КЊИГА (дефиниција, постанак, значај)

КЊИГА је сваки писмом фиксирани документ забележен на лако преносивом материјалу.У библиотечком смислу књига је самостална целина састављена од листова са текстом, повезом и омотом.Постанак књиге условила је фаза развоја цивилизације у којој је духовна делатност прерасла оквире усменог предања. Предуслов за појаву књиге били су настанак писма и материјала подесног за писање.Значај књиге је пресудан за развој цивилизације и комуникације међу људима.

КњигаКњига јеје премапрема дефиницијидефиницији УНЕСЦОУНЕСЦО--аа » »духовнодуховно--стварнастварна творевинатворевина којакоја настајенастаје каокао заједничкизаједнички резултатрезултат делатностиделатности ауторааутора, , издавачаиздавача ии графичкеграфичке индустријеиндустрије. . УУ техничкомтехничком смислусмислу књигакњига сесе састојисастоји изиз савијенихсавијених ии сашивенихсашивених илиили лепљенихлепљених деловаделова ‚ ‚ штампанихштампаних аракаарака ии повезаповеза. . ОдштампаниОдштампани деловиделови књигекњиге сусу насловненасловне страницестранице ( (прелиминарнипрелиминарни - - нултинулти отисакотисак) ) ии текстуалнитекстуални деодео сс деобомдеобом нана поглављапоглавља.«.«

КњигамаКњигама сесе уу смислусмислу овеове тачкетачке сматрајусматрају непериодичнанепериодична издањаиздања којакоја имајуимају истовременоистовремено свасва тритри следећаследећа обележјаобележја: :

1. 1. имајуимају стручнистручни, , научнинаучни, , уметничкиуметнички, , културникултурни ии образовниобразовни садржајсадржај аа нене смејусмеју иматиимати рекламнирекламни садржајсадржај. (. (РекламнимРекламним садржајемсадржајем сматрасматра сесе онајонај садржајсадржај уу којемкојем сесе каокао претежнипретежни деодео ( (вишевише одод 50%) 50%) појављујупојављују рекламнерекламне порукепоруке); );

2. 2. израђенеизрађене сусу уу техничкомтехничком смислусмислу уу обликуоблику књигекњиге, , одштампанеодштампане нана арцимаарцима папирапапира илиили већвећ споменутимспоменутим носиоциманосиоцима текстатекста илиили уу обликуоблику слободнихслободних листовалистова; ;

3. 3. имајуимају најмањенајмање 49 49 страницастраница ( (дефиницијадефиниција УНЕСЦОУНЕСЦО--аа) ) нене рачунајућирачунајући корицекорице ии насловнунасловну страницустраницу, , осимосим дечјихдечјих књигакњига - - бојанкибојанки, , сликовницасликовница безбез текстатекста,, ии штампанихштампаних нотанота ии уметакауметака заза књигекњиге уу обликуоблику слободнихслободних листовалистова којикоји могумогу иматиимати ии мањемање одод 49 49 страницастраница. . ДечјимДечјим књигамакњигама сматрајусматрају сесе ии бојанкебојанке каокао ии сликовницесликовнице безбез текстатекста..

Књига је скуп или колекција писаних, штампаних, илустрованих или Књига је скуп или колекција писаних, штампаних, илустрованих или празних листова, начињених од папира, пергамента или неког другог празних листова, начињених од папира, пергамента или неког другог материјала, које су обично спојене са једне стране. Стране листова материјала, које су обично спојене са једне стране. Стране листова књиге зову се странице. У новије време постале су познате и књиге зову се странице. У новије време постале су познате и електронске књиге.електронске књиге.

Према УНЕСЦО-вој дефиницији књига мора имати минимално 49 Према УНЕСЦО-вој дефиницији књига мора имати минимално 49 страница. Публикација са мање од 49 страница назива се брошура.страница. Публикација са мање од 49 страница назива се брошура.

Књига се користи за читање очима или врховима прстију, и у случају Књига се користи за читање очима или врховима прстију, и у случају аудиокњига - слухом. На тај начин се прикупљају информације које су аудиокњига - слухом. На тај начин се прикупљају информације које су одштампане или снимљене.одштампане или снимљене.

Под називом књига се такође подразумевају литерарни радови који Под називом књига се такође подразумевају литерарни радови који се састоје од одређеног броја томова, те се тиме разликују од се састоје од одређеног броја томова, те се тиме разликују од часописа и магазина, који излазе периодично и на неодређеночасописа и магазина, који излазе периодично и на неодређено

време.време.

ЕТАПЕ У РАЗВОЈУ КЊИГЕ

Историја књиге обухвата период од 50 векова.Најстарије књиге јавиле су се на Истоку.- Књига старих Египћана био је свитак од папируса, у употреби од трећег

миленијума старе ере. Касније свитак преузимају хеленистичка и римска култура.

- Најстарије књиге у Кини биле су састављене од бамбусових дашчица.- На асирско-вавилонском културном подручју књиге су биле састављене од

глинених плочица (друга половина 3. миленијума).- Римљани су писали на воштаним таблицама које су често спајане металним

алкама или кожним тракама. То су били КОДЕКСИ, праузор данашње књиге.- Увођењем пергамента настају прве књиге у данашњем смислу.

Употреба хартије била је прекретница у историји књиге, која постаје доступнија

Према класификацији Робера Ескарпија, датој у његовом познатом делу Револуција књиге, прва етапа у развоју књиге био је волумен, то јест свитак листова папируса, облик погодан за књижевни живот у класичној Атини, а касније и у Риму. У ограниченом опсегуантичког полиса јавно читање са папируса представљало је најприроднији облик објављивања књижевног дела и укупне књижевне комуникације. Оно што је за стари век значио свитак папируса, за средњи век је пергаментни кодекс. Он је много више одговарао прав-ним, научним и црквеним текстовима, цивилизацији у којој су политичка стабилност, теологија и обнова античких сазнања били важнији од лепе књижевности. Више од хиљаду година рукописна књига на увезаним листовима пергамента биће универзално средство заочување, саопштавање и ширење мисли како у хришћанском, тако и у арапском и хебрејском свету. Гутенбергова штампарска револуција, као следећа велика епоха развоја књиге, започиње средином 15. века, у време када књига у Европи постаје веома тражена роба, када у градовима расте број писменог становништва, када је студентима неопходна стручна литература и када откриће класичних античких рукописа изазива широко интересовање учених људи. Штампа је убрзо почела да осваја и преобликује друштвену свест и све области живота. Тако ће, на пример, Библија штампана на народном језику убрзати рушење старе црквене хијерархије и подстаћи настанак и ширење протестантизма. Још су очигледније промене у читавом низу институција заснованих на штампи, какве су књиге и часописи, образовни систем, издавачка де-латност, библиотеке и слично.Настанак и развој кодекса на папиру, као уобичајене форме књиге, један је од одлучујућих момената у повести чувања, претра живања и коришћења информација у западноевропском свету, који се по свом значају и утицају може поредити са открићем и усавршавањем алфабетског писма. Општа прихваћеност штампаног папир ног кодекса представља добар пример информационог и комуника ционог медија који је подједнако погодан и ефикасан, лак за израду, чување и коришћење. Штампану књигу чини срећан спој алфабетског писма, кодекса као облика публикације, папира као материјала и технологије штампања помичним штампарским слогом. Брзи напредак штампарске вештине означиће почетак великих, често и револуционарних промена у културном, духовном, економском и политичком животу. Велики број примерака штампаних књига омогућио је да књиге буду не само широко доступне, већ изнатно јефтиније од својих рукописних претходница. Такође, идентичност сваког примерка једног издања омогућила је низ других предности у коришћењу књига: индексе, цитирање, библиографске записе и слично. Формат књиге се смањује тако да књиге постају погодније за преношење и читање. Књига добија важност какву није имала у читавој дотадашњој историји, постајући најважније и најде лотворније средство за преношеее и ширење научних и свих других информација и моћна полуга целокупног цивилизацијског напретка

РУКОПИСН А КЊИГ А Облик средњовековне рукописне књиге првенствено је кодекс, односно књига у облику свеске.Текст је писан у два ступца на страници.Није било одвајања речи.Више слова је везивано и спајано, што се назива ЛИГАТУРА.Скраћено написане речи (обележене титлом изнад реда) називане су АБРЕВИЈАТУРА.Текст је исписивао писар, калиграф.РУБРИКАТОР- уметник, исписивао је црвеним мастилом почетна слова и почетне редове.Он је исписивао и ИНИЦИЈАЛЕ, почетна слова поглавља 2-3 пута увећана.ВЕРЗАЛЕ, почента слова увећана 8-10 пута, као и минијатуре (мале слике у тексту, заглављу текста, на крају текста, на маргинама или у верзалима) радили су сликари минијатуристи.Од начина пресавијања пергамента (коже) зависио је формат:- фолио

- четвртина, осмина- дванаестина, шеснаестинаКњига = кодекс стављана је у дрвене корице обложене кожом, на угловима оковане металом.Књиге за владаре имале су инкрустације на корицама. Утискивано је сребро, злато, драго камење, седеф, слонова кост.

Рукописна књига Рукописна књига Претходница штампане књиге – писана и преписивана месецима, Претходница штампане књиге – писана и преписивана месецима, некад и годинаманекад и годинама Украшавана је Украшавана је минијатурамаминијатурама (мале слике, руком рађене у тексту, (мале слике, руком рађене у тексту, заглављу, на крају текста или на маргинама)заглављу, на крају текста или на маргинама) У почетку су рађене само црвеном бојом – У почетку су рађене само црвеном бојом – miniumminium (црвен, боја оксида (црвен, боја оксида олова), отуд и имеолова), отуд и име Код словенских народа, и код нас, употребљавала се реч Код словенских народа, и код нас, употребљавала се реч заставица заставица (руски: (руски: заставказаставка) у значењу украсне шаре у тексту – минијатуре) у значењу украсне шаре у тексту – минијатуре На пергаменту, папирусу или хартији, минијатуре су рађене и На пергаменту, папирусу или хартији, минијатуре су рађене и растопљеним златомрастопљеним златом Минијатура је најчешће фигурална представа на целој страници Минијатура је најчешће фигурална представа на целој страници рукописне књиге – негована у средњем веку (јавља се још код Египћана и рукописне књиге – негована у средњем веку (јавља се још код Египћана и старих Индијанаца)старих Индијанаца) У минијатурном сликарству разликују се стил, мотив и боје – зависно У минијатурном сликарству разликују се стил, мотив и боје – зависно од националног обележја – у античко доба: мотиви су птице, биљни мотиви,од националног обележја – у античко доба: мотиви су птице, биљни мотиви, лозице и палме – у византијско доба: хришћански мориви рибе, стилизованелозице и палме – у византијско доба: хришћански мориви рибе, стилизоване птице и људске фигурептице и људске фигуре Код Словена је присутан изразито геометријски орнамент (двочлани Код Словена је присутан изразито геометријски орнамент (двочлани тракасти преплет – две испреплетане траке) – код Јужних Словена трочланитракасти преплет – две испреплетане траке) – код Јужних Словена трочлани преплет или плетеницапреплет или плетеница У византијским минијатурама употребљавају се следеће боје: У византијским минијатурама употребљавају се следеће боје: љубичаста, ружичаста, боја злата, пурпура, људски ликови су издужени, љубичаста, ружичаста, боја злата, пурпура, људски ликови су издужени, интелектуални са израженим осећањимаинтелектуални са израженим осећањима До 12. века минијатура је искључиво манастирска уметност и До 12. века минијатура је искључиво манастирска уметност и карактерише је савршенство у изради орнамената и колорисањекарактерише је савршенство у изради орнамената и колорисање Крајем 12. века минијатура постаје илустративана – убрзо је то Крајем 12. века минијатура постаје илустративана – убрзо је то прихваћено – најбољи пример за то су минијатуре у прихваћено – најбољи пример за то су минијатуре у Мирослављевом Мирослављевом јевађељујевађељу Од 13. до 14. века минијатура поприма карактер световне уметности, Од 13. до 14. века минијатура поприма карактер световне уметности, а кулминацију доживљава крајем 15. и првим деценијама 16. векаа кулминацију доживљава крајем 15. и првим деценијама 16. века Илуминације Илуминације - украси, заставе и оквири састављени од минијатура и - украси, заставе и оквири састављени од минијатура и украсних шара – на маргинама страница рукописне књиге – радио руком украсних шара – на маргинама страница рукописне књиге – радио руком уметник –уметник –илуминаторилуминатор Ова вештина нарочито негована у 14. и 15. веку, тада је раскош Ова вештина нарочито негована у 14. и 15. веку, тада је раскош рукописне књиге досегао свој врхунацрукописне књиге досегао свој врхунац ’’илуминирати књигу’’ – значило је ’’илуминирати књигу’’ – значило је ’’осветлити ’’ је орнаментима и минијатурама (лат. ’’осветлити ’’ је орнаментима и минијатурама (лат. illuminatioilluminatio расвета) – расвета) –

уметност илуминирања књига трајала је током целог средњег века, све уметност илуминирања књига трајала је током целог средњег века, све до појаве штампедо појаве штампе

Код Срба се илуминирање књига појавило крајем 12. века – поред Код Срба се илуминирање књига појавило крајем 12. века – поред иницијала, заставица или заглавља на почетку рукописа или испред иницијала, заставица или заглавља на почетку рукописа или испред поглавља, ситнијих винјета на крају текста или ма маргини – код Срба се поглавља, ситнијих винјета на крају текста или ма маргини – код Срба се среће и фигурални украс – среће и фигурални украс – Илуминације се изводе пером и мастилом, па се накнадно боје – у Илуминације се изводе пером и мастилом, па се накнадно боје – у луксузним примерцима књига употребљавало се злато (у лисићима или луксузним примерцима књига употребљавало се злато (у лисићима или топљено)топљено) Писањем и илуминацијом код Срба махом су се бавили калуђери или Писањем и илуминацијом код Срба махом су се бавили калуђери или професионални преписивачи рукописа и илуминатори – дијаци и граматиципрофесионални преписивачи рукописа и илуминатори – дијаци и граматици Најлепши сачувани илуминисани српски рукопис је Најлепши сачувани илуминисани српски рукопис је Мирослављево Мирослављево

јеванђељејеванђеље с краја 12. века – иницијали у њему припадају романичкој с краја 12. века – иницијали у њему припадају романичкој уметности, а заставице на почетку текста везују се за оријенталне узореуметности, а заставице на почетку текста везују се за оријенталне узоре У Хрватској је најлепши сачувани примерак У Хрватској је најлепши сачувани примерак Сплитски еванђелистар Сплитски еванђелистар из 8. века; у БиХ је из 8. века; у БиХ је Хагада Хагада и и Кур’ан; Кур’ан; уу Словенији Словенији рукописи из самостана у рукописи из самостана у Стични; у Македонији Стични; у Македонији Асеманово јеванђеље, Супрасаљски зборник, Асеманово јеванђеље, Супрасаљски зборник, Зографско јеванђељеЗографско јеванђеље Ex librisEx libris – власнички печат – власнички печат Првобитно је то био знак или име које су уписивали власници или Првобитно је то био знак или име које су уписивали власници или преписивачи својом руком, а доцније – печат или репродукована налепница преписивачи својом руком, а доцније – печат или репродукована налепница која је израђивана у скупим графичким техникама – бакрорезу, бакропису, која је израђивана у скупим графичким техникама – бакрорезу, бакропису, дрворезудрворезу Развитку гравираних еРазвитку гравираних еxx librislibrisа у Европи највише доприносе познати а у Европи највише доприносе познати уметници : Албрехт Дирер (1471-1528), Лука Кранах (1472-1553) Ханс уметници : Албрехт Дирер (1471-1528), Лука Кранах (1472-1553) Ханс Холбајн Млађи (1497-1543) и дуги.Холбајн Млађи (1497-1543) и дуги. У 19. веку еУ 19. веку еxx librislibris-и су отискивани на маргинама књига – данас се -и су отискивани на маргинама књига – данас се утискују на папир или се лепе на књигеутискују на папир или се лепе на књиге SuperSuper exex librislibris – појавио се са штампом (– појавио се са штампом (SuperSuper -на врх), печат отиснут -на врх), печат отиснут на повезу или полеђини књигена повезу или полеђини књиге У нашим крајевима се први У нашим крајевима се први exex librislibris-и јављају у Далмацији, -и јављају у Далмацији, најпознатији је припадао Ђури Ђурковићу у 15. векунајпознатији је припадао Ђури Ђурковићу у 15. веку Код Срба се јављају тек у 19. веку и једини до данас сачувани Код Срба се јављају тек у 19. веку и једини до данас сачувани exex librislibris штампала је Његошева штампарија на Цетињу, за самог владику, са штампала је Његошева штампарија на Цетињу, за самог владику, са натписомнатписом Најпознатија збирка Најпознатија збирка exex librislibrisа у свету налази се у Нирнбергу и садржи а у свету налази се у Нирнбергу и садржи 38.000 примерака 38.000 примерака

СВЕТИ САВА (1175-1235)Дела:КАРЕЈСКИ ТИПИКХИЛАНДАРСКИ ТИПИКСТУДЕНИЧКИ ТИПИК ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНАСЛУЖБА СВЕТОМ СИМЕОНУПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУУКАЗ ЗА ДРЖАЊЕ ПСАЛТИРА

Растко, трећи син великог жупана Стефана Немање (Свети Симеон)Замонашио се 1191. на Светој Гори и добио име Сава.- КАРЕЈСКИ ТИПИК, најстарије Савино дело – правила за монахе у Карејској

испосници и храму.- ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК – са оцем Стефаном Немањом, који је добио

монашко име Симеон, 1198. обнавља манастир Хиландар.Хиландарски типик, други Савин рад, намењен је устројству живота у овом манастиру (богослужења, регулисање исхране за време поста, начин примања нових калуђера, неговање болесника у мастирској болници, бирање игумана), установио је свакодневни, недељни, месечни и годишњи начин живота монаха у Хиландару.СТУДЕНИЧКИ ТИПИК је саставио као игуман овог манастира. Настао је прилагођавањем Студеничког типика, али одређује да игуман мора бити архимандрит. (Сава је био архимандрит од 1203, рукоположен у Солуну – то је највиши монашки чин).Овај типик припрема услове за осамостаљење српске цркве.ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА – тежиште писања Св. Саве о свом оцу усредсређено је на монашки живот Св. Симеона.СЛУЖБА Св. Симеону – је најстарија позната црквена песма написана неком српском светитељу.ПИСМО студемичком игуману Спиридону је кратко. Св. Сава је писао из Јерусалима.УКАЗ за држање псалтира садржи упутства калуђерима који ће читати псалтир по утврђеним правилима.НОМОКАНОН тј. ЗАКОНОПРАВИЛО, Св. Сава је превео са грчког и подједнако је важан за српско црквено и државно право.

Свети Сава је писао на српскословенском језику, на који је и преводио црквене списе са грчког.

МИРОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕНајстарији сачуван српски писани споменик (србуља).

Данас је сачувано 42 наслова србуљских књига. Србуље су рукописне и штампане књиге у периоду између 12-18.века писане на српској редакцији старословенског језика. Писане су до 30-их година 18.века, када долазе руски учитељи и уносе руску редакцију старословенског, који ће у црквеној служби остати у употреби до дана данашњег.

Писано српскословенским језиком за кнеза Мирослава, сина великог жупана Завиде, брата Стефана Немање.Време настанка датира од 1169. до 1197, то је време Мирослављеве владавине.Кодекс на пергаменту (41,5 х 28,5 цм) са 180 листова.Текст у два ступца, украшен црвеним редовима, минијатурама, верзалима.Потпис Глигорија Дијака (манастирски ђак, писар).Мирослав је вероватно поклонио јевањђеље манастиру Св. Петра на Лиму који је и основао.У 17. веку пренето је у манастир Хиландар (у 19. веку руски калуђер и научник узео је један лист и однео у Русију).Краљ Александар Обреновић посетио је Хиландар 1896, а српски калуђери су му дали јевањђеље на поклон.После мајског преврата 1903, затурено је међу дворским папирима (до пред 1. Светски рат), а затим је са државном благајном пренето је у Албанију, до краја рата налазило се на Крфу.Данас се налази у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. вијека. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем.

Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт-Петербургу.

Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“ чиме је постао дио 120 најврједнијих добара које је створила људска цивилизација.

Рукопис датира из 1180. године и сматра се најзначајнијим, као и најлепшим српским рукописним спомеником. Књига је писана на пергаменту, словима уставне ћирилице и украшена је са око триста стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Чува се у Народном музеју у Београду, док је за његову конзервацију и заштиту задужена Народна библиотека Србије. Јуна 2005. године Мирослављево јеванђеље је уписано у Унесков светски регистар документационе културне баштине 'Памћење света'.

Miroslavljevo jevanđelje predstavlja najstariji nedatirani spomenik srpske književnosti. Ovo jevanđelje je prepisano sa slovenskog predloška za brata Stefana Nemanje, humskog kneza Miroslava (1171-1197), a jevanđelja je prepisao izvesni Gligorije dijak. Na svojim pergamentskim stranicama sjedinjuje istočni tekst i u zapadnoj tradiciji umetnički slikane inicijale i minijature u crvenoj, zelenoj, žutoj, smeđoj i zlatnoj boji od kojih su neki, kao ovaj sa leve strane, umetnuti i u elektronsko izdanje srednjovekovne Srbije, skoro devet vekova kasnije.

Ovaj dokument neprocenjive vrednosti je imao burnu istoriju - kralj Petar I ga je nosio sa sobom pri prelasku Albanije tokom Prvog svetskog rata, a jedno vreme se vodio kao izgubljen. Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Najinteresantniji deo rukopisa je onaj gde je prepisivač uneo neke lične opaske gde vidimo da nije bio u milosti svog gospodara - taj komentar Gligorija dijaka upravo sledi:

Miroslavljevo jevanđelje potiče iz druge polovine 12. veka; izrađeno je po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje i strica Rastka Nemanjića, Svetitelja Save.

Miroslavljevo jevanđelje, rukopis iz druge polovine XII veka, ukrašen sa 296 minijatura izuzetne lepote, istaknuti je predstavnik retke grupe iluminiranih rukopisa osobenog stila i ikonografije, nastalih prožimanjem elemenata zapadne (Italija) i istočne (Vizantija) kulturne ose Evrope.

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji srpski ilustrovani ćirilični rukopis - Knjiga - po svom sastavu jevanđelistar, sa tekstovima na staroslovenskom jeziku srpske redakcije (raškim pravopisom), raspoređenim prema čitanjima u toku crkvene godine. Knjigu je poručio humski knez Miroslav, o čemu govori zapis na poslednjem listu, te se na osnovu tog podatka ona datuje u osamdesete godine XII veka (najkasnije 1194, kada je okončana vladavina kneza Miroslava). Miroslav je brat velikog župana Stefana Nemanje, stric Rastka Nemanjića (Svetog Save), a vladao je Humom (današnja Hercegovina).

Miroslavljevo jevanđelje je 2005. godine uvršteno na UNESCO-vu listu pokretnih kulturnih dobara od univerzalnog značaja za čovečanstvo – Pamćenje sveta.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ШТАМПАНЕ КЊИГЕШтампање је механичко умножавање текста и слике са клишеа. Клише може бити од дрвета (дрворез – најстарија италијанска техника из 15. и 16. века), камена (литографија), бакра (бакрорез), цинка (цинкорез), линолеума (линорез)…Текст се утискује у клише у негативу.КСИЛОГРАФСКА КЊИГА, односно ксилографско штампање, било је веома раширено у Европи крајем 14. века и почетком 15.Клише је резан за сваку страну у једном комаду дрвета, по два отиска су лепљена у лист, а листови спајани – то су биле БЛОКОВАНЕ књиге, прве, најстарије штампане књиге у Европи.Средином 15. века Гутенберг је изумео машину за ливење слова, штампарску пресу и штампарске боје. У то време је почело штампање покретним словима, што је била прекретница у штампарству.

ПРОНАЛАЗАК ШТАМПЕ ПОКРЕТНИМ СЛОВИМА

Холанђанин Костер штампао је књиге покретним словима клишираним у дрвету средином 15. века, у исто време кад је Јохан Гутенберг, Немац из Мајнца штампао књиге покретним металним словима.Гутенберг је проналазач модерне технике штампања покретним словима, као и изумитељ машине за ливење слова, штампарске боје и штампарске пресе.Прве штампане Гутенбергове књиге биле су блоковне, ДОНАТЕ – уџбеници латинске граматике.Штампао је уџбенике веронауке, календаре (Турски и астрономски).БИБЛИЈА у 42 реда је најпознатија Гутенбергова штампана књига. На свакој страници текст је штампан у два ступца, од 42 реда, са готским словима у украсима ручно рађеним златом, црвеном, плавом, зеленом, жутом и љубичастом бојом.До данас је сачувано само неколико десетина примерака на пергаменту и хартији.Крајем 15. века Немачка је имала око хиљаду штампарија у којима су радили штампари са покретним Гутенберговим словима.Истовремено, штампарије почињу да раде у Риму, Венецији, Француској, Холандији,Швајцарској, Чешкој, Енглеској, Пољској, Бечу.ФУСТ и ШЕФЕР штампали су Гутенберговом техником 1455. године ПСАЛТИР, са први пут унесеним подацима о месту и години штампања и грбом штампара.

Изум штампе покретним словимаИзум штампе покретним словимаЈохан Гутенберг (око 1397-1468)Јохан Гутенберг (око 1397-1468)

Библија од 42 ретка Библија од 42 ретка – прва књига израђена у Гутенберговој – прва књига израђена у Гутенберговој штампарији у Мајнцу – штампање започело 1452, а завршено 1455. године – штампарији у Мајнцу – штампање започело 1452, а завршено 1455. године – издата је у две књиге: Латинска Библија у два фолио формата свеска, издата је у две књиге: Латинска Библија у два фолио формата свеска, укупно је отиснуо 1280 страница - први има 324 листа или 648 страна, а укупно је отиснуо 1280 страница - први има 324 листа или 648 страна, а други 317 листова или 634 стране – свака страница има два ступца са по други 317 листова или 634 стране – свака страница има два ступца са по 4242 ретка ретка Библија Библија је рађена готицом на пергаменту у свега 150-200 примерака - је рађена готицом на пергаменту у свега 150-200 примерака - украшена иницијалима, орнаментима у боји, цртежима рађеним руком украшена иницијалима, орнаментима у боји, цртежима рађеним руком посебних посебних рубикатора рубикатора До данас је пронађено око 44 примерка, 12 на пергаменту, а 32 на До данас је пронађено око 44 примерка, 12 на пергаменту, а 32 на папиру; 18 је комплетно, остали примерци су у фрагментима сачувани папиру; 18 је комплетно, остали примерци су у фрагментима сачувани Библија у 36 редака – Библија у 36 редака – 1457-1460. године штампа у Бамбергу (дело 1457-1460. године штампа у Бамбергу (дело Гутенберга или штампара Албрехта Фистер или Хајнриха Кефера)Гутенберга или штампара Албрехта Фистер или Хајнриха Кефера) Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова – Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова – најзначајнији је проналазак од појаве писманајзначајнији је проналазак од појаве писма Прве штампане књиге налик су рукописној – блоковне књиге, само је Прве штампане књиге налик су рукописној – блоковне књиге, само је техника израде другачија - изашле су из штампарске пресе, коју је изумео техника израде другачија - изашле су из штампарске пресе, коју је изумео ГутенбергГутенберг Штампарство се великом брзином шири, најпре у Немачкој, а потом поШтампарство се великом брзином шири, најпре у Немачкој, а потом по другим земљама Европе – решен је проблемдругим земљама Европе – решен је проблем брже и јефтиније производње брже и јефтиније производње књига, а тиме је створено најефикасније средство за ширење научних и књига, а тиме је створено најефикасније средство за ширење научних и других информацијадругих информација Штампарство се најпре проширило у Италији, прва штампарска преса Штампарство се најпре проширило у Италији, прва штампарска преса прорадила је 1465. године у бенедиктинском самостану у близини Рима, прорадила је 1465. године у бенедиктинском самостану у близини Рима, заслугом двојице Немаца, који су занат изучили у Гутенберговој штампаријизаслугом двојице Немаца, који су занат изучили у Гутенберговој штампарији Од свих италијанских градова, највећу славу као произвођач Од свих италијанских градова, највећу славу као произвођач штампаних књига стекла је Венеција – град моћних трговаца и мецена - од штампаних књига стекла је Венеција – град моћних трговаца и мецена - од 1469. године, када је прорадила прва штампарија, па до краја 15. века, у 1469. године, када је прорадила прва штампарија, па до краја 15. века, у Венецији је радило 150 штампарских радионица у којима је отиснуто око Венецији је радило 150 штампарских радионица у којима је отиснуто око 4000 књига – више него и било ком другом европском граду (у Паризу ради 4000 књига – више него и било ком другом европском граду (у Паризу ради 56, у Лиону око 50)56, у Лиону око 50) До краја 15. века штампарске радионице су никле у свим значајним До краја 15. века штампарске радионице су никле у свим значајним центрима Европе – у непуних 50 година основане су у 200 градова, у којима центрима Европе – у непуних 50 година основане су у 200 градова, у којима је радило око 1 100 радникаје радило око 1 100 радника Јеромонах Макарије, који је изучио штампарски занат у Венецији и Јеромонах Макарије, који је изучио штампарски занат у Венецији и тамо излио ћирилична слова, штампао је тамо излио ћирилична слова, штампао је ОктоихОктоих 1493. године у Ободу на 1493. године у Ободу на Цетињу, у штампарији коју је основао Ђурађ Црнојевић набавивши пресе у Цетињу, у штампарији коју је основао Ђурађ Црнојевић набавивши пресе у

Венецији – то је прва српска инкунабулаВенецији – то је прва српска инкунабула

У погледу опреме књига, ни једна се не може мерити са првим У погледу опреме књига, ни једна се не може мерити са првим штампаним делом на свету – штампаним делом на свету – Библијом у 42 ретка, Библијом у 42 ретка, која је на аукцији која је на аукцији достигла вртоглаву цену достигла вртоглаву цену По вредности може да јој конкурише само По вредности може да јој конкурише само Кор’ан Кор’ан израђенизрађен за иранскогза иранског шаха. Ова муслиманска света књига укоричена је у златне корице дебљине шаха. Ова муслиманска света књига укоричена је у златне корице дебљине 6 мм и украшена са 800 скупоцених дијаманата и бисера6 мм и украшена са 800 скупоцених дијаманата и бисера У књижне куриозитете убраја се и балада У књижне куриозитете убраја се и балада BlodyBlody LittleLittle написана 1483. написана 1483. године на свега осам страница – људском крвљу године на свега осам страница – људском крвљу Занимљивост је ни богати и слободни Дубровник, у време свог Занимљивост је ни богати и слободни Дубровник, у време свог највећег економског и културног процвата, није имао штампарију – тек највећег економског и културног процвата, није имао штампарију – тек 1783. године млетачки штампар и трговац Карло Антонио Оки (1783. године млетачки штампар и трговац Карло Антонио Оки (CarloCarlo AntonioAntonio OcchiOcchi) ) оснива штампарију из које је изашло 50 књигаоснива штампарију из које је изашло 50 књига У Црнојевићевој штампарији на Цетињу радило је 7-8 људи – сва У Црнојевићевој штампарији на Цетињу радило је 7-8 људи – сва издања су штампана на хартији – штампано је шест књига у духу издања су штампана на хартији – штампано је шест књига у духу венецијанских ренесансних издања – нису сачувана, осим најстаријег венецијанских ренесансних издања – нису сачувана, осим најстаријег Октоиха Октоиха (Осмогласник првогласник) из 1493(Осмогласник првогласник) из 1493 Реч је о богослужбеним књигама: Реч је о богослужбеним књигама: Октоих Октоих 1-4 гласа (1493/4), 1-4 гласа (1493/4), Октоих Октоих 5-5-8 гласа (почетком 1494), 8 гласа (почетком 1494), Псалтир с последовањем Псалтир с последовањем (1495), (1495), Требник Требник молитвеник (1495) и молитвеник (1495) и Триод цветни Триод цветни (највероватније доштампаван 1496) (највероватније доштампаван 1496) Године 1496. штампарија на Цетињу престаје са радом – Ђурађ Године 1496. штампарија на Цетињу престаје са радом – Ђурађ Бранковић напушта Црну Гору, а Макарије одлази у Влашку, у Трговиште и Бранковић напушта Црну Гору, а Макарије одлази у Влашку, у Трговиште и постаје први румунски штампар (после дугогодишњег рада у Влашкој, постаје први румунски штампар (после дугогодишњег рада у Влашкој, одлази за игумана у Хиландар)одлази за игумана у Хиландар) Падом српске деспотовине 1459. године, Србија потпада под турску Падом српске деспотовине 1459. године, Србија потпада под турску власт, и до појаве прве штампарије протекло је 77 година, до 1536. годиневласт, и до појаве прве штампарије протекло је 77 година, до 1536. године Турци настоје и добрим делом уништавају тековине средњовековне Турци настоје и добрим делом уништавају тековине средњовековне српске књижевности, економија стагнира, а са њом и културни развитак у српске књижевности, економија стагнира, а са њом и културни развитак у духу ренесансних и хуманистичких идејадуху ренесансних и хуманистичких идеја Било је покушаја од средине до краја 16. века да српски калуђери Било је покушаја од средине до краја 16. века да српски калуђери оснују штампарске радионице – но економска и политичка ситуација, и оснују штампарске радионице – но економска и политичка ситуација, и недостатак стручног знања, искуства и вештине у новој занатској грани – недостатак стручног знања, искуства и вештине у новој занатској грани – онемогућавале су да се то остварионемогућавале су да се то оствари

ИНКУНАБУЛЕИНКУНАБУЛЕ су књиге штампане техником покретних слова до 1500.Имају карактеристике старих књига, рађене су потпуно по угледу на рукописне књиге 14. и 15. векаТекст је штампан у два ступца на страни.Слова су цртана и резана калиграфскиНије било пагинације ни наслова, па је свака страница почињала латинском речју: почиње.Уместо наслова, рађени су црвени редови накнадно, после штампања, као и минијатуре.Тек почетком 16. века јавља се насловни лист.Подаци о штампању налазе се на колофону, бележници на крају текста.Поред Гутенбергових и Фустових издања, по лепоти и значају познате су инкунабуле.НИНБЕРШКА ХРОНИКА СВЕТА (садржи дрворез средњовековног Београда и белешку о Гутенбергу као проналазачу штампања покретмин словима)ЕЗОПОВЕ БАСНЕШЕФЕРОВ ПСАЛТИРДРАГО КАМЕЊЕ – прва илустрована књига на свету

Inkunabula (lat. incunabulum = "kolevka, početak, poreklo, detinjstvo") naziv je za najstarije štampane knjige, nastale pre 1500. godine, dok je štamparstvo još bilo "u povoju". Sačuvano

je oko 450.000 primeraka inkunabula (oko 35.000 izdanja) štampanih u oko 1.100 štamparija u Evropi.

Inkunabule su veoma retki i vredni primerci knjiga. Prva zabeležena upotreba reči "inkunabula" u ovom značenju jeste u jednom spisu Bernarda von Mallinckrodta pos naslovom De ortu et progressu artis typographicae ("O nastanku i razvoju štamparske veštine"), koji je štampan u Kelnu 1639, a u kome se nalazi izraz prima typographicae incunabula ("najranije detinjstvo štmaparstva"). Ovaj je termin od kasnog 17. veka počeo da se upotrebljava i za same štampane knjige.

Postoje dve vrste inkunabule: ksilografske i tipografske. Mnogi smatraju da se naziv incunabulum može odnositi samo na drugu vrstu, koju je primenjivao Johann Gutenberg.

Krajnji datum do kojega se knjiga može smatrati inkunabulom je izabran sasvim proizvoljno, s obzirom da se za 1500. godinu ne vezuju nikakvi značajni događaji u razvoju štamparstva. Termin se uglavnom odnosi na najranije štampane knjige, koje su se pojavile u doba kada su mnoge još uvek bile prepisivane rukom.

Postepeno širenje štamparstva obezbedilo je veliku raznolikost tekstova za štampanje i stilova u kojima su se oni pojavljivali. Mnoge rane vrste slova nastale su po uzoru na lokalne rukopisne oblike ili su poticale različitih evropskih oblika gotičkog pisma, ali ima i primera koji su potekli od rukopisa iz dokumenata (takve je, na primer, koritio William Caxton u Engleskoj) te, naročito u Italiji, vrsta slova nastalih po uzoru na humanističke rukopise. Ti humanistički fontovi, s vrlo malo izmena, i danas se često koriste u digitalnom obliku.

Štampari su obično radili u gradskim centrima, koji su bili središte filologa i naučnika, klerika, pravnika, plemića i pripadnika drugih profesionalnih zanimanja koji su bili njihovi glavni klijenti. Najveći deo prvih štampanih knjiga činila su standardna dela na latinskom jeziku nasleđena iz srednjevekovne tradicije, ali kako su knjige postajale sve jeftinije, počela su se pojavljivati i dela na narodnim jezicima i prevodi latinskih dela.

Među poznatim inkunabulama su Gutenbergova Biblija (1455), Putovanje u svetu zemlju (Peregrinatio in terram sanctam, 1485), obe iz Mainza, te Nirnberška hronika Hartmanna Schedela iz 1493.

Naslova knjiga izdatih pre 1500. godine ima na hiljade, a najbolji popis nalazi se u nemačkom Gesamtkatalog der Wiegendrucke, koji se još uvek dopunjava u berlinskoj Državnoj biblioteci (Staatsbibliothek zu Berlin). Britanska biblioteka (the British Library) sastavila je jedan katalog inkunabula koji sadrži i popis mesta širom sveta na kome se nalaze pojedine inkunabule.

Inkunabulom nazivamo knjige, listove ili ilustraciju koje nisu ručno pisane, već su mehanički printane prije 1501. godine u Evropi. Primjerci takvih knjiga su izuzetno dragocjeni. Ime im potiče od latinske riječi incunabula, što znači pelene, i time implicira rane početke nečega. Prva upotreba ove riječ u vezi sa štampanjem zabilježena je u brošuri Bernharda von Mallinckrodta De ortu et progressu artis typographicae (O usponu i napretku umjetnosti tipografije), (Koln, 1639.), u kojoj se nalazi izraz prima typographicae incunabula,“rano djetinjstvo štamparstva“, koje po piščevom mišljenju završava 1500. godine, što je od kasnog 17. vijeka do danas opstalo kao pravilo.

Inkunabule se mogu podijeliti u dvije vrste na osnovu načina printanja:

Drvorez (Xylography): Printanje iz cijelog komada drveta, tako sto se na njegovoj površini izrezbari reljef željene slike, te se on pritisne na papir da nastane printani otisak.

Tipografija :tehnologija koju je izumio Johann Gutenberg, gdje se pokretni metalni oblici pokreću na štamparskoj mašini. Mnogi autori smatraju da se pojam inkunabula treba primjenjivati samo na knjige nastale ovim procesom.

Krajnja vremenska granica za svrstavanje knjiga u inkunabule, iako povoljan, je izabran prozvoljno. On nije proizvod bilo kakvog značajnog tehničkog napretka ili promjene u godini 1500. U to vrijeme štamparstvo još nije bilo značajno uznapredovalo, te su mnoge knjige još uvijek ručno prepisivane. Neki izbirljiviji kolekcionari knjiga u to vrijeme su čak izbjegavali da imaju štampane knjige u svojim privatnim bibliotekama.

Ekonomski uslovi Postepeno širenje štamparstva uslovilo je i veći broj različitih tekstova koji su printani, kao i veće varijacije u stilizciji. Na početku su to u glavnom bile knjige na latinskom, naslijeđene iz srednjovjekovne tradicije, posebno jer su si je tako skupe knjige mogla priuštiti samo crkva. Ali, kako je printanje postajalo jeftinije, počele su se pojavljivati i knjige na lokalnim jezicima. Mnoge rane vrste štamparskog pisma bile su prilagodjene lokalnim načinima pisanja ili izvedene iz različitih formi evropskog Gotičkog alfabeta.

Štamparije su se nalazile u urbanim sredinama, blizu svojih najvećih konzumenata, akademika, pravnika, teologa i ostale društvene elite. Pošto je proizvodnja zavisila od potražnje, mnogi štampari su se pomoću zakonski dodijeljenih privilegija na određenom području štitili od konkurencije. Takav razvoj događaja uzrokovao je da mnogi štampari počnu živjeti nomadskim načinom života, seleći se od jednom mjesta do drugog, pa su tako u 15. vijeku na području Švedske, Francuske i Španije boravili mnogi njemački majstori.

Vrijednost Inkunabule se već dugo svrstavaju u dragocjenosti, te su kao takve pažljivo pohranjene i zaštićene u bibliotekama. Na cijeni su u očima kolekcionara, a historičari i filolozi ih cijene kao naučne izvore. Od 1990. godine počele su na internacionalnom tržištu astronomski rasti cijene starih spisa, pa tako i inkunabula, pa je tako jedna aukcijska kuća 2002. godine prodala prosječan primjerak Petera Schöffera i Johannesa Fausta za pola miliona funti. Na početku 21. vijeka počeli su se pojavljivati pojedinačni listovi knjiga, posebno na internacionalnim online tržištima, što je dovelo do jake kritike prema naučnicima i bibliotekarima, jer se pretpostavlja da oni u cilju brze i lake zarade povremeno „olakšaju“ stare knjige za poneku stranicu.

Inkunable predstavljaju visoko cijenjeno kulturno dobro za evropsku historiju, i to ne samo onu duhovnu. Victor Hugo piše o tome:

Otkriće umijeća štampanja je najvažniji događaj u historiji, majka svih revolucija. Ono je čovječanstvu dalo jedno novo sredstvo za izražavanje novih misli. Duh je odacio staru formu i posegnuo za novom; promijenio se potpuno i definitivno, kao zmija, koja od Adama predstavlja grijeh. Kao odštampana riječ je misao vječnija nego ikad. Narasla su joj krila; postala je neuhvatljiva, neuništiva. U prošlosti je misao imala jasan oblik i vladala je nasilno vremenom i prostorom. Sada je u društvu ptica, djeli se na sve četiri strane svijeta i svuda je prisutna.[1]

Poznati primjerci i kolekcije Na svijetu postoji oko 29.000 različitih naslova, a medju poznate inkunabule ubrajaju se Gutenbergova Biblija (1455.), zatim Peregrinatio in terram sanctam (1486), koju je štampao i ilustrovao Erhard Reuwich, Nuremberg Chronicle (Hartmann Schedel, 1493), te

Hypnerotomachia Poliphili, koju je štampao Adeus Manutius, i koja sadrži važne ilustracije nepoznatog autora.

Izučavanja inkunabule su počela u 17. vijeku. Michel Maittaire (1667 - 1747) i Georg Wolfgang Panzer (1729-1805) su organizovali sve printan formate hronoloski u obliku anala, a u prvoj polovini 19. vijeka Ludwig Hain je izdao Repertorium bibliographicum – spisak inkunabula poredanih po abecednom redu imena autora. Još uvijek se „Hainovi brojevi“ koriste kao referenca. Hainov rad je bio dopunjen od strane W. Copingera i D. Reichlinga, ali su ga moderni načini indeksiranja počeli ugrožavati. Autoritet u ovoj oblasti, Njemačka državna biblioteka u Berlinu pokušava još od 1925. da završi Kompletni katalog inkunabula. Britanska biblioteka ima svoj Incunabula Short Title Catalogue, koji izlistava posjed većine svjetskih biblioteka.

ШТАМПАРИЈА ЂУРЂА ЦРНОЈЕВИЋА НА ЦЕТИЊУ

Наша прва штампарија основана је 1493. у Црној Гори, по угледу на венецијанске штампарије.Као штампар радио је монах Макарије, ненадмашан у старом српском штампарству по лепоти резаних слова.Макарије је штампао 6 издања у духу венецијанских ренесансних издања (нису сва сачувана).Најстарије издање, прва инкунабула је ОКТОИХ (литургијска књига са црквеним песмама) штампана је 1493/1494.Слова по угледу на наше рукописне књиге.Црвени редови.Уместо пагинације обележени су табаци.Уместо бројева – слова.Остала издања: богослужбене књиге, молитвеници, псалтири.Штампарија је била кратког века – пред навалом Турака, Црнојевић је напустио земљу, а Макарије одлази у Трговиште (Влашка) и постаје први румунски штампар.

Из Трговишта одлази у Хиландар, где је био игуман и написао један спис из географије

Gutenberg pravi revoluciju u radu i odnosu prema knjizi. Za 50-ak godina nakon izuma štampe, ona se jako brzo raširila po Evropi. Prva štampana knjiga (inkunabula) je ličila na rukopisnu. Slova su ručno slagana, pa štampana, a sličice i zastavice su bile ručno rađene.Godine 1501.otvoriće se štamparije u Evropi, pa i prva ćirilska štamparija Švajpolta Fiole 1491.godine u Krakovu, a duga ćirilska štamparija će biti štamparija Đurađa Crnojevića. Prvu svoju knjigu objavljuje 4.1.1494.godine Đurađ Crnojević. Kraj rada te štamparije je 1496.godina kada je Crna Gora zvanično izgubila samostalnost, a vladar Ivan Crnojević prebegao je u Veneciju. Jezik na kojem je štampano je srpska redakcija staroslovenskog jezika, dakle to su bile srbuljske knjige i zato o toj štampariji govorimo kao srpskoj.Đurađ i Ivan Crnojević su bili velikaši. Smatrali su se dvorjanima srpskih despota. Štampariju je osnovao Đurađ Crnojević donevši iz Venecije štamparsku mašinu i tipove slova. Doveo je prve majstore, štampare i za tri i po godine koliko je radila štamparija, objavljuje 5 knjiga. Ljudi koji su u štampariji radili, o njima znamo iz predgovora Oktoihu prvoglasniku u kojem sam Đurađ Crnojević objašnjava da su u ratovima sa Turcima mnoge knjige propale, da je za njima bila velika potreba i da je on na Cetinju sa osmoricom ljudi radio na prvim štampanim knjigama. Samo jedno ime pominje po imence – monah

Makarije koji je bio glavni majstor, a uz njega se Đurađ Crnojević bavio rukodelisanjem ovih knjiga i još sedmorica uz njih.Izgleda da je prva knjiga koja je štampana na Cetinju, čije je štampanje počelo na Cetinju, bio psaltiri i nema sumnje da je tokom 1493.godine rađeno na izradi tog psaltira, ali je iz nekog razloga rad na njemu prekinut pa je pa je najpre odštampana prva knjiga Oktoih prvoglasnik, ona koja donosi prva četiri glasa, zatim Oktoih petoglasnik, pa je onda dovršen i objavljen psaltir 22.09.1495. nakon toga je urađen Molitvenik, a verovatno odmah za njim se pojavilo Četvorojevanđelje crnojevićko koje je danas izgubljeno.Znamo da je ta knjiga postojala. posedovao je jedan manastir u Vojvodini. Od ovih pet, Oktoih osmoglasnik je sačuvan u celini, petoglasniku nije sačuvan ni početak ni kraj, pa su izostali svi podaci iz uvoda i pogovora u kojima se moglo pročitati ko je radio i koliko dugo. U pogovoru psaltiru nalazi se datum kada je objavljen, dok je Četvorojevanđelje u celini izgubljeno.Štamparija je morala raditi najdalje do pred kraj 1496.godine, jer je pred kraj te godine Đurađ izbegao u Mletke i sa sobom poneo štampariju.. Oktoih prvoglasnik – njime započinje ćirilično štampanje na slovenskom jugu. Jedna je od osnovnih bogoslužbenih knjiga. Đurađ u predgovoru kaže da ga je godinu dana radilo osam ljudi. Najbolje je očuvana knjiga od svih Crnojevićkih. Danas znamo za preko 100 knjiga koje su sačuvane cele ili u odeljcima, pa se smatra da je oktoih morao biti štampan u većem tiražu od ostalih. Kasnije štamparije obnavljale su petoglasnik a ne oktoih, te naučnici smatraju da je njegov tiraž vzadovoljavao sve potrebe. Štampana je u folio formatu i to u crnoj i crvenoj boji. Ima 370 listova, odnosno 33 tabaka od 8 listova i jedan tabak od 6 listova – 737 štampanih strana. Ima 3 zastavice, poneki uokvireni inicijal (karakterističan za psaltir) a ima obeležene sveščice (pategione) i to ćiriličnim slovima. Svi počeci poenja za jedan dan rađeni su crvenom bojom, a ostalo crnom. Oktoih petoglasnik – po svoj prilici je imao Arhimandrit Lukijan Mušicki koji ovoj o knjizi ostavlja zabelešku da ona ima 272 lista. Mi danas imamo sačuvanu otprilike 1/6 tog teksta i to negde iz prvog dela knjige, ali bez samog početka i svih zapisa o datiranju i tempu rada na knjizi. Kao i prvoglasnik, i petoglasnik je doživeo jedno luksuzno fototipsko izdanje, a obe te fototipije ima naša NBS.Psaltir – je treće izdanje Crnojevića. Sačuvan je u celini. Spada u tzv psaltire sa posedovanjem (proširena verzija), sem osnovnog teksta psalama sadrži razne tekstove za bogosluženja. Psaltira ovog imamo 25 sačuvanih primeraka. Neki su u celini sačuvani. Veoma je stradao tokom bombardovanja ’’41.god. Tada su u NBS izgorela 4 primerka ove knjige. Psaltir ima 348 listova, ima format četvrtine, a ono što je posebnost su inicijali koji su uokvireni i posebno izrađeni tj otiskivani sa klišea, nekada u crnoj a nekada u crvenoj boji. Sem inicijala ovaj psaltir nema ilustracije, ima svega 4 zastavice koje su, zapravo, grb Crnojevića.Molitvenik – je četvrta knjiga koja se pojavila. Nepotpuno je sačuvana i to oko 2/3 teksta. Pretpostavlja se da je imala oko 319-320 listova, a danas se najobimniji fragment ove knjige čuva u crkvi Svete Trojice u Pljevljima i ima 184 lista. Postoje još tri fragmenta koji dopunjavaju do 201 lista, a ni početak ni kraj nisu sačuvani kao ni zapis o izradi. Ovaj najveći fragment nema ni zastavice ni inicijale, dok jedan fragment koji se čuva u muzeju srpske pravoslavne crkve ima..

Dalje, sa procesom štampanja nakon ovih 5 knjiga, Makarije će zajedno sa Đurađem Crnojevićem i sa štamparijom otići u Mletke u Veneciju u vreme prodora Turaka. Makarije je interesantna ličnost.

Makarije od Crne Gore je ličnost koja zasniva srpsko ćirilično štamparstvo i otićiće u Veneciju, pa u Rumuniju i onde zasnivati najstariju rumunsku štampariju i ostaće zabeležen u istoriji knjige kao otac rumunskog štamparstva. Postoje mnoge nedoumice, ali se pouzdano zna da je život završio kao iguman manastira Hilandara i da je sa sobom poneo sve knjige i ćirilične i rumunske, te njemu treba da zahvalimo što Hilandar ima te knjige.Izuzetno je vrednovan njegov rad. Knjige i motivi ovih knjiga će se javiti u svim kasnijim srpskim štamparijama: u Goraždu, Gračanici, Mileševi, Beogradskoj pa i u štampariji u Mrkšinoj crkvi (zagonetnoj crkvi za koju ne znamo gde se nalazi).

Штампарија Божидара Вуковића у МлецимаШтампарија Божидара Вуковића у Млецима По изгону Ђурђа Црнојевића из Црне Горе по доласку Турака, са њим По изгону Ђурђа Црнојевића из Црне Горе по доласку Турака, са њим у Млетке прелази и Божидар Вуковићу Млетке прелази и Божидар Вуковић Вуковић 1520. године оснива сопствену штампарију за штампање Вуковић 1520. године оснива сопствену штампарију за штампање српских књига – штампарија располаже са више врста слова, ливених из српских књига – штампарија располаже са више врста слова, ливених из матрица које су гравиране искључиво за потребе Вуковићеве штампаријематрица које су гравиране искључиво за потребе Вуковићеве штампарије Техничка опремљеност штампарије је била одлична: располагала је саТехничка опремљеност штампарије је била одлична: располагала је са две пресе – на изради књига радио је јеромонах Пахомије и још десетак две пресе – на изради књига радио је јеромонах Пахомије и још десетак радника, вероватно наших људи – они су одштампали око 130 табака, што радника, вероватно наших људи – они су одштампали око 130 табака, што је за оно доба и ону технику био велики успехје за оно доба и ону технику био велики успех

Књиге штампане од 1520. до 1521. годинеКњиге штампане од 1520. до 1521. године : : - - Псалтир Псалтир у 20 табакау 20 табака - - Литургија Литургија у 30 табака и у 30 табака и - Молитвеник - Молитвеник или или ЗборникЗборник – садржала је и азбуку и часловац – по томе је – садржала је и азбуку и часловац – по томе је

била прва књигабила прва књига намењена и световној употреби – штампана је у два намењена и световној употреби – штампана је у два издања (једно скраћено)издања (једно скраћено)

Књиге штампане од 1530. до 1540. године:Књиге штампане од 1530. до 1540. године: - - Молитвеник Молитвеник или или ЗборникЗборник – 1530. друго издање – у 38 табака – на књизи – 1530. друго издање – у 38 табака – на књизи

радио ’’најмлађи међу иноцима јерођакон Мојсије’’ из Будимље радио ’’најмлађи међу иноцима јерођакон Мојсије’’ из Будимље - - Октоих Октоих петогласник – 1537. - представља велико штампарско занатско петогласник – 1537. - представља велико штампарско занатско

достигнуће, рађен на пергаменту и руком накнадно колорисан – основна достигнуће, рађен на пергаменту и руком накнадно колорисан – основна штампа црно/црвена, двостубачна, са две врсте слова, наслови писани штампа црно/црвена, двостубачна, са две врсте слова, наслови писани руком: уским издуженим, декоративним словима; минијатуре рађене под руком: уским издуженим, декоративним словима; минијатуре рађене под утицајем млетачког сликарства у складу са духом хуманизма и ренесансеутицајем млетачког сликарства у складу са духом хуманизма и ренесансе – књигу радили свештеници Теодосије и Генадије из Пријепоља– књигу радили свештеници Теодосије и Генадије из Пријепоља

- - Празнични минеј Празнични минеј или или Саборник Саборник – једна од главних Вуковићевих књига, – једна од главних Вуковићевих књига, рад започет 1536. а завршен 1538. – има 54 табака двостубачног слога, сарад започет 1536. а завршен 1538. – има 54 табака двостубачног слога, са две врсте слова и 54 лика светитеља – радио је јеромонах Мојсије из две врсте слова и 54 лика светитеља – радио је јеромонах Мојсије из манастира Дечаниманастира Дечани

- Молитвеник - Молитвеник или или Требник Требник - последња књига штампана за Вуковићева - последња књига штампана за Вуковићева живота – рађена пре 1540.године - има 35 табака – уметничка опрема подживота – рађена пре 1540.године - има 35 табака – уметничка опрема под јаким утицајем српске рукописне традицијејаким утицајем српске рукописне традиције

СРПСКЕ ИНКУНАБУЛЕУ 16. веку основано је више српских штампарија по угледу на венецијанске, где су наши људи учили занат и где је набављан штампарски материјал.По садржају, књиге су биле богослужбене, житија светаца и песме у њихову славу.Издања су малобројна и ретка.Имају вредност и значај инкунабула и србуља.ШТАМПАРИЈЕ у 16. веку код нас:- у Горажду (радио Божидар Љубавић)

- у Рујну (Јевањђеље)- у Грачаници (Октоих)- у Милешеви- у Београду (Београдско четворојевањђеље)- у Скадру (Цветни триод)- у Мркшиној цркви (радио је монах Макарије, слова је резао од гвожђа и

бакра)Божидар Вуковић почетком 16. века основао је штампарију у Венецији (радила је 77 година). Као узор уметничке израде ове штампарије је Октоих. У своја издања утискивао је БОЖ. У црквеним књигама, пре текста, штампао је азбуку.Пред крај века, штампарију је преузео Италијан Рампацето и 1598. штампа први српски буквар намењен деци.Последња стара српска штампарија радила је у Венецији крајем 16. века и њен власник је био Јеролим Загуровић из Котора.У 16. веку српски штампари штампали су ћириличне књиге у Влашкој, Молдавији и Ердељу.

Venecija je bila glavni spoljašnji oslonac srpskom štamparstvu i odatle je preneta u crnojevićku štampariju, takođe i u goraždevsku koja je svoj rad i počela u Mlecima. U Veneciji će dalje raditi preko 7 decenija štamparija Božidara Vukovića i njegovih nastavljača. Tu će raditi i knjige štampati Jerolim Zagurović kao poslednji u nizu srpskih štampara u Veneciji u doba srbuljske knjige.Srbuljske knjige oslonjene su na mletačke štamparije. Božidar Vuković koji je najznačajnije ime vezano za štampanje srpskih knjiga u Veneciji, poznat je pod različitim nazivima – Božidar Podgoričanin, Božidar Vuković Zećanin, a osnivač je i vlasnik najznačajnije srpske štamparije u 16.veku. On je bio izuzetno značajna, moćna i bogata ličnost. Bogatstvo je doneo kao izbeglica iz Crne Gore sa Đurađom Crnojevićem.

Venecija nije bila samo vojna i ekonomska sila, već i veliki centar evropskog štamparstva počev od kraja 15.veka i tokom celog 16.veka(1469). Štamparija Vukojevića je radila u dva navrata između 1519-1523.godine, pa zatim ponovo 1539.od kada će početi obnova izdanja koja su objavljena u prvom periodu, da bi od 60-ih godina pa do kraja veka mnogi nastavljači bili zakupci štamparija, štampali 1-2 srpske knjige i ustupali zakup nekom drugom. Ukupno je bilo knjiga srpskoslovenskih štampanih 42. Ako bi trebalo da ih nabrojimo onda bi trebalo reći da je na tlu tadašnjih srpskih zemalja objavljeno 17 naslova ,onih prvih 5 iz crnojevićke štamparije, pa zatim 3 knjige uz štamparije u Goraždu: Služavnik goraždanski 1519/1520., Psaltir goraždanski 1521., i Molitvenik goraždanski 1523. U manastiru Rujno 1537.godine objavljeno je Četvorojevanđelje rujansko i to po ugledu na crnojevićko. U Gračanici je 1539.godine štampan Oktoih petoglasnik Gračanički kao ponovljeno izdanje crnojevićkog. U Mileševi su štampane 2 knjige, Psaltir mileševski 1544.god i Molitvenik mileševski 1546. U Beogradu se štampa 1552.god tzv Četvorojevanđelje beogradsko. U mileševskoj štampariji se 1557.god ponovo štampa Psaltir mileševski, drugo izdanje, 1562.god štampa se Četvorojevanđelje mrkšinačko – iz Mrkšine crkve. Godine 1563.štampa se u Skadru Triod uvetni skadarski, a 1566.god štampa se Triod uvetni u Mrkšinoj crkvi.Znamo za 2 knjige koje su objavljene u Rumuniji 1580.godine: Praznični minej, koji je pon ovljeno izdanje jedne knjige Božidara Vukovića 1538.god. I na

samom kraju ovog perioda objavljen je Triod uvetni Jovana Crnogorca 1649.godine.Sve ostale knjige,od onih 42 naslova- 19 gore navedenih, objavljene su u Veneciji od strane Božidara Vukovića, njegovog sina Vićenca Vukovića i nastavljača njegovog rada i dela koji su radili kao zakupci.

СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ ОД 16. ДО 19. ВЕКА17. век је код Срба било време најтежег робовања, без иједне штампарије под турском влашћу.Манастири су запуштени, свештенство малобројно и необразовано. Потреба за богослужбеним књигама, натерала је калуђере да поново преписују књиге, чак и оне штампане у 16. веку.Једно време у Венецији и Ердељу прештампано је неколико српских књига.У Босни калуђери фрањевци штампали су књиге на народном језику у Венецији.Матија Дивковић, фрањевац, штампао је књиге ћирилицом, којом су писали и католици и православци и богумили, а служила је и као службено писмо.18. век – јавља се издавачка делатност код војвођанских Срба: бакрорези, први српски часописи и новине.До 18. века, српске књиге су штампане црквеном ћирилицом на српскословенском. Тада из Русије долази грађанска ћирилица (“московска слова”).Од руског црквеног (књижевног) језика и дотадашњег српскословенског, у књижевности је настао СЛАВЈАНОСЕРБСКИ, хаотична мешавина руског и српског језика.Руске књиге потиснуле су србуље, што је условило стварање нове српске књижевности.Српске књиге су штампане у Венецији, Бечу, Будиму, Ердељу, Лајпцигу.У Србији нису постојале штампарије.Средином 18. века углавном се штампа у Бечу, где прву књигунове српске књижевности објављује Христифор Жефаровић, књижевник, сликар, бакрорезац. У Бечу штампа бакрорезе, а 1741. објављује СТЕМАТОГРАФИЈУ, збирку државних и породичних грбова, печата старих српских владара (цара Душана), портрете владара, фигуре светаца.Захарије Орфелин, књижевник, графичар, ради у другој половини 18. века у Венецији у штампарији Димитрија Теодосија који штампа за словенске народе ћирилицом и глагољицом. 1768. објављује први српски часопис Славено-сербски магазин ћирилицом, Историју о Петру Великом посвећује Катарини 2, аутор је познате песме Плач Сербији и Вечног календара, из пољопривреде дело Подрумар. 1778. објављује Калиграфију – уџбеник за српске и румунске школе, који садржи узорке 20 врста слова.19. век –почетком века главна српска издавачка делатност у Бечу и Венецији, а наши људи у Бечу оснивају прве мале штампарије.Штампарија Димитрија Давидовића (новинар) 1813. покреће Новине Сербске, које окупљају младе српске интелектуалце који су на студијама у Бечу.Исте године у Беч стиже Вук Ст. Караџић који пише за новине.Александар Андрић из Беча долази у Београд и покреће прву приватну штампарију код нас.За нас је најзначајнија Штампарија Јерменског манастира у Бечу која је штампала 1818. Вуков Српски рјечник; 1847. Његошев “Горски вијенац” и “Песме” Бранка Радичевића.Прву државну штампарију Србија добија 1831. и она је најзначајнија у 19. веку. Издаје службене публикације, Вуков речник, “Библиографију” Стојана Новаковића.Између 1. и 2. св. Рата радила је под називом “Југоштампа”, а данас БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод). У четвртој деценији 19. Нови Сад добија штампарију, а у другој половини 19. века покренут је читав низ привантих штампарија.

Српско штампарство у 18. векуСрпско штампарство у 18. веку Према Јовану Скерлићу, 18. век је веома значајан за културну истојију Према Јовану Скерлићу, 18. век је веома значајан за културну истојију Срба јер значи Срба јер значи прелаз из средњег века у ново доба и улажење у западну прелаз из средњег века у ново доба и улажење у западну

европску културу, почетак живота у модерној цивилизацијиевропску културу, почетак живота у модерној цивилизацији Просвећени Срби у аустријским земљама захтевају сопствене школе, Просвећени Срби у аустријским земљама захтевају сопствене школе, књиге на српском језику, штампане ћирилицом – све молбе патријарха књиге на српском језику, штампане ћирилицом – све молбе патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића негативно решенеАрсенија Трећег Чарнојевића негативно решене Срби се служе руским књигама, црквеним и световним, Срби се служе руским књигама, црквеним и световним, богослужбеним и букварима – али упорно раде на оснивању сопствене богослужбеним и букварима – али упорно раде на оснивању сопствене штампарије – Павле Ненадовић 1751. године добио дозволу да оснује штампарије – Павле Ненадовић 1751. године добио дозволу да оснује штампарију у Карловцима, под условом да књиге буду цензурисане у Бечу иштампарију у Карловцима, под условом да књиге буду цензурисане у Бечу и да се штампају и унијатске књиге – одбио захтеве и штампарија није да се штампају и унијатске књиге – одбио захтеве и штампарија није прорадилапрорадила Срби, иако без штампарије, издају књиге – од 1726. године у Срби, иако без штампарије, издају књиге – од 1726. године у Епископској штампарији у Римнику у Румунији, основаној 1705. године за Епископској штампарији у Римнику у Румунији, основаној 1705. године за потребе румунске цркве – била је словенска ћирилична штампаријапотребе румунске цркве – била је словенска ћирилична штампарија Када је 1718. године Мала Влашка припала Аустрији, римничка Када је 1718. године Мала Влашка припала Аустрији, римничка епархија је припала под управу Карловачкој митрополији епархија је припала под управу Карловачкој митрополији У римничкој штампарији штампане су књиге за православне Србе: У римничкој штампарији штампане су књиге за православне Србе: Первоје ученије отроком Первоје ученије отроком (1726), (1726), Граматика Граматика (1727) и (1727) и ПравилаПравила молебнаја молебнаја (1734); у Ердељу, штампарији Семинара (1734); у Ердељу, штампарији Семинара Регуламент Регуламент и у Јашију и у Јашију ИсправленијеИсправленије грешника духом кротости...грешника духом кротости... ДругиДруги излазизлаз, , такођетакође заобилазанзаобилазан ии сасвимсасвим недовољаннедовољан, , нађеннађен јеје уу бакрорезнимбакрорезним издањимаиздањима, , којакоја сусу узуз материјалнуматеријалну потпорупотпору црквецркве, , издавалииздавали самисами уметнициуметници бакроресцибакроресци ( (ХристифорХристифор ЖефаровићЖефаровић уу петојпетој деценијидеценији 18. 18. вв., ., ЗахаријеЗахарије ОрфелинОрфелин уу каснијемкаснијем периодупериоду). ). ПубликовањеПубликовање српскихсрпских књигакњига добилодобило јеје јачијачи замахзамах одод 1761, 1761, кадакада јеје венецијанскивенецијански штампарштампар ДимитријеДимитрије ТеодосијеТеодосије, , ГркГрк , , отвориоотворио ии ћирилскићирилски одсекодсек својесвоје штампаријештампарије. . ШтампајућиШтампајући православнеправославне црквенецрквене књигекњиге, , онон јеје, , дада биби отклониоотклонио неповерењенеповерење српскогсрпског свештенствасвештенства премапрема књигамакњигама којекоје долазедолазе изиз католичкекатоличке срединесредине, , нана насловнунасловну странустрану стављаостављао податакподатак дада јеје књигакњига штампанаштампана уу МосквиМоскви, , КијевуКијеву илиили СанктСанкт ПетербургуПетербургу. . УпркосУпркос својојсвојој материјалнојматеријалној нетачностинетачности, , тете сусу тврдњетврдње билебиле близублизу истинеистине. . НаимеНаиме, , ТеодосијеТеодосије јеје заза потребепотребе српскесрпске црквецркве прештампаваопрештампавао рускеруске црквенецрквене књигекњиге. . ЗаЗа десетакдесетак годинагодина изиз његовогњеговог предузећапредузећа изашлоизашло јеје прекопреко четрдесетчетрдесет књигакњига намењенихнамењених СрбимаСрбима. . АустријскеАустријске властивласти најзаднајзад сусу схватилесхватиле дада јеје забраназабрана оснивањаоснивања српскесрпске штампаријештампарије контрапродуктивнаконтрапродуктивна јерјер отвараотвара вратаврата неконтролисаномнеконтролисаном рускомруском утицајуутицају, , аа такођетакође ии пословнојпословној добитидобити иностранеиностране ( (венецијанскевенецијанске) ) фирмефирме, , уместоуместо дада тете приходеприходе убереубере неканека аустријскааустријска. .

ГодинеГодине 1770. 1770. бечкомбечком штампаруштампару ЈозефуЈозефу КурцбекуКурцбеку одобреноодобрено јеје монополскомонополско правоправо нана штампањештампање српскихсрпских књигакњига. . ДајућиДајући таквутакву привилегијупривилегију бечкомбечком предузетникупредузетнику, , којикоји узуз тото нијеније биобио СрбинСрбин, , аустријскааустријска властвласт јеје осигуралаосигурала чврстучврсту контролуконтролу наднад српскомсрпском књижевномкњижевном продукцијомпродукцијом ИпакИпак успеоуспео дада објавиобјави неколиконеколико књигакњига намењенихнамењених СрбимаСрбима, , ии узуз тото монументалномонументално делодело СрбинаСрбина ЗахаријаЗахарија ОрфелинаОрфелина ИсторијаИсторија ПетраПетра ПервагоПерваго, , намењенонамењено рускимруским читаоцимачитаоцима ии писанописано рускимруским језикомјезиком. . ПослеПосле смртисмрти ДимитријаДимитрија ТеодосијаТеодосија његовњегов наследникнаследник ПанеПане ТеодосијеТеодосије наставионаставио јеје дада издајеиздаје поредпоред осталихосталих ии српскесрпске књигекњиге ГодинеГодине 1790. 1790. ЕмануелЕмануел ЈанковићЈанковић ии ДамјанДамјан КаулициКаулици поднелиподнели сусу, , независнонезависно једанједан одод другадруга, , молбемолбе дада имим сесе дозволидозволи оснивањеоснивање српскесрпске штампаријештампарије уу НовомНовом СадуСаду, , алиали сусу наишлинаишли нана одбијањеодбијање бечкихбечких властивласти. . МеђутимМеђутим, 1792. , 1792. годинегодине, , послепосле смртисмрти КурцбековеКурцбекове, , његовуњегову ћирилскућирилску штампаријуштампарију, , заједнозаједно сс њенимњеним монополоммонополом, , откупиооткупио јеје српскисрпски ентузијастаентузијаста ии новинарновинар СтефанСтефан НоваковићНоваковић. . ОнОн јеје, , послепосле финансијскогфинансијског неуспеханеуспеха, 1796. , 1796. продаопродао тото предузећепредузеће будимскојбудимској штампаријиштампарији ПештанскогПештанског универзитетауниверзитета, , веомавеома развијенојразвијеној фирмифирми којакоја јеје објављивалаобјављивала књигекњиге нана многиммногим језицимајезицима ии којакоја јеје затимзатим деценијамадеценијама држаладржала монополмонопол нана штампањештампање српскихсрпских публикацијапубликација уу хабсбуршкимхабсбуршким земљамаземљама. . СамоСамо уу реткимретким случајевимаслучајевима понекипонеки аутораутор успеваоуспевао јеје дада штампаштампа својесвоје делодело другдедругде, , уу АустријиАустрији илиили ванван њење.. ПреокретПреокрет јеје настаонастао тектек 1832. 1832. годинегодине, , кадакада јеје уу БеоградуБеограду, , подпод владомвладом кнезакнеза МилошаМилоша ОбреновићаОбреновића, , прорадилапрорадила КњажевскаКњажевска српскасрпска печатњапечатња ( (каснијекасније

ДржавнаДржавна штампаријаштампарија, , данасданас БеоградскиБеоградски издавачкоиздавачко--графичкиграфички заводзавод) ) ДоброДобро опремљенаопремљена ии агилнаагилна, , тата нованова установаустанова одмаходмах јеје преузелапреузела нана себесебе знатанзнатан деодео књижевнекњижевне продукцијепродукције међумеђу СрбимаСрбима. . УскороУскоро затимзатим, , ии црногорскицрногорски владарвладар,, владикавладика ии песникпесник ПетарПетар ИИИИ ПетровићПетровић ЊегошЊегош постараопостарао сесе дада његовањегова маламала ии сиромашнасиромашна земљаземља стекнестекне својусвоју штампаријуштампарију. . МонополМонопол штампаријештампарије ПештанскогПештанског универзитетауниверзитета такотако јеје изгубиоизгубио смисаосмисао. . ВећВећ 1836. 1836. ПавлеПавле ЈанковићЈанковић добијадобија привилегијупривилегију заза отварањеотварање српскесрпске штампаријештампарије уу НовомНовом садусаду, , аа 1841. 1841. сличнослично одобрењеодобрење издатоиздато јеје ЈовануЈовану КаулицијуКаулицију. . занимљивозанимљиво јеје дада јеје првипрви биобио синовацсиновац ЕмануелаЕмануела ЈанковићаЈанковића, , којемкојем јеје 1790. 1790. билабила ускраћенаускраћена такватаква дозволадозвола, , аа другидруги синсин ДамјанаДамјана КаулицијаКаулиција, , којикоји јеје тадатада доживеодоживео истуисту судбинусудбину..

СвеСве додо 1786. 1786. годинегодине КурцбековаКурцбекова штампаријаштампарија јеје српскесрпске књигекњиге штампалаштампала искључивоискључиво црквеномцрквеном ћирилицомћирилицом тјтј. . старимстарим, , изиз средњегсредњег векавека наслеђенимнаслеђеним типомтипом ћирилскихћирилских словаслова. . ТекТек тадатада изашлоизашло јеје изиз тете штампаријештампарије првопрво издањеиздање штампаноштампано модерноммодерном ћирилицомћирилицом тзвтзв. . грађанскомграђанском азбукомазбуком, , обликованомобликованом премапрема стилустилу латиничкихлатиничких штампанихштампаних словаслова ии уведеномуведеном уу РусијиРусији почеткомпочетком 18. 18. векавека попо наређењунаређењу ПетраПетра ВеликогВеликог. . СамиСами српскисрпски писциписци, , аа ии штампаријештампарије ванван аустријскеаустријске територијетериторије, , показалипоказали сусу сесе многомного мањемање конзервативнимконзервативним. . ТакоТако јеје јошјош 1754. 1754. изашлаизашла уу СанктСанкт ПетербургуПетербургу ИсторијаИсторија оо ЧернојЧерној ГориГори црногорскогцрногорског митрополитамитрополита ВасилијаВасилија ПетровићаПетровића, , 1768. 1768. уу ВенецијиВенецији СлавеноСлавено -- сербскисербски магазинмагазин ЗахаријаЗахарија ОрфелинаОрфелина ,, 1772. 1772. уу истомистом градуграду његовањегова већвећ поменутапоменута биографијабиографија ПетраПетра ВеликогВеликог, , аа 1783. 1783. уу ЛајпцигуЛајпцигу ЖивотЖивот ии прикљученијаприкљученија ДоситејаДоситеја ОбрадовићаОбрадовића - - дада поменемопоменемо самосамо најзначајнијанајзначајнија деладела. . УУ периодупериоду којикоји јеје следиоследио највећинајвећи деодео српскихсрпских публикацијапубликација штампаоштампао сесе уу тритри градаграда: : БудимуБудиму ии НовомНовом СадуСаду нана територијитериторији ХабсбуршкеХабсбуршке монархијемонархије ии БеоградуБеограду уу СрбијиСрбији. . ГашењемГашењем активностиактивности будимскебудимске штампаријештампарије уу МађарскојМађарској бунибуни 1848. 1848. годинегодине тежиштетежиште издавачкоиздавачко--штампарскештампарске активностиактивности дефинитивнодефинитивно сесе устаљујеустаљује нана српскомсрпском етничкометничком земљиштуземљишту. . ОслобођенаОслобођена бирократскебирократске стегестеге СрбимаСрбима углавномуглавном ненаклоњенененаклоњене АустријеАустрије, , српскасрпска књигакњига наглонагло напредујенапредује. . ДокДок сусу уу првојпрвој деценијидеценији 19. 19. векавека, , попо СрпскојСрпској библијографијибиблијографији СтојанаСтојана НоваковићаНоваковића, , изашлеизашле самосамо 194 194 српскесрпске књигекњиге, , аа уу четвртојчетвртој деценијидеценији 386, 386, уу шестојшестој деценијидеценији тајтај бројброј јеје биобио 670. 670. УдеоУдео књигакњига штампанихштампаних уу СрбијиСрбији брзобрзо сесе повећаваповећава, , дада биби уу другојдругој половиниполовини седмеседме децениједеценије премашиопремашио половинуполовину. .

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ (1740?-1811)Закалуђерио се у Хопову на Фрушкој Гори. Читао је теолошке књиге, басне, књиге из манастира. 1760. одлази из Хопова, борави у Загребу, школује се у Русији, иде у Далмацију као учитељ, почиње књижевни рад.- Доситејеве буквице, превод Беседа Јована Златоустог.Учи латински, а у Смирни грчки и старогрчки. Пише ХРИСТОИТИЈУ, збирку поука о лепом понашању.Од 1771. иде из Далмације у Трст, Беч, Цариград, Немачку.1783. у Лајпцигу (ћирилична штампарија) издаје ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ (Совјети здраваго разума), износи свој књижњвни програм, разрађује мисао о народном језику као књижевном. Исте, 1783, издаје “ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА” са намером да укаже на потребу образовања народа, да обелодани бескорисност манастира и штетност институције монаштва.1784. издаје Слово поучително господина Јоакима Цоликофера, о потреби јасног чистог, природног, једноставног изражавања у говору и писму.1788- БАСНЕ, нису оригиналне, већ прерада Езопа, Лафонтена, Лесинга. Није дословно преводио, већ је мењао, додавао (наравоученија-коментари, мале расправе да поучи о моралу, етици).Собраније и Мезимац – чланци, приповетке, анегдоте, комедије, биографије, песме (поучно: морал, историја, филозофија,естетика, елементи теорије књижевности и критике).1802. штампана је у Венецији ЕТИКА – 1/7 је превод дела италијанског научника Соавије; поједностављује оригинал, приближава српском нешколованом читаоцу, додаје примере из наше историје.1807. долази у Београд, планира културни и просветни развој Србије.

1808. говором отвара Велику школу и бива постављен за првог министра просвете. Енергично раздваја културу од цркве, ствара нову световну књижевност, тежи да се књиге издају на народном језику; кључ за напредак види у просвећивању читавог народа; даје основе национализма заснованог на народном језику и пореклу.

Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1739, 1742. или 1744 — Београд, 28. март 1811 [1] ) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербие“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву

БиографијаДоситеј Обрадовић је рођен 1744. године у Чакову у Банату, у занатлијској породици. Још као ђак основне школе, одао се сањарењу и верском заносу. После смрти његовог оца, његов тетак, да би га излечио од сањарења и мистицизма, изводи га из школе и даје на занат. Међутим, жеља за науком, коју је он гледао у црквеним књигама, не оставља га ни доцније, и чим му се за то указала прилика, он оставља занат и родбину и бежи у фрушкогорски манастир Хопово.

Калуђер Доситеј

Доситеј се ту закалуђерио и почео озбиљно да мисли на пустињачки живот. Али када је боље и ближе упознао манастирски живот и калуђерско братство, видео је да то не одговара животописима светаца и његовим илузијама. Поред тога, до руку су му дошле и грађанске књиге, из којих је увидео да изван цркве постоји и друга мудрост и друкчији морал, управо оно за чим је жудео. После три године манастирског живота, напустио је манастир за сва времена. Од тог тренутка настају његова непрекидна путовања ради студија.

Пут по Европи

Као учитељ и домаћи васпитач, или као манастирски гост обилазио је скоро цео Балкан и Малу Азију, затим Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. У Смирни је провео три године, као ђак чувене грчке богословске школе Јеротеја Дендрина. Ту и на Крфу добро је научио грчки језик, књижевност и филозофију. Школу је морао да напусти због избијања руско-турског рата 1787. године. После тога поново живи у Далмацији као учитељ у Книну, у школи на „Синобадовој главици“, затим у Задру и Трсту. Из Трста је отишао у Беч, где је провео пуних шест година у учењу немачког језика и културе. Као учитељ језика одлази из Беча у Карловце и Молдавију. Мантију је скинуо тек када се уписао у Халеу да слуша филозофију. Филозофске студије наставља у Лајпцигу и ту почиње и сам да пише. Године 1783. штампа своје прво дело „Живот и прикљученија“.

Путовао је још у Париз, Лондон и Русију, где је био позван за наставника једне војне школе.

[уреди] Први српски устанак

Први српски устанак га је затекао у Трсту. Он се од почетка ставља у службу српских устаника: прво је скупљао прилоге за њих, а је потом вршио разне поверљиве мисије између устаника и Русије и најзад коначно прелази у Србију. Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена, постао је први српски министар просвете, организовао је школе, мирио и саветовао устаничке вође, и био је Карађорђев лични секретар и саветник.

Умро је 1811. године у Београду и сахрањен испред Саборне цркве у Београду. Његово тело је два пута измештано, 1837. због зидања нове Саборне цркве уместо старе која је срушена и други пут 1897. да би се његов гроб поставио напоредо са гробом Вука Караџића који је те године пренет из Беча.

Књижевни рад и критички осврт

Први његови рукописни радови само су превод или прерада популарних практично-моралних списа новогрчких и италијанских. Тако, „Буквица“ је један мали превод из Јована Златоуста намењен поп-Аврамовој кћери Јелени из Косовог поља ниже Книна. Доситеј је тада (1765. године) написао прву књигу „на прост српски језик", и тиме ударио основ за свој богати и плодоносни књижевни рад. „Христоитија“ превод једног новогрчког дела из XVIII века, „Басне“ су превод Езопа, Федра, Лафонтена и Лесинга. Уз басне је Доситеј додавао своја значајна „наравоученија“, као моралне коментаре појединих басана. Своја главна и најбоља дела почиње објављивати од године 1783.

Доситејево просветитељство

Прво је штампао „Живот и прикљученија“ у којем је испричао свој живот од рођења до тридесет и девете године и своју биографију пропратио рефлексијама о потреби школа и науке и о духовној заосталости калуђера, које оштро напада. После тога штампа „Совјете здравога разума“, изабране мисли и савете учених људи с разних језика преведене. То су морални и полемични огледи, пуни просветитељских мисли. Затим објављује „Собраније“, збирку огледа из морала и практичне филозофије: о патриотизму, о љубави к наукама, о лажи, о читању, о умерености итд. Ту има неколико моралних прича, као она Мармонтелова „Лаузус и Лидија", или Лабријерова „Ирена"; ту је и више источњачких прича моралне или филозофске тенденције; ту је и Лесингова комедија „Дамон". — Доситеј је и преводио са разних језика: „Етику" од италијанског писца Соавија и „Слово поучително" од немачког протестантског мислиоца Цоликофера.

Доситејев национални програм

Први Доситејев штампани рад је „"Љубезни Харалампије"“, штампан у Лајпцигу као позив за претплату на „Совјете здравог разума". То је његово чувено програмско писмо, где су у виду манифеста изложене његове основне идеје. У облику писма једноме пријатељу, тршћанском трговцу, Харалампију (иначе Србину из Хрватске), Доситеј излаже да је намеран штампати за народ једну књигу на простом народном језику за просте сељаке. Он је увидео да од „Будима до Андријатическога Мора" живи један народ, који једним језиком говори. „У Србији, у Босни, у Славонији, у Далмацији, Ерцеговини свуда је у сељани ови краљевства карактер воопште једнак, као да су, како и јесу, једна фамилија".,, Ко не зна да житељи црногорски, далматински, херцеговски, босански, сервијански, хорватски, славонијски, сремски, бачки и банатски једним језиком говоре?" „Говорећи за народе, који у овим краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и Ерцеговац Турчин он се Турчин по закону зове, а по роду и по

језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: Бошњаци и Ерцеговци, догод Бог свет држи. Они се зову Турци, док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет, откуда су произишли, Бошњаци ће остати Бошњаци, и биће што су њи'ови стари били. За сав дакле српски род ја ћу преводити славни' и премудри' људи мисли и совјете, желећи да се сви ползују. Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати!

Верска трпељивост међу Србима разних закона

Мисао о верској трпељивости и равноправности, коју је примио од филозофа XVIII века, помогла му је да се уздигне над старинским схватањем национализма по вери. Прокламујући народно јединство одлучно и потпуно, он ипак не проповеда шовинизам и искључивост, већ непрекидно позива и упућује народ да прими од других културних народа оно што је код њих боље и напредније. Цела се његова делатност управо на то и своди. Он је једно време веровао да ће Јосиф II ослободити Србе од турског ропства, али чим је видео да је ту историјску улогу преузела Србија са Карађорђем на челу, он долази у њу и на делу почиње спроводити оно што је раније писао и мислио. Са национално-политичког гледишта значај Доситијев је велики. Да није ништа друго створио, то би било довољно да уђе у ред највећих људи из прошлости Србије.

Рад на популаризацији науке

Место племенског и вероисповедног схватања нације он је поставио ново и савремено. Али и у књижевности и нашој култури уопште он ствара ново и руши старо. До њега, књижевност је била локалног, племенског или вероисповедног карактера, писана покрајинским наречјем или језиком одговарајуће вероисповести. Доситеј први свесно ствара праву националну књижевност на чистом народном језику, намењену најширим слојевима српског народа. До њега, на књижевности су поглавито радили црквени људи за црквене потребе; он кида са традицијом и почиње уносити у народ напредне идеје са Запада, оно што је научио и примио из рационалистичке филозофије XVIII века. Његово знање је било обимно и разнолико: прошао је кроз духовни утицај верске мистике, руске догматичке књижевности, грчких црквених реформатора, немачког протестантизма и француског и енглеског рационализма. Он купи и прерађује велике истине, поучне и лепе мисли из свих времена и од свих народа, од Платона и Аристотела до Лабријера, Молијера, Лесинга и Волтера. Као убеђени присталица рационалистичке филозофије, Доситеј верује у свемоћ разума и науку истиче изнад свега. Учинити науку и филозофију доступним свима људима, и оним у најзабаченијим селима, — то је он поставио као највише начело. Сви његови радови су углавном збирке преведених и прерађених „разних поучних ствари“, од „свега помало али лепо“, како сам каже.

Реформатор воспитанија народног

Као практичан мислилац и народни учитељ, он науку и књижевност сматра само као средство да се код човека развије „човекољубље и добра нарав“, све своди на васпитање младежи и сматра „ту ствар најнужнију и најполезнију чловеку на свету“. Кад говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце већ и женске. Место источњачког и патријархалног схватања женине улоге у друштву он поставља ново схватање у духу рационалистичке филозофије запада: тражи да и женска деца уче не само читање и писање већ сва знања доступна мушкарцима, како би боље одговорила својим дужностима као кћери, супруге и мајке и како би што више помогла општем просветном и моралном напретку.

Тумач тежњи будућег грађанског сталежа српског

Раскалуђер и присталица европске рационалистичке филозофије, Доситеј, одушевљено је бранио верске реформе Јосифа II, који је растурао калуђерске редове, манастире претварао у школе и болнице и предузео читав низ законских мера противу празноверја, верске заслепљености и огромног броја празника. Његово дело Живот и прикљученија углавном је написано у виду оштре и смеле критике калуђерског реда. Он устаје противу верског фанатизма и искључивости, противу црквеног формализма и догматизма, једном речју противу свега што је у супротности са правим јеванђелским учењем и правим хришћанством. Он је за верску сношљивост и за преображај цркве према захтевима здравог разума. Проповедајући такве идеје, Доситеј није само следбеник западне савремене филозофије, већ уједно тумач тежњи и жеља грађанског и световног српског друштва, које се већ и раније почело борити противу свемоћне теократије црквене. Зато је Доситеј имао велики број читалаца и у своје доба био највише популаран као критичар цркве.

Народни језик у Доситејевим делима

У погледу језика Доситеј је претеча Вука Караџића, иако српски народни језик он није узео из разлога књишких и програмских, већ просто као средство да га прости „сељани и чобани“ могу разумети и да се просвета лакше и брже шири. Истина, код њега има доста граматичких грешака, позајмљених речи и синтактичких облика из туђих језика, но то је сасвим разумљиво код једног писца који је рођен далеко од народног центра, који је већи део живота провео на страни и који је принуђен да ствара књижевни језик од простог народног језика, још неразвијеног и сиромашног. Па ипак, његов стил се одликује необичном једноставношу и топлином, која је била права реткост и код савременијих писаца.

Рационалиста и реформатор европски

Доситеј је несумњиво најпотпунији и најизразитији представник оног дела нашег народа који у рационалистичкој култури западне Европе види свој узор и свој идеал, права супротност Вуку Караџићу, који је романтичарским генерацијама открио култ народне песме и обичаја. Доситеј је велики реформатор и просветитељ народни, један од оних који се ретко сусрећу на почетку једне нове епохе и који смело кидају са традицијама и отварају нове видике. Па ипак, он је са потцењивањем гледао на основе наше старе културе и, као убеђен рационалиста, веровао да се разумом може брзо изменити прошлост и наслеђе и створити нови поредак и нова култура.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ ( 1787 – 1864)1804. објављује ПИСМЕНИЦУ прву граматику српског језика.1818. објављује СРПСКИ РЈЕЧНИК.- уместо славеносербског уводи народни језик као књижевни.- Азбуку фонетски доводи до савршенства- Из дотадашње ћирилице избацује 20-сетак непотребних слова, сваки глас=

једно слово.Написао је ПРАВОПИС, сакупљао је и објавио народне умотворине.Написао:- 1826/28 Географическо-статистическије описаније Сербије (запажања о

споменицима старинама и местима)- Житија: Хајдук Вељка Петровића, Ђорђа Арсенијевића, Као српски Плутарх

(значајни Срби оног времена 1829), Милош Обреновић- Хронике збивања прве и друге године буне на дахије, о отимању ондашњих

великана око власти (Карађорђе, Милош).

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 1787 — Беч, 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.

Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши. Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње, где је провео неколико месеци учећи немачки језик. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Вук га је замолио за помоћ како би наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук обављао писарске послове.

Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена.

Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1850.

Биографија

.. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и раду на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао „Мала простонароgна славено-сербска пјеснарица“. Исте године је Вук је објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога нароgа написану“, прву граматику српског језика на народном говору.

Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Нароgна сербска песнарица“.

Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у Русији.

Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“(писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. четири године, након његове смрти.

Вук је умро у Бечу. Посмртни остаци пренесени су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића. Почасни је грађанин хрватске престонице, града Загреба. [3]

Реформа ћирилице и рад на граматици и речнику

Подстакнут Копитаревим саветом да напише и граматику народног језика, Вук се прихватио овог посла, Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа.

Свестан несавршености своје Писменице, Вук је прихватио примедбе Копитара и других научних радника, па је уз прво издање „Српског рјечника“ из 1818. објавио и друго, проширено издање своје граматике. У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Ово друго издање граматике је неколико година касније (1824) на немачки језик превео Јакоб Грим.

Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Ранији покушаји, попут оног Саве Мркаља, су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала Српска православна црква, коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом.

Вук је створио нове знаке тако што је поједина слове стопио са танким полугласом (Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа.

Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:

њима је додао једно из латиничне абецеде:

За друго издање „Српског рјечника“ Вук је прикупљао грађу из говора становништва Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852. у њему се нашло 47.427 речи. Ово издање Рјечника на немачки је превео Јакоб Грим. До краја свог живота Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић.

Борба за увођење народног језика у књижевност

Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика све до почетка 19. века. У 18. веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни живот Срба. Елементи руског језика су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности.

Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик, којим се писало како је ко знао. Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе. Борба је почела Вуковом критиком романа Усамљени јуноша 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817. Милована Видаковића. Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика. Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали и Јоаким Вујић,

Лукијан Мушицки, Павле Берић и Глиша Гершић. Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима. Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига. Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштање православља и покатоличавањем.

Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена. Хаџић, који је у почетку био Вуков сарадник, али су се касније разишли по питањима језика, је 1837. почео полемику са Вуком Караџићем. Полемика између Караџића и Хаџића је трајала скоро деценију, а Караџић је однео победу тек 1847.

1847.

Година 1847. је година Вукове победе, и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, тј. да је старословенски језик мешавина рускословенског и српског народног језика без чвршћих правила. Те године издате су четири књиге Вука и његових сарадника:

превод „Новог завјета“ са црквенословенског на српски језик, аутор:Вук расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“, Ђура Даничић, „ Песме“, Бранка Радичевића „ Горски вијенац“ [a] Петра Петровића Његоша.

Издавањем „Горског вијенца“, доказано је да се и највећа филозофска дела могу писати чистим српским народним језиком.

Од 1814. до 1847. године Вукова побједа није била извесна. Иако је његов рад наишао на одобравање европских филолога и лигнвиста, он је међу самим Србима имао жестоке противике, који су му приговарали да њима не треба прости, говедарски језик. Сламајући противнике у полемикама и штампајући српске народне умотворине, којима се одушевљавала цијела Европа, па чак и највећи европски пјесник тога времена Њемац Гете, Вук је својим противницима све више доказивао да нису у праву. Истовремено је добијао све више присталица међу млађим српским књижевним и културним радницима. До Вукове побједе 1847. долази управо захваљујући младом покољењу интелектуалаца. Те године су објављена горе наведена дјела којима је доказано да се на простом народном језику може писати како поезија, филозофија тако и сама Библија, чији превод не заостаје ни за једним преводом на други језик. Дјело Ђуре Даничића је докрајчило вишегодишњу Вукову полемику са његовим главним противником Јованом и потпуно оправдало Вукову реформу српске азбуке и правописа. Иако је Вукова реформа ове године постала стварност, требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис.

Сакупљање народних умотворина

На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром. Копитар је гајио велику љубав према словенским народима, интересујући се нарочито за народне песме, а немачки културни радници, који су у својој земљи сакупљали старине и изучавали народну прошлост, били су му блиски пријатељи. У Бечу је Вук 1814. штампао збирку народних песама названу „Мала простонароgна славено-сербска пјеснарица“, у којој се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи.

Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Нароgна сербска песнарица“, са око стотину лирских и 17 епских песама. Међу заинтересованим за српски језик нашли су се Јохан Волфганг Гете и браћа Грим.

После великог успеха са народним песмама, Вук је почео да ради на сакупљању свих врста народних умотворина. Прва збирка приповетки „Нароgне српске приповијетке“ су се штампале 1821. у Бечу. У овом издању се нашло 12 приповедака и 166 загонетки. Године 1853. у Бечу је изашло ново издање приповедака, које је Вук посветио Јакобу Гриму. Вукова кћерка Мина је следеће године превела приповетке на немачки језик.

Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Нароgне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица.

Сакупљање народних обичаја

предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе.

Историографски рад

Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Године 1828. је објавио рад „Милош Обреновић књаз Сербији“. Од обилне грађе о Првом српском устанку, Вук је издао само један део „Правитељствујушчи совјет сербски...“, у ком је описао најважније битке из Првог српског устанка и неслогу између српских старешина.

Филолошки рад

У првој половини 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су браћа Грим и аустријских власти које је представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић Караџић је реформисао српску ортографију и правопис, правећи велики рез између дотадашње славеносрпске културе и новог стандарда.

Караџићева капитална дела, међу којима се истичу прво издање „Српског рјечника“ (1818), друго, знатно проширено (1852), те превод „Новога завјета“ (1847), поставили су темеље за савремени стандардни српски језик, а знатно су утицала и на облик савременог стандардног хрватског језика, понајвише у фази тзв. хрватских вуковаца или младограматичара. Основна начела Караџићеве реформе се могу сажети у три тачке:

1. изједначавање народног и књижевног језика, тј. инсистирање на фолклорним језичким облицима, за које се сматрало да су поуздан водич забележен у народним песмама и пословицама;

2. прекид са свим старијим облицима српске књижевности и писмености и ново утемељење стандардног језика без ослона на традицију;

3. и, новоштокавски фолклорни пуризам, што се очитовало у чишћењу језика од црквенославизама који су идентификовани као рускоцрквена наплавина која не одговара гласовној и граматичкој структури српског језика.

На техничком нивоу, Караџићева реформа се манифестовала у новој српској ћирилици у којој су избачени непотребни полугласници.

Нефилолошки рад

Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван.

Награде

Вук је био цењен у Европи: биран је за члана Берлинске, Бечке, Петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москву, Гетингену, Паризу..., одликован је од руског и аустроугарског цара, од пруског краља и Руске академије наука.

ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ (1790-1848)Боравећи у Бечу, Возаревић се кретао у кругу интелектуалаца. Вук помаже Возаревићу да изучи књиговезачки занат.Возареви је први образовани књижар, издавач, књиговезац, а 1827. отвара прву књиговезачку радионицу у Београду. Набављајући стране листове и часописе окупља око себе интелектуалце и љубитеље књиге.1831. иза дућана, у свом стану, отвара малу читаоницу, да омогући несметано читање листова и књига својим пријатељима. То је био зачетак Народне библиотеке у Београду.Штампао је целокупна дела Доситеја Обрадовића.Издавач популарног часописа “Голубица” (1839/44) – књижевни часопис са библиографијом- прва књиговезачка радња, прва књижарска радња – продаја књига, прво

читалиште и библиотека- од сваке књиге оставља по примерак за своју читаоницу.

Глигорије - Глиша Возаровић (Лежимир, Срем, 1. август(јк)/12. август 1790 — Београд, 10. јануар(јк)/22. јануар 1848 [1] ) је био први српски књижар и издавач.

Књиговезачки занат изучио је у Бечу и 1827. дошао у Србију. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији „Србско стихотвореније“ 1832. године. Издао је целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига (четири тома 1833, до 1836. још пет томова и последњи 10. том 1845.). Отворио је прву књижару у Београду за време владавине кнеза Милоша Обреновића. У његовој књижари је 1832. основана Народна библиотека Србије, тада под називом „Библиотека вароши београдске“ (постоје мишљења да је то уствари претеча Библиотеке града Београда). У периоду 1833-1844. био је књиговезац Државне штампарије, једно време и у Крагујевцу док је књижару у Београду водила његова жена Сара, сестра Димитрија Давидовића.

Издавао је алманах „Голубицу с цветом књижества србског“ (1839-1844) који је уређивао Милош Светић (Јован Хаџић). За „Голубицу“ је Стојан Новаковић тврдио да је утрла пут „Гласнику Србског ученог друштва“[2], а Јован Скерлић да је „најбољи српски алманах тог времена“[3]. За почасног члана Друштва српске словесности изабран је 10. фебруара 1845.

Био је уверен да је пронашао место на коме су спаљене мошти Светог Саве и на том месту 1847. поставио дрвени крст на месту једног старог дрвеног крста који је већ био пропао. Тај крст је добио назив као и цео тај крај „Возаров крст“. Дрвени Возаров крст је обнављан више пута (1895. и 1923.). Касније је на том месту друштво „Свети Сава“

подигло камени крст црвене боје 1933. који и сада постоји, тај део Београда сада се по њему назива Црвени крст.

Глигорије Возаровић је умро 1848. године у Београду. Био је сахрањен у на старом ташмајданском гробљу, код данашње Цркве светог Марка у близини свог кума Симе Милутиновића Сарајлије. Споменик му је подигла супруга Сара са којом није имао деце. На споменику је писало: Спомен Глигорију Возаровићу, рођ. 1. Авг. 1790 у Лежимиру фрушкогорском, а преминувшем 10. јан. 1848 у Београgу србском, куgа га Србина gовеgе пламен љубови к србскоме роgу, коме је и чувством и словом и gелом служио, неуморни на ползу, чест и славу. Постави заоставша скорбна супруга Сара Возаровић, рођ. Михаиловић.

Приликом пресељења гробља његова хумка је заметена и сада се не зна где му је гроб.

СЛАВЕНО – СЕРБСКИ МАГАЗИН ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИНА (1726-1785)1768. имао је 96 страна.Грађанска ћирилица.Први часопис код Јужних Словена, рађен по угледу на један руски часопис, изашао само један број, штампан у Венецији.- Предговор: Орфелин објашњава разлоге за покретање магазина.- Програм књижевног рада Орфелина, манифест у коме су први пут на

српском језику изнете рационалистичке и просветитељске доктрине 18. века, мисли о световној култури, писање на народном језику, школовања за све сталеже – претеча Доситеја Обрадовића.

- Намеравао је да пише и преводи чланке о географији, етици, економији, трговини, привреди, музици, сликарству, архитектури, српским старинама и историји…

Захарије Стефановић Орфелин (1726 - 1785) је био истакнути српски песник, историчар, учитељ, природњак, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф, уредник и издавач писац уџбеника..... Знао је руски, латински, немачки, француски. Створио је властиту библиотеку од преко 200 књига. То је и једина збирка његових ствари сачувана до данас.

Рођен је у Вуковару 1726. године.

Међу његова најзначајнија дела убраја се „Славеносербски магазин“ штампан у Венецији 1768. Замишљен је као часопис, то је први часопис на читавом словенском југу. Иако је изашао само један број, његов значај је велики. У предговору у виду манифеста он износи основну идеју грађанске просвећености, идеју демократизације културе, да наука треба да служи потребама обичног човека, а књижевност и филозофија да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима. То је прва српска световна и грађанско- просветитељска књига.

Журећи да својим сународницима приближи достигнућа европске просвећености објављује 1768. први и, нажалост, једини број Славено-српског магазина, првог српског и јужнословенског часописа. Орфелинов Магазин садржи поучне чланке, приповетке, песму - први сонет у српској књижевности, епиграме и преглед новообјављених књига - прве рецензије у српској литератури. У њему Орфелин излаже разлоге покретања и уреднички програм који је, заправо, дугорочни пројекат културне политике, план најпречих делатности у бројним областима. Јасно истичући национално-патриотски момент сматра да само просвећени и културни народни могу одржати корак у свом историјском расту. Иако је писао на славено-српском, Орфелин уочава потребу употребе народног језика у књижевности и залаже се за народни језик као медиј

i

књижевног дела. Без широког круга читалаца и сарадника али и без мецене који би му продужио живот Магазин је био преурањен покушај.

Године 1768. Захарије Орфелин је прокламативно у српски књижевни језик увео мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи и тиме практично основао славеносрпски језик. Јован Деретић га сматра уз Јована Рајића најзначајнијим писцем рускословенске епохе у српској књижевности.

Захарије Орфелин је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Аутор је и првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог" објављена 1772. у Венецији . Написао је и први српски "Вечити календар“ 1780. штампан у Бечу 1783. где уз стандардне календарске податке има и обимно поглавље о астрономији.

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕНајстарији српски часопис. Покренуо га је Георгије Магарашевић 1824. ( са ознаком 1825), под називом СЕРБСКЕ ЛЕТОПИСИ.Уређиван је у Новом Саду, штампан у Будиму.Због финансијске и друге потпоре часопису, у Пешти је основано књижевно друштво МАТИЦА СРПСКА.Од 1830, кад је умро Магарашевић, уредништво преузима Јован Хаџић.Летопис постаје орган Матице српске.1864. Летопис и Матица трајно су пресељени у Нови Сад ( у пештанском периоду часопис је претежно објављивао књижевне текстове и радове из историје).1835/36. Летопис није излазио, а ни Матица није радила.За обнову Матице и Летописа заслужан је Теодор Павловић, који је уређивао часопис до 1841.- у Новом Саду часопис је више пута мењао име, а прихвађен је и нови правопис.Од 1873. носи данашње име- Током 1. светског рата часопис није излазио.1921. уредник је Васа Стајић.Између два рата часопис задржава књижевни и историјски карактер.Током 2. светског рата часопис није излазио.Од 1946. часопис уређује Живан Милисавац.1950. покренут је Зборник за друштвене науке Матице Српске, а Летопис губи историјски карактер.

Летопис Матице српске је књижевни часопис који је покренут 1824. године. Иако је претежно књижевног карактера, Летопис се бави и другим уметничким, као и научним и друштвеним темама. Он третира историјска питања, језик, науку о књижевности и сродне дисциплине. По сопственом разумевању је огледало националног, културног и научног живота српског народа.

Програмску оријентацију Летописа утврђује и остварује Уредништво, а потврђује Управни одбор. Управни одбор именује Уредништво на четири године

Историјат

Ово је најстарији српски часопис међу онима који и данас излазе. Покренуо га је 1824. године Георгије Магарашевић. Прва књига под називом Сербске летописи изашла је крајем 1824. године са ознаком за 1825. Часопис је уређиван у Новом Саду, а штампан у Будиму. Одзив публике је био слаб, тако да је Магарашевић најавио обустављање часописа ако му родољубиво грађанство не притекне у помоћ. Овај апел је био повод да

се у Пешти оснује књижевно друштво Матица српска које је, између осталог, на себе преузело бригу око даљег издавања Летописа. После Магарашевићеве смрти 1830. године, уредништво преузима Јован Хаџић и часопис постаје стварни орган Матице српске и књижевне групе око ње.

У пештанском периоду (1830—1864) Летопис је неговао словенску књижевну и културну узајамност, али је све више пажње посвећивао српској и осталим јужнословенским књижевностима, нарочито под уредништвом Јакова Игњатовића (1854—1856), који је покушао да га модернизује и од њега направи трибину савременог књижевног стваралаштва. Под утицајем моћних и конзервативних патрона Јована Хаџића и Саве Текелије, Летопис је штампан старим правописом. Није излазио 1835. и 1836. године јер је Матица српска тада била укинута. За обнову Матице и Летописа веома је заслужан Теодор Павловић, који је био уредник часописа од 1832. до 1841. године. У овом периоду часопис неколико пута мења име (Сербскиј летопис, Новиј сербскиј летопис). После пресељења Матице српске у Нови Сад 1864. године, Летопис све више постаје историјски и књижевно-историјски, а текући књижевни живот се манифестује кроз друге часописе. По доласку у Нови Сад Летопис уводи нови правопис, а 1873. године мења и име у Летопис Матице српске. У овом периоду уређивала су га три уредника: Антоније Хаџић, Јован Бошковић и Милан Савић.

За време Првог светског рата Летопис је обустављен, а обновљен је 1921. године под уредништвом Васе Стајића. До 1924. излази нередовно и стално мења уреднике. Марко Малетин га уређује од 1924. до 1929. године и успева да од Летописа начини актуелну месечну публикацију која прати књижевни, културни, економски и политички живот. Од 1933. године уређује га Никола Милутиновић све до Другог светског рата. После рата редакцију преузима Живан Милисавац. Године 1953. часопис је покренуо питање српскохрватског књижевног језика, што је резултирало Новосаgским gоговором из 1960. године и радом на састављању заједничког српско-хрватског правописа.