31 Februar 2008

Poštovni čitaoci,pred vama je nova rubrika u listu Ogledalo. Pokušaćemo da izaberemo koja je ličnost iz naše bogate srpske istorije ostavila najviše traga i uticaja kako na naše, tako i na društvo u svetu.Formirana je inicijalna lista po azbučnom redu od 60 ličnosti. Predstavili smo vam prvih 20 ličnosti koje mislimo da svakako zaslužuju mesto na listi. A u naredna dva broja ćemo objaviti još četrdeset. Molimo čitaoce da se aktivno uključe u ovu akciju koju je pokrenuo vaš omiljeni list i da u narednom periodu izaberemo ličnost koja po vama zaslužuje najveće zasluge u našoj srpskoj istoriji. Glasanje možete da obavite slanjem e-maila na našu redakciju ogledalo@msn.com ili ogledalo@gmail.com ili na našem sajtu www.serbianmirror.com. Ukoliko smatrate da još neka ličnost zaslužuje da se nađe na listi , predloge možete slati isto kao i glasove. Rezultate ćemo objavljivati u svakom narednom broju. Uživajte zajedno sa nama...

Tehnološki razvoj i sve brža modernizacija učinili su 20. vek vekom zaborava. Ugledni svetski mediji zbog toga su prethodnih godina pokrenuli masovna podsećanja na nacionalnu istoriju tako što su u okvirima svoje zemlje, a prilagođavajući se modernim komunikacijama, pravili listu najznamenitijih ličnosti prošlosti svojih naroda. Izbor za najznamenitijeg Srbina u ovom časopisu, takođe ima za cilj da nas podseti na dela

i velikane naše vekovne i nezasluženo zaboravljene istorije.

Abrašević Kosta,srpski pesnik,rođen 1876. god. u Ohridu u Makedoniji, u trgovačkoj porodici. Otac Srbin, majka Grkinja. Pesme su mu prevođene na mnoge jezike. Umro 1898 god. u Šapcu.

Apis - Dimitrijević Dragutin,pukovnik vojske Kraljevine Srbije,rođen 1876. god. u Beogradu. General-štabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Jedan od organizatora vojnog puča.Umro 1917 god. u Solunu.

Alas - Petrović Mihajlo,matematičar,rođen 1868. god. u Beogradu. Profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas. Diplomirao na Sorboni. Umro 1898. god. u Šapcu.

Andrić Ivo,književnik i diplomata, rođen 1892. god. Dolac kod Travnika. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Bio član SANU. Pisac mnogobrojnih romana. Umro 1975. god. u Beogradu.

Bošković Ruđer,matematičar i astronom, rođen 1711. god. Jedan od najznačajnijih naučnika svog vremena i jedan od najvećih srpskih matematičara i astronoma. Osnivač Milanske opservatorije. Umro 1787. god.

Velimirović Nikolaj,vladika,rođen 1881. god. u Leliću. Bio istaknuti srpski teolog i episkop Srpske pravoslavne crkve koja ga danas slavi kao svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Umro 1956. u Libertivilu, SAD.

Višnjić Filip,srpski guslar,rođen 1767. god. u Semberiji. Jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca srpskih narodnih pesama. Kao dete oslepeo od velikih boginja. Umro je 1834. u Grku - Višnjićevo.

Gundulić Ivanepičar,rođen 1589. god. u Dubrovniku u vlasteoskoj porodici. Jedan od najvećih svetskih epskih književnika svoga vremena. Imao tri sina od kojih je jedan bio maršal.Umro 1638. godine.

Dučić Jovan,srpski pesnik,rođen 1871. god. u Trebinju BiH. Bio je srpski pesnik, pisac i diplomata. U vreme nemačke okupacije otišao u SAD gde je vodio srpsku dijasporu. Umro 1943. u gradu Geri.

Đinđić Zoran,doktor fi lozofi je,rođen 1952. god. uŠamcu. Prvi srpski demokratski predsednik vlade. Studirao u Nemačkoj kod profesora Habermansa. Doktorirao na univerzitetu u Konstancu. Ubijen ispred Vlade Srbije 2003.

Jakšić Đura, srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem.Rođen 1832. god. u Srpskoj Crnji u Banatu u svešteničkoj porodici. U revoluciji 1848-1849 učestvuje kao dobrovoljac. Umro 1878. u Beogradu.

Jovanović Slobodan,pravnik, istoričar, književnik.rođen 1869. god. u Novom Sadu. Bio predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta. Umro 1958. god. u Londonu.

Jovanović Jovan - Zmajlekar po zanimanju,rođen 1833. god. u Novom Sadu. Jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Izdaje satirični list "3. maj" po kome dobija nadimak.Umro 1904. god. u Sremskoj Kamenici.

Karađorđević I Aleksandar,prvi kralj Kraljevine Jugoslavije,rođen 1888. god. na Cetinju. 1918. ujedinio Srbe, Hrvate i Slovence.Oženio princezu Mariju od Rumunije. Prilikom posete Francuskoj, ubijen 1934. god. u Marseju.

Karadžić Vuk Stefanović,fi lolog, rođen 1787. god. u Tršiću.Bio reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika.Umro u Beču 1864. god. Godine 1897. ostaci preneseni u Beograd.

Knez Lazar Hrebeljanović,srpski vladar sa prestonicom u Kruševcu,rođen 1329. god. u Prilepcu kod Novog Brda.Poznat i kao Sveti car Lazar. Poginuo u Boju na Kosovu 1389. god. i proglašen za svetitelja.

Karađorđević I Petar,poznat kao kralj Petar Oslobodilac,rođen 1844. god. u Beogradu. 1903. posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i državnog vojnog puča proglašen za kralja Srbije. Umro 1921. god u Beogradu.

Kostić Laza,srpski pesnik,rođen 1841. god. u Ko-vilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi. Izabran za člana Srpskog učenog društva.Umro je1910. god. u Beču.

Kraljević Marko, (Marko Mrnjavčević),srpski kralj i glavna ličnost jednog od ciklusa srpskih epskih pesama. rođen 1335. god. Bio kralj Srbije (1371-1395). O Markovom kraljevanju se zna malo. Poginuo u bici kod Rovina 1395. god.

Lazarević Despot Stefan,naslednik kneza Lazara Hrebeljanovića,rođen 1374. god. u Kruševcu. Kad je napunio 16 god. majka mu je predala državu na upravljanje. 1402. postaje srpski despot. Umro 1427. god. kod Mladenovca.

prire

dio

Z. M

arin

kovi

ć

32 Ogledalo

B I Z N I S

Februar 2008

MALI OGLASI

****

P R O D A J E S E

Prodaje se prehrambena prodavnica, zajedno sa

pekarom u Longvudu, Floridi.

Zainteresovani pozovite telefon: 407.462.8750

Prodaje se originalni Vilerov goblen, MOSTAR,

pozovite redakciju Ogledala na 773.588.2700

Na prodaju ku}a iza Avale, 214m2, 10 ari placa,

skoro zavr{ena. Informacije na 630-353-0492.

****

TRA@IM POOSAO:

Ozbiljna `enska osoba tridesetih godina tra`i posao,

~uvanje dece u ^ikagu.

Pozovite 773.540.0301

ponude za posao

***************************

FACULTIES OF SLOBOMIR P UNIVERSITY

CAMPUSES IN SLOBOMIR AND DOBOJ:

JOB OPPORTUNITIES:

- FACULTY OF ECONOMICS AND MANAGEMENT-

DEAN and professors

- FACULTY OF INFORMATION TECHNOLOGY - DEAN

and professors

- FACULTY OF LAW - DEAN and professors

- DEPARTMENT OF GENERAL SECURITY -professors

- FACULTY OF PHILOLOGY- English language Professors

- FISCAL ACADEMY - DEAN and professors

- ACADEMY OF ARTS- DEAN and professors

- MUSIC PEDAGOGY DEPARTMENT- DEAN and professors

- DRAMA- MOTION PICTURES DEPARTMENT- DEAN

and professors

Information: 773-457-8019 (cell) 773-334-2232

***************************

WE NEED USED CAR PROFESSIONALS

Our business is growing and we need

aggressive individuals to sell used cars.

Previous sales experience a plus;

customer service experience necessary,

but will train the right person.

We offer excellent benefits including:

huge inventory & ad budget

401K & health insurance

state-of-the-art customer

follow-up system demo

Come and see why we are Honda’s

largest certified dealer in Illinois

and quickly becoming

the best used car department in Chicago

CASTLE HONDA

Call (847) 965-7070 and ask for Ali

-------------------------------------------------

Potrebna osoba za rad u restoranu

”ZUPA” zainteresovani

pozovite na telefon:708.447.9533

33OgledaloFebruar 2008

Z A K O N

IZ MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

Generalni Konzulat

Srbije ^ikago

201 E. Ohio Street,

Suite 200 Chicago, IL, 60611

Telefon: 312.670.6707

Fax: 312.670.6787

Paso{ki poslovi: lokal 101

Ostali poslovi: lokal 104

www.scgchicago.org

Ambasada Republike Srbije

2134 Kalorama Road N.W.

Washington, D.C. 20008

tel: (202) 332 0333

fax: (202) 332 3933

e-mail: serbiaembusa@aol.com

nfo@serbiaembusa.org

www.serbiaembusa.org

G E N E R A L N I

K O N Z U L A T

B I H

737 N. Michigan Ave.

Suite 820,

Chicago, IL 60611

Tel 312.951.1245.

Fax 312.951.1043

Prema raspolo`ivim podacima, u

drugom krugu izbora za predsednika Srbije u

dijaspori je na najve}em broju bira~kih mesta

pobedio kandidat Demokratske stranke i

aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi}.

Boris Tadi} imao je vi{e glasova

u 33 od 36 zemalja u kojima je dijaspora

glasala, a ubedljivu pobedu, sa preko 60

posto, odneo je na glasa~kim mestima u

Velikoj Britaniji, Gr~koj, SAD, Rumuniji,

Kanadi, Izraelu, ^e{koj, Kini, Belgiji,

Al`iru, [paniji, Portugaliji. U Crnoj Gori,

Danskoj i [vajcarskoj, vi{e glasova osvojio

je Tomislav Nikoli}. Dr`avljani Srbije s

bira?kim pravom koji `ive u inostranstvu

glasali su na ukupno 65 bira~kih mesta u

36 zemalja, a na drugi krug izbora iza{lo

je ne{to vi{e od 12 800 bira~a.

Iako ovo zna~i pove}an broj

bira~a u odnosu na prvi krug,

Ministarstvo za dijasporu smatra da se

ve}a izlaznost u dijaspori mo`e posti}i

samo promenom modela glasanja.

Tako|e, Ministarstvo }e motivisati

gra|ane da se prijave u evidenciju bira~a u

inostranstvu kada budu podnosili zahteve

za nove paso{e Republike Srbije.

U cilju iznala|enja boljih re{enja

za probleme glasanja u dijaspori,

Ministarstvo je, u saradnji sa CESID-om

pokrenulo projekat Modeli i preporuke za

efikasno ostvarivanje bira~kog prava dijas-

pore. Na pokretanje ovog projekta uticala su

i brojna obra}anja i sugestije gra|ana iz

rasejanja koja ukazuju na probleme udal-

jenosti od bira~kog mesta kao i prijavlji-

vanja u evidenciju

bira~a u inos-

transtvu, odnosno

na nu`nost promene

postoje}eg modela

glasanja. Pored ovih

problema za bira~e,

veliki nedostatak

postoje}eg modela

glasanja su i visoki

tro{kovi slanja posmatra~a na bira~ka mesta

u inostranstvu.

Uvo|enjem modela glasanja

po{tom za koje se Ministarstvo za dijas-

poru zala`e, ne samo da se adekvatnije

mogu re{iti navedeni problemi i pove}ati

broj lica u rasejanju koja ostvaruju svoje

bira~ko pravo, ve} }e se i znatno smanji-

ti tro{kovi glasanja u inostranstvu.

Trenutna procedura od prijavljivanja

bira~a u inostranstvu do glasanja je slede}a.

Prijavljivanje se obavlja u Diplomatsko

konzularnim predstavni{tvima, pa se prijave

potom {alju u Ministarstvo za dr`avnu upravu

i lokalnu samoupravu. Zatim se prijave

obra|uju i {alju RIK-u na verifikaciju. RIK

verifikuje bira~ki spisak i vra}a ga u DKP gde

se obavlja glasanje. U ovom procesu dolazi

do gre{ke jer se de{ava da bira~i koji su pri-

javljeni u jednom konzulatu na|u na

bira~kom spisku nekog drugog konzulata ili

se ni ne pojave na bira~kom spisku.

Ministarstvo za dijasporu }e zato

inicirati promenu izbornog zakona kod

Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu

samoupravu i Republi~kog sekretarijat za

zakonodavstvo kako bi do{lo do uvo|enja

po{tanskog glasanja u dijaspori.

U DIJASPORI BORIS TADI] POBEDIO SA 53,3 POSTO

Glasanje u ^ikagu i Los An|elesu

Ni preliminarni izbori u

24 ameri~ke dr`ave, odr`ani ovog

utorka, nisu jasno odredili predsed-

ni~kog kandidata ni iz

Demokratske ni iz Republikanske

partije. Favorit je i dalje D`on Mek

Kejn, ali medju Republikancima u

predsedni~koj trci i dalje ostaju i

Mit Romni i Majk Hakabi, koji je

skoro neo~ekivano u nekoliko

dr`ava Romniju preoteo glasove i

tako posredno pomogao da vodjstvo Mek

Kejna bude izra`enije. Medju Demokratama

Barak Obama je pobedio u 9 dr`ava, a

Hilari Klinton u 6, potvrdjuju}i da }e tek

rezultat izbora u Kaliforniji preciznije

odrediti favorita.

Izvesno je jedino da je posle

“Super utorka” i dalje sve neizvesno, i da

}e se bitka za partijsku nominaciju

voditi i narednih meseci, sve do

partijskih konvencija. Sigurno je

da }e ovi predsedni~ki izbori zaista

biti istorijski, jer su u njihovoj

zavr{nici i dalje jedna `ena, jedan

crnac i jedan nedovoljno konzerv-

ativan Republikanac. Amerika vapi

za promenom u Va{ingtonu, a ko

}e je doneti jo{ uvek nije sasvim

jasno.

IZ MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

Posle ameri~kog “Super utorka”

TRKA I DALJE NEIZVESNA

Glavni kandidati za predsednika: Barak Obama, Hilari Klinton, D`on Mek Kejn i Mit Romni

U sredu 13. februara od 6-8 h uve~e u Kulturnom centru Cikaga bi}e proslavljen

Dan dr`avnosti Srbije. Doma}in sve~anosti u Preston Bradley Hall na 78 East

Washington Street u ^ikagu bi}e generalni konzul Srbije, Desko Nikitovi}, i njegova

supruga Rajan, a bi}e prire|en i prigodan kulturno-umetni~ki program.

OBAVE[TENJE IZ GENERALNOG

KONZULATA SRBIJE U ^IKAGU

BESPLATNE AKCIJE JAVNIH

PREDUZE]A

Prijem prijava na{ih dr`avljana sa

boravi{tem u inostranstvu za upis besplat-

nih akcija dr`avnih preduze}a u diplo-

matsko-konzularnim predstavni{tvima

Republike Srbije po~e}e 18.februara i

traja}e do 31.jula 2008 godine.

Uputstvo o na~inu evidentiranja bi}e

raspolo`ivo na web site-u konzulata ~im

bude distribuirano diplomatsko-konzu-

larnim predstavni{tvima od strane

nadle`nih organa u zemlji.

34 Ogledalo

Gotovo u celom svetu 14. februar

praznuje se kao Dan zaljubljenih. Taj nez-

vani~ni internacionalni praznik u

pravoslavnom kalendaru poznat je kao Sveti

Trifun, dok ga katolici nazivaju Svetim

Valentinom. U Srbiji je prihva}en nakon

Drugog svetskog rata, a slave ga sve generaci-

je. Veruje se da tim danom po~inje prole}e,

budi se priroda i ljubav u srcima ljudi.

SVETI TRIFUN –

ZA[TITNIK VINA,

LJUBAVI I PESNI[TVA

Ovaj se svetac za zemaljskog

`ivota pro~uo po isceliteljskoj mo}i zbog

~ega je, u vremenu `estokog gonjenja

hri{}ana, izveden pred sud u Nikeji i posle

strahovitog mu~enja, 250. godine odrubljena

mu je glava. U javnosti je malo poznato

kako je ovaj svetac postao za{titnik ljubavi

i devojaka. Prema narodnoj pri~i, veliki

gre{nik Trifun na du{i je nosio 99 ljudi koje

je bezo~no ubio i zbog toga je osu|en na

bo`ju kaznu. Legenda ka`e da je kazne

mogao biti oslobo|en samo kada prolista

vrbov panj. Trifun je gajio bostan i po

osudi, svakom prolazniku je davao po

lubenicu. Me|utim, kad se jednog dana neki

prolaznik, `ure}i, nije osvrnuo na Trifuna i

njegov poklon, Trifun se stu{ti za njim i

veoma besan i uvre|en, udari ga lubenicom

i ubije. O~ajan, jer je ubio stotog ~oveka,

vrati se, kad ono - panj prolistao! Naime,

~ovek koga nije mogao da zaustavi hitao je

da pokudi devojku pred udajom. A to je, po

narodnom shvatanju, neoprostiv greh, te se

ovo ubistvo Trifunu nije moglo uzeti za zlo.

Time su mu sva prethodna nedela opro{tena.

SVETI VALENTIN

– ZA[TITNIK

ZALJUBLJENIH

Postoji vi{e verzija o poreklu

ovog praznika ljubavi. Po jednoj legendi,

tvorac Dana zaljubljenih bio je sve{tenik

Valentin koji je u toku tre}eg veka slu`io

u Rimu. Kada je imperator Klaudijus II

odlu~io da su neo`enjeni mu{karci bolji

vojnici od onih koji imaju `ene i porodicu,

zabranio je brak mladim mu{karcima, koji

bi bili njegovi potencijalni vojnici. Valentin

je uvideo koliku nepravdu ovim svojim

postupkom ~ini imperator, pa je re{io da i

pored svega nastavi da ven~ava mlade

ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove

aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je nare-

dio da ga ubiju 14. februara 269. godine

nove ere. Legenda ka`e da je tokom borav-

ka u zatvoru, dok je ~ekao da bude

pogubljen, Valentin dobijao poruke i cve}e

od dece kojoj je pomogao dok su bila

bolesna. Me|utim prema nekim drugim

zapisima, Valentin je iz zatvora slao svo-

jim prijateljima poruke “Setite se va{eg

Valentina”, a poruke “Volim te” i “Tvoj

Valentin” uputio je k}erki sudije Asterija, s

kojom se sprijateljio i koja ga je povre-

meno pose}ivala u zatvoru. Ovu poruku

mnogi smatraju prvom ljubavnom porukom

za Dan zaljubljenih.

Ni za jednu pri~u o Svetom

Valentinu ne mo`emo sa sigurno{}u tvrditi da

je ta~na. Poreklo praznika je obavijeno velom

tajni ali to ne spre~ava ljude da veruju da je

Valentin bio heroj, jedna jako zna~ajna, i pre

svega, romanti~na li~nost. Bilo kako bilo,

Sveti Valentin se slavi kao Dan zaljubljenih

kada zaljubljeni voljenim osobama poklanja-

ju darove uz obavezne romanti~ne poruke.

OBI^AJI

[IROM SVETA

Razli~iti obi~aji su vezani za 14.

februar. U Velsu su za ovaj praznik

rezbarene ka{ike koje se daruju voljenoj

osobi. Naj~e{}e dekoracije bile su srca,

klju~evi i klju~aonice, {to je zna~ilo:

“Zaklju~ao-la si mi srce!” U nekim zeml-

jama, mlade `ene dobijaju ode}u od moma-

ka. Ako je devojka zadr`i, to zna~i da }e

se udati za osobu od koje ju je dobila. U

Japanu je obi~aju da daruju samo `ene i to

isklju~ivo ~okoladu.

Postoje verovanja da }e se `ena,

ako na Dan zaljubljenih vidi crvenda}a,

udati za mornara. Ako vidi vrapca, uda}e se

za siroma{nog ~oveka i bi}e

veoma sre}na. Ako vidi zebu,

uda}e se za milionera.

Neke od na{ih

narodnih obi~aja mo`ete

isprobati i na sebi, na

primer: zamislite pet ili

{est mu{kih (odnosno

`enskih) osoba za koje

biste se mo`da jednog

dana udali (o`enili). Na

Dan zaljubljenih uvr}ite dr{ku jabuke i

izgovarajte imena koja ste zamislili.

Uda}ete se za onu osobu ~ije ste ime izgov-

orili kada je dr{ka otpala. Ako odse~ete

jabuku na pola i izbrojite koliko semenki

ima unutra, zna}ete koliko }ete dece imati.

NAJ^E[]I

POKLON – CVE]E

Dok }e jedni nekoliko dana pre

14. februara provoditi u obila`enju trgov-

ina, kako bi prona{li odgovaraju}i poklon,

drugi }e ~itav dan planirati kako }e uve~e

izvesti dragog ili dragu na ve~eru.

Najva`nije je da ne poklanjate ki~erske

poklone koji vrebaju iz gotovo svakog izlo-

ga. Poku{ajte da poklonite voljenoj osobi

ne{to originalno.

Ako smatrate da bi va{ partner

`eleo ljubavnu poruku koju vu~e avion,

ljubavne izjave u balonu ili na bilbordu,

prosidbu pod morem, vatromet ili filhar-

moniju pod prozorom, ne {krtarite, ali isto

tako nemojte misliti da }e vam draga

zameriti ako joj poklonite samo buket

cve}a. Poznato je da ako nekoj `eni `elite

da poka`ete koliko vam ona zna~i, u svakoj

prilici treba joj poklanjati cve}e, jer je ono

simbol `ivota i lepote. Samim tim

pove}avaju vam se {anse da se

pribli`ite njenom srcu.

Evo nekoliko pred-

loga koje cve}e da pok-

lonite svojoj dragoj. Crvena

ru`a simbolizuje

romanti~nu, ali i strasnu

ljubav, roze – ljubav za koju

niko ne zna, a bela ru`a simbolizu-

je nevinu ljubav. @ute ru`e mo`ete pok-

loniti kao izraz prijateljstva i po{tovanja.

Orhideje su cvetovi za koje se tradicional-

no smatra da simbolizuju ljubav. Za

ljubi~ice ka`u da su izraz odanosti, za

irise da su odraz snage, a za zumbule da

simbolizuju vernost i nepokolebljivost.

Ciklame u prenesenom zna~enju imaju

dozu stidljivosti, dok lale predstavljaju

simbol slave. Cvet koji jednoj `eni ipak

najvi{e mo`e da zna~i jeste suncokret,

koji }e joj simboli~no staviti do znanja da

ste spremni da se okre}ete uvek i samo

prema njoj.

Budite obazrivi prilikom odabira

cve}a - vodite ra~una o zna~enju. Tako

vam se ne}e desiti da se zbog pogre{no

izabranog buketa romansa na vidiku

pretvori u obi~no prijateljstvo.

Ako ste nekim slu~ajem usaml-

jeni i niste na{li onu drugu polovinu, samo

napred i hrabro, i ne zaboravite da priznate

i recite nekome da ga volite. Pa,

neko mora prvi da po~ne!

Marijana Maljkovi}

Februar 2008

DAN LJUBAVI

O B I ^ A J I

14. FEBRUAR

35OgledaloFebruar 2008

^ E S T I T K E

Zoranu Markovi}u, Bojanu Glamo~aku,

Veri Stefanovi}

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

F E B R U A R

J A N U A R

BOBANU ILI]U,

Sre}an ro|endan, dug `ivot pun zdravlja,

uspeha i jo{ mnogo dobrih skulptura

@eli redakcija Ogledala i ekipa radija

“@upa u Ogledalu”.

Sre}an tre}i

ro|endan Mili

Dostani}, dug i

bezbri`an `ivot pun

zdravlja i veselja,

`ele: mama Silvana,

tata Milan i brat

Stefan. Iskrenim

~estitkama

pridru`uje se

redakcija Ogledala.

Sre}an tre}i

ro|endan

Aleksandru

@ivkovi}u

junioru, dug `ivot i

bezbri`no

detinjstvo `ele:

mama Zdenka,tata

Sa{a, bake Slavica i

Jozefina,

stric Petar i

sestra od strica

Lejla Petrovi},

sa [anom i Dezire.

Iskrenim

~estitkama

pridru`uje se praba-

ka Javorka

iz Nema~ke

kao i mnogobrojna

familija

iz Srbije i

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

27. februara

Na|a Tur~inov

}e proslaviti

prvi ro|endan.

Svu sre}u sveta

`ele joj sestra

Tatiana, mama

Nata{a i tata

Zoran

Tur~inov.”

Sre}an ro|endan

gospo|i Rayan Nikitovi},

prvoj srpskoj

dami ^ikaga, `eli

Slavica Petrovi}

sa svojom

redakcijom i ekipom

radija @upa u Ogledalu

F E B R U A R

Za Dalas, Texas

Nikola Simi}

je 29. januara proslavio svoj

33. ro|endan, ovom prilikom

otac Rajko, mama Zaga, brat

Tomislav,

i sestra Kristina sa

suprugom, od srca su

po`eleli Nikoli dug i

sre}an `ivot, pun zdravlja i radosti.

Iskrenim ~estitkama pridru`uje se i redakcija

Ogledala iz ^ikaga.

Sre}an ro|endan Miri Kora} i dobrodo{licu u

^ikago po`elela je Slavica sa ekipom Ogledala

Z a ^ i k a g o

Za N e m a ~ k u - D e t m o l d

Sre}an 1. ro|endan malom Nikoli Radovi}u, dug

`ivot i bezbri`no detinjstvo po`elei su otac Sa{a,

mama Dragana, baka Julka, deda Vukoman i stric

Dejan Radovi}. Iskrenim ~estitkama pridru`uju se

i baba Javorka i deda Toza.