Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 40 Godina VII Besplatan primerak

IntervjuGoran Rodić

sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije

Tema Perspektive građevinskog

tržišta u Srbiji

JUPOL pobednik akcije

Top Color Brand 2008.

e i

r

P na i rend

P ednik ak i e

r

e a

Ra r i a

r

In er u

ran R di

r

M a ku a

a enera i a

r

an r i e

k e

r

Pi an a i d ri

Si ika ni a eri a i

r

nke a

Prir dni a eri a i

r

P u arna i i a

ak re a i i re u

r

ani i i

r

Menad en

I reke n u

r

P na i rend

i n uk e ra

S r

e i

S r

e a

U eda ener i e

r

In er u

Ur S a ine

r

Pi a e

an arena

r

u ak a arke

akiran e arke a

r

en ar

Mi an e e

r

Pi an a i d ri

a e e

r

Uradi a

id ri a i a era e i

a k na

r

Sa e nik

U re a e u

en eri eru

r

S e a

radi e i ikar u

kra e u ira

r

nke a

a e e u u di

r

Pren i

Pri reda ra i renere

r

Menad en

ad e ku a

ne ad an

r

M a ku a

e i id e

r

Pu i

Ra k u an e

r

Pi a e

e an i

r

en ar

nu ka e e

r

Sa e nik

Sana i a a e

r

Reč urednika

Poštovani čitaoci,

Imamo zadovoljstvo da vas pozdravimo i u novoj, 2009. godini. Trudićemo se, kao i do sada, da budemo aktuelni i edukativni i da vas obaveštavamo o svim događajima važnim za vaš rad i poslovanje. Naravno, svaka vaša sugestija i predlog su dobrodošli, pa vas pozivamo da zajedničkim naporima časopis TON – energija boja bude još bolji i sadržajniji.

Ova godina će, sudeći po svim prognozama, biti dosta neizvesna kada je reč o građevinskom sektoru kod nas i u regionu. Niko u ovom trenutku ne može da kaže kako će se kriza u privredi odraziti na našu branšu i šta možemo očekivati u ovoj godini. Ipak, tržište Srbije ostaje jedno od najperspektivnijih u ovom delu Evrope, pa će osnovni zadatak ljudi iz branše biti da tu prednost na pametan način iskoriste. O tome u ovom broju časopisa TON govore Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, zatim Milan Ilić i Maja Dželatović iz kompanije Holcim i Jovan Šarenac, marketing menadžer Henkela.

U ovom broju imamo čast da vam predstavimo i pobednika naše akcije – izbora za Top Color Brend. To je boja za unutrašnje zidove Jupol, kompanije Jub. Pošto ste vi svojim glasovima izabrali pobednika, nadamo se da će to biti dovoljan podsticaj za ovu kompaniju da kvalitetom svojih proizvoda i dalje gradi poverenje potrošača. Predstavljamo vam istoriju kompanije Jub i njen popularni proizvod.

Da su planovi ambiciozni govori i podatak da većina kompanija predstavlja nove proizvode, u direktnim kontaktima sa potrošačima izvodi prezentacije svojih proizvoda, najavljuje nove proizvode i uvozne programe... O svim novitetima na tržištu, novim proizvodima i aktivnostima naših najvećih proizvođača i uvoznika obaveštavamo vas na stranicama Vesti. Posebno ističemo izveštaj sa sajma Heimtextil u Frankfurtu, a jedan detalj uređenja prostora donosimo vam i na našoj naslovnoj strani.

Naravno, kako ste već navikli, i u ovom broju naći ćete dosta stručnih saveta u rubrikama Moja kuća, Savetnik i Stručni savet.

A kad vam ponestane inspiracije, uvek se možete podsetiti nekih od mudrih izreka o novcu ili otići na neko lepo krstarenje. Makar i u mislima...

Uživajte do sledećeg broja!

Ana Rusanov-Vračević

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media Generala Anrija 26, Beograd za klijenta Roma Company

Urednica:Ana Rusanov-Vračević

Marketing:Dušanka Bakić / Frame Media

Fo to gra fije:

Dragana Đorović, Jelena Vemić, Miloš Nenković

Saradnici:

Aleksa Urošević, Ratko Stojković,Bojana Ilić

Le ktu ra i korektura:Vesna Kalabić

Grafički urednik:Svetislav Bajić, Goran Pejčić

PrepressFRAME media

Adresa redakcije:

Generala Anrija 26 (tel/fax) 011/ 3911-911, 011/ 3910-444(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture i javnog informisanja Republike Srbije,

pod rednim brojem 3391

vesti

10

U januaru 2009. godine Frankfurtski sajam i Multicom predstavili su koncept Fashion loves home na sajmu Heimtextil. To je bila jedinstvena izložba koja je ilustrovala spoj mode i life style brendova u savremenom uređenju enterijera.

Life style i moda integralni su deo našeg savremenog živo-ta. Moda je mesto u kom se trendovi boja i materijala osmi-šljavaju i stvaraju, na kome se dinamika života prenosi u novi način posmatranja dekoracije naše okoline.

Brendovi svojim vrednostima i emocionalnim angažova-njem predstavljaju inspiraciju za sve ljude koji se identifiku-ju sa ovim brendovima i onim što oni znače i predstavljaju. Tradicionalni, kao i veoma savremeni brendovi, u uređenju doma pronašli su novi izraz za iskazivanje životnog stila.

Multicom je specijalizovan za prevođenje life style brendo-va u moderne dekoracione koncepte.

Na izložbi je prikazan kompleks od šest kuća od kojih je svaka bila uređena delima velikog broja dizajnera i njiho-vim brendovima. Inspiracija, dezeni i dizajn za tapete, itiso-ne i pojedinačne predmete uzeti su iz raznih izvora, uklju-čujući i Elle Decoration, Oliver Strelli, Raffi, Marie Claire, National Geographic i ostale brendove i umetnike. Tokom proteklih godina Heimtextil se neprestano fokusirao na pro-daju preko sklapanja ugovora i sada, ovom specijalnom izložbom fashion loves home može da ponudi dodatne usluge hotelijerima, enterijeristima i arhitektama.

Heimtextil je uspeo da pokaže izlagačima i posetiocima izlaz iz nesigurnih poslovnih situacija pomoću nove tenden-cije u dizajnu, inovativne preduzetničke ideje i nove prodaj-ne mogućnosti. Broj izlagača i kvalitet posetilaca prevazišao je očekivanja organizatora.

Heimtextil je najveći međunarodni sajam za kuću i sve tekstile za enterijer. To je najvažniji sajam u ovoj oblasti već decenijama i održava se četiri dana u januaru svake godine. Heimtextil je prva platforma za proizvođače, dizajnere iz te oblasti svuda u svetu. Ove godine na sajmu je nastupilo 2.700 izlagača iz 60 zemalja. Na sajmu je osim izloženih proizvoda bilo i vrhunskih radionica koje su bile posvećene i posetiocima i izlagačima.

SAJAM HEIMTEXTIL U FRANKFURTU

MULTICOM: NOVI KONCEPT U UREĐENJU ENTERIJERA

vesti

12

PRVI MAJ ČAČAK

PREZENTACIJA U DONJEM MILANOVCUHemijska industrija Prvi maj Čačak proteklih meseci održala je veći

broj prezentacija proizvodnog programa, a jedna od njih bila je u Donjem Milanovcu.

Na prezentaciji se moglo čuti dosta korisnih stručnih informacija i saveta o pristupu određenim problemima, njihovom rešavanju, ali i o ispunjenju estetskih zahteva savremenog čoveka.

Takve prezentacije veoma su važne kako za proizvođača i izvođača tako i za vlasnika maloprodajnog objekta jer unapređuju prodaju i podižu kvalitet usluge u trgovini.

Domaćin prezentacije bila je maloprodaja građevinskog materijala Dućan kod Mire iz Donjeg Milanovca. Izvođači su bili u mogućnosti da probaju materijale iz proizvodnog programa Prvog maja i daju ocene o njihovom kvalitetu, koje su ovaj put bile samo pozitivne.

ROMA COMPANY

SPIDERMAN NA ZIDOVIMA DEČJIH SOBAUz pomoć Decofuna i Rome company nije potrebno potrošiti

čitavo bogatstvo da bi se dečja soba pretvorila u mesto koje raste zajedno s najmlađima korak po korak. Male promene u dekoraciji pomoću Decofun nalepnica, bordura, pena dekoraci-ja, stikera, šablona, tapeta i fototapeta mogu čitavoj sobi dati potpuno novi izgled.

Kolekcije Decofun nude veliki izbor boja i veselih dezena koji će sigurno zadovoljiti ukus dece i transformisati njihovu sobu u čaroban svet mašte gde ona žive svoje snove, dan za danom.

Osim već popularnih likova iz kolekcije Decofun, Princeze, Vini Pua, Nema, Kralja Lava, Roma company odlučila je da ove godine mališane obraduje i kolekcijom Spidermana. Ta kolekcija obuhvata nalepnice za zidove, bordure, pena dekoracije, maksi nalepnice, postere za vrata, fototapete i lampu.

Budući da su namenjeni deci, a njihova bezbednost je najvažnija, ti proizvodi napravljeni su od zaštitnog, mekog i lako peri-vog materijala kako deca nikako ne bi mogla da se povrede, a njihovo veoma lako postavljanje, skidanje i ponovno lepljenje omogućava svima da sobu svog deteta transformišu u mesto na kojem se lakše uči i igra sa više zabave.

HELIOS GROUP

NOVOGODIŠNJE DRUŽENJE HELIOS GRUPE U BEOGRADU

Sredinom decembra prošle godine Helios grupa i njena preduzeća u Srbiji, DCB Helios, Duga AD i Zvezda Helios, za svoje dugogodišnje poslovne partnere organizovali su svečanost povodom obeležavanja zajedničkih uspeha u 2008. Taj kulturni događaj upriličen je u beogradskom pozorištu Atelje 212. Uz koktel dobrodošlice, domaćini su srdačno pozdravili svoje goste. Prisutni su sa uživanjem pratili popu-larnu pozorišnu predstavu Ranjeni orao, po istoimenom romanu spisateljice Mir Jam, po kome je ubrzo zatim prika-zana i TV serija koja je oborila sve rekorde gledanosti. Posle predstave druženje je nastavljeno uz prijatne zvuke muzike koje je krasio glas operske primadone Tamare Nikezić. Na kraju su nam se pridružili i nezaboravni tamburaši. Skup je odisao pozitivnom energijom i sa mnogo poslovnog opti-mizma zakoračili smo zajedno u 2009. godinu.

vesti

14

ROMA COMPANY

TAPETI ZA RASPOLOŽENJEHome interiors i

Marie Claire osmisli-l i su nov u l in i ju t apet a z a z idove Marie Claire.

D i z a j n i r a n i u ret ronosta lg ičnom stilu prepoznatljivom za Mar ie Cla ire i izrađeni od moder-nih materijala Home interiorsa, ti tapeti predstavljaju nepre-sušan izvor inspiraci-je za renoviranje svih prostora, i malih i velikih.

Forma tapeta je harmonična, a asor-t i m a n j e t o l i k o raznovrstan da zaista može da utiče na atmosferu u vašem domu.

Ove podloge koje se naslanjaju direktno na zid, osim što imaju dekorativnu funkciju, koja je i primarna, uspešno pokrivaju sve nepravilnosti na zidu i potpuno ga osvežavaju. Dezene iz bogate kolekcije tapeta za zidove Marie Claire možete pronaći u svim maloprodajnim objektima Rome company ili na veb-adresi www.roma.rs.

SIKA

ANCHORFIX 2 300 MLVisokokvalitetna, brzovezujuća

masa za ankerisanje na bazi epok-si-akrilata za srednja i visoka opte-rećenja. Praktično pakovanje od 300 ml koje odgovara standardnim pištoljima za silikone. Koristi se za ankerisanje svih vrsta betonskog (armaturnog) gvožđa, šipki sa navo-jima, zavrtnja i specijalnih sistema za pričvršćavanje u podlogama kao š to su beton, kamen, čel ik . . . Specijalnim perforiranim čaurama može se ankerisat i i u šupljim materijalima poput betonskih blo-kova, opeci, monti i sl. Može se ankerisati i na površinama iznad glave. Poseduje sert i f ikat ETA (European Tehnical Approval) za galvanizovane i nerđajuće navojne šipke i sertifikat o nezapaljivosti po DIN-u.

vesti

17

Deca rastu, i to, nažalost, mnogo brže nego što se menja i njima prilagođava soba u kojoj provode najveći deo svog vremena.

Decofun i Roma company omogućavaju vam da veoma lako i jednostavno preuredite sobu svog deteta i da je malim promenama u dezenima nale-pnica, stikera, tapeta ili bordura prilagodite njego-vom uzrastu.

Pored već svima poznatih dezena za uređenje soba beba i dece, Roma company ove godine donosi u Srbiju jednu veliku novinu, a to su kolekcije Hannah Montana i High School music za uređenje soba tinejdžera.

Ove veoma atraktivne kolekcije sastoje se od tapeta, bordura, stikera, maksi stikera, dekorativnih kutija, foto-stikera, koji će zadovoljiti i najprobirljiviji ukus tinejdžera.

Potražite proizvode iz kolekcija Hannah Montana i High School music u svim maloprodajnim objektima Rome company ili na www.roma.rs.

HENKEL

CERESIT FT 101

Nov proizvod sa ekskluzivnom Henkel Flextec tehnologijom, superiornih performansi, lepi i dihtuje. Bez otpada u kompak-tnom pakovanju koje se jednostavno otvara, za široku primenu na većini materijala. Za unutrašnju i spoljašnju primenu.

Boja: bela, sivaPakovanje: kartuša 280 ml

Ceresit FT 101 idealan je za zamenu PU kita, moguća pri-mena na vlažnim površinama, visoka otpornost na pucanje i starenje usled spoljnih uticaja.

PRIMENA FT 101

Građevinarstvo:•zaspojevekoji„rade“,dilatacione,građevinskeimontažne;

nezahtevaprajmer;•prianjanavlažnepovršine;•jednostavnaprimenaprihladnomvremenu;•lakoistiskivanjeuzstandardnipištoljzasilikon;•izuzetnootporannaUVzračenje.

Krovopokrivanje:•lepiizaptivakodpopravljanja

krovova;•lepiidihtujespojevenakrov-

nimkonstrukcijama;•ispunjavaspojeveokooluka;•kompatibilansasvimmaterijali-

mazakrovove;•otporannavremenskeuticaje

(temperaturaivlaga);•otporannavibracije.

Stolarija/montaža:•zaspojevekoji„rade“,•zadekorativnespojeve,•zapostavljanjepotprozorskihdasaka,•zaispunjavanje,•idealanzaogledalaiprirodankamen(nenastajumrlje),•visokopočetnoprianjanje,•pogodanzagerovanjekodspojevaAlstolarije.

ROMA COMPANY

NOVE KOLEKCIJE DEKORACIJA ZA ZIDOVE SOBA TINEJDŽERA

vesti

18

Duga AD Beograd u svom prodajnom asortimanu, osim svog proizvodnog programa, nudi i proizvode Kemostik iz Kamnika.

Od proi z voda posebne namene za š i roku pot ro šnju preporučujemo:•FERROSAN• višenamenskosredstvozaodstranjivanjerđe

sa površina od gvožđa i pre nanošenja antikorozivnog zaštitnog premaza. Ferrosan reaguje sa oksidima gvožđa i pretvara rđu u zaštitni sloj. Nastali sloj je kompaktan, a površina dobro pripre-mljena pre nanošenja temeljnog antikorozivnog zaštitnog prema-za. Proizvod je dostupan u plastičnoj ambalaži od 0,5 kg i 1 kg.•CINOLjevazelinskabezkiselinskapasta.Preporučujemogaza

meko lemljenje bakarnih žica, u prvom redu u elektroindustriji za spajanje žica i elektroelemenata štampanih slojeva. Cinol nanositi direktno na predmet koji se obilazi. Proizvod je dostupan u tubi od 80 g.• PUROL UNIVERZAL je pol i rna pa st a za met a l .

Preporučujemo ga za poliranje, odstranjivanje rđe i čišćenje razli-čitih metala: bakra, mesinga, cinka, nikla, aluminijuma itd. Pasta je prikladna i za čišćenje emajliranih predmeta i tvrdih plastičnih masa. Purol univerzal nije prikladan za poliranje automobila. Proizvod je dostupan u tubi od 100 g i dozni od 1 kg.

DUGA AD BEOGRAD

KEMOSTIK PROIZVODI POSEBNE NAMENE ZA ŠIROKU POTROŠNJU

JUB

SKIJANJE U SLOVENIJIKompanija JUB je od 25-31. januara 2009. za svoje najznačajnije poslovne partnere organizovala nezaboravno skijanje i druže-

nje u eksluzivnom skijalištu na planini Rogla u Sloveniji.Jubovci su se pobrinuli da gostima svaki dan bude ispunjen raznim aktivnostima. Dok su iskusni skijaši uživali u čarima snežnih

staza, hrabri početnici su se oprobali u organizovanoj školi skijanja. Poslednjeg dana organizovano je i takmičenje amatera u kojem je zlatnu nagradu dobio Žarko Savićevic iz S grupe, srebrnu Aleksandar Ranković iz Jub-a, i bronzanu Dalibor Milošević iz Alte-Negotin. Ostatak grupe se opuštao u bogatoj ponudi koju je pružao hotel: bazeni, saune, fitnes i sale za masažu...Svakodnevnodruženjejeuključivaloiobilazakski-centra,lokalnihrestorana,vinarija,aposebnupažnjujeprivukao„ledeni

hotel“kaoneštoneuobičajenoinovozasveposetioce.Zimovanje je obogaćeno i izletom u Grac gde su posećene čuvene zamenitosti austrijskog grada.U znak zahvalnosti za uspešnu saradnju u 2008. godini organizovana je i svečana večera kojoj se pridružio i vlasnik gospodin

Štefan Hoyer sa suprugom.

vesti

19

DUGA AD BEOGRAD

PALAS PERIVA BOJA ZA ZIDOVE

DUGA AD BEOGRAD, u okviru svoje linije vodorazredivih premaza za građevinarstvo pod robnom markom Palas, preporučuje Palas perivu boju za zidove.

SVOJSTVA: Palas periva boja za zidove namenjena je zaštiti i dekoraciji novih i repariranju starih zidova i plafona u enterijeru. Palas periva boja za zidove podlozi daje mat efekat, odlično pokriva i lako se nanosi. Otporna je na pranje (preko 1.000 ciklusa pranja po DIN zahtevu). Palas periva boja za zidove je ekološki prihvatljiv proizvod koji zadovoljava evropske ekološke zahteve i standarde.

PRIPREMA PODLOGE: za uspešnu primenu Palas perive boje za zidove neophodan preduslov je pravilno pripremljena podloga. Naša preporuka je da malter treba da bude star najmanje 28 dana, da je čvrst, bez pukotina, prašine i vodotopivih soli. Podloga mora da bude suva, čvrsta, bez prašine. Sve stare podloge i delove sklone ljušćenju i opadanju uklonite mehaničkim putem, struganjem čvr-stom četkom i grubim brusnim papirom (granulacije 100–180). Sastrugane delove i čestice prašine odstranite suvom krpom. Ukoliko je na podlozi prisutna buđ, uklonite je dezinfekcionim sredstvom. Neophodno je da se sve rupe i pukotine na podlozi popune glet masom ili malterom. Brusite gletovane površine dok ne postignete efekat glatke površine. Za izravnavanje površine koristite hoble i špahtle od nerđajućeg čelika.

NANOŠENJE PREMAZA: naša preporuka je da pre nanošenja Palas perive boje za zidove koristite Palas vodorazredivu impregnaciju, naro-čito za stare ili nove porozne podloge. Za nanošenje Palas vodorazredive impregnacije koristite specijalne četke-šajbne okruglog oblika (prečnika oko 15 cm), ili četvrtaste četke (15x5 cm i veće) sa prirodnom dlakom. Palas perivu boju za zidove nanosite u jednom sloju čet-kom ili valjkom od sintetičkih vlakana, ili od kombinacije prirodnih i sintetičkih materijala. Možete koristiti i specijalne kratkokončane valjke, dužine dlake od 15 cm, ili četke sa gustom dlakom.

Optimalna radna temperatura za primenu Palas perive boje za zidove ne sme biti ispod +12˚C.ODRŽAVANJE PREMAZA: Palas perivu boju za zidove održavajte brisanjem krpom navlaženom blagim rastvorom deterdženta, a zatim

prebrišite suvom krpom. Palas periva boja za zidove ne sme se prati najmanje 30 dana posle nanošenja premaza.Palas periva boja za zidove dostupna je u 1.100 nijansi prema Unimix ton karti.

ROMA COMPANY

ROMA U CRNOJ GORIPrvog januara ove godine u Podgorici je počeo da radi Distributivni centar

Roma Company. Ovaj renomirani distributer boja, lakova, fasada i tapeta od sada proizvodima iz svog asortimana snabdeva severnu i centralnu Crnu Goru i primorje. Potrošači će moći da kupe veoma širok asortiman proizvoda i brojne atraktivne programe proizvođača Mako, TKK, Smirdex, Jub, Maxima, Duga, Belinka, Elan, Bodi, Zvezda Helios, Er lak, Delfin, Helios, Prvi maj, Granit peščar, Komar, Home interiors i Deco Fun.

Novi Distributivni centar nalazi se na adresi Nikšićki put bb, što je izuzet-no dobra lokacija zbog tranzita. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 020/883-041 i e-mail: romapg@romacompany.me

vesti

21

HENKEL

CERESIT CT 84 EXPRESS, INOVATIVNI LEPAK ZA STIROPOR

Henkel u okviru brenda Ceresit predstavlja novi proizvod iz asortimana lepkova za termoizolaciju Ceresit CT 84 Express. Novi lepak za stiropor aplici-ra se klasičnim pištoljem i omogućava fiksiranje EPS ploča na brz i efikasan način, bez suvišne prljavštine. Armirajući sloj može da se postavi dva sata posle fiksiranja stiroporskih ploča.

Prednosti lepka za stiropor Ceresit CT 84 Express: •jednostavnonanošenjeiupotreba,•omogućavabrznapredakradova,•izuzetnaefikasnost,•visokoprianjanjenamineralnepodlogeiEPSploče,•veomadobarizolator,•omogućavananošenjepriniskimtemperaturamaivisokojvlažnosti,•niskoekspandirajućiistabilanvolumen,•vodootporanibezfreona.

Inovativni lepak za stiropor Ceresit CT 84 Express omogućava brz napredak radova na termoizolaciji, manje truda, uštedu na transportnim troškovima i skladištenju i produženo vreme za ostale radove u okviru postavljanja ter-moizolacionih sistema.

SIKA

SIKACIMANTIGEL (FROSTSCHUTZ) 0,5 KG

Tečni aditiv za betoniranje i malterisanje pri niskim temperaturama.

Proizvod je upakovan u plastičnu vrećicu od 0,5 kg. Ta količina dodaje se u vodu sa kojom se priprema malter ili beton na količinu od 50 kg cementa (1% od težine cementa). Aditiv ubrzava vezivanje i očvršćavanje cementa, što pri ispu-njavanju uslova za zimsko betoniranje sprečava smrzavanje betona i maltera do -10

oC.

Kompatibilan je sa svim vrstama cementa. Kod normalnih temperatura ugradnje betona i maltera koristi se kao ubrzi-vač vezivanja i omogućava brzo skidanje oplate.

vesti

23

DUGA AD BEOGRAD

LIGNOLUKS LAK ZA PARKET POLUMATDUGA AD BEOGRAD vernim korisnicima proizvoda za zašti-

tu i dekoraciju parketa, u okviru završnih lakova za parket, pored dobro poznatih lakova za parket visokog sjaja, nudi i Lignoluks lak za parket polumat.

Lignoluks lak za parket polumat je dvokomponentni premaz koji preporučujemo za lakiranje parketa, brodskog poda, lajsni, drvenog stepeništa i sličnih drvenih elemenata u enterijeru kada želite polumat efekat.

Lignoluks lak za parket polumat parketu pruža dugotrajnu zašti-tu i otpornost na habanje, vodu i sredstva za čišćenje. Veoma se lako čisti i održava. Lignoluks lak za parket polumat ima veoma dobru sposobnost razlivanja, pa ga je moguće nanositi i četkom i valjkom.

Lignoluks lak za parket polumat nanositi kao završni lak u siste-mu sa nekim od osnovnih lakova za parket iz Lignoluks palete proizvoda (Lignoluks 1k osnovni lak za parket ili Lignoluks osnovni 2k lak za parket).

Komponente A i B sastaviti u odnosu 1:1. Preporučujemo nanošenje Lignoluks laka za parket polumat u dva sloja četkom ili valjkom. Sušenje prvog sloja traje 12 sati, na 20˚C, nakon čega je neophodno površinu prebrusiti finim brusnim papirom, zatim očistiti i naneti drugi sloj laka. Poslednji sloj Lignoluks laka za parket polumat očvršćava za 72 sata, na 20˚C. Lignoluks lak za parket polumat dostupan je u pakovanju od 1 l i 5 l.

ROMA COMPANY

NOVE KREP TRAKERoma company renomirani distributer materijala za

završne radove u građevinarstvu ovog proleća u svoj asorti-man uvodi dva nova brenda krep traka – Master tape i RCB tape.

Master tape su bele krep trake otpornosti do 60C, a RCB trakesuotpornostido80C.Ovetrakenasebiimaju“Hotmelt” lepak koji je izuzetno pogodan i ovim trakama daje karakteristiku visokog kvaliteta.

Master tape i RCB tape pojaviće se na našem tržištu u dimenzijama 19mmx35m, 25mmx35m, 30mmx35m, 38mmx35m i 50mmx35m, a Master tape brend pored krep traka predstaviće našim potrošačima i selotejp trake dimen-zije 48mmx40m u transparntnoj i braon boji.

Početkom marta potražte ove veoma kvalitetne trake po promotivnim cenama u svim prodajnim objektima Roma company.

vesti

24

SIKA

SIKAFLEX CONSTRUCTION 600 MLJednokomponentni poliuretan za trajno elastično zaptivanje spojeva.Može se primenjivati u unutrašnjim i spoljašnjim uslovima za zaptivanje skoro svih vrsta spojnica

u građevinarstvu kao što su spojnice kod balkonskih parapeta, većine spojnica prilikom izvođenja građevinsko-zanatskih radova (prozori, vrata, fasade, metalni i betonski elementi), kao i spojnica kod drvenih i metalnih konstrukcija i na mestima na kojima se ranije koristio tio-git. Odlično prianja na sve vrste građevinskih materijala: beton, malter, cigla, drvo, PVC, čelik, pocinkovani lim... Radna temperatura od 40oC do +70oC. Koristi se u pištoljima za monoporcije (kobasice). Potrošnja: 24 m spojnice 5x5 mm.

DUGA AD BEOGRAD

NOVO U PONUDI – PUR LEPAK ZA PARKETza polaganje parketa osetljivog na vlagu, parketa većih dimenzija i već lakiranog parketa

DUGA AD BEOGRAD proširila je svoju liniju lepkova za parket poliuretanskim dvokomponentnim lepkom za parket, komercijalnog naziva Lignoluks PUR lepak za parket.

Lignoluks PUR lepak za parket preporučujemo za polaganje parketa osetljivog na vlagu, kao i parketa većih dimenzija: kla-sičnog parketa, brodskog poda, laminatnih obloga, parketa od egzotičnih vrsta drveta i već lakiranih parketa.

Lignoluks PUR lepak za parket naročito preporučujemo u slučajevima kada se zahteva otpornost na povišene temperature i velika mehanička opterećenja, na primer kod podnog grejanja u školama i sportskim dvoranama.

Lignoluks PUR lepak za parket ima široku primenu zbog svoje fleksibilnosti čak i pri nižim temperaturama, dobre čvrstoće, odlične otpornosti na vlagu i mogućnosti da stvara jake veze sa raznovrsnim materijalima kao što su metal, drvo, keramika, guma, PVC, tkanina, plastika, tj. može se primenjivati kako na upijajućim tako i na neupijajućim podlogama.

Podloga na koju se nanosi Lignoluks PUR lepak za parket mora da bude suva, čista, bez prašine i pukotina. Stare, nedovoljno čvrste i upijajuće podloge, potrebno je premazati Lignoluks PUR primerom, koji dobro prodire u podlogu, poboljšava prianjanje i smanjuje potrošnju Lignoluks PUR lepka za parket. Neupijajuće podloge kao što su keramika i metal, potrebno je dobro očistiti i odmastiti pre upotrebe Lignoluks PUR lepka za parket.

Lignoluks PUR lepak za parket priprema se tako što se u posudu sa komponentom A doda ceo sadržaj komponente B. U slučaju da se pripremaju manje količine Lignoluks PUR lepka za parket, na 1 kg komponente A dodati 154 g komponente B. Obe komponente temeljno promešati spororotirajućom mešalicom (ne sme se homogenizovati ručno!). Tako pripremljen lepak za parket naneti na adekvatno pripremljenu podlogu nazubljenom lopaticom (dubina zuba 5 mm, širina zuba 6 mm, razmak zuba 8 mm). Preporučujemo da se pripremi i nanese samo onoliko Lignoluks PUR lepka za parket koliko je potrebno da bi se položilo parketa u roku od 60 minuta. Parket položiti na sloj lepka tako da na njega naleže po celoj površini. Postavljeni parket pritisnuti na podlogu. Između zida i parketa obavezno ostaviti dilatacijski prostor od centimetar-dva. Brušenje i lakiranje moguće je posle 24 sata. Sveže ostatke Lignoluks PUR lepka za parket potrebno je odmah očistiti jer se očvrsli lepak može ukloniti samo mehaničkim putem, prilikom čega na parketu ostaju mrlje.

Pakovanje: komponenta A pakovana je u plastičnoj kanti od 6,5 kg, dok se komponenta B pakuje u plastičnu doznu od 1 kg. Komponenta B nalazi se u plastičnoj kanti sa komponentom A.

vesti

25

TRATTAMENTI FINITURE, Parma, 19 - 21. 3. 2009.Internacionalni sajam tretmana površina, tretmana zagrevanjem i industrije boja (mašine, postrojenja, oprema, roboti, pumpe,

oprema i proizvodi za tretman površina i završnu obradu, postrojenja i mašine za tretman zagrevanjem, industrija boja).

EUROPEAN COATING SHOW, Nirnberg, 31. 3 - 2. 4. 2009.Evropska izložba na temu oblaganja površina, lepkova, građevinske hemije (sirovine za oblaganje površina, sirovine za štamparske

boje, sirovine za lepkove, međuproizvodi u oblasti građevinskih hemikalija, laboratorijska oprema i oprema za proizvodnju, oprema za testiranje i merenje, primena, ekološka zaštita i zaštita na radu, servisi).

MOSBUILD & MOSBUILD, Moskva, 31. 3 - 3. 4. 2009.Moskovska internacionalna izložba građevinarstva i unutrašnjih radova i Izložba građevinarstva i unutrašnjeg opremanja.

CONSTRUMA, Budimpešta, 1 - 5. 4. 2009.Internacionalna stručna izložba građevinarstva (osnovni materijali i radovi na zemlji, zidovi i potporne konstrukcije, krovovi, krov-

ne konstrukcije, izolacija, fasade, vrata, prozori, enterijer, završni i dekoracioni radovi, prefabrikovane kuće i jedinice, bašta, životni prostor, proizvodi za slobodno vreme, alati, instrumenti, skele, građevinske mašine, servisi).

EXPOCOATING MOSCOW, Moskva, 7 - 9. 4. 2009.Izložba i konferencija na temu površinske zaštite, zaštite od korozije i slojevite zaštite.

PRIMUS: INTERFARBA, Kijev, 14 - 17. 4. 2009.Internacionalna specijalizovana izložba boja i lakova (sirovine za proizvodnju boja i lakova, oprema za proizvodnju boja i pokriva-

ča;uklapanjeboja;primenaboja;tretmanpovršina;sušenje;proizvodnjaboja:građevinskebojezafasadeizavršneradove,industrij-skeboje;antikorozivneboje;vodootporneboje,praškastipokrivači,bojesaspecijalnimsvojstvima;sertifikacija,standardizacijailicen-ciranjeboja;pakovanjeboja,etiketiranje,transportiskladištenje;tečniipraškastipokrivači).

HANNOVER MESSE, Hanover, 20 - 24. 4. 2009. VELIKI DOGAĐAJ!Vodeći svetski sajam tehnologije, inovacija i automatizacije sastoji se od: Surface Technology (vodeći stručni sajam na temu tretma-

napovršina;ComVac(vodećistručnisajamnatemukomprimovanogvazduhaivakuumtehnologije);DigitalFactory(vodećistručnisajamnatemuintegrisanihprocesaiITrešenja);Energy(vodećistručnisajamdobijanjaenergijeobnavljanjemikonvencionalno,tran-smisija,distribucijaiupravljanjepostrojenjima);MDA-MotionDrive&Automation(vodećistručnisajamnatemuprenosaikontrolesnage);MicroTechnology(vodećistručnisajamtehnologijeprimenemikrosistemainanotehnologije);Research&Technology(inova-cijeitehnologija);Subcontracting(vodećistručnisajampodizvođačkihservisa,materijala,komponenataisistemazaindustriju,auto-industrijuielektrane);Industrialautomation(sastojiseiz:FactoryAutomation:zaštitaisigurnost,industrijskaidentifikacija,bežičnaautomatizacija, kontrolna tehnika, senzorska tehnologija, tehnologija merenja i testiranja, komunikacija u industriji, pokretačka elek-trotehnika);INTERKAMA(tehnologijamerenjaianalize,tehnikaiservisi,komunikacijeuindustriji,regulatorskatehnologija,higijen-skidizajn);IndustrialBuildingAutomation(automatizacijaobjekata,regulacionatehnologijauobjektima,sistemiupravljanjaobjekti-ma,tehničkekomponenteuobjektima,tehnologijaelektričnihinstalacijauobjektima,tehnologijasigurnostiobjekata);PowerPlantTechnology(tehnologijaelektrana);Wind(postrojenjazaproizvodnjuenergijedobijeneizvetra).

INTERMAT, Pariz, 20 - 25. 4. 2009.Internacionalna izložba opreme i tehnologija u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala (oprema za pripremu i tretman

materijala - alati, mašine i oprema za sve vrste gradilišta (pomeranje zemlje, podizanje i rukovanje, bušenje) - delovi za komponente, oprema i pribor - ostala oprema - inženjering, servisi).

SCHWEISSEN & SCHNEIDEN RUSSIA, Moskva, 7 - 9. 4. 2009.Internacionalni stručni sajam varenja, sečenja i površinske zaštite (oprema, mašine i sistemi za varenje, termalno sečenje, lemljenje,

termalno prskanje, spajanje lepljenjem, tretman zagrevanjem, destruktivna i nedestruktivna testiranja. Materijali, instalacije, CNC kon-trolni sistemi, CAD/CAM sistemi, sistemi za kontrolu procesa i nadzorne instalacije, banke podataka i ekspertski sistemi, zaštita i zdrav-lje na radnom mestu).

SAJMOVI

SPISAK PREDSTOJEĆIH SAJMOVA

Odlazak organizuje:TTI-Trade and Travel Intrenational

Terazije 16/V, BeogradTelefon: 011/3618-488

intervju

28

GORAN RODIĆ, SEKRETAR UDRUŽENJA ZA GRAĐEVINARSTVO U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Nedostaje nam zanatska elita

Građev inska industr ija u Srbiji suočava se, kao i cela privreda, sa veoma teškom godinom. Ionako oslabljena,

sa posrnulim građevinskim gigantima koji su od te oblasti napravili srpski brend i nekontrolisanim crnim tržištem, ova godina za građevinare će biti poseb-no neizvesna. O tome gde se danas nalazi građevinska industrija u Srbiji, šta su najveći problemi i na koji se način

mogu ublažit i, za Ton govori Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevi-narstvo u Privrednoj komori Srbije.

Kako vidite građevinsku industriju u Srbiji u narednom periodu, pogotovo u svetlu finansijske krize?

Građevinska industrija Srbije uvozno je zavisna i svako pomeranje kursa nago-re povećava cenu građevinskog materija-

la. To, naravno, vodi ka višoj ceni kva-drata. Budući da kupovna moć stanov-ništva nije velika, a da su krediti vrlo skupi, postavlja se pitanje koliko će gra-đevinska industrija trpeti zbog ekonom-ske situacije u zemlji. S druge strane, ma kolika da je cena građevinskih radova, cenu kvadrata u najvećoj meri diktira lokacija, a ne, nažalost, kvalitet radova. Da bi se pospešila i unapredila građe-vinska operativa, odnosno poboljšao

FOTO : Dragana Đorović

Najbitnije je doneti Zakon o licenciranju izvođača građevinskih radova i napraviti mehanizme za strogu kontrolu investitora, koji su u ovom momentu van kontrole − rekao je za TON Goran Rodić

intervju

29

kvalitet građevinskih radova, i da bi se cena podesila prema kupovnoj moći sta-novništva, država mora zakonskom regu-lativom da popravi brojne nedostatke koji su sada dominantni u ovoj oblasti. To je ceo niz problema, od dobijanja građevinskih dozvola do saradnje sa inspekcijsk im službama i st varanja mehanizama zaštite kupaca.

Koji su tu zakoni najvažniji?

Najbitnije je doneti Zakon o licenci-ranju izvođača građevinskih radova i napraviti mehanizme za strogu kontrolu investitora, koji su u ovom momentu van kontrole. Osnovne prednosti koje bi taj zakon doneo jesu poštovanje rokova i kvalitet radova, odnosno samih obje-kata. Preduzeća i firme koji posluju u ovoj oblasti opterećeni su plaćanjem poreza i doprinosa koji sada iznose oko 64 odsto, za razliku od evropskog pro-seka koji iznosi oko 34 odsto. Njihovim smanjenjem smanjilo bi se crno tržište

radne snage i povećao priliv sredstava u budžet Republike. U sadašnjim okolno-stima radnici se ne prijavljuju, nema inspekcije, kvalitet je diskutabilan...

Pomenuli ste nedostatak zakonske regulative u građevinarstvu. Koji još pro-blemi, osim toga, opterećuju taj sektor?

Jedan od problema je i nedostatak, da tako kažem, zanatske elite. Prosečna starost u ovoj grani privrede iznosi 53 godine, nema mladog, školovanog kadra. To se posebno odnosi na oblast završ-nih građevinskih radova. Strane kom-panije prepoznale su taj problem, pa

nije retkost da školuju i stipendiraju mlade kadrove. Te kompanije uvode savremene načine rada, ljudi su bolje obu-čeni i samim tim zaštićeniji na radu. Tako su, na primer, strane kompanije koje se bave proizvodnjom građevinske hemije, cementare, proizvođači crepa i cigle, dosta uložili u osavremenjavanje proizvodnje, ali i u ekološke programe. Sve to veoma nedostaje našoj građevinskoj industriji.

Kako ocenjujete kvalitet proizvoda na našem tržištu?

Ima tu proverenih proizvođača koji godinama imaju svetski priznate i kvalitet-ne proizvode i unapređuju tehnologiju

PREMA nekim procenama, oko milion stanova u Srbiji spremno je za rekonstrukciju. To je dobra investicija i za preduzimače, a moglo bi se uposliti i više hiljada radnika

intervju

30

proizvodnje. Međutim, naši instituti nisu akreditovani i priznati da bi mogli da izdaju ateste i sertifikate o kvalitetu i zadovoljavanju standarda za boje i lakove, tako da sve zavisi od savesti proizvođača i uvoznika, a to nije dobro.

Šta se može očekivati u ovoj godini krize?

U Srbiji se gradi sve više, ali još uvek nedovoljno u odnosu na potrebe. S druge strane, prema nekim procenama, oko milion stanova u Srbiji spremno je za rekonstrukciju. To je dobra investicija i za preduzimače, a moglo bi se uposliti i više hiljada radnika. To je velika šansa. S dru-ge strane, prema zvaničnim procenama, u Srbiji se izgradi od dve do tri i po hiljade stanova. To su oni registrovani. Pret-postavlja se da se na crno izgradi od 11.000 do 12.000 stanova. Sigurno je da u ovoj godini očekujem pad građevinske aktivnosti, posebno u oblasti izgradnje stanova. Započeti su projekti izgradnje Koridora 10, obilaznice oko Beograda... Videćemo šta će se od toga realizovati, odnosno koliko će država ispoštovati obe-ćana sredstva.

Gde vidite šansu za građevinarstvo u Srbiji, gde leže najveći potencijali?

Pre svega, potrebno je da ponovo iza-đemo na za naše građevinare tradicio-nalna, a sada zaboravljena tržišta, Alžir, Tunis, Maroko, gde su potrebni naši rad-nici, ali gde možemo da ponudimo i konsultantske usluge. Drugo, naše zana-tlije veoma su tražene u zapadnoj Evropi. Generalno, problem za izlazak na ta trži-šta predstavljaju finansijske garancije koje je neophodno položiti pre započinjanja određenog posla. Srbija nema garancijski fond ni banke koje mogu da izdaju takve garancije koje obično iznose pet, a za našu zemlju i do deset odsto ugovorene cene radova. Garancija se traži u slučaju da se odustane od posla, da se ne poštu-ju rokovi ili kvalitet i obično moraju da iza sebe imaju jaku banku ili drugu finansijsku instituciju. Ovde trenutno ne postoje banke koje žele i mogu da nas podrže. Građevinska industrija još ima potencijala u stručnom ljudstvu koje ima iskustva na podizanju kapitalnih objeka-ta. U delu završno-zanatskih radova situ-acija je drugačija. Tu nedostaje stručni kadar.

Oglašavajte se!

ROMA Company, Milana Rešetara 11, Zemun 011/222 4 000

Naši čitaoci su vaši potrošači

tema

32

U uslovima nadolazeće eko-nomske krize koja je prošle godine pogodila ceo svet, a čije se posledice još ne mogu

u celosti sagledati, građevinska industrija Srbije našla se pred iskušenjima i velikim izazovima. Uslovi na tržištu po kojima su cene kvadrata stambenog i poslovnog prostora dosezale astronomske iznose, gde su kvadrati prodavani još dok ni ašov nije bio zaboden u zemlju i gde je jedan od najunosnijih biznisa bila upravo gra-đevinska industrija, danas su promenjeni. Cene stanova stagniraju, banke su pooš-trile uslove kreditiranja, a kupci čekaju povoljniji momenat za investicije. Još niko ne može da predvidi kako će se i u koli-koj meri kriza odraziti na razvoj građe-vinskog tržišta kod nas. O tome šta čeka građevinsku industriju u narednom peri-odu, redakcija čaopisa TON – energija boja pokušala je da sazna u razgovoru sa nekoliko predstavnika vodećih kompanija u toj oblasti privrede u Srbiji.

– Od 2000. godine do danas, a naro-čito od 2005. do 2008, zabeležen je zna-tan rast građevinskog tržišta u Srbiji, naročito u oblasti renovacije, dok je taj rast u segmentu novogradnje bio malo manji. Sa rastom standarda postale su primetne i investicije u renoviranje sta-nova, a kada se potrošači odluče na takav korak, prvo kreću od novih sanitarija i pločica. Srbija je u poslednje četiri godi-ne napravila izuzetan rast, tako da je Henkel zadovoljan biznisom u Srbiji, i na osnovu ostvarenog profita naše tržište vidi kao jedno od najperspektivnijih u Evropi. Raniji proračun bio je da će narednih deset godina tržište rasti 30 odsto, ali sad će se tek videti kakav će

rast biti, s obzirom na krizu – objašnja-va Jovan Šarenac, menadžer prodaje i marketinga kompanije Henkel, najvećeg proizvođača lepkova na svetu, koja je 2002. godine kupila fabriku Merima u Kruševcu.

U proteklih sedam-osam godina istoč-noevropsko tržište zabeležilo je ogroman rast u građevinskoj oblasti. Pred ulazak u Evropsku uniju, Bugarska i Rumunija dobile su znatna sredstva iz namenskih fondova i došlo je mnogo investitora pošto se znalo da će ulaskom u EU cene vezane za građevinsko tržište zabeležiti velik rast. Tako se desilo da je u tim zemljama došlo do prave eksplozije gra-đevinskog tržišta.

– Srbija ima nisku polaznu osnovicu, pa će biti potrebno dosta vremena da dođemo do nekog srednjeg nivoa na kome su Češka, Slovačka i Poljska, jer smo za sada dosta daleko od njih. Postoji velika razlika i u stepenu razvijenosti tržišta kod nas i u Evropi, naročito kad su u pitanju maloprodajna mreža i distri-bucija, koje nisu na nivou zemalja EU – kaže Šarenac.

U našoj zemlji ne postoje maloprodaj-ni objekti velikih kvadratura, tzv. modern trade objekti. U Srbiju je već trebalo da dođu Bauhaus, Baumax, OBI, Praktiker, Mr Bricolage... Ta velika imena planirala su da na naše tržište uđu ove godine, u svaki grad koji ima više od 100.000 sta-novnika, ali zbog ekonomske krize to je odloženo. Ipak, kad se budu pojavili, predstavljaće jaku konkurenciju lokalnim maloprodajama, a možda i izazvati zatva-ranje nekih od njih.

– Mali privrednici protiv njih mogu da se bore konsultantskim uslugama.

Jeste, veliki imaju mnogo robe, ali nema-ju vremena da se posvete kupcu. Na pri-mer, kad vas majstor pošalje da kupite silikon, a vi ne znate koji i kakav, kad dođete u velike prodavnice, prodavci vas pošalju da tražite sami, pošto njima sti-že roba, moraju da je sortiraju i slično, i vi onda tako lutate po tim ogromnim prostorijama. U manjim radnjama pro-davci imaju vremena za kupca i mogu da ga posavetuju i da mu se posvete. Važno je da vlasnici maloprodaja moder-nizuju i povećaju svoje radnje kako bi mogli da imaju veći izbor proizvoda – smatra Šarenac.

Naš sagovornik objašnjava da u pristu-pnom procesu Evropskoj uniji treba obraćati pažnju na promene u vidu ener-getske efikasnosti i termoizolacije kuća i

RAZVOJ GRAĐEVINSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI

Srbiji su potrebni veliki projektiMnoge kompanije koje posluju u Srbiji građevinsko tržište u našoj zemlji vide kao jedno od najperspektivnijih u istočnom delu Evrope. Raniji proračuni govorili su da će ovo tržište u našoj zemlji narednih deset godina rasti 30 odsto, ali će ova godina krize pokazati da li će taj rast biti manji

Tekst: Bojana IlićFoto: Jelena Vemić

Jovan Šarenac

tema

33

stanova – uvođenje tzv. zelenog pasoša za kuće i stanove kojim se stimuliše ener-getska efikasnost.

– Ako imate kuću po evropskim stan-dardima, dobijate određene olakšice. Važno je koja se vrsta materijala koristi da bi se uštedela energija, koje vrste sti-ropora za izolaciju, lepkova. U Evropi su definisane procedure za radove, kvalitet stolarije, prozorskih okvira. Kod nas se još radi na predlogu zakona. Inače, u Evropi to funkcioniše po principu pore-skih olakšica. Kad imate takvu kuću, oslobođeni ste poreza. U Bugarskoj, na primer, država daje subvencije za zame-nu prozora. Ako stavljate nove prozore, PVC il i a luminijumske, država vam nadoknadi deo troškova. Kad kuća ili stan dobije taj zeleni pasoš, drugim rečima kad su postavljeni novi prozori, aluminijumski radijatori i slično, kad odete da prijavite porez, platite manji – objašnjava Šarenac.

U kompaniji Henkel vrlo su zadovoljni poslovanjem u Srbiji. Bez obzira na to što postoji bojazan da bi povećanje cena gotovih proizvoda i smanjenje kupovne moći moglo da dovede do smanjenja pro-daje Henkelovih proizvoda, oni su odluč-ni da ostanu ovde, spremni da podrže svoje lokalne partnere kojima poručuju da mogu da računaju na nesmetano poslovanje, isporuku i kvalitet. O ovome svedoči i činjenica da fabrike Henkel Ceresit u Inđiji imaju ulogu regional-nog centra iz koga se snabdevaju tržišta Bosne, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Rumunije. Henkel Ceresit je u Inđiji realizovao prvu grinfild investiciju 2007. kada je otvorio fabriku za proizvodnju praškastih lepkova a već 2008. godine otvorena je i druga fabrika za proizvod-nju fasadnih maltera i boja.

– Cene su uslovljene nabavnim cena-ma sirovina, a veliki deo sirovina se uvo-

zi, tako da nas promene kursa primorava-ju na povećanje cena, ali Henkel ipak planira da nastavi da ulaže u Srbiji. U Inđiji pravimo novi pogon za proizvodnju praškastih lepkova u koji će biti uloženo nekoliko miliona evra i očekuje se zapo-šljavanje novih ljudi u proizvodnji. U Srbiji ipak nedostaju velike investicije u izgradnju stanova. Grade se poslovni pro-stori jer su investitori procenili da će tu biti veći profit. Univerzitetsko naselje je jedini veliki projekat, takvih nam treba još jer su oni šansa za sve velike igrače – kaže Šarenac.

Komercijalni direktor cementare Holcim Milan Ilić i direktorka marketinga i komu-nikacija u toj kompaniji Maja Dželatović, takođe smatraju da tržište završnih gra-đevinskih radova u Srbiji raste.

– Ekonomska kriza javila se ove godi-ne, pa možda rast biznisa neće biti toliko velik kao što je očekivano, ali potražnja za proizvodima ipak raste jer je cement sirovina i za lepkove, a danas su lepkovi izuzetno važni u građevini. Adhezivi, lep-kovi koji se koriste u građevinarstvu, rela-tivno su se skoro pojavili i u svetu i kod nas, tako da je potražnja za njima pora-sla, mada od ukupne prodaje Holcima, u taj deo ide manje od deset procenata – objašnjava Ilić.

Holcim je u Srbiju došao 2002. godine, kad je kupljena cementara u Popovcu, koja je i pos lednja ak v i z ic i j a t e kompanije.

– Menadžment Holcima veoma je zadovoljan kupovinom cementare u Popovcu. Od 2002. do 2005. godine tra-jalo je restrukturiranje. U količinama je proizvodnja ostala ista, malo je povećana, ali zaposlenih ima gotovo pet puta manje, a sad mnogi među njima govore engleski. Do kraja 2009. godine planiramo da ulo-žimo devet miliona evra u zaštitu životne okoline, tretman otpadnih voda, tretman

prašine i sve ostalo što je potrebno da se smanji zagađenje. Kompletna investicija Holcima od 2002. do kraja 2007. godine bila je preko 90 miliona evra – objašnja-va Dželatovićeva.

Kad je reč o potrošnji cementa po glavi stanovnika, Srbija se nalazi na samom dnu među zemljama Evrope. S druge strane, naši sagovornici kažu da skupi kvadrati nikako ne mogu biti posledica kretanja cene cementa na tržištu jer taj materijal kod nas nije skuplji od onog u regionu. A cement ne učestvuje više od pet odsto na cenu kvadrata, tako da koliko god da je jeftiniji, nije odlučujući faktor.

– Konkretno je to 360 kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou, a neke zemlje Evropske unije troše oko 600 kilograma. Devedesete su donele veliki pad u gradnji, pa je zbog toga potrošnja, mereno po glavi stanovnika, toliko niska. Ipak, očekuje se da će se infrastruktur-nim projektima povećati ukupna proi-zvodnja cementa. Trenutno je najveći broj građevina vezan za privatne investitore, a potrebno je graditi objekte kao što su Koridor 10, veliki tržni centri, sistemi za prečišćavanje voda... Zato je veoma važno da bude što više stranih investicija – objašnjava Ilić.

Što se tiče planova za naredni period, naši sagovornici kažu da Holcim do 2011. godine namerava da poveća kapacitete peći za proizvodnju klinkera i u taj pro-j ek a t b i ć e u k l j u č en ve l i k i b ro j proizvođača.

GRINFILD INVESTICIJE

Prema mišljenju sekretara Udruženja za građevinarstvo pri Privrednoj komori Srbije Gorana Rodića, uslovi nadolazeće globalne ekonomske krize mogu se prevazići samo sabiranjem sopstvenih resursa rada, znanja i iskustva i njihovom afirmacijom kako u mate-rijalizaciji samih investicija tako i u smislu rešavanja aktuelne ekonomske problematike.

– Srbiji su potrebna ulaganja, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za grinfild inve-sticije, koje sada odlaze u zemlje u našem okruženju i nas građevinare ostavljaju bez toli-ko potrebnog posla. Zbog toga je neophodno imati ministarstvo koje bi uredilo poslovni ambijent i tržište pogodne za realizaciju investicionih projekata, čime bi se očuvala posto-jeća radna mesta u građevinarstvu i obezbedila nova, te tako smanjila opšta nezaposle-nost – smatra Rodić.

Milan Ilić

nati ren

34

JUPOL TOP COLOR BRAND ZA 2008.Posle gotovo šest meseci intenzivne kampanje za izbor Top Color Brenda za 2008. godinu i prebrojanih više hiljada vaših glasova poznat je i pobednik ove akcije. Titulu najboljeg brenda poneo je proizvod Jupol, slovenačkog proizvođača Jub. Jupol je pravi primer da tradicija i konstantan kvalitet uvek pronađu put do potrošača i da potrošači to uvek znaju da cene. I nagrade dugogodišnjom odanošću određenom brendu. Zato sa ponosom u ovom broju časopisa TON – energija boja predstavljamo fabriku Jub i njen proizvod – Jupol. Nama ostaje samo da poželimo još mnogo poslovnih uspeha ovoj kompaniji, a potrošačima da još dugo budu zadovoljni koristeći unutrašnju zidnu boju Jupol. Akciju Top Color Brend pokrenuo je časopis TON u leto prošle godine, pozvavši svoje čitaoce i stručnjake iz branše da daju svoj glas omiljenom brendu i proizvodu kojim su najviše zadovoljni. Na osnovu pristiglih glasova, izabrano je deset finalista, odnosno brendova. Zatim smo, u prošlom broju, pitali i vlasnike maloprodaja širom Srbije koje proizvode potrošači najviše traže. Akcija je završena 31. decembra 2008. godine.

Kompanija JUB je najsta-r i j i pro i z vođač boja u Sloveniji. Svoju istoriju pro-izvodnje mineralnih boja

započinje 1875. godine, kada je Viktor Gale, vlasnik mlinova za žito, počeo da obrađuje tzv. zemljane boje.

Sam brend JUB svoj razvitak vezuje za 1919. godinu, kada je pomenutu fabriku preuzelo zagrebačko javno pre-duzeće Jugoslovenska industrija ulja i boja. U međuvremenu je počela da se korist i skraćenica JUB, a sedište se

u b r z o p r e b a c i l o i z Z a g r e b a u Ljubljanu.

Kroz istoriju, uprkos čestim promenama vlasništva, JUB je razvijao i unapređivao svoju proizvodnju. Između dva svetska rata već je bila osnovana fabrika boja JUB, koja je svoje proizvode prodavala u celoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom Drugog svet-skog rata, fabrika neko vreme ne radi, ali ubrzo po njegovom okončanju ponovo dostiže predratni obim proizvodnje. Nakon toga sledi period planiranog i održivog razvoja koji vrhunac dostiže 1990. godine

nati ren

35

sa rekordnom proizvodnjom od 50.000 tona i 60 odsto učešća na tržištu disperziv-nih boja u bivšoj Jugoslaviji. Nedugo potom JUB se našao pred novim izazovom i pre-kretnicom, jer je raspadom Jugoslavije i osamostaljivanjem Republike Slovenije počeo jedan od najtežih perioda u njego-voj istoriji. Usledio je gubitak više od polo-vine tržišta i bilo je potrebno preko noći se preorijentisati na novo i razvijeno evropsko tržište. Zakonom o vlasničkoj transformaci-ji JUB je 1994. godine postao prvo deoni-čarsko društvo u vlasništvu zaposlenih. Posle dve godine, 1996, kompanija se vraća na stare staze uspeha i dostiže obim pro-daje iz perioda pre raspada Jugoslavije. U pogledu proizvodnje, JUB doživljava pre-kretnicu 2004. godine, kada je prvi put u svojoj istoriji prekoračio magičnih 100.000 tona proizvoda. U isto vreme prvi put osni-va proizvodne pogone u inostranstvu, u Srbiji, u Šimanovcima kraj Beograda.

Danas kompaniju karakteriše moderna i automatizovana proizvodnja, visoka pro-duktivnost, ekološka svest i primena svih relevantnih sertifikata, visok kreditni rej-ting, visok standard rada, a sve radi maksi-malnog zadovoljenja potreba i ukusa potrošača.

JupolNajpoznatiji proizvod kompanije JUB

jeste Jupol, disperzivna unutrašnja zidna boja koja je od samog početka na tržištu izuzetno dobro prihvaćena, pa se danas ime Jupol često koristi kao generičko ime za sve proizvode koji su namenjeni završnoj obradi zidova.

Čak 75 odsto ukupne proizvodnje Jupola plasiramo na strana tržišta, što

nas čini liderom u oblasti disperzivnih boja u svim državama bivše Jugoslavije.

Svoju istoriju Jupol počinje da piše od 1969. godine s ciljem da se tržištu ponu-di boja koja je pripremljena za upotrebu, visokog kvaliteta, a po pristupačnoj ceni. Prve godine prodato je 38 tona Jupola, čime počinje intenzivni tržišni razvoj te robne marke. Uporedo s tim razvijala se i unapređivala tehnologija proizvodnje. Danas se Jupol proizvodi na trećoj gene-raciji opreme, koja je automatizovana i kompjuterski vođena.

Ambalaža proizvoda takođe je dožive-la razne transformacije, od oblika do veličine pakovanja.

Porodica Jupol uvećava se iz godine u godinu i danas broji devet članova:

Jupol koncentrat,•Jupol trend,•Jupol trend junior,•Jupol citro,•Jupol gold,•Jupol briljant,•Jupol latex,•Jupol rustikal,•Jupol silikat.•

Osnovne prednosti Jupola nad konku-rentskim proizvodima jesu:

konstantan kvalitet, što se postiže •odličnim sistemom kontrole u JUB-u,velika pokrivnost dobijena precizno •odabranim sirovinama i prisustvom skupog pigmenta titan-dioksida,velika izdašnost – istom količinom •materijala može se obojiti veća površi-na nego sličnim materijalima,

postojanost i preciznost nijanse – s •protokom vremena boja na zidu ne bledi i ne menja se,odlična otpornost na otiranje i suvo •brisanje, tanak film – mogućnost nanosa većeg •broja slojeva (čak 18) bez prethodnog skidanja stare boje,mala upojnost prilikom obnavljajućeg •bojenja, pa samim tim i mogućnost uštede materijala,ekološki proizvod – ne sadrži štetne •supstance.

Danas Jupol na tržištu Srbije predstav-lja generičko ime za sve proizvode name-njene bojenju zidova i potrošači ga često traže ne razmišljajući o tome ko ga proizvodi.

Jupol, takođe, predstavlja i sinonim za kvalitet i 2008. godine dobio je titulu Trusted Brand.

JUB GRUPA

Gde se nalazimo MATIČNA FIRMA: SLOVENIJA, LJUBLJANA, OPŠTINA DOL

Oblik svojine HOLDING KOMPANIJA SA ČLANICAMA U JOŠ DEVET ZEMALJA

Čime se bavimo PROIZVODIMO MATERIJALE ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU

Kada smo osnovani 1875. GODINE U SLOVENIJI

Koliko imamo zaposlenih VIŠE OD 460

Gde poslujemo U 25 ZEMALJA SVETA

DA LI STE ZNALI...

Kompanija JUB izvozi svoje proizvo-de u više od 25 zemalja sveta.

Svake godine JUB-ovim bojama okreči se oko 200 miliona m² zidova.

Godine 2010. JUB slavi 135 godina postojanja.

JUB-ov najjači brend je Jupol, koji 40 godina postojanja slavi 2009.

Već nekoliko godina JUB ima sop-stvena postrojenja za proizvodnju u Videmu i Dolu, kojima pokriva skoro ¼ svojih potreba za strujom.

itajte

38

SVE O...

Banja komerc – Bekament

Odgovara: Dejan Čolović, direktor Bekamenta

1. Kneco – Zemun, Branisav Knežević

Koliko ste zadovoljni prodajom u prošloj godini? Bekament je dosta uložio u miks sistem. Kakvi su komentari vaših kupaca? Da li će Banja komerc stimulisati maloprodaje da povećaju prodaju uvođenjem, na primer, nagrade za najbolje kupce i distributere?

Kao i svih proteklih godina Bekament uvećava svoju proi-zvodnju za 70–90 odsto. Prošle godine uvećana je za 80 odsto. Ove godine izbacili smo novu ton kartu sa 400 boja, 2008. instalirano je više od 60 miks mašina. Početkom godi-ne imali smo manjih problema sa isporukom robe zbog veli-kog rasta proizvodnje, ali je to rešeno u drugoj polovini godine.

Protekle godine dodelili smo dva pikapa najboljim distribute-rima Bekatherm sistema, kao i nagrade za najbolje regionalne dis-tributere. Ove godine pikap je namenjen najboljem distributeru Bekament boja, dok smo putovanja na Kubu rezervisali za deset najboljih distributera Bekament proizvoda.

2. Dam – Kragujevac, Aleksandar Simović

Molim vas da precizirate šta vam je u Kragujevcu osnovna delatnost: izvođenje radova, trgovina ili proizvodnja.

Bekament ima jedinstvenu politiku prodaje u regionu, u sva-kom gradu po jednog distributera. U Kragujevcu nismo uspeli da nađemo partnera za distribuciju, pa smo bili prinuđeni da otvori-mo svoj distributivni centar, kao i u Vranju. Centar će raditi sve dok ne nađemo pogodnog partnera.

3. Dekor lux – Šabac, Petar Pantelić

Kod vas sve funkcioniše kao švajcarski sat i mi smo veoma zadovoljni saradnjom sa vama. Želimo vam najveći uspeh u budućnosti. Da li ste planirali da počnete proizvodnju gotovih boja u nijansama?

Zahvaljujem firmi Dekor lux na rečima hvale i gospodinu Peri Panteliću. Što se tiče gotovih boja u nijansama, veoma smo opre-zni kod uvođenja novih proizvoda. O toj ideji još se razmišlja, ali nismo doneli konačnu odluku. Mi pripadamo manjem broju pro-izvođača koji nisu izbacili na tržište ekonomik boju, koja i nije našla neko značajnije mesto u Srbiji.

4. Hemoluks – Zaječar, Toplica Đorđević

Da li je Banja komerc zabeležila rast proizvodnje 2008. godi-ne, i ako jeste, da li planira rast i 2009? Da li radite na pobolj-šanju kvaliteta i planirate li proširenje palete proizvoda?

itajte

39

Kao što smo već spomenuli, prošle godine imali smo rast od 80 odsto, a za 2009. planiran je rast od 50 odsto. Ove godine najviše se radilo na kvalitetu boja, konkretno BK-Pol, BK-Pol Crystal i BK-Pol Gold, što je tržište već prepoznalo. Već smo pripremili tri-četiri nova proizvoda za ovu godinu.

5. Pažin – Odžaci, Srđan Pažin

Kada ćete otvoriti predstavništvo u Sloveniji?

Pored predstavništva u Hrvatskoj, koje posluje već četiri godine, planiramo da otvorimo i predstavništvo u Ljubljani u prvoj polovini ove godine.

6. Duga STR – Bačka Palanka, Aleksandar Tomičić

Da li će postojećim pastama u dogledno vreme moći da se toniraju i vodeni emajli? Imate li u planu da radite emajle na vodenoj bazi koj i bi se i sto toni ra l i kao i fasade i poludisperzije?

Radimo na razvoju tog programa, a kada će se pojaviti na tržištu još ne možemo tačno da vam kažemo.

mentar

40

Stres na poslu

Stres povezan s poslom može vrlo lako postati hroničan jer posao zauzima veliki deo našeg života. Dokazano je da

su najčešće posledice stresa smanjenje produktivnosti zaposlenih, nesanica, pro-mene krvnog pritiska, dekoncentrisanost i smanjena efikasnost u rešavanju proble-ma, osećanje hroničnog umora, poveća-nje rizika od povreda na radu, a general-no i bolesti, pošto stres utiče na imuni sistem čoveka.

Među najčešće stresore na poslu spada-ju: osećaj nemoći i bezvrednosti, previsoki zahtevi i neadekvatno radno opterećenje, loši međuljudski odnosi, nedostatak komu-nikacije i sigurnosti za svoje radno mesto, noćne smene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja, pomanjkanje zadovoljstva poslom...

Organizacione mere Organizacija može da preduzme čitav

niz mera da rizik od stresa zaposlenih sve-de na najmanju meru, a njegove posledice u podnošljive okvire. Mnoge organizacije u svetu izradile su interne programe za smanjenje stresa zaposlenih.

Ti programi počinju samim ulaskom novih članova u organizacionu sredinu. Ključnu ulogu ima profesionalna selekcija: načelo da pravi čovek bude na pravom poslu obezbeđuje da su sudari posla i njegovih izvršilaca najmanji. Rad na organizacionoj klimi i kulturi odslikava se kroz dobar sistem informisanja zaposlenih, što utiče na osećanje sigurnosti, smanjuje neizve-snost, jača poverenje i gradi lojalnost zaposlenih. Razna okupljanja, zajednički boravci, druženja, kulturne, rekreativne i sportske priredbe, takođe su veoma korisni.

Korporacija može odigrati veliku ulogu u smanjenju stresa, ali najvažnije je, zapra-vo, kako se pojedinac suočava sa stresom.

Individualni postupci Mogu se izdvojiti mere koje deluju pre-

ventivno, u smislu izbegavanja, ali i one koje relaksiraju i/ili oporavljaju nakon doživljenog stresa, dakle deluju kurativno. Zato su poslednjih decenija razvijene posebne škole i doktrine za zaštitu od stresa. U mnoštvu saveta, više ili manje utemeljenih na psihološkim teorijama i psihoterapeutskim postupcima, uočavaju se oni koji insistiraju na promeni životnog stila i opšteg pristupa radu.

– Najčešće su one preporuke koje insi-stiraju na realnom sagledavanju životnih cilje-va u svetlu sopstvenih sposobnosti. Suviše viso-ke ambicije koje nemaju pokriće u objek-tivnim mogućnostima vode sudaru sa oko-linom, a i sa samim sobom. Važe dva pra-vila: ne hvataj prvi, već svoj voz i osluškuj glas sopstvenog razuma. Budite realni. Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuće. Kada su očekivanja realna, život se čini lakšim i predvidljivijim. Svaku situaciju valja sagle-dati što hladnokrvnije, u celini, i pro-diskutovati je u sebi. Ne treba po svaku cenu, protiv sebe, prihvatati poslove i pri-like koje nameću okolnosti. Poželjno je umeti stati na loptu, reći ne, poći drugim putem i sačekati novu priliku. Da bi se u tome i uspelo, treba pojednostaviti stvari i osloboditi se zadataka koji nose veliki stres, a malu korist. Ne očekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i mogućnosti. Na stresne situacije gle-dajte kao na priliku koja vam se pruža da se razvijate i menjate.

– Pravite listu prioriteta i rešavajte prob-lem po problem, polazeći od prioritetnijih.

Valja sačinjavati listu dnevnih obaveza i u njoj odvojiti ono što je važno od nebitnih stvari. Pri tom treba proceniti na šta se može uticati, a šta je izvan domašaja lične kontrole.

Sledeća grupa saveta odnosi se na izbegavanje samog stresa.

– Distancirati se od zadataka i briga na koje se ne može uticati.

– Shvatiti da vreme briše sve, pa i najstrašnija osećanja.

– U borbi sa stresom važno je da čovek ima nade da će teškoće prevazići, a stanje popraviti, da ima poverenja u sopst-vene sposobnosti kojima se savladavaju stresni trenuci.

– Izbegavati sve one aktivnosti koje remete prirodne biološke ritmove (dnev-ne, sezonske, godišnje) i prilagođavati se onim procesima koji organizam drže u skladu sa ritmovima prirode. Tu posebno treba biti obazriv sa radom u smenama i radnim vremenom dužim od uobičajenog, koji, kada se ne mogu izbeći, treba da budu praćeni periodima kvalitetnog odmora i opuštanja, dovoljnog za oporavak.

Najzad, valja imati na umu da je stres deo naših života i da potpuno otkloniti stres nije moguće. To čak nije ni pre-poručljivo, jer stresne situacije podstiču i motivišu ljude na veće ulaganje napora. Međutim, kada stres pređe određenu granicu, treba ga kontrolisati, kanalisati i njime upravljati. Naravno, ni tada svaki stres neće svakog slomiti, a ono što čove-ka ne slomi, ojačaće ga . Ipak, pasivno očekivanje da se desi najbolje, nije dovoljno. Nije dovoljno ni samo proči-tati ovaj tekst. Ipak, mudrom čoveku sticanje znanja može da bude dovoljan razlog da napravi dobre korake u pra-vom smeru.

Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godine kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao

TEKST: Anuška Gece, spec.poslovne psihologije Direktor HR centra DUGA A.D.

41

imesatra i ij m

TIM IZOLIRKA d.o.o. Šid, privredno društvo za proizvodnju i trgovinu hidro i termo izolacionim materijalima, zvanično je počela da radi 23. septembra 2004. kao jedna od članica sistema TIM d.d. Laško. Promenom vlasničke strukture 1. juna 2005. godine fabrika TIM IZOLIRKA priključuje se sistemu FRAGMAT iz Ljubljane.

Povoljan geografski položaj i znanje i iskustvo sistema FRAGMAT na području termo i hidro izolacija, doprineli su da TIM IZOLIRKA postane vodeća fabrika u proizvodnji hidroizolacionih materijala

na bazi modifikovanog bitumena, bitu-menskih emulzija, polimer-bitumena za puteve i hidroizolacija mostovnih objeka-ta, kao i termoizolacionih materijala na bazi ekspandiranog polistirena (EPS).

Fabrika se prostire na 5,6 ha u Šidu, a 2007. godine, posle kupovine opreme i brenda Grmeča iz Zemuna, otvoren je novi distributivni centar (sa komercijalom i laboratorijom) u Dobanovcima, u blizini Beograda. Te godine investirali smo i u proširenje proizvodnog asort imana počevši proizvodnju ambalaže na bazi ekspandiranog polistirena.

Proces proizvodnje postavljen je po visokom standardu kvaliteta ISO 9001, sa zvaničnim sertifikatom, što nam uz struč-nu osposobljenost radnika omogućuje i osigurava prepoznatljiv kvalitet u poslov-nosti i proizvodnom asortimanu kako na domaćem tržištu tako i na tržištima jugo-istočne Evrope, gde izdvajamo Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku i Albaniju, u kojima poslujemo već neko vreme.

U sledećem broju časopisa Ton pred-stavićemo vam se svojim proizvodnim programom hidroizolacije.

TIM IZOLIRKA

Branka Erića 7, 22240 Šidtel: +381 22 710-666fax: +381 22 710-633KOMERCIJALA:tel: +381 22 715-169, +381 22 715-731fax: +381 22 711-095

Poslovnica Beograd - Dobanovci15. oktobra 32, 11272 Dobanovci

KOMERCIJALA:tel/fax: +381 11 8468 136,

+381 11 8468 391, +381 11 8468 392

e-mail: tim@izolirka .ne tweb: www.fragm at.si

m ja u a

42

U HELIOSU smo svesni značaja zdrave i čistije okoline, zato brinemo o razvoju proizvoda i tehnologija prihvatljivih za životnu sredinu. Recepture prilagođavamo zahtevima okoline, razvijamo nove proizvode koji dosledno poštuju najzahtevnije ekološke stan-darde i preporuke. Proizvode koji su prihvatljivi za životnu sredi-nu vizuelno smo povezali simbolom: ribica u suncu.

Protekle godine osvežili smo proizvodni program TESSAROL akril emajla, koji je namenjen zaštiti drveta i metala u unutraš-njim i spoljašnjim prostorima. Poboljšali smo osnovne karakteri-stike emajla i tako ih još više približili zahtevima korisnika.

KAKO DA OBNOVIMO DRVENE DELOVE DEČJIH IGRALIŠTA?

Za zaštitu i dekoraciju drveta, u HELIOS-ovom prodajnom programu su vam, pored lazurnih premaza BORI, na raspola-ganju i pokrivni premazi TESSAROL. Predstavljamo vam novi HELIOS TESSAROL akril emajl, koji je namenjen zaštiti i dekoraciji drvenih i metalnih površina kao što su prozori, vra-ta, drvene obloge, ograde itd. Možemo da ga upotrebimo i u spoljašnjem prostoru, a preporučujemo ga pri dekoraciji povr-šina u unutrašnjim prostorima, jer nema neprijatnog mirisa.

Novi HELIOS TESSAROL akril emajl je završni premaz, koji se lako nanosi, zato je rad sa njim veoma jednostavan. Sveže mrlje možemo da odstranimo vodom. Premaz se brzo suši, ima stabilan sjaj i postojanu nijansu, visoku pokrivnost, vremensku i svetlosnu postojanost i otporan je na sredstva za čišćenje koja se upotrebljavaju u domaćinstvu.

1. korakU slučaju da je stari premaz neoštećen i da je dobro prio-

nuo na podlogu, očistimo ga i blago obrusimo brusnim papi-rom. Moguće ostatke smole odstranićemo HELIOS NITRO razređivačem.

2. korakNa tako pripremljenu podlogu četkom nanesemo sloj-dva

HELIOS TESSAROL akril osnovne boje za drvo, koja će površinu izravnati i poboljšati prianjanje završnog premaza za

podlogu. Pošto je osnovni premaz suv, površinu radi boljeg prianjanja sledećeg sloja boje i lepšeg izgleda konačnog filma premaza blago obrusimo.

3. korakNa tako pripremljenu površinu, nanesemo još dva sloja

završnog pokrivnog premaza TESSAROL akril emajl. Ako želite da obnovite i metalne delove igrališta, savetujemo

da upotrebite u sistemu zaštite HELIOS TESSAROL akril osnovnu boju za gvožđe kao osnovnu boju, a kao pokrivnu boju HELIOS TESSAROL akril emajl.

HELIOS TESSAROL akril emajl na raspolaganju je u deset modernih nijansi koje mogu da se mešaju kako međusobno tako i sa belom nijansom.

U sv im prodajnim objekt ima koji imaju miks sistem HELIOMIX možete odabrat i željenu nijansu HELIOS TESSAROL akril emajla među nekoliko hiljada različitih nijansi po različitim ton kartama, ili po ton karti HARMONIA, koja obuhvata više od 100 kombinacija boja.

HARMONIA je naš sistem ton karti u kome su predložene različite kombinacije nijansi za različite površine u unutra-šnjem i spoljašnjem prostoru. Nijanse po predlozima iz ton karte HARMONIA po vašem izboru, mogu biti izrađene u svim prodajnim objektima sa miks sistemom HELIOMIX.

Nova generacija TESSAROL akril emajla

Adrese prodajnih mesta sa miks sistemom HELIOMIX možete pronaći na našoj veb-adresi: (www.colours.helios.si), a takođe i tehničke informacije sa detaljnijim podacima o našim proizvodima.

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova BORI, IDEAL, SPEKTRA i TESSAROL možete da pošaljete elektronskom poštom na adresu : info@helios.rs .

Za savete se možete obratiti tehničkom servisu DCB HELIOS na sledeće brojeve telefona: 011/ 3076 083; 011/ 3164 633.

44

Duga AD Beograd već 78 godina proizvodi premaze za drvo i metal pod robnom markom Durlin. Tokom svoje dugogodiš-nje tradicije, uvažavajući potrebe svojih potrošača, razvila je niz proizvoda za kvalitetnu zaštitu i dekoraciju metalnih i drvenih elemenata u enterijeru i eksterijeru kao što su vrata, prozori, roletne, nadstrešnice, grede, lamperija, drveni gelen-deri, metalne ograde, garažna vrata, radijatori, baštenski nameštaj (klupe, stolice, stolovi).

Predstavljamo paletu proizvoda premaza za drvo i metal.

Primena premaza za drvo i metal korak po korak

1. Opšta uputstvaPrilikom primene premaza za drvo i metal, potrebno je pri-

državati se nekih opštih uputstava: optimalni temperaturni interval primene je od +15• oC do + 30oC;

površina koja se boji ne sme da bude direktno izložena sun-•čevoj svetlosti;ne preporučuje se primena na kišovitom, vlažnom i vetrovi-•tom vremenu.

2. Priprema podlogePravilna priprema podloge bitan je preduslov za kvalitetno

prianjanje premaza na predmet koji se obrađuje. Kod bojenja drvene ili metalne površine potrebno je da

podloga bude suva, očišćena od prašine, nečistoće, masnoće i rđe. Sve stare premaze i delove sklone ljušćenju i otpadanju treba ukloniti mehaničkim putem, brušenjem (brusnim papi-rom No60–150) ili struganjem.

METALNA PODLOGA. Veće naslage rđe na metalnoj pod-lozi moraju se potpuno ukloniti. Rđu tretirati Durlin antiro-stom i zatim je odstraniti žičanom četkom i brusnim papirom. Pre nanošenja Durlin univerzalnog emajla, potrebna je zaštita metala Durlin osnovnom bojom za metal.

DRVENA PODLOGA. Drvo koje se prvi put tretira prema-zima, ukoliko sadrži ostatke smole, potrebno je dobro očistiti

Duga AD, Beograd

Tradicionalno prepoznatljivi premazi za drvo i metal Durlin

stru nisavet

45

DUGA PREMAZI ZA DRVO I METAL

OSNOVNE BOJE ZA DRVO I METAL

Durlin osnovna boja za drvo

Osnovna boja za drvo je alkidna boja koja se koristi za zaštitu građevinske stolarije, kao i svih drvenih elemenata u enterijeru i eksterijeru. Omogućava delotvorno zatvaranje pora drveta. Odlično se brusi, pri čemu se dobija izuzetno glatka površina. Dostupna je u beloj boji u dve veličine pakovanja: od 1 kg i 20 kg.

Durlin osnovna bojaza metal

Osnovna boja za metal je alkidna boja koja se koristi za zaštitu metala u enterijeru i eksterijeru. Antikorozivna boja, pruža dugotrajnu zaštitu, lako se nanosi i dobro razliva. Dostupna je u sivoj i oksid crvenoj nijansi, u dve veličine pakovanja: 1 kg i 20 kg.

EMAJLI

Durlin univerzalni emajl

Alkidna boja za dekoraciju i zaštitu predmeta od drveta i metala u enterijeru i eksterijeru. Podlozi daje visokosjajni ili mat efekat. Ima odličnu pokrivnost, lako se nanosi i dobro razliva. Visokootporna je na mehaničke i atmosferske uticaje. Dostupna je u 19 standardnih nijansi, crnoj i beloj nijansi u mat efektu i 1100 Unimix nijansi.

Durlin emajl za radijatore

Alkidna boja visokog sjaja za zaštitu novih i repariranje starih radijatora. Prilikom nanošenja dobro se razliva i ne sliva sa vertikalnih površina. Ima odličnu pokrivnost i visok sjaj. Otporna je na mehaničke uticaje, a na povišenim temperaturama zadržava elastična svojstva. Dostupna je u beloj nijansi u pakovanju od 0,75 l.

LAK Durlin lak za čamce

Bezbojni alkiduretanski premaz koji se koristi za zaštitu drveta u eksterijeru i enterijeru. Preporučuje se za građevinsku stolariju (vrata, prozori, ograda, lamperija) i baštenski nameštaj. Dobro prodire u pore drveta i e�kasno ga štiti u svim klimatskim uslovima. Odlikuje se visokim sjajem. Otporan je na vodu, mehaničke i atmosferske uticaje.

IMPREGNACIJE

Durlin �rnis na bazilanenog ulja

Bezbojno premazno sredstvo koje sadrži kuvano lak-laneno ulje i sredstva koja ubrzavaju sušenje. Koristi se za impregnaciju drvenih površina u enterijeru i eksterijeru. Može se koristiti i kao transparentni premaz ukoliko se nanosi u više slojeva.

Durlin �rnis impregnacijaza zaštitu drveta

Preporučuje se za impregnaciju drvenih površina u enterijeru i eksterijeru. Štiti drvo i duboko prodire u pore drveta. Štiti i konzerviše drvo od truleži i insekata.

POMOĆNA SREDSTVA

Durlin kit za drvo Koristi se za izravnavanje drvenih površina i oštećenja. Lako se nanosi i dobro se brusi. Njegovom upotrebom dobija se ravna i izuzetno glatka površina.

Durlin antirostSredstvo za brzo i e�kasno uklanjanje rđe sa metalnih površina. Pored skidanja rđe, obezbeđuje dugotrajnu zaštitu od korozije, kada se preko površine koja je tretirana Durlin antirostom, nanese Durlin osnovna boja za metal.

Durlin skid boja Sredstvo za skidanje starih premaza sa drvenih i metalnih površina. Lako odstranjuje sve vrste starih boja i lakova, a pri tom ne oštećuje površine.

Durlin pasta za matiranjeSredstvo za snižavanje sjaja kod visokosjajnih emajla. Dodavanjem 5% sredstva za matiranje u visokosjajni emajl dobija se sjajni dekorativni efekat, dodavanjem 10% ili 15% polusjajni, a dodavanjem 20% mat efekat.

Durlin uljani razređivač Koristi se za razređivanje alkidnih emajla, čišćenje pribora i odmašćivanje metalnih površina.

Dekorin nitrorazređivačem. Pri reparaciji drvenih elemenata, ako je pokrivni premaz matirao i počeo da se ljušti tako da se drvo ne vidi, dovoljno ga je samo prebrusiti. U slučaju da je sistem zaštite oštećen do samog drveta, neophodno ga je pot-puno ukloniti mehaničkim, toplotnim ili hemijskim putem. Na očišćenu i prebrušenu podlogu potrebno je naneti neku od impregnacija za zaštitu drveta iz Durlin palete proizvoda. Pre nanošenja Durlin univerzalnog emajla, potrebno je drvo zaštititi Durlin osnovnom bojom za drvo. Preko obrušenog drveta ili obrušene Durlin osnovne boje za drvo, preporučujemo nanošenje Durlin kita za drvo, naročito kada je drvo oštećeno i želimo da dobijemo glatku površinu.

3. Nanošenje pokrivnog premazaDurlin univerzalni emajl, kao završni premaz nanositi čet-

kom, valjkom ili prskanjem u sloju-dva preko Durlin osnovne boje za metal / Durlin osnovne boje za drvo. Za nanošenje četkom i valjkom, Durlin univerzalni emajl razređuje se do 10% Durlin uljanim razređivačem, dok se za nanošenje prskanjem razre-đuje do 20%. Sušenje između slojeva je 24 sata.

Najčešća pitanja prilikom upotrebe DurlinaKada boja loše prianja na podlogu?Boja može loše da prianja ukoliko je podloga vlažna, prljava,

praškasta, trošna, nepravilno pripremljena ili kad je korišćena neodgovarajuća osnovna boja.

Ako boja loše prianja, treba je potpuno ukloniti, a zatim podlogu pravilno pripremiti za nanošenje završnog premaza.

Zašto se boja sliva?Sa vertikalnih površina boja se sliva zbog perkomernog

nanošenja ili prekomernog razređivanja premaza. Tokom nanošenja premaza potrebno je proveravati da li se

boja sliva. Ako se premaz osušio a nije se dobro razlio, potreb-no je izbrusiti ga i ponovo naneti.

Kada se javlja mreškanje boje?Mreškanje boje javlja se ako je drugi sloj premaza nanet

preko prvog koji nije dobro osušen. Ukoliko je premaz izmreš-

stru nisavet

46

TEHNIČKA PODRŠKADUGA svim korisnicima proizvoda DURLIN nudi i tehničku

podršku. Ako imate bilo kakvih nedoumica oko korišćenja naših proizvoda, pozovite Tehnički servis na tel. 011/32-17-289.

stru nisavet

kan, potrebno ga je potpuno ukloniti sa podloge i ponovo ga naneti.

Kada se javljaju tragovi četke prilikom nanošenja boje?Tragovi četke javljaju se ako se premaz brzo suši ili je nanet

u debljem sloju. Delove površine na kojima su vidljivi tragovi četke treba brusiti finim brusnim papirom dok površina ne postane glatka, a onda ponovo naneti premaz.

Kada se boja sporo suši?Najčešći uzrok sporog sušenja premaza jeste loše pripremlje-

na podloga, upotreba neodgovarajućeg razređivača ili neade-kvatni uslovi nanošenja (niska temperatura ili visoka vlažnost vazduha).

Neosušeni premaz treba potpuno ukloniti krpom nakvaše-nom odgovarajućim razređivačem, a ukoliko to nije moguće, upotrebiti Durlin skid boju za uklanjanje premaza.

Kada se javlja bubrenje i mehuranje boje?Mehuri se mogu javiti ako je premaz nanet na vlažnu podlo-

gu ili pri visokoj vlažnosti i temperaturi vazduha. Na mestima gde se javljaju mehuri dolazi do ljušćenja premaza. Površine koje se ljušte i na kojima se javljaju mehuri treba izbrusiti i ponovo naneti premaz.

Kada je površina neravnomerno obojena?To se obično dešava kada je boja neravnomerno naneta, pa

je potrebno naneti još jedan sloj.

Kada se na površinama koje se boje pojavljuju neobojeni delovi?

Neobojeni delovi javljaju se kada se boja nanosi na površinu koja je zaprljana uljem, mašću ili voskom. Da bi se uklonile mrlje, potrebno je da se premaz potpuno osuši i potom pre-brusi vodootpornim brusnim papirom i opere toplom vodom u koju je dodato malo deterdženta. Kada se dobro ispere i osuši, treba ponovo naneti boju.

Kada se javljaju čestice?Čestice na premazu obično se javljaju zbog prašine u vazdu-

hu tokom ili posle nanošenja boje, a uzrok može da bude i prljav alat. Premaz treba ostaviti da se osuši, a potom ga pre-brusiti i očistiti, pa ponovo naneti boju.

Kada boja gubi sjaj (matira)?Gubitak sjaja (matiranje) može se javiti ako je premaz nanet

na loše pripremljenu podlogu, ili u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Potrebno je blago prebrusiti premaz i naneti još jedan sloj boje.

m an r i e

48

Gde god da pogledate, videćete prisustvo AkzoNobelovih proizvoda – od Olimpijske arene u Pekingu do zgrade pre-ko puta vas. AkzoNobel je svetski lider u proizvodnji deko-rativnih boja i zaštitnih premaza za sve vrste površina, a takođe proizvodi i specijalne hemikalije koje ulaze u sastav različitih proizvoda. AkzoNobel je velika međunarodna kor-poracija, prisutna na svim kontinentima, sa više od 500 pre-duzeća u svom sastavu, sa godišnjim prihodom oko 15 mili-jardi evra i 68.000 zaposlenih. Kao vodeća inovativna kom-panija, AkzoNobel intenzivno razvija nove proizvode i reše-nja u skladu sa trendovima tržišta, ali i visokim ekološkim standardima i zahtevima koje postavlja buduće vreme.

AkzoNobel ima neke od najpoznatijih brendova u biznisu boja i premaza. Njihovi proizvodi štite zgrade i infrastruktu-ru širom sveta i promovišu bezbednost i zdravu okolinu. Donose boje u svet oko nas, u svaki kutak našeg životnog i radnog prostora.

Njihov proizvodni portfolio je impresivan. Osim dekora-tivnih boja, AkzoNobel proizvodi i premaze za automobile,

brodove, završne premaze za industriju, završne boje i lako-ve, premaze u prašku i specijalne hemikalije koje ulaze u sastav najrazličitijih proizvoda: od sladoleda do asfalta, od supe do sapuna i od plastike do papira.

Ova kompanija ima dugu i izuzetno zanimljivu istoriju. Od svog početka, 1646. godine stalno je uvodila tehničke novitete u proizvodnju. Na primer, u 19. veku prva je poče-la industrijsku proizvodnju hemikalija, a u moderno vreme lider je u proizvodnji najsavremenijih i visokotehnoloških premaza i veštačkih vlakana.

Godine 1646. osnovana je firma Bofors u Švedskoj koja je nalikovala nekoj kovačnici. Onda je 1871. osnovana firma KemaNobel, takođe u Švedskoj, koja se sto godina kasnije, 1984, spojila sa Boforsom i formirala kompaniju Nobel Industries. Sa druge strane, KZO, holandska firma koja se bavila proizvodnjom soli, 1969. godine spojila se sa firmom AKU i tako nastaje prvi deo imena sadašnje kompanije Akzo. Kompanija Akzo 1994. godine spaja se sa Nobel Industries i tako nastaje današnja kompanija AkzoNobel.

Lider u proizvodnjiboja i premaza

AKZONOBEL, HOLANDIJA

AkzoNobel Adria kick-off meeting 1

Great products and brands

Akzo Nobel

Specialty Chemicals

Performance Coatings

Decorative Paints

m an r i e

49

Od 1998. u njihovom sastavu posluje i br itanska f irma Courtaulds, koja proizvodi visokokvalitetne industrijske prema-ze i vlakna. Poslednja akvizicija AkzoNobela desila se 2008. kada je kupljena kompanija Imperial Chemicals Industries (ICI). ICI je od 1997. godine poslovao u Zagrebu, a kada se spojio sa AkzoNobelom i kada je osnovana zajednička korpora-cija, osnovano je i odeljenje AkzoNobel Adria. To je grupacija koja pokriva zemlje bivše Jugoslavije. U Beogradu, Zagrebu i Ljubljani zaposleno je ukupno 16 ljudi. Adria je među manjim sekcijama korporacije, ali sa jednim od najvećih potencijala, sa oko sedam miliona evra prometa na godišnjem nivou.

Dok na evropskom i svetskom tržištu postoji velika raznoli-kost brendova, Adria je nasledila asortiman nekadašnjeg ICI-ja, te i dalje razvija svoju strategiju u istom smeru: visokokva-litetni proizvodi i brendovi, visokih performansi, vrhunskog dizajna i odgovarajuće cene.

Proizvodi koje AkzoNobel Adria distribuira na našem trži-štu dolaze iz više evropskih fabrika iz Engleske, Poljske i Belgije.

SADOLIN

Našem tržištu najpoznatiji proizvod ove kompanije jeste premaz za drvo Sadolin. Istorija Sadolina počela je u Danskoj 1777. godine kada je Jakob Holmblad dobio kraljevsku dozvo-lu da pokrene proizvodnju tekstilnih boja. Njegovi potomci nastavili su da se bave tim biznisom koji je prerastao u ozbi-ljan posao proizvodnje boja i lakova. Drugi deo porekla Sadolina počeo je takođe u Danskoj, gde je 1907. godine Gunar Sadolin, inspirisan svežinom boja egipatskih antikvite-ta, započeo proizvodnju voštanih boja. Samo pet godina kasnije, Holmblad, koji je iza sebe imao tradiciju, upoznao je mladog Sadolina i budućnost kompanije bila je sigurna. Tokom istorije duže od 200 godina, ovaj proizvod prošao je kroz brojne promene i inovacije, ali je zadržao visok kvalitet. Ta ista kombinacija nasleđa i inovacija i dalje predstavlja srž biznisa. Upravo zbog tih osobina, Sadolin je postao jedan od najboljih proizvoda za održavanje drveta na svetu. Sadolin se prodaje u 97 zemalja.

itanjai v ri

50

TEKST: Goran Prolić, dipl. inž. građ. tehnički sektor JUB-a

Najv iše pitanja bilo je o novim materijalima koje su izvođači imali prilike da probaju prvi put, na primer

o silikatnim materijalima - bojama i dekorativnim malterima. Naši saradnici iz Beograda imali su problema sa sili-katnom bojom. Ispostavilo se da je u pit anju neodgovarajuća podloga - osnovni premaz, jer su dobili „običnu“ podlogu uz stav investitora da je nebitno kakva je podloga. Treba zapamtiti da svi silikatni materijali traže ISKLJUČIVO silikatnu podlogu, uz dodatnu informa-ciju da se JUB-ovi silikatni materijali ne razređuju vodom (što je takođe ponekad uzrok problema) nego silikatnim razre-đivačem (koji je u našem slučaju i podloga).

Sve se više rade i fasade sa mineral-nom vunom. Naši gosti iz Novog Sada imali su dosta pitanja o samoj ugradnji materijala za završnu obradu na ovaj tip fasade, kao i pitanja o samom postavlja-nju vune na zidove. Razjasnili smo da je neophodna ugradnja silikatnog završnog sloja u JUBIZOL fasadi sa vunom, ali ISKLJUČIVO zbog protivpožarne sigur-nosti fasade objekta. Ukoliko to nije uslov, na vunu se može ugraditi bilo koji tip dekorativnog završnog maltera (sili-katni, silikonski, akrilni, pa čak i mine-ralni uz preporuku bojenja fasade). Dosta nedoumica je i oko potrošnje lepka za armiranje staklene mrežice na fasadi sa

vunom. U predmere je neophodno ukal-kulisati potrošnju min. 50% veću od fasade sa izolacionim materijalom tipa „stiropor“ jer je debljina tog sloja ukupno ca. 6 mm umesto ca. 4 mm kod fasade sa „stiroporom“. Ovo je bitno jer je inve-stitor odbijao da prizna razliku u potroš-nji materijala pravdajući se da je „kod komšije majstor potrošio mnogo manje lepka“ iako nije isti tip fasade. Uz naše objašnjenje ipak je sve rešeno na zado-voljstvo svih.

Za kraj većinu naših posetilaca u info- centru zainteresovala je nova tehnika rada dekorativnim materijalom JUBOSIL ANTIK. Prilikom redovnog „osvežavanja“ radnog prostora u svojoj firmi uradili smo jednu novu varijantu ove dekoracije koja ima grubo postavljenu podlogu (rustikalan izgled). To postižemo nano-šenjem u debljem sloju glet mase NIVELIN D, koji se namerno ostavlja delimično neravnim i na njega nanosimo JUBOSIL ANTIK (sl. 1 i 2), najmanje u dve ruke, u istoj ili različitoj nijasni. U ovom slučaju radili smo sa dve nijanse bordo bo je (s ve t l i j a i t amn i j a). Napominjem da se JUBOSIL ANTIK nanos i d i rektno na podlogu, bez podloge.

Za ovu pr i l iku tol iko. Naravno, pozivamo vas da nam i dalje šaljete svoja pitanja, a mi ćemo se potruditi da, kao i do sada, dobijete adekvatne odgovore.

Zimski meseci su, po pravilu, period smanjene aktivnosti izvođača. Vremenski uslovi, praznici i slabija potražnja za radovima pružaju priliku da se osvrnemo na protekli period, ali i uradimo više na sopstvenoj edukaciji i saznavanju novina. Tako je i ove zime u JUB-ovom info-centru živa aktivnost kada su edukacija i informisanje izvođača u pitanju. Izdvojio bih neka od najzanimljivijih pitanja koja su postavljena na prezentacijama za naše saradnike izvođače radova

Silikatnimaterijali

savetni

52

Sanacija vlageTehnički tim kompanije Sika savetuje vas kako da sprečite pojavu jednog od najčešćih problema: vlage u zidovima kupatila i kuhinja.

Takva vrsta problema javlja se izvesno vreme posle eksploatacije objekta. U višespratnim objektima gde na jednoj vertikali ima više vlažnih prostorija poput kuhinja, kupatila, bal-kona i sl. dolazi do vlaženja zidova, i to periodičnih ili stalnih, na nekoliko uobičajenih mesta:

prodori vodovodnih i kanalizacionih cevi kroz plafone (podo-•ve) i zidove,sastavi zid-zid,•sastavi zid-pod.•uzrok takvog problema najčešće je nepoštovanje pravila ugrad-•nje hidroizolacije vlažnih prostorija:zaptivanje svih prodora instalacije, •korišćenje elastičnih zaptivnih traka na sastavima zid-zid i zid-•-pod (Sika Seal Tape S),zaštita hidroizolacije od mehaničkih oštećenja koja mogu •nastati u fazama radova kao što su ugradnja keramike, sanita-rija i sl.,zaptivanje spojnica silikonima otpornim na buđ,•

zaptivanje prodora hidroizolacije koji su nastali posle njene •ugradnje (npr. ugradnja sanitarija koje se fiksiraju tiplovima sa holšrafima).

Nažalost, dugoročno rešenje takvih problema podrazumeva radove većih razmera koje je najbolje uraditi kada se renoviraju takve prostorije. Ukoliko ste baš u takvoj fazi ili ste u fazi grad-nje, pridržavajte se sledećih saveta:

Priprema podloge: pošto ste uklonili stare keramičke pločice, sledi uklanjanje starih naslaga lepka i hidroizolacije i reparacija površine nekim od reparaturnih maltera (npr. SikaMinipack Repair). Cilj je dobiti zdravu i ravnu podlogu za nanošenje hidroizolacije.

Zaptivanje prodora instalacije kroz zidove (vodovodne i kana-lizacione cevi, slivnici, kablovi i sl.) uraditi elastičnom zaptivnom trakom Sika Seal Tape S (slika 2–3), ili za nove objekte koristiti kombinaciju bubreće paste Sika Swell S-2 i reparaturnih maltera (Minipack Repair) ili maltera za zalivanje (SikaGrout 212/318). Pasta se nanosi po sredini debljine zida i oko cevi kao na primeru sa slike 1, a zatim se taj prostor popunjava reparaturnim malterom ili malterima za zalivanje.

SLIKA 1

SLIKA 3 SLIKA 4

SLIKA 2

savetni

53

Ugradnja hidroizolacije: pre ugradnje hidroizolacije dobro se raspitajte koja je hidroizolacija odgovarajuća za vaš problem. Sika predlaže da se koristi 1K ili 2K polimercementna hidroizo-lacija (SikaTopSeal 107 ili Sika Monoseal 101G) u kombinaciji sa elastičnom zaptivnom trakom (SikaSeal Tape S) za sastave zid-zid i zid-pod (slika 4–6). Hidroizolaciju ne možete raditi parcijal-no (npr. samo ispod kade), već se tretiraju sve podne i zidne površine za unutrašnje prostorije, dok se u slučaju balkona i terasa tretira ceo pod i zidovi do 20 cm od poda (malo iznad cokle). Hidroizolacija se nanosi četkom ili ravnim gleterom u dva sloja. Pošto su u pitanju hidroizolacije na cementnoj bazi, neophodno je površine koje se tretiraju nakvasiti vodom do kapilarnog zasićenja (bez barica). Razmak u nanošenju slojeva je između četiri i šest sati (u zavisnosti od temperature). Do postavljanja pločica treba sačekati od tri do sedam dana. Za postavljanje elastične zaptivne trake kao lepak se koristi sama hidroizolacija. Traka se ugrađuje zajedno sa prvim slojem, nakon čijeg se sušenja preko nje nanosi drugi sloj hidroizolacije. Takvim načinom dobija se sigurnost zaptivanja spoja, koji je naj-češće mesto pucanja hidroizolacije usled koncentracije napona na oštrim uglovima, temperaturnih dilatacija i drugih pomera-nja konstrukcije.

Ugradnja keramike: preporučuje se da kombinujete lepak za keramiku (ili neku drugu podnu oblogu) od istog proizvođača zbog međusobne usaglašenosti lepka i hidroizolacije. Kod ugrad-nje keramike (ili neke druge podne obloge) voditi računa o tome da se hidroizolacija ne ošteti mehanički (alatom i sl.). Za keramiku koja se lepi na površinama poput terasa, balkona i sl. koristiti lepkove za keramiku koji su predviđeni za upotrebu spolja. Sika za unutrašnje površine preporučuje Sika Ceram 103, a za spoljašnju Sika Ceram 203.

Zaptivanje spojnica: ovde se misli na zazore i prelaze između sanitarija i keramike, prelazne površine između slivnika i pločica, pločica i parketa i sl. Kod ove faze zaptivanje se radi isključivo silikonima za sanitarije jer se zahteva visoka otpornost na buđ i plesni. Ukoliko su u pitanju površine izložene suncu i atmosfer-skim uticajima, koristiti poliuretane koji su UV otporni (Sikaflex 11FC) ili silikone za spoljašnju aplikaciju (Sikasil C). Slike 7–9

Ukoliko se prilikom fiksiranja sanitarije i opreme buše zidovi, a sa njima i hidroizolacija, neophodno je oko tih prodora uradi-ti zaptivanje nekim od silikona. Taj metod fiksiranja najbolje je izbeći, jer kad izbušite hidroizolaciju, ona više nije monolitna i samim tim gubi svoju funkciju, pa preporučujemo elastične lep-kove (npr. Sikabond T2). Slika 10

SLIKA 5 SLIKA 6 SLIKA 7

SLIKA 8 SLIKA 9 SLIKA 10

anim jiva si ija

56

Ne postoji osoba koja u nekom životnom momentu ili situaciji nije osetila tremu. To stanje prožeto strahom od neuspeha

najčešće je vezano za javne nastupe (govo-ri, prezentacije i sl.), važne poslovne dogo-vore, polaganje ispita i sl. Kada se javlja i u situacijama koje se smatraju svakodnevnim i normalnim, trema može imati svoj pato-loški oblik koji se transformiše u strahove i fobije. Svakako, trebalo bi reagovati već na prva ispoljavanja treme, prevazići ih i tako sprečiti dalje produbljivanje problema. Bitno je znati da tremu doživljavaju skoro svi ljudi, samo različitim intenzitetom i u različitim situacijama.

Najbitnije je da ne bežite od treme kad je otkrijete, jer ćete razviti niz mehaniza-ma odbrane i ponašanje neadekvatno za situaciju u kojoj se javila. Trema je oseća-nje koje ima većina ljudi, a uključuje razne strahove: strah od neuspeha, strah da nećemo biti perfektni, strah od zbunjeno-sti, strah da ćemo razočarati okruženje, strah od procene drugih, strah od pokazi-vanja slabih tačaka. Strahovi potiču od doživljenih situacija, nekada još iz detinj-stva, ili su preneti preko roditeljskih obra-zaca. Može ih proizvesti i težnja ka perfek-cionizmu ili nedovoljno iskustvo u različi-tim situacijama.

Uzmite u obzir to šta sve možete učiniti da ublažite ili eliminišete tremu. Pre svega, budite strpljivi i namećite sebi što više test situacija koje je u vama izazivaju. Ne izbe-gavajte problematične situacije, štaviše idite u njih, vežbajte slične. Pružite što više od sebe u određenom trenutku, ali prihvatite i mogućnost greške kao neizbežne u živo-tu i u kontaktu sa drugima. Greške su ponekad neminovne, elegantno pređite preko njih. Razvijajte veštine uživljavanja u situaciju: zamišljajte kako ste sve uspešno uradili. Vežbajte tehnike vizuelizacije:

zamišljajte sebe u različitim situacijama. Prepoznajte ometajuće misli i zamenite ih pozitivnim. Najčešće negativne misli koje treba da eliminišete su: „Šta ako zabora-vim?“, „Šta ako primete da mi ruke drh-te?“, „Nisam spreman“... Pozitivne misli koje treba da prihvatite: „Verujem u sebe i daću sve od sebe“, „Šta ako to uradim sjaj-no?“, „Greške su sastavni deo svih nas“. Naučite da pomerite centar pažnje sa sebe i svojih telesnih senzacija na stvari, kontakt i na celo okruženje. Pokušajte da razmi-

šljate i razotkrijete korene svoje treme. Postavite sebi dobro pitanje: „Šta dobijam ako prevaziđem tremu?“ Ne zaboravite da se prethodno odmorite, sačuvajte svežinu duha i tela. Nemojte biti ni gladni ni pre-više siti. Vežbajte tehnike disanja i relaksa-cije. Desetak minuta pred određenu situa-ciju dišite duboko i pravilno, kao i tokom nje. Procenite mesto sa najvećom mišić-nom tenzijom, još više ga učinite napetim, pa se opustite.

Kako da se uživite u situaciju koja u vama izaziva tremu? Idite na određeno mesto, prošetajte, osmotrite ljude, odredite

svoj odnos i osećanja prema njima, oče-kivanja od njih, započnite razgovor... Procenite svoje osećaje na fizičkom pla-nu, simptome. Procenite šta mislite o sebi, koliko ste kritični prema sebi, koliko sebi praštate greške. Pokušajte da presti-gnete ne druge već same sebe. Na aro-ganciju, preteranu samouverenost i kriti-cizam drugih ne obraćajte pažnju. Uživajte u svakom svom poduhvatu. Budite ono što jeste, a ne ono što bi tre-balo da budete. Zapišite svoje ciljeve i

gledajte ih bez očekivanja neuspeha već sa činjenicom da napredujete. Izvor sna-ge za prevazilaženje treme jeste u razu-mevanju sebe i svojih reakcija. Prihvatite sebe onakvima kakvi jeste, sa svim svojim greškama i nedostacima. Nema greške koja se ne može oprostiti, ali nemojte dopustiti da propuštate prilike. Čak i da pogrešite, svi koji su to videli imaju svoje živote i brzo će to zaboraviti, ne brinite. Bitno je da ste pokušali. Čak i ako ne uradite sve što ste naumili, ne zaboravite na osmeh na svom licu: ublažiće svaku grešku i izazvaće simpatiju.

Kako prevazići tremu

TEKST: Maja Petrović, psiholog

PSIHOLOŠKA PROCENA KANDIDATA RADI PROFESIONALNE SELEKCIJE

Preduzećima i ustanovama koje nemaju psihologa, a imaju potrebu za njegovim radom u određenom momen-tu, Centar može da pruži, pored edukativnih i savetodavnih usluga, i obavljanje PROFESIONALNE SELEKCIJE prilikom prijema kandidata, praćenja uspešnosti izbora kadrova u toku perioda prilagođavanja, izbora kadro-va za obučavanje, određivanja tehnoloških višaka i slično.

Centar za primenjenu psihologiju vrši psihološko ispitivanje sposobnosti kandidata radi:STRUČNE PROCENE POTENCIJALA KANDIDATA ZA POJEDINE OBLASTI RADA/RADNA MESTAkako za novoprijavljene radnike tako i za one koji su već u radnom odnosu, i to na sledeći način:1. grupno testiranje kandidata baterijom testova koja obuhvata: a) ispitivanje opštih i specifičnih intelektualnih sposobnosti kandidata, b) ispitivanje opšte informisanosti, c) ispitivanje funkcionisanja ličnosti sa posebnim naglaskom na karakteristike od značaja za

vrstu poslova koji će se obavljati;

2. individualni eksplorativno-dijagnostički intervju.

Vreme potrebno za izvođenje profesionalne selekcije: grupno testiranje traje između 2,5 i 3 sata i organizuje se u jednom danu. Individualni intervjui se organizuju u drugom terminu i trajanje zavisi od kandidata, aproksi-mativno 30-45 minuta po kandidatu.

Izveštaj o obavljenoj profesionalnoj selekciji kandidata dostavlja se po obavljenom poslu na sledeći način: a) Opšti tip izveštaja – u pisanoj formi, na način propisan kodeksom etike psihologa i usvojenim svetskim

standardima u radu (kandidati koji su obuhvaćeni profesionalnom selekcijom razvrstavaju se u sledeće grupe: u potpunosti zadovoljava postavljene psihofizičke zahteve - nalazi sa psiholoških mernih instru-menata, kao i mišljenje psihologa po obavljenom razgovoru, takvi su da kandidata svrstavaju iznad postavljenih kriterijuma selekcije, zadovoljava - nalazi sa testova i mišljenje psihologa su u granicama postavljenih zahteva, delimično zadovoljava - razlikuju se procene na osnovu testova i mišljenje psi-hologa i ne zadovoljava postavljene psihofizičke zahteve);

b) usmeno, po potrebi, odgovornom licu mogu se dati detaljnije informacije o psihološkom statusu kan-didata.

CENTAR ZA PRIMENJENU PSIHOLOGIJU DRUŠTVA PSIHOLOGA SRBIJE BAVI SE:

• izdavačkomdelatnošću(psihološkaliteratura);• izradomidistribucijompsihološkihmernihinstrumenata (testovi sposobnosti i ličnosti); • konsaltinguslugamaiselekcijomkandidata;• organizacijomseminaraizrazličitihoblastiprimenjenepsihologije,zapsihologeitrećalica (menadžeri, direktori, vaspitači, pedagozi, itd); • organizacijomnaučno-istraživačkihprojekataiskupovai• pribavljanjemidistribucijomnaučno-stručnihinformacija.

Na osnovu vaših potreba mi sastavljamo konačnu PONUDU koja sadrži precizno definisane sve stavke u vezi sa psihološkim testiranjem: sastav baterije psiholoških mernih instrumenata, vreme potrebno za izvođenje psihološkog testiranja, mesto izvođenja testiranja, termin izvođenja i cena usluge.

Kontakt osoba: Nataša Barišić-Ciganović, psiholog i stručni saradnik za marketnig, telefoni: +381 11 3232 961 i 3035 131 , tel-faks: 3239 685, mob: 063/275 236, elektronska pošta: dpscpp@sezampro.yu.

Više informacija o aktivnostima i delatnostima Centra za primenjenu psihologiju možete pogledati na zvaničnom sajtu Društva psihologa Srbije: www.dps.org.yu

Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije

Izreke o novcuIzreke o novcu

Nevolja sa tačnošću je u tome što nikad

nikog nema da ceni tu osobinu.

Frenklin Džouns, američki biznismen

Izreke o novcuIzreke o novcuDa ne postoje žene, sav novac na svetu ne bi imao značenje.

Aristotel Onazis, grčki brodovlasnik

Pokušavam da učim od prošlosti, ali planove za budućnost zasnivam posmatrajući isključivo sadašnjost, jer tu je sva zabava.

Donald Tramp, biznismenDonald Tramp, biznismen

Ako novac zaista ne donosi

sreću, o

nda

ga vratit

e!

francu

ski p

isac,

1864-1910

francu

ski p

isac,

1864-1910

Kad novac odlazi, ima sto nogu, a kad

dolazi - samo dve!

Srpksa narodna poslovica

Kad novac odlazi, ima sto nogu, a kad Kad novac odlazi, ima sto nogu, a kad

Ne plašite se da napravite grešku. Ali pazite da je ne napravite dva puta.

Akio Morita, bivši predsednik korporacije Soni

Kad novac odlazi, ima sto nogu, a kad

dolazi - samo dve!dolazi - samo dve!

Srpksa narodna poslovica

Ljudi su se u prošlosti rađali kao kraljevi.

Danas to postaju na osnovu onoga što

rade.

Đani Versaće, modni kreator

dolazi - samo dve!dolazi - samo dve!

Srpksa narodna poslovica

Ljudi su se u prošlosti rađali kao kraljevi.

Danas to postaju na osnovu onoga što

Đani Versaće, modni kreator

Srpksa narodna poslovicaSrpksa narodna poslovicaSrpksa narodna poslovica

Ljudi su se u prošlosti rađali kao kraljevi.

Danas to postaju na osnovu onoga što

Stvarno merilo vašeg bogatstva jeste

koliko biste vredeli kad biste izgubili sav

novac.Autor nepoznat

Aristotel Onazis, grčki brodovlasnik

posmatrajući isključivo sadašnjost, jer tu

Donald Tramp, biznismen

Ne plašite se da napravite grešku. Ali pazite da je ne napravite dva puta.

Ako se nadate da će vam novac

obezbediti nezavisnost, nikada je

nećete steći. Jedino što će čovek

sigurno posedovati na ovom svetu

jesu njegovo znanje, iskustvo i

sposobnost.

Henri Ford

Novac nije najvažniji, ali

donosi mir u duši.

Reklama jedne banke

Postoje ljudi koji imaju pare i

postoje ljudi koji su bogati.

Koko Šanel

Ko je rekao da novac ne

može kupiti sreću taj nije

znao gde da ode u šoping.

Bo DerekNikad nisam bio siromašan,

ali sam bio bez novca. Biti

bez novaca je prolazno

stanje: biti siromašan je

stanje duha.Majk Tod

znao gde da ode u šoping.

Bo Derek

Kad sam bio mlad mislio

sam da je novac najvažnija

stvar u životu; sad kad sam

ostario znam da jest!

Oskar Vajld

Koko Šanel

Posao mora da bude zanimljiv, zabavan, i treba da vežba vaše kreativne instinkte.

Ričard Brenson, biznismen

Novac nije najvažniji, ali

donosi mir u duši.

Reklama jedne banke

Reklama jedne banke

Ako želite da vidite koliko ste zapravo bogati, samo izbrojte stvari koje imate, a koje se novcem ne mogu kupiti.

Poslovica

Ko je rekao da novac ne

Nikad nisam bio siromašan,

ali sam bio bez novca. Biti

bez novaca je prolazno

a koje se novcem ne mogu kupiti.

Nikad nisam bio siromašan,

ali sam bio bez novca. Biti

PoslovicaBanka će vam pozajmiti novac tek

ako dokažete da vam zapravo nije

potreban.

Mark Tven

Ko je rekao da novac ne

može kupiti sreću taj nije

Ko je rekao da novac ne

Želite li znati što Bog misli o novcu,

pogledajte ljude kojima ga je dao..Doroti Parker

Ričard Brenson, biznismen

Ako želite da vidite koliko ste zapravo bogati, samo izbrojte stvari koje imate, a koje se novcem ne mogu kupiti.

bogati, samo izbrojte stvari koje imate, Želite li znati što Bog misli o novcu,

pogledajte ljude kojima ga je dao..

Ričard Brenson, biznismen

Ako želite da vidite koliko ste zapravo bogati, samo izbrojte stvari koje imate,

bogati, samo izbrojte stvari koje imate, Želite li znati što Bog misli o novcu,

pogledajte ljude kojima ga je dao..

Siromašni i srednji sloj rade za

novac, a za šta rade bogati? Novac radi za njih.R. Kijosaki, pisac

stanje: biti siromašan je

stanje duha.Majk Tod

stanje duha.Majk Tod

Uvijek je jeftinije posao dobro obaviti prvi put.Filip B. Krozbi

anim jiv sti

60

HIDROGENSKA KUĆAKuća na slici može vam se, po formi, učiniti kao uobičajena kuća iz pred-

građa. Međutim, ona ima jednu potpuno neuobičajenu osobinu: radi na hidrogen.

Kao deo projekta vrednog dva miliona funti u kome su učestvovali Univerzitet u Birmingemu i Black County Housing Group (BCHG) nastala je prva kuća koja sve svoje energetske potrebe obezbeđuje hidrogenom, dok je u isto vreme povezana na gradsku energetsku mrežu. BCHG je 2004. godine već konstruisao jednu kuću na hidrogen, ali ona nije bila povezana sa gradskom energetskom mrežom.

Ova kuća napaja se iz jedne energetske jedinice veličine frižidera smeštene u pomoćnoj prostoriji iza same kuće. Interesantno je što se kao osnovno gori-vo koristi prirodni gas koji je uobičajen za domaćinstva. Pomenuta energetska jedinica konvertuje gas u hidrogen, koji u kombinaciji sa kiseonikom proizvodi električnu energiju i toplu vodu.

Energetska jedinica koju je proizveo Baxi Innotech ima kapacitet da proizvede 1,5 KW električne energije i 3 KW toplo-te (uključuje toplu vodu i zagrejan prostor). Topla voda akumulira se u rezervoaru od 600 litara, smeštenom pored jedinice, dok se višak električne energije vraća u lokalnu energetsku mrežu.

NAJVEĆI BAGER NA SVETU

Najveći bager na svetu Ultimate Earth Mover ili Bagger 288 sastavila je nemačka kompanija Krup za potrebe jed-nog nemačkog otvorenog ugljenokopa 1978. godine.

Tehnički opis:– visina: 95 m,– dužina: 215 m, – težina: 41.000 tona, – trošak izgradnje: 100.000.000 dolara,– vreme izgradnje: 10 godina (pet godina za projektova-

nje i izradu delova; još pet godina za sastavljanje).Za upravljanje bagerom potrebno je pet ljudi. Točak sa

lopaticama u prečniku je veći od 21 metra i na sebi ima 20 lopatica od kojih svaka može zagrabiti preko 15 kubnih metara materijala. U lopatici može uspravno stajati čovek visine 1,80 m. Bager dnevno može da premesti 76.455 kub-nih metara materijala i dostigne najveću brzinu od 10 metara u minutu.

KONKURS ZA OBNOVU MEKE

Krajem godine u Saudijskoj Arabiji održava se izložba radova prispelih na konkurs kralja Abdulaha bin Abdula Aziza al-Sauda raspisan radi obnove najsvetijeg mesta muslimanske vere i obaveznog hodočašća u Meki.

Osamnaest vrhunskih svetskih arhitekata, među kojima su najugledniji britanski Norman Foster (73) i Zaha Hadid (58), pozvani su da pošalju svoje radove na konkurs, a za njima ne zaostaju ni druga imena: Atkins Design, Adams Kara Taylor, Faber Maunsell...

Adaptacija islamskog svetilišta pokrenuta je da bi se povećao kapacitet džamije Al-Haram (356.800 metara kva-dratnih), koja sada može da primi 900.000 vernika. Plan je da u tu džamiju posle adaptacije mogu da stanu nevero-vatna tri miliona vernika. Obnova će se najverovatnije odvijati u dve faze: u prvoj bi kapacitet Al-Harama pora-stao na milion i po vernika, a u drugoj na planirana tri miliona.

anim jiv sti

63

PESME SVETSKE EKONOMSKE KRIZENemački eksperimentalni muzičar Johan Kridler napravio je pesme svetske

ekonomske krize ubacivanjem finansijskih grafikona u Majkrosoftov popularni muzički program Songsmit, a njegova kompozicija postala je pravi hit na Jutjubu.

Kridler je svoje melodije napravio od grafikona koji prikazuju pad vrednosti glavnih svetskih tržišta i cene deonica ustanova u problemima, uključujući Leman Braders i Američku banku.

Iako finansijski podaci možda nisu bili glavna inspiracija Kridlera, njegove pesme pozdravilo je više od 160.000 korisnika vebsajta za razmenu video snima-ka Jutjub, samo u toku ove nedelje.

„Uznemirujuće i istovremeno urnebesno”, prokomentarisao je jedan od korisnika.

Program Songsmit omogućava stvaranje čitave pesme od, na primer, samo jedne melodije ili deonice otpevane preko mikrofona. Zvuk koji se nadodaje u

pozadini čini da krajnji produkt često ispadne potpuno drugačiji od originala. Kridlerove kompozicije, nazvane Čarts mjuzik, takođe sadrže grafikone koji prikazuju rastući broj američkih vojnika pogi-

nulih u Iraku, stopu nezaposlenih i američki nacionalni dug.Satirična poruka umetnika je i više nego jasna, piše Dejli mejl – na kraju snimka on je izlistao imena korporacija čije je

podatke ubacio, zahvaljujući im na materijalu.

ZABORAVLJENI BUGATI PRODAT ZA SKORO 3,4 MILIONA EVRAAutomobil zaboravljen u jednoj britanskoj garaži skoro pola veka, prodat je

na aukciji u Parizu za skoro 3,4 miliona evra. Auto marke Bugati 57S iz 1937, prodat je Bonamsovoj izložbi starih automo-

bila, u ime porodice poslednjeg vlasnika, doktora Harolda Kara.Taj hirurg ortoped vozio ga je nekoliko godina, a početkom šezdesetih par-

kirao ga je u svojoj garaži u Gosfortu, u blizini Njukasla, gde je auto stajao skoro 50 godina, do vlasnikove smrti 2007. Marka Bugati svojevremeno je predstavljala vrhunac dostignuća u auto-industriji, a najbrži modeli bili su toliko ispred svog vremena da su mogli da dostignu brzinu od 209 kilometara na sat, dok je većini ostalih maksimum bio 80 kilometara na čas.

LASERSKO ČIŠĆENJE AKROPOLJA

Tim grčkih inženjera i restauratora izumeo je novi sistem za lasersko čišćenje drevnog kompleksa Akropolja i time omogućio otkrivanje mnoštva boja i ornamenata koji su decenijama bili sakriveni.

Metod istovremene primene ultraljubičastih i infracrve-nih zraka daje do sada najbolje rezultate u uklanjanju prljavštine sa drevnih hramova.

Tokom dve i po hiljade godina postojanja, hramovi na Akropolju stradali su od požara, bombardovanja i razor-nih zemljotresa. Naučnici sada pokušavaju da ih zaštite od novog, modernog neprijatelja – zagađenja. Naime, kulturnoistorijsko blago je na udaru automobilskih izduv-nih gasova, industrijskog zagađenja, kiselih kiša...

Tim je proteklih godina testirao čak 40 hemijskih i mehaničkih metoda, s ciljem da pronađe najbezbednije rešenje za vraćanje beline čuvenim statuama. Na kraju se odlučio za izum Fondacije za istraživanje i tehnologiju sa Krita, koja je kreirala sistem zasnovan na istovremenom korišćenju infracrvenih i ultraljubičastih zraka.

Jutjubu.

jedne melodije ili deonice otpevane preko mikrofona. Zvuk koji se nadodaje u

ut is

64

U Sidnejskoj luci sve turiste koji krenu na ovo neza-boravno krstarenje sačekaće ogroman brod na tri sprata. To je pravi mali grad na vodi u koji staje 1.000 putnika i još oko 800 ljudi zaposlenih na nje-

mu. Na krstarenju koje traje otprilike dve nedelje putnicima su na raspolaganju bioskopska dvorana, pozorište, teretana, disko klub, dva koktel-bara, razne igraonice i animacije za decu, nekoliko restorana, uključujući i piceriju sa italijanskom muzi-kom koja radi 24 sata, i još pregršt različitih sadržaja od kojih je turistima najomiljeniji šoping.

Ulaskom na brod počinje čarobni doživljaj potpuno drugačiji od užurbane svakodnevice. Putnici se smeštaju u kabine koje su po svom položaju na brodu i enterijeru različito kategorisane: od najjeftinijih u unutrašnjosti broda do onih kraljevskih apar-tmana sa balkonima, pogledom na pučinu, luksuznim kupatili-ma i posebno dizajniranim eneterijerom.

Čarobno putovanje počinje poštovanjem pravila na brodu. Ona su veoma striktna, nema odstupanja i podrazumevaju da putnici, čim kroče na brod, ostave pasoše. Na brodu se ne plaća gotovi-nom, već svaki putnik, čim se ukrca, postaje vlasnik specijalne kartice sa određenom sumom. Postoje i kartice za decu sa izno-som koji dobijaju kao džeparac od roditelja. Tada vam se nudi mogućnost da se prijavite i za neke od turističkih obilazaka.

Kada su svi smešteni u kabine, brod isplovljava, a putnici se pozivaju na palubu na svečani koktel povodom polaska na put. Koktelu prisustvuju i kapetan broda, svi oficiri i cela posada.

Isplovljavanje je poseban doživljaj jer brod prolazi kroz celu Sidnejsku luku, pored brojnih uvala i marina, zatim ispod čuve-nog sidnejskog Harbor bridža (most) i nezaobilazne Sidnejske opere, koja kao biser blista na popodnevnom suncu i predstav-lja posebnu atrakciju.

Kada je sidnejska luka ostala iza njih, za turiste počinju nove avanture. Prva među njima je upoznavanje s brodom: obilaze se tri palube, gde se nalaze bazeni i ostali sadržaji za opuštanje, teren za mali golf, teren za basket i trkačka staza. Tu otprilike i napravite planove za svoje dnevne aktivnosti na otvorenom. One putnike koji su odabrali da se odmah smeste pored bazena mogu da napadnu gusari, ali ne pravi, iako vrlo autentični, koji tu služe za zabavu i slikanje. Oni koji nastave šetnju po unutraš-njosti broda mogu da se zabave u raznim radnjama. Roba koja se nudi na takvim brodovima je raznolika: od parfema, kozme-tike, zlata i dragog kamenja do tehničkih uređaja (na brodu važe djuti fri uslovi kupovine). Ima i onih koje sve to apsolutno ne zanima, pa svoje mesto nađu u nekom od barova. Cene pića su za više od 50 odsto niže nego na kopnu, a uz činjenicu da brigu o deci odmah preuzmu profesionalni animatori, opuštanje za roditelje postaje maltene nestvarno.

Večera na ovakvim brodovima uvek je posebna prilika da se svi pokažu u pravom svetlu. Naime, u restoran je zabranjeno ulaziti u neprikladnoj odeći. Svako veče posvećeno je određenoj nacionalnoj kuhinji i specijalitetima specifičnim za određenu zemlju, na primer Francusku, kada su na meniju puževi, čuveni

KRSTARENJE SIDNEJ – VANUATU – NOVA KALEDONIJA

Rajsko putovanje

ut is

65

francuski sirevi i vina. Turisti na brodu imaju priliku da proba-ju i probrana jela iz azijske, italijanske, grčke i drugih kuhinja. Poseban ugođaj je i Island night, kada se jedu specijaliteti sa ostrva južnog Pacifika. Jedno od specifičnih večeri je i kauboj-sko. Tada je ceo brod u farmerkama i sa kaubojskim šeširima, a na meniju su pileća krilca u ljutom sosu, veliki goveđi bifteci i pomfrit. Večera je gotova oko deset sati, a turisti mogu da idu u bioskop, gde se svako veče prikazuju drugi filmovi, ili pozorište, gde se izvode mjuzikli. U barovima je živa muzika, a česta su i gostovanja raznih komičara, mađioničara, hipnotizera. Kad se sve to završi, oni koji još imaju snage odlaze na najvišu palubu, u disko, gde zabava traje do ranih jutarnjih sati.

Dan na brodu počinje veoma rano. Posada priprema sve što je za taj dan potrebno, a putnicima se pre osam sati na otvore-noj palubi služi doručak: švedski sto na kom nema šta nema, od muslija do sušija. Putnici se uglavnom zabavljaju na bazenu, u prodavnicama, igrači i pevači imaju svoj šou, a tu su i sportske aktivnosti (aerobik, joga...), kao i razne vrste kvizova i društve-nih igara. Ima i onih koji prosto zanemare sve te sadržaje, leže na ležaljkama na palubi, crvene na suncu i nemaju nameru da se pomaknu.

Mesta na kojima će brod pristati svaki put su drugačija, što zavisi od struja i vremenskih uslova. Vanuatu je država sa više od 50 ostrva. Obavezan je obilazak grada Vanuatua, gde turiste koji silaze sa broda sačeka domorodačko stanovništvo koje izvo-di svoje tradicionalne plesove dobrodošlice. Po gradu se obilaze

restorani, glavne ulice, plaže, marina. Piju se pića u kokosovim orasima i boravak u Vanuatuu krajnje je opuštajući. Još jedna od atrakcija je Champagne Bay, mesto gde je sniman čuveni film Plava laguna i taj prizor nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ako imate sreće, tamo ćete videti i kornjače stare po 300 godi-na. Tu se samo uživa na plaži, u tirkiznoplavom moru, a domo-rotkinje deci pletu tradicionalne pletenice.

Sledeće odredište je Nova Kaledonija, francuska kolonija u južnom Pacifiku. Tu se obilazi glavni grad Numea, koji je neo-bično lep i predstavlja sve najbolje iz Francuske u rajskom okru-ženju. Tu se govori francuski jezik, jedu francuski kroasani, kupuju francuske cipele... Stanovništvo je mešano i sastavljeno od francuskih doseljenika, crnačkog stanovništva i tzv. ostrvlja-na koji su, u stvari, polinežanskog porekla. Svi su obučeni u prelepe cvetne haljine i košulje, žene u kosi nose raznobojno cveće, svi su opušteni, veseli i nasmejani. I sve košta kao u Francuskoj, znači skupo je.

Brod pristaje na još nekoliko ostrva gde turisti uglavnom mogu da isprobaju svoje ronilačke veštine i uživaju u pesku koji je beo i sitan kao prah šećer. Tu se bukvalno samo lenčari i kontaktira sa domorocima.

Povratak u Sidnej je miran jer su svi iscrpljeni, a budući da je u jutarnjim satima, magija krstarenja još dugo prati turiste na ulicama te metropole. Za osoblje i posadu broda sve počinje ponovo, u pet po podne, kada dolazi nova grupa turista.

TEKST: Aleksa Urošević FOTO: Jelena Vemić

Dejan Pavlović

Laminat je jednostavan za rad, lako se postavlja, ali ga mi majstori ne volimo. 1. Nezadovoljavajućeg je kvaliteta i hladan za hodanje. Dobar je jedino za lokale jer se brzo postavlja i jeftin je.Neko ko bi hteo da se bavi ovim poslom prvo bi morao da ima iskustvo. Ovo nije nešto 2. što se uči gledajući. Što se tiče samog ulaganja, ako biste hteli ozbiljno ovim da se bavi-te, potrebno vam je četiri-pet hiljada evra za svu prateću opremu: cirkular, hoblericu, polirku. To su najkrupnije stavke. Naravno, reč je o profesionalnim mašinama, možete naći i jeftinije, ali to onda nije alat za ozbiljan rad.Svakako da se oseća. Prvo, ljudi su malo stali sa renoviranjem stanova zbog prostog raz-3. loga što je i tržište nekretnina stalo, a mi od njega najviše zavisimo. Doduše, posla još ima, ali istina je da se obim smanjio.

Nenad Simović Laminat je loš materijal, nije čak ni za podne obloge. Dobar je, eventualno, da 1. od njega napravite, na primer, police za neke sitnice ili nešto slično. Naravno, radimo laminat kad nam neko naruči, ali ga nikad ne preporučujemo.Ulaganja su dosta velika. Da biste stvarno imali sve najbolje, potrebno vam je 2. nešto manje od 10.000 evra. Nova, sjajna hoblerica firme Bona košta 4.500 evra, usisivač je 1.000, manja hoblerica takođe oko 1.000, plus sitan alat, i suma se brzo nakupi.Malo se oseća, za sada. Najviše je osećaju oni koji baš i nisu najbolji parketari, 3. oni su već skoro sasvim bez posla. Mi koji smo malo jači i radimo na preporu-ku ne osećamo krizu toliko, ali to ne znači da je nema.

Slavko JapalakNemam neko lepo mišljenje o laminatu, radim s njim, ali ga ne volim. Smatram ga 1. nužnim zlom. To je hladan, veštački materijal, nije za hodanje, nije za stan. Koristan je jedino za poslovni prostor.Osnovni alat koji vam treba je hoblerica, koja košta oko 3.000 evra. Postoje i privat-2. nici koji ih prave, kod njih se može naći i po 2.400 evra, i to je najjeftinije. Zajedno sa propratnim alatom, ulaganje bi otprilike iznosilo oko 3.500 evra. Naravno, cene umnogome zavise od proizvođača opreme.Kriza počinje da se oseća, za sada nije strašno, ali je primetan pad posla. Razlog je 3. verovatno i činjenica što su januar i februar tradicionalno meseci kad se ima naj-manje para, pa se najređe i preduzimaju krupniji radovi u kući ili stanu.

Prirodni materijali su najboljiLepota i toplina drveta uvek su bili cenjeni u našim domaćinstvima. Nijedan domaćin koji poznaje kvalitet i lepotu hrastovog ili bukovog parketa neće se odlučiti za laminat ili pločice kao podne obloge u svom prostoru. Razgovarali smo sa ljudima koji profesionalno oplemenjuju naše životne prostore...

Šta mislite o laminatu?1. Kolika su početna ulaganja i šta je sve potrebno za nekoga ko želi 2. da počne samostalno da se bavi parketarskim poslom?Osećate li posledice mnogo pominjane svetske finansijske krize u 3. svom poslu, a ako ne, da li ih očekujete?

r ana

67

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{na

vlaga• pojavu alergena i bu|i• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700ml pom2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

PREPORU^UJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

a ava

69

MAMAC

UKRAS IZ-NAD VEN-CA ZGRA-DE (MN.)

GRAD U TURSKOJ

KOSOM SASE]I,

POKOSITI

POKLON(DEM.)

MAKARMALO

SLOGAN ZA

SADOLIN

DISPERZI-JA ZA DE- KORACIJUZIDOVA

PUSTINJAU ^ILEU

IME PISCA PAVI]A

(HAZARSKIRE^NIK”)

UKRAS,NAKIT

KASA^KIKONJ, KASA^

SPECIJAL-NA VRSTA OSNOVNOG PREMAZA

DRUGISAMO-

GLASNIK

LEKAR,SPECIJA-LISTA ZA

PORO\AJE

TONA

NA[AKOM-PANIJA

VRSTAVEZIVNOGTKIVA U

TELU (MN.)

ISTOK

RE^ BEZ NAGLASKA

(LAT.)

KOCKAST NAJBOLJI, [AMPION

DU@IOBLIK

PREDLO-GA (K)

OZNAKA ZA OBIM

SLANI GRAH.

LEBLEBIJA

BITIDIRIGENT

ENOS-MIDIJA LINIJA (SKR.)

UMETNOST SAMOUKIH UMETNIKA

SITAN PLOD,

SEMENKA

ORGAN ^ULA VIDA

TERMO-PREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

@ESTOKO ALKOHOL-NO PI]E

OTROVNAZMIJA

RUSKIGOLMAN

ARG FUDB. PABLO

OBLAST U ETIOPIJI

DEOPRIBORAMOLERA

NA[ MLA-DI GOL-MAN,BOJAN

ULJANI RA-ZRE\IVA^

MOLERSKAALATKA

DR[KA NA VIOLINI

PO[TOVA-TI, CENITI

GRAD NA DUNAVU

DOMA]EGOVE^E

POKAZNAZAMENICA

JEDNA OD ETNI^KIH GRUPA U TURSKOJ

NAROD U GANI

OSIGURAV.ZAVOD

OBLAST U INDIJI

PREDAVA^VIS.[KOLE

ZAKLJU-^AK

OZNAKA ZA NEPER

VRSTAGLODARA

PRIJATELJIRUSA

RUS.KOMP.ALEKSAN.

FABRIKAPECIVA

REOMIR(SKR.)

MALE NJIVE

NOVO U ASORTI-

MANU FIR-ME ROMA

PREVOZNOSREDST-VO,

AUTO-MOBIL

POSUDAZA JEDNU OKU TE^-

NOSTI

DEDA (OD MILO[TE)

U^ESNIK U MOBI

PREDLOG

BEZOB-ZIRNI, OHOLI

SIVO-MR-KE BOJE

TIHIGOVOR

LETENJA

VRSTADRVENEPOSUDE

IMEFILMSKOG GLUMCA (KONERI)

VRSTA ZA-NATLIJE

GODI[NJE DOBA

STRANOMU[. IME

IZDANAK ODOLJENA

AKUMU-LACIONI FOND(SKR.)

RADNIK U LABORA-TORIJI

NAMIBIJA

POSUDEOD POLA

LITRE

POZIV

LAZURNI PREMAZ ZA

DRVO

GRUBOSUKNO

KONJSKI PRIBOR

VIZANT.CARICA

GERMA-NIJUM

POVRATNAZAMENICA

MIRAZ,PR]IJA(LAT.)

PLEMENI-TI GAS

EVROPA(SKR.)

SEVER(SKR.)

SIMBOL AZOTA

REKA U SRBIJI,

PRITOKADUNAVA

DEO MO-LERSKOGPRIBORA