TERENSKA LINGVISTIKA 1

Oblasti:Pojam terenske lingvistike i terenskog radaPriprema za terenski radRad na terenuArhiviranje građe i publikovanje

1. Pojam terenske lingvistike i terenskog rada

Šta je jezički terenski rad?

Elementi terenskog rada: različiti autori ističu relevantne odlike terenskog rada, a zadatak nastavnika je da ih pokupi i sistematizuje

1) Distantnost – podrazumeva da ispitivač odlazi u udaljene krajeve sveta (nepoznati jezici) ili zemlje u kojoj živi (dijalekti), međutim neki autori pod terenskim radom prvenstveno podrazumevaju rad sa informatorima (autentičnim govornicima), dok drugi lingvisti pod terenskim radom smatraju težnju lingvistike ka deskripciji, tj. dokumentovanju jezika i jezičkih osobina.

*ispitivanje jezika na terenu u njegovom prirodnom okruženju

2) Egzotizam – podrazumeva ispitivanje potpuno nepoznatog jeezika ili dijalekta. Međutim, neki lingvisti ispitituju i svoje rodne govore što može biti i prednost i nedostatak.

3) Durativnost - ssvako ozbiljnije istraživanje zahteva duži boravak na terenu, taj boravak zavisi od postavljenih ciljeva. Fonetika – mesec-dva, opis gramatike – treba više vremena

4) Specifična metodologija istraživanja podrazumeva tri načina prikupljanja građe:

a) Elicitaciju – izvlačenje odgovora od informatora u dijalogu (intervju)

b) Posmatranje bez učešća ispitivača – najbolja metoda, ali podrazumeva da ispitivač zna jezik izvornih govorika

c) Posmatranje uz učešće ispitivača – ispitivač nije pasivni posmatrač, već aktivno učestvuje u svim aktivnostima zajednice čiji jezik ispituje.

5) Etičnost – Bauern posebno insistira na etičnosti prilikom sakupljanja i publikovanja terenske građe. Moraš iskreno reći šta je cilj tvog istraživanja, obično se kaže da želiš da sačuvaš njihov jezik.

* U Americi je za korišćenje materijala od informatora potrebna dozvola. Problem može biti saglasnost informatora, najbolje je pitati na početku snimka. Takođe ne treba navoditi imena informatora, tj. ne objavljivati javno izvor informacija. Građu koju sakupiš moraš što pre publikovati.

Elementi terenske lingvistike:

1) Specifična samostalna istraživačka situacija u kojoj ispitivač nema jezičku kompetenciju za jezik koji ispituje

2) Izvor podataka je informator, tj. prirodni govornik jezika koji se ispituje.

a) jezik-objekat/ciljani jezik

b) ako ne znaš jezik koji ispituješ, moraš da imaš jezik-posrednik (lingua franca)

c) metajezik – jezik na kojem je napisana studija; komentari o samom jeziku

d) jezik-model – gramatika ispitivanog jezika

3) Jezik se posmatra određeno vreme u prirodnom jezičkom okruženju

4) Korišćenje različitih lingvističkih metoda i postupaka

5) Primena etičkih principa u sakupljanju i prezentaciji građe

Načini izučavanja jezika

Mogu se podeliti prema četiri kriterijuma:

1) prema obliku istraživanja:

a) sveobuhvatno - svi jezički nivoi od fonetike do morfosintakse i leksikologije

U tradiciji srpske dijalektologije sveobuhvatni opisi nazivaju se monografski opisi dijalekata .

b) parcijalan opis – npr. Nastavci imenica muškog roda, fonetika...

2) s obzirom na cilj, odnosno metodologiju:

a) teorijska ispitivanja – generativni pristup (Noam Čomski)

b) praktična ispitivanja – proučavaju dubinsku strukturu

Terenskom lingvistikom se bave teoretičari jezika, na osnovu jezičke kompetencije izvode pravila. Terenski istraživači – deskriptivan rad

3) S obzirom na odnos prema drugim jezicima:

a) neki jezik možemo ispitivati samostalno

b) moćemo ga kontrastirati sa nekim drugim jezikom. Srodni jezici – komparativna

4) S obzirom na „vreme“

a) sinhrono isto vreme

b) dijahrono kroz vreme

Realno vreme – ispitujep iste ljude sa 20, 40, 60 godina – veoma retko se događa.

Prividno vreme – kada se u isto vreme ispituju različite generacije i dobiješ tendencije promena u jeziku.

Mesto terenske lingvistike u ostalim jezickim disciplinama

Jezicke univerzalije opsta svojstva Tipologija jezika

jezika

Teorija decjeg jezika

metod TERENSKA metod

ucenja Lingvistika uzimanja Psiholingvistika

jezika jezickih

Nastava stranih jezika informacija

metod otkrivanja

gramatickih cinjenica metod opica

Desifrovanje Teorija gramatike

\

Opsta svojstva jezika Na izučavanje nepoznatog jezika utiču predstave ispitivača o svojstvima jezika uopšte. Ranija ispitivanja uglavnom su se zasnivala na osobinama indoevropskih jezika, prvenstveno grčkog i latinskog. Mnoge klasične gramatičke kategorije nisu potvrđene u egzotičnim jezicima. Zato su lingvisti utvrdili da postoji beskonačna i nepredvidiva raznovrsnost jezika. Raznovrsnost – jezičke univerzalije i tipovi jezika. Međutim, kasnije je Noam Čomski tvrdio da je raznovrsnost samo na površinskoj strukturi, a ne i na dubinskoj. Za uspešan opis jezika ispitivač mora znati kojim svojstvima se

karakteriše jezik uopšte, što je u vezi sa jezičkom tipologijom i jezičkim univerzalijama koje se, pak, ne mogu proveravati ili dopunjavati ako ne crpe znanja iz opisa konkretnih jezika. Trebalo bi da ispitivač na teren pođe sa popisom svih gramatičkih kategorija (rod, broj, vid, živo, neživo, brojivo, nebrojivo...) i inventarom tipova jezika. Međutim, greška bi bila stavljani ispitivani jezik na silu, što često čine prevodioci ili osobe zadužene za kontakt, nego bi trebalo biti otvoren za nove kategorije i tipološke crte. Ispitivač mora znati gramatičke kategorije i tipologiju (tipološke osobenosti jezika), ali ga one ne smeju sputavati, već mora biti otvoren za njhove dopune i korekcije.

Broj: jednina, množina (imenice, pridevi) Broj se ne odražava u korenskim jezicima, ali se vidi u prevoju vokala (woman – women)paukal (od dve do četiri osobe), dual, zbirna, supletivizam – prase – prasci, prasićiLične imenice mogu da imaju množinu – Dedovci, Čičkovci, Petrovciponavljanje korena

Metode uzimanja jezičkih informacija dovodimo u vezu sa psiholingvistikom i psihologijom budući da je u ovim disciplinama veoma značajan eksperiment (sa živim ljudima). To je jedna od bitnih osobina i terenskog rada i terenske lingvistike. Izvor informacija u terenskoj lingvistici je uvek informator. Postoji nekoliko proverenih metoda i svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Postoje tri osnove metode:

1) Elicitacija (ispitivanje)

2) Posmatranje

3) Posmatranje sa učestvovanjem

1) Elicitacija podrazumeva razgovor sa informatorom pri čemu oni daju:

a) kontekst za određenu reč ili gramatičku konstrukciju

b) prevodni ekvivalent

c) ocenu stilske ili gramatičke korektnosti određene sintagme

a) Prednosti: dobijaju se fonetski prirodni iskazi, mogu se meriti.

Nedostaci: razulatiti zavise od kreativnosti isptivača i prijemčivost sagovornika. Lako može doći do pogrešnog razumevanja koje može proći neprimećeno, a nekada se mogu dobiti sintaksički, semantički i pragmatički čudni iskazi.

Primer za kontrastivno ispitivanje: Dobro jutro! Kako si? Jesi poranio?

(pozdravljanje ujutru : grčki)

b) „Majka“

Prednosti: Lako je kad počinje rad sa nepoznatim jezikom (uvek tražimo parove: mama-tata, brat-sestra). Daje dobre podatke za rad na fonetskom inventaru. Ovo je dobro za bazični leksikon i leksičku komparaciju sa jezikom koji znaš. Lako je sprovodljiv i merljiv metod.

Nedostaci: ne daje kompletnu sliku nastavaka, može lako doći do pogrešnog razumevanja zbog pogrešnog konteksta, ograničen je broj leksema koje se mogu prevesti i preterano kooperativan sagovornik može stvoriti neologivan ili kalk u želji da bude veoma koristan.

c) „Mogu li da kažem...?“ „Da li je pravilno...?“ „Da li da ti pomognem?“

Prednosti: merljivost, mogu dati podatke za domene koje je teško uporediti, daje uporedne podatke za pojedine oblasti

Mane: često se ne testira prihvatljivost izraza, već konkteksta koji je za njega dat i često može biti u suprotnosti istog ili različitih informatora.

2) Posmatranje komunikacije – ispitivač organizuje komunikaciju i onda se trudi da bude samo pasivni posmatrač. U ovom slučaju dobijaju se „kvaziprirodni“ podaci. (Ti pričaš, a znaš da te neko posmatra – neprirodno) Ispitivač inicira pričanje priče, vica i slično. Najbolje je inicirati priču u kojoj će informator izneti svoje emocije i zavoraviti kako priča, a misliti na šta priča, npr. Kod priča o ratu, švercovanju, zaljubljenosto.

Opis slike ili snimka – igra spajanja: Pera peva. Pera peva u sobi.

3) Posmatranje sa učestvovanjem

Reč je o sakupljanju podataka na terenu (kako psihologija pomaže da sakupiš informacije). U posmatranju sa učestvovanjem dobijaju se naturalistički podaci ili spontati govorni podaci. Spoljašnja interferencija je ograničena u odnosu na činjenicu da se komunikativni događaj posmatra i snima. Pravi se prirodni konktekst (pričanje priče, rituala, konverzacija...)

Pričanje priče predstavlja monolog na određenu zadatu temu.

Prednosti: dobija se fonološki, semantički i sintaksički prirodni iskaz. Ako je tematski sređen, dobija se uvid u jednu kulturu i obično se koriste teme („pričajte o Uskrsu“). Uočavaju se frekventne jezičke karakteristike.

Nedostaci: Ovaj se metod čini prirodnim, ali zapravo nije zato što kulturne okolnosti nisu uzete u obzir. Nemoguće ga je dobro kontrolisati i mnoge odlike nisu merljive zbog jedinstvenog izvođenja pojedinačnih govornika. Podaci koje dobijamo iz konverzacije (dijaloga) u koju se uključuje posmatrač-ispitivač: Prednosti – podaci su najprirodniji, a dobijaju se i informacije o kulturi; nedostaci: konverzacija se ne može uvek kontrolisati, teško je inicirati konverzaciju, naporno je transkribovati, a i teško je posle

analizirati. Sve u svemu, posmatranje sa učestvovanjem generalno kontroliše okosnicu jezičke dokumentacije i važna je komponenta korpusa podataka.

Metod učenja jezika

Među terenskim lingvistima vodi se polemika da li ispitivač treba da nauči jezik koji ispituje. Preovlađuje mišljenje da će se znanjem jezika koji se ispituje informator i zajednica otvoriti za ispitivača, a i da će on (ispitivač) moći koristiti sve raspoložive metode sakupljanja jezičkih podataka. U savladavanju jezika koji se ispituje ispitivaču će svakako biti od koristi teorija usvajanja jezika kod dece ili teorija dečjeg jezika. U Srbiji ovim problemom bavio se Milivoj Pavlović, a kasnije Senka

Savić, Vera Vasić, Mirjana Jocić... Od koristi je i poznavanje metoda učenja stranih jezika (vidi knjigu Julijane Vučo)

Metod otkrivanja jezičkih činjenica

Ovaj metod dovodimo u vezu sa tehnikom dešifrovanja. Za uspešno dešifrovanje bitni su sledeći elementi:

1) treba odrediti tip elementarnih jedinica koje se koriste na nivou supstancionog izražavanja jezika (slogovi, reči), tj. Kako raščlanjavati tekst: na zvukove, slova, foneme, slogove, reči..

2) treba utvrditi da li se jezik koji ispitujemo i jezik posrednik slažu ili razlikuju u inventaru jezičkih kategorija.

3) Treba utvrditi vanjezičku situaciju zabeleženju određenim tekstom (referencijalnost – sadržaj teksta)

Primer:

kritsko-mikensko linearno pismo B – kada je Evans našao glinene tablice, nije znao ni elemetarne stvari, ni jezik na kojem je napisan, ali ni sadržaj teksta. Međutim, kada je Alis Kober ustanovila slogovni karakter pisma i kada je Vengris izneo hipotezu da su tekstovi na grčkom jeziku, ispunjena su bila prva dva elementa. Pismo je dešifrovano i tekst je pročitan. Terenska lingvistika se koristi metodama dešifrovanja, ali ih i bogati svojim iskustvima. Treba razgraničiti etapu otkrivanja gramatičkih fakata od etape njihovog opisivanja. Sama kolekcija gram. činjenica još ne predstavlja kompletan gramatički opis.

Metod opisa jezika

Konačni cilj terenskog rada jeste naučna deskripcija jezika-objekta. U tom opisu moraju se obavezno koristiti rezultati teorijske lingvistike koja deskriptivistima daje naučnu aparaturu za opis jezika. Terenska lingvistika je izuzetna prilika za proveru određenih teorija na konkretnom jeziku. Dobar opis svakako će

biti dobra osnova za korekciju ili za stvaranje novih teorija. U tim opisima neophodno je komparirati stanje sa stanjem u drugim opisima poznatih i manje poznatih jezika.

O istorijatu terenske lingvistike

Do 19. veka lingvisti su svoja istraživanja svodili na proučavanje pisanog materijala na indoevropskim jezicima, prvenstveno klasičnim testirajući teorije o jezičkoj strukturi i istoriji. U tom periodu lingvisti su retko izlazili na teren, a informacije o egzotičnim jezicima su dolazile prvenstveno od misionara koji su se bavili egzotičnim jezicima prvenstveno sa utilitarnog aspekta. Naime, trebalo je naučiti jezik naroda ili plemena i na njega prevesti bogoslužbene knjige. U 19. veku prvi istraživači koji su otišli na teren bili su antropolozi koje su zanimali audoktoni jezici Amerike i Azije, ali i dijalektolozi u Evropi koji su proučavali lokalne dijalekte i folklor. U 19. veku počeo je i rad na lingvističkim atlasima. Danas postoji posebna naučna oblast koja se zove lingvistička geografija ili dijalektološka geografija, koja se bavi kartografisanjem horizontalne ili prostorne raslojenosti jednog jezika, odnosno dijalekta.

Vertikalno raslojavanje jezika – uzrast, pol

Horizontalno – u jednom selu se govori na jedan način, a u drugom na drugi.

U lingvističkim atlasima prate se areali, tj. Prostiranje određenih jezičkih pojava, zatim se tumače t areali, a zatim izvode određeni zaključci. Veći broj lingvističkih karata čini dijalektološki atlas. U njima su sistematski i uporedno prikazane varijacije i rasprostranjenost svih važnijih jezičkih crta na izabranoj teritoriji. Ti atlasi su značajni za dijalektologiju, istoriju jezika i kulture i naroda, za etimologiju, te predstavljaju fundamentalne tekovine civilizovanih naroda.

Primer: opšteslovenski lingvistički atlas

Faze u izradi lingvističkog atlasa:

1) najpre se određuje prostor (region, nacija ili ćemo razne narode uključiti), a u okviru prostora izradi se mreža punktova (selo ili naselje iz kojeg se uzima jezička materija)

2) pristupa se sastavljanju upitnika pomoću kog se u svim izabranim punktovima na identičan način sakuplja građa.

Odlike dobrog upitnika: ne sme biti preopširanodgovor na jedno pitanje treba da ima višestruku namenu, tj. da je koristan za prozodiju, leksiku, semantiku.Pitanja treba da su razvrstana po semantičkim oblastima i da imaju logički sled (majka-otac-sestra)

3) Posle sakupljanja materijala prave se indeksi građe, tj. klasifikuju se odgovori na svako pitanje iz svih punktova.

Kako se zove...?petokokotorozpijevacpeto

4) Na osnovu indeksa pravimo legendu koja uključuje simbole koji će biti stavljeni na kartu. Na svakoj karti mora biti primenjen isti redosled simbola. Najmarkantniji simbol trebalo bi zatamniti.

Legenda za pitanje br 1:

Koren je isti, ali ne i sufiks: peto – petao

5) Zatim se ovi simboli unose na kartu

6) iscrtavaju se izoglose (linija koja razdvaja ove simbole)

Izoglosa je linija koja deli dve jezičke pojave, tj. koja označava granice areala. Areal je prostor na kojem se javlja određena jezička pojava. Zavisno od jezičkog nivoa izoglose se dele na:izofone (linija prostiranja fonetsko-fonoloških pojava)izotone (linija prostiranja prozodijskih pojava)izomorfeizolekseizoseme (semantičke pojave)

7) završna analiza podrazumeva utvrđivanje pravca i snopova izoglosa na svodnim kartama (ocrtavanje areala i njihovo tumačenje geografskim, istorijskim, kulturnim, verskim i drugim faktorima)

* snop izoglosa – zaključujemo uticaj Turaka

-Metodom lingvisticke geografije resena su mnoga teorijska i prakticna pitanja.

1. Ona je prva egzaktno definisala dijalekat i tip njegovih granica.

2. Izoglose obicno u jednom delu jezickog prostora dokazuu snopove koji okruzuju teritorijalno jezgro istovetnih govora. Ono cini centar od kojeg se ka periferiji siri zona vibracija ili ukrstanja razlicitih izoglosa.

3. Pri usled razlicitih barijera na odredjenoj teritoriji prekidaju se pojedine izoglose i one tada predstavljaju jezicke oaze u kojima se cuvaju arhaicne ili javljaju inovativne crte.

4. Na dijalekatske granice su uticale srednjevekovne politicke, drzavne i teritorijalne podele. Utvrdjeno je da su one postale irelevantne nakon 300 godina, a da se posledice podele osecaju vec nakod 30 do 40 godina. U poslednja 2 veka presudnu ulogu u formiranju dijalekata pejzaza imaju politicke granice.

5. Politickim podelama znantno doprinose i geografske prepreke, te se tu formiraju veoma gusti snopovi izoglosa.

6. Pripadnost razlicitim religijskim konfesijama utice na javljanje pojedinih izoglosa.

7. Govor sela uglavnom je podlozan uticaju vecih urbanih sredina, ali ne i susednih ruralnih mesta.

8. Iz prestiznih gradskih centara siri se i uticaj standardnog jezika na dijalekte u zaledju.

9. Tako kulturni centri i standardni jezik mogu da iniciraju jezicke inovacije. One mogu da se sire postepeno, narocito najznacajnijim putevima komunikacije.

10. Arhaicnost pojedinih govora uslovljena je nepostojanjem nekadasnjih trgovackih i bilo kojih drugih komunikacija.

Lingvisticka geografija kod Nemaca

Prvi pokusaj izrade dijalekatskog atlasa javio se u Nemackoj, 1876. godine.

Nemacki naucnik Georg Wenker (1832 – 1911) – pod uticajem mladih gramaticara ispituje nemacke dijalekte da bi dokazao postojanje ostrih dijalekatskih granica. Medjutim, ispostavilo se da svaka rec ima svoju teritoriju na kojoj se javlja, kao i svoju istoriju. Wenker je gradju sakupio metodom posrednog anketiranja. Naime, on je upitnik od 40 kratkih recenica na standardnom jeziku poslao uciteljima i drugim obrazovanim osobama po svim naseljenim mestima i od njih zahtevao da ih prevedu na njihov dijalekat. Idiom – svakodnevni govor. Buduci da je ispitivao govor svih naseljenih mesta, on je imao apsolutno pokrivenu mrezu punktova. Odgovori su na karti predstavljeni pomocu geografskih simbola i drugih znakova.

Lingvisticka geografija kod Francuza

Osnivacem lingvisticke geografije smatra se Zilijeron (1854 – 1925), koji se jos kao dete upoznao sa kartografisanjem, buduci da je ucestvovao u ekspedicijama svog oca prilikom izrade geoloske karte Svajcarske. Zilijeronov saradnik Edmond Edmont (saradjivali 1897 – 1901) bio je trgovac; pod rukovodstvom Zilijerona popunio je upitnik u 639 izabranih punktova u Francuskoj i frankofonim delovima Belgije, Svajcarske i Italije. U Zilijeronovom atlasu uz svaki punkt nisu stavljani simboli kao kod Wenkera, vec su upisivane dobijene forme reci. Zilijeron je prikupljao fonetske podatke a to je zabelezio doslednim fonetskim alfabetom. Intervijuisao je muskarce izmedju 15 i 85 godina, koji su se u svojim lokalnim sredinama smatrali za “intelektualce” i dobre narodne govornike. Njegov atlas je objavljivan od 1902. do 1910. u 35 tomova, sa 1920 karata.

Lingvisticka geografija kod Slovena

Na 4. medjunarodnom slavistickom kongresu u Moskvi doneta je odluka da se izradi Opsteslovenski lingvisticki atlas (OLA). Upitinik za OLA ima 3454 pitanja koja se odnose na fonetiku, prozodiju, morfologiju, leksiku, tvorbu reci i sintaksu. Tadasnji srpsko-hrvatski jezik zastupljen je sa 77 punktova, a naporedo je poceo i rad na srpsko-hrvatskom dijalekatskom atlasu, ciji upitnik sadrzi 2100 pitanja, ali nema onih vezanih za sintaksu. Broj punktova posle raspada srpsko-hrvatske jezicke zajednice – 800. Posebno se radi SDA – srpsko dijalekatski atlas, u kome isto ima 800 samo srpskih punktova. Gradja je sakupljena za SDA i u pripremi je prvi leksicki tom. Srpski lingvisti dali su veliki doprinos u radu na opsteslovenskom lingvistickom atlasu (OLA) i na opstekarpatskom dijalekatskom atlasu (OKDA) i evropskom lingvistickom atlasu (ALE – atlas linguarium Europae). Uglavnom svi slovenski narodi priveli su kraju rad na lingvistickim atlacima. Medju njima jedino juznosloveni (osim Bugara) znatno zaostaju. Pre nas su i Makedonci izdali prvi tom svog lingvistickog atlasa. Interesantno je da su svi njihovi lingvisti radili svoje magistarske ili doktorske teme na dijalekatskom korpusu.

Terenski rad u Velikoj Britaniji

Od 1910. do 1940. britanski antropolozi kao sto je Malinovski, stavljali su akcenat na terenski rad i proucavanje lokalnih jezika. Od 1930. do 1960. ispituju se azijski i africki jezici, medjutim, izmedju 1970. do 2000. terenski rad je zamro jer je u tom periodu dominirala lingvistika Noama Comskog. 2003. osnovano je udruzenje za terenski rad, te su svi profesori i asistenti ucestvovali u njemu. Istrazivanje engleskih dijalekata zapocili su Judzin Dit i Harold Orton 1848.

Terenski rad u Severnoj Americi

Franc Boaz je bio veliki zagovornik antropoloskog i lingvistickog terenskog rada medju izvornim americkim zajednicama. U periodu od 1890. do 1940 sponzorisao je i obucio vise generacija istrazivaca. Njegovi studenti bili su Edvard Sapir (tradicionalni atropolog, ali i dobar lingvista), Glunfild i drugi. Oni su radili na istrazivanju kalifornijskih i indijanskih jezika. Franc Boaz je takodje obucio izvorne govornike da sami istrazuju svoje jezike i da zajedno sa njim publikuju rezultate. Zalagao se za to da ispitivac obavezno nauci jezik koji istrazuje.

Terenski rad se formalizuje 1992. formacijom komiteta za ugrozene jezike i njihovo ocuvanje. Americko ligvisticko drustvo 1994. izdaje proglas o potrebi dokumentovanja lingvisticke raznovrsnosti. Od tada se redovno odrzavaju naucni simpozijumi, predavanja i kursevi, odnosno obuke.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ово су нека питања која је он дао на предавању

Elementi dijalekata u srpskoj I zapadnoevropskoj lingvisticiHijerarhija jezickih idioma od idiolekata do narecjaPojam dijalektologije, tradicionalne dijalektologijeBeliceva upustva za sakupljanje dijal. materjalaKako je belic sakupljao dijal. materjalNacini sakupljanja leksikeIz srpske literature zapamtini neki od udzbenika dijalektologije I neki rado o metodama izucavanja dijalekataLingvisticka geografija ( v. beleske I i istorijati: razlika izmedju Nem I FrZnacaj lingvisticke geografije u resavanju teor. I prakti. Pitanja tradic. DijalektologijeTipovi atlasaIz literature zapamtiti neki od uptinikaSoc. Dijalektologija ( sociollekt, predmet soc. Dij. I razlike prema trad.Individualni I grupni intervjuiDefinicija vernakulart <<<< ne znam tacno sta pise… Opis ispitivanja Subjektinih Tajni jezici, karakteristike, podela sociolekata I metodi prikupljanja gradje o tajnim jezicima, nazivi tajnih jezika.

Ова питања су била у Априлу

1. Elementi definicije terenske lingvistike su: a) _, b) _, c) _, d) _, e) _. (5)

2. Ispitivacu informator daje: a) _, b) _, c) _. (3)

3. Šta je jezik—posrednik? (1)

4. Veze izmedu terenske lingvistike i metoda ucenja jezika ogledaju se u: a) _, b) _. (2)

5. Da li je tacna tvrdnja da sociolekt predstavlja vertikalnu raslojenost jezika? DA/NE (1)

6. Šta je izoglosa? (1)

7. Objektivan položaj informatora u društvu procenjuje se na osnovu: _. (1)

8. U ispitivanju tajnih jezika, vode se dve vrste dijaloga: a) _, b) _. (2)

9. Dobro opisan jezik ima recnik i gramatiku od _ do _ stranica. (1)

10. Osobenosti francuske lingvisticke geografije su: a) _, b) _, c) _. (3)