FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

SEMINARSKI RAD

Teorije o životnoj sredini

Profesor Student

Dr. Evica Stojiljković Marko Nisić 010196

Aleksandar Stojanović010173

Stefan Antić 010194

U Nišu, 2011

0

SADRŽAJ

Životna sredina.............................................................................................................3

Čovek kao faktor sredine...............................................................................................4

Zagađivanje živone sredina...........................................................................................5

Zaštita životne sredine...................................................................................................6

Teorije o zaštiti životne sredine.....................................................................................7

Teorijski stavovi u drugoj polovini XX veka................................................................8

Teorijski stavovi 70-ih godina XX veka...................................................................9

Teorijski stavovi 80-ih godina XX veka..................................................................11

Teorijski stavovi 90-ih godina XX veka...................................................................12

Zaključak.......................................................................................................................13

1

UVOD

ivotna sredina igra ključnu ulogu u fizičkom, mentalnom i društvenom blagostanju ljudi. Uprkos značajnim poboljšanjima, i dalje postoje velike razlike u kvalitetu životne sredine i zdravlju ljudi od jedne evropske zemlje do druge i unutar njih. Imajući u vidu brojne

putanje i međusobne uticaje, složene odnose faktora životne sredine i zdravlja ljudi treba sagledati u širem prostornom, društveno-ekonomskom i kulturološkom kontekstu. Ljudski uticaj na životnu sredinu ima pozitivne i negativne posledice. Negativne posledice prevladale su u industrijskom razvoju tolikoda se stvorile uslove ekološke krize koja je u stanju da prirodnu sredinu učini nepogodnom za čoveka. Zato su se iz takvih problema izrodile teorije o zaštiti životne sredine. U životnoj sredini sva živa bića nalaze osnovne uslove za život: hranu, vodu, mineralne elemente što znači da su organizmi povezani sa uzajamno-zavisnim odnosima.

Ž

2

Životna sredina

Životna sredina je prirodni okvir života u kome sva živa bića žive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima. To znači da pod pojmom životna sredina podrazumevamo prostor, okolinu u kojoj živa bića provode svoj život u stalnim međusobnim odnosima. Sa svim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima i uslovima koji daju i državaju život. (Đukanović, 1991)

Danas je veoma mnogo u upotrebi izraz životna sredina. S obzirom da se u životnoj sredini odvija život svih vrsta, uključujući ljudski, to skoro da nema oblasti ljudskog delovanja koji bi se odvijao van životne sredine. Kada se govori o životnoj sredini, obično se misli na prostor u kom ljudi žive, borave, rade ili praniraju da taj prostor urede za svoje potrebe. Ali kako pojam životna sredina znači nešto više od toga, odnosto kako podrazumeva i sav ostali prostor širom planete gde egzistiraju i svi ostali organizmi.

Životna sredina igra ključnu ulogu u fizičkom, mentalnom i društvenom blagostanju ljudi. Uprkos značajnim poboljšanjima, i dalje postoje velike razlike u kvalitetu životne sredine i zdravlju ljudi od jedne evropske zemlje do druge i unutar njih. Imajući u vidu brojne putanje i međusobne uticaje, složene odnose faktora životne sredine i zdravlja ljudi treba sagledati u širem prostornom, društveno-ekonomskom i kulturološkom kontekstu. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.

3

Čovek kao faktor životne sredine

Čovek je veoma veliki i značajan faktor u životnoj sredini, istovremeno je biološko i društveno biće. Kao produkt biološke i kulturne evolucije povećao je svoju sposobnost da se prilagođava sredini, a u isto vreme kao jedino biće koje misli postao je i jedino dominantno biće, iz kog razloga se menja njegov odnos prema prirodi (Kanazir. 1973).

Istovremeno on je delo i sastavni deo prirode, ali i biće koje veoma utiče na promene u prirodi. Praktično, od svoje pojave na planeti pa do današnjih dana, čovek prirodu koristi, menja je, prilagođava sebi, i na taj način stvara kulturni okvir (Stanković, 1953)

Životna sredina je manje zavisna od svih unutrašnjih i spoljašnjih faktora, uključujući tu i sav živi svet, jer je čovek razvojem svoje tehnologije uspeo mnoge odnose i procese u sredini prilagodi u korist zadovoljenja sopstvenih potreba i želja. Ljudski život na Zemlji je nesiguran i da bi ga održao, čovek je prinuđen da vrši salne promene. Tako da je u životnoj sredini čovekov uticaj dominirajući jer on svojim mnogobrojnim delatnostima obavlja velike i presudne promene, kao što su : probijanje i pomeranje planina, izgradnja tunela ispod vodenih tokova, premošćavanje reka, prosecanje kanala. Osim sposobnosti projektovanja grandioznih dela, možemo dodati i to da je čovek danas u mogućnosti da genetskim manipulacijama stvara nove životinjske i biljne vrste, i da postojećim menja osobine.

Iz ovoga možemo zakjučiti da čovek veoma mnogo menja prirodu, uništava vegetaciju, naročito šume, fizički menja pejzaž i utiče na promene svih faktora u životnoj sredini.

4

Zagađivanje životne sredine

U cilju zadovoljavanja potreba savremenog društva dolazi do povećanja industrijske proizvodnje, koji neminovno dovodi do degradacije prirode. S obzirom na velike poduhvate koje čovek čini menjajući prirodu i prerađujući prirodne materijale, on je promenio i dalje menja fizičke uslove i pejzaže. Da bi sve to uradio, troše se velike količine energije i prirodnih i mineralnih resursa, čime u životnu sredinu unosi velike količine zagađujućih materija. Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina 20. veka, postalo je očigledno da je u sredini u kojoj ljudi borave i deluju, došlo do zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, do degradacije pejzaža. Ovo zagađenje je dovelo do poremećaja prirodne ravnoteže koja se ogleda u sledećem:

Zagađenim površinskim i podzemnim vodama

Promenama u sastavima svih faktora životne sredine

Globalnom zagrevanju atmosfere i klimatskim promenama.

Promenama reljefa

Promenama u sastavu stabilnosti zemljista

Unistavanju suma i druge vegetacije

Iscrpljavanju mineralnih i drugih izvora

Sve većem obolevanju i smrtnosti ljudi zbog zagađene životne sredine

5

Zaštita životne sredine

Životna sredina, njeni pojedini delovi ugroženi su ljudskim aktivnostima i potrebno je zaštititi. Prirodna životna sredina više nije u mogućnosti za samoobnavljanje bez posredstva čoveka. Pod zaštitom životne sredine podrazumeva se predviđanje svih negativnih odraza bilo kojom ljudskom akcijom, intervencijom odnosno promenom u sredini u cilju sprečavanja uzroka degradacije, zagađivanja ili uništavanja životne sredine i prekomernog trošenja resursa i prostora. Takođe, pod tim nazivom podrazumeva se i preduzimanje niza mera (administrativnih, zakonskih, tehničkih) koje na najbolji način mogu da spreče uzroke ili da ublaže ili otklone posledice. Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom čoveka. Najpre je ugrozio šume kao najsloženije i najproduktivnije ekosisteme. I danas se to nastavlja u tropskim šumama Amazona, zapadne Afrike i jugoistočne Azije. Čitavo Sredozemlje bilo je nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastućom šumom, a sada je ta oblast, sečom šuma, pretvorena u antropogenu pustinju i kamenjar. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao. Prvi i veoma značajan korak u ostvarivanju zaštite jeste evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune.

U zaštiti životne sredine koristi se „izraz unapređenje”, koji predstavlja sanaciju, revitalizaciju ili obnovu degradiranih i zagađenih prostora. U razvoju životne sredine, počev od priprema za neke intervencije, preko donošenja zakona, planiranja, projektovanja, izvođenja i uređivanja, primenom ekoloških dimenzija, moguće je izbeći kasnije nastale velike štete u životnoj sredini (Đukanović, 1984).

U Srbiji je donet Zakon o zaštiti životne sredine ("S.G. RS" BR.135/04) kojim se uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

6

Teorije o zaštiti životne sredine

Zagađenost osnovnih životnih uslova (vazduha, vode i zemljišta) dostigla je alarmantne razmere. Saznanje o tome da je životna sredina ugrožena i da su sve neophodne materije i energetkse rezerve iscrpive, pokreće mnoge naučnike i teoretičare na različite ideje o rešavanju ekološke krize. Tako da se javljaju teorije i predlozi modela za nalaženje izlaza iz krize. Od 70-ih godina prošlog veka, problemi životne sredine posmatraju se svuda u svetu sa većom ozbiljnošću, daje im se veći publicitet a u nekim zemljama dobijaju dramatičan karakter. Zato sve više raste interesovanje za teorijska razmatranja ekoloških problema, formiraju se mnoga mišljenja, mnoge filozofske teorije, razni pokreti.

Početak teorijskih razmatranja o zaštiti životne sredine datire negde od polovine 19. Veka i potiče iz Velike Britanije kao prvoj industrijskoj zemlji u kojoj se tempo promena u proizvodnji ubrzava. Iz tog perioda poznata su teorijska mišljenja bentamista i maltuzijanaca.

Teorija bentamista (prema Džeremi Bentamu) se zalagaže za poboljšanje higijenskih uslova u radničkim četvrtima. Naselja su se u to vreme veoma brzo razvijala i to u blizini industrijskih pogona. Bentamistima se zamera to da im je glavni cilj bio obezbeđivanje efikasnosti uslva rada.

Teorija maltuzijanista (prema Tomasu Maltusu) je zasnivana na sledećem: stanovništvo se množi brže a proizvodnja sporije, pa je tako neminovan raskorak između broja stanovnika i sredstava za život. Zato Maltus predlaže kontrolu rađanja radničke klase i drugih nižih socijalnih slojeva, tako da uzrok bede leži u visokoj populaciji.

Mnogi današnji teoretičari smatraju da Maltusove ideje imaju osnovu za rešavanje problema rastuće populacije (što se pimenjuje u Kini), dok je u vreme Maltusa taj stav ocenjen kao nehuman jer se time favorizovali određeni društveni slojevi. Mada se može reći da su njegove ideje regulisanja broja stanovnika putem kontrole uravnoteženja zadovoljavajuće, jer one važe i u ekologiji za druge prirodne populacije. Danas se ova Maltusova teorije primenjuje više u nerazvijenim zemljama jer je tamo velika stopa prirodnog priraštaja, dok je kod razvijenih zemalja ta stopa u stagnaciji ili opada.

7

Teorijski stavovi u drugoj polovini XX veka

Sredinom XX veka, po završetku Drugog svetskog rata, najveći broj zemalja u svetu počinje svoj veliki industrijski uspon. U tom periodu, novi izumi pomažu obnovu i dalji razvoj u privrednom, društvenom i prostornom pogledu. Jedan od takvih izuma bili su hlorovani ugljovodonici koji su omogućili masovno uništavanje biljnih i drugih štetočina i samim tim omogućili veće prinose u poljoprivred. Za njih je vladalo veliko interesovanje, ali se nije razmišljalo o posledicama ovih otrovnih materija.

Rahela Karson je 1952. Godine svojom knjigom Tiho porleće ukazala na opasnosti i posledice na živi svet od preterane upotrebe pesticida. Ova knjiga je bila apel i ukazala je na značajne ekološke principe: granice tolerancije, složenost odnosa.

Sledećih 70-ih i 80-ih godina javljaju se mnoge teorije kao što su:

Teorija cene ekonomskog rasta

Teorija organskog rasta

Teorija postojanog stanja

Teorija nivoa života

Teorija ekonomskog optimuma

Teorija postindustrijskog doba

Teorija geografskog pristupa

Teorija decentralizacije društvenog sistema

Teorija zatvaranja kruga

Ekološka poltika

Treći talas

8

Teorijski stavovi 70-ih godina XX veka

U ovom razdoblju javljaju se mišljenja da privreda treba da bude stabilnija i da se istovremeno brine o održanju kvaliteta životne sredine. Teorija granica rasta polazi od stava da su za zadovoljavanje svih želja i potreba velikog broja stanovnika potrebne i velike količine resursa, naročito onih koji se odnose na proizvodnju hrane. Njihovom potrošnjom povećava se i degradacija životne sredine koja uključuje visok nivo zagađivanja. Zato se borba za bolju životnu sredinu ne može rešavati na nivou pojedinih nacija, već na gobalnom nivou. Tako su urađena dva izveštaja.

U prvom je analizirana interakcija investiranja u industrijalizaciju kao i problemi zagađivanja životne sredine, iscrpljivanja prirodnih resursa, porasta stanovništva i kvaliteta života. Zaključak ove analize je bio da se procesi i promene u životnoj sredini koji vode ekološkoj katastrofi može izbeći i da se ostali promenljivi elementi mogu držati pod kontrolom, jedino smanjenjem stope rađanja.

U drugom izveštaju dati su rezultati istraživanja pet najznačajnijih elemenata za život na planeti:

Stanovništva

Industrijske proizvodnje

Prirodnih izvora i sirovina

Poljoprovredne proizvodnje

Zagađivanja životne sredine

Osnovna ideja od koje se pošlo je da na Zemlji nije moguć neograničen i beskonačan rast, jer su i resursi i prostor ograničeni. Razmotreno je više varijsnti, sa polaznom predpostavkom da će ekonomski sistem i društvene vrednosti ostati iste. Eksponencijalni privredni rast iscrpljuje prirodne, mineralne i energetske rezervem pa zato kapital mora da se ulaže u njihovo obezbeđivanje. Posle izvesnih granica, ovakav rast bi doveo do sloma industrijskog sistema. Na ovaj način bi poljoprivreda bila ugrožena, jer je zavisna od proizvoda industrije. To povlači naglo opadanje proizvodne hrane, dok nasuprot tome, stanovništvo raste. Ako rast nastavi istim tempom, do krize katastrofalnih razmera bi došlo 2020. Godine, najviše zbog zagađenosti koja nebi mogla prirodnim putem da se savlada (Đukanović M.,1991)

9

Da nebi došlo do katastrofe teoretičeri preporučuju politiku koja se u osnovnim crtama sastoji iz:

Stabilizacije broja stanovnika putem poravnanja nivoa rađanja i smrtnosti

Ograničavanja potrošnje prirodnih resursa na jedinicu proizvoda.

Smanjenja zagađenosti životne sredine

Produžavanje roka upotrebe materijalnih dobara na dugorolno iskorišćavanje istih

Prelaska na program investiranja u pravcu poboljšanja kvaliteta zemljišta

Pridržavanjem ovakve politike, doći će do stanja koje je izraženo u stabilnom svetskom modelu. U tom modelu je:

Broj stanovnika stabilizovan

Povećana industrijska proizvodnja po glavi stanovnika

Ovo je jedna od najvažnijih teorija u XX veku u pogledu zaštite životne sredine. I pored zamerki na ponuđeni model o ograničavanju broja stanovnika, značaj je u globalnom pristupu. Svedoci smo da su se mnoge prognoze obistinile, da je do ekološke krize došlo a glavni problemi daljeg rasta su ostali isti.

10

Teorijski stavovi 80-ih godina XX veka

Na Stokholmskoj deklaraciji o životnoj sredini je prikazano alarmantno stanje kvaliteta životne sredine, zbog trošenja resursa i velike degradacije i zagađenosti, apeluje na sve zemlje sveta da zajedničkom koncepcijom i pristupom očuvaju životnu okolinu. Ova deklaracija ima i svoje nedostatka iako pokreće pitanje očuvanja i brige za sve resurse zemlje. Glavni nedostatak je u tome što nije bila podstrek i što nuje pružila konkretna uputstva, kako se da se ideje sprovedu u praksi. A sledeći problem što životnu sredinu posmatra odvojeno od razvoja.

Međutim javila se Dai Dong deklaracija o životnoj sredini, ali je ona ostala nezapažena zato što nije bila zvanična. Ali je ova deklaracija zastupala:

Zavisnost prirodnog i društvenog sistema

Da je pitanje prenaseljenosti ekonomsko i politicko pitanje

Da je industrija proizvodje oružija velika opasnost

Da je postojeća tehnologija veliki zagađivač životne sredine,

Neetičnost eksploatisanja resursa od zemalja III sveta

Posle ove teorije pojavljivale su se i mnoge druge ali su manje više već bila definisana problemima iz Stokholma.

Teorija organskog rasta smatra da nece doci do sloma čitavog sistema.

Teorija preobražaja međunarodnog poretka u prvi plan ističe nejednakost raspodele moći i bogastva između siromašnih i bogatih zemalja.

Teorija postojanog stanja stavlja u razmatranje energetiku, ekonomiju i ekologiju gde u osnovi ove teorije leži energetski pristup. Prema ovoj teoriji ekonomski rast je moguć u meri prema raspoloživim rezervama resursa sa porukom maksimalne efikasnosti.

Teorija postindustrijskog doba bazira se na principima maksimalne uštede svih resursa. Prema ovoj teoriji, neophodno je preuzeti sbe mere na globalnom nivou, u cilju prelaska sa industrijske ekonomije na poljoprivrednu.

11

Teorijski stavovi 90-ih godina XX veka

Globalni matematički model polazi od stava da je problem čovek-životna sredina, pre svega problem stabilnosti biosfere. Ova teorija prevazilazi izučavanje sila ekonomskog faktora u razvoju društva i izučava ficičko-hemijske i biološke faktore.

Teorijske postavke ekoloških dimenzija se bave postavkama ekološkog pristupa svakoj vrsti planiranja do realizacije svakog pojedinačnog plana.(Đukanović M.). Pod ekološkim dimenzijama podrazumeva se primena svih mera zaštite životne sredine u cilju očuvanja svega onoga što predstavlja osnovne životne uslove: vazduh, voda, zemljište, vegetacija. Izraz ekološke dimenzije uključuje i korišćenje mera predostrožnosti koje će na optimalan način koliko je to mguće, preduprediti negativne posledice ljudskih promena u životnoj sredini. Ovaj koncept je razrađen u knjizi Ekološki izazov, preko dve grupe mera:

Mera koje mogu da spreče uzorke

Mera koje mogu da otklone ili ublaže posledice

Ove mere treba da se primenjuju u svim procesima planiranja, korišćenja i održavanja objekata icelina a to su :

Finansiranja

Izrade planova

Projektovanja

Rekonstrukcije

Održavanje

Kontrole

Realizacije

Zadnju dekadu predstavljaju procesi formiranja nove civilizacije. Ona je već prektično formirana, i velikom snagom izbrisala dosadašnju filozofiju života i poremetila stare načine razmišljanja, formulacije, dogme, vrednosti. Novi sistem vrednosti je uveden sa novom tehnologijom i načinom života. Preko novih tehnologija i načina razmišljanja nude se nove mogućnosti postojanja društva i njegovog razvoja.

12

Zakjučak

Teorije o životnoj sredini su nastale silom prilika, zbog same situacije u kojoj se našla planeta Zemlja kao i živi svet na njoj. Jedino udruženim snagama možemo izaći iz ovog ekološkog problema a tu su kongresi koji će nas uputiti na kakav način će mo to izvesti. Ljudska svest mora biti promenjena, jer se mora razmišljati za budućnost i naraštaje koji tek dolaze, a oni će se ni krivi ni dužni naći u ovom problemu.

13

LITERATURA

1. Anđelković B. (2009). Osnovi sistema zaštite. Fakultet zaštite na radu u Nišu: Niš2. Đukanović M. (1991). Ekološki izazov. Elit:Beograd3. Đukanović M. (1996). Životna sredina i održivi razvoj. Elit:Beograd

4. (SLUŽBENI GLASNIK RS) BR.135/04

5. HTTP://EN.WIKIPEDIA.ORG/WIKI/NATURAL_ENVIRONMENT

6. HTTP://WWW.PROTEGO-ORG.ORG/INDEX.PHP? OPTION=COM_CONTENT&VIEW=ARTICLE&ID=68&ITEMID=79

14