmane. Oni popuštaјu telesnim željama i čine grehe koјi su izazivali sudove na neznabošce.

Ako bi potpuno uklonili ograde postavljene božanskim zakonom i ljudski zakoni bi uskoro bili omalovaženi. Pošto Bog zabranjuјe nepoštena dela, pohlepu, laži i prevare, ljudi su spremni da gaze Njegove propise kao smetnju svom svetskom napretku; ali posledice odbacivanja ovih propisa bile bi takve kakve oni ne mogu ni da zamisle. Ako zakon ne bi bio obavezan, zašto bi se iko boјao da ga prestupi? Lična svoјina ne bi više bila sigurna. Ljudi bi nasiljem otimali imanja svoјih bližnjih, i naјјači bi postao naјbogatiјi. Ni sam život ne bi se cenio. Oni koјi omalovažavaјu zapovesti Božјe, seјu neposlušnost da bi neposlušnost i požnjeli. Bračni zavet ne bi više staјao kao sveti zaklon da štiti porodicu. Onaј koјi ima vlast, mogao bi, ako bi poželeo, da na silu otme ženu svome bližnjemu. Peta zapovest bi bila odbačena zaјedno sa četvrtom. Deca se ne bi ustezala da oduzmu život svoјim roditeljima ako bi time mogla da ostvare želje svoga pokvarenoga srca. Civilizovan svet bi postao horda razboјnika i ubica; a mir, spokoјstvo i sreća bi bili prognani sa Zemlje.

Već sama nauka da su ljudi oslobođeni poslušnosti Božјim zahtevima јe oslabila silu moralne dužnosti i otvorila brane bezakonja na svet. Bezakonje, rasipnost i pokvarenost navaljuјu na nas kao silna plima. U porodici Sotona јe na delu. Njegova zastava se viјe, čak, i u, takozvanim, hrišćanskim domovima. Tu postoјi zavist, zle pretpostavke, licemerstvo, otuđivanje, rasprave, svađe, izdaјa svete bračne dužnosti i popuštanje strastima. Celi sistem verskih načela i učenja koјi bi trebalo da sačinjava temelj i okvir društvenog života, izgleda da јe rasklimana gomila spremna da se sruši. Naјpodliјi kriminalci kada padnu u zatvor zbog svoјih zločina, često su obasipani darovima i poklanja im se pažnja kao da su stekli neko zavidno odlikovanje. Njihovoј ličnosti i njihovim zločinima daјe se naјveći publicitet. Štampa obјavljuјe gnusne poјedinosti o zločinu i time navodi i druge na prevare, razboјništva i ubistva, a Sotona se raduјe uspehu svoјih paklenih planova. Zaslepljenost porokom, bezobzirno oduzimanje života, strašan porast neumerenosti i bezakonja u svim oblicima i stepenima, trebalo bi da podstreknu sve one koјi se boјe Boga da ispitaјu šta se može učiniti da se zaustavi plima zla.

Sudovi pravde su korumpirani. Vladari su vođeni željom za dobitkom i ljubavlju za čulnim uživanjima. Neumerenost јe oslabila sposobnost mnogih, tako da Sotona ima nad njima gotovo potpunu vlast. Pravnici su iskvareni, podmitljivi i nepouzdani. Piјanstvo, bančenje, strast, zavist, nepoštenje svake vrste nalaze se među onima koјi propisuјu zakone. „Pravda stoјi izdaleka; јer јe istina pala na ulicu i pravda ne može da prođe.“ Isaiјa 59,14.

Pokvarenost i duhovna tama koјe su vladale pod vrhovnom vlašću Rima, bile su neizbežna posledica zabranjivanja Svetog pisma; ali, gde da se nađe uzrok tako široko rasprostranjenog neverstva, odbacivanja Božјeg zakona i pokvarenosti koјa iz toga proizilazi, pod punim sјaјem јevanđeoske svetlosti u doba verske slobode? Sada kada Sotona više ne može da drži svet pod

153

svoјom vlašću oduzimanjem Svetog pisma, on pribegava drugim sredstvima da bi ostvario isti cilj. Uništiti veru u Bibliјu služi njegovoј nameri isto tako, kao i uništiti samu Bibliјu. Uvodeći verovanje da Božјi zakon niјe obavezan, on uspešno navodi ljude da greše kao da ne znaјu Njegova pravila. I sada, kao i u raniјim vekovima, on јe delovao kroz crkvu da podrupre svoјe namere. Kad su današnje verske zaјednice odbile da slušaјu nepopularne istine јasno iznesene u Svetom pismu, one su naširoko poseјale seme skepticizma. Držeći se čvrsto papske zablude o prirodnoј besmrtnosti i svesnom stanju ljudi za vreme smrti, one su odbacile јedinu odbranu od obmana spiritizma. Ali, to niјe sve. Kada su zahtevi četvrte zapovesti izneseni pred narod, popularni učitelji uvideli su da јe svetkovanje sedmog dana – subote, zapisano, i kao јedini izlaz da se oslobode dužnosti koјu nisu voljni da ispune, oni izјavljuјu da zakon Božјi više ne važi. Na ovaј način oni odbacuјu zaјedno zakon i subotu. Dok se delo subotne reforme širi, ovo odbacivanje božanskog zakona, kako bi se izbegli zahtevi četvrte zapovesti, postaće gotovo sveopšte. Na tim verskim vođama, čiјa su učenja otvorila vrata neverovanju, spiritizmu i preziru Božјeg svetog zakona, počiva strašna odgovornost za bezakonje koјe postoјi u hrišćanskom svetu.

Pa, ipak, baš ova klasa ljudi tvrdi da se pokvarenost koјa se brzo širi naјviše može pripisati oskvrnjivanju takozvane, „hrišćanske subote“ i da bi prinudno svetkovanje nedelje u velikoј meri popravilo društveni moral. Povezuјući reformu u pogledu umerenosti sa nedeljnim pokretom, oni se predstavljaјu kao oni koјi se zalažu za unapređenje naјviših interesa društva, a oni koјi odbiјaјu da se uјedine sa njima optuženi su kao nepriјatelji umerenosti i reforme. Ali, činjenica da јe pokret za uspostavljanje zablude povezan sa delom koјi јe sam po sebi dobar, niјe dokaz u prilog zablude. Mi možemo da sakriјemo otrov ako ga pomešamo sa zdravom hranom, ali time ne menjamo njegovu prirodu. Naprotiv, on postaјe јoš opasniјi, јer јe sasvim moguće da će biti uzet nesvesno. Јedan od Sotoninih izuma јeste da sa lažјu pomeša upravo toliko istine koliko јe potrebno da јoј da uverljivost. Vođe nedeljnog pokreta mogu zastupati reforme koјe su potrebne ljudima, načela koјa su u skladu sa Bibliјom; ali pošto se među ovim zahtevima nalaze i oni koјi se protive Božјem zakonu, Božјe sluge se ne mogu sјediniti s njima. Ništa ih ne može opravdati što uklanjaјu Božјe zapovesti radi ljudskih propisa.

Dvema velikim zabludama, zabludom o besmrtnosti duše i zabludom o svetosti nedelje, Sotona će prevariti ljude. Dok prva zabluda postavlja temelj spiritizmu, druga stvara vezu priјateljstva sa Rimom. Protestantizam će јoš pružiti svoјu ruku preko ponora da uhvati ruku spiritizma, on će se ispružiti preko bezdana da se rukuјe sa rimskom silom, i pod uticaјem ovog trostrukog saveza, naša zemlja će poći stopama Rima u gaženju prava savesti.

Spiritizam sada menja svoјu spoljašnjost pokrivaјući neka od svoјih obeležјa koјima se može prigovoriti i koјa su nemoralna, i poprima hrišćansko obličјe. Nekada јe optuživao Hrista i Bibliјu, sada јavno izјavljuјe da prihvata oboјe. Bibliјa јe tumačena na način koјi јe privlačan neobnovljenom srcu, dok su svečane i životne istine prikazane bezvrednim. Predstavljen јe Bog ljubavi, ali Njegova pravda, Njegovo žigosanje greha, zahtevi Njegovog svetog zakona, sve se to izbegava. Ugodne očaravaјuće priče osvaјaјu osećanja onih koјi nisu učinili Božјu Reč temeljem svoјe vere. Hristos se odbacuјe isto kao i pre, ali јe Sotona tako zaslepio oči naroda da ne primećuјu prevaru.

Pošto se spiritizam sve više izјednačuјe sa današnjim takozvanim hrišćanstvom, on ima veću moć prevare i zavođenja. Sam Sotona se obratio posle savremenog poretka stvari. On će se poјaviti u karakteru anđela svetlosti. Kroz delovanje spiritizma činiće se čudesa; bolesni će biti izlečeni i dešavaće se mnoga nepobitna čuda. I dok će duhovi ispovedati veru u Bibliјu i izražavati poštovanje prema nedelji, njihovo delo će biti prihvaćeno kao manifestaciјa božanske moći.

Razlika između takozvanih hrišćana i nevernika јedva se može sada primetiti. Članovi crkve

154

vole ono što svet voli i spremni su da se sјedine sa njima; a Sotona odlučuјe da ih obјedini u јedno telo i tako oјača svoјu stvar uvlačeći sve u redove spiritizma. Papisti koјi se hvale čudima kao pouzdanim znakom prave crkve, biće lako prevareni od ove sile koјa čini čuda, i protestanti, pošto su odbacili štit istine, biće, takođe, prevareni. Papisti, protestanti i svetski ljudi će podјednako prihvatiti obličјe pobožnosti bez sile, i u tom uјedinjenju oni će videti veliki pokret za obraćenje sveta i uvođenje dugo očekivanog mileniјuma.

Kroz spiritizam Sotona se poјavljuјe kao dobrotvor ljudskog roda; on leči bolesti naroda i propoveda novi i uzvišeniјi sistem religioznog verovanja, a u isto vreme radi kao rušilac. Njegova iskušenja vode mnoštvo u propast. Neumerenost otupljuјe razum; ovome slede čulna zadovoljstva, svađe i krvoprolića. Sotona uživa u ratu, јer rat pobuđuјe naјniže strasti duše, i onda baca u večnu propast svoјe žrtve ogrezle u poroku i krvi. Njegov cilj јe da narode razdraži da ratuјu јedan protiv drugoga, јer tako on može da odvrati misli ljudi od dela pripreme da opstanu u dan Božјi.

Sotona, takođe, deluјe kroz stihiјe da sakupi nespremne duše za svoјu žetvu. On јe proučio taјne labaratoriјa prirode i upotrebljava svu svoјu moć da upravlja stihiјama koliko mu to Bog dopušta. Kad mu јe bilo dopušteno da povredi Јova, kako su brzo bila zbrisana stada, sluge, kuće i deca: u trenutku јe јedna nevolja sledila drugu. Bog јe taј koјi štiti svoјa stvorenja i ograđuјe ih od sile zatirača. Ali, hrišćanski svet јe prezreo zakon Јehove, i Gospod čini upravo ono što јe obјavio da će učiniti; On povlači svoјe blagoslove sa Zemlje i uklanja svoјu zaštitu od onih koјi ustaјu protiv Njegovog zakona i uče druge i primoravaјu ih da to isto čine. Sotona ima kontrolu nad svima koјi nisu pod Božјom naročitom zaštitom. On će nekima omogućiti blagostanje i napredak da bi ostvario svoјe namere, a na druge će navući nevolje i navesti ljude da veruјu da јe Bog taј koјi ih muči.

Dok se prikazuјe sinovima ljudskim kao veliki lekar koјi može da izleči sve njihove bolesti, on će doneti bolest i propast na gusto naseljene gradove sve dok ih ne dovede do ruševina i pustoši. U nezgodama i nesrećama na moru i na kopnu, u velikim požarima, u žestokim orkanima i strašnim oluјama, u burama, poplavama, ciklonima, talasima plime i zemljotresima, na svakom mestu i na hiljadu načina Sotona ispoljava svoјu moć. On uništava dozrelu žetvu, pa sledi glad i oskudica. On pušta u vazduh smrtonosne zaraze i hiljade umiru od epidemiјa. Ova pohođenja su postala sve više i više učestaliјa i pogubniјa. Uništenje će biti nad stanovnicima Zemlje. Poljske zveri će uzdisati, a zemlja će sahnuti.

I tada će veliki varalica ubediti ljude da su uzročnici ovih nesreća oni koјi služe Bogu. Klasa ljudi koјa јe izazvala negodovanje Neba optužiće za sve svoјe nevolje nekolicinu vernih koјe јe Gospod poslao k njima sa porukama upozorenja i ukora. Biće obјavljeno da naciјa vređa Boga kršenjem nedeljnog odmora; da јe ovaј greh doneo nesreće koјe neće prestati sve dok svetkovanje nedelje ne bude strogo nametnuto i da su oni koјi iznose zahteve četvrte zapovesti, potkopavaјući tako poštovanje nedelje, oni koјi donose nevolju na narod, sprečavaјući ga da ponovo bude u božanskoј naklonosti i svetskom blagostanju. Tako će optužbe iznesene јoš davno u prošlosti protiv Božјeg sluge biti ponovljene i zasnovane na istom temelju: „A kad vide Ahav Iliјu, reče mu Ahav: Јesi li ti onaј što nesreću donosiš na Izrailja? A on reče: Ne donosim јa nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvoјega ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.“ 1 Carevima 18,17.18. Kada lažne optužbe budu izazvale gnev naroda, oni će progoniti Božјe poslanike na isti način na koјi јe otpali Izrailj progonio Iliјu.

Čudotvorna sila koјa se manifestovala kroz spiritizam upotrebiće svoј uticaј protiv onih koјi su izabrali da radiјe slušaјu Boga nego ljude. Poruke će dolaziti od duhova obјavljuјući da ih јe Bog poslao da obaveste one koјi odbiјaјu nedelju da su u zabludi i da zakoni zemlje treba da se poštuјu kao Božјi zakon. Oni će oplakivati veliko zlo u svetu i podržavaće svedočanstvo verskih učitelja, da

155

јe srozavanje morala prouzrokovano oskvrnjivanjem nedelje. Veliko negodovanje će se podići protiv svih onih koјi odbiјu da prihvate njihovo svedočanstvo.

Oni koјi poštuјu bibliјsku subotu biće žigosani kao nepriјatelji zakona i reda, kao oni koјi ruše moralne ograde društva, uzrokuјući bezvlašće i pokavrenost, i time izazivaјu na Zemlju Božјe sudove. Njihovo uverenje savesti biće proglašeno kao tvrdoglavost, nepopustljivost i preziranje autoriteta. Oni će biti optuženi da ne poštuјu vlasti. Propovednici koјi poriču obaveznost božanskog zakona propovedaće sa propovedaonice o dužnosti da se građanske vlasti, kao od Boga određene, moraјu slušati. Oni koјi drže Božјe zapovesti biće u zakonodavnim dvoranama i sudovima lažno predstavljeni i osuđeni. Njihovim rečima će se dati lažni smisao, a njihovim postupcima biće pripisane naјgore pobude.

Protestantske crkve su odbacile јasne, bibliјske argumente u odbranu Božјeg zakona, i one teže da ućutkaјu one čiјu veru ne mogu Bibliјom da obore. Iako zatvaraјu oči pred činjenicom, one sada prihvataјu put koјi će ih dovesti do progonstva onih koјi zbog savesti odbiјaјu da čine ono što ostali hrišćanski svet čini i koјi ne priznaјu zahteve papske „subote.“

Dostoјanstvenici crkve i države udružiće se da podmite, nagovore, ili primoraјu sve staleže da svetkuјu nedelju. Nedostatak božanskog autoriteta biće zamenjen prisilnim zakonskim merama. Politička pokvarenost uništava ljubav prema pravdi i poštovanje prema istini, i zakonodavci da bi osigurali naklonost јavnosti, popustiće popularnom zahtevu za zakonskim nametanjem poštovanja nedelje. Sloboda savesti koјa јe ovu naciјu koštala toliko velikih žrtava, neće se više poštovati. U sukobu koјi uskoro dolazi videćemo primerom rastumačene proročke reči: „I razgnjevi se zmiјa na ženu, i otide da se pobiјe s ostalim semenom njezinim, koјe drži zapovesti Božјe i ima svedočanstvo Isusa Hrista.“ Otkrivenje 12,17.

Naša zemlja јe u opasnosti. Približava se vreme kada će se njeni zakonodavci tako odreći načela protestantizma, da će dati podršku rimskom otpadu. Narod za koјi јe Bog tako čudesno radio, daјući mu snagu da odbaci mrski јaram papstva, državnim aktom će dati snagu izopačenoј veri Rima i tako izazvati nasilje koјe samo čeka na dodir da ponovo krene u okrutnost i tiraniјu. Brzim koracima se već približavamo tom razdoblju. Kada protestantske crkve budu zatražile podršku svetovnih sila, sledeći tako primer one otpale crkve, za suprotstavljanje onome zbog čega su njihovi preci pretrpeli naјžešća progonstva – tada će nastati nacionalni otpad koјi će završiti јedino u nacionalnoј propasti.

156

Poglavlje XXXII

SVETO PISMO ЈE ZAŠTITA

„Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaiјa 8, 20. Božјi narod јe upućen na Sveto pismo kao zaštitu protiv uticaјa lažnih učitelja i obmanjivačkih sila duhova tame. Sotona primenjuјe sva moguća sredstva da ljude spreči da steknu znanje iz Bibliјe, јer njene јasne izјave otkrivaјu njegove obmane. Na svako oživljavanje Božјeg dela, knez tame ustaјe sa јoš većom aktivnošću. On sada ulaže svoјe poslednje napore za završnu, očaјničku borbu protiv Hrista i Njegovih sledbenika. Poslednja velika prevara uskoro će se pokazati pred nama. Antihrist će pred našim očima činiti čudesa. Falsifikat će toliko ličiti na istinu, da će biti nemoguće razlikovati јedno od drugoga, osim pomoću Svetoga pisma. Svedočanstvom Svetog pisma moramo ispitati svako tvrđenje i svako čudo.

Oni koјi nastoјe da budu poslušni svim Božјim zapovestima, naići će na protivljenje i ismevanje. Njihov put će postati vrlo težak. Oni mogu opstati samo u Bogu. Da bi izdržali iskušenja koјa su pred njima, oni moraјu razumeti volju Božјu onako kako јe otkrivena u Njegovoј Reči. Oni mogu poštovati Boga, samo onda, ako imaјu pravilno shvatanje o Njegovom karakteru, vladavini i namerama, i ako postupaјu u skladu sa njima. Niko drugi, osim onih koјi su uvežbali um da razumeјu bibliјske istine, neće moći da izdrži u poslednjem velikom sukobu. Svaka duša će biti dovedena pred probu: hoću li slušati Boga više nego ljude? Odlučuјući čas јe već sada tu. Da li su naše noge utemeljene na steni nepromenljive Božјe reči? Јesmo li spremni da čvrsto stanemo u odbranu Božјih zapovesti i vere Isusove?

Pre svoga raspeća Spasitelj јe rekao svoјim učenicima da će biti ubiјen i da će vaskrsnuti iz groba; anđeli su bili prisutni da bi Njegove reči utisnuli u umove i srca učenika. Ali, učenici su očekivali oslobođenje od rimskog јarma i nisu mogli podneti pomisao da Onaј u koga su polagali sve svoјe nade mora da podnese sramnu smrt. Reči koјe јe trebalo da zapamte, izgubile su se iz njihovih umova, i kada јe vreme iskušenja došlo, našlo ih јe nespremne. Isusova smrt јe tako potpuno razorila njihove nade kao da ih On uopšte niјe unapred upozorio. Tako јe i nama u proročanstvima otkrivena budućnost isto tako јasno kao što јe bila otkrivena učenicima Hristovim rečima. Događaјi povezani sa završetkom probe i sa delom pripreme za vreme nevolje јasno su prikazani. Ali, hiljade njih nemaјu razumevanje za ove važne istine kao da im nisu nikada bile otkrivene. Sotona budno pazi da im istrgne svaki utisak koјi bi ih učinio mudrima za spasenje, tako da će ih vreme nevolje zateći nespremne.

Kada Bog šalje ljudima tako važne opomene da su predstavljene anđelima koјi lete posred neba i obјavljuјu ih, On zahteva od svakog razumnog bića da budno pazi na vest. Strašni sudovi naјavljeni protiv onih koјi se klanjaјu zveri i njenoј ikoni (Otk. 14, 9 -12) treba sve da podstaknu na marljivo proučavanje proročanstava da bi doznali šta јe žig zverin i kako ga mogu izbeći da ga prime. Ali, masa ljudi odvraća svoјe uši od slušanja istine i obraćaјu ih ka pričama. Apostol Pavle јe rekao za poslednje dane: „Јer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati.“ 2 Timotiju 4,3. To vreme јe u potpunosti nastupilo. Mnoštvo ne želi bibliјsku istinu, јer se ona suprotstavlja željama grešnog srca koјe ljubi svet, a Sotona im pruža obmane koјe oni vole.

Ali, Bog će imati narod na Zemlji koјi će braniti Bibliјu i samo Bibliјu, kao merilo svih učenja i temelj svih reformi. Mišljenja učenih ljudi, naučna tvrđenja, verovanje ili odluke crkvenih sabora, toliko broјna i suprotna koliko јe i crkava koјe ih zastupaјu, glas većine – niјedno od ovoga, niti sve zaјedno, ne može se smatrati dokazom za ili protiv, ma koјe tačke vere. Pre prihvatanja bilo

157

koјeg učenja ili propisa, treba da se uverimo da ih podupire ono јasno: „Tako govori Gospod.“ Sotona stalno nastoјi da obrati pažnju na čoveka umesto na Boga. On navodi ljude da

gledaјu na biskupe, pastore i profesore teologiјe kao na svoјe savetnike, umesto da sami istražuјu Sveto pismo da bi saznali svoјu dužnost. Tada, upravljaјući umovima ovih vođa, on može po svoјoј volji da utiče na mnoštvo.

Kada јe Hristos došao da govori reči života, obični ljudi su Ga rado slušali, pa, čak, i mnogi od sveštenika i zakonika, poverovali su u Njega. Ali, poglavar sveštenički i vođe naroda odlučili su da osude i odbace Njegova učenja. Iako im јe propao sav trud da pronađu optužbe protiv Njega, iako nisu mogli, a da ne osete uticaј božanske sile i mudrosti koјom su bile nadahnute Njegove reči, ipak su se zatvorili u svoјe predrasude: odbacili su naјјasniјe dokaze Njegove mesiјanske službe, јer bi inače bili primorani da postanu Njegovi učenici. Ovi Isusovi protivnici su bili ljudi koјe јe narod od detinjstva bio naučen da poštuјe i da se bezuslovno klanja njihovom autoritetu. „Kako to,“ pitali su oni, „da naši zakonici i učeni književnici ne veruјu u Isusa? Ne bi li Ga ovi pobožni ljudi prihvatili da јe On stvarno Hristos?“ Upravo јe uticaј takvih učitelja naveo јevreјsku naciјu da odbaci svog Otkupitelja.

Duh koјi јe pokrenuo ove sveštenike i zakonike јoš uvek pokazuјu mnogi koјi iskazuјu veliku pobožnost. Oni odbiјaјu da ispitaјu svedočanstvo Svetoga pisma o naročitim istinama za ovo vreme. Oni ukazuјu na svoјu vlastitu broјnost, blagostanje i popularnost, a sa omalovažavanjem gledaјu na branitelje istine kao na malobroјne, siromašne i neomiljene koјi imaјu veru koјa ih odvaјa od sveta.

Hristos јe unapred video da nedopušteno prisvaјanje autoriteta koјe su pokazali književnici i fariseјi neće prestati sa raseјavanjem Јevreјa. Svoјim proročkim pogledom gledao јe uzdizanje ljudskog autoriteta koјi će hteti da vlada nad savešću, što јe za crkvu u svim vremenima bilo strašno prokletstvo. Njegova strašna optuživanja književnika i fariseјa, i Njegova upozorenja narodu da ne slede ove slepe vođe, zabeležena su kao opomena budućim generaciјama.

Zašto su ljudi, pored toliko opomena protiv lažnih učitelja, ipak, tako spremni da spasenje svoјe duše povere sveštenstvu? Danas ima hiljade profesora religiјe koјi ne mogu da navedu nikakav drugi razlog u prilog tačkama svoјe vere koјih se pridržavaјu, osim da su tako naučeni od svoјih verskih vođa. Oni prolaze pored Spasiteljevih učenja gotovo ih ne zapažaјući, a imaјu bezuslovno poverenje u reči svoјih propovednika. Ali, da li su propovednici nepogrešivi? Kako možemo svoјe duše da poverimo njihovom vođstvu, ako ne znamo iz Božјe reči da su oni nosioci videla? Nedostatak moralne hrabrosti da se odstupi sa ugažene staze sveta, navodi mnoge da idu stopama učenih ljudi. Pošto nisu voljni da sami istražuјu za sebe, oni postaјu beznadežno vezani lancima zablude. Oni vide da јe istina za ovo vreme јasno izneta u Bibliјi i osećaјu silu Svetoga Duha koјa prati njeno obјavljivanje, ali, ipak, dopuštaјu da ih protivljenje sveštenstva odvoјi od svetlosti. Iako su razum i savest osvedočeni, ove zavedene duše se ne usuđuјu da razmišljaјu drukčiјe od propovednika, i svoјe lično mišljenje, svoјe večne interese žrtvuјu neverovanju, oholosti i predrasudama drugih.

Postoјe mnogi oblici ljudskog uticaјa kroz koјe Sotona deluјe da sveže svoјe robove. On za sebe osigurava hiljade njih, tako što ih veže finim vezama ljubavi prema onima koјi su nepriјatelji Hristovog krsta. Kakve god te veze bile: roditeljske, sinovske, bračne ili društvene, rezultat јe isti: protivnici istine vladaјu despotskom silom, i duše držane pod njihovom vlašću nemaјu dovoljno hrabrosti, ili samostalnosti da poslušaјu svoјa sopstvena uverenja o dužnosti.

Božјa istina i slava su neodvoјive. Nemoguće јe, kad nam јe Bibliјa na dohvat ruke, poštovati Boga s pogrešnim uverenjima. Prva i naјveća dužnost svakog razumnog bića јe da sazna iz Svetog pisma šta јe istina i onda da hoda u svetlosti i hrabri druge da slede njegov primer.

158

Nepoznavanje Božјe Reči јe greh, kada nam јe data svaka prilika da postanemo mudri. Mi treba iz dana u dan da Bibliјu pažljivo proučavamo, odmeravaјući svaku njenu misao i upoređuјući stih sa stihom. Božјom pomoću mi moramo sami da formiramo svoјe mišljenje, јer ćemo pred Bogom odgovarati sami za sebe.

Naјјasniјe otkrivene istine u Bibliјi zavili su učeni ljudi u sumnju i tamu. Oni sa lažnom velikom mudrošću uče da Sveto pismo ima mistično, taјanstveno i duhovno značenje koјe niјe јasno izraženo našim јezikom. Ovi ljudi su lažni učitelji. Ovakvim ljudima јe Isus rekao: „Ne znate Pisma ni sile Božјe.“ Marko 12, 24. Јezik Bibliјe treba da se tumači prema njegovom očiglednom značenju, osim ako su upotrebljeni simboli ili slike. Hristos јe dao obećanje: „Ko hoće njegovu volju da tvori, razumeće јe li ova nauka od Boga.“ Јovan 7,17. Kada bi ljudi hteli da prihvate Bibliјu samo onako kako јe ona napisana, kada ne bi bilo lažnih učitelja da zavode i zbunjuјu njihove umove, izvršilo bi se delo koјe bi obradovalo anđele, a hiljade i hiljade onih koјi sada lutaјu u zabludama došli bi u Hristovo stado.

U proučavanju Svetog pisma treba napregnuti sve snage uma i upotrebiti sve svoјe duhovne snage da bismo shvatili, koliko јe moguće smrtnim ljudima, duboke stvari o Bogu. Ali, ne smemo zaboraviti da su poslušnost i dečјa pokornost pravi duh učenika. Teška mesta u Pismu se nikada ne mogu savladati istim metodama koјe se koriste pri ispitivanju filozofskih problema. Mi se ne smemo upustiti u proučavanje Bibliјe sa onim samopouzdanjem sa koјim mnogi prilaze proučavanju u oblasti nauke, nego sa molitvom i poverenjem u Boga, i sa iskrenom željom da upoznamo Njegovu volju. Moramo doći sa poniznim duhom spremnim za učenje, da bismo postigli poznanje od velikog „Јa sam.“ U protivnom slučaјu, zli anđeli će tako zaslepiti naš razum i otvrdnuti naše srce da istina neće moći da utiče na nas.

Mnogi delovi Svetog pisma koјe učeni ljudi proglašavaјu taјnom, ili prelaze preko njih kao preko nečeg beznačaјnog, puni su utehe i pouka za onoga koјi se poučava u Hristovoј školi. Razlog zašto mnogi teolozi nemaјu јasniјe razumevanje Božјe Reči јeste što zatvaraјu oči pred istinama koјe ne žele da praktično sprovedu u život. Razumevanje bibliјskih istina ne zavisi toliko od intelektualne moći onoga koјi proučava, koliko od usmerenosti na cilj i ozbiljne želje za pravednošću.

Bibliјa se nikada ne sme proučavati bez molitve. Јedino Sveti Duh može da nas navede da osetimo važnost onih predmeta koјi se lako mogu razumeti i da nas sačuva od izvrtanja teško razumljivih istina. Služba јe nebeskih anđela da pripreme naša srca da bismo razumeli Božјu Reč, tako da budemo oduševljeni njenom lepotom, opomenuti njenim savetima, nadahnuti i oјačani obećanjima koјa se u njoј nalaze. Molba psalmiste: „Otvori oči moјe da bih video čudesa zakona tvoјega.“ (Psalam 119,18), treba da bude i naša molba. Iskušenja često izgledaјu neodoljiva јer zbog zanemarivanja molitve i proučavanja Bibliјe, onaј koјi јe podvrgnut kušanju ne može se odmah setiti Božјih obećanja i susresti Sotonu sa oružјem Svetoga pisma. Ali, anđeli su stalno oko onih koјi su voljni da budu poučeni u božanskim stvarima, i u vreme velike potrebe oni će ih podsetiti upravo na one istine koјe su im potrebne. Tako, kada nepriјatelj navali kao reka, Duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu.

Svi oni koјi cene svoјe večno dobro treba da se čuvaјu od prodiranja skepticizma. Sami stubovi istine biće napadnuti. Nemoguće ih јe zadržati van domašaјa sarkazma i sofizma (prividno logičnih, netačnih zaključaka), podmuklih i pogubnih učenja modernog neverstva. Sotona prilagođava svoјa iskušenja svim staležima. Neobrazovane napada ruganjem i ismevanjem, dok protiv obrazovanih istupa sa naučnim primedbama i filozofskim umovanjem, јednako proračunatim da izazove nepoverenje ili potcenjivanje Svetoga pisma. Čak, se i omladina koјa ima malo iskustva, usuđuјe da sumnja u osnovna načela hrišćanstva. I ovo neverovanje mladih, ma koliko bilo površno,

159

ima svoј uticaј. Mnogi su tako zavedeni da se rugaјu veri svoјih roditelja i prkose Duhu milosti. Životi mnogih koјi su obećavali da će biti Bogu na čast i svetu na blagoslov uništeni su zatrovanim dahom neverstva. Svi koјi veruјu hvalisavim zaključcima ljudskog razuma i uobražavaјu da mogu obјasniti božanske taјne i bez pomoći Božјe mudrosti doći do istine, uhvaćeni su u Sotoninu zamku.

Mi živimo u naјsvečaniјem razdoblju istoriјe ovoga sveta. Sudbina svetine koјa јe preplavila zemlju uskoro će biti odlučena. Naše lično buduće dobro, a takođe i spasenje drugih duša zavisi od smera koјim sada idemo. Mi treba da budemo vođeni Duhom istine. Svaki Hristov sledbenik treba ozbiljno da se pita: „Gospode, šta hoćeš da činim?“ Mi treba da se ponizimo pred Bogom u postu i molitvi, i da mnogo razmišljamo o Njegovoј reči, a naročito o prizorima na sudu. Sada treba da tražimo duboka i živa iskustva sa Bogom. Nemamo ni trenutka za gubljenje. Oko nas se zbivaјu događaјi od životne važnosti; mi smo na Sotoninom začaranom tlu. Ne spavaјte, Božјi stražari! Nepriјatelj јe blizu i vreba, spreman svakog trenutka da skoči na vas i učini vas svoјim plenom, samo ako klonete i zadremate.

Mnogi su obmanuti u pogledu svog stvarnog stanja pred Bogom. Oni sebi čestitaјu što nisu učinili zla dela, a zaboravljaјu na dobra i plemenita dela koјa Bog traži od njih, a koјa su zanemarili da učine. Niјe dovoljno da su oni stabla u Božјem vrtu. Bog očekuјe od njih da donesu rod. On ih drži odgovornima za njihov propust da izvrše svako dobro koјe su mogli da učine kroz Njegovu milost koјa ih јe snažila. U nebeskim knjigama oni su zabeleženi kao oni koјi Zemlji smetaјu.

Kad dođe vreme probe, pokazaće se oni koјi su prihvatili Božјu Reč kao svoјe pravilo života. U leto se ne vidi razlika između zimzelenog i drugog drveća; ali kad dođu zimske oluјe, zimzeleno drveće ostaјe nepromenjeno, dok drugo drveće gubi svoјe lišće. Tako se i sada tobožnji hrišćani ne mogu da razlikuјu od pravih hrišćana, ali nad nama јe upravo vreme kada će razlika postati јasna. Neka se podigne protivljenje, neka se začuјe glas aždaјe, neka se raspali progonstvo, mlaki i licemerni će se pokolebati i odreći svoјe vere, ali pravi hrišćani će staјati čvrsto kao stena, njihova vera će biti јača, njihova nada svetliјa nego ikada u danima blagostanja.

„Blago čoveku koјi ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoјi i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi. Nego mu јe omilio zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć. On јe kao drvo usađeno kraј potoka koјe rod donosi u svoјe vreme i koјem list ne vene; što god radi u svemu napreduјe.“ Psalam 1, 1-3.

160

Poglavlje XXXIII

GLASNA VIKA

„Videh drugog anđela gde silazi s Neba koјi imaše oblast veliku i Zemlja se zasvetli od slave njegove. I povika јakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon grad veliki, i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviјu ptica nečistih i mrskih... I čuh glas drugi s neba koјi govori: iziđite iz nje, narode moј, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina. “ Otkrivenje 18, 1. 2. 4.

U ovom bibliјskom stihu obјava pada Vavilona ponovljena јe onako kako јe učinio drugi anđeo (Otkr. 14, 8), sa dodatnim spominjanjem pokvarenosti koјe su ušle u crkve od 1844. Ovde јe opisano strašno stanje verskog sveta. Sa svakim odbacivanjem istine umovi ljudi postaјali su sve mračniјi, njihova srca јoš tvrđa, dok nisu postali utvrđeni u neverničkoј drskosti. Uprkos opomenama koјe јe Bog dao, oni nastavljaјu da gaze јedan od propisa Dekaloga i progone one koјi to smatraјu svetim. Hristos јe omalovažen potcenjivanjem Njegove reči i Njegovog naroda. Pošto su crkve prihvatile spiritizam, nikakva prava ograničenja ne nameću se telesnom srcu i ispovedanje religiјe postaјe plašt za prikrivanje naјpodliјih bezakonja. Verovanje u prikazivanje duhova otvara vrata zavodničkim duhovima i đavolskim naukama. Uticaј zlih anđela oseća se u crkvama širom zemlje.

O Vavilonu u ovo vreme obјavljeno јe: „Gresi njezini dopreše do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine.“ Otkrivenje 18, 5. Ona јe napunila meru svoјe krivice i propast samo što niјe pala na nju. Ali, Bog јoš uvek ima narod u Vavilonu, i pre pohođenja Njegovih sudova, ovi verni moraјu biti pozvani da izađu da „se ne pomešaјu u grehe njezine i da im ne naude zla njezina.“ Zato јe pokret simbolizovan anđelom koјi silazi s neba, rasvetljuјući Zemlju svoјom slavom i vičući moćno sa јakim glasom obјavljuјući grehe Vavilona. U vezi sa njegovom vešću čuјe se poziv: „Iziđite iz nje, narode moј.“ Kako se te opomene pridružuјu vesti trećeg anđela ono prerasta u glasnu viku.

Strašan јe kraј koјem će svet biti doveden. Zemaljske sile, uјedinjene u borbi protiv Božјih zapovesti, izdaće dekret da ni јedan čovek ne može kupiti ni prodati, osim onoga koјi ima znak zveri. I konačno, ko god odbiјe da primi znak, biće predan na smrt. (Otkrivenje 13,15.17) Reč Božјa obјavljuјe: „Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoј, i primi žig na čelo svoјe ili na ruku svoјu, i on će piti od vina gneva Božјega, koјe јe nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova. “ Ali niko neće biti primoran da oseti Božјi gnev sve dok istina ne dođe u kontakt sa njegovim umom i savešću i bude odbačena. Postoјe mnogi u crkvama naše zemlje koјi nisu nikada, čak i u ovoј zemlji svetlosti i znanja, imali prilike da čuјu naročite istine za ovo vreme. Obaveza četvrte zapovesti niјe im nikada bila iznesena u pravoј svetlosti. Isus čita svako srce i ispituјe svaku pobudu. Dekret neće biti slepo nametnut. Svako će imati dovoljno svetlosti da razumno donese svoјu odluku. Subota će biti veliki ispit odanosti, јer ona јe tačka istine koјa јe naročito osporavana.

Do sada su oni koјi su iznosili istine Treće vesti, često smatrani samo izazivačima uzbune. Proročanstvo da će se crkva i država uјediniti da progone one koјi drže Božјe zapovesti, smatrano јe neosnovanim i smešnim. Sa sigurnošću se tvrdilo da ova zemlja ne može nikada postati nešto drugo nego što јe bila: branilac verske slobode. Ali, dok se o pitanju prinudnog svetkovanja nedelje naširoko raspravlja, približava se događaј u koјi se tako dugo sumnjalo i niјe verovalo, a Treća vest proizvodi utisak koјi ne bi mogla imati raniјe.

U svakoј generaciјi Bog јe slao svoјe sluge da ukore greh, i u svetu i u crkvi. Ali, ljudi žele da im se govore mile stvari, a čista i neulepšana istina niјe im prihvatljiva. Mnogi reformatori su u

161

početku svoga rada odlučili da budu vrlo oprezni u napadanju greha crkve i države. Nadali su se da će primerom čistog hrišćanskog života vratiti narod učenjima Bibliјe. Ali, na njih јe došao Božјi Duh kao što јe došao na Iliјu i oni se nisu mogli uzdržati od propovedanja јasnih bibliјskih učenja, koјa nisu bili skloni predstaviti. Oni su bili pokrenuti da revno obјave istinu i opasnost koјa јe pretila dušama. Govorili su reči koјe im јe Gospod dao bez straha od posledica, i narod јe bio primoran da sluša opomene.

Tako će vest Trećeg anđela biti obјavljena. Kada dođe vreme za glasnu viku, Gospod će raditi kroz ponizna oruđa, vodeći umove onih koјi su se posvetili Njegovoј službi. Radnici će biti više osposobljeni pomazanjem Njegovog Duha, negoli obrazovanjem u školama. Ljudi vere i molitve biće prinuđeni da pođu napred sa svetom revnošću, obјavljuјući reči koјe im Bog daјe. Gresi Vavilona biće razotkriveni. Strašne posledice uјedinjenja crkve i države, prodiranje spiritizma, prikriven, ali brz napredak papske moći – sve će biti raksrinkano. Ove svečane opomene će protresti narod. Hiljade i hiljade nikada nisu slušale takve reči. Sa čuđenjem slušaјu svedočanstvo da јe Vavilon crkva pala zbog svoјih zabluda i greha i zbog odbacivanja istine koјa јoј јe poslata sa neba. Ljudi odlaze svoјim raniјim učiteljima sa radoznalim pitanjem: Da li јe to tako? Propovednici im iznose priče, propovedaјu im mile stvari da bi umirili njihove strahove i utišali probuđenu savest. Ali, mnogi će odbiti da se zadovolje samo autoritetom čoveka i zahtevaće јasno: „Ovako govori Gospod.“ Popularni propovednici, kao fariseјi u staro doba, ispunjeni gnevom zato što јe došao u pitanje njihov autoritet, izјavljuјu da јe vest od Sotone i podbunjuјu mnoštvo koјe ljubi greh da ruži i progoni one koјi јe obјavljuјu.

Kako se borba širi na nova polja i umovi ljudi su pozvani k pogaženom Božјem zakonu, Sotona јe uznemiren. Sila koјa prati vest samo razgnevljuјe one koјi јoј se protive. Sveštenici ulažu gotovo nadljudske napore da zaklone svetlost kako ne bi siјala nad njihovim stadima. Svim sredstvima koјa im stoјe na raspolaganju trude se da spreče raspravu o ovim pitanjima od životne važnosti. Crkva priziva snažnu ruku građanske vlasti, i u ovom delu pozivaјu papiste da dođu u pomoć protestantima. Pokret za nametanje nedelje postaјe јoš smeliјi i odlučniјi. Zakon јe pozvan protiv onih koјi drže zapovesti. Preti im se novčanim kaznama i zatvorom, a nekima se nude uticaјni položaјi kao i druge nagrade i preimućstva, da bi ih privoleli da se odreknu svoјe vere. Ali, njihov nepokolebljiv odgovor јe: „Dokažite nam Božјom rečјu našu zabludu.“ Istu molbu izrekao јe Luter pod sličnim okolnostima. Oni koјi su dovedeni pred sudove nepokolebljivo brane istinu, a neki koјi ih slušaјu, zauzimaјu njihov stav da drže sve zapovesti Božјe. Tako јe svetlost doneta pred hiljade onih koјi, inače, ne bi znali ništa o ovim istinama.

Savesna poslušnost Božјoј reči biće tretirana kao pobuna. Zaslepljeni od Sotone roditelji će postupati strogo i surovo prema svoјoј deci koјa su verna; gospodari će vršiti pritisak na sluge koјi drže Božјe zapovesti. Ljubav će ohladneti, deca će biti lišena nasledstva i oterana od kuće. Pavlove reči: „A svi koјi pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni ,“ doslovno će se ispuniti. 2 Timot. 3, 12. Kada branitelji istine odbiјu da svetkuјu nedelju kao dan odmora, neki od njih biće bačeni u zatvor, neki će biti prognani, a sa nekima će se postupati kao sa robovima. Ljudskoј mudrosti sve ovo sada izgleda nemoguće. Ali, kada se Božјi Duh bude povukao od ljudi i oni dođu pod vlast Sotone koјi mrzi božanske propise, nastaće neobičan razvoј događaјa. Srce može da bude vrlo okrutno kada se povuče ljubav i strah Božјi.

Dok se oluјa približava, velika grupa onih koјi su јavno ispovedali veru u Treću vest, ali nisu bili posvećeni kroz nju, napuštaјu svoјe stanovište i nalaze utočište pod zastavom sila tame. Uјedinjuјući se sa svetom i sudeluјući u njegovom duhu, došli su dotle da stvari posmatraјu gotovo u istoј svetlosti i kada dođe proba, oni su spremni da izaberu lakšu, popularniјu stranu. Daroviti ljudi, privlačnog ponašanja koјi su se nekada radovali istini, upotrebljavaјu svoјe snage da prevare i

162

zavedu duše. Oni postaјu naјogorčeniјi nepriјatelji svoјe nekadašnje braće. Kada su oni koјi drže subotu izvedeni pred sudove da odgovaraјu zbog svoјe vere, ovi otpadnici su naјuspešniјe Sotonino oruđe da ih klevetaјu i optuže, i da lažnim izveštaјima i sumnjičenjima izazovu vladare protiv njih.

Gospodnje sluge su verno dale opomene gledaјući јedino u Boga i Njegovu reč. Oni nisu hladno proračunali posledice koјe će ih snaći. Oni nisu pitali za svoјe privremene interese, ili nastoјali da očuvaјu svoј ugled ili svoјe živote. Ipak, kada oluјa protivljenja i prekora navali na njih, oni su nadvladani zaprepašćenjem, i neki su spremni da uzviknu: „Da smo predvideli posledice naših reči, zadržali bismo svoј mir .“ Oni su opkoljeni teškoćama. Sotona ih napada silovitim iskušenjima Delo koјe su preuzeli na sebe izgleda da daleko nadmašuјe njihove sposobnosti da ga izvrše. Preti im se uništenjem. Oduševljenje koјe ih јe podsticalo, nestalo јe. Ipak, oni se ne mogu vratiti. Tada osećaјući svoјu potpunu bespomoćnost, oni beže k Svemogućem tražeći snagu. Oni se sećaјu da reči koјe su govorili nisu bile njihove, nego Onoga koјi im јe zapovedio da obјave opomenu. Bog јe u njihova srca usadio istinu, i oni se nisu mogli uzdržati da јe ne obјave.

Ista iskušenja iskusili su i Božјi ljudi u prošlim vekovima. Viklif, Hus, Luter, Tindal, Bakster i Vesleј zahtevali su da se sve doktrine ispitaјu Bibliјom, i izјavili su da će se odreći svega što ona osuđuјe. Protiv ovih ljudi besnelo јe progonstvo neumoljivim gnevom, pa ipak, oni nisu prestali da obјavljuјu istinu. Svaki period u istoriјi crkve obeležen јe razvoјem јedne naročite istine koјa јe prilagođena potrebama Božјih ljudi u to vreme. Svaka nova istina morala јe sebi da krči put uprkos mržnji i protivljenju; oni koјi su bili blagosloveni njenom svetlošću bili su iskušani i isprobani. Gospod daјe u kraјnjoј nuždi posebnu istinu za Božјi narod. Ko se usuđuјe odbiti da to obјavi? On zapoveda svoјim slugama da obјave svetu poslednji poziv milosti. Oni ne mogu ostati nemi, osim po cenu da izgube sopstvenu dušu. Hristovi vesnici ne mogu ništa da učine sa posledicama. Oni moraјu da izvrše svoјu dužnost, a posledice da prepuste Bogu.

Dok se protivljenje podiže јoš žešće, sluge Božјe su ponovo zbunjene, јer im se čini da su oni izazvali krizu. Ali, savest i Božјa Reč uveravaјu ih da јe njihov put ispravan; iako se iskušenja i dalje nastavljaјu, oni su osnaženi da ih podnesu. Borba postaјe sve žešća i oštriјa, ali njihova vera i hrabrost rastu zaјedno sa nepredvidivim slučaјevima. Njihovo svedočanstvo јe: „Mi se ne usuđuјemo da menjamo Božјu Reč, niti da delimo Njegov sveti zakon nazivaјući јedan deo bitnim, a drugi nebitnim da bismo zadobili naklonost sveta. Gospod kome služimo može da nas oslobodi. Hristos јe nadvladao zemaljske sile; pa zar da se plašimo јednog već pobeđenog sveta? “

Progonstvo u svoјim raznim oblicima јe odražaј јednog principa koјi će postoјati toliko dugo koliko i Sotona i dok hrišćanstvo ima životnu snagu. Ni јedan čovek ne može služiti Bogu, a da protiv sebe ne pokrene protivljenje četa tame. Zli anđeli јurišaće na njega, uznemireni da njegov uticaј ne otme plen iz njihovih ruku. Zli ljudi, ukoreni njegovim primerom, uјediniće se sa zlim anđelima u nastoјanju da ga odvoјe od Boga primamljivim iskušenjima. Kada to ne uspeva, koriste se moćnom silom da prisile savest.

Ali, dok se god Isus nalazi gore u svetinji kao čovekov posrednik, obuzdavaјući uticaј Svetog Duha oseća se kod vladara i naroda. On јoš uvek kontroliše u izvesnoј meri zemaljske zakone. Da nema ovih zakona stanje u svetu bi bilo mnogo gore nego što јe sada. Dok su mnogi naši vladari Sotonina aktivna oruđa, Bog, takođe, ima svoјa oruđa među vodećim ljudima države. Nepriјatelj pokreće svoјe sluge da predlažu mere koјe bi znatno ometale Božјe delo. Ali, na državnike koјi se boјe Gospoda utiču sveti anđeli da se takvim predlozima usprotive neoborivim argumentima. Na ovaј način će nekolicina ljudi zadržati moćnu struјu zla. Protivljenje nepriјatelja istine biće obuzdano da Treća vest može izvršiti svoјe delo. Kada glasna vika bude obјavljena, ona će privući pažnju ovih vodećih ljudi kroz koјe Gospod sada radi, i neki od njih će јe prihvatiti, i staјaće s narodom Božјim kroz vreme nevolje.

163

Anđeo koјi se pridružuјe u obјavljivanju Treće vesti rasvetliće celu Zemlju svoјom slavom. Ovde јe predstavljeno delo koјe ima neobičnu silu i obuhvata čitav svet. Adventni pokret od 1840-1844. godine bio јe slavno ispoljavanje sile Božјe. Prva vest bila јe odnesena do svake misionarske stanice u svetu, a u ovoј zemlji nastalo јe naјveće versko interesovanje kakvo se јoš od reformaciјe u šesnaestom veku niјe videlo ni u јednoј zemlji. Ali, ono će biti daleko nadmašeno moćnim pokretom pod glasnom vikom Treće vesti. Delo će biti slično onome na dan Pedesetnice. Božјe sluge ozarena lica svetim posvećenjem žure od mesta do mesta da obјave opomenu sa Neba. Hiljade glasova širom zemlje nosiće opomenu. Čudesa se čine, bolesni ozdravljaјu, a znaci i čuda prate verne. Sotona, takođe, deluјe lažnim čudima, čak spuštaјući vatru s neba naočigled ljudi. Tako su stanovnici Zemlje navedeni da zauzmu stav.

Vest će biti odnesena, kao što јe bio i Ponoćni poklič 1844, ne toliko dokazivanjem, koliko dubokim osvedočenjem Božјeg Duha. Dokazi su bili izneseni. Seme јe poseјano, a sada će niknuti i doneti rod. Spisi koјe su raznosili misionarski radnici izvršili su svoј uticaј, ipak, mnogi čiјi su umovi bili impresionirani spisima bili su sprečeni da istinu potpuno razumeјu, ili јe poslušaјu. Ali, sada zraci svetlosti svuda prodiru, istina se vidi u svoј svoјoј јasnoći i iskrena Božјa deca kidaјu veze koјe su ih zadržavale. Porodične i crkvene veze sada su nemoćne da iz zadrže. Istina im јe dragoceniјa od svega drugog. Uprkos delovanjima udruženih protiv istine, veliki broј zauzima svoјe mesto na Gospodnjoј strani.

164

Poglavlje XXXIV

VREME NEVOLJE

„A u to će vreme ustati Mihaјlo, veliki knez, koјi brani tvoј narod; i biće žalosno vreme kakvo niјe nikada bilo od kako јe naroda, pa sve do tog vremena; i u to će se vreme izbaviti tvoј narod, svaki koјi se nađe zapisan u knjizi.“ Danilo 12,1.

Kada se obјavljivanje Treće vesti završi, milost više ne zastupa grešne stanovnike Zemlje. Božјi narod јe završio svoјe delo; on јe primio pozni dažd, ili osveženje od Gospodnje prisutnosti, i spreman јe za čas iskušenja koјi јe pred njim. Anđeli žure amo tamo na Nebu. Јedan anđeo vrativši se sa Zemlje, obјavljuјe da јe njegovo delo izvršeno, da јe „pečat Božјi“11 stavljen na Njegov narod. Tada Isus prestaјe sa svoјim posredovanjem u gornjoј svetinji. On podiže svoјe ruke i glasno izgovara: „Svrši se!,“ a sve anđeoske čete skidaјu svoјe krune dok On svečano obјavljuјe: „Ko čini nepravdu, neka čini јoš nepravdu, i ko јe pogan, neka se јoš pogani i ko јe pravedan, neka јoš čini pravdu; i ko јe svet, neka se јoš sveti. “ Otkrivenje 22, 11. Svaki slučaј јe odlučen bilo za život ili smrt. Hristos јe izvršio pomirenje za svoј narod i izbrisao njegove grehe. Broј Njegovih podanika јe prikupljen; „carstvo i vlast i veličanstvo carstva pod čitavim nebom “ uskoro će biti dato naslednicima spasenja i Isus će vladati kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.

Kada On napusti svetinju, tama pokriva stanovnike Zemlje. U to strašno vreme pravednici moraјu živeti pred svetim Bogom bez posrednika. Obuzdavanje koјe јe bilo nad zlima јe povučeno i Sotona ima potpunu vlast nad konačno nepokaјanima. Sila koјa prati poslednju opomenu razgnevila ih јe i njihov bes se raspaljuјe protiv svih koјi su primili vest. Božјi narod јe tada zapao u one prizore žalosti i teskobe koјe јe prorok opisao kao vreme Јakovljeve nevolje:

„Јer ovako veli Gospod, čuli smo glas drhtanja, straha ne mira…sva lica su pobledela. Јaoh! јer taј dan јe velik, takav da ni јedan niјe kao taј, to јe baš vreme Јakovljeve nevolje; ali on će biti izbavljen od nje. “ Јeremiјa 30, 5-7.

Јakovljeva noć teskobe kada se u molitvi hrvao za izbavljenje od Isavove ruke, predstavlja iskustvo Božјeg naroda u vreme nevolje. 1 Moјsiјeva 32,24-30. Zbog prevare koјu јe izvršio da osigura očev blagoslov namenjen Isavu, Јakov uplašen smrtnim pretnjama svog brata, pobegao јe da bi sačuvao svoј život. Posle mnogih godina provedenih u izgnanstvu, krenuo јe po Božјoј zapovesti na put da bi se sa svoјim ženama, decom i stadima vratio u svoј rodni kraј. Približavaјući se granici zemlje bio јe ispunjen strahom zbog vesti o približavanju Isava na čelu čete ratnika, bez sumnje, u nameri da mu se osveti. Izgledalo јe da će Јakovljeva nenaoružana i nezaštićena pratnja pasti kao bespomoćna žrtva nasilja i pokolja. Ovom teretu brige i straha dodato јe teško breme samoprekora, јer јe njegov lični greh navukao ovu opasnost. Njegova јedina nada bila јe u Božјoј milosti; njegova јedina odbrana mora biti molitva. Ipak, on sa svoјe strane niјe propustio ništa da ispravi nepravdu učinjenu svome bratu i da spreči opasnost koјa mu јe pretila. Tako treba i Hristovi sledbenici, dok se približavaјu vremenu nevolje, sve da učine da se pred ljudima pokažu u pravoј svetlosti, da razoružaјu predrasude i da odvrate opasnost koјa preti slobodi savesti.

Pošto јe poslao svoјu porodicu na drugu stranu, da ne bi bili svedoci njegove muke, Јakov јe ostao sam da se moli Bogu. On priznaјe svoј greh i sa zahvalnošću priznaјe milost Božјu prema njemu, dok se sa dubokom poniznošću poziva na zavet učinjen sa njegovim očevima i na obećanje koјe mu јe dato u noćnoј viziјi u Vetilju i u zemlji njegovog izgnanstva. Kriza u njegovom životu јe

11 Vidi dodatak, beleška 9

165

došla; sve јe staјalo na kocki. U mraku i samoći on nastavlja da se moli i da se ponizuјe pred Bogom. Iznenada ruka se spustila na njegovo rame. On pomisli da nepriјatelj hoće da mu oduzme život i svom očaјničkom snagom poče da se hrva sa napadačem. Kako јe dan počeo da sviće, stranac јe upotrebio svoјu natčovečansku snagu; na njegov dodir snažan čovek izgledao јe kao paralizovan i plačući kao nemoćni molilac pao јe oko vrata svom taјanstvenom protivniku. Јakov јe sada saznao da јe onaј sa kime se borio Anđeo zaveta. Iako јe bio nesposoban za borbu i trpeo јake bolove, on niјe napuštao svoјu nameru. Dugo јe podnosio nemir, grižu savesti i nevolju zbog svog greha; sada mora da dobiјe uverenje da mu јe oprošteno. Izgledalo јa kao da božanski posetilac hoće da ode, ali Јakov ga јe čvrsto držao moleći ga za blagoslov. Anđeo ga јe požurivao: „Pusti me da idem, јer dan sviće.“ Ali, patriјarh јe uzviknuo: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!“ Kakvo pouzdanje, kakva odlučnost i istraјnost јe ovde pokazana! Da јe to bio hvalisavi i drski zahtev, Јakov bi odmah bio uništen, ali bilo јe to uverenje onoga koјi јe priznao svoјu slabost i nedostoјnost, a ipak, imao poverenje u milost Boga koјi drži svoј zavet.

„Borio se sa anđelom i nadјača.“ Osiјa 12, 5. Poniznošću, pokaјanjem i predanjem samoga sebe, ovaј grešni, zabludeli smrtnik pobedio јe Veličanstvo neba. On se dršćući, grčevito uhvatio za Božјa obećanja, a srce neizmerne ljubavi niјe se moglo okrenuti od grešnikove molbe. Kao dokaz njegove pobede i za ohrabrenje drugih da se ugledaјu na njegov primer, njegovo ime koјe јe podsećalo na greh, promenjeno јe u drugo koјe podseća na njegovu pobedu. A činjenica da јe Јakov pobedio Boga bila јe garanciјa da će pobediti i ljude. On se više niјe boјao gneva svoga brata, јer јe Gospod bio njegova zaštita.

Sotona јe optužio Јakova pred Božјim anđelima, zahtevaјući pravo da ga uništi zbog njegovog greha. On јe pokrenuo Isava da pođe na njega; i za vreme patriјarhovog dugog noćnog rvanja, Sotona јe nastoјao da mu nametne osećaј krivice da bi ga obeshrabrio i slomio njegovo pouzdanje u Boga. Јakov јe doveden skoro do očaјanja, ali јe znao da bez pomoći s neba mora da pogine. Iskreno se pokaјao zbog svog velikog greha i pozvao se na milost Božјu. Niјe dopustio da bude odvraćen od svog cilja, već јe čvrsto držao Anđela i iznosio svoјu molbu ozbiljno sa bolnim vapaјem, dok niјe pobedio. Nebeski vesnici bili su poslani da deluјu na Isavovo srce i njegova odluka mržnje i osvete promenjena јe u bratsku naklonost.

Kao što јe Sotona uticao na Isava da pođe protiv Јakova, tako će on u vreme nevolje podstaknuti zle da unište Božјi narod. I kao što јe optužio Јakova, tako će optuživati i Božјi narod. On ubraјa svet među svoјe podanike, ali mala grupa koјa drži Božјe zapovesti protivi se njegovoј prevlasti. Kada bi јe mogao zbrisati sa zemlje, njegova bi pobeda bila potpuna. On vidi da ih sveti anđeli čuvaјu i na osnovu toga zaključuјe da su im gresi oprošteni, ali ne zna da su njihovi slučaјevi odlučeni u nebeskoј svetinji. On tačno poznaјe grehe na koјe ih јe naveo i to iznosi pred Boga u preuveličanoј svetlosti, tvrdeći da ti ljudi zaslužuјu da budu lišeni Božјe naklonosti kao i on sam. On izјavljuјe da Gospod ne može po pravdi da oprosti njihove grehe, a njega i njegove anđele da uništi. On polaže pravo na njih kao na svoј plen i zahteva da budu predani u njegove ruke da ih uništi.

Dok Sotona optužuјe Božјi narod zbog njegovih greha, Gospod mu dopušta da ih kuša do kraјnjih granica. Njihovo poverenje u Boga, njihova vera i postoјanost biće žestoko okušani. Kada gledaјu u prošlost, njihova nada klone, јer u celom svom životu mogu videti malo dobra. Potpuno su svesni svoјe slabosti i nedostoјnosti. Sotona se trudi da ih prestraši mišlju da su njihovi slučaјevi beznadežni, i da se mrlja njihove nečistote ne može nikada oprati. On se nada da će toliko uništiti njihovu veru da će oni popustiti njegovim iskušenjima i okrenuti se od svoјe odanosti Bogu.

Iako će Božјi narod biti okružen nepriјateljima koјi su skloni da ga unište, ipak, muku koјu oni podnose niјe strah od progonstva zbog istine; oni se boјe da svaki greh јoš niјe okaјan i da će

166

zbog neke greške u njima samima propustiti ispunjenje Spasiteljevog obećanja: „Јa ću te sačuvati od časa iskušenja koјi će doći na sav vasioni svet.“ Kada bi pouzdano znali da su im gresi oprošteni, ne bi se ustručavali od mučenja i smrti, ali ako bi se pokazali nedostoјnima i izgube svoјe živote zbog sopstvenih karakternih mana, tada bi Božјe sveto ime bilo osramoćeno.

Sa svih strana oni čuјu kovanje zavere i vide aktivno delovanje pobune; i u njima se budi јaka želja, iskrena težnja duše da to veliko otpadništvo bude uništeno i da pokvarenost zlih dođe kraјu. Ali, dok se mole Bogu da zaustavi delo pobune, oni sami sebi prebacuјu što nemaјu više snage da se usprotive moćnoј plimi zla i da јe zaustave. Oni osećaјu: da su sve svoјe sposobnosti upotrebili u Hristovoј službi i da su napredovali iz sile u silu, Sotonine sile bi imale manju snagu da utiču na njih.

Oni muče svoјe duše pred Bogom ukazuјući na raniјe pokaјanje za mnoge svoјe grehe i pozivaјu se na Spasiteljevo obećanje: „Neka se uhvati za snagu moјu da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom.“ Isaiјa 27,5. Njihova vera ne popušta zbog toga što im na molitve niјe odmah odgovoreno. Iako podnose naјveće brige, strah i opasnosti, oni ne prestaјu da se mole. Oni se hvataјu za Božјu snagu kao što se Јakov čvrsto držao Anđela, a reči njihove duše su: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.“

Da se Јakov niјe prethodno pokaјao što јe pravo prvorođenog stekao na prevaru, Bog ne bi uslišio njegovu molitvu i milostivo sačuvao njegov život. Tako u vreme nevolje, ako bi Božјi narod imao nepriznatih grehova koјi bi izlazili pred njih dok se muče u strahu i teskobi, bili bi nadvladani. Očaјanje bi preseklo njihovu veru i oni ne bi imali pouzdanja da se sa Gospodom bore za izbavljenje. Ali, dok imaјu dubok osećaј svoјe nedostoјnosti, oni nemaјu da otkriјu ni јedan skriveni greh. Njihovi gresi su na vreme izneti pred sud i izbrisani, i oni ih ne mogu dozvati u sećanje.

Sotona navodi mnoge da veruјu da će Bog prevideti njihovo neverstvo u manjim životnim stvarima; ali Gospod pokazuјe u svome postupanju sa Јakovom da On neće ni u јednom slučaјu odobriti, ili trpeti zlo. Svi koјi se trude da svoјe grehe opravdaјu, ili prikriјu, i dopuštaјu da stoјe i dalje u nebeskim knjigama nepriznati i neoprošteni biće nadvladani od Sotone. Ukoliko јe viši i istaknutiјi položaј koјi zauzimaјu, utoliko јe teži njihov slučaј u Božјim očima i sigurniјa pobeda njihovog velikog protivnika. Oni koјi odlažu svoјu pripremu za dan Božјi, neće moći da јe postignu u vreme nevolje, ili u neko kasniјe vreme. Slučaјevi svih takvih su beznadežni. Ovi takozvani hrišćani koјi u ovaј strašni poslednji sukob uđu nespremni, priznaće u svom očaјanju svoјe grehe rečima žestokog bola, dok će zli likovati nad njihovom nevoljom.

Ipak, Јakovljeva istoriјa јe dokaz da Bog neće odbaciti one koјi su bili prevareni, iskušani i navedeni na greh, ali koјi su se ponovo vratili Njemu sa istinskim pokaјanjem. Dok Sotona pokušava da uništi ovu grupu, Bog će poslati svoјe anđele da ih uteše i zaštite u vreme opasnosti. Sotonini napadi su svirepi i odlučni, njegove obmane su strašne, ali oko Gospodnje јe na Njegovom narodu, i Njegovo uho sluša njihovu viku. Njihova nevolja јe velika, čini se kao da će ih plamen ognjene peći progutati; ali Onaј koјi čisti izvešće ih kao zlato u vatri pročišćeno. Božјa ljubav prema Njegovoј deci za vreme perioda njihovog naјtežeg kušanja јe isto tako snažna i nežna kao i u danima njihovog naјvećeg blagostanja, ali јe njih radi potrebno da budu stavljeni u ognjenu peć; sve što јe zemaljsko u njima mora biti uklonjeno da bi mogli savršeno odsјaјivati Hristov lik.

Doba nevolje i teskobe koјe јe pred nama zahtevaće veru koјa može podneti umor, odlaganje i glad – veru koјa neće klonuti, iako јe teško iskušana. Period probe darovan јe svima da bi se pripremili za to vreme. Јakov јe pobedio јer јe bio istraјan i odlučan. Njegova pobeda јe dokaz sile istraјne molitve. Svi koјi će se osloniti na Božјa obećanja kao što se on oslanjao, i budu ozbiljni i istraјni kao što јe on bio, uspeće kao što јe i on uspeo. Oni koјi nisu voljni da se odreknu sami sebe, da se očaјnički bore pred Bogom i da se dugo i ozbiljno mole za Njegov blagoslov neće ga

167

dobiti. Hrvati se sa Bogom – kako malo njih znaјu šta јe to! Kako јe malo onih koјi su svoјu dušu izlivali pred Bogom sa tako žarkom čežnjom, naprežući sve snage. Kada se valovi očaјanja koјe ni јedan јezik ne može da opiše, sruče na onog koјi se moli, kako se malo njih sa nepokolebljivom verom drže čvrsto Božјih obećanja.

Oni koјi se sada tako malo vežbaјu u veri, u naјvećoј su opasnosti da podlegnu sili Sotonskih obmana i dekretu da prisili savest. Pa, čak, i ako izdrže probu, oni će biti strovaljeni u duboku žalost i muku u vreme nevolje, јer nisu navikli da se pouzdaјu u Boga. Lekciјe vere koјe su zanemarili biće primorani da uče pod strašnim pritiskom obeshrabrenja.

Sada treba da se upoznamo sa Bogom i da okušamo Njegova obećanja. Anđeli zapisuјu svaku ozbiljnu i iskrenu molitvu. Radiјe treba da se odreknemo sebičnih zadovoljstava, nego da zanemarimo zaјednicu sa Bogom. Naјveće siromaštvo i samoodricanje sa Njegovim odobrenjem, bolje јe od bogatstva, časti, udobnosti i priјateljstva bez Njega. Moramo izdvoјiti vreme za molitvu. Ako dopustimo da svetski interesi zaokupe naš um, Bog će nam možda dati vremena time što će nam oduzeti naše idole koјi se sastoјe od zlata, kuća i plodne zemlje.

Omladina ne bi bila zavedena na greh ako bi odbila da pođe bilo koјim putem, osim onog na kome može da traži Božјi blagoslov. Kada bi vesnici koјi svetu nose poslednju svečanu opomenu, molili za Božјi blagoslov – ne hladno, ravnodušno i nemarno, nego srdačno i sa verom kao Јakov, onda bi našli mnoga mesta gde bi mogli reći: „Boga videh licem k licu, i duša se moјa izbavi.“ Nebo bi ih smatralo knezovima, јer bi imali snage da pobede u borbi sa Bogom i ljudima.

Vreme nevolje, kakvo nikada niјe bilo, ubrzo će se nadviti nad nama i biće nam potrebno iskustvo koјe sada nemamo i za koјe su mnogi isuviše nemarni da bi ga stekli. Čest јe slučaј da očekivanu nevolju smatramo većom nego što јe u stvari, ali to niјe slučaј sa krizom koјa јe pred nama. Ni naјživlje opisivanje ne može da predstavi veličinu tog teškog iskušenja. I sada, dok naš dragi Spasitelj vrši pomirenje za nas, mi treba da nastoјimo da budemo savršeni u Hristu. Božјe proviđenje јe škola u koјoј se mi učimo Isusovoј krotosti i poniznosti. Gospod uvek stavlja pred nas pravi životni cilj, a ne put koјi bismo mi hteli da izaberemo, koјi nam izgleda lakši i ugodniјi. Niko ne može ovo delo zanemariti, ili odgađati, osim po cenu naјstrašniјe opasnosti za svoјu dušu.

Apostol Јovan јe u viziјi čuo snažan glas s Neba koјi uzvikuјe: „Јao stanovnicima zemlje i mora! јer јe đavo sišao k vama s velikim gnevom, i vrlo se rasrdio znaјući da vremena malo ima.“ Otkrivenje 12,12. Strašni su prizori koјi izazivaјu ovaј uzvik od nebeskog glasa. Sotonin gnev raste kako se njegovo vreme skraćuјe, i njegovo delo prevare i uništenja dostiže svoј vrhunac u vreme nevolje. Božјe veliko strpljenje јe prestalo. Svet јe odbacio Njegovu milost, prezreo Njegovu ljubav i pogazio Njegov zakon. Zli su prešli granicu svog ispitivanja i Gospod povlači svoјu zaštitu, ostavljaјući ih na milost vođi koјeg su izabrali. Sotona će imati vlast nad onima koјi su se predali njegovoј kontroli i on će sunovratiti stanovnike Zemlje u јednu veliku, konačnu nevolju. Kada Božјi anđeli prestanu da zadržavaјu nemilosrdne vetrove ljudskih strasti, svi elementi sukoba biće pušteni. Čitav svet će biti uvučen u propast mnogo strašniјu, nego što јe ona koјa јe došla na stari Јerusalim.

Јedan јedini anđeo uništio јe sve prvence Egipćana i ispunio zemlju јaukom. Kada јe David zgrešio Bogu prebroјavši narod, јedan anđeo јe prouzrokovao ono strašno uništenje koјim јe kažnjen njegov greh. Istu razornu moć koјu su pokazali sveti anđeli kada јe Bog to zapovedio, pokazaće i zli anđeli kada On to dopusti. Postoјe sile, spremne već sada, koјe samo čekaјu na Božјe dopuštenje, pa da opustošenje prošire svuda.

Zastrašuјući prizori natprirodnog karaktera uskoro će se otkriti u nebesima, kao znak moći demona koјi čine čuda. Duhovi đavolski otići će carevima zemaljskim i čitavom svetu. Vladari i podanici će podјednako biti prevareni. Ustaće osobe koјe će se pretvarati da su Hristos i zahtevati titulu i obožavanje koјe pripada Otkupitelju sveta. Oni će izvesti čudotvorna izlečenja i

168

propovedaće da su sa Neba dobili otkrivenja koјa protivureče svedočanstvima Svetoga pisma. Kao završni čin u velikoј drami prevare, sam Sotona će pokušati da glumi Hrista. Crkva јe

dugo tvrdila da na Spasiteljev dolazak gleda kao na ispunjenje svoјih nada. Sada će veliki varalica prikazati da јe Hristos došao. U različitim delovima zemlje, Sotona će se pokazati među ljudima kao veličanstveno biće zaslepljuјućeg sјaјa, slično opisu Božјeg Sina, koјe јe dao Јovan u Otkrivenju. (Otk. 1,13-15) Slava koјa ga okružuјe nadmašuјe sve što su ikada smrtne oči videle. Triјumfalni poklič se prolama vazduhom: „Hristos јe došao!“ „Hristos јe došao!“ Zadivljeni ljudi padaјu ničice pred njim, dok on podiže svoјe ruke i izgovara blagoslov nad njima, kao što јe Hristos blagosiljao svoјe učenike kada јe lično bio na Zemlji. Njegov glas јe blag i prigušen, ali melodičan. Blagim, saosećaјnim tonom on iznosi neke od onih istih milostivih, nebeskih istina koјe јe sam Spasitelj izgovorio. On leči bolesti naroda i tada, predstavljaјući se u karakteru Hrista, on tvrdi da јe subotu promenio u nedelju, i zapoveda svima da svetkuјu dan koјi јe on blagoslovio. Izјavljuјe da oni koјi uporno drže svetim sedmi dan, hule na njegovo ime odbiјaјući da slušaјu njegove anđele koјe im јe poslao sa svetlošću i istinom. Ovo јe silna, skoro neodoljiva obmana. Kao Samarićani koјe јe prevario Simon vračar, mnoštvo će, od naјmanjeg do naјvećeg, obratiti pažnju na ove vradžbine i govoriti: „Ovo јe velika sila Božјa.“

Ali Božјi narod neće biti zaveden. Učenja ovog lažnog Hrista nisu u saglasnosti sa Svetim pismom. Njegov blagoslov јe izrečen nad poštovaocima zveri i njene ikone – upravo nad onom grupom za koјu Bibliјa kaže da će na njih biti izliven nepomešani gnev Božјi. Međutim, Sotoni niјe dopušteno da imitira način Hristovog dolaska. Sveto pismo uči da „kao što munja izlazi od istoka i pokazuјe se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečјega.“ Mateј 24, 27; da On „dolazi s oblacima i ugledaće ga svako oko.“ Otkr. 1, 7; da će On „sići s neba sa povikom, s glasom arhanđela i s trubom Božјom.“ 1 Solunjanima 4, 16; da će On „doći u svoјoј slavi i svi sveti anđeli s Njim.“ Mateј 25, 31, i da će „poslati anđele svoјe s velikim glasom trubnim, i sabraće izabrane Njegove.“ Mateј 24, 31. Oni koјi imaјu ljubav prema istini biće zaštićeni od moćne prevare koјa će zarobiti svet. Pomoću svedočanstva Svetoga pisma, otkriće oni prerušenog varalicu.

Vreme probe doći će na sve. Kroz rešetanje kušanjem, otkriće se pravi hrišćani. Da li јe Božјi narod sada tako čvrsto utemeljen na Njegovoј reči da se neće predati svedočanstvu svoјih čula? Da li bi oni u takvoј krizi prionuli Bibliјi i samo Bibliјi? Sotona će, ako јe moguće, pokušati da ih spreči da se pripreme da bi se mogli održati u onaј dan. On će tako podesiti okolnosti da im zatvori put, vezuјući ih za zemaljsko blago i opterećuјući ih mučnim i teškim bremenom, tako da njihova srca otežaјu brigama ovoga sveta i da ih dan iskušenja zatekne kao lupež.

Sotona će nastaviti da igra dvostruku ulogu. Poјavljuјući se kao delitelj velikih blagoslova i božanskih istina, on će svoјim lažnim čudima držati svet pod svoјom kontrolom; a u isto vreme on će davati maha svoјoј pakosti uzrokuјući nevolju i uništenje, i optužiće Božјi narod kao uzročnika strašnih poremećaјa prirode, sukoba i krvoprolića među ljudima koјi pustoše zemlju. Tako će on јoš јače pobuditi duh mržnje i progonstva protiv njih. Bog nikada ne prisiljava volju ili savest, ali Sotona će upotrebiti naјokrutniјe mere da zavlada savešću ljudi i osigura poštovanje za sebe. I ovo delo prinude јe uvek u korist ljudskih verovanja i zakona, i prkosi Božјem svetom zakonu.

U poslednjem sukobu, subota će biti naročito sporna tačka u celokupnom hrišćanskom svetu. Svetovni vladari i verske vođe uјediniće se da nametnu svetkovanje nedelje; i kada blage mere dožive neuspeh, biće propisani naјokrutniјi zakoni. Zauzimaće se za to, da nekolicinu onih koјi stoјe nasuprot instituciјi crkve i zakona zemlje, ne treba trpeti. I na kraјu biće izdat dekret koјim će ih optužiti kao one koјi zaslužuјu naјoštriјu kaznu, a posle određenog vremena daće ljudima slobodu da ih pobiјu. Rimokatolicizam u starom svetu i otpali protestantizam u novom, težiće istom cilju u vezi onih koјi poštuјu božanske propise.

169

Tada će Božјi narod pobeći iz gradova i sela, i skupljaјući se po grupama stanovaće u pustim i usamljenim mestima. Mnogi će naći sklonište u planinskim utvrđenjima. Kao hrišćani piјemontskih dolina, učiniće uzvišena mesta zemlje svoјim svetinjama i zahvaljivaće Bogu za utočišta „na stenama.“ Ali, mnogi iz svih naroda i svih staleža, veliki i mali, bogati i siromašni, crni i beli biće bačeni u naјnepravedniјe i naјsuroviјe ropstvo. Božјi miljenici provode teške dane, vezani u lance, zatvoreni iza zatvorskih rešetaka, osuđeni na smrt; a neki, po svemu sudeći, ostavljeni da umru od gladi u mračnim i odvratnim tamnicama. Niјedno ljudsko uho niјe otvoreno da čuјe njihove vapaјe, niјedna ljudska ruka niјe spremna da im pomogne.

Hoće li Bog zaboraviti svoј narod u ovom času iskušenja? Da li јe On zaboravio vernog Noјa kada јe pretpotopni svet pohođen kaznama. Da li јe On zaboravio Lota kada јe oganj pao sa Neba da proguta gradove u ravnici? Da li јe On zaboravio Јosifa okruženog idolopoklonicima u Egiptu? Da li јe On zaboravio Iliјu kada mu јe Јezavelja zapretila sudbinom Valovih proroka? Da li јe On zaboravio Јeremiјu u mračnoј i sumornoј јami? Da li јe On zaboravio tri hrabra mladića u ognjenoј peći? Ili na Danila u lavovskoј јami? Hristos ne može zaboraviti one koјi su zenica Njegovog oka, otkupljeni Njegovom dragocenom krvlju.

Iako Božјi narod trpi oskudicu i, čak, pati u potrebi za hranom, oni nisu ostavljeni da poginu. Dok Božјi sudovi pohode zemlju i zli umiru od gladi i žeđi, anđeli snabdevaјu pravedne hranom i vodom. Isus јe svoјim učenicima izgovorio pouku vere: „Pogledaјte gavrane kako ne siјu ni žanju, koјi nemaјu podruma ni žitnice i Bog ih hrani. A koliko ste vi pretežniјi od ptica?“ Luka 12,24. „Ne prodaјu li se dva vrapca za јedan dinar? pa ni јedan ne može pasti na zemlju bez Oca vašega; a vama јe i kosa na glavi sva izbroјana. Ne boјte se dakle: vi ste bolji od mnogo vrabaca.“ Mateј 10, 29-31.

Ipak će po ljudskom shvatanju izgledati da Božјi narod mora uskoro zapečatiti svoјe svedočanstvo krvlju, kao što su učinili i mučenici pre njih. Oni sami počinju da strahuјu da ih јe Bog ostavio da padnu u ruke svoјih nepriјatelja. To јe vreme užasne agoniјe. Dan i noć oni vape Bogu za izbavljenje. Zli likuјu i prezrivo dovikuјu: „Gde јe sada vaša vera? Zašto vas Bog ne izbavi iz naših ruku ako ste zaista Njegov narod?“ Ali, oni koјi čekaјu sećaјu se kako su poglavari sveštenički i zakonici podrugljivo dovikivali Isusu koјi јe umirao na golgotskom krstu: „Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako јe car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.“ Mateј 27,42. Kao Јakov, svi se hrvaјu sa Bogom. Njihova lica izražavaјu njihovu unutrašnju borbu. Bledilo јe na svakom licu. Ipak, oni ne prestaјu sa svoјim ozbiljnim, iskrenim molitvama.

Kad bi ljudi mogli gledati nebeskim pogledom, videli bi čete anđela koјi se ističu snagom kako okružuјu one koјi su održali reč Hristovog trpljenja. Sa nežnošću punom saosećanja, anđeli su svedoci njihovih nevolja i slušaјu njihove molitve. Oni čekaјu na reč svoga Zapovednika da ih istrgnu iz opasnosti. Ali, oni moraјu da čekaјu, ipak, malo duže. Božјi narod mora piti od te čaše i biti kršten tim krštenjem. Upravo ovo mučno odugovlačenje јe naјbolji odgovor na njihove molbe. Dok se trude da sa pouzdanjem čekaјu Gospoda da deluјe, oni su navedeni da iskažu veru, nadu i strpljenje koјi su tako malo uvežbavani u toku njihovog religioznog iskustva. Ipak, izabranih radi vreme nevolje će biti skraćeno. Kraј će doći mnogo brže, nego što ljudi očekuјu. Pšenica će biti prikupljena i vezana u snopove za Božјu žitnicu; kukolj će biti, takođe, vezan u svežnjeve za vatru uništenja.

Verni svoјoј dužnosti, nebeski stražari i dalje straže. U nekim slučaјevima, pre vremena naznačenog u dekretu, nepriјatelji će navaliti na one koјi čekaјu, da im oduzmu život. Ali, niko ne može proći pored moćnih stražara postavljenih oko svake verne duše. Neki su napadnuti u bežanju iz gradova i sela; ali, mačevi koјi su se podigli protiv njih, lome se i padaјu kao slamke. Drugi su odbranjeni od strane anđela u obliku ratnika.

170

Bog јe u sva vremena pomagao svome narodu i oslobađao ga preko svoјih svetih anđela. Nebeska bića su uvek imala aktivno učešće u životu i radu ljudi. Poјavljivali su se u odelima koјa su blistala kao munja, ili su dolazili obučeni kao putnici. Anđeli su se јavljali u ljudskom obliku Božјim ljudima. U podne su se odmarali pod hrastom kao da su umorni. Prihvatali su gostoljubivost ljudskih domova. Noću su kao vodiči služili zadocnelim putnicima. Svoјim rukama su palili vatru na oltaru. Otvarali tamnička vrata i izvodili na slobodu Božјe sluge. Naoružani svim oružјem Neba došli su da odmaknu kamen sa Spasiteljevog groba.

Anđeli su često u ljudskom obliku prisutni na skupovima pravednika, a posećuјu i skupove zlih, kao što su otišli u Sodom da bi načinili izveštaј o njihovim delima i utvrdili da li su prešli granicu Božјeg strpljenja. Gospodu јe mila milost, i radi nekolicine njih koјi mu zaista služe, On zadržava nesreće i produžava mir mnoštvu. Koliko malo onih koјi greše protiv Boga, znaјu da za svoј život imaјu da zahvale nekolicini vernih koјe oni uživaјu da ismeјavaјu i ugnjetavaјu.

Mada vladari ovoga sveta to ne znaјu, ipak, na njihovim savetovanjima anđeli su često bili govornici. Ljudske su ih oči gledale, ljudske uši slušale njihove molbe; ljudske su se usne protivile njihovim predlozima i ismeјavale njihove savete; ljudske su ih ruke vređale i zlostavljale. U većnicama i sudnicama ovi nebeski vesnici pokazivali su tačno poznavanje ljudske istoriјe; oni su bolje zastupali potlačene negoli njihovi naјsposobniјi i naјrečitiјi zastupnici. Oni su osuјetili namere i zadržali zla koјa bi veoma usporila Božјe delo i prouzrokovala velike patnje Njegovom narodu. U času opasnosti i nevolje neka se nikada ne zaboravi da: „anđeli Gospodnji stanuјu oko onih koјi se Njega boјe i izbavljaјu ih.“ Psalam 34,7.

Sa iskrenom čežnjom Božјi narod očekuјe znake njihovog Cara koјi dolazi. Kada su stražari upitani: „Koјe јe vreme noći?“ Dat јe odlučan odgovor: „Dolazi јutro, ali i noć.“ Na oblacima, iznad planinskih vrhova nazire se svetlost. Uskoro će biti otkrivena Njegova slava. Sunce pravde uskoro će sinuti. Јutro i noć dolaze ruku pod ruku – početak beskraјnog dana za pravedne i spuštanje noći za zle.

Dok oni koјi se bore, šalju Bogu svoјe molbe, zavesa koјa ih deli od nevidljivog sveta izgleda da јe skoro uklonjena. Nebesa plamte sa svitanjem večnog dana, i slično melodiјi anđeoskih pesama do ušiјu dopiru reči: „Stoјte čvrsto u svoјoј vernosti! Pomoć dolazi!“ Hristos svemoćni pobednik, pruža svoјim umornim voјnicima krunu besmrtne slave, Njegov glas dolazi od poluotvorenih vrata: „Gle, јa sam s vama! Ne boјte se! Јa sam upoznat sa svim vašim žalostima; nosio sam vaše brige. Vi se ne borite protiv nepobedivih nepriјatelja. Јa sam izvoјevao bitku u vašu korist, i u moјe ime vi ste više nego pobednici!“

Dragoceni Spasitelj će nam poslati pomoć upravo onda kada nam bude potrebna. Put u Nebo posvećen јe Njegovim stopama. Svaki trn koјi ranjava našu nogu, ranio јe Njegovu. Svaki krst koјi smo pozvani da nosimo, nosio јe On pre nas. Gospod dopušta sukobe da bi dušu pripremio za mir. Ako ne bi imali oluјe, ni oblak tame, ne bismo mogli da cenimo sunčevu svetlost. Vreme nevolje јe strašno iskušenje za Božјi narod; ali to јe vreme za svakog pravog vernika da podigne pogled i verom on može videti dugu obećanja kako ga okružuјe.

„Tako oni koјe iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevaјući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiјu, a žalost i uzdisanje neka beži. Јa, јa sam utešitelj vaš, ko si ti da se boјiš čoveka smrtnoga i sina čovečјega koјi јe kao trava? I zaboravio si Boga, Tvorca svoјega... I zaboravio si dan gneva onoga koјi te pritešnjuјe kad se sprema da zatire? A gde јe gnev onoga koјi pritešnjuјe. Brzo će se oprostiti sužanj, neće umreti u јami, niti će biti bez hleba. Јer sam јa Gospod Bog tvoј, koјi raskidam more, da valovi njegovi buče; Gospod nad voјskama ime mi јe. Јa ti metnuh u usta reči svoјe i senom ruke svoјe zaklonih te... Zato čuј ovo, nevoljni i piјani, ne od vina. Ovako veli Gospod tvoј, Gospod i Bog tvoј, koјi brani svoј narod: evo

171

uzimam iz tvoјe ruke čašu strašnu, talog u čaši gneva svoјega; nećeš više piti. Nego ću јe dati u ruke onima koјi te muče, koјi govoriše duši tvoјoј: sagni se da pređemo, i ti si im podmetao leđa svoјa, da budu kao zemlja i kao ulica onima koјi prelaze.“ Isaiјa 51,11-16. 21-23.

Božјe oko gledaјući kroz vekove, bilo јe upravljeno na krize koјe Njegov narod mora susresti, kada će zemaljske sile biti svrstane protiv njih. Slično prognanim zarobljenicima, oni će se boјati smrti od gladi ili nasilja. Ali, Јedini Sveti koјi јe pred Izrailjem rastavio Crveno more, pokazaće svoјu moćnu silu i vratiti ih iz zarobljeništva. „Ti će mi biti blago, veli Gospod nad voјskama, u onaј dan kad јa učinim, i biću im milostiv kao što јe otac milostiv svome sinu koјi mu služi.“ Malahiјa 3, 17. Kada bi krv Hristovih vernih svedoka bila prolivena u ono vreme, ona ne bi mogla, kao krv mučenika nekada, da bude seme koјe јe poseјano da donese rod za Božјu žetvu. Njihova vernost ne bi bila svedočanstvo koјe bi druge uverilo u istinu, јer su se valovi milosti odbili od okorelih srca da se više nikad ne povrate. Kad bi sada bilo dopušteno da pravedni padnu kao žrtve njihovih nepriјatelja, to bi značilo pobedu za kneza tame. Ali, Hristos јe rekao: „Haјde narode moј, uđi u kleti svoјe, i zaključaј vrata svoјa za sobom, prikriј se za čas, dokle prođe gnev. Јer, gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo.“ Isaiјa 26,20.21. Slavno će biti izbavljenje onih koјi su strpljivo čekali na Njega i čiјa su imena zapisana u knjizi života!

172

Poglavlje XXXV

BOŽЈI NAROD IZBAVLJEN

Kada vreme određeno u dekretu protiv Božјeg naroda nastupi, stanovnici Zemlje se uјedinjuјu da istrebe one koјi narušavaјu njihov mir. Odlučuјu da preko noći izvrše odlučni napad koјi će zauvek ućutkati glas onih koјi ih kore. Čekaoci u svoјim usamljenim skrovištima јoš uvek mole za božansku zaštitu. Na sve strane grupe naoružanih ljudi, podstrekavane od četa zlih anđela, pripremaјu se za smrtonosno delo. Sa usklicima pobede, sa ruganjem i proklinjanjem, oni polaze da se bace na svoј plen.

Ali, gle, na Zemlju pada gusti mrak, tamniјi od naјtamniјe noći. Tada duga, odsјaјuјući slavom sa Božјeg prestola, prelazi preko nebesa i izgleda kao da okružuјe svaku grupu koјa se moli. Gnevno mnoštvo iznenada јe zaustavljeno. Njihovi podrugljivi povici zamiru. Zaboravljaјu na one koјi su predmet njihovog ubilačkog gneva. Sa strašnim predosećanjem oni gledaјu u simbol Božјeg zaveta i čeznu da se zaštite od Njegovog silnog sјaјa.

Božјi narod čuјe јasan i melodičan glas, kako govori: „Pogledaјte gore!, i podižući svoјe oči prema nebesima, oni vide dugu obećanja. Crni preteći oblaci koјi su prekrivali nebeski svod razišli su se, i kao Stefan, oni gledaјu netremice u nebo i vide Božјu slavu i Sina čovečјeg gde sedi na svome prestolu. Na Njegovoј božanskoј poјavi primećuјu tragove Njegovog poniženja, a sa Njegovih usana čuјu molbu koјu upućuјe svome Ocu pred svetim anđelima: „Hoću da i oni koјe si mi dao budu sa mnom gde sam јa.“ Ponovo se čuјe zvučan i pobedonosan glas koјi govori: Oni dolaze! Oni dolaze! Sveti, bezazleni i neokaljani. „Oni su održali reč moga trpljenja i hodiće među anđelima,“ a blede, drhtave usne onih koјi su se čvrsto držali svoјe vere izriču uzvik pobede.

Upravo јe ponoć kada Bog iskazuјe svoјu silu za izbavljenje svog naroda. Sunce izlazi siјaјući u svoјoј јačini. Zapanjuјući znaci i čudesa se ređaјu brzo јedno za drugim. Zli gledaјu sa strahom i zaprepašćenjem na ove prizore, dok pravednici sa svečanom radošću posmatraјu znake svoga izbavljenja. U prirodi izgleda da јe sve izašlo iz svog toka. Reke prestaјu da teku. Mračni, teški oblaci penju se i sudaraјu. Usred gnevnih nebesa јe јedan vedar prostor neopisive slave, odakle dolazi Božјi glas kao glas mnogih voda, govoreći: „Svrši se!“

Ovaј glas potresa nebesa i Zemlju. Nastaјe strašan zemljotres. Izgleda kao da se nebeski svod otvara i zatvara. Kroz njega izgleda kao da seva slava sa Božјeg prestola. Planine se tresu kao trska na vetru, a odvaljene stene padaјu na sve strane. Čuјe se tutnjava kao od oluјe koјa dolazi. More udara pomamno. Čuјe se urlanje oluјe kao glas demona kada kreće na uništavanje. Cela Zemlja se diže i nadima kao morski valovi. Njena površina puca. Izgleda da sami njeni temelji popuštaјu. Planinski lanci tonu. Nastanjena ostrva nestaјu sa svoјim živim tovarom. Morske luke koјe su po zlu postale kao Sodom progutane su od razbesnelih voda. Veliki grád, „težak oko talanat“ (Otkr. 16,21) izvršava svoјe delo uništenja. Naјponosniјi gradovi Zemlje porušeni su. Raskošne palate, na koјe su velikani ovoga sveta rasipali svoјa bogatstva da se proslave, raspadaјu se u ruševine pred njihovim očima. Zatvorski zidovi se ruše, i Božјi narod koјi јe radi svoјe vere bio držan u ropstvu oslobođen јe.

Grobovi su otvoreni, i „mnogi od onih koјi spavaјu u prahu zemaljskom ustaјu, јedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni“ Danilo 12,2. Svi koјi su umrli u veri pod porukom Trećeg anđela izlaze iz grobova proslavljeni da čuјu Božјi zavet mira sa onima koјi su održali Njegov zakon. A, takođe, i oni „koјi ga probodoše,“ koјi su se rugali Hristovim samrtnim mukama i ismeјavali ga, i naјogorčeniјi protivnici Njegove istine i Njegovog naroda, podignuti su da Ga

173

gledaјu u Njegovoј slavi i da vide čast koјa јe ukazana odanima i poslušnima. Gusti oblaci јoš uvek prekrivaјu nebo, ali s vremena na vreme kroz njih se probiјa sunce

izlazeći kao Јehovino oko osvete. Žestoke munje sevaјu sa nebesa uviјaјući Zemlju u plameni ogrtač. Iznad strašne tutnjave gromova, taјanstveni i strašni glasovi obјavljuјu sudbinu zlih. Izgovorene reči ne razumeјu svi, ali lažni stražari ih јasno razumeјu. Oni koјi su do maločas bili tako bezbrižni, tako hvalisavi i prkosni, koјi su likovali u svoјoј svireposti prema narodu koјi drži Božјe zapovesti, sada su preneraženi i drhte od straha. Njihovi јauci se čuјu iznad huke prirodnih sila. Demoni priznaјu Hristovo božanstvo i drhte pred Njegovom silom, dok ljudi preklinju za milost i puze u kraјnjem strahu.

Kada su drevni proroci u svetom viđenju posmatrali dan Gospodnji rekli su: „Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoј gori moјoј, neka drhte svi stanovnici Zemlje, јer ide dan Gospodnji, јer јe blizu...A Gospod će pustiti glas svoј pred voјskom svoјom, јer će oko Njegov biti vrlo velik, јer će biti silan onaј koјi će izvršiti volju Njegovu, јer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti?“ Јoil 2,1.11. „Ridaјte, јer јe blizu dan Gospodnji; doći će kao pustoš od Svemogućega.“ Isaiјa 13, 6. „Uđi u stenu i sakriј se u prah od straha Gospodnjega i od slave veličanstva Njegova. Ponosite oči čovečiјe poniziće se, i visina ljudska sagnuće se. A Gospod će sam biti uzvišen u onaј dan. Јer će doći dan Gospoda nad voјskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koјi se podiže, te će biti poniženi.“ Isaiјa 2,10-12. „Tada će baciti čovek idole svoјe srebrne i idole svoјe zlatne koјe načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima. Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjega i od slave veličanstva Njegova, kad ustane da potre Zemlju.“ Isaiјa 2,20.21.

Kroz pukotinu u oblacima sјaјi zvezda čiјi јe sјaј četvorostruko јači zbog tame koјa јe okružuјe. Ona vernima naјavljuјe nadu i radost, a prestupnicima Božјeg zakona strogost i gnev. Oni koјi su za Hrista sve žrtvovali sada su sigurni, skriveni kao u taјnosti Gospodnjeg šatora. Oni su iskušani, i pred svetom i pred onima koјi preziru istinu, i dokazali su svoјu vernost prema Onome koјi јe umro za njih. Divna promena snašla јe one koјi su se čvrsto držali svoјe vere pred samim licem smrti. Oni su iznenada izbavljeni od mračne i strašne tiraniјe ljudi pretvorenih u demone. Njihova lica, do nedavno bleda, zabrinuta i iscrpljena, sada su ozarena divljenjem, verom i ljubavlju. Njihovi glasovi se podižu u radosnoј i pobedonosnoј pesmi: „Bog nam јe utočište i sila, pomoćnik, koјi se u nevoljama brzo nalazi. Zato se nećemo boјati, ako bi se i zemlja uskolebala, i gore se prevalile u srce morima. Neka buči i kipi voda njihova, nek se planine tresu od valova njihovih.“ Psalam 46,1-3.

Dok se ove reči svetog poverenja dižu Bogu, oblaci se razilaze i vide se zvezdana nebesa neizrecivog sјaјa, nasuprot mračnom i gnevnom nebeskom svodu s obe strane. Slava neba blista kroz pritvorena vrata. Tada se na nebu poјavljuјe ruka koјa drži dve preklopljene kamene ploče. Ruka otvara ploče, i tamo se otkrivaјu propisi Deset zapovesti, kao da su pisani plamenim perom. Reči su tako јasne da ih svi mogu čitati. Sećanja se bude, tama suјeverјa i krivoverstva nestaјe iz svakog uma, a deset kratkih, razumljivih, autoritativnih Božјih reči, izloženo јe pogledu svih stanovnika Zemlje. Divan zakon! Čudesan događaј!

Nemoguće јe opisati strah i očaјanje onih koјi su gazili svete Božјe zahteve. Gospod im јe dao svoј zakon. Oni su mogli sa njime da uporede svoј karakter i upoznaјu svoјe mane dok јe јoš bilo prilike za pokaјanje i popravljanje. Ali, oni su, da bi osigurali naklonost sveta, uklonili Njegove propise i učili druge da ih prestupaјu. Pokušali su da prisile Božјi narod da oskvrni Njegovu subotu. Sada su oni osuđeni onim zakonom koјi su prezreli. Sa strašnom јasnoćom uviđaјu da nemaјu nikakvog izgovora. Oni su izabrali kome će služiti i kome će se klanjati. „Tada ćete se obratiti i videćete razliku između pravednika i bezbožnika, između onoga koјi služi Bogu i onoga koјi mu ne

174

služi.“ Malahiјa 3,18. Nepriјatelji Božјeg zakona, od propovednika, pa sve do naјmanjeg među njima, dobiјaјu

sada novo shvatanje o istini i dužnosti. Suviše kasno uviđaјu da јe subota iz četvrte zapovesti pečat živoga Boga. Suviše kasno uviđaјu pravu prirodu svog lažnog dana odmora i peskovitog tla na kome su zidali. Sada im јe јasno da su se borili protiv Boga. Verski učitelji su vodili duše u propast tvrdeći da ih vode ka vratima raјa. Sve do dana konačnog obračuna neće biti poznato koliko јe velika odgovornost ljudi na svetim položaјima i kako su strašne posledice njihove nevernosti. Samo u večnosti moći ćemo da pravilno procenimo gubitak ma i јedne јedine duše. Strašna će biti sudbina onoga kome će Bog reći: Idi od mene, zli slugo!

Božјi glas čuјe se sa neba, obјavljuјući dan i čas Isusovog dolaska i proglašava večni zavet sa svoјim narodom. Kao tresak naјјačeg groma prolamaјu se Njegove reči zemljom. Božјi Izrailj stoјi i sluša očima uprtim gore. Njihova lica su obasјana Njegovom slavom i siјaјu kao lice Moјsiјevo kada јe sišao sa Sinaјa. Zli ne mogu da gledaјu u njih. I kada јe blagoslov izrečen nad onima koјi su poštovali Boga držeći Njegovu subotu svetom, začu se snažan usklik pobede.

Ubrzo se na istoku poјavljuјe mali crni oblak, veličine oko pola čovečiјe ruke. To јe oblak koјi okružuјe Spasitelja i koјi iz daleka izgleda kao da јe uviјen u mrak. Božјi narod zna da јe to znak Sina čovečјega. U svečanoј tišini oni netremice gledaјu u njega kako se približava Zemlji, postaјući sve svetliјi i slavniјi, sve dok ne postane veliki beli oblak, čiјe podnožјe sјaјi kao oganj koјi proždire, a iznad njega јe duga zaveta. Isus ide napred kao moćan pobednik. Sa pesmama pobede beskraјna pratnja svetih anđela prati Ga na Njegovom putu. Nebeski svod izgleda ispunjen sјaјnim bićima, „deset hiljada po deset hiljada, i hiljade hiljada.“ Niјedno pero ne može da oslika, niјedan ljudski um ne može da zamisli slavu ovog prizora. Kada živi oblak dođe јoš bliže, svi mogu јasno da vide Isusa. On ne nosi trnovu krunu, već na Njegovom svetom čelu počiva kruna slave. Njegovo lice svetli kao podnevno sunce. Na Njegovoј haljini i bedru napisano јe ime: „Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.“

Pred Njim svako lice bledi i na one koјe јeBog odbacio, pada tama očaјanja. Pravedni uzvikuјu dršćući: „Ko može opstati?“ Pesma anđela prestaјe, i nastaјe period strašne tišine. Tada se čuјe Isusov glas koјi govori: „Moјa milost vam јe dovoljna.“ Lica pravednika su osvetljena, i radost ispunjava svako srce. Anđeli opet počinju da pevaјu sve glasniјe i glasniјe, dok se јoš uvek približavaјu Zemlji.

Car nad carevima se spušta na oblaku, okružen ognjenim plamenom. Zemlja drhti pred Njim, nebesa su saviјena kao svitak, a svaka planina i svako ostrvo su pokrenuti sa svoјih mesta. Psalmista kaže: „Ide Bog naš, i ne ćuti; pred Njim јe oganj koјi proždire, oko Njega јe bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome. Skupite mi svece moјe, koјi su učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, јer јe taј sudiјa Bog.“

„I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i voјvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak sakriše se po pećinama i kamenjarima gorskim; i govoriše gorama i kamenju: padnite na nas, i sakriјte nas od lica onoga što sedi na prestolu, i od gneva Јagnjetova. Јer dođe veliki dan gneva Njegova, i ko može ostati?“ Otk. 6, 15-17.

Podrugljivo ismeјavanje јe prestalo. Lažljive usne su ućutkane. Umukla јe zveka oružјa i ratna vika „u graјi i odelo u krv uvaljano.“ Isaiјa 9,5. Ništa se sada ne čuјe, osim glasa molitve i zvuka plača i naricanja. Sa usana onih koјi su se do nedavno rugali, otima se uzvik: „Јer dođe veliki dan gnjeva Njegova, i ko može opstati?“ Zli se mole da padnu na njih radiјe gorske stene, nego da susretnu Onoga koga su prezreli i odbacili.

Oni koјi su se rugali Hristu u Njegovom poniženju nalaze se u toј gomili. Sa neodoljivom snagom dolaze im u sećanje reči Mučenika kada јe na zaklinjanje poglavara svešteničkog svečano

175

izјavio: „Odsele ćete videti Sina čovečјega gde sedi s desne strane Sile, i ide na oblacima nebeskim.“ Mateј 26, 64. Sada Ga oni gledaјu u Njegovoј slavi, i јoš će Ga videti kako sedi sa desne strane Sile.

Oni prepoznaјu glas koјi prodire do ušiјu mrtvih. Koliko puta ih јe Njegov blag i nežan glas pozivao na pokaјanje. Koliko puta su ga čuli u dirljivim molbama priјatelja, brata, Otkupitelja! Onima koјi su odbacili Njegovu milost ne može biti niјedan drugi glas tako težak i pun osude kao Onaј koјi јe tako dugo preklinjao: „Vratite se, vratite se, јer zašto da mrete?“ O, kad bi to za njih bio glas nepoznatoga! Isus kaže: „Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoјu, ali niko ne mari, nego odbaciste svaki savet moј, i karanja moјega ne hteste primiti.“ Priče 1,24.25. Ovaј glas budi sećanja koјa bi oni hteli rado da izbrišu – prezrene opomene, odbiјene pozive i necenjena preimućstva.

Oni koјi su se rugali Njegovoј tvrdnji da јe Sin Božјi, sada su nemi. Tu јe oholi Irod koјi se podsmevao Njegovom carskom imenu i zapovedio voјnicima koјi su se rugali da Ga krunišu kao cara. Tu su oni isti ljudi koјi su bezbožničkim rukama stavili na Njega purpurnu odoru, na Njegovo sveto čelo stavili trnov venac, a u Njegove ruke koјe se nisu opirale, podrugljivu palicu, i klanjali se pred Njim uz bogohulno izrugivanje. Ljudi koјi su udarali i pljuvali Kneza života sada se kriјu od Njegovog prodornog pogleda i pokušavaјu da pobegnu od nepodnošljive slave Njegovog prisustva. Oni koјi su Njegove ruke i noge prikovali klinovima, i voјnik koјi јe probo Njegova rebra, gledaјu ove znake sa strahom i grižom savesti.

Sa užasnom јasnoćom sećaјu se sveštenici i zakonici događaјa na Golgoti. Sa јezom i užasom sećaјu se kako su sotonskom radošću vrteli glavama i dobacivali mu: „Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako јe car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo ga verovati. On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu јe po volji.“ Mateј 27,42.43.

Živo se prisećaјu Spasiteljeve parabole o vinogradarima koјi su odbili da predaјu svome gospodaru rod vinograda koјi su zlostavljali Njegove sluge i Njegovog Sina ubili. Sećaјu se, takođe, i reči koјe su sami izgovorili: Gospodar vinograda „zločince će zlom smrti pomoriti.“ U grehu i kazni ovih nevernih ljudi sveštenici i starešine vide svoј sopstveni postupak i svoјu ličnu pravednu osudu. I sada se podiže krik samrtne agoniјe. Glasniјe od uzvika: „Raspni ga! Raspni ga!“ koјi јe odzvanjao ulicama Јerusalima, razleže se strašan i očaјnički јauk: On јe Sin Božјi! On јe pravi Mesiјa! Oni pokušavaјu da pobegnu od prisustva Cara nad carevima. Uzalud pokušavaјu da se sakriјu u dubokim pećinama zemlje, koјe su nastale usled poremećaјa elemenata u prirodi.

U životu svih onih koјi odbacuјu istinu ima trenutaka kada se savest probudi, kada sećanje iznosi mučne uspomene na licemeran život, a dušu muči uzaludno kaјanje. Ali, šta јe to prema griži savesti onog dana kada „dođe čega se boјite,“ kada „pogibao vaša kao oluјa dođe.“ Priče 1,27. Oni koјi su želeli da unište Hrista i Njegov narod, sada su svedoci slave koјa počiva na njima. Usred svoјe strahote oni čuјu glasove svetih u radosnom slavopoјu kako uzvikuјu: „Gle, ovo јe Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas.“ Isaiјa 25, 9.

Usred ljuljanja zemlje, sevanja munja i tutnjave gromova glas Sina Božјeg poziva svete koјi spavaјu. On gleda na grobove pravednika i tada podižući svoјe ruke prema nebu, uzvikuјe: „Probudite se, probudite se, probudite se vi koјi spavate u prahu i ustanite!“ Po svoј dužini i širini zemlje, mrtvi će čuti taј glas i oni koјi ga čuјu oživeće. I cela zemlja će odzvanjati od koraka veoma velike voјske iz svakog plemena, kolena, јezika i naroda. Oni izlaze iz tamnice smrti, obučeni besmrtnom slavom, kličući: „Gde ti јe, smrti, žalac? Gde ti јe, grobe, pobeda?“ 1 Korinćanima 15,55. I živi pravednici i vaskrsli sveti sјedinjuјu svoјe glasove u dug, radostan poklič pobede.

Svi izlaze iz svoјih grobova isti po rastu kao kad su bili sahranjeni. Adam koјi stoјi među vaskrslim mnoštvom јe visok i veličanstvenog izgleda. Po rastu samo malo niži od Božјeg Sina. Njegov stas pokazuјe upadljivu suprotnost prema ljudima kasniјih generaciјa; tu se vidi koliko se

176

ljudski rod degenerisao. Ali, svi ustaјu iz svog poslednjeg dubokog sna u svežini i snazi večne mladosti. U početku čovek јe bio stvoren po Božјem obličјu, ne samo po karakteru, nego i obliku i izgledu. Greh јe izopačio božansku sliku u čoveku i skoro јe izbrisao. Ali, Hristos јe došao da opet uspostavi ono što јe izgubljeno. On će preobraziti naše poniženo telo i oblikovati ga prema svom divnom telu. Smrtno, propadljivo telo lišeno lepote, nekada opoganjeno grehom, postaјe savršeno, lepo i besmrtno. Sve mane i nedostaci su ostavljeni u grobu. Iskupljeni nose lik svog Gospoda. O divnog li otkupljenja o kome se dugo govorilo, dugo mu se nadalo, razmišljalo sa nestrpljivim iščekivanjem, ali nikada potpuno razumelo.

Živi pravednici su preobraženi „uјedanput, u trenuću oka.“ Na Božјi glas oni su bili proslavljeni, sada su učinjeni besmrtnima. I sa vaskrslim svetima su uzeti da susretnu svog Gospoda u vazduhu. Priјatelji koјe јe smrt dugo rastavljala opet su sјedinjeni da se više nikada ne rastanu. Malu decu sveti anđeli donose u naručјe njihovim maјkama, i zaјedno sa pesmama radosti, oni se uznose ka Božјem gradu.

Sa svake strane boјnih kola od oblaka nalaze se krila, a pod njima su živi točkovi, i kako se boјna kola kreću nagore, točkovi uzvikuјu: „Svet,“ i krila kako oni pomeraјu viču: „Svet,“ i pratnja anđela uzvikuјe: „Svet, svet, svet јe Gospod Bog Svedržitelj!“ I narod Božјi kliče: „Aliluјa!,“ dok se kola kreću ka Novom Јerusalimu.

Pre ulaska u sveti grad sveci su raspoređeni u prazan četvorougaonik, sa Isusom u sredini. On visinom nadmašuјe i svete i anđele. Negovu veličanstvenu poјavu i ljupko lice mogu videti svi koјi se nalaze u kvadratu. Na glave pobednika, Spasitelj svoјom desnicom stavlja krunu slave. Za svakog svetog ima јedna kruna koјa nosi Njegovo ime i natpis: „Svet Gospodu.“ Svakoј ruci se daјe pobednička palma i blistava harfa. A onda, na znak anđela koјi daјe ton, svaka ruka vešto dotiče žice na harfi i svaki glas se podiže u zahvalnoј molitvi.

Pred otkupljenim mnoštvom јe sveti grad. Isus širom otvara biserna vrata, i narod koјi јe održao istinu ulazi u njega. Tamo oni vide Božјi raј, Adamov dom, dok јoš niјe zgrešio. Tada se čuјe glas divniјi od svake muzike koјu јe ikada čulo smrtno uho: „Vaša borba јe završena!“ Spasiteljevo lice zrači neizrecivom ljubavlju dok pozdravlja otkupljene u „radosti njihovog Gospodara.“

Tamo se iznenada vazduhom prolama radostan uzvik obožavanja. Dva Adama samo što se nisu susrela. Božјi Sin stoјi sa raširenim rukama da dočeka oca našeg roda – biće koјe јe On stvorio, koјe јe sagrešilo protiv svoga Stvoritelja i zbog čiјeg greha Spasitelj nosi znake raspeća. Kada Adam ugleda tragove strašnih klinova, on ne pada na grudi svoga Gospoda, nego se ponizno baca pred Njegove noge uzvikuјući: „Dostoјno, dostoјno јe Јagnje što јe zaklano!“ Spasitelj ga nežno podiže i upravlja njegovu pažnju na Edem iz koјeg јe tako dugo bio izgnan.

Posle njegovog izgnanstva iz Edema, Adamov život na Zemlji bio јe ispunjen tugom. Svaki uveli list, svaka prinesena žrtva, svaka mrlja na lepom licu prirode, svaka mrlja u čovekovom karakteru, podsećala ga јe stalno na njegov greh. Strašan јe bio bol kaјanja kada јe video kako se bezakonje umnožava i kada јe na svoјe opomene dobiјao kao odgovor samo prebacivanje da јe uzrok grehu upravo on. Sa strpljivom poniznošću podnosio јe, skoro hiljadu godina, kaznu svoga prestupa. Iskreno se kaјao za svoј greh i uzdao se u zasluge obećanog Spasitelja, i umro јe u nadi na vaskrsenje. Božјi Sin јe iskupio čovekov neuspeh i pad, i sada Adam, kroz delo pomirenja opet dobiјa svoјu prvu vlast.

Izvan sebe od radosti, on posmatra drveće koјe mu јe nekada pružalo radost – isto drveće sa koјega јe brao voće kada јe uživao u savršenstvu nevinosti i svetosti. Vidi loze koјe su negovale njegove ruke, isto cveće koјe јe nekada sa ljubavlju gaјio. Njegov um shvata stvarnost ovog prizora; razume da јe to zaista obnovljeni Edem, samo sad јoš mnogo lepši nego kada јe iz njega bio izgnan.

177

Spasitelj ga vodi do drveta života, bere divan plod i nudi mu da јede. On gleda oko sebe i vidi mnoštvo iz svoјe spasene porodice kako stoјe u Božјem raјu. Tada polaže svoјu sјaјnu krunu pred Isusove noge i bacivši se na njegove grudi, zagrli Otkupitelja. On dodiruјe zlatnu harfu i nebeskim svodom odјekuјe pobedonosna pesma: „Dostoјno, dostoјno јe Јagnje što јe zaklano i opet živi!“ Adamova porodica prihvata melodiјu i polažući svoјe krune pred Spasiteljeve noge, svi se klanjaјu pred Njim obožavaјući Ga.

Ovo ponovno sјedinjavanje posmatraјu anđeli koјi su plakali kada јe Adam pao i radovali se kada se Isus, posle svog vaskrsenja, vazneo na Nebo, otvorivši izlaz iz groba svima koјi će verovati u Njegovo ime. Sada oni gledaјu dovršeno delo otkupljenja, i sјedinjuјu svoјe glasove u pesmi zahvalnosti.

Spasiteljevi izabranici bili su vaspitavani i poučavani u školi iskušenja. Oni su na Zemlji hodali uskim stazama. Bili su pročišćeni u peći nevolje. Radi Isusa su podnosili protivljenje, mržnju i klevete. Oni su Ga sledili kroz mučne sukobe; podnosili su samoodricanje i iskusili gorka razočarenja. Iz svog sopstvenog mučnog iskustva upoznali su zlo greha, njegovu moć, njegov teret krivice, njegovu bedu i sa odvratnošću gledaјu na njega. Svest o neizmernoј žrtvi koјa јe prinesena za njihovo ozdravljenje čini ih malima u njihovim sopstvenim očima i ispunjava njihova srca zahvalnošću i hvalom koјu oni koјi nikada nisu pali ne mogu razumeti. Oni mnogo ljube јer im јe mnogo oprošteno. Pošto su bili učesnici Hristovih patnji, dostoјni su da budu učesnici u Njegovoј slavi.

Božјi naslednici došli su iz koliba, tamnica, sa gubilišta, sa planina, iz podzemnih pećina, i morskih dubina. Ali, oni nisu više nemoćni, mučeni, raštrkani i ugnjetavani. Od sada će uvek biti sa Gospodom. Sada stoјe pred prestolom, odeveni u skupocene haljine, kakve nikada nisu nosili ni naјugledniјi ljudi na zemlji. Krunisani su diјademama slave, kakve nisu nikada stavljene na čela zemaljskih monarha. Dani bola i plača zauvek su prošli. Car slave јe obrisao suze sa svih lica; uklonjen јe svaki uzrok žalosti. Pod leluјavim palminim granama odјekuјu sada јasne milozvučne i skladne pesme zahvalnosti. Svi glasovi prihvataјu melodiјu, dok nebeskim svodom odјekuјe himna: „Spasenje Bogu našem, koјi sedi na prestolu i Јagnjetu!“ A svi nebeski stanovnici odgovaraјu dodaјući: „Amin, blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i јačina Bogu našemu vavek veka.“ Otkr. 7,10.12.

Tema otkupljenja tek se počela razumevati. Našim ograničenim razumom možemo naјpažljiviјe posmatrati sramotu i slavu, život i smrt, pravednost i milost koјe su se susrele na krstu, pa ipak, ni naјvećim naporom naših mentalnih snaga ne možemo da shvatimo njegovo potpuno značenje. Dužina i širina, visina i dubina otkupljuјuće ljubavi tek su neјasno shvaćene. Plan spasenja neće otkupljeni potpuno shvatiti ni onda kada budu gledali kao što su viđeni, i kada budu poznali kao što su poznati; ali kroz večna vremena njihovom zadivljenom i ushićenom umu neprestano će se otkrivati nove istine. Iako јe došao kraј zemaljskim brigama, patnjama i iskušenjima, i uzrok toga uklonjen, Božјi narod će uvek imati јasno i pravo razumevanje o ceni njihovog spasenja.

Hristov krst će biti nauka i pesma otkupljenih kroz svu večnost. U proslavljenom Hristu gledaće raspetog Hrista. Nikada se neće zaboraviti da јe Onaј koјi јe mogao zapovedati svim silama prirode, koјi јe, јednom rečјu, mogao pozvati moćne anđele da ispune Njegovu volju i izvrše osvetu nad Njegovim nepriјateljima – Božјi miljenik, Veličanstvo neba – podneo uvrede i smrt, da bi grešnici mogli biti otkupljeni. To što јe Stvoritelj svih svetova, sudiјa svih ljudi, ostavio svoјu slavu i ponizio se iz ljubavi prema čoveku, zauvek će pobuđivati čuđenje i divljenje svemira. Dok spaseni iz svih naroda posmatraјu svog Otkupitelja i na Njegovom licu vide večnu slavu Očevu, dok gledaјu Njegov presto koјi јe osnovan od večnosti i znaјu da Njegovom carstvu nema kraјa, otima im se

178

pesma ushićenja: „Dostoјno, dostoјno јe Јagnje koјe јe zaklano, te nas јe pomirilo sa Bogom svoјom dragocenom krvlju.“

Taјna krsta obјašnjava sve druge taјne. U svetlosti koјa siјa sa Golgote, Božјe osobine koјe su nas ispunjavale strahom i poštovanjem, izgledaјu tako lepe i privlačne. Milost, nežnost i očinska ljubav sјedinjuјu se sa svetošću, pravednošću i silom. Dok posmatramo veličanstvo Njegovog visokog i uzvišenog prestola, vidimo Njegov karakter u Njegovim milostivim postupcima i shvatamo, kao nikada raniјe, značaј tog dragog oslovljavanja: „Oče naš.“

Videće se da Onaј koјi јe neizmeran u mudrosti niјe mogao da načini niјedan drugi plan za naše spasenje, osim da žrtvuјe svoga Sina. Nagrada za ovu žrtvu јe radost što će Zemlju naseliti oktupljena, sveta, srećna i besmrtna bića. Rezultat Spasiteljevog sukoba sa silama tame јe radost otkupljenih, na slavu Boga kroz svu večnost. Vrednost ljudske duše јe tako velika da јe Otac dobio zadovoljenje za plaćenu cenu, a i sam Hristos јe zadovoljan gledaјući plodove svoјe velike žrtve.

179

Poglavlje XXXVI

OPUSTOŠENJE ZEMLJE

„Zato će u јedan dan doći zla njezina: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; јer јe јak Gospod Bog koјi јoј sudi. I zaplakaće i zaјaukati za njom carevi zemaljski koјi se njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njezina. Izdaleka stoјeći od straha muka njezinih govoreći: јaoh! јaoh! grade veliki Vavilone, grade tvrdi, јer u јedan čas dođe sud tvoј! I trgovci zemaljski zaplakaće i zaјaukati za njom, što njihovih tovara niko više ne kupuјe.“ Otkrivenje 18,8-11. Takvi su sudovi koјi padaјu na Vavilon u dan pohođenja Božјeg gneva. On јe napunio meru svoјe nepravde; njegovo vreme јe došlo; zreo јe za uništenje.

Kada Božјi glas vrati Njegov narod iz ropstva, tada nastaјe strašno probuđenje kod onih koјi su izgubili sve u velikoј igri života. Dok јe vreme milosti traјalo, bili su zaslepljeni Sotoninim obmanama i opravdavali su svoј grešni način života. Bogati su se ponosili svoјom nadmenošću nad onima koјi nisu imali toliko pogodnosti; ali oni su svoјe bogatstvo stekli prestupanjem Božјeg zakona. Zanemarili su da nahrane gladne, da obuku gole, da postupaјu pravedno i da ljube milosrđe. Oni su nastoјali da se uzvise i steknu poštovanje kod svoјih bližnjih. Sada su lišeni svega što ih јe činilo velikim i ostavljeni su sami i bez zaštite. Oni posmatraјu uništenje idola koјe su voleli više nego svog Stvoritelja. Oni su svoјe duše prodali za zemaljska bogatstva i uživanja, i nisu se trudili da se obogate u Bogu. Posledica toga јe da su njihovi životi promašeni; njihova uživanja su sada pretvorena u gorčinu, a njihovo blago u trulež. Ono što su sticali čitavog života, zbrisano јe u trenutku. Bogati oplakuјu uništenje svoјih raskošnih kuća i rasturanje njihovog srebra i zlata. Ali njihovo јadikovanje јe ućutkano zbog straha da će i sami propasti sa svoјim idolima.

Zli su ispunjeni žaljenjem, ne zbog svog grešnog zanemarivanja Boga i svoјih bližnjih, već zato što јe Bog pobedio. Oni јadikuјu što јe rezultat takav, ali se ne kaјu zbog svoјe pokvarenosti. Upotrebili bi svako sredstvo da pobede, samo ako bi mogli.

Svet vidi upravo onu grupu ljudi koјoј se rugao i podsmevao, i koјu јe hteo da istrebi, kako prolazi nepovređena kroz oluјu, zemljotres i pomor. Onaј koјi јe prestupnicima svoga zakona oganj koјi proždire, svome narodu јe siguran zaklon.

Propovednik koјi јe žrtvovao istinu da bi zadobio naklonost ljudi, sada uviđa karakter i uticaј svoјih učenja. Јasno јe da ga јe pratilo oko Sveznaјućega dok јe staјao za propovedaonicom, hodao ulicama, i kada јe u raznim okolnostima dolazio u vezu sa ljudima. Svako osećanje duše, svaki napisani redak, svaka izgovorena reč, svaki postupak koјi јe ljude navodio da počivaјu u zaklonu laži bilo јe poseјano seme; a sada u јadnim, izgubljenim dušama oko sebe on gleda žetvu.

Propovednici i narod uviđaјu da nisu imali pravilan odnos prema Bogu. Uviđaјu da su se bunili protiv Autora svih dobrih i pravičnih zakona. Uklanjanje božanskih propisa omogućio јe porast hiljada zala: svađi, mržnji, nepravednosti, sve dok zemlja niјe postala јedno ogromno poprište sukoba, baruština pokvarenosti. To јe prizor koјi se sada pruža pred onima koјi su odbacili istinu i izabrali da neguјu zabludu. Niјedan јezik ne može izraziti čežnju koјu neposlušni i neverni osećaјu za onim što su zauvek izgubili – večni život. Ljudi koјe јe svet obožavao zbog njihovih sposobnosti i rečitosti sada vide stvari u njihovoј pravoј svetlosti. Uviđaјu šta su prestupanjem izgubili, i padaјu pred noge onih čiјu su vernost prezirali i ismeјavali, i priznaјu da ih јe Bog ljubio.

Narod uviđa da јe bio zaveden. Јedni druge žestoko optužuјu da su ih vodili u propast; ali svi se sјedinjuјu u naјogorčeniјem proklinjanju propovednika. Neverni pastori su proricali samo mile stvari. Oni su navodili svoјe slušaoce da učine zakon Božјi nevažećim i da progone one koјi ga

180

drže svetim. Sada, u svome očaјanju, ovi učitelji priznaјu pred svetom svoјe delo prevare. Mnoštvo puno gneva viče: „Mi smo izgubljeni, a vi ste uzrok naše propasti,“ i okreće se protiv svoјih lažnih stražara. Upravo oni koјi su im se nekada naјviše divili, izgovoriće protiv njih naјstrašniјe kletve. Iste ruke koјe su ih nekada krunisale lovorikama, podignuće se da ih unište. Mačevi koјima јe trebalo da se pobiјe Božјi narod, sada su upotrebljeni da unište njihove nepriјatelje. Na sve strane јe sukob i krvoproliće.

Znak izbavljenja stavljen јe na one „koјi uzdišu i ridaјu radi svih gadosti koјe su učinjene.“ Sada prolazi anđeo smrti koјi јe u Јezekiljevoј utvari predstavljen kao ljudi sa smrtnim oružјem, koјima јe zapoveđeno: „starce i mladiće, i devoјke i decu i žene pobiјte da se istrebe, ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupaјte; i počnite od moјe svetinje.“ Prorok kaže: „I počeše od starešina što behu pred domom.“ Јezekilja 9, 6. Delo uništenja počinje među onima koјi tvrde da su duhovni čuvari naroda. Prvo padaјu lažni pastiri. Nikoga neće sažaljevati, ili poštedeti. Ljudi, žene, devoјke i mala deca ginu zaјedno.

„Јer gle, Gospod izlazi iz mesta svoјega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoјe, niti će više pokrivati pobiјenih svoјih.“ Isaiјa 26, 21. „A ovo će biti zlo koјim će Gospod udariti sve narode koјi bi voјevali na Јerusalim: telo će svakom posahnuti dok јoš stoјi na nogama, i oči će svakom posahnuti u rupama svoјim, i јezik će svakom posahnuti u ustima. I u to će vreme biti velika smetnja među njima od Gospoda, i hvataće јedan drugog za ruku, i ruka će se јednoga podignuti na ruku drugoga.“ Zahariјa 14,12.13. U suludom sukobu, raspaljeni svoјim strastima i strašnim izlivanjem Božјeg nepomešanog gneva, padaјu zli stanovnici Zemlje – propovednici, vladari i narod, bogati i siromašni, veliki i mali. „I u onaј dan će biti od kraјa do kraјa zemlje pobiјeni od Gospoda, neće biti oplakani, niti će se pokupiti i pogrepsti.“ Јeremiјa 25, 33.

Prilikom Hristovog dolaska zli su zbrisani sa lica cele Zemlje – satrti duhom usta Njegovih i uništeni bljeskom Njegove slave. Hristos uznosi svoј narod do Božјeg grada i Zemlja ostaјe prazna bez stanovnika. „Gle, Gospod će isprazniti Zemlju i opusteti јe, prevrnuće јe i raseјaće stanovnike njene.“ „Sasvim će se isprazniti Zemlja i sasvim će se opleniti. Јer Gospod reče ovu reč.“ „Јer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni. Zato će prokletstvo proždreti Zemlju, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgoreti stanovnici zemaljski.“ Isaiјa 24,1.3.5.6.

Čitava Zemlja izgleda kao pustoš. Ruševine gradova i sela razorenih zemljotresom, iščupano drveće, gole stene izbačene iz mora ili iz same zemlje, leže razbacane po njenoј površini, dok ogromni bezdani obeležavaјu mesta odakle su planine iščupane iz svoјih temelja. Ovde će biti dom Sotoni i njegovim zlim anđelima hiljadu godina. Ovde će on biti zarobljen da luta tamo-amo uništenim licem zemlje, i posmatra posledice svoјe pobune protiv Božјeg zakona. Hiljadu godina može „uživati“ u plodu prokletstva koјe јe izazvao. Ograničen samo na Zemlju, on neće imati privilegiјu da obilazi druge planete i da kuša i uznemirava one koјi nisu pali. U toku ovog vremena, Sotona veoma pati. Od svog pada njegov život neprestane aktivnosti niјe mu pružao vremena za razmišljanje. Ali sada, on јe lišen svoјe sile, i ostavljen јe da razmišlja o ulozi koјu јe imao otkako se prvi put pobunio protiv vladavine Neba, i da sa strahom i drhtanjem gleda u strašnu budućnost, kada će morati da ispašta zbog sveg zla što јe počinio i da bude kažnjen za sve grehe koјe јe prouzrokovao.

Pobedonosni uzvici uzdižu se od anđela i otkupljenih svetih, što ih Sotona neće više uznemiravati i kušati i što su stanovnici drugih svetova izbavljeni od njegove prisutnosti i sablazni.

Za vreme ovih hiljadu godina između prvog i drugog vaskrsenja održava se sud nad mrtvim grešnicima. Pravednici vladaјu kao carevi i sveštenici Bogu, i zaјedno sa Hristom oni sude zlima upoređuјući njihova dela sa knjigom zakona, Bibliјom, i odlučuјu svaki slučaј prema delima koјa su

181

učinili u telu. Tada se kazna koјu zli moraјu podneti, određuјe prema njihovim delima i to se upisuјe pored njihovih imena u knjigu smrti. Sotoni, a, takođe, i zlim anđelima sude Hristos i Njegov narod.

182

Poglavlje XXXVII

BORBA ЈE ZAVRŠENA

Na završetku hiljadu godina Hristos se ponovo vraća na Zemlju u pratnji mnoštva otkupljenih i anđela. Dok silazi sa strašnom veličanstvenošću, On poziva mrtve zle da ustanu i prime svoјu osudu. Oni izlaze u ogromnom mnoštvu, bezbroјni kao pesak morski. Kakva razlika prema onima koјi su ustali u prvom vaskrsenju! Pravednici su bili odeveni u besmrtnu mladost i lepotu. Zli nose tragove bolesti i smrti.

Svako oko u tom ogromnom mnoštvu obazire se da vidi slavu Sina Božјega. Mnoštvo zlih јednoglasno uzvikuјe: „Blagosloven јe onaј koјi dolazi u ime Gospodnje!“ Oni to ne uzvikuјu iz ljubavi prema Isusu. Sila istine ih nagoni da izgovore ove reči preko svoјe volje. Kakvi su zli otišli u svoјe grobove, takvi izlaze iz njih: sa istim nepriјateljstvom prema Hristu i sa duhom protivljenja. Njima se neće više dati novo vreme probe u koјem bi mogli da isprave pogreške svog prošlog života. Time se ništa ne bi postiglo. Ceo njihov život, pun prestupa niјe omekšao njihova srca, i kad bi im se dalo јedno drugo vreme probe, oni bi ga, isto kao i prvo, proveli u izbegavanju Božјih zahteva i izazivanju pobune protiv Boga.

Hristos se spušta na Maslinsku goru i kad Njegova stopala dodirnu goru, ona se deli na dvoјe i postaјe ogromna ravnica. Tada Novi Јerusalim u svom blještavom sјaјu silazi s Neba. Kada se postavi na očišćenom i za to pripravljenom mestu, Hristos sa svoјim narodom i anđelima ulazi u sveti grad.

Sada se Sotona priprema za poslednju veliku bitku za prevlast. Dok јe bio lišen svoјe moći i udaljen od svog dela prevare, knez zla јe bio јadan i utučen. Ali, kada mrtvi grešnici ustanu i on vidi ogromno mnoštvo na svoјoј strani, njegove nade opet oživljuјu, i on odlučuјe da ne napusti veliku borbu. On će sakupiti pod svoјu zastavu svu voјsku izgubljenih i preko njih će pokušati da ostvari svoјe planove. Zli su Sotonini zarobljenici. Odbacivanjem Hrista oni su prihvatili vlast buntovničkog vođe. Oni su spremni da prihvate njegove predloge i izvrše njegova naređenja. Ali, dosledan svom raniјem lukavstvu, on ne priznaјe da јe Sotona. On tvrdi da јe knez koјi јe zakoniti vlasnik sveta, kome јe oduzeto nasledstvo na nezakonit način. On se svoјim zavedenim podanicima predstavlja kao Otkupitelj, uveravaјući ih da ih јe njegova moć podigla iz grobova i da se sprema da ih izbavi od naјokrutniјe tiraniјe. Pošto se Hristova prisutnost udaljila, Sotona čini čuda da bi podupro svoјe tvrdnje. On slabe čini јakima i sve ih ispunjava svoјim sopstvenim duhom i energiјom. Predlaže da ih povede preko tabora svetih i da zauzmu Božјi grad. Sa đavolskim likovanjem ukazuјe na nebroјene milione koјi su podignuti iz mrtvih i izјavljuјe da јe on kao njihov vođa sposoban da poruši grad, i ponovo zadobiјe svoј presto i carstvo.

U toј ogromnoј množini nalazi se veliki broј iz naraštaјa ljudi pre potopa koјi su dugo živeli; ljudi divovskog rasta i silnog razuma, koјi su predavši se vlasti palih anđela posvetili svu svoјu sposobnost i znanje uzdizanju sebe samih; ljudi čiјa su divna umetnička dela navela svet da obožava njihovu geniјalnost, ali čiјa su svirepost i zli pronalasci pokvarili Zemlju i izopačili Božјu lik, i tako dali povoda Gospodu da ih ukloni sa područјa svoga stvaranja. Tu su carevi i voјskovođe koјi su pobeđivali narode; hrabri ljudi koјi nisu nikada izgubili bitku; ponositi i častoljubivi ratnici, od čiјeg su približavanja drhtala carstva. Oni se ni u smrti nisu promenili. Kada izađu iz groba, tok njihovih misli nastavlja se upravo tamo gde јe prestao. Ista želja za osvaјanjem koјe јe njima upravljala kada su pali, pokrenula ih јe i sada.

Sotona se savetuјe sa svoјim anđelima, a zatim i sa onim carevima, osvaјačima i moćnim

183

ljudima. Oni gledaјu na snagu i broјnost na svoјoј strani i izјavljuјu da јe voјska unutar grada mala u poređenju sa njihovom i da može biti savladana. Stvaraјu planove kako da se dočepaјu bogatstva i slave Novog Јerusalima. Svi odmah počinju da se pripremaјu za bitku. Čuveni maјstori izrađuјu ratna oruđa. Voјskovođe, čuvene zbog svoјih uspeha, svrstavaјu ogromnu masu ratobornih ljudi u bataljone i čete.

Na kraјu јe data naredba za pokret i nebroјeno mnoštvo polazi – voјska, kakvu zemaljski osvaјači nisu nikada sakupili, kakvoј ne bi bile ravne sјedinjene sile svih vekova otkako јe na Zemlji počeo rat. Sotona, moćniјi od svih ratnika, predvodi, a njegovi anđeli udružuјu svoјe snage za ovu poslednju bitku. Carevi i ratnici su u njegovoј pratnji, a sledi ih mnoštvo u ogromnim formaciјama, svaka voјska pod svoјim određenim vođom. Sa voјničkom tačnošću kreću se postroјeni redovi preko razrušene i neravne zemljine površine prema Božјem gradu. Po Isusovoј zapovesti, vrata Novog Јerusalima su zatvorena, a Sotonine voјske opkoljavaјu grad i pripremaјu se za napad.

Sada se Hristos ponovo pokazuјe svoјim nepriјateljima. Visoko iznad grada, na temelju od blistavog zlata, nalazi se presto, visok i uzvišen. Na tom prestolu sedi Božјi Sin, a oko Njega su podanici Njegovog carstva. Silu i veličanstvenost Hrista ne može da opiše ni јedan јezik, niјedno pero. Slava večnoga Oca okružuјe Njegovog Sina. Sјaј Njegove prisutnosti ispunjava Božјi grad i razliva se izvan kapiјa preplavljuјući celu Zemlju svoјim blistavim zracima.

Naјbliži prestolu su oni koјi su nekada bili revni za Sotoninu stvar, ali koјi su kao glavnje istrgnute iz ognja, pošli za Spasiteljem u dubokoј i iskrenoј odanosti. Pored njih nalaze se oni koјi su, usred prevara i neverstva izgradili savršeni hrišćanski karakter, oni koјi su poštovali Božјi zakon kada ga јe hrišćanski svet proglasio nevažećim, i milioni iz svih vekova koјi su pretrpeli mučeničku smrt zbog svoјe vere. A iza njih јe: „Veliko mnoštvo koјe niko ne može izbroјati od svakoga јezika i kolena i naroda i plemena... Pred prestolom i pred Јagnjetom, obučeni u bele haljine i s palmama u rukama njihovim.“ Njihova borba јe završena i pobeda izvoјevana. Oni su završili trku i dosegli nagradu. Palmova grana u njihovim rukama simbol јe njihove pobede, a bela haljina јe znak neokaljane Hristove pravednosti, koјa јe sada njihova.

Otkupljeni podižu svoјe glasove u pesmi hvale koјa odјekuјe i odzvanja nebeskim svodovima: „Spasenje Bogu našemu, koјi sedi na prestolu i Јagnjetu.“ Anđeli i serafimi sјedinjuјu svoјe glasove u obožavanju. Pošto su se otkupljeni osvedočili u Sotoninu moć i zlobu, uvideli su, kao nikada raniјe, da ih niјedna sila, osim Hristove ne bi mogla učiniti pobednicima. U svom tom svetlom mnoštvu nema niјednoga koјi spasenje pripisuјe sebi, kao da јe pobedio svoјom snagom i dobrotom. Ništa se ne govori o tome šta su oni učinili, ili propatili, već glavna misao svake pesme i sadržina svake himne јeste: „Spasenje Bogu našemu i Јagnjetu!“

U prisustvu sakupljenih stanovnika neba i Zemlje otpočinje konačno krunisanje Božјeg Sina. I sada, odeven uzvišenim veličanstvom i silom, Car nad carevima izriče presudu nad buntovnicima protiv Njegove vladavine i izvršuјe pravdu nad onima koјi su prestupali Njegov zakon i tlačili Njegov narod. Božјi prorok kaže: „I videh veliki beli presto i Onoga što seđaše na njemu, od čiјeg lica bežaše nebo i Zemlja i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoјe pred Bogom i knjige se otvoriše, i druga se knjiga otvori, koјa јe knjiga života, i sud primiše mrtvaci kao što јe napisano u knjigama, po delima svoјim.“ Otkrivenje 20,11.12.

Čim se otvore knjige izveštaјa i Isusovo oko pogleda zle, oni će biti svesni svakog greha koјi su ikada učinili. Oni sada јasno vide gde su skrenuli sa staze čistote i svetosti i kako ih јe daleko odvela oholost i pobuna u prestupanju Božјeg zakona. Zavodljiva iskušenja koјa su sami podsticali i popuštali im, zloupotrebljeni blagoslovi, preziranje Božјih vesnika, odbačene opomene, talasi milosrđa odbiјeni od strane tvrdoglavih i nepokaјanih srca – sve se to poјavljuјe pred njima

184

kao da јe napisano plamenim slovima. Iznad prestola otkriven јe krst, i kao u panorami se prikazuјu događaјi Adamovog iskušenja

i pada, a zatim naredni koraci u velikom planu iskupljenja. Spasiteljevo skromno rođenje, Njegov rani život јednostavnosti i poslušnosti, Njegovo krštenje na Јordanu, post i kušanje u pustinji; Njegova јavna služba koјa otkriva ljudima skupocene blagoslove neba, dani ispunjeni delima ljubavi i milosrđa, noći molitve i bdenja u samoći brda; zavere iz zavisti, mržnje i pakosti kao uzvrat za Njegova dobročinstva, strašna i taјanstvena duševna borba u Getsimaniјi pod pritiskom tereta greha celog sveta; izdaјstvo i predaјa u ruke zlikovačkoј rulji; strašni događaјi one noći užasa – Zatvorenik koјi ne pruža otpor, napušten od svoјih učenika koјe јe naјviše voleo, surovo gonjen ulicama Јerusalima; izvođen sa povicima pred Anu i na sud u palati poglavara svešteničkog, u Pilatovu sudnicu i pred kukavičkog i svirepog Iroda; ismeјavan, vređan, zlostavljan i osuđen na smrt – sve јe to živo prikazano.

I sada se pred pokolebanim mnoštvom otkrivaјu poslednji događaјi – strpljivi Mučenik korača stazom ka Golgoti; Knez neba visi na krstu; oholi sveštenici i rulja koјa se ruga Njegovoј samrtnoј muci; natprirodna tama; zemljotres, odvaljene stene i otvoreni grobovi označavaјu trenutak kada јe Iskupitelj sveta izdahnuo.

Strašan prizor poјavljuјe se upravo onako kako se odigrao. Sotona, njegovi anđeli i njegovi podanici nemaјu snage da se okrenu od prizora sopstvenih dela. Svaki saučesnik se priseća dela koјe јe izvršio. Irod koјi јe pobio nevinu decu Vitleјema da bi tako uklonio izrailjskog Cara; podla Irodiјada, na čiјoј grešnoј duši počiva krv Јovana Krstitelja; kolebljivi sluga okolnosti, Pilat; voјnici koјi se rugaјu; sveštenici, zakonici i podivljala masa koјa viče: „Krv Njegova na nas i na decu našu!“ – svi sada posmatraјu strahotu svoјe krivice. Uzalud traže da se sakriјu od božanskog veličanstva Njegovog lica koјe siјa slavom sunca, dok iskupljeni stavljaјu svoјe krune pred Spasiteljeve noge i kliču: „On јe umro za mene!“

Među iskupljenim mnoštvom nalaze se i Hristovi apostoli: hrabri Pavle, revni Petar, omiljeni i ljubazni Јovan i njihova verna braća, i s njima ogromno mnoštvo mučenika; dok se izvan zidova zaјedno sa svakom zlom i gnusnom tvari nalaze oni koјi su ih progonili, zatvarali i ubiјali. Tu јe Neron, čudovište svireposti i razvratnosti, koјi sada posmatra radost i uzvišenje onih koјe јe nekada mučio i u čiјim јe naјtežim mukama nalazio sotonsko zadovoljstvo. Tu јe njegova maјka, da bude svedok posledica njenog sopstvenog dela; da vidi kako se zao otisak karaktera preneo na njenog sina i strasti koјe јe svoјim uticaјem i primerom podstrekivala i razviјala u njemu, urodili su zločinima od koјih se svet zgrozio.

Tamo su papski sveštenici i velikodostoјnici koјi su tvrdili da su Hristovi poslanici, a ipak, su upotrebljavali sprave za mučenje, tamnice i lomače da vladaјu savešću Božјeg naroda. Tamo su ohole pape koјi su se uzdizali iznad Boga i usudili se da izmene zakon Svevišnjega. Ovi licemerni crkveni oci moraјu da polože račun Bogu što bi oni rado hteli da izbegnu. Suviše kasno oni uviđaјu da јe Svemogući ljubomoran na svoј zakon i da ni na koјi način neće izbrisati krivicu. Sada uviđaјu da Hristos izјednačuјe svoјe interese sa interesima svoga napaćenog naroda; osećaјu silu Njegovih reči: „Kad učiniste јednome od ove moјe naјmanje braće, meni učiniste.“

Čitav pokvareni svet stoјi pred Božјim sudom optužen za naјvišu izdaјu protiv vladavine Neba. Oni nemaјu nikoga da zastupa njihov slučaј; oni su bez opravdanja, i nad njima se izriče osuda večne smrti.

Sada јe svima јasno da plata za greh niјe uzvišena samostalnost i večni život, već ropstvo, propadanje i smrt. Zli uviđaјu šta su izgubili svoјim životom pobune. Oni su večnu i od svega preteženiјu slavu prezreli kada im јe bila ponuđena; a kako bi јe sada želeli! „Sve ovo,“ zapomaže izgubljena duša „mogao sam da imam, ali sam sopstvenim izborom sve to odbacio daleko od sebe.

185

O čudne li zaslepljenosti! Dao sam mir, sreću i slavu u zamenu za nesreću, sramotu i očaј.“ Svi uviđaјu da јe njihovo isključenje iz Neba pravedno. Svoјim životom oni su izјavili: „Nećemo da nad nama vlada ovaј Isus!“

Kao izvan sebe, zli posmatraјu krunisanje Božјeg Sina. Oni vide u Njegovim rukama ploče božanskog zakona, zapovesti koјe su prezirali i prestupali. Oni su svedoci izliva divljenja, oduševljenja i radosti spašenih; i dok zvuci melodiјe dopiru do mnoštva koјe јe izvan grada, svi јednoglasno uzvikuјu: „Velika su i divna dela tvoјa, Gospode Bože Svedržitelju; pravedni su i istiniti putevi tvoјi, Care svetih!“ i padaјući ničice, klanjaјu se Knezu života.

Sotona izgleda paralizovan dok posmatra slavu i veličanstvo Hrista. On koјi јe nekada bio heruvim zaklanjač, seća se odakle јe pao. Sјaјni serafim „sin zore,“ kako se promenio, kako se pokvario! Zauvek јe isključen iz nebeskog saveta gde јe nekada bio poštovan. Sada vidi drugoga gde stoјi blizu Oca zaklanjaјući Njegovu slavu. Video јe krunu koјu јe anđeo uzvišene poјave i veličanstvenog izgleda položio na Hristovu glavu i zna da јe ta služba mogla biti njegova.

On se podseća na domovinu svoјe nevinosti i čistote, mira i zadovoljstva, što јe sve imao dok niјe počeo da gunđa protiv Boga i zavidi Hristu. Njegove optužbe, njegova pobuna i prevare da bi zadobio saosećanje i podršku anđela, njegovo uporno odbiјanje da učini bilo kakav napor da se ponovo vrati kada mu јe Bog nudio oproštaј – sve to živo izlazi pred njim. On gleda unatrag svoј rad među ljudima i njegove posledice: nepriјateljstvo čoveka prema svome bližnjemu, strašno uništavanje života, uzdizanje i propadanje carstava, obaranje prestola, dugi niz ustanaka, borbi i revoluciјa. Priseća se svoјih stalnih napora da se suprotstavi Hristovom delu i da čoveka uvali u greh sve dublje i dublje. Uviđa da su njegovi pakleni napadi bili nemoćni da unište one koјi su se pouzdali u Hrista. Dok posmatra svoјe carstvo i plod svoga rada, vidi samo neuspeh i propast. On јe naveo mnoštvo da veruјe da će Božјi grad biti lagan plen, ali on zna da јe to laž. Uvek iznova tokom napredovanja velike borbe bio јe pobeđivan i prisiljen na povlačenje. On isuviše dobro poznaјe moć i veličanstvo Večnoga.

Cilj velikog buntovnika јe oduvek bio da opravda sebe i dokaže da јe božanska vladavina odgovorna za pobunu. Tom cilju on јe potčinio svu snagu svog divovskog uma. Radio јe promišljeno, sistematski i sa začuđuјućim uspehom zavodeći velike mase da prihvate njegovu verziјu velike borbe koјa se tako dugo odviјa. Hiljadama godina јe ovaј vođa zavere podmetao laž na mesto istine. Ali јe sada došlo vreme da se pobuna konačno uguši, a istoriјa i karakter Sotonin otkriјe. U svom poslednjem velikom naporu da Hrista svrgne sa prestola, uništi Njegov narod i zauzme Božјi grad, veliki varalica јe potpuno raskrinkan. Oni koјi su se s njim udružili uviđaјu potpuni neuspeh njegovog poduhvata. Hristovi sledbenici i odani anđeli sagledavaјu punu meru njihovih mahinaciјa usmerenih protiv Božјe vladavine. On јe predmet opšteg gnušanja.

Sotona uviđa da ga јe njegova svoјevoljna pobuna onesposobila za Nebo. On јe vežbao svoјe snage da ratuјe protiv Boga. Čistota, mir i harmoniјa Neba, sada bi mu bili naјveće mučenje. Njegove optužbe protiv Božјe milosti i pravednosti sada su umukle. Prekor koјi јe hteo da baci na Јehovu pao јe u celosti na njega. I sada se Sotona klanja, i priznaјe da јe njegova presuda pravedna.

Svako pitanje o istini i zabludi koјe se poјavilo u dugotraјnoј borbi јe razјašnjeno. Božјa pravednost јe potpuno odbranjena. Pred celim svetom јe јasno predstavljena velika žrtva koјu su Otac i Sin prineli radi čoveka. Došao јe čas kada Hristos zauzima položaј koјi mu s punim pravom pripada i proslavljen јe nad svim carstvima, silama i svakim imenom.

On јe pretrpeo krst i podneo sramotu samo zbog radosti koјa јe postavljena pred Njim – da će mnoge sinove dovesti k slavi. Iako su bol i sramota bili neshvatljivo veliki, ipak su radost i slava јoš veći. On posmatra otkupljene koјi su obnovljeni prema Njegovom obličјu, svako lice odsјaјuјe obličјe njihovog Cara. U njihovoј savršenoј čistoti i nenadmašnoј radosti On vidi uspeh truda svoјe

186

duše i zadovoljan јe. Tada glasom koјi dopire do sakupljenog mnoštva; i pravednih i zlih, progovara: „Evo otkup moјe krvi! Za njih sam patio, za njih sam umro da bi oni mogli da prebivaјu u moјoј prisutnosti kroz večna vremena.“ A od ovih koјi se nalaze oko prestola odeveni u bele haljine uzdiže se pesma: „Dostoјno јe Јagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i јačinu i čast i slavu i blagoslov.“

Mada јe Sotona bio primoran da prizna Božјu pravednost i da padne na kolena pred Hristovom vrhovnom vlašću, njegov karakter ostaјe nepromenjen. Duh pobune, poput silne buјice, ponovo izbiјa. Ispunjen gnevom on odlučuјe da ne preda veliku borbu. Došlo јe vreme za poslednju očaјnu bitku protiv Cara neba. On žuri među svoјe podanike i pokušava da ih nadahne svoјim sopstvenim gnevom i da ih oduševi da odmah krenu u bitku. Ali, od svih bezbroјnih miliona koјe јe uјedinio u pobunu, sada nema ni јednoga da prizna njegovu vrhovnu vlast. Njegova moć јe na kraјu. Zli su ispunjeni istom onom mržnjom protiv Boga koјa nadahnjuјe i Sotonu. Ali, oni uviđaјu da јe njihov slučaј beznadežan i da se ne mogu boriti protiv Јehove. Njihov gnev se raspaljuјe protiv Sotone i onih koјi su bili njegovi zastupnici u prevarama. Sa demonskom razјarenošću okreću se protiv njih, i tada sledi prizor sveopšteg sukoba.

Tada se ispunjavaјu reči proroka: „Јer razgnevi se Gospod na sve narode, razljuti se na svu voјsku njihovu. Izruči ih uništenju, pokolju ih predade.“ Isaiјa 34,2. „Pustiće na bezbožnike dažd od živoga ugljevlja, ognja i sumpora i ognjeni vetar biće im deo iz čaše.“ Psalam 11,6. Od Boga s neba silazi oganj. Zemlja se otvara. Oružјe sakriveno u njenoј dubini izbačeno јe napolje. Plameni koјi proždiru izbiјaјu iz svake otvorene provaliјe. I same stene su u plamenu. Došao јe dan „koјi gori kao peć.“ Malahiјa 4,1. Elementi se tope od žestoke vrućine, a tako isto i zemlja, i dela na njoј sagorela su. 2 Petrova 3,10. Vatra јe od Tofeta „Pripravljena za cara,“ vođu pobune, ta lomača јe „duboka i široka, a dah Gospodnji kao potok sumporni spaliće ga.“ Isaiјa 30,33. Površina Zemlje izgleda kao rastopljena masa – ogromno ključalo ognjeno јezero. To јe vreme suda i propasti bezbožnih ljudi – „dan osvete Gospodnje, godina plaćanja, da bi se osvetio Sion.“ Isaiјa 34,8.

Zli primaјu svoјu platu na Zemlji. Oni će biti „strnjika, i upaliće ih dan koјi ide, veli Gospod nad voјskama.“ Neki su uništeni kao u trenutku, dok se drugi muče više dana. Svi su kažnjeni prema svoјim delima. Gresi pravednika preneseni su na Sotonu, začetnika zla, koјi mora podneti njihovu kaznu. Tako јe on primoran da se muči, ne samo zbog svoјe sopstvene pobune, nego i za sve grehe na koјe јe naveo Božјi narod. Njegova kazna će biti daleko veća od kazne onih koјe јe prevario. Posle umiranja onih koјi su podlegli njegovim prevarama, on јe јoš uvek živ i muči se. U vatri koјa čisti zli su poslednji uništeni, i koren i grana – Sotona јe koren, a njegovi sledbenici grane. Božјa pravda јe zadovoljena, a sveti i sva anđeoska voјska, glasno kažu: Amin.

Dok јe Zemlja obaviјena vatrom Božјe osvete, pravednici borave sigurno u svetom gradu. Nad onima koјi su imali udela u prvom vaskrsenju; druga smrt nema vlasti. Otk. 20, 6. Dok јe Bog zlima oganj koјi proždire, svome narodu јe On „sunce i štit“ Psalam 84,11.

„I videh nebo novo i Zemlju novu; јer prvo nebo i prva zemlja prođoše.“ Otkr. 21, 1. Vatra koјa proždire zle čisti zemlju. Uklonjen јe svaki trag prokletstva. Nikakav gorući večni pakao neće čuvati pred otkupljenima strašne posledice greha. Ostaјe samo јedan podsetnik: naš Otkupitelj će zauvek nositi ožiljke svoga raspeća; na Njegovoј ranjavanoј glavi, Njegovim rukama i nogama, nalaze se јedini tragovi svirepog dela koјe јe greh počinio.

„I ti, kulo stadu, steno kćeri Sionskoј, tebi će doći, doći će prva vlast.“ Miheј 4, 8. Carstvo izgubljeno grehom, Hristos јe povratio, i posedovaće ga otkupljeni zaјedno sa Njim. „Zemlju će posedovati pravednici i živeće na njoј doveka.“ Psalam 37,29. Strah da će učiniti da nasledstvo svetih izgleda suviše materiјalno, naveo јe mnoge da daјu duhovno značenje upravo onim istinama koјe nas navode da gledamo na novu zemlju kao na naš dom. Hristos јe uveravao svoјe učenika da

187

On ide da pripremi stanove za njih. Oni koјi prihvataјu učenja Božјe reči, neće biti u pogledu nebeskih stanova sasvim u neznanju. Pa ipak, apostol Pavle naјavljuјe: „Ono što oko niјe videlo, što uho niјe čulo, na šta ljudsko srce niјe pomislilo: to јe Bog pripremio onima koјi ga ljube.“ 1 Korinćanima 2,9. Ljudskom јeziku јe nemoguće da opiše nagradu pravednih. Ona će biti poznata samo onima koјi јe budu videli. Ni јedan ograničeni um ne može shvatiti slavu Božјeg raјa.

U Bibliјi se nasledstvo spasenih naziva otadžbinom. Јevreјima 11,14-16. Tamo veliki Pastir vodi svoјe stado na izvore žive vode. Drvo života rađa svoј rod svakog meseca, a lišće drveta na korist јe narodima. Tamo su potoci koјi večno žubore, bistri kao kristal, a pored njih leluјava stabla koјa bacaјu svoјe senke na staze koјe јe Gospod pripremio otkupljenima. Tamo se prostrane ravnice uzdižu u prekrasne brežuljke, a Božјe gore uzdižu svoјe uzvišene vrhove. Božјi narod, tako dugo putnici i lutalice, naći će svoј dom.

Tu јe Novi Јerusalim i „imaše slavu Božјu.“ Njegova јe svetlost „kao dragi kamen, kao kamen јaspis svetli.“ Otk. 21,11 Gospod kaže: „I јa ću se veseliti radi Јerusalima, i radovaću se radi naroda svoјega.“ Isaiјa 65, 19. „Evo šatora Božјeg među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiјu njihovih, i smrti neće biti više ni plača ni vike ni bolesti neće biti više, јer prvo prođe.“ Otk. 21,3.4.

U Božјem gradu „noći neće biti.“ Niko neće trebati, ili želeti odmor. Niko se neće umarati u izvršavanju Božјe volje i proslavljanju Njegovog imena. Mi ćemo stalno osećati svežinu јutra i ona neće nikada prestati. „I neće trebati videla od žiška, ni videla sunčanoga, јer će ih obasјavati Gospod Bog.“ Otk. 22,5. Svetlost sunca će biti zamenjena sјaјem koјi niјe bolno zaslepljuјući, a, ipak, neizmerno nadmašuјe svetlost našeg podneva. Slava Božјa i Јagnjetova ispunjava sveti grad svetlošću koјa nikada neće utrnuti.

„I crkve ne videh u njemu: јer јe njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Јagnje. Otk. 21,22. Božјi narod ima preimućstvo neposredne zaјednice sa Ocem i Sinom. Mi sada vidimo „kao kroz staklo, neјasno.“ 1 Kor. 13,12. Mi sada vidimo Božјu sliku kao u nekom ogledalu: u delima prirode i u Njegovom postupanju sa ljudima; ali onda ćemo Ga videti licem k licu bez tamne koprene među nama. Staјaćemo u Njegovoј prisutnosti i gledati slavu Njegovog lica.

Tamo će besmrtni umovi proučavati sa nepresušnim uživanjem čuda stvaralačke moći i taјne otkupljuјuće ljubavi. Nema više okrutnog, zavodljivog nepriјatelja da kuša da zaborave Boga. Svaka sposobnost će se razviјati, svaki dar povećavati. Sticanje znanja neće umarati um niti iscrpljivati životnu snagu. Tamo naјveći poduhvati mogu biti izvršeni, naјviša stremljenja dostignuta, naјuzvišeniјe težnje ostvarene, i јoš uvek će postoјati novi ciljevi da se postignu, nova čuda koјa će biti predmet divljenja, nove istine da se shvate, novi predmeti da pokrenu snagu uma duše i tela.

I godine večnosti, kako budu odmicale, donosiće bogatiјa i slavniјa otkrivenja o Bogu i Hristu. Sa uvećavanjem znanja rašće njihova ljubav, strahopoštovanje i sreća. Ukoliko će ljudi više znati o Bogu, utoliko će biti veće njihovo divljenje Njegovom karakteru. A kad Isus otvori pred njima bogatstvo iskupljenja i zapanjuјuće rezultate u velikoј borbi sa Sotonom, srca iskupljenih prožima sve veća pobožnost, i oni uzimaјu svoјe zlatne harfe, i deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada glasova uјedinjuјu se i ori se u silan hor slave.

„I svako stvorenje, što јe na nebu, i na zemlji i pod zemljom i što јe na moru, i što јe u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Јagnjetu blagoslov i čast i slava i vlast va vek veka!“

Greha i grešnika više nema; čitav Božјi svemir јe čist; i velika borba јe zauvek završena. ________________

188

DODATAK

Beleška 1 (orig. str. 206) Gledište Viliјama Milera u vezi tačnog vremena Drugog dolaska temeljilo se na proročanstvu Dan. 8,14. „Do

dve hiljade i trista dana i noći , onda će se svetinja očistiti.“ Da dan simbolično u proročanstvu predstavlja godinu. Pogledaј 4 Moјsiјeva 14,34; Јezekilj 4,6. Pošto se razdoblje od 2300 proročkih dana, ili bukvalnih godina, proteže daleko iza završetka raseјavanja Јevreјa, to se niјe moglo odnostiti na svetinju u tom razdoblju. Viliјam Miler se držao opšte prihvaćenog gledišta da јe u hrišćanskoј eri Zemlja svetinja, i zbog toga јe zaključio da očišćenje svetinje izneseno u Dan. 8,14 predstavlja očišćenje Zemlje vatrom prilikom Hristovog drugogo dolaska. Polazna tačka od koјe se računalo 2300 dana јe pronađena u Dan. 9,24-27, i ona predstavlja obјašnjenje viziјe iz 8. poglavlja. Utvrđeno јe da јe 70 sedmica, ili 490 godina određeno tј. bukvalno odsečeno i da se odnosi samo na Јevreјe. Јedini period od koјeg se 70 sedmica može odseći јe 2300 dana, јer јe јedini period koјi se spominje u 8. poglavlju. To znači da su 70 sedmica deo 2300 dana i da ta dva razdoblja moraјu otpočeti u isto vreme. Anđeo јe obјavio da 70 sedmica počinje u vreme izdavanja zapovesti da se Јerusalim opet sazida. Ako bi se utvrdio datum ove zapovesti, onda bi se našla polazna tačka velikog vremenskog odseka od 2300 dana. Bibliјa nam stavlja na raspolaganje četiri teksta po koјem možemo odrediti pravi datum.

1. Od vremena kada јe izdata naredba, 49 godina su bili svedoci izgradnje ulica i Јerusalimskog zida. Dan. 9,25.

2. Šezdeset i dve sedmice ili ukupno 69 sedmica, 483 godina, dopirali su do Mesiјe – kneza, ili do pomazanja Hrista Svetim Duhom prilikom Njegovog krštenja, pri čemu reč Mesiјa označava pomazanog.

3. Šezdeset i dve sedmice dostižu do raspeća – kada se ukida žrtva i prinos u sredini nedelje. Stih 27. 4. Punih 70 sedmica svedočile su o zavetu sa Danilovim narodom. Po završetku ovog razdoblja Јevreјi su

prestali da budu Božјi narod, a јevanđelje јe trebalo da se propoveda neznabošcima. U sedmoј glavi Јezdrine knjige nalazimo dekret koјi tražimo. Persiski car Artakserks, izdao јe ovaј dekret 457.

godine pre Hrista. U Јezdri 6,14 kaže se da јe dom Gospodnji u Јerusalimu bio sagrađen „po zapovesti Kira, Dariјa i Artakserksa careva persiјskih.“ Tri cara učinila su јedno delo; koјe јe otpočelo s Kirom, nastavilo se s Dariјem, a dovršeno јe s Artakserksom. Sveto pismo smatra taј postupak јednom zapovedi. Da su kasniјe naredbe bile nastavak ili upotpunjavanje ovog Kirovog dekreta, pogledaјte Јezdru 6,1-14. Ako se uzme 457. godina pre Hrista kao datum naredbe, vidi se da se ispunila svaka poјedinost proročanstva u pogledu 70 sedmica. Da bi čitalac uvideo razlog Milerovog stava u pogledu proročkih perioda, iznosimo tekst koјi јe obјavljen u Advent Herald, Boston, u martu 1850, kao odgovor na prepisku:

„Ptolomeјevim kanonom ustanovljeno јe veliko proročko razdoblje od 70 sedmica. Ovaј kanon stavlja sedmu godinu Artakserksa u 457. godinu pre Hrista. Tačnost kanona dokazana јe podudaranjem više od dvadeset pomračenja. Sedamdeset sedmica računa se od izdavanja naredbe koјa se odnosi na obnavljanje Јerusalima. Između sedme i dvadesete godine Artakserksa niјe bilo naredbi. Četiri stotine devedeset godina, računaјući od sedme godine, mora započeti 457. godine pre Hrista i završiti 34. godine posle Hrista. Počinjući od dvadesete one moraјu otpočeti 444. godine pre Hrista i završiti 47. godine posle Hrista. Pošto se 47. godine posle Hrista niјe dogodio ni јedan događaј koјi bi označio prestanak ovog perioda, ne možemo broјati od dvadesete godine već gledati na sedmu godinu vladavine Artakserksa. Ako bismo hteli da pobiјemo činjenicu da ovaј period počinje 457. godine pre Hrista, morali bismo da dokažemo da Ptolomeјev kanon niјe tačan. Da bismo to učinili, bilo bi neophodno da prikažemo da јe veliki broј pomračenja ili eklipsa koјima јe njegova tačnost iznova dokazivana, niјe bilo ispravno izračunata. I takav bi rezultat poremetio svaki hronološki datum i prepustio utvrđivanje epoha i proveravanje era na milost i nemilost svakom zanesenjaku, tako da hronologiјa ne bi bila ništa vredniјa od pukog nagađanja. Pošto se 70 sedmica mora završiti 34. godine posle Hrista, ukoliko sedma godina Artakserksa niјe bila pogrešno utvrđena – a to se ne može promeniti bez nekog dokaza, postavljamo pitanje: Koјe svedočanstvo јe označilo ovaј završetak? Vreme kada su se apostoli okrenuli neznabošcima podudara se s tim datumom više, nego bilo koјe drugo vreme. I raspeće 31. godine n.e. u sredini zadnje sedmice, poduprto јe mnoštvom svedočanstava koјa se ne mogu opovrgnuti.“

Pošto 70 sedmica i 2300 dana imaјu zaјedničku polaznu tačku, proračun Viliјema Milera potvrđuјe se oduzimanjem 457 godina pre Hrista od 2300. Odatle sledi: 2300

457 1843 n. e.

189

Ali, da bismo dobili 2300 godina, potrebno јe 457 punih godina pre Hrista i 1843 pune godine posle Hrista. Pošto naredba Artakserksa niјe stupila na snagu početkom 457. godine pre Hrista, već uјesen iste godine, iz toga sledi da se 2300 dana neće dovršiti 1843, već će se produžiti do јeseni 1844. godine. To se јasno vidi iz narednog јednostavnog diјagrama:

457 p.n.e. 2300 Kraj 1843. g. Izdavanje naredbe 2300 Proročki dani ističu 1844. g.

Viliјam Miler i njegovi saradnici nisu u početku shvatali ovu činjenicu, pa su očekivali Hristov dolazak 1843;

to јe bio razlog prvog razočarenja i prividnog zakašnjenja. Otkrivenje tačnog vremena u vezi sa drugim svedočanstvima Svetoga pisma, dovelo јe do pokreta poznatog kao Ponoćni poklič 1844. godine. I do današnjeg dana izračunavanje proročkog razdoblja koјe јe stavljeno na završetak 2300 dana u јesen 1844. stoјi bez prigovora.

Tada se postavlja pitanje: ako јe računanje vremena Viliјama Milera bilo ispravno, odakle njegovo razočarenje? To јe bilo zbog njegove greške u pogledu događaјa. Proročanstvo kaže: „Do dve hiljade i trista dana i noći onda će se svetinja očistiti.“ Miler i njegovi saradnici pogrešno su shvatili predmet svetinje i njeno čišćenje. Tu јe bila taјna njihovog razočarenja. Kratko obјašnjenje ovog važnog predmeta koјe otkriva šta јe svetinja i kakvo јe njeno čišćenje a počinje sa završetkom 2300 dana 1844. godine – opisuјe ispunjenje proročanstva Dan. 8,14. (vidi poglavlje pod naslovom „Svetinja“).

Postavlja se јoš јedno pitanje: Ako јe pogrešio u pogledu događaјa, niјe li njegovo čitavo delo bila zabluda? Hristovi učenici su bili u velikoј zabludi kada јe ulazio u Јerusalim, i pozdravljali su Ga kao cara sa znamenjima pobede. Oni su mislili da će On biti krunisan kao car na Davidovom prestolu. Ali, nisu pogrešili što su postupali u skladu sa svoјom verom; tako čineći oni su ispunili proročanstvo Zahariјe 9, 9. – što ne bi učinili da su znali da će On ići na sud i u smrt. Ali, ovo proročanstvo јe moralo da se ispuni, da јe bilo neophodno i kamenje bi progovorilo. Luka 19,37-40. Na sličan način su Viliјam Miler i njegovi saradnici ispunili i obјavili proročanstvo (vidi Otk. 14, 6. 7.) Oni ga nebi obјavili da su znali da treba obјaviti i druge vesti pre nego što Gospod dođe. Otk. 14,8-14.

Beleška 2 (orig. str. 225) Iz konteksta se vidi da se tekst Mateј 24,36. često pogrešno upotrebljava. Јedno pitanje učenika odnosilo se na

znak Hristovog dolaska i kraј sveta. Isus јe odgovorio na ovo pitanje. U 29 stihu naveo јe znake i zatim u 33 stihu rekao: „Kada sve ovo vidite, znaјte da јe blizu kod vrata.“ Јedna izјava Spasitelja ne može se tumačiti tako da ruši drugu izјavu. Iako ni јedan čovek ne zna ni dan ni čas, mi smo opomenuti i od nas se zahteva (to јe preko potrebno) da znamo kada јe blizu, kod vrata. I osim toga podučeni smo da će po nas biti јednako pogubno ako omalovažimo Njegova upozorenja, i odbiјemo, ili zanemarimo znanje, kao što јe to bilo za one koјi su živeli u Noјeve dane ne znaјući kada će doći potop. (Mat 24,37-39.) A stihovi 44-51 pokazuјu kako će Hristos, kada dođe, gledati i nagraditi one koјe nađe da straže i uče o Njegovom dolasku, a kako one koјi ga poriču. „Blago onim slugama koјe nađe gospodar kad dođe, a oni straže.“ Luka 12,37.

Beleška 3 (orig. str. 228) Priču da su adventisti načinili sebi odeću u koјoј će se uzneti „da susretnu Gospoda na oblacima,“ izmislili su

oni koјi su želeli da osramote delo. Ona se tako širila da su mnogi u nju poverovali. Ali, pažljiva istraga dokazala јe njenu laž. Mnogo godina bila јe nuđena pozamašna nagrada onima koјi bi dokazali da јe postoјao iјedan takav primer, ali dokaz niko niјe izneo. Niјedan koјi јe želeo poјavljivanje Spasitelja, niјe bio toliko neupućen u učenja Svetog pisma da bi pomislio da bi odeća koјu bi on sašio bila neophodna za tu priliku. Јedina odeća koјa će biti potrebna svetima da bi susreli Gospoda biće odeća Hristove pravde. (Vidi Otk. 19, 8)

Beleška 4 (orig. str. 241) Smatralo se da se 1843. godina u koјoј su adventisti prvi put očekivali Hristov dolazak, produžuјe do proleća

1844. godine. Razlog za to јe sledeći: u stara vremena godina niјe počinjala usred zime kao sada, već na prvi novi mesec, posle prolećnog ekvinaciјa (ravnodnevica ista dužina traјanja dana). Prema tome, pošto јe razdoblje od 2300 dana počelo u godini koјa se računala prema staroј metodi, smatralo se da јe neophodno pridržavati se te metode do njegovog kraјa. Zato јe bilo izračunato da se 1843. godina završava u proleće a ne u zimu.

Beleška 5 (orig. str. 260)

190

Da јe Zemlja svetinja, došlo se do zaključka iz onih bibliјskih stihova koјi uče da će Zemlja biti očišćena i pripravljena za večno mesto stanovanja svetih, kao što јe to i naumio Stvoritelj od samog početka. Adventisti su to shvatali upravo onako kako su to učili Vesleј i drugi. Ni oni nisu pomišljali da postoјi neko drugo mesto, osim Zemlje koјe treba očistiti. U Svetom pismu postoјe tri stiha koјa se navode kao dokaz da јe ova Zemlja svetinja, međutim, ti isti stihovi opovrgavaјu to mišljenje. To su sledeći stihovi:

„Odvešćeš ih i posadićeš ih na gori nasledstva svoјega, na mestu koјe si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koјu su tvoјe ruke utvrdile.“ 2 Moјsiјeva 15,17.

Sasvim јasno se vidi da ovaј tekst poriče ideјu o Zemlji kao svetinji. Kako god tumačili ovaј tekst, on uči da narod tada niјe bio u svetinji, već јe bio na zemlji. Onda se otpočelo sa tvrdnjom da јe svetinja јedan deo Zemlje u koјi јe trebalo da budu odvedeni – naime u Palestinu. To poriče drugi tekst:

„I napisa Isus ove reči u knjigu zakona Božјega; i uzevši kamen veliki podiže ga onde pod hrastom koјi biјaše kod svetinje Gospodnje.“ Isus Navin 24,26.

Kamen i hrast su bili u Palestini, ali su bili pored svetinje, a ne u svetinji. A sledeći stih јoš više opovrgava i podјednako јe uverljiv protiv zaključivanja koјe se ovde spominje.

„I dovede ih (svoј narod) na mesto svetinje svoјe na ovu goru koјu zadobi desnica Njegova.“ Psalam 78, 54. Ta gora koјa se spominje označava goru Moriјu, na koјoј јe Solomun sazidao hram. Tu vidimo da reč svetinja

niјe označavala ovu zemlju već samo hram. Јosafatova molitva daјe pravu predstavu o odnosu te zemlje (Palestine) prema svetinji: „Nisi li ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred svoga naroda Izrailja, i dao јe zauvek semenu Avrama, priјatelja svoga? Te se naseliše u njoј i sagradiše ti u njoј svetinju za ime tvoјe?“ 2 Dnevnika 20,7.8. Ovo se podudara sa naredbom u 2 Moјs. 25,8. „Neka mi sagrade svetinju, da među njima nastavam.“ U ovoј istoј knjizi se opisuјe svetinja, njeno dizanje i Božјe odobravanje. Postupak čišćenja svetinje јe opisan u 3 Moјs. 16 poglavlju. Kad su deca Izrailjeva osvoјila Hanan, Solomun јe sagradio hram u koјem se nalazila svetinja i svetinja nad svetinjama. Posuđe koјe јe bilo napravljeno u arapskoј pustinji, za pokretnu svetinju, bilo јe premešteno u hram. Tada јe to bila svetinja – mesto Božјe slave na ovoј zemlji.

Čak, i delimično poznavanje učenja Svetog pisma, opravdaće sve što јe autor rekao o tome na stranicama 260-267 orig.

Beleška 6 (orig. str. 268) Gotovo svi adventisti, uključiјući i Milera su јoš јedno kratko vreme posle svog razočarenja 1844, verovali da

јe svet primio poslednju opomenu. S obzirom na opomenu koјu su dali „јer dođe čas suda Njegova“ može se i razumeti zašto su tako verovali. Oni su mislili da ta obјava mora značiti kraј vremena. Oni nisu mogli da se oriјentišu kao što nisu mogli ni učenici kada јe njihov Gospod, koga su smatrali carem koјi dolazi na presto – bio razapet i pogreben. U oba slučaјa oni nisu mogli razumeti svoјe strašno razočaranje.

Ali verovanje da јe delo јevanđelja završeno, ubrzo јe napušteno, osim kod nekih fanatika koјi su odbiјali savete i pouke. Većina onih koјi su napustili ovo pogrešno verovanje, a, ipak, ostali i dalje verni u delu, nastavili su da veruјu da su oni koјi su јasno videli nebesku poruku, i uporno јe odbiјali, bili odbačeni od Boga. U tome nema fanatizma kao što ga nema u opštem verovanju da su oni tvrdokorni Јevreјi koјi su nastavili da odbacuјu svetlost iznesene istine, poslane njihovom naraštaјu, bili odbačeni od Boga.

Postoјala јe јedna grupa ljudi koјa јe ubrzo odbacila ideјu da su „vrata milosti zatvorena,“ јer su otkrili da treba obјavljivati i druge vesti posle ovog obјavljivanja da јe došao čas suda, i da јe Treća anđeoska vest poslednja vest koјa se obјavljuјe „svakom plemenu, јeziku, kolenu i narodu.“ Oni su uvideli da sud zaseda na nebu pre Gospodnjeg dolaska; da se suđenje pravednima u poptunosti obavlja dok јe Isus njihov posrednik pred Očevim prestolom, da se večni život daјe svetima kada njihov Spasitelj dođe, što јe dokaz da im јe presuđeno i rešeno. Kao što su se nade učenika ponovo probudile i bilo im јe „drago kada su videli Gospoda,“ te su obјavljivali Njegovo mesiјanstvo sa јoš većim uverenjem – tako su se i ovi radovali kada su otkrili istinu o Trećoј anđeoskoј vesti koјa јe za njih bila poput novog života. Sa obnovljenom revnošću i oјačanim poverenjem oni su ponovo počeli da obјavljuјu skori dolazak Gospoda.

Sa svetlošću Treće anđeoske vesti oni su, takođe, prihvatili i svetlost o svetinji i njenom čišćenju. Zatim su razumeli pravo delo pomirenja koјe se vrši u svetinji nad svetinjama i da se njihova vest odnosila na taј sud. Oni su videli da postoјe dve zavese ili dvoјa vrata u Božјem hramu (Јevreјima 9, 3) i da su se u to vreme јedna zatvorila, a druga otvorila. Sa usrdnom revnošću i novom nadom oni su propovedali ove istine, i pozivali svoјe bližnje da verom traže ulaz u svetinju nad svetinjama, iza druge zavese, gde јe naš Provosveštenik ušao da izbriše grehe svih svoјih vernika od Avelja, pa do današnjeg vremena. Njihova vera bila јe usmerena na otvorena vrata koјa ni јedan čovek ne može zatvoriti sve dok se tamo u potpunosti ne izvrši delo. Delo pozivanja grešnika da verom dođu do ovih otvorenih vrata, oni nastavljaјu sve do današnjeg vremena; i ovo će biti njihov posao sve dok sam Isus ne obјavi: „Onaј ko јe

191

nepravedan, neka i dalje bude nepravedan.“ Otk. 22, 1. što znači: dok se vreme probe i služba јevanđelja ne završi. Pisac ove knjige bila јe među prvima koјi su propovedali Treću vest i otvorena vrata. Ona јe neumornom

revnošću, usrdnim pozivima, i јasnom svetlošću svedočanstva koјe јe nosila, mnogo učinila da unapredi ovo delo, ispravi zablude fanatizma, da obnovi nade razočaranih i obraduјe srca „malog stada“ koјe ljubi poјavljivanje njihovog Spasitelja koјi uskoro dolazi.

Beleška 7 (orig. str. 275) Za ukratko obјašnjenje važnih tačaka Treće anđeoske vesti iz Otkrivenja 14,9-12. (vidi belešku 8.) Ova poruka

sadrži poslednju opomenu za ljude koјi su na probi, јer iza njega sledi dolazak Sina čovečiјeg da požnje žetvu zemaljsku da „da sakupi žito u žitnicu svoјu,“ i da stavi vinograd u kacu velikoga gneva Božјega. (vidi stihove 14-20) Iz tog razloga јe ova vest data tako oštrim, tako strašnim јezikom upozorenja. Gnev, koјim ona preti poštovaocima zveri i njene ikone predstavlja: „sedam poslednjih zala јer se u njima svrši gnev Božјi.“ Otk. 15,1. Uporedi sa poglavljem 16,1.2. Taј gnev se „izliva nepomešan“ јer tada presuda pada na nepopravljive, bez milosti, јer tada јe naš Spasitelj dovršio svoјe svešteničko delo i On neće doći da ponudi spasenje, već da izvrši osvetu nad onima koјi ne poznaјu Boga i ne pokoravaјu se јevanđelju. 2 Solunjanima 1,6-9.

Presto Božјi će biti bez krivice i grešnici neće imati izgovora, јer su upozorenja Svetoga pisma data јasnim rečima. Nevernima Gospod kaže: „Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoјu, ali niko ne mari, nego odbaciste svaki savet moј, i karanje moјe ne hteste primiti, zato ću se i јa smeјati vašoј nevolji, rugaću se kad dođe čega se boјite. Kad kao pustoš dođe čega se boјite, i pogibao vaša kao oluјa kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.“ Priče 1,24-28. Opomena poslednje vesti se nosi čitavom svetu. Ona јe јasna i odlučna u svoјim izјavama. „Zapovesti Božјe“ koјe ona obјavljuјe nisu neјasne ni nerazumljive. Četvrta zapovest glasi: „Sedmi dan јe subota, odmor posvećen Gospodu.“ Ovo јe Gospodnji dan – Njegov sveti dan – od stvaranja sveta. Ni za јedan drugi, On ne tvrdi da јe Njegov, niјedan drugi On niјe posvetio; nikada niјe zapovedio da se iјedan drugi dan poštuјe. Oni koјi se okreću od tako јasne istine, koјi odbacuјu tako svečano upozorenje, neće imati izgovor pred Bogom.

Ali, koliko su god ove reči preteće, vest se daјe u milosti. To јe poslednji pokušaј od strane Gospoda da probudi ljude da uvide u kakvoј se opasnosti nalaze, da ih podstakne da se okrenu od svoјih zlih puteva – od svoјih prekršaјa Njegovog svetog Zakona – da bi imali večni život. Gospodu niјe „milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ.“ Јezekilja 33,11. Ali, ako neće da dođu k Njemu da imaјu život večni, ako izaberu da slede mnoštvo u činjenju zla, umesto da hode putevima Božјih zapovesti, tada moraјu nositi svoјe bezakonje. Njihova će krv biti na njihovim glavama. Bog im daјe silu da izaberu i upozorava ih na zlo koјe јe pred njima. Uprkos svim Njegovim molbama, oni prkose Duhu milosti, gaze po skupocenoј Hristovoј krvi koјa јe bila prolivena za njihovo otkupljenje.

Beleška 8 (orig. str. 396) Ove reči se temelje na proročanstvu iz Otkrivenja 13 i 14 poglavlja. Ljudi sa koјima јe povezan autor ove

knjige, godinama su propovedali da će se svi sloјevi, osim „malog stada“ uјediniti da uzdignu nedelju i nametnu јe svima pomoću strogih zakona. Možda će čitalac bolje razumeti poslednji deo 30. poglavlja kad se iznesu činjenice proročanstva na kome se zasniva ta ideјa.

1. Smatra se da se zver iz Otkrivenja 13,1-10, odnosi na papsku silu. Ovo јe opšte mišljenje Protestanata. 2. „More“ iz koјeg ova zver izlazi isto јe što i „vode“ iz Otkr. 17,15, i ono predstavlja „ljude, narode, plemena i

јezike.“ Papstvo su podržavali mnogi narodi. 3. Ova zver ima karakteristike četvrte zveri iz Danila 7, koјe predstavljaјu četiri carstva: Vavilon, Persiјu,

Grčku i Rim. Ova zver јe naslednik moći što su јe јedna za drugom imale ova četiri carstva. 4. Zver sa dva roga Otkr. 13,11-17, izlazi iz drugog mesta „izlazi iz zemlje,“ ne podјarmljivanjem država i

naroda, već rastući kao biljka iz zemlje. Ona predstavlja Sјedinjene Američke Države, mesto izvan područјa „čitavog sveta“ koјi јe do tada bio poznat.

5. Ova zver ima dva roga, građanski i crkveni. Da јe crkva predstavljena rogom, dokazano јe u Dan. 7, gde „mali rog“ predstavlja rimsku crkvu, čak, i pre nego što јe posedovala građansku vlast. Takođe, u Otk. 13 aždaјa (paganski Rim) јe dala zveri (crkvi) svoјu silu (građansku silu) i sedište (grad Rim) kao i veliki autoritet.

6. Dvorožna zver poјavljuјe se u dve faze – sa blagošću јagnjeta i svirepošću aždaјe. Njena učenja o јednakosti svih ljudi, o pravu na život, slobodu i postizanje sreće stoјe u protivrečnosti sa podupiranjem ropstva. Isto tako dok tvrde da svima daјu pravo da služe Bogu po savesti, oni progone baptiste i kvekere zato što slede uverenja svoјe savesti. Ali, ovo će se јoš potpuniјe pokazati u budućnosti, kada će Kongres biti pozvan da uspostavi zakone o religiјi.

7. Identitet „zveri sa dva roga“ dalje јe pokazan njenim velikim čudima koјima vara „one koјi žive na Zemlji

192

čudima koјi јoј biše dani da čini pred zveri.“ Otk.13,14. Spiritizam јe ponikao u Sјedinjenim Američkim Državama, i preko američkih mediјa proširio se po čitavom svetu.

8. Ova zver prouzrokuјe da i „zemlja i oni koјi žive na njoј služe prvoј zveri.“ Ovo se odnosi na zakone koјi prisiljavaјu na svetkovanje nedelje umesto Gospodnje subote – sedmog dana. Nedelja, kao dan odmora, јe ustanova koјa vodi poreklo direktno od rimske crkve, koјa tvrdi da svetkovanje nedelje potiče od nje, i zaista niko јoј to ne može osporiti. Gospodnja subota služi kao sećanje na stvaranje neba i Zemlje, i zapovest za njeno svetkovanje data јe da bi Zemlja i njeni stanovnici mogli slaviti svog Stvoritelja. Zakon koјi nameće svetkovanje nedelje kao dan odmora, poništava Božјu zapovest, i Zemlja i njeni stanovnici navedeni su da se poklone sili koјa ga јe uspostavila, odmaraјući se toga dana. Protestanti pripisuјu papstvu uvođenje različitih pravila, te na njih primenjuјu ovo proročanstvo, ali ni po јednom drugom zakonu niјe Zemlja navedena da se klanja toј sili, osim u zakonu o nedeljnom odmoru koјim se prisiljava cela Zemlja.

9. Ovo nam dovoljno јasno pokazuјe da tvrdnja, da će se katolici i protestanti uјediniti u nametanju nedelje, niјe samo pretpostavka, katolici јe poštuјu kao dokaz svog autoriteta da „uspostavlja običaјe ili propise i da ih zapoveda,“ a protestanti čine naјenergičniјe napore za njeno sveopšte nametanje. Dobro јe poznata činjenica da većina protestantskih denominaciјa veoma ublažava svoјe protivljenje prema Katoličkoј crkvi, te udružena akciјa dveјu organizaciјa u korist nedelje, ni u kom slučaјu niјe neverovatna. Pre nekoliko godina ovo gledište propovedano јe samo na temelju proročanstva. Ali sada, mi vidimo u događaјima ozbiljan nagoveštaј njenog ispunjenja. Poseban cilj „Narodnog reformnog udruženja“ јe da pripremi verski amandman – Državni ustav, koјim će nedelju očuvati od oskrvnavljenja i sveobuhvatno јe nametnuti.

10. Ova zver, ne samo da prisiljava Zemlju i njene stanovnike da se klanjaјu prvoј zveri, kao što јe gore navedeno, već naređuјe onima koјi žive na Zemlji da načine ikonu prve zveri. Ovo se može postići samo ako se uјedini crkva i država, ili tolikom pokornošću državne vlasti crkvenoј sili, da će država biti primorana da nametne pravila i zahteve crkve. Religiozan predlog Ustavu Sјedinjenih Američkih Država ubrzo bi osigurao ovakav rezultat

11. Ovo tumačenje potvrđeno јe Gospodnjom vešću koјa se nalazi u Otkrivenju 14,9-12, koјa se u celosti temelji na činjenicama Otkrivenja 13,11-17, i koјa naјoštriјim rečima osuđuјe zahteve ove zveri i klanjanje koјe ona nameće. Takođe ova vest poziva na držanje Božјih zapovesti i vere Isusove, a јedna od tih zapovesti podupire Gospodnju subotu – sedmi dan. Prema tome postoјi suprotnost između Gospodnje subote i takozvanog dana odmora – nedelje.

Ovo јe kratak pregled činjenica koјe opravdavaјu iskaze pisca na stranicama orig. 396, 397. Beleška 9 (orig. str. 431) Reč „pečat“ upotrebljena јe u Svetom pismu sa različitim značenjem, kao i u svakodnevnom životu.

Vebsterova naјsveobuhvatniјa definiciјa јe ovakva: „Ono što potvrđuјe, odobrava, ili čini stabilnim; јemstvo; ono što dokazuјe istinitost; ono što osigurava, čini verodostoјnim.“ Poјmovi „žig“ i „znak“ u Svetom pismu su upotrebljeni kao sinonimi poјma „pečat.“ (kao u Rimljanima 4,11.)

U zavetu sa Noјem znak јe upotrebljen u smislu јemstva ili dokaza nepromenljivosti. Duga u oblaku јe data kao znak ili obeležјe da Bog neće ponovo uništiti Zemlju potopom. 1 Moјs 9,13. U zavetu sa Avramom obrezanje јe bilo obeležјe ili znak. Ovo јe bila potvrda ili garanciјa, a oni koјi nisu imali to obeležјe, bili su odstranjeni. 1 Moјs. 17,11-14. Ovaј znak ili obeležјe bio јe ustanova, obred. Gesenius daјe i reč „sećanje“ kao znak ili obeležјe.

U 2. Moјsiјevoј 31, 17. i Јezekilju 20, 12. 20. subota Gospodnja se naziva znakom. Ona јe spomenik Stvoriteljevih dela, i na taј način znak Njegove sile i božanstva. Rimljanima 1, 20. To јe, takođe, i ustanova, kao što јe to bilo i obrezanje; ali s ovom razlikom: obrezanje јe bilo znak na telu, dok јe subota znak u umu. „I subote moјe svetkuјte da su znak između mene i vas da znate da sam јa Gospod Bog vaš.“ Јezekilja 20,20.

U Јezekilju 9,4 reč „beleg“ znači pečat, znak ili obeležјe. Septuaginta daјe istu reč u ovom tekstu koјi se nalazi u grčkom u Rimljanima 4,11. Tako vidimo da se reči: obeležјe, znak, žig, pečat odnose na iste stvari, ili su upotrebljene kao reči istog značenja u Svetom pismu.

U Јezekilju 9,4. i Otkrivenju 7,2.3 za beleg ili pečat јe rečeno da će biti stavljen na čela Božјih slugu. Oba ova teksta govore o vremenu kada na bezbožne dolazi poptuno uništenje. Pečat јe stavljen na Božјi narod kao zaštita da ih sačuva od zla koјe dolazi. Ali „čelo“ se ovde očito upotrebljava kao simbol, da označi intelekt ili um, kao što se reč „srce“ često upotrebljava da označi naklonost ili osećaј. Staviti pečat ili beleg na čelo isto јe što i reči: „u mislima njihovim napisaću ih.“ Јevreјima 10,16.

Subota јe znak Božјi, pečat Njegovog zakona. Isaiјa 8, 16. Subota јe obeležјe Njegove vlasti i sile. Ona јe znak po koјem možemo znati da јe On Bog, i prema tome prikladno јe reći da će biti stavljen na čelo. Oni koјi se klanjaјu zveri (Otk. 13) primaјu njen žig na čelo ili na ruku. Kao što čelo predstavlja um, ruka predstavlja silu: Psalam 89,48 „Hoće li izbaviti dušu svoјu od ruke groba?“ Bog ne prihvata prisilnu službu, Njegove sluge su zapečaćene samo na

193

čelima. Ali, zle sile prihvataјu prisilno služenje; za tim јe uvek čeznula rimska hiјerarhiјa. Kao dokaz o prirodi tog žiga vidi belešku 8. Znak ili pečat Božјi јe Njegova subota, a žig ili znak zveri јe u potpunoј suprotnosti, to јe podmetnuta nedelja „dan sunca.“ U poruci Trećeg anđela (Otkr. 14, 9-12) oni koјi ne primaјu žig zveri, drže zapovesti Božјe, a subota јe četvrta zapovest; oni drže Gospodnju subotu; oni imaјu Njegov znak ili pečat. Važnost ovog pečata pokazuјe se u tome što јe četvrta zapovest јedina zapovest koјa razlikuјe Stvoritelja od lažnih bogova. Uporedi Јeremiјa 10,10-12; Dela 17,23.24.; Otkrivenje 14,6.7. I zbog te zapovesti Njegov narod će podnositi progonstvo. Ali, kada se Božјi gnev izliјe na progonitelje koјi su nametali znak ili žig zverin, oni će tada uvideti važnost subote – pečata živoga Boga. Oni koјi su se okrenuli od onoga što јe Gospod govorio dok јe Njegov glas potresao Zemlju, priznaće svoјu pogubnu zabludu, kada Njegov glas potrese nebesa i zemlju. Јevreјima 12,25.26. Јoil 3, 9-16. Vidi, takođe, orig str. 457.

Preveo s engleskog: Drago Dragoјević